| , млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јес |
| без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S |
| е.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамиј |
| са била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по за |
| мо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се напла |
| Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} |
| е живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не уда |
| оворивши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена |
| дена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака с |
| ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, ко |
| рнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Ба |
| <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се зад |
| га рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког. |
| ује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан ст |
| необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> |
| } Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, |
| га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању |
| и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац |
| овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, |
| ју чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi> |
| је бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад п |
| мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око к |
| ед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она |
| /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по |
| {S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна ку |
| и не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, ха |
| ултанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело приле |
| их је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, |
| рђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, |
| -ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} |
| и сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа б |
| p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чу |
| Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi> |
| це и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, мек |
| i>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се пом |
| То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћили |
| „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсиј |
| а је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; |
| рцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, пла |
| под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и т |
| </p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом бел |
| отово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} |
| отим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погле |
| и дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S |
| после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му ста |
| .{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаут |
| тукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на |
| була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вик |
| .{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к |
| и слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све |
| арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, г |
| pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S |
| ора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потраж |
| > <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из |
| да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се |
| и, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није |
| чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет п |
| пазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да п |
| ћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што м |
| ула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил- |
| ола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расп |
| и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна |
| огао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша |
| Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себ |
| ила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако |
| љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... |
| о је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад |
| ко никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, |
| е Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет |
| га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му ду |
| олео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не мо |
| Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима с |
| а.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; |
| а, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата |
| у узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је |
| </p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простре |
| е његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало пр |
| осад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, |
| још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} |
| а госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје |
| окисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“. |
| во било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође |
| ице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је |
| х, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; |
| башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зр |
| Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се |
| пих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и |
| толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, з |
| b n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на |
| и обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије му |
| једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града |
| рота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи.. |
| ло виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="1 |
| селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поч |
| е около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћер |
| ди се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} |
| сана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много чи |
| однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом |
| Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и |
| свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се поја |
| чит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупн |
| ају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до |
| мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позат |
| то је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n=" |
| ковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, |
| е.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је изра |
| уле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар ар |
| из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, |
| срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну |
| вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре пог |
| > <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи |
| љају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} |
| у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба дад |
| ој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дуга |
| лици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет |
| у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта п |
| на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истин |
| или кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга пово |
| оту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} |
| не, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду свој |
| .{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi |
| Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливе |
| робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на ј |
| n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз пр |
| Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао ка |
| нам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрх |
| ретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... са |
| <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{ |
| Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <qu |
| сам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, злат |
| овину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је |
| преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се шт |
| харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Леск |
| адић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Прој |
| и.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; |
| е стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, т |
| ским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, |
| р у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} |
| иса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокуп |
| n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: |
| од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну и |
| забрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају с |
| <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12 |
| } Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домо |
| ка; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у |
| широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сут |
| едној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно |
| ед очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; д |
| о овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне кој |
| ас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, |
| рах их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишин |
| ица је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила |
| вује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, А |
| } Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где |
| сина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топли |
| не...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{ |
| ао махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер |
| епо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди |
| ш жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грл |
| т, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом гото |
| рским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од њег |
| ?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, |
| арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше раж |
| те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> < |
| се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови с |
| се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, от |
| чин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње раз |
| и сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неко |
| оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних |
| уни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех |
| што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва |
| кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} |
| па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{ |
| ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се |
| јој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Гр |
| Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује д |
| ре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непре |
| су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нек |
| дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај |
| ш пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочек |
| - ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду г |
| а по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раме |
| чита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хам |
| ађанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио. |
| раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер |
| колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је пр |
| не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша уб |
| а који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раши |
| хао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у пра |
| је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но заста |
| еде Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звез |
| кле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, |
| ао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S |
| вље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха |
| ци, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и |
| чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до |
| величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; не |
| ја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из ф |
| " /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... ниј |
| палише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и |
| еко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по нерав |
| е чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад |
| у кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Ца |
| ма мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад ус |
| л (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са з |
| Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забр |
| } Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> < |
| ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} |
| ти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад б |
| то је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесе |
| м...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} |
| фуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их с |
| риште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S |
| n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њих |
| наутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну а |
| обуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, |
| д би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> |
| ој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ д |
| а је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залу |
| ли му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, г |
| давно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се та |
| рете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, |
| е мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p |
| <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..< |
| по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, |
| нице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту кр |
| а се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само н |
| ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} |
| и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна |
| оне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој |
| може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући |
| .{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разгов |
| Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, крив |
| ко, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на са |
| поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице ј |
| д хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш ка |
| у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено |
| ом, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштен |
| на ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић |
| нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, |
| шће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозо |
| се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, |
| ца.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога |
| о одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка |
| ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зов |
| и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја |
| га пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на иб |
| е мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама |
| да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она |
| њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: |
| ри, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако г |
| том!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би |
| ивану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике |
| Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им зап |
| осле ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад... |
| ако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се с |
| мео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, |
| њу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па |
| који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и рос |
| а је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султа |
| оворе Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећ |
| ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога р |
| а из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, |
| е, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, т |
| у не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође н |
| нешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ за |
| су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мал |
| в учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гл |
| киња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с нев |
| p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) |
| е она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашиће |
| ака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују |
| ело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, к |
| лује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо ад |
| сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет н |
| а после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, И |
| ој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима с |
| а казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, |
| ја чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као з |
| Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} С |
| ов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{ |
| знице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање |
| га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром |
| пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медв |
| сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{ |
| тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вал |
| може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и сво |
| може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џа |
| мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} |
| му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли) |
| би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} |
| готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње и |
| наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, б |
| него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са |
| ед њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет |
| >Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Же |
| не, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, но |
| ада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, |
| } Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима |
| енила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица |
| ан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изгов |
| нове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срц |
| ико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причв |
| та пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом ве |
| га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опко |
| ош јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а м |
| лим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стар |
| ћи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... |
| е удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи з |
| S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујућ |
| жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима ка |
| зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком |
| сти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, |
| равњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв |
| купљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ах |
| чка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле |
| i>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али |
| Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је стр |
| ..{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти каз |
| ле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој |
| прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, кр |
| и да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из |
| кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне |
| 128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад |
| ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по ј |
| рокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад с |
| ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њ |
| унак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада А |
| ти мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј |
| а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са |
| ачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад оп |
| руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике |
| дно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, не |
| неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе број |
| радоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуд |
| то се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не зна |
| е на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, в |
| приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита |
| мља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још |
| езиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини |
| е му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано с |
| ромолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алл |
| сала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, п |
| би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, оси |
| ага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где нап |
| Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, отк |
| ! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анад |
| , по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова |
| b n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавн |
| петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао |
| аха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е |
| , не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је так |
| се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута од |
| ?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уп |
| чећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S |
| вој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како ј |
| ким:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до |
| м џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, е |
| вара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мус |
| и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад ј |
| ичких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућ |
| скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} |
| и ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемс |
| ој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по з |
| казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, |
| а.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} |
| ли се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезат |
| S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи млад |
| чинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, |
| их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— П |
| ар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати |
| ћи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то ј |
| ива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај кон |
| жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не посл |
| } Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женск |
| ће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију |
| вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по пр |
| а дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе |
| мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, |
| <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> |
| м говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу |
| би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она ре |
| ице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с |
| неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{ |
| Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</ |
| ..{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет |
| тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на |
| ко пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати... |
| када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже |
| е сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио |
| но је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи п |
| .{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <h |
| пет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „ |
| } Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље д |
| атим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; |
| -хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на |
| о очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застан |
| ерино срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њ |
| е.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за ч |
| је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>ми |
| су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасан |
| ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и |
| hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не довр |
| а; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{ |
| јка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка |
| нчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врат |
| урака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и |
| по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S |
| о, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у |
| она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> |
| {S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не |
| први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type="chapter |
| одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мал |
| воја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили паш |
| ега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиром |
| траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се |
| самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на |
| трдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи о |
| олем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо |
| до питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, |
| у да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змиј |
| ахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од |
| укурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики |
| грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде |
| хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је тво |
| {S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му |
| једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у не |
| е, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да |
| једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S |
| судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано. |
| га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка нек |
| лтана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дуж |
| усти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; |
| а је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" |
| } Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом |
| и друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да |
| ди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д |
| епи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д |
| ном.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да пона |
| мов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д |
| да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, д |
| тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и д |
| единице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а он |
| еши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да |
| мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго |
| ка мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, п |
| S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и т |
| ејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џел |
| И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> |
| с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везиров |
| ује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене |
| аути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењ |
| ет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Леск |
| али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, своји |
| ме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, уста |
| рани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пу |
| , растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом |
| и капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> |
| блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће |
| дају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као а |
| ти мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни тру |
| ина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, и |
| на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити ш |
| .</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена најв |
| >— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха п |
| S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше т |
| аспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n= |
| иво радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши нег |
| ad> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом |
| ру... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу |
| {S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко |
| алија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди |
| се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушт |
| и покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакшир |
| трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; п |
| арио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="c |
| опличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови |
| удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице б |
| — Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} |
| лова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не зав |
| кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Про |
| ту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриск |
| ула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> |
| он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати |
| ко да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не |
| не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да |
| } Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} |
| а јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} |
| оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га |
| узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а |
| , несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездуш |
| адије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султ |
| болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у пос |
| свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене |
| наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и |
| ђоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељак |
| а се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S |
| е рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, |
| чући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући |
| з Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: по |
| му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n |
| ели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је у |
| Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џаве |
| је маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p> |
| од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није |
| гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с дру |
| ицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој |
| ој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста |
| а лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ |
| а, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плач |
| украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а |
| авају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све |
| даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем ок |
| куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), ш |
| орила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало с |
| тарост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, |
| не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потај |
| е морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна ста |
| и-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не па |
| рехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаш |
| девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле |
| ну.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али |
| иваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </ |
| <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили гл |
| знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{ |
| е нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> |
| мболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Нав |
| уди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху пр |
| о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру! |
| пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избаци |
| .{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесе |
| лла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти |
| Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не... |
| Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, приј |
| еликом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p |
| дговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути ш |
| ла, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мул |
| се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако с |
| хватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> |
| <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастуш |
| ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до субо |
| небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена |
| ацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и |
| ш до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад |
| побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} |
| ути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз < |
| продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алл |
| уше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, пам |
| е робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе д |
| ев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— |
| д се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писну |
| ти, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не пре |
| аг и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час за |
| сно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова |
| а; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша |
| ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арсл |
| и дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се |
| помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Пи |
| редо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа |
| {S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?. |
| е и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-дев |
| их ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чу |
| а-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуш |
| {S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо ј |
| ови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, то |
| и све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину поне |
| дишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднет |
| рдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, ст |
| а, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула |
| плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу |
| на, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ев |
| : хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div |
| на, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p |
| пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} |
| ека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Ниј |
| о</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја |
| p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зо |
| му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамбол |
| мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снах |
| ас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког с |
| Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и р |
| “...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми |
| S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} |
| _N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> |
| ста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти |
| дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, ш |
| 5" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима |
| 3" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед |
| да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, |
| енђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!. |
| стриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p> |
| ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе са |
| на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, |
| није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} |
| го моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S |
| } Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: т |
| о корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душе |
| сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>сра |
| ћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем |
| Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не |
| сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад |
| не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи уз |
| сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка с |
| SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња |
| ! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забун |
| ном ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да з |
| аш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи |
| кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p |
| ку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трип |
| мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо |
| сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у |
| ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла |
| за, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Ст |
| ду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и |
| тамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице |
| аши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, |
| ; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Нос |
| то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам н |
| енедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, |
| љу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснам |
| те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући пл |
| } Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, |
| е кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз пр |
| је у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе к |
| ен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они посед |
| једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао |
| о у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба |
| а, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши |
| ти-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, зл |
| Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде |
| <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n=" |
| На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а |
| л-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} |
| е чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на |
| итање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, |
| ну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну ду |
| Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, не |
| јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мули |
| јаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладн |
| а...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега м |
| м, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој |
| но поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „ка |
| ску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти ме |
| а, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други ја |
| ом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се |
| , не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до |
| рене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="10 |
| Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с х |
| .{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад |
| од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и |
| пред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, |
| жна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктиј |
| а, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} |
| p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се п |
| и и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Ал |
| уњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни |
| лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка |
| насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се сп |
| ћи све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје |
| се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, д |
| {S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше |
| .. то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, |
| говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не |
| е „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им не |
| да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога |
| ма у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бо |
| а га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, а |
| И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не н |
| се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било |
| оговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз лив |
| и се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџ |
| е у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило |
| зак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! сл |
| ан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима |
| иван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите |
| ијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају |
| S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје. |
| зовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и А |
| И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за кр |
| гом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} |
| ечи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паш |
| у се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, |
| оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пу |
| настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје н |
| ха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаути |
| ле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посл |
| } Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил о |
| топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се пр |
| ијано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље |
| иве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као з |
| и с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; |
| д муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арн |
| понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто |
| отумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к |
| на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, |
| .</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div type |
| /p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму с |
| слони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кр |
| преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да |
| S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} О |
| рој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} З |
| у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђавол |
| чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаут |
| и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога л |
| уста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов |
| , па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене |
| ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче |
| ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турск |
| ; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још м |
| заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, |
| је је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па нам |
| говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</ |
| дају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промо |
| о, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто жи |
| раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јеми |
| } Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто з |
| ци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, ок |
| ин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковч |
| а није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву |
| смаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па н |
| са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године в |
| ум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати |
| и се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, |
| доке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој н |
| > <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало глед |
| ке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а н |
| ах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене |
| ер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом п |
| } Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину гл |
| ча, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у |
| ћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила ол |
| , од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању |
| о му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци |
| иваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за та |
| ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а |
| ечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или |
| , окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, |
| елим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торб |
| в, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у г |
| љи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ см |
| ртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокуп |
| е главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, оја |
| ега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље |
| и, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: дв |
| , твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разб |
| мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку ца |
| дионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом |
| ешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сара |
| Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отер |
| б Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су |
| ула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сла |
| је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до |
| е, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, ка |
| луге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугач |
| во стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашн |
| ла <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се |
| ровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до к |
| де шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикну |
| ршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз |
| бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кука |
| и на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! |
| а мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао |
| ..{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица... |
| ворио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази |
| па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да |
| олико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хес |
| х, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво |
| !{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо |
| емси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конак |
| на капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српки |
| аде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас |
| љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку плам |
| је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96 |
| питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш н |
| је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ат |
| проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко |
| утњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закас |
| уму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап |
| 1" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриск |
| кну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господа |
| {S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке грив |
| Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љу |
| менама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче на |
| пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, т |
| лах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, |
| баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар с |
| ласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну |
| о, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрмен |
| р, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загоре |
| ојим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S |
| трчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: не |
| у му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестр |
| е цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! јед |
| , и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му у |
| а...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом |
| сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици |
| долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се |
| те, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да глед |
| него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Проку |
| -Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом |
| с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n=" |
| тњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи |
| у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стр |
| Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похит |
| ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокуп |
| ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, ок |
| :</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... |
| Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, |
| етлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у са |
| S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! |
| с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мисли |
| ви му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавн |
| n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац је |
| ста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за |
| не грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци |
| мом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, к |
| после: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше |
| зник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пр |
| српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хаф |
| ишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани |
| е хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега |
| ...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо |
| товали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато п |
| укне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратил |
| а, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цига |
| роте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мири |
| вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашин |
| Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих да |
| апијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њи |
| и-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него че |
| дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), ве |
| -пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни |
| .{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахта |
| м; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнау |
| пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{ |
| т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемс |
| т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци? |
| т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Ш |
| гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први |
| ше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих |
| и, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, п |
| аби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико |
| чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} |
| е мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а двана |
| l:id="SRP19070_C11"> <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Зал |
| е...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Ко |
| акав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И заш |
| аку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће |
| а и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине вој |
| тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-с |
| ?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера. |
| афузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, |
| даном, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Соф |
| о је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гд |
| ј, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о |
| р од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан киће |
| ном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да одн |
| си-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина з |
| ум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од |
| <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> < |
| му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> < |
| лу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе |
| и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шем |
| му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут г |
| да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико во |
| овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које |
| ског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ов |
| , пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам крас |
| тивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> |
| говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује |
| ога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав |
| ом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote |
| Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из осве |
| ица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: |
| итај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на |
| си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана |
| а једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> пол |
| утским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по с |
| ена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се |
| ећил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на |
| е свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, б |
| још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још |
| понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама |
| еспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га би |
| врискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на к |
| бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја |
| !{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђ |
| за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златни |
| фер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал |
| опривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста. |
| Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџ |
| би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он |
| злази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више |
| или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица |
| ив власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чи |
| (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зум |
| и дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а |
| уле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умни |
| е да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; |
| у венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правд |
| образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не |
| ина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кро |
| жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> паме |
| ...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда т |
| види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлер |
| n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде д |
| ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S |
| јатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се прет |
| Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да з |
| плице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За кр |
| же хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И |
| о га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је |
| ј донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљани |
| дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, |
| .{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb |
| и, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како д |
| е још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама |
| од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, |
| и, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</ |
| рдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не п |
| , подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни |
| } Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више кам |
| стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: |
| Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види |
| да Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати ј |
| <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљу |
| {S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> |
| едан, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те |
| који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и |
| ах, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, од |
| трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, |
| али; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јеж |
| — Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" |
| к, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од сој |
| Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Та |
| , не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме |
| а га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић |
| ригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледа |
| је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџ |
| убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ |
| мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, |
| емљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеница |
| рица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од пет |
| арему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi |
| ће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и |
| веж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с не |
| лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, |
| то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун во |
| зеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска мо |
| ким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у ја |
| 113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђ |
| > <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било о |
| на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Т |
| , да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? |
| те ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтари |
| ли, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>б |
| промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> |
| већи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са |
| а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с г |
| ичала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црн |
| бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него о |
| е, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мули |
| на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева. |
| рије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле с |
| : али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у глав |
| ије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; раз |
| заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике |
| пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше ж |
| :</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком |
| да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки |
| а млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се з |
| живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара |
| е што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Б |
| прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза |
| светом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова |
| оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А |
| уче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар иша |
| а-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, |
| ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле |
| Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на сед |
| Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с |
| белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах син |
| под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{ |
| Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум.. |
| до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, с |
| b n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове |
| з прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? |
| љак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p> |
| продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико ј |
| о Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера! |
| астребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб И |
| ма, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Ту |
| вим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати |
| а тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...< |
| а сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> < |
| <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> < |
| и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут. |
| а имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништ |
| им одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фат |
| им одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет- |
| в, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин |
| их пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пу |
| не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> < |
| ора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> |
| Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти |
| бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S |
| стао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се |
| и из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не |
| сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пу |
| и шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (с |
| 81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље |
| -беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да запла |
| доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} |
| венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је |
| олико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш |
| , истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, |
| ласти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто |
| аном у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а пос |
| или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним ок |
| ..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула |
| нчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и |
| е крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: |
| , разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} За |
| време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га ро |
| едан млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а с |
| ут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако |
| S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који |
| ипомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвозде |
| да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је ка |
| з кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чарш |
| му ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој |
| .{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена |
| и о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срц |
| > <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се |
| аде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин |
| паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет с |
| ера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да |
| њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арн |
| {S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен стр |
| ну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђен |
| а читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесков |
| мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то так |
| р, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти с |
| рева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> |
| ва, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћ |
| е, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв си |
| -бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија |
| з бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разг |
| амо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тр |
| ануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} О |
| вом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S |
| ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула- |
| це...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од |
| ахмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку п |
| оће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то |
| на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а |
| авно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи |
| уле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се д |
| е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како г |
| ечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на свој |
| од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са |
| лицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доб |
| вљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништ |
| сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.< |
| ашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с вели |
| н јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте |
| трепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле му |
| Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n=" |
| му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, п |
| елим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешк |
| д из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, д |
| мо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских п |
| ско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; н |
| за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук ов |
| никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас |
| " /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, о |
| сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="1 |
| реџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћни |
| ете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (закл |
| на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ |
| , на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? |
| а и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у |
| уго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницам |
| рапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за |
| и и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини сек |
| ...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му с |
| , почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да ј |
| ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не глед |
| и и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људ |
| лада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој |
| ну на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" |
| афузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахме |
| Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала |
| ти-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, к |
| , јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у |
| -султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, |
| до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па |
| hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и кар |
| {S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијо |
| н, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га за |
| S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав |
| као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једно |
| мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз |
| погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они |
| нда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево |
| S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком |
| , узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажм |
| раним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} |
| одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатин |
| Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} |
| се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и пам |
| му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не с |
| из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор |
| {S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А |
| p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Ч |
| од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, |
| аха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шк |
| и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Т |
| .{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он г |
| ио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутин |
| бећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... н |
| оследњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снеж |
| -Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, са |
| ad>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га |
| , нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети |
| е отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч |
| рнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло вел |
| ри, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабу |
| а дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој |
| Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину сто |
| јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> намест |
| е живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Бел |
| е била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место |
| сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одуста |
| ести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Тр |
| да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Данга |
| .{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у ша |
| у кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> при |
| } Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и |
| > <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да... |
| жем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за |
| ући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, |
| га, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је |
| торо деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се о |
| на.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео јо |
| ашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све вид |
| , па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва наз |
| ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље. |
| моћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „К |
| , или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако |
| -султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику |
| ио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запитки |
| х речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намиг |
| је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећо |
| је лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне |
| ј се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод |
| ку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница п |
| овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да з |
| ва зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није п |
| толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Ј |
| </p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би |
| лави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И п |
| варао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио глав |
| није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} |
| и узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пут |
| регризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" |
| кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви |
| ла ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, п |
| ђака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не б |
| , зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њег |
| те, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега уби |
| нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама |
| >биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи |
| о атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све тур |
| претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са са |
| веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До п |
| га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Мате |
| гађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с |
| да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих |
| кад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна пр |
| де је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учиње |
| зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је |
| "101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у ода |
| е, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како д |
| кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни пе |
| морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије виш |
| подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре |
| а, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била |
| ице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше |
| Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} П |
| са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају |
| аже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборави |
| а велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, |
| <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као |
| ком Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у велико |
| ру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шерб |
| пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венч |
| а, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Госп |
| : ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, св |
| лским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал- |
| дила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје. |
| борене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца у |
| е био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак |
| сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за г |
| и грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S |
| а светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда. |
| >Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене |
| ма посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се ожен |
| ишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена |
| на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику |
| та бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грозни |
| оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођо |
| а у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Так |
| о би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно |
| слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота р |
| .{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге д |
| радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без |
| n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са с |
| м: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— |
| ли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад |
| е и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: |
| ле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да |
| и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку |
| лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дан |
| сто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то |
| метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n= |
| а као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ев |
| Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му укра |
| је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} |
| жбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужб |
| ила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер |
| у главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{ |
| арева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје ка |
| ца...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде је |
| је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певач |
| ема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, је |
| и правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну к |
| Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула |
| играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове |
| Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне шт |
| девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево о |
| лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даск |
| ито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У |
| ј ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошч |
| а од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> < |
| кајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук |
| има.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, |
| {S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S |
| ашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам |
| .{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук! |
| ак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то |
| кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић |
| ти озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као |
| >— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман! |
| Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ни |
| и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да нећ |
| Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи госп |
| над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врхови |
| тина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупн |
| ивезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је |
| а; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта рад |
| елики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с |
| >то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А к |
| p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред |
| .{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она |
| е за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ак |
| у да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад жел |
| > <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а |
| кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе. |
| макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне |
| p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер |
| /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад до |
| ући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у |
| највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раста |
| ара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз ода |
| аменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Ниг |
| том, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кав |
| конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам |
| ева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлу |
| нку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују жи |
| хмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, |
| направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуч |
| ао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), |
| па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде |
| , кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што с |
| онело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му |
| вадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им б |
| , обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да |
| кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој л |
| нили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашини |
| ишта осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост |
| ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Ка |
| ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да с |
| ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?. |
| е лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, к |
| робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пуст |
| га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта |
| било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, п |
| ипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуном |
| изности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула нема |
| ц, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јед |
| ије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, по |
| Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктим |
| ну душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљ |
| трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан |
| рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово |
| у, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па |
| вица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове |
| њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и |
| ска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога |
| плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад |
| шином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, |
| млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења |
| хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу раде |
| две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као |
| не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S |
| не су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; |
| леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци |
| и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је покази |
| баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и |
| стеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемир |
| ни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47 |
| ог пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутс |
| радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила |
| аде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телеји |
| на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, |
| тка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из |
| Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но |
| једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео ј |
| уд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се ка |
| чјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф |
| е три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотан |
| с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни ра |
| едалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око гр |
| ку хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, |
| а, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недр |
| у, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на јези |
| } Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; |
| правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Р |
| да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спре |
| к, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења че |
| нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела |
| а лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез |
| че над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, |
| не Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јут |
| аукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш |
| Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?.. |
| пе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима не |
| {S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, |
| ди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} |
| више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, |
| чима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да |
| је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башт |
| еца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, |
| љке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гр |
| м био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их |
| сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунч |
| разу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p> |
| нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Н |
| } Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div t |
| син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање го |
| то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаило |
| ра у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изг |
| а:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, |
| :{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспр |
| {S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а |
| тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турц |
| јка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву |
| и нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то бе |
| ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мул |
| уке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му |
| је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“ |
| а бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе |
| х прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама |
| , не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се голем |
| виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p |
| ; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита ве |
| небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к |
| а себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а |
| За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у тер |
| n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли |
| акој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, д |
| и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и масли |
| м оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако.. |
| линих речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, к |
| мси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невест |
| деда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде |
| Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупљ |
| је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу д |
| {S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... |
| ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела |
| на, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу ту |
| ули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си изву |
| були поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, |
| } А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаил |
| удна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан ј |
| ем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли неброје |
| же</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот |
| и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове. |
| до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Ј |
| .</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Леск |
| тњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, п |
| р је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над ви |
| сма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> пов |
| би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван |
| се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, а |
| } У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово |
| тују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с о |
| дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, |
| пуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, |
| кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, |
| које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; ш |
| р (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармар |
| ају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стре |
| p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не |
| припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тиши |
| {S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу ж |
| ајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, инш |
| не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p> |
| мен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунц |
| нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљ |
| и обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, |
| ва, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, |
| овек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дел |
| а</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање |
| је ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би |
| га овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „ |
| ло.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји нек |
| ча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S |
| не одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не о |
| на.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?! |
| ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све ј |
| hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xm |
| /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабе |
| уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, све |
| ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. |
| је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој |
| њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свог |
| овара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача |
| ља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће моли |
| S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или |
| брађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз |
| ији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уп |
| јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби |
| изле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> |
| ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је о |
| дбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с ка |
| устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који |
| S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окр |
| ј робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика... |
| pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде |
| и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} |
| Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила |
| оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стот |
| до ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од не |
| ревртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке |
| Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него |
| огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему |
| тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од |
| снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана |
| м сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је о |
| >ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за |
| грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад н |
| ав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га п |
| на чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу |
| амењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко р |
| има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су А |
| Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша сла |
| дини макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па че |
| дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} |
| , или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> < |
| госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова гос |
| све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на |
| у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што н |
| из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења |
| ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шер |
| мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти |
| лаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из прегр |
| ани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А |
| ше уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хт |
| сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању н |
| ринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, з |
| ену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ха |
| ао убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „ |
| крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p |
| ласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој |
| ћну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: од |
| анка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смели |
| од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим |
| та Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата ј |
| >Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним б |
| /p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главо |
| Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чел |
| блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се зан |
| и ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је |
| <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом пон |
| -султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше |
| ује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, |
| ша, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух ка |
| у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао |
| снама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, дог |
| еле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића |
| це и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се мног |
| , права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у т |
| то ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него |
| ало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га на |
| борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све ја |
| вици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер ду |
| стан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а |
| ом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине ка |
| ада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је. |
| хан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, скла |
| ахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је |
| над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на |
| ише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} |
| ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара |
| су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забрин |
| ...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него |
| >Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ве |
| , па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све к |
| ао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, по |
| је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S |
| јано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети пост |
| шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их |
| S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нерв |
| , притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе... |
| угачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узм |
| </p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> < |
| да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одај |
| у ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} |
| ин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" |
| крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, п |
| одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је |
| чених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалв |
| пан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним |
| вица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S |
| рахује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама.. |
| и очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изу |
| оћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и да |
| била!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачућ |
| хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Ви |
| може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n=" |
| каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле |
| „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“. |
| еболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан |
| оводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и |
| воришту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јуна |
| па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много |
| атворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлос |
| и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав г |
| <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Прив |
| ан ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастре |
| укањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а не |
| стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не нос |
| а скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе |
| по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собо |
| мбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је |
| брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; бел |
| куд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? и |
| м гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе |
| очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Ис |
| оглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се з |
| hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и нера |
| оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи |
| н из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна о |
| рати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу |
| бе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опо |
| ос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде |
| и унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад |
| к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке |
| х гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, |
| хо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на мо |
| та стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не б |
| овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко з |
| сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, с |
| њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазит |
| и на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опаз |
| упни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прси |
| Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод |
| лом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понес |
| ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p> |
| м.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота |
| јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, |
| јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до п |
| тове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, |
| , а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после ми |
| ј антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву |
| ј јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> < |
| међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како |
| ало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула |
| Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да |
| ол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија |
| а, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" / |
| ики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код ње |
| цају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале |
| ааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине к |
| , па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине |
| е чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div t |
| а, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, |
| му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућан |
| недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било |
| са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није д |
| у да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад с |
| зан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи о |
| плаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћ |
| више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова |
| је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази млад |
| Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни |
| обрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-сул |
| обрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати- |
| рвиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толи |
| одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-сул |
| Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од д |
| когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца вар |
| имом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и тре |
| рава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан |
| ..</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчан |
| ив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допу |
| Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме з |
| онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла |
| поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исм |
| , очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад |
| их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац |
| , и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на посте |
| невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог |
| а устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па |
| ареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, вр |
| у крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сиро |
| , звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; с |
| урад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје.. |
| .{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава |
| ченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} |
| ривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а тро |
| рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или |
| пазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже б |
| , пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангал |
| ом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој не |
| и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку |
| а“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши м |
| Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се раду |
| ео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; поша |
| ну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад |
| о Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, |
| хиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; к |
| p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше |
| мерава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И на |
| пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Ни |
| , кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много о |
| из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, |
| ротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени |
| јутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је |
| е су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица. |
| у црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну м |
| <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и де |
| дно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ниш |
| и гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме |
| под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од сино |
| и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад дос |
| боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" |
| е паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S |
| мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, |
| ...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала ј |
| араби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру посте |
| ад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мен |
| , и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, |
| рнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да |
| Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена |
| је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, |
| Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео |
| јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исма |
| атио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где |
| ију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n= |
| свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се |
| на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње н |
| рада до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде |
| скога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћул |
| сно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, приги |
| пцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као |
| ва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге леков |
| селе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице |
| отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли |
| ; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бист |
| е, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул- |
| вити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти л |
| хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ |
| , она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: хану |
| му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање д |
| кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду м |
| ела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И |
| едо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком гр |
| .</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто |
| ну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице р |
| те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклоп |
| загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни |
| ?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико нес |
| .{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јара |
| х очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ П |
| векир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: |
| ад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у |
| S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p |
| ељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се |
| и крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, |
| еј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц |
| а крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет п |
| > <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Би |
| још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је в |
| тамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p> |
| аил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Ка |
| док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, |
| ула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаут |
| -ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али |
| е, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чуј |
| ојенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла |
| то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчи |
| нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} |
| га Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних шт |
| а, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаило |
| очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да |
| рибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; ј |
| иђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши кр |
| ицом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој до |
| џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разго |
| не су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појав |
| ра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{ |
| ку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Сад |
| на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлу |
| идео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегор |
| еле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да |
| реле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> |
| , и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, |
| Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, т |
| Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па |
| <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега син |
| та рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Со |
| еленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто |
| чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар |
| ашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{ |
| еле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слух |
| е извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, пр |
| акривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газов |
| ргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кују |
| ве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу |
| лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејо |
| не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Ал |
| на докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; |
| еликом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају бул |
| и његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с ду |
| купили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна вр |
| рби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не |
| Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка т |
| , пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поч |
| траха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, раз |
| ом Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто годин |
| ој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него мног |
| ругима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и пр |
| Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им ј |
| да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, |
| пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати |
| племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, т |
| привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о |
| а, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај |
| тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да криј |
| ткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, |
| ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти м |
| оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају.. |
| а прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али кам |
| прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба |
| уље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха |
| свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила |
| ва и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле |
| ака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошев |
| </p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi |
| и, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед |
| Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} |
| ле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, не |
| ени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пуш |
| } Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду |
| еха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с јед |
| затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза с |
| трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све |
| гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци беје |
| ер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; зве |
| /p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима р |
| .“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направ |
| упан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кр |
| је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, н |
| , с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква хан |
| ирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад |
| де је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође вре |
| телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинил |
| , па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два т |
| <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халим |
| није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним |
| е.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, |
| ad> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с кр |
| ан! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не ус |
| дног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме |
| врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комши |
| лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде |
| смаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету |
| , газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиро |
| о у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла |
| во...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p |
| бали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна |
| релих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад зам |
| шо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг |
| лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као са |
| ен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом на |
| } Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танк |
| да на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} |
| здрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срма |
| намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши с |
| у се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили |
| хмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ |
| Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ |
| а, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ |
| Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остал |
| на!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{ |
| _C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима гот |
| е с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p |
| > <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрад |
| е, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венч |
| ит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; н |
| .{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одго |
| , у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле |
| већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао |
| з Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према пост |
| S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо об |
| од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да пон |
| да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој г |
| р би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни ш |
| /p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника з |
| ш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{ |
| пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други |
| ати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, иск |
| је, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал |
| Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год |
| овори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и |
| -беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од бла |
| е врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, |
| ти. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј |
| о, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! о |
| {S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељ |
| А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} О |
| , него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна) |
| дио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаш |
| S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И |
| узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече п |
| и, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војња |
| али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељ |
| овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће там |
| ти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње |
| аути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи ш |
| д знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде |
| .{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као |
| лици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нов |
| Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку мож |
| S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти. |
| четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судит |
| се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима. |
| ано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: |
| но Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта |
| бина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све |
| шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врања |
| ну име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао |
| еда у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад ј |
| /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} |
| и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка |
| а Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода п |
| застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће |
| , пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разгово |
| поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су |
| капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у к |
| А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шеб |
| а по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p |
| ута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од је |
| у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли |
| p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, т |
| то оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где < |
| и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{ |
| је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао |
| ју за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“ |
| ју.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово |
| свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао |
| адице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају |
| петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемс |
| у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише св |
| где мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна |
| је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише св |
| ни, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање |
| сећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, а |
| о тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање ова |
| прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, |
| воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у од |
| ло дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и у |
| лиже јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора |
| I</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа ј |
| образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ ни |
| слутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покр |
| утин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало |
| ан опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још леп |
| рума привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина |
| себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, |
| овлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага н |
| а комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе |
| и хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p |
| оручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} |
| ије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „пр |
| наути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све ору |
| о нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не т |
| етло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p> |
| знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кр |
| м.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће п |
| Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме сл |
| ..{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима д |
| ањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, при |
| опада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њи |
| вај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ б |
| ом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb |
| , и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под ви |
| вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, под |
| рве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело |
| } Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> < |
| ори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јо |
| у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, |
| пећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци |
| да, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао |
| мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, |
| јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао ј |
| на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се |
| спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек с |
| оства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си иш |
| сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути о |
| ија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су |
| >XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} До |
| лави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично т |
| у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мир |
| звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је |
| е Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена н |
| о ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месе |
| по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родите |
| у мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изруч |
| пунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, |
| 8" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова |
| а’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују |
| тро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, |
| а па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибр |
| , плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, др |
| <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ва |
| за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио |
| трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спа |
| шке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, од |
| .{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изн |
| варају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као |
| ли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одај |
| је, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Ар |
| пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљад |
| насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је п |
| и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капи |
| {S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједн |
| кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што с |
| е ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} |
| накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, прав |
| ју око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Ст |
| у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати |
| ајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позв |
| Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се |
| и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" xml |
| S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом |
| ашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Се |
| ли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он мож |
| великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до нев |
| скићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим н |
| да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Та |
| из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један м |
| црвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде јед |
| по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокуп |
| је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимц |
| — Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! прос |
| у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју |
| а, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, о |
| е е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, |
| -султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту |
| аузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу т |
| ?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опази |
| је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан- |
| чи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена б |
| номоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати |
| ка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи |
| лашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} |
| а пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n=" |
| е много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, |
| ет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степе |
| ицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали |
| о; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n= |
| опала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље н |
| у до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И |
| живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова д |
| празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зер |
| није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде |
| и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и роб |
| вато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње с |
| е још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јо |
| џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне |
| кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— К |
| ици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме в |
| ипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламен |
| жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, |
| своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке |
| једнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена |
| голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као н |
| ђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаи |
| ну; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-п |
| но, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слуш |
| ого пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, |
| и му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра њ |
| анка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници |
| p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n= |
| ник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са м |
| ј кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле пол |
| ичају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена |
| а, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице св |
| ао да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место н |
| с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео |
| недик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице мој |
| с фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаути |
| и и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени к |
| њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране п |
| е баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупа |
| ше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган |
| , знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу |
| је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџи |
| : или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу |
| поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама н |
| ама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од |
| е него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену о |
| ултан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен злат |
| .{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити д |
| на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; мет |
| ти.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући |
| и дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му |
| кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, с |
| јпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хаф |
| , јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију! |
| из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; ж |
| овцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} |
| ав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици |
| е буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли |
| лас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си |
| нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фат |
| невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На |
| хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арна |
| до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и кау |
| !{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију ж |
| јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, с |
| ку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, |
| {S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теш |
| е, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар |
| них, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том висок |
| још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене.. |
| ује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим г |
| е су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, |
| м отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем |
| т бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво |
| га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, наус |
| Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе |
| девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста |
| на му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ст |
| унце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, |
| стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних к |
| } Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер з |
| арају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, |
| еле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, |
| а честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малс |
| е је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил |
| ске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, |
| јавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтар |
| лећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је го |
| утом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; пр |
| у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па |
| ним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету |
| , и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниски |
| јног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејин |
| о Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Ф |
| лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, ал |
| роскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха |
| е он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна ј |
| а њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све к |
| ркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, ч |
| у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, |
| ма.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа поду |
| ра, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с ку |
| па косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi |
| удна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{ |
| ахалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове дев |
| ици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена вр |
| ти-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улет |
| ишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут |
| очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би д |
| а!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују |
| ај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према |
| годице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује |
| р и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ ра |
| p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им |
| му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, п |
| дић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад в |
| /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још ј |
| у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен ла |
| капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан ј |
| а се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне ста |
| као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За |
| зе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S |
| , и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега |
| уд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди.. |
| } А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пир |
| {S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: |
| обу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chap |
| гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха- |
| ка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на |
| човека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у в |
| опиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Засп |
| ућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, |
| име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није |
| , она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јаст |
| колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а |
| Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пуст |
| ећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not |
| де се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Ал |
| е; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је |
| не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па |
| ead>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о нес |
| ела ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни |
| ов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и |
| бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанп |
| ато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина |
| А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="1 |
| њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, |
| > да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рух |
| ком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде |
| ч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?< |
| снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим т |
| дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној |
| /p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и |
| ледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне пр |
| пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара |
| же од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара |
| } Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа |
| ри...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов.. |
| досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема |
| Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду |
| до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} |
| де да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одг |
| е, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ак |
| твори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увије |
| ке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао |
| ије попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па |
| е Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила |
| ан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати- |
| леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>. |
| ла олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, |
| стром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много стариј |
| ила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, |
| м, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, |
| оси шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо с |
| о коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о бра |
| њају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао н |
| блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола |
| , под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, г |
| е кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о |
| м плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; т |
| амота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> |
| дан град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина |
| ек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће у |
| е пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оруж |
| } Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као |
| мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> |
| ше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом |
| ко-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лес |
| лима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодра |
| си-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се поко |
| султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтар |
| ао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће |
| афузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј |
| бол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У |
| сковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и т |
| аљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро |
| р су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат- |
| флука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је мног |
| ојска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао |
| падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно |
| ојне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> |
| је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улиц |
| ом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" |
| са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као |
| асла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јун |
| ну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} |
| жмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Ни |
| беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога |
| колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао ј |
| отурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она п |
| ко сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плаво |
| , душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не |
| о пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и |
| ојега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала м |
| вет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у |
| о, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно ве |
| е уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Ле |
| њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> а |
| стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} О |
| ичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Пр |
| /p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је |
| елене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, |
| блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између р |
| ам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него м |
| тац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушк |
| ...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборав |
| кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-п |
| наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац |
| разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на |
| уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога кр |
| а јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим |
| он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је осв |
| чом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца |
| ој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз пољ |
| астурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, кам |
| ом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси к |
| бучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле |
| ргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора |
| вим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на г |
| не црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога верног |
| ог вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: |
| молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабла |
| ле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од не |
| се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим |
| мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није |
| >— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дуга |
| n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му ј |
| це, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то дов |
| се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџа |
| апатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топ |
| ва чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста |
| овече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прок |
| коши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије. |
| , нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p> |
| ји, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> < |
| т је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, упла |
| киде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“< |
| нџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, м |
| на лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукн |
| конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућа |
| пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— О |
| и дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта н |
| удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.< |
| говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Стра |
| > <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Т |
| е Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у зна |
| <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом ча |
| ше, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из ду |
| и под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> |
| Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испр |
| <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Тр |
| авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђ |
| ла робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као |
| е се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А ка |
| овратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју пос |
| тамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и |
| чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се приби |
| ка, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</ |
| .{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да ј |
| ић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина |
| о им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p |
| > <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, |
| а падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо |
| о и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав к |
| што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Б |
| аје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{ |
| .</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узм |
| и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венча |
| поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се |
| и код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И тв |
| /p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај до |
| динога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да м |
| онова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код |
| ад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад |
| Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође врем |
| <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около |
| емси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на |
| играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> < |
| окре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, |
| е.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одај |
| ј!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају |
| и.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџиј |
| милова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Ар |
| ли с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходе |
| : ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај прими |
| одузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не гр |
| нпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решет |
| нила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка |
| оди; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам г |
| дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчањ |
| ; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град буда |
| алом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена... |
| д врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене м |
| гарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос |
| н мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врб |
| ну траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> < |
| њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, пр |
| ска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; т |
| као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник ко |
| оје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита |
| овала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, врел |
| готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу |
| смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изне |
| на, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так |
| лу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту |
| а пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтарива |
| p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се |
| > <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је |
| м очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па |
| Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао |
| е се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се јо |
| мо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угаси |
| едан човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да |
| дним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта б |
| /p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља с |
| ажљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остад |
| е разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се оп |
| ако трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пак |
| утској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га |
| то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зн |
| трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно ом |
| есу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само ш |
| коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво П |
| де мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада |
| <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арн |
| ећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове |
| : човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се изб |
| а њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и |
| и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни к |
| да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, те |
| е, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, кру |
| ет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим |
| о, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер |
| и, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и ста |
| ; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Т |
| Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све жив |
| рза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела |
| мси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле |
| , кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фат |
| о конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с |
| ј даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасј |
| p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из |
| а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турс |
| е дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред куло |
| , без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку м |
| асти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се |
| је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, |
| ти и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене |
| <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Ли |
| стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, |
| Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фа |
| ушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред м |
| купани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакоја |
| „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се |
| је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она |
| ..{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од су |
| докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него |
| те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му ј |
| а, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, п |
| илова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу гд |
| дају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу |
| p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и у |
| бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ћ |
| покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутс |
| рстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и м |
| е весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом |
| ) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опро |
| лима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан |
| ре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка |
| ваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагал |
| но ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div ty |
| .{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор |
| , ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала ду |
| е сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, |
| hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb |
| час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао з |
| , тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде |
| кије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш |
| моћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} |
| није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте |
| коро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је м |
| Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домови |
| м јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter" x |
| и; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њи |
| ући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грех |
| ко се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено б |
| ђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, |
| етао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да г |
| ештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао.. |
| војим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да од |
| прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} |
| па, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Пр |
| убио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одгов |
| нув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, как |
| е би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли |
| десет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како ј |
| , и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати- |
| лиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се |
| >, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од |
| Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> |
| спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С |
| пљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, |
| ?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Ала |
| (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим пам |
| много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живот |
| ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ниш |
| , да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила |
| ве: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како |
| иће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и шт |
| >верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави |
| чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и |
| риносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, је |
| пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} |
| би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па |
| ша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Му |
| рнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у |
| јраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговара |
| ка; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату |
| именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, сти |
| ељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, |
| еној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом б |
| Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; до |
| би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов |
| ану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „ви |
| </p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, |
| од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси о |
| г не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур |
| дарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога |
| } Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; |
| е спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи пр |
| /p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; у |
| на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој маха |
| ац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину н |
| ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења м |
| је поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево |
| еду мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сар |
| јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Ис |
| S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, с |
| човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S |
| ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први д |
| чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из др |
| оглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутл |
| ване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не освр |
| та ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брд |
| нама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапај |
| овека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанп |
| а кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој ш |
| дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздр |
| себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да нећ |
| : је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м. |
| ле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, п |
| као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с |
| ари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно П |
| } Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинат |
| ад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, |
| рата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје л |
| да њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, |
| жан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, |
| ора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко |
| коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и виш |
| га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана |
| в дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, |
| у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих б |
| век, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седел |
| сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материн |
| даје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе ниш |
| гов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у |
| вши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова |
| глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb |
| есет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и м |
| а се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi |
| и и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не |
| енца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе |
| а кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од з |
| о година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо |
| ..{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају о |
| али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам |
| срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> < |
| но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његов |
| ослужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промук |
| гу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, |
| муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице вазду |
| напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рука |
| ајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те гр |
| не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се |
| а под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јас |
| руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет |
| стаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек неч |
| сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком |
| селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хт |
| а се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не |
| в, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га с |
| рошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чи |
| еленку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују |
| глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И |
| оду, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и к |
| стави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, в |
| ули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изнен |
| у овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење |
| омоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмек |
| Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије... |
| Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гл |
| аискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закон |
| ерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</ |
| већен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И |
| ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, н |
| па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ак |
| певао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак |
| } А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, ле |
| цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из ко |
| а досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Х |
| и сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, ил |
| дости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> |
| иба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб н |
| и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже с |
| ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме му |
| то пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој саве |
| ати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкрину |
| И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су кона |
| ...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри.. |
| не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као д |
| у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си |
| ј он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајки |
| више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз |
| ак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њим |
| и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што ј |
| није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, |
| ише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе |
| Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она |
| ед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава.. |
| а мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, |
| глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти |
| ахрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану |
| шо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса |
| у га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и ми |
| лим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и |
| .</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или |
| хмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{ |
| очи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим |
| преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку |
| есе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским |
| јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, |
| дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гла |
| етвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, |
| у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све |
| оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад |
| ини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустел |
| бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковник |
| око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Кона |
| осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на |
| где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зи |
| м ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су |
| уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Пр |
| ри одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафи |
| а другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово ру |
| Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на ша |
| лико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале п |
| сан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе о |
| ичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, ш |
| оћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифл |
| јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с |
| и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је |
| је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где |
| ати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лим |
| в живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера |
| су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле пр |
| пију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибош |
| укумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским мах |
| где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, |
| и, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једн |
| {S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула до |
| амо ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла |
| е.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</h |
| празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, о |
| виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" |
| , истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако гов |
| ма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапато |
| ш нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још ј |
| е, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост. |
| желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; |
| дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ |
| аписао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према |
| рнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пут |
| ово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мул |
| у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi |
| ва...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је у |
| адом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антери |
| ужјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И |
| b n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у |
| дао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше прич |
| не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није н |
| оклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угл |
| едати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима |
| из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпо |
| вести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> |
| номоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара |
| учећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек |
| ој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх |
| тија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворе |
| ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила с |
| спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге |
| на...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и |
| не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса му |
| нину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав |
| ва куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-п |
| за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама |
| , наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прст |
| : како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S |
| т од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво ј |
| рад, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо |
| {S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену |
| својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да н |
| дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, |
| оже бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним |
| итискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће |
| усти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову р |
| их нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и стр |
| а се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му |
| го и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо а |
| илуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај |
| да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је ма |
| ојску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> |
| е, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском М |
| мој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти |
| е</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похас |
| Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се |
| у на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет |
| Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не |
| је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна д |
| ајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за кр |
| .{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, |
| да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија |
| S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула с |
| о гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова. |
| стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо ода |
| заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на |
| хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под |
| јој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај |
| p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућ |
| Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути |
| руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} |
| едају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре нек |
| крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на |
| и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише |
| реће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико |
| .{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже |
| и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi> |
| и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренул |
| е, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спава |
| ња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обе |
| на, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива |
| смаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз боров |
| ко није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и |
| главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није |
| у везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се |
| нку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; |
| охита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве с |
| да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Ш |
| , даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два |
| дно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb |
| а нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне |
| То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом. |
| у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, д |
| ети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у |
| шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> < |
| е види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, це |
| готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с |
| ану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике то |
| цом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арна |
| ...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{ |
| ја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ |
| дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге у |
| ата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он |
| ну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; с |
| учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца |
| ања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб |
| а.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, |
| отово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се о |
| Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пу |
| о си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, |
| о си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скину |
| здан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те |
| о поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже |
| својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да шт |
| ауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p |
| рата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p> |
| кара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она |
| аше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале п |
| ким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболс |
| b n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-ханум |
| уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чу |
| /p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук х |
| иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верују |
| ш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само ре |
| и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, |
| ца!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: |
| берк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! оп |
| ије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само м |
| з; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! п |
| му врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави |
| мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., |
| а пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није |
| ну, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавш |
| госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, |
| шчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Хал |
| злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топл |
| ајвише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Тур |
| на као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— |
| у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кук |
| е паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула |
| е је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад с |
| <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="11 |
| к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаш |
| Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од |
| , ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </di |
| <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћ |
| наути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на |
| а радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње н |
| шчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у |
| <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумач |
| > ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} |
| е пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад |
| врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо! |
| лове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква |
| уку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, о |
| а су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгину |
| је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш с |
| у; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари д |
| е, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна |
| овори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој ку |
| нели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, вр |
| <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не з |
| буне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не ми |
| а, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у висо |
| смаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет од |
| ац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робињ |
| на кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи п |
| 49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не |
| а него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући |
| го, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам |
| зао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну д |
| но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две мл |
| ругове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, |
| оветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, пада |
| и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде |
| ћим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и |
| застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће |
| слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не сам |
| му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита |
| га би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон? |
| Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује не |
| о хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да ј |
| руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених су |
| рај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} |
| ели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на у |
| ао да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов б |
| добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње |
| е Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се |
| сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си б |
| жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајк |
| наћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена з |
| исне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</ |
| тлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасв |
| лачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; |
| {S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједна |
| сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада |
| ога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се л |
| а око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је за |
| ла то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина |
| <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наре |
| акшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, д |
| ама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а о |
| тиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И |
| с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не пл |
| ивеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан |
| љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти њ |
| им с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капа |
| еко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да |
| да коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права |
| наутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не о |
| о јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута |
| а булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и |
| осле мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; глед |
| пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног стра |
| .{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петл |
| есе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S |
| онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму |
| она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестр |
| ће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа.. |
| а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} |
| ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести |
| е. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, |
| е, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, о |
| е трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљив |
| о; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме.. |
| лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Ше |
| руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прс |
| } Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама |
| задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ат |
| упље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се |
| а мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а |
| азити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спушт |
| крио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— |
| а пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина от |
| прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихо |
| "117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{ |
| ти чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се н |
| ским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и удар |
| хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то |
| ; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске. |
| “, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека |
| ја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p |
| љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богато |
| би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградски |
| ултан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слу |
| клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— |
| о, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала |
| , погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и |
| ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, |
| тно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње |
| n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада |
| вом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{ |
| о, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи |
| на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умеј |
| њига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига |
| исока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кум |
| је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} |
| ја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с друга |
| на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и |
| , па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не |
| авни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смели |
| ахали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога |
| смаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а |
| ко...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљ |
| } Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као ж |
| вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и јо |
| а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на у |
| ијатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, п |
| ибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати гов |
| една не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, ка |
| .{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, |
| , јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки ј |
| бију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па |
| Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} С |
| ски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фа |
| проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима |
| па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, |
| И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према |
| се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафу |
| епрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Ф |
| го тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</h |
| ци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овам |
| о си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, в |
| и господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљ |
| е, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се |
| прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си се |
| јарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да |
| елу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђ |
| Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне. |
| ренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина |
| -Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да до |
| рањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ |
| ућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арна |
| или; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа ск |
| гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксат |
| варама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису |
| се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с х |
| а је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну |
| дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., |
| > <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говор |
| ...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па... |
| се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсоб |
| ead> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љ |
| аптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по |
| раду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хаф |
| е се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је но |
| лује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толик |
| и је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мал |
| не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимо |
| p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, бе |
| те на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или из |
| тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</ |
| да, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој слад |
| з предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз |
| жмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакш |
| ђу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p |
| чину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје с |
| аду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, |
| емси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар д |
| толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи |
| о кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још |
| а, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се |
| слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и |
| има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене по |
| гледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — |
| би шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да |
| олазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} |
| јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> < |
| е писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, |
| а место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, |
| и од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, ве |
| с, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога ча |
| хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње кри |
| и их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блат |
| разничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} |
| ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, |
| ах, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени |
| ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју |
| из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкри |
| па реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога |
| але, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њим |
| ан до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, з |
| го све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем |
| евет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко |
| И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! с |
| мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не |
| ни га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од |
| , и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, |
| .{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница. |
| аш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град |
| а остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуш |
| ne unit="subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Ар |
| ибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} |
| њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крит |
| <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га с |
| је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са |
| амо пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још ку |
| а.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту |
| Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао |
| ркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, |
| реше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постат |
| Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две год |
| али и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад м |
| пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са л |
| није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} |
| се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падиш |
| савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни п |
| свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, |
| ) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да чит |
| сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко деб |
| ије видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена |
| ровирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор |
| у.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула- |
| еће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, н |
| ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Ал |
| рећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; с |
| расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми |
| танијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи |
| !{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћ |
| осрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па ли |
| лах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две |
| ила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на ро |
| нај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело |
| домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно о |
| у, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „ |
| к-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срц |
| ичући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Лу |
| з мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи и |
| а „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми п |
| а.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n |
| окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може |
| играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарн |
| и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бо |
| лове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у он |
| .{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, уј |
| кивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хану |
| некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по |
| ени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врат |
| тога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут н |
| рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила |
| пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушк |
| каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с пр |
| аша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила |
| , мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака пр |
| b n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се |
| рене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику |
| ио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, |
| липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх |
| S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Вол |
| оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, катк |
| тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и н |
| а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвен |
| а њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава |
| ; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекл |
| ајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали |
| наути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот к |
| понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не ми |
| едном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила |
| стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фат |
| ривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, а |
| ло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се о |
| ма?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за |
| ла простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и |
| type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </f |
| воју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погле |
| <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi |
| да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји п |
| ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си. |
| м свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио |
| рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао |
| н лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, |
| казивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да |
| иђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, ка |
| ашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли |
| .</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џе |
| ибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, |
| <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, ј |
| јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код |
| на с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; |
| е урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; |
| а, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекал |
| акве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге п |
| вадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га до |
| аици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi> |
| старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, пр |
| зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Па |
| ришта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишт |
| } И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звезд |
| ве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше |
| , с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код |
| ао снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на |
| ул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи з |
| рила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попи |
| ијумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд гл |
| а-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија ши |
| реме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n |
| , што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, и |
| <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши |
| ећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без раз |
| ица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не бу |
| ише, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних уса |
| и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Ле |
| иџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу |
| и вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака оби |
| и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и |
| на.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемс |
| до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и т |
| с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре |
| џама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему... |
| Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и |
| аа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Ле |
| де је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха |
| да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаут |
| капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде ко |
| о се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се. |
| а.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} М |
| а саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, |
| тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле |
| се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хаса |
| аха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се роди |
| град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није врем |
| да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на кра |
| мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођош |
| жну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} |
| !“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p |
| двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три запт |
| “, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} По |
| не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} В |
| чке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје ж |
| здрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{ |
| аном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају |
| оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се |
| му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде св |
| а је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, ме |
| је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази |
| оло дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу т |
| кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исм |
| кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се |
| трепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној |
| ошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пун |
| емљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, |
| и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом рук |
| ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мул |
| кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега об |
| из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не |
| а у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, би |
| p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од |
| .{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере |
| , мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни |
| ед зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакл |
| ро а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден кл |
| ах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човек |
| чке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала н |
| остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако |
| ки и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> |
| ње пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигд |
| <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора |
| не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исма |
| би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад ни |
| ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би гре |
| сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, |
| S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако |
| само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте с |
| га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p |
| де молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој к |
| али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Је |
| о.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Са |
| ему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађо |
| енац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; иски |
| а, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, по |
| ста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb |
| ов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смараг |
| бул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер |
| лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{ |
| , извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— |
| — Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чу |
| -хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи сам |
| чву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет |
| он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отв |
| буче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, грив |
| смаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> |
| лтан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Ми |
| беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а |
| а, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, |
| pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се |
| а не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, |
| Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд дале |
| сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко ж |
| ина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и с |
| иринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <di |
| ?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говор |
| шумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исм |
| сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело |
| саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастре |
| језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с |
| ов брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и |
| је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад ч |
| су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула |
| ао да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гр |
| ише избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако.. |
| се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не |
| ови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабу |
| а руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам к |
| тра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> |
| пет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, |
| само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Ка |
| на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, |
| ска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш |
| се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па за |
| окупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје м |
| ут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по |
| прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>П |
| } Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини |
| но.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као |
| их узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога си |
| ш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у не |
| петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега с |
| д Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлу |
| он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n |
| ако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког |
| м..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице про |
| ше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Сул |
| не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв к |
| пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепце |
| , а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му с |
| анпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела! |
| грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу |
| е лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више |
| ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час нем |
| е испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какв |
| ита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени |
| p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши |
| па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајућ |
| „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали |
| Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме н |
| му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетил |
| ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да |
| а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К |
| о није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div type="cha |
| ом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси |
| ихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</ |
| ту, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад |
| {S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио с |
| лушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, пос |
| гризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану |
| о малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у |
| у, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мал |
| брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша за |
| злази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се |
| више децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи |
| у с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер |
| медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лес |
| сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> |
| кукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чар |
| јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> |
| кругло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до |
| свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и |
| , звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом.. |
| широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи |
| од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допу |
| лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!... |
| и, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста д |
| >— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p> |
| и већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, по |
| пус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је до |
| бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, тре |
| чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви |
| махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се |
| Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; че |
| </p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она п |
| а, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потр |
| зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљај |
| рострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекањ |
| узова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, ми |
| и: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем |
| о и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Ис |
| , ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројен |
| ним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови пон |
| ана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није о |
| и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; з |
| ња; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га |
| врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пош |
| ријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносит |
| и те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобож |
| Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах |
| ; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећ |
| јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, жен |
| авом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само |
| бу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска. |
| ачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчи |
| ако да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S |
| во ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво ста |
| е, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти |
| стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, |
| <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи ст |
| } Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и д |
| е знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>сло |
| ареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четр |
| Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под заст |
| ко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело |
| приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром ви |
| икну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек |
| рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а |
| је; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p |
| о петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили д |
| му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашин |
| снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш та |
| га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, |
| S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али |
| људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мис |
| трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби |
| у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Т |
| и задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гл |
| љи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, |
| а мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, једин |
| ати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити сли |
| им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од |
| увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је по |
| ње.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим |
| имо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n= |
| не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb |
| ају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви |
| о</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, п |
| аша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султа |
| се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да уми |
| дијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да |
| шкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> |
| и.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или |
| ом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје |
| ху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да |
| мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Ве |
| јкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд |
| бавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је да |
| маил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти |
| се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна з |
| го је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаш |
| е говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова |
| <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и с |
| S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу |
| , као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена |
| зама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету |
| о што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у |
| ншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе ви |
| ци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, |
| а грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још |
| ана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и ку |
| е поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> |
| > <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио |
| у онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, к |
| е на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му груну |
| ана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, л |
| султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да н |
| морио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запи |
| , ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не |
| чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахме |
| ај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: з |
| и-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто др |
| птије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не |
| а својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да |
| да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише |
| емљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се |
| мехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је |
| се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у |
| ављено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да |
| n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, |
| ровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где |
| тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукн |
| уре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку |
| а додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осети |
| што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја. |
| кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и ви |
| бац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у |
| шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је |
| па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само |
| д радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се н |
| аљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>ви |
| у не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш... |
| њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара |
| озору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову |
| и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних |
| синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јут |
| леда к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, |
| лете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци |
| стају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, |
| лам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за села |
| {S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаес |
| , младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао |
| уђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-ханумино |
| черњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо м |
| цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} |
| мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога. |
| у сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Н |
| не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после ср |
| што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је |
| , па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топл |
| S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову |
| !{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти |
| ријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, |
| ...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не му |
| им се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће леп |
| ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јав |
| Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их пр |
| а зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му неш |
| евско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише др |
| ни, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се |
| на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; н |
| заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, паш |
| на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата |
| ема ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Прети |
| хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с |
| наци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим |
| } Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа.. |
| емси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук< |
| ша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi> |
| лас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Д |
| обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је од |
| осрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, |
| то.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер- |
| онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа |
| ања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха |
| а: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и |
| е мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, |
| драсла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио |
| се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имал |
| ...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли |
| гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или с |
| ети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на р |
| <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман |
| > не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотак |
| ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси б |
| мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико кол |
| о на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, |
| S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети |
| свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре |
| -Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Јо |
| <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула |
| </p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина |
| :</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна |
| на на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шем |
| кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле гла |
| мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме к |
| ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи? |
| не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајд |
| мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устр |
| да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из п |
| град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, |
| ски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опе |
| дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Ал |
| н воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; он |
| аил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа |
| .{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S |
| пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћ |
| да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арн |
| -султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шем |
| мури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер по |
| е човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада |
| } Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} |
| огледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не п |
| , кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} О |
| раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младо |
| смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи ј |
| и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, л |
| му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али он |
| епа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим оч |
| о, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и мол |
| умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец д |
| ељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, д |
| еданпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за па |
| инама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} |
| али, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отм |
| нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} |
| ад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани |
| век, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну |
| цом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче |
| нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке |
| вима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваз |
| освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без |
| тких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу на |
| рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>мо |
| усти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо |
| хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.< |
| То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и неср |
| њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала |
| стави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али |
| ати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да |
| молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, не |
| а нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде по |
| а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене огра |
| да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с оч |
| ја и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница |
| допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова |
| ињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад |
| Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} |
| чи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају |
| , Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> |
| , сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’ |
| } Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паш |
| рско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође чита |
| воје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <di |
| ивио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман д |
| , ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, ка |
| ..{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће т |
| е; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те у |
| што га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се ч |
| ћером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту |
| очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским бе |
| е: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога |
| ђу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</ |
| њи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подје |
| етрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако как |
| Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На ов |
| и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке |
| може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одгово |
| лук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! |
| јом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену |
| по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и јед |
| убазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађ |
| лију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— А |
| : „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем |
| о да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прош |
| ред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} |
| а више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску |
| ашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом |
| мо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су |
| еби: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; а |
| што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нит |
| фуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с ј |
| т“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаут |
| сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја ра |
| упље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се мора |
| тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, |
| о.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на ср |
| рне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разгова |
| ри године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сака |
| тво, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb |
| а, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га да |
| -робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић |
| p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега н |
| камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слуш |
| фуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фа |
| едра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро |
| но пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-сул |
| ли гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а с |
| , ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви |
| жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај свој |
| >телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен санду |
| ултан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, те |
| промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присој |
| а часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и т |
| сли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фа |
| , и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више |
| иђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би |
| ах га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писм |
| исто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља |
| S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} |
| чињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинил |
| тара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извије |
| смаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже |
| p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи сел |
| друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена. |
| шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу ни |
| ростре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем |
| бул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мул |
| мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу |
| лињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма з |
| ачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка |
| че задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога |
| ћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу ок |
| ..{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух |
| <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; ми |
| уму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а о |
| о не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, |
| нили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском |
| венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} |
| јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> < |
| мед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> прој |
| се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила. |
| а јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у |
| S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, о |
| вима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у б |
| е!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина н |
| ће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она мл |
| она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, |
| испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, ј |
| а <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се |
| р није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам |
| бично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А с |
| ди опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене уп |
| свете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фат |
| "9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, н |
| р полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, по |
| ица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему |
| еч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по туж |
| смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те |
| овим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе |
| сом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи |
| еса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, |
| Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, |
| тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчам |
| тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да вен |
| тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо |
| чким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са |
| i>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div typ |
| дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женск |
| звао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула п |
| био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је и |
| га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља сти |
| итају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за |
| итањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, |
| ашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику |
| жна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао |
| не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на |
| Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим н |
| ам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенц |
| S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан не |
| Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао |
| зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Стара |
| , а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, |
| ого меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим |
| ...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и с |
| ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змиј |
| ст ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> |
| да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди |
| и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жм |
| крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и праз |
| већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; да |
| акав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер |
| о, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она оно |
| оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се су |
| мина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> < |
| и.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с ра |
| желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој |
| је.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи пл |
| ла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зов |
| рећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али. |
| Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама |
| Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, ње |
| ; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да ј |
| , па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— |
| обљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу |
| ивене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти а |
| му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост |
| о!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} |
| кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као |
| Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган |
| ивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освест |
| илује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по |
| аром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни гл |
| аилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише коп |
| го смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина н |
| сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан. |
| ше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— |
| а, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућа |
| Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало ј |
| ају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вече |
| ек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да |
| итих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни |
| азнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И |
| на сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом |
| еле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из обор |
| на, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам годи |
| црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се бли |
| , седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој. |
| груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не |
| великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, |
| ушица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... |
| ла није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не пос |
| ц; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домо |
| руји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледал |
| аве, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде дев |
| ..</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n= |
| ознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејме |
| /hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде |
| лова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, |
| арим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој при |
| нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дај |
| ад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе м |
| кођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамбол |
| ...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти к |
| Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна |
| ла не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} |
| .</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до |
| Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њен |
| е, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пи |
| весту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га |
| челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, |
| {S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" |
| јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија |
| кширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним к |
| ицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка па |
| од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како |
| а, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} |
| ветио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} |
| ајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где |
| нум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ |
| а договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... па |
| ула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга |
| рцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их |
| н, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра позна |
| га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S |
| — Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Св |
| <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам |
| арњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај ма |
| би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> |
| сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се |
| е била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако гово |
| p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— |
| Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где |
| заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58 |
| ...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да за |
| ио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам па |
| И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка |
| школсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанп |
| дан дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, |
| њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио јед |
| озору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка дец |
| ти на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано |
| ује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да |
| S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашен |
| и: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слов |
| оведа да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола |
| ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— |
| } Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети |
| брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је |
| {S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, дру |
| свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} М |
| а, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиро |
| ори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође в |
| и дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаут |
| ати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се |
| ојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече |
| њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну |
| ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашин |
| ога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су |
| онак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све д |
| ак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дођ |
| беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> < |
| дну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду |
| она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{ |
| ан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се |
| о с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад с |
| ла ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира умест |
| савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија |
| дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Т |
| дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S |
| ак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И о |
| м Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само за |
| му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљ |
| ада и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, |
| на крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један гре |
| сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, |
| сломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није уч |
| гога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — < |
| фору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако г |
| бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме што |
| текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у т |
| ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, |
| и ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, |
| ам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу |
| Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме |
| осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жен |
| ло жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то ј |
| в Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам... |
| алац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа б |
| Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си прав |
| и, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код |
| где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну |
| ићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> |
| , то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{ |
| ; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђењ |
| онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром ар |
| торађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а |
| ђе много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека |
| <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (со |
| ају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и |
| ла и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале |
| ала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути |
| тиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, |
| /p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уп |
| е је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јо |
| м и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је |
| ултанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак |
| одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисаг |
| е, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где |
| овек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он |
| <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> |
| вијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И |
| к — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за треће |
| — Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</ |
| жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу |
| робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на |
| а нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш. |
| вао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он |
| уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена |
| коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затвори |
| донији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллаа |
| флук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из кона |
| з Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и о |
| куд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, див |
| чи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку је |
| ам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаут |
| >Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке др |
| скићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златни |
| d="SRP19070_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је |
| ван на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кух |
| Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, шир |
| ма.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> нео |
| тко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној |
| естур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска |
| че се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и |
| пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати |
| лука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и |
| бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окр |
| е човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; |
| амишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем |
| ворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће у |
| мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него |
| д зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадм |
| !{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата м |
| е виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, в |
| јен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу |
| да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А п |
| да била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, н |
| ина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сара |
| није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да |
| p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на |
| на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси- |
| ви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар наше |
| га није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> < |
| ашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да п |
| .{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гл |
| много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, тр |
| : за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана вен |
| раже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али |
| ељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S |
| Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће |
| у, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, |
| екује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по к |
| , час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То ј |
| Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> |
| зник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежа |
| траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у |
| завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине ку |
| врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају кап |
| о га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па д |
| ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке ики |
| ева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га сп |
| очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто |
| угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, |
| ој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: |
| мо понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, н |
| <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затр |
| о је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, ж |
| паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уз |
| <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје |
| е паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи |
| во су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Т |
| мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти г |
| о се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не |
| у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро |
| ју на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор. |
| у долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила |
| у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље с |
| рошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих јо |
| укне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна п |
| јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу |
| рећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се н |
| два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају у |
| Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отво |
| У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил и |
| ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или з |
| а зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно д |
| караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— |
| развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба сам |
| ма.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} |
| чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и |
| лла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чи |
| ти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, и |
| свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио |
| ио.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у |
| аде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери |
| .</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха |
| га до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од |
| е; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче |
| {S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, |
| Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде м |
| и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита |
| мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџи |
| друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише ка |
| р спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре |
| ова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћош |
| е из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње |
| уге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошет |
| ра одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне |
| ако је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на ње |
| е десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лестви |
| ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један т |
| па у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископ |
| <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан до |
| тан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не б |
| нела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву год |
| у, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоусна |
| це <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима милов |
| леко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномо |
| ас је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{ |
| по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук |
| до.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на |
| нпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати |
| “ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а |
| ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњ |
| <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ћ |
| да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, за |
| а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као д |
| ли; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки |
| је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду |
| о сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то прези |
| а.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све са |
| уга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, |
| екала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исма |
| до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-б |
| влачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавк |
| сковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а |
| она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{ |
| ала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које с |
| и па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта |
| {S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад |
| лемство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се |
| оре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Од |
| Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извез |
| моте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив |
| д обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> < |
| јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше п |
| пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шал |
| и јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан би |
| S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар! |
| а аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ |
| скога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни |
| бру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је |
| ет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три |
| да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па ч |
| из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коњ |
| ад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче |
| красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су сви |
| мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, гов |
| чана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; |
| ан, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчи |
| е чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафу |
| што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх |
| узу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепот |
| ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече б |
| ва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов м |
| ане филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. |
| стало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} |
| илуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају |
| и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по д |
| по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ |
| бом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју |
| , пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује камен |
| аше отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако цело |
| се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до |
| ема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, до |
| ц.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138 |
| оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе к |
| упље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код |
| ама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А |
| ој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за |
| воришта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, н |
| ала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у |
| несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који |
| ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како прича |
| а њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворил |
| } А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској ст |
| ао да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само |
| ови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и |
| здесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p> |
| е жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, |
| за, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са |
| и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун |
| дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и |
| а слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарм |
| се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу |
| а и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на |
| , на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напу |
| о собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, |
| ела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулин |
| оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, |
| паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину. |
| а од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с не |
| н, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући сврш |
| а, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крад |
| е!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатин |
| S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку |
| ма, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко б |
| шао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао с |
| за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела |
| ене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> |
| сет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} |
| ене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски з |
| његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним |
| е мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа ј |
| лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село посл |
| али малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жал |
| ице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, |
| а: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се |
| : о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умр |
| И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} |
| убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исм |
| паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с |
| > <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{ |
| уди и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грд |
| сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из град |
| </p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, |
| ванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} |
| а дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула ни |
| аћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносил |
| твори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтариван |
| о велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{ |
| парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за син |
| ..{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом к |
| , лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све |
| .{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запре |
| ри се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њен |
| где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о |
| и Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, |
| Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом |
| ?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за т |
| на сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} |
| из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп |
| високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; |
| акшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним кар |
| једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушки |
| х очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; |
| ша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на м |
| >Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с п |
| о ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац.. |
| аш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, к |
| а четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад |
| нако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, |
| јих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне о |
| горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице |
| у, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> |
| ломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.< |
| с?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала |
| м спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} |
| м; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, н |
| сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани П |
| еру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, |
| а кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Пу |
| го још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селви |
| ан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и дого |
| .{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као |
| нама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је |
| <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, |
| сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p> |
| чера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> |
| оје јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубав |
| купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка |
| е оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби |
| аја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокуп |
| десет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године |
| ема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> < |
| чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га |
| и.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окуп |
| дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже |
| пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорим |
| ком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо |
| пних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циган |
| , комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се |
| ј старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од |
| д, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је укра |
| и отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, как |
| харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, а |
| у и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз- |
| може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабук |
| на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78 |
| је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твој |
| ки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, п |
| ори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмар |
| ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, |
| > по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па |
| е подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, ст |
| Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{ |
| све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Тр |
| велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам б |
| припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> |
| Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и |
| Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуд |
| n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, |
| ху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авл |
| грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град |
| вљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p |
| ..{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једн |
| ила препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обез |
| и одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: |
| ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; пр |
| се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се |
| ретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, зад |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби једа |
| и још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно деб |
| } Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по т |
| Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, |
| 12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двос |
| гутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из јед |
| n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна д |
| тра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла о |
| додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обест |
| е било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, |
| и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човек |
| рви пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала |
| е смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима мат |
| ина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћ |
| ча, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало |
| велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од |
| и. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега |
| ; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Кур |
| ене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака |
| шине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</ |
| о украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која гов |
| жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. |
| ицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Мор |
| , на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или да |
| ру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однего |
| ењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце |
| афезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову одел |
| лео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволи |
| ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси |
| сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчј |
| ао у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, |
| де другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добр |
| ="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и у |
| дића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{ |
| !{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила |
| е, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па |
| они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда |
| рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за с |
| Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па с |
| губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дрш |
| то пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом |
| и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у ј |
| упљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет |
| араби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца |
| епове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султ |
| а“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стам |
| нијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно |
| ом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунц |
| е каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{ |
| ну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посе |
| а!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао с |
| .</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери |
| ј мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време и |
| зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнаут |
| атом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кул |
| >У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло |
| рњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, се |
| ди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрли |
| кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један ста |
| чна.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— |
| договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; |
| а к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних |
| север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради с |
| е покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је п |
| зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и р |
| кама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стаклен |
| а ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, н |
| ет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; |
| а загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицам |
| div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> |
| аје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, |
| т, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И |
| , пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани г |
| не.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} |
| очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се поно |
| {S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око њ |
| а, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> |
| S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, у |
| о бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну |
| њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио |
| се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по |
| тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сич |
| S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, |
| не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отиш |
| простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као нев |
| апију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> < |
| се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p> |
| ећ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца б |
| е.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} |
| не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут. |
| јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кће |
| ј руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} |
| е, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи |
| ви до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој |
| оз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, ис |
| не, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јас |
| свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од |
| исли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашу |
| е пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухват |
| ћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и |
| По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави дв |
| оја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу. |
| и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад |
| то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је |
| лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком |
| претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико |
| одине ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; |
| ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и |
| ао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша ни |
| у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А |
| очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до |
| ије планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави |
| село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји |
| па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учи |
| под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па до |
| мо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хану |
| ио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у |
| p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то |
| да!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фа |
| {S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S |
| , изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} |
| } Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг |
| Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.< |
| ...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђем |
| чај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и |
| кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, ск |
| p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, н |
| и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам он |
| мива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за к |
| очи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђ |
| рити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од |
| где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву |
| јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>З |
| } Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле |
| реше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима пут |
| ац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, с |
| чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе г |
| ..{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једно |
| ју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, за |
| на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту |
| бе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а н |
| и сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилај |
| и страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, |
| т, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, |
| сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се |
| а К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на |
| њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке к |
| чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још во |
| илу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима ст |
| <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> < |
| а ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља |
| у да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви |
| ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, |
| -беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати |
| упа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прођ |
| ила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за |
| коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сург |
| hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, п |
| А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико |
| з руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, |
| е год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највиш |
| јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу с |
| што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, прен |
| листер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— |
| рем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара |
| атном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто го |
| али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{ |
| и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ха |
| иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањим |
| ројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n=" |
| оћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла |
| /p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, |
| ње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и |
| хиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим |
| чком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему с |
| сели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан у |
| тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родите |
| Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, вид |
| А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан |
| ен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџем |
| а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од маков |
| у тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, |
| а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А |
| -по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>До |
| тене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево ме |
| елд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ |
| ло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сети |
| нуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и |
| ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, п |
| бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, |
| >— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p |
| ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и хо |
| ори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, ку |
| рв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по |
| ору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева |
| i>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p> |
| од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу |
| домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, ма |
| , нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата р |
| ља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од |
| ш да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, |
| азговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој |
| </p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба |
| еднако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и |
| е отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздра |
| чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће теле |
| едељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А су |
| .{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи |
| оља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>П |
| ign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml:id="SRP1907 |
| адна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-сул |
| посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече |
| ... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу |
| о верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих |
| цу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна грај |
| м да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутим |
| лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ ц |
| зговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испи |
| е да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му ш |
| го најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, |
| не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="6 |
| вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) б |
| едну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене а |
| ош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Ар |
| се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи |
| срну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што с |
| су.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад |
| ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и |
| њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вре |
| ију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p |
| па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} |
| ова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и он |
| дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пр |
| као руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} |
| недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, п |
| не.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљају |
| а.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку |
| прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша |
| ушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пр |
| старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и |
| лом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом |
| ју, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за бул |
| и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљ |
| у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из |
| па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби |
| и се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад |
| а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању т |
| а се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паш |
| га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег вид |
| hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: |
| ла, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на |
| и пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћ |
| , ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испо |
| ада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне То |
| > <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прв |
| а несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И сило |
| н!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханум |
| Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешин |
| жу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину запо |
| црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисер |
| оре: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; |
| ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша. |
| другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци |
| гом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, |
| Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло ве |
| ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се |
| им ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му |
| метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га |
| ве мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан сврша |
| ства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаћ |
| ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леж |
| уту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се ниј |
| {S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо оче |
| на нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличк |
| , док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само |
| то Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi |
| ива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздр |
| кво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много род |
| <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> < |
| ба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало п |
| како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред |
| S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га |
| овек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Сади |
| њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> |
| тан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спу |
| тње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој |
| а млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за |
| бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из |
| лину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи |
| ој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чад |
| мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај |
| , жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час ње |
| ушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога приј |
| е се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту |
| ије видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену |
| ћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише ис |
| по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељ |
| у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, |
| ере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дан |
| , чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пу |
| ако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, |
| кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Тугов |
| о рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривен |
| о мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевс |
| ла к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што з |
| ана; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под |
| у звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, |
| са се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табан |
| р: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на |
| диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли љ |
| није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топлич |
| чај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио |
| оста, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашини |
| јани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; |
| зе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, иск |
| } Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је |
| p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} |
| молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гл |
| који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни паши |
| у и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по ч |
| еко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним |
| , и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико |
| адихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S |
| атерино је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вр |
| е барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је |
| .{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и |
| одинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сам |
| о, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p |
| авест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јо |
| избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштов |
| <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, |
| <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, |
| <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, |
| <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} |
| „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер |
| његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; |
| не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако ве |
| д, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њем |
| од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зи |
| Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се |
| према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и |
| , да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из плем |
| но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту |
| ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p |
| она!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не запове |
| Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султ |
| , хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавд |
| паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе ла |
| еке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати ч |
| смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се |
| мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под р |
| је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, |
| уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћ |
| о до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у око |
| има прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је |
| ужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и |
| усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није |
| ина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој |
| Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се |
| егова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казал |
| оро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{ |
| свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јев |
| е на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, |
| S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и |
| d> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, леп |
| ка сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p> |
| упачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у ода |
| а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену |
| } Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко з |
| турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова |
| <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" |
| радом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, |
| мо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочек |
| и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шк |
| тан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног |
| а на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, су |
| угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква |
| ломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако |
| Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, т |
| 19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као |
| даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испруже |
| к смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} |
| /p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фа |
| {S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а са |
| {S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, |
| прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, |
| у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се |
| гу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јар |
| рци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим ро |
| а, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Ско |
| ри сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретл |
| ела, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све |
| одина, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека |
| а плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> |
| {S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, |
| м?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топл |
| пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о |
| зен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— П |
| вдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обо |
| о ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлете |
| Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је би |
| н бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p |
| лама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, |
| рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, |
| ном сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхн |
| него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, у |
| земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће.. |
| ор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се о |
| вима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, |
| пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као п |
| свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилаје |
| здо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен |
| те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно к |
| аша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га |
| недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p> |
| оз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около |
| ци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена им |
| го су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчин |
| с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по с |
| рхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, |
| не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} К |
| ну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се |
| сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гле |
| фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — |
| ћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука мла |
| меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравн |
| о отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад |
| ом топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и |
| не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алахов |
| говорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца |
| ; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла |
| овој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од |
| ликаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, |
| од позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Р |
| него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дар |
| д сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А ј |
| свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој прича |
| езе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђу |
| едном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо пи |
| не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу г |
| hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?< |
| дшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пут |
| 4" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефенди |
| коју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер ј |
| .{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пр |
| тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кр |
| бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред сва |
| у.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А |
| на од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зило |
| ух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорав |
| осади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим ша |
| а и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухо |
| у собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па |
| трану: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топл |
| бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Циг |
| лико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прес |
| оћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасми |
| пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд |
| није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се |
| , и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, че |
| е им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type=" |
| дна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу |
| сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула- |
| л је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану |
| ј на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, ч |
| за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, па |
| кон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се ст |
| ка</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису пис |
| ше пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи |
| да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Ста |
| ристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и њ |
| леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила. |
| и ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит и |
| м, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>в |
| ве понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мул |
| Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, |
| исмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу зве |
| по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Леск |
| арему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сва |
| аћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, пре |
| једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} |
| ле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је |
| , код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, |
| шу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{ |
| џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: да |
| на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је |
| . — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна. |
| кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине |
| те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз |
| у у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с м |
| гани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Вој |
| је, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па наст |
| ћи, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не др |
| а.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи |
| говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, |
| скињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, |
| стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Т |
| х истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на |
| р, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом |
| осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли па |
| } Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слоб |
| дмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања |
| pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе проку |
| ту по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни |
| ер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, с |
| ко је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене бели |
| но до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пу |
| ове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано |
| љу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ок |
| ена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, |
| вога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео са |
| је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; |
| о!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у с |
| } Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају |
| <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе вез |
| каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка |
| сковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би |
| /p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памет |
| и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску маха |
| ије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше |
| >И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме са |
| се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је п |
| четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S |
| да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, |
| чини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати |
| полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</ |
| зла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани |
| уза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од |
| сеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе бу |
| еме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и |
| по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор. |
| здуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниотк |
| ипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; пев |
| осила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у |
| м и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке |
| а и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице |
| ган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од ме |
| -агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, |
| адесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратим |
| ле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад с |
| плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је кара |
| лтан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је |
| Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а кам |
| у, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се п |
| пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље |
| јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке м |
| подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа |
| {S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње |
| пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везе |
| S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снег |
| поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу. |
| вила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу висо |
| где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројениц |
| ао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Тур |
| а племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, гото |
| , најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: |
| нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколи |
| опа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибри |
| ене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био |
| ћно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на |
| као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет |
| ти, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунц |
| невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>О |
| се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после |
| и су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један ст |
| и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му |
| , где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло |
| ед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’ |
| једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком |
| да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет |
| луна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за |
| p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих |
| аган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти |
| њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за игра |
| иташ за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p> |
| лој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, |
| ју му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter" xml |
| мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чард |
| И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па ум |
| сини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а н |
| ве.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, |
| , као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је т |
| бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишље |
| од овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује ње |
| се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједа |
| ијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима м |
| ен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} |
| отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом ча |
| ејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Б |
| ће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} |
| вно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врат |
| бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p |
| дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, |
| ме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робињ |
| {S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да ј |
| {S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз |
| ти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастре |
| филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсоб |
| топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљи |
| окупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако.. |
| мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокуп |
| ануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’аде |
| м дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: св |
| а најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Бог |
| андила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, ж |
| а милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му |
| мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песм |
| !{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама |
| у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су ј |
| о, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сар |
| . „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, та |
| сма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-о |
| руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, |
| дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фат |
| S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везен |
| о умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка к |
| звесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за циг |
| м гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој |
| ни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи |
| ни, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима |
| итњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И так |
| Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако ј |
| велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато б |
| } Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И |
| {S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, с |
| у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је |
| ога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како с |
| исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне виш |
| у; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори |
| пају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред |
| ком и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмови |
| умовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат- |
| ; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаи |
| Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона) |
| , Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем |
| тво, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и о |
| не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраи |
| Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: |
| си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глав |
| побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Пог |
| емља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву < |
| лико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче... |
| али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не |
| !{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} |
| на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако |
| олико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Ар |
| лери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће.. |
| вац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може пости |
| твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Тр |
| рђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у оч |
| л ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)< |
| не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве |
| телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испрет |
| ра ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска с |
| евице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би м |
| Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Д |
| латом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковча |
| ла да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исма |
| олели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка |
| у заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; |
| нцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и |
| ! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган |
| је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: |
| еш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у |
| је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад му |
| ицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> |
| н чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени |
| остота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси- |
| мси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је |
| у танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у вра |
| танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у вра |
| "114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће |
| -Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш |
| е, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, приб |
| икнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао зам |
| а...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више |
| мбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, н |
| p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb |
| <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за |
| дише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме |
| оведала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чу |
| лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па т |
| е, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него |
| S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час |
| правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук |
| <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml:id="S |
| алу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у по |
| се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопара |
| ан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене.. |
| /p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n=" |
| ији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> |
| шао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> < |
| омчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука |
| диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мири |
| са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише ј |
| у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>По |
| </p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али |
| под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добр |
| ом сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо |
| њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне. |
| ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламе |
| мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не б |
| другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад ј |
| у паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико н |
| оведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки с |
| какве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведо |
| p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти ње |
| аил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади и |
| муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>ка |
| упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Ми |
| ам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњ |
| , што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом м |
| чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се у |
| зићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без ве |
| дица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано |
| } И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} |
| авају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на обра |
| а са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — проп |
| VI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понеш |
| су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова |
| ислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S |
| а сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже |
| <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је |
| е дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи повета |
| се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погл |
| по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налете |
| и... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обук |
| ао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?< |
| пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога де |
| бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођ |
| глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пеп |
| се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фис |
| мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, |
| ?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлиј |
| увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум |
| ед мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна |
| ијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради |
| не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! |
| Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука ј |
| са, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је |
| кања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, |
| разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> |
| азни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани пл |
| би срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S |
| едну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово ниј |
| турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, |
| за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне... |
| глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{ |
| } Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбол |
| > И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} |
| ји, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти |
| мине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душе |
| ему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук п |
| р-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над |
| станак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад сл |
| ављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусло |
| нека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него р |
| рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде |
| ом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они |
| петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80 |
| .{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; |
| , што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, |
| „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајш |
| ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер |
| са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гле |
| „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизн |
| м, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, |
| кама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широ |
| ва и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док |
| <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом о |
| <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, |
| .{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, б |
| метли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, |
| ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p |
| не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с дево |
| ља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре к |
| и-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> |
| рећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се прон |
| ме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка с |
| не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гој |
| о ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шем |
| , хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си с |
| есковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се |
| дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни гово |
| ј!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арн |
| ..{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ел |
| </p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово дво |
| S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много о |
| </p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки |
| Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова |
| него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те |
| кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, |
| акар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумр |
| је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султа |
| , а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њ |
| ико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири р |
| ду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед ј |
| ламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари |
| {S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у |
| ан мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тас |
| 70_C13"> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је |
| ну вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава п |
| премом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од |
| танат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се з |
| ојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју |
| {S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“ |
| лом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој |
| изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Ниг |
| га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} |
| би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не пог |
| спиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S |
| ик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки |
| ислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под ста |
| да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни |
| Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, |
| е, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с глав |
| дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, ма |
| </p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим |
| и, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна н |
| <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама с |
| ојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, јо |
| кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из В |
| о је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејах |
| , што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући |
| јаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојк |
| а би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, д |
| преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И |
| упчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде |
| нске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте |
| котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се в |
| а.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз в |
| з пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, нека |
| ји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одго |
| ти.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, кој |
| е на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ н |
| брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, коли |
| а-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бе |
| ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок |
| едају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и |
| чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупоља |
| леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој и |
| правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнеб |
| е подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а |
| ре, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позват |
| ад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све |
| ; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на п |
| е говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако ј |
| е паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад је |
| та.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном |
| ратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} |
| ећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јат |
| ричао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, по |
| ко поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће |
| синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја< |
| тово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те повр |
| е из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино |
| е родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он во |
| урци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три год |
| што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четир |
| е срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она ве |
| Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол да |
| освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не гово |
| а не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и з |
| а не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, |
| а да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до су |
| амнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле пред |
| у, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци |
| оља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; п |
| код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње. |
| а софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распо |
| виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло на |
| лугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за |
| ахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећ |
| акав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожен |
| , јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише |
| ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдес |
| ли, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој к |
| к и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уз |
| ије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђ |
| што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил ше |
| и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати |
| а и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у П |
| ери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до тетк |
| оте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше п |
| ди па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао с |
| а се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> |
| II</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с |
| арају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошиша |
| у, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако гово |
| , клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и |
| евеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја с |
| , фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пр |
| Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је п |
| ело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће нику |
| плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султ |
| Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег |
| а: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој ус |
| ва, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, |
| Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресеца |
| .</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрест |
| ни, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици п |
| из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone un |
| а, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу |
| питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</ |
| ити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их |
| лас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор |
| , опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, бели |
| дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди |
| ј, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у оглед |
| -ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђу |
| атне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за куку |
| дну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="5 |
| и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу по |
| опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица |
| разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одм |
| неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже |
| о си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, |
| о си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутн |
| главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ни |
| љубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога |
| а зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да |
| им путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...< |
| а своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, к |
| ак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <h |
| кенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Ар |
| ош је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутиј |
| , смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује свој |
| варама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} З |
| , мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него ка |
| мо мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, пр |
| свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница на |
| т стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду грош |
| ри е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се л |
| ну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, |
| е <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву |
| ко конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са сва |
| За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата. |
| то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше д |
| — Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за |
| Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка |
| е у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="1 |
| е!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; |
| у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже си |
| ме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, |
| смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, |
| јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „виде |
| сани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се |
| едан грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Нем |
| зук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, |
| ри шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.< |
| i>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину |
| S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султ |
| са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи |
| снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, |
| продат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај |
| до конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима к |
| старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се см |
| ицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: |
| е шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p> |
| паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљив |
| S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђу |
| према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арн |
| у пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпос |
| елој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика |
| јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за |
| паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша то |
| ле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу тан |
| енџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> посл |
| и, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође |
| и дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, |
| и, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне д |
| обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> |
| {S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: |
| се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једн |
| прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" / |
| рнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели п |
| оњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет |
| д муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање у |
| да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула |
| та Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{ |
| ам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву |
| ти и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p> |
| .{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам н |
| после је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па |
| међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху бол |
| потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина нај |
| евести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледа |
| S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговор |
| ; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, |
| мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, |
| удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Х |
| Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} |
| -пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвиц |
| е.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; про |
| начан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човек |
| го од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се му |
| — Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; нап |
| без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— |
| пци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина к |
| мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она м |
| , ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb |
| ки паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан ч |
| какав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одај |
| а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на |
| тови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p |
| а га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој ру |
| !{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла |
| им животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборав |
| еколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи з |
| ву Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се р |
| видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаил |
| па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од зал |
| ломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе |
| јатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да |
| чанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секу |
| ј ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> |
| плести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је з |
| е, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S |
| зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, н |
| о.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћник |
| оћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчан |
| рком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Т |
| уди по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за с |
| носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: |
| уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал |
| гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте ка |
| узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с а |
| вац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми ли |
| аче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, |
| испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-х |
| емо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну |
| а ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репо |
| па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жало |
| и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казуј |
| .., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим? |
| азиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом |
| у Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три |
| д размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била пр |
| кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али и |
| ијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхт |
| деее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро пла |
| ј кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га камен |
| ланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фат |
| а арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у о |
| акопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који го |
| се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> |
| не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb |
| к питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одго |
| ћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мор |
| ашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, св |
| јахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађ |
| о златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Леско |
| ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносил |
| колили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S |
| аше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царев |
| о за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причу |
| ељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти с |
| , убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-ха |
| еба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-с |
| једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше |
| а сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за ста |
| о јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имал |
| адивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то ниј |
| p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb |
| дно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти |
| тра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни |
| који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но |
| п пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148 |
| и-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен з |
| метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше посте |
| Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тр |
| е, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затвар |
| га пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина |
| смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, |
| адиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку |
| е.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам по |
| , час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и |
| јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил да |
| ком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани.. |
| ина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, в |
| ао за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} |
| аду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} А |
| атаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од |
| ушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три н |
| упља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша |
| хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајк |
| Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала |
| е сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чи |
| евља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; ј |
| на: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да |
| ћене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнул |
| о дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао |
| закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Б |
| ажила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој И |
| и се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се од |
| а, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, п |
| к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши |
| је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни г |
| жи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да |
| е што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали мал |
| оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија пог |
| а помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, |
| а Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не |
| , <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не мог |
| праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те |
| рнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мули |
| лимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} К |
| ласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, ка |
| може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбу |
| :</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бој |
| боце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <h |
| " /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлу |
| дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џам |
| сец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте |
| очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Ожи |
| н кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај д |
| спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо |
| и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га |
| данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с неве |
| -султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у |
| ише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лиц |
| м кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад о |
| а тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> < |
| кад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене |
| један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, |
| о остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с |
| "32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде |
| а саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-роби |
| рлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим |
| ултан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљен |
| ми... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долаза |
| сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљ |
| <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче |
| л оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још |
| се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="1 |
| , да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</ |
| се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, д |
| ценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалим |
| турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> < |
| ледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој ог |
| прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гл |
| овори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, т |
| се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако |
| атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спушта |
| , тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као |
| ад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у проле |
| заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и |
| олку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господско |
| оштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен |
| главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред к |
| Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} В |
| извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не збо |
| е муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се за |
| ију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прок |
| кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном к |
| ји и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни |
| ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} См |
| ође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мр |
| чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, |
| усафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на |
| се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из ка |
| од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; д |
| , па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, д |
| м било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чиф |
| о место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Села |
| <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p |
| алио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је нек |
| од топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин |
| едних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале |
| кињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час |
| .</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн |
| дговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји к |
| пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет |
| м однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња п |
| х га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да |
| <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се з |
| ц“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој пет |
| а, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу друго |
| лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли вид |
| , и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-су |
| у не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb |
| и спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се |
| ..</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а |
| } Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну дланов |
| ом руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е |
| се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две |
| <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на иск |
| ара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да н |
| им, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Проку |
| а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на к |
| умара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, |
| него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} |
| окој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесков |
| к; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „ |
| .{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} |
| ли добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видел |
| за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на |
| да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И н |
| исоке ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би |
| ина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се посл |
| p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>- |
| воја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу |
| ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене ка |
| господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чарши |
| ер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји |
| тав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и |
| } Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злосл |
| једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се |
| и.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллах |
| ко!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоћ |
| .</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он си |
| на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шем |
| пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Т |
| ру, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вр |
| ..</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није |
| нала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је |
| оја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учини |
| ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусл |
| азук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не |
| , ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога |
| етом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохо |
| а...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Б |
| са ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање |
| идела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</ |
| суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који |
| прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет де |
| ли.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе |
| лу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{ |
| својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се по |
| бацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила ч |
| з оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја мл |
| шао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат... |
| 0_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-хануми |
| следња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} |
| <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат о |
| репцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је о |
| да је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубо |
| ворити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се |
| е, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се т |
| рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуње |
| ледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} |
| ци по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њ |
| стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни |
| вица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Ал |
| а <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и з |
| Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, једин |
| ажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара бего |
| Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској гот |
| о стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је |
| да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој |
| атама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хр |
| стргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халк |
| ани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хан |
| Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума сас |
| се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле |
| ињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за |
| једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће |
| ; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским м |
| о волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљд |
| е наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма |
| , из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сам |
| азговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као п |
| а се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара |
| а, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, ш |
| ује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сно |
| Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телеји |
| не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице |
| ешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на г |
| о нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника |
| не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).. |
| , испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с |
| рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! |
| мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И в |
| и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце с |
| говарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лиц |
| а је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је |
| ..{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, н |
| b n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није |
| и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И |
| на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" |
| с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице |
| где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па |
| где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: |
| чувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <p |
| > <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки са |
| лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина |
| ан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и к |
| крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} З |
| ; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула р |
| падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разг |
| никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, и |
| е раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не др |
| Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другар |
| бра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире поб |
| се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а са |
| в силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у То |
| упачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула- |
| осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све |
| дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из оч |
| овачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом |
| града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био |
| рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мери |
| ,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама |
| поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој с |
| .{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од он |
| ад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако |
| >— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз |
| ад... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго |
| p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна д |
| не, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi> |
| <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, |
| га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први |
| p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> < |
| p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> |
| /p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, гов |
| i> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пи |
| а је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сарај |
| p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок. |
| једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као |
| а, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-су |
| Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на |
| „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, |
| .</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} |
| /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; |
| охвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, к |
| , сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; |
| } Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори с |
| друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима |
| то ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће б |
| Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ |
| } Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе |
| перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово |
| о, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још ј |
| е.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају |
| {S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и |
| ултан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој д |
| , ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаи |
| , и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести п |
| } Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} |
| е једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n= |
| м од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва |
| о му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао про |
| ана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам гово |
| устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да |
| S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као |
| само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба |
| гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде |
| и, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде |
| ултан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не |
| је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбеки |
| па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав |
| им кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S |
| топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к друго |
| !{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је врем |
| етне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, |
| беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на со |
| час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замба |
| коле прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шт |
| .{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнау |
| је, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, |
| ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су |
| , а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљ |
| не с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-сул |
| улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варк |
| , нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрш |
| ... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио о |
| ру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути |
| хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није ја |
| ри се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудо |
| бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} |
| ер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога |
| ..{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће т |
| кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужн |
| ји није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не |
| Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p> |
| трасно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, по |
| дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} З |
| ају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њ |
| Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе т |
| ршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, са |
| е једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капци |
| етну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Ст |
| хита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у диш |
| па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чил |
| е леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими го |
| мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из |
| где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскиј |
| ујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као б |
| .{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Т |
| н оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p> |
| души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фат |
| м часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да забор |
| дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина |
| не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али как |
| е више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, |
| усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стар |
| ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула |
| на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арн |
| лице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зај |
| ажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у |
| то и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у |
| ти-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} |
| „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; ј |
| ..</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Ал |
| к од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p |
| чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће |
| p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> |
| га ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћ |
| <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не |
| :</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, ј |
| p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, |
| а, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с |
| то пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен |
| и опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S |
| ти, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мул |
| усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспр |
| рошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан пола |
| > <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</ |
| <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за |
| ен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај. |
| ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо х |
| шу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа |
| Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси- |
| Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како |
| гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену паш |
| м стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла м |
| и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима р |
| — Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> |
| скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни |
| ла долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S |
| мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње |
| езду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, |
| ду звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима |
| сом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је |
| за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи п |
| <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну |
| умене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је. |
| чу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила ду |
| зусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио |
| Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунц |
| а вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је по |
| > <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење |
| да, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење |
| вљеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Ал |
| мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење |
| н је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не |
| воре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама д |
| м је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлеп |
| што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос |
| топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко т |
| на, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Ј |
| ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај |
| гу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у к |
| , трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуч |
| з узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до п |
| алдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и дев |
| јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би |
| м.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори |
| се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{ |
| ропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, |
| сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из |
| ехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној к |
| што се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као м |
| смех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ би |
| смехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из ма |
| е остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много камен |
| мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести |
| Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар. |
| ном плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејањ |
| ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред ве |
| и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном ку |
| пачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, крат |
| и и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, |
| кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима |
| ила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је |
| п сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јун |
| га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и нај |
| а венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обу |
| а и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четир |
| >-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сес |
| >Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растан |
| ј Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> < |
| е виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видел |
| ко, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, |
| играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; |
| лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> дале |
| мљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено |
| мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, |
| с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто |
| и ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни г |
| у њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па ча |
| А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му прати |
| ликој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена уг |
| бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и |
| ј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати де |
| } Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, |
| Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, |
| ад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је с |
| јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама |
| Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволи |
| ака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени р |
| ису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више јед |
| рат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијо |
| огледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дот |
| је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покрив |
| пља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, |
| <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не |
| пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, д |
| S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, рашир |
| раву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само |
| зана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, за |
| обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је м |
| било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затв |
| ру изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајк |
| ?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи... |
| ултан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састан |
| с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и на |
| о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на ко |
| на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће |
| улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све |
| честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} |
| једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скри |
| , са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на |
| ли.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли је |
| е из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метн |
| епше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривен |
| кога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојади |
| -Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У муслом |
| испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра |
| атакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бе |
| у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Т |
| паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А |
| рнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег прити |
| ме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињ |
| S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово |
| ом, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђ |
| рилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се |
| ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угле |
| се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да |
| није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам |
| >Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пр |
| и сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје б |
| е кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клат |
| </p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n= |
| а њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спав |
| би, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} И |
| агим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а |
| е читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије |
| ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> |
| ебе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>А |
| лим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; нап |
| } Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у |
| дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао б |
| ом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да ј |
| , на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, |
| ике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу А |
| ву сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па б |
| ко... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; г |
| авану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним |
| , вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше |
| ања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне з |
| е кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозл |
| с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и |
| му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тоз |
| Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и о |
| јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница |
| леда у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: |
| а, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремил |
| све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека |
| зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз н |
| се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n |
| ан грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији раз |
| то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крв |
| и.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с |
| погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде ј |
| бу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на гла |
| ц био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио м |
| а га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, |
| хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем та |
| окаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; |
| !{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан |
| бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак |
| Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, че |
| обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо |
| крија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „ |
| икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И от |
| о јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на ч |
| писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчи |
| тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе |
| слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слеп |
| ија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, |
| ирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели пок |
| , него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој с |
| мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у |
| ејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахта |
| <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; |
| а се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушк |
| је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлиц |
| Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S |
| " /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта о |
| теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да г |
| з (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио |
| ку лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султан |
| м на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд |
| стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зо |
| у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му |
| рао се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S |
| ћу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је |
| <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, |
| састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type="chapter" xml |
| прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{ |
| то се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то је |
| Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа |
| {S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} Посл |
| шаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се над |
| ри дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, |
| се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад |
| х нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје |
| ле, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија ни |
| одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примир |
| рчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихвати |
| чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо |
| е — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпу |
| је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Посл |
| она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни не |
| вдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>ве |
| pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллах |
| танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Ме |
| гови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздра |
| тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, мож |
| </p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађе |
| </p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одгова |
| в?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не |
| јњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бр |
| S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушк |
| ију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв. |
| а, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, |
| ноге суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" |
| ве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, |
| није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То |
| зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Ту |
| у претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен зл |
| приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што н |
| не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек |
| ’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му ј |
| је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, |
| , ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш |
| ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-ха |
| тео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на ово |
| о ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре |
| еиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара |
| ише не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на |
| , чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушни |
| а глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За јед |
| , после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све леп |
| >— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Ха |
| у где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султа |
| аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је |
| тан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ћ |
| њу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19 |
| где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене с |
| беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, |
| Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, треп |
| и и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с |
| и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} |
| етегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и |
| ’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на ше |
| е усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз |
| из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, |
| ита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зе |
| Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> < |
| езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)! |
| и, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно |
| бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном ср |
| ева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је |
| а Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајц |
| ебац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S |
| јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана ш |
| и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као |
| штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена гл |
| ико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и ч |
| од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две |
| на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, нак |
| као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се од |
| од за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише н |
| лави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пре |
| емси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед- |
| -пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашић |
| на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловн |
| осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црни |
| тка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска |
| поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокуп |
| је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-сул |
| његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на |
| чук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоћ |
| ил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум |
| ... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком |
| Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p |
| ће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук иде |
| болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век... |
| мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, кра |
| ђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, |
| ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико слас |
| орио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S |
| ад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечу |
| а шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку. |
| су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у гру |
| адивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, |
| к јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут В |
| веће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејо |
| топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси |
| вима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S |
| мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div type="chapter" |
| ше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути г |
| цише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели |
| ..{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p> |
| дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита с |
| ца, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувиј |
| твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и т |
| днизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мул |
| урци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће |
| ким, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би че |
| јно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бриг |
| ета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла с |
| , спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, н |
| с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! |
| јка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „в |
| јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашо |
| аша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузо |
| кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обе |
| месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и с |
| бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турско |
| ди мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери к |
| ла, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и њег |
| чи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> |
| 7" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, |
| плашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невес |
| мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чуп |
| ободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас о |
| ладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна |
| S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу |
| опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастреба |
| воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућ |
| „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, де |
| ендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро п |
| рође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби чове |
| селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султ |
| а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње |
| а, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, |
| е, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{ |
| стра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“.. |
| капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> |
| рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бис |
| емси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у |
| /p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, |
| <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад запла |
| и се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада |
| ове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском |
| , и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци |
| договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио |
| а ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи пов |
| pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, мла |
| еђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су |
| не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена |
| а! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено зглед |
| линама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда к |
| , грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S |
| пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, пол |
| ама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише |
| вама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оста |
| све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двад |
| тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати. |
| ерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун. |
| адознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку ил |
| Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> п |
| „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој |
| дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите п |
| Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грозниц |
| огинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове |
| нчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер ј |
| угога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да |
| , удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни |
| днога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара пл |
| овека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „го |
| <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе |
| за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И п |
| спрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где |
| н смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљск |
| а венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{ |
| <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да п |
| ен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а |
| много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да |
| јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну |
| чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле |
| тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га кам |
| од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат ј |
| а жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед |
| азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, з |
| , њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и |
| сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Св |
| е гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне п |
| отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће по |
| рамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, шт |
| свећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n |
| игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ |
| од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а |
| осну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом ста |
| а, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руко |
| се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али как |
| есковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се п |
| де када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ни |
| живање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговар |
| а јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> |
| лаве, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном |
| свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Леско |
| личком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему |
| а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> |
| не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљуб |
| дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, |
| ној дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ва |
| рбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Са |
| и; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац |
| и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, жу |
| ара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ д |
| о упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бо |
| стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрад |
| а врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом |
| вестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се раз |
| пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи |
| кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Укра |
| руги, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на ста |
| аз.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке |
| p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а |
| , на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле |
| а брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се |
| весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата |
| ћи, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није о |
| дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан |
| јама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, |
| — Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и |
| Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пр |
| е се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снил |
| Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: |
| ироког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана с |
| живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре |
| гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута с |
| ене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано |
| ошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Срп |
| а рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућу |
| то лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико че |
| тове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи |
| вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, |
| о; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед- |
| разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а н |
| туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке |
| мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мули |
| је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња |
| м смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, |
| ну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасц |
| а — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: |
| ="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал |
| зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; к |
| а њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима |
| о пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпос |
| о се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем ј |
| идела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p |
| а, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га |
| н...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њи |
| се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљ |
| цимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских |
| тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти |
| скога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Ле |
| ја искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, нар |
| ине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку |
| то; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на |
| погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина |
| та.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико |
| улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и |
| а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати |
| ајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђулте |
| фуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук до |
| красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их |
| ену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу ди |
| , њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини.. |
| е много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, ш |
| да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је |
| давно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и вр |
| ховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— |
| му, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао |
| ст, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <d |
| о даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испру |
| на?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опа |
| м, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав... |
| примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Пис |
| о јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, с |
| сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби |
| па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино ме |
| а, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, |
| , ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, |
| е; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...< |
| сијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} |
| , Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</ |
| но, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се при |
| .</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаи |
| да Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на ш |
| .{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, |
| оћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао |
| но будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пу |
| викнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к |
| умара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба |
| е раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, |
| ину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлук |
| о; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пр |
| <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, к |
| ом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, ј |
| један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и д |
| место хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Маке |
| љ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кће |
| сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> |
| н.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-бе |
| {S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље |
| (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му |
| од њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак |
| дећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се ве |
| ши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, |
| сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Кра |
| ову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: изви |
| амо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и ка |
| pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му |
| оше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и све |
| мси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као |
| а, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повра |
| кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи |
| тпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Ф |
| -султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико н |
| много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан |
| , па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није ста |
| рло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ва |
| ром отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе |
| у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: как |
| иску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому |
| ују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са сво |
| ли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то |
| ице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца по |
| е, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова с |
| кина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мр |
| г где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, |
| закићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{ |
| е време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p |
| апију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз проз |
| жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупоља |
| Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не |
| прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-с |
| јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</ |
| Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу |
| а?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она |
| номоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћ |
| и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чист |
| и по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им |
| оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо |
| рата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван |
| од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је х |
| ута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у |
| ..{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!< |
| <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чу |
| 68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> |
| аутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом им |
| кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арн |
| го, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му ок |
| кује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадб |
| лепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како пр |
| е видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом заустав |
| са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као |
| во Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек под |
| машна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску |
| b n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, је |
| кога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; |
| р!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгог |
| његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев |
| лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} |
| ако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња |
| и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{ |
| >Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, т |
| о Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и на |
| за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друг |
| стру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за |
| ада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада |
| чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он |
| т мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско |
| егова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пр |
| ан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и |
| наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него |
| као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: |
| се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у хар |
| старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге |
| а је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султа |
| аил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју |
| -ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у |
| н-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се |
| уо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и |
| це прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, |
| а.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељ |
| десет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко вели |
| лановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, |
| ни хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџи |
| о стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушки |
| зна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи о |
| куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна с |
| учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћа |
| в на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; |
| p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је |
| .{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својег |
| про очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек заст |
| о: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће је |
| х, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јо |
| ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим тел |
| ла, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подс |
| остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Ха |
| и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки |
| ну; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци |
| се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, ч |
| оњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа |
| а, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фат |
| а...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, |
| да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких |
| асне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам ј |
| тијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те јед |
| чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко |
| харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести |
| атерино срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у |
| ву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђ |
| ише никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори п |
| о, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се с |
| тарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији праз |
| леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с ј |
| о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Л |
| а, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хл |
| сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти беј |
| } А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пра |
| ривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се |
| шавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у |
| цем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла |
| ан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџици |
| ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у ханум |
| и се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу каша |
| ћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не оп |
| Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчени |
| их усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, |
| розора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретура |
| и.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; |
| ворили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div ty |
| аршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија иск |
| је узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <ba |
| харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, |
| страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше про |
| десет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S |
| ; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу |
| неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Матери |
| Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно |
| рачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њи |
| прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Ха |
| , па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда |
| <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, зв |
| еја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта р |
| ле, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкес |
| рвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлиц |
| а кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S |
| тиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола |
| и, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} |
| ој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „с |
| , завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, и |
| него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: |
| сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није |
| до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, |
| змеђу расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочам |
| илиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад |
| аман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јаст |
| с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта мо |
| дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу вр |
| довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Пр |
| и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није |
| олска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравић |
| узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу |
| -паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тра |
| где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е |
| ашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, зм |
| ; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— |
| танат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући |
| в!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни |
| лави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, ода |
| у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан |
| е загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И |
| .{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, |
| , с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, ч |
| ad>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} М |
| и Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</h |
| метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{ |
| <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p |
| писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског |
| кедонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Алл |
| да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, п |
| простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста с |
| о, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти |
| конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву |
| чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из ко |
| једно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се т |
| нова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дођ |
| е пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатира |
| каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила |
| прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пус |
| оче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је |
| ј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, |
| амадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} |
| ије, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка гла |
| атељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једош |
| закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који |
| ијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с А |
| е гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад |
| ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што |
| гли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и |
| раз (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно удари |
| раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или д |
| кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, н |
| ди него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само |
| у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, ј |
| уту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв |
| и, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нек |
| ским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене во |
| ад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по ст |
| овори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац ра |
| образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, ка |
| а њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, ср |
| на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{ |
| ума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-ро |
| пе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум.. |
| да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја ре |
| сове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима |
| ман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, ка |
| ифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! за |
| рам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди. |
| у од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (до |
| : „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S |
| под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="1 |
| сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо о |
| очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена |
| рви и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени |
| ам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не жи |
| он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{ |
| ке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, |
| ушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испрати |
| а Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се о |
| прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“. |
| тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује хо |
| е намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека з |
| види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има д |
| томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет |
| а...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; |
| амадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} |
| не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако |
| ј миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севд |
| ују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. |
| слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} |
| је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дреш |
| си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете |
| е, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили с |
| и дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаути |
| јаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној |
| а, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу |
| {S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо |
| од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаље |
| а, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</h |
| а тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мул |
| никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не |
| ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p |
| дан дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, г |
| ц дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, |
| х, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, ј |
| :{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, п |
| ком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало ч |
| з невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из о |
| тран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила |
| ад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролаз |
| умом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се о |
| ој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после ње |
| екрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато оде |
| „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не |
| на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене |
| е незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је |
| рши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме в |
| у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пасту |
| ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својо |
| о јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> < |
| постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је пост |
| ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шк |
| лазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! |
| је вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) |
| , чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} |
| бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; |
| постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнем |
| ту његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци |
| х да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер |
| на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране |
| а чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његов |
| дуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила |
| И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога |
| ) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не д |
| {S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> |
| дна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејан |
| си-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрез |
| м.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови. |
| маилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу |
| наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јо |
| у глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“ |
| се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад ве |
| , ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арн |
| рице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнау |
| ара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар |
| рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу |
| ла је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кир |
| ишта не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да |
| неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока теш |
| р једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна ка |
| „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за |
| ије муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се |
| превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сва |
| ра јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прок |
| утала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које |
| n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} |
| његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало приб |
| вети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави |
| S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, |
| ; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Ца |
| је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет |
| ле ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S |
| ња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невес |
| трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се |
| зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мањ |
| је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између |
| уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, п |
| да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су ј |
| , буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје д |
| мља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, грив |
| великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престол |
| Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео с |
| авара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку |
| } Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквог |
| га је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi> |
| зум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и би |
| собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> |
| И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обес |
| p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи п |
| а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — о |
| га краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио чов |
| ебу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћ |
| е; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, |
| ах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по |
| Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше |
| тар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем |
| ном, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на |
| нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече |
| ао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p> |
| ли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који ро |
| знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару п |
| много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они наби |
| а ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, |
| далима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три о |
| рат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи раж |
| из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и |
| еколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су |
| хтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-хану |
| емси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина |
| ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил |
| сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана |
| и: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад с |
| /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман фил |
| крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејис |
| опита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмен |
| султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједно |
| су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-ода |
| покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле |
| зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради |
| ти-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Бего |
| ворила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, |
| ћу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћ |
| по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не |
| иванту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или |
| ахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за |
| красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајц |
| год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} |
| сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угл |
| , да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце р |
| е куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! дру |
| , и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто го |
| ва, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином |
| енђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка повор |
| рло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијс |
| , и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око |
| твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одска |
| његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p |
| аутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеск |
| ње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта |
| равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, сме |
| м погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст |
| из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја |
| вцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја с |
| ла дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Ф |
| скићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фат |
| аше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље |
| вој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{ |
| угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарача |
| точене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с крово |
| ином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> |
| } На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-хан |
| едмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Х |
| ; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и |
| где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник |
| рапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахв |
| м је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта |
| кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих |
| Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по |
| ици и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, м |
| радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам |
| урској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле |
| града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-с |
| а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима |
| > <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглу |
| рди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавд |
| дост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и разве |
| а напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, |
| мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве |
| јку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета |
| љив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер |
| а’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне |
| трменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} |
| ="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} |
| а, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масл |
| ожају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа |
| енице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњ |
| веталом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селе |
| фтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јо |
| маил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али |
| а се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" / |
| а и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим ч |
| А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице |
| , последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>М |
| ова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати |
| ад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замути |
| , кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све р |
| л, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке |
| ултан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисл |
| ти се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и |
| песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, зве |
| мара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с |
| здушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пус |
| е доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па оп |
| ећ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да |
| аути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од су |
| е даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, шир |
| ла; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране би |
| оље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обри |
| о цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и ос |
| од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, ми |
| пале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у П |
| ...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче тра |
| омисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула |
| пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да |
| .</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да |
| еда Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло.. |
| р свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике |
| седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi |
| није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан |
| себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невест |
| ићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледај |
| аметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" |
| уране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља |
| ше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Ис |
| ебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси- |
| о ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је |
| до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургу |
| тати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици |
| жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> |
| јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} |
| не ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући |
| ти, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан |
| сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не |
| крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} Н |
| како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и |
| {S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпи |
| ћи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапа |
| но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, око |
| да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше |
| ово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је |
| рити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунц |
| ање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце |
| ријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи јо |
| мрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што ост |
| ије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина |
| венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде |
| ти-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, и |
| на је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како |
| се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не ум |
| <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначк |
| згубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је |
| хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она |
| исок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади |
| књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на он |
| леће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва |
| е, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и т |
| терије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле |
| пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не |
| јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси- |
| д не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја ле |
| нако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племић |
| у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је |
| >Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се п |
| пља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче |
| носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хану |
| сли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весе |
| илај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Зат |
| врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да |
| огледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збо |
| " /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима |
| о не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупљ |
| те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњс |
| ови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ ок |
| се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале ру |
| ад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозор |
| елики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код |
| енско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; |
| Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар и |
| рт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћ |
| за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од ј |
| три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана |
| ети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове |
| паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут |
| ино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Се |
| .{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главо |
| ти.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо |
| сом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху. |
| иће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па с |
| еш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме |
| за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се |
| с из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јо |
| њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једн |
| ога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је м |
| т опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па ка |
| илајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати он |
| е...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> < |
| <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у |
| ; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срце |
| разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути |
| {S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n= |
| не крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се н |
| по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала доб |
| а иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу как |
| е зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{ |
| знесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па |
| ћају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говор |
| је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из о |
| ази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како |
| /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом |
| оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опр |
| а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушк |
| Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, |
| штене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски |
| ом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S |
| ској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на |
| осфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, и |
| че, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу поз |
| еко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве умор |
| ене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, ка |
| мо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је |
| бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’см |
| абуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли исти |
| срећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украде |
| p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— |
| Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p |
| оксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакши |
| т (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути у |
| у у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p |
| и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже |
| најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје дра |
| луци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мал |
| <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, |
| ечи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигива |
| очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, б |
| , па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то |
| блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком ме |
| е...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> |
| ло.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила |
| умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на |
| сте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У |
| о подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, ни |
| ати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли |
| ла, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише п |
| допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, је |
| има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог да |
| ари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, |
| не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако |
| забрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арн |
| чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</ |
| , и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p |
| , као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у јед |
| атвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз п |
| и видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де |
| сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију |
| амо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува |
| д, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блажен |
| утра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</ |
| ка, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, сво |
| аскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Он |
| у измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од |
| у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само |
| > <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први м |
| д је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Ка |
| и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ |
| то су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном ј |
| иди па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испуш |
| е може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} О |
| а не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> < |
| тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео |
| е.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан ст |
| илигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђум |
| су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, |
| и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не |
| чали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико |
| е пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div type="c |
| аде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао м |
| а оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад с |
| две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по |
| и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, |
| на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, |
| абринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе |
| кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба ј |
| не, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене |
| а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те от |
| вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа ар |
| ахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском |
| и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу о |
| као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по |
| <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад |
| ј чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе |
| ерни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, из |
| пошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи |
| т снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> |
| } Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио р |
| ећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да о |
| уба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпо |
| , Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухват |
| } На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке |
| јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио |
| уг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли |
| /p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и упла |
| риванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима п |
| ездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати- |
| ј жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке |
| оја нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не жи |
| м сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи |
| а су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, му |
| ци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханум |
| , аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} |
| и <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> |
| гло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па |
| Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> |
| на пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, |
| ковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може пос |
| ство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикивах |
| лтан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њим |
| ариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носи |
| иних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго бил |
| тан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу ј |
| себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уз |
| е не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <p |
| , мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, |
| а.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, |
| него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још |
| ла од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к неб |
| хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не |
| ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак |
| на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да с |
| о је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се игр |
| а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога |
| осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, |
| а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, |
| .{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и ка |
| <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав |
| У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта д |
| душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на с |
| ек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као |
| у непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше ру |
| , одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом ж |
| ана у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних |
| ећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јаш |
| села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови п |
| м свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не мла |
| 1" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене ара |
| е ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> < |
| а се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува к |
| рнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили кон |
| а телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испр |
| > гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавиш |
| тила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је оставља |
| о ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглав |
| ених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, |
| ђе петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у П |
| кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истр |
| риђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред к |
| а-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи |
| ад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, |
| тем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје вр |
| дна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом |
| или, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише ви |
| милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Тол |
| е смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да с |
| ешетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости гро |
| Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа с |
| а његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићени |
| енђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упам |
| с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махм |
| Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, ко |
| је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина |
| , тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</ |
| мси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него |
| а није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не б |
| и одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од |
| и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи |
| јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Зн |
| обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А |
| ро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топл |
| ин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се са |
| бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му |
| , пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима |
| оди је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше м |
| е пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је |
| поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; |
| је, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепце |
| ту: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи м |
| ар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Вете |
| пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: |
| гове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да м |
| полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у |
| а, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају ок |
| ати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, |
| сто круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој |
| а глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор. |
| p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с д |
| миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћ |
| ја“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке с |
| о венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’ |
| ква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, дола |
| нуме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале |
| ма мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под |
| сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил |
| обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једа |
| болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фат |
| девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан |
| {S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у |
| на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и рук |
| е кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само |
| ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, за |
| рдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепи |
| го...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи не |
| ула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убиц |
| ила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се |
| у нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, |
| ене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, |
| ер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и |
| ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непро |
| из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом |
| ље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или он |
| иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлад |
| њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад б |
| ше Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топлич |
| н!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур! |
| к, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да и |
| спаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из < |
| ака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капк |
| ћи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни |
| едоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном |
| мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре |
| та говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже |
| о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан |
| ... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби |
| едао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, |
| испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крв |
| гал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то јо |
| лађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есм |
| !...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у |
| т и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не и |
| и главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} |
| капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој вру |
| Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас. |
| него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турч |
| а је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, |
| иче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антери |
| е, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетиш |
| кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="14 |
| ну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прв |
| нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлач |
| илове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупљ |
| плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска ра |
| > чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турц |
| м крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, |
| ве, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико |
| тан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, надн |
| а, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па |
| днеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђ |
| е, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак |
| епу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не п |
| ише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зуб |
| брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским |
| страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запа |
| и јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у |
| аз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не у |
| по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А |
| а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од |
| се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта број |
| као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</h |
| рају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови пита |
| вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топ |
| уњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих |
| или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, |
| како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и с |
| лици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; н |
| , срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да |
| в образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ |
| ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад о |
| да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, ве |
| и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне д |
| упљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хаф |
| шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Т |
| пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би пре |
| што хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{ |
| беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима вран |
| , и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне |
| них ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире |
| глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S |
| ве друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и је |
| д оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султа |
| е!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, оп |
| мој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се А |
| ку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне ханум |
| румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде с |
| је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: п |
| ml:id="SRP19070_C10"> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота |
| унак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; |
| Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно ш |
| ром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати о |
| ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није ви |
| наути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арн |
| ој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало проту |
| каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, н |
| .{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне че |
| иротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Ар |
| кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, |
| Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди |
| не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине |
| хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је |
| година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански |
| Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да |
| ледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Мала |
| жа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни |
| памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, је |
| <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе |
| памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове св |
| луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њ |
| другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема |
| пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули |
| па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на ти |
| писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво |
| а трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p |
| "42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хаф |
| оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесв |
| игран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш |
| ева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха- |
| е; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од на |
| разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> |
| е овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће |
| ју плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има |
| указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и круп |
| <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> |
| док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће |
| на кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, А |
| д њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, |
| Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа |
| /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није |
| беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; м |
| ловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци пог |
| ладу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа |
| ји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспал |
| адовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка н |
| развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, |
| ...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакив |
| су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг |
| А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замб |
| је је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с |
| стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му св |
| ца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на два |
| остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. |
| > (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је пола |
| тин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три А |
| ека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не мож |
| </p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери с |
| је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у |
| Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње ст |
| свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, |
| о гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type=" |
| ш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шап |
| билазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се н |
| кријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, З |
| пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да |
| > <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина син |
| Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зо |
| ила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; |
| го брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан п |
| егов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај... |
| заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђа |
| м, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у |
| , опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, д |
| S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лескова |
| етра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти |
| а’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столи |
| е! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Ж |
| данпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хама |
| а разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> < |
| је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је ру |
| утима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> |
| арочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спа |
| допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, |
| .. бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан |
| ов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је |
| дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким во |
| страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{ |
| с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бо |
| ма тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој б |
| слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росн |
| полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљ |
| главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше дол |
| после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шем |
| дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато вра |
| ирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... заб |
| човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају |
| вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све ви |
| ска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час |
| да.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене |
| </p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султа |
| } Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта |
| > <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l |
| „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и тур |
| } Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свак |
| и, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке |
| руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу к |
| н на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да збо |
| пље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете |
| мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ |
| и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшил |
| може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тум |
| , посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим |
| а-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Х |
| удо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет про |
| Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где ј |
| пак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Х |
| } Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку до |
| рек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="13 |
| , али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда. |
| смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој |
| т.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном с |
| дан зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, |
| тоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци |
| ="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За кр |
| тиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стак |
| и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу. |
| ештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима |
| на Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове |
| дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским |
| Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с муло |
| најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украд |
| рца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, |
| е нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" |
| ена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за |
| ти колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаи |
| миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребр |
| у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову |
| стима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као |
| уда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на г |
| лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’ |
| ла...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својо |
| мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур |
| А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, уб |
| јисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="cha |
| срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години |
| а зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., |
| а за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња |
| „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у |
| омшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале |
| шмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело |
| ружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом по |
| сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула коли |
| и, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, ре |
| ом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), |
| м, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једн |
| шта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и т |
| покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а |
| очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чу |
| маилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не реч |
| о ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу д |
| ехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њих |
| ало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом дв |
| га који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде |
| дној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, |
| p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла |
| ивеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јес |
| бље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе |
| еданпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> < |
| а смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{ |
| hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој |
| им момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је |
| сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па |
| су, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Су |
| вори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n |
| деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћ |
| ...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај |
| убе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна |
| воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, |
| слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> |
| <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му о |
| лази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с да |
| у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се |
| украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, |
| ачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то |
| аву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли |
| ила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру |
| Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се р |
| .. повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све гото |
| не кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни с |
| из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашин |
| нет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Ф |
| е свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с |
| не брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царе |
| м у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није в |
| једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па |
| џера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} |
| јка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастреп |
| еке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо с |
| е ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене |
| се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је |
| зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топли |
| ише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не ка |
| е тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише |
| 3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у н |
| <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, |
| има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-сул |
| нег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кул |
| ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на |
| У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, није |
| сли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и пла |
| ла се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и |
| ђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој |
| мшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене |
| и, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано |
| } И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши |
| и.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, |
| едан у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> |
| ело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у јед |
| о праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и |
| он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и |
| да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, |
| >Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло сла |
| орави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нур |
| лази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, |
| ој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га д |
| ту, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и |
| алвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — оста |
| главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Ал |
| Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> |
| смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни з |
| ао да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, |
| удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, |
| <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби |
| n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка преки |
| е тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешит |
| ...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мај |
| , време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан |
| ; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене |
| ење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим каме |
| испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одај |
| ђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, |
| све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђерде |
| ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује |
| врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, |
| још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна о |
| 141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, |
| о на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад |
| л, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и |
| ба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који |
| школсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на |
| му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејм |
| о си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он |
| е се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу. |
| арај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се |
| јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути д |
| <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} |
| природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога све |
| ао с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа |
| с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је неве |
| а, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја |
| на, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пу |
| и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она |
| браз пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом |
| се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појури |
| очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом |
| а стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накиће |
| и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чак |
| , рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чиб |
| рећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висо |
| p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жен |
| ну заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Св |
| је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толк |
| вашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна |
| ео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му мо |
| ом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди |
| изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у |
| у њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: |
| покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у ја |
| зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</ |
| ао да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чал |
| те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу |
| и и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а |
| узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној |
| им другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ |
| удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред |
| тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циме |
| је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мај |
| ед сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: о |
| дају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам ка |
| ..{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> < |
| авала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислил |
| и очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мисле |
| оговоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена |
| сом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на |
| ише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Раст |
| ене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се б |
| опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> |
| ри, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам |
| о тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешк |
| од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, |
| е.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека и |
| човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, на |
| паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи |
| досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није зн |
| а кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди |
| емси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам |
| царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А |
| Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов |
| нски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама |
| ли ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ћ |
| есе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па у |
| глуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова ку |
| а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и |
| е, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и с |
| женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики |
| ећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свр |
| покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с |
| ма кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, п |
| , да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били. |
| литва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати |
| во боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с |
| , ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим |
| бучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, с |
| к појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокуп |
| ељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па о |
| а, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахме |
| </p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отво |
| звезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи с |
| ..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} З |
| бег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схват |
| а види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и |
| би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, |
| ом <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> |
| ор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И |
| и одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте |
| говори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за |
| — Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па ј |
| з мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад за |
| имичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма |
| врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садбер |
| .</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти < |
| бари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад сва |
| од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову нес |
| анка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гла |
| ље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фис |
| дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у |
| прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљд |
| да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномо |
| учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он |
| за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене |
| е заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне с |
| узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И ча |
| есуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер к |
| е, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се |
| p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба |
| згаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" |
| Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она |
| тавила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Сад |
| лико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не рас |
| е, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и |
| испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је |
| занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред |
| једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{ |
| ека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки с |
| ем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, |
| им питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Пис |
| и за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Ј |
| ...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, |
| коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Д |
| нила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ве |
| спрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> < |
| штати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се |
| бав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поц |
| Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сања |
| беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок |
| грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, |
| умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене |
| лико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Х |
| ила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој за |
| : на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88 |
| и један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: ист |
| не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до ко |
| њига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мул |
| ина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Б |
| остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи |
| е бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полаз |
| епцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К |
| це пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћн |
| пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се |
| не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахт |
| јекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке |
| султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако ве |
| знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Сл |
| ко си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пр |
| ет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћ |
| <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те |
| и, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мисл |
| хом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, н |
| ти госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Па |
| султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с ок |
| рис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупав |
| пка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад з |
| зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зуб |
| ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо |
| прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире |
| оли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ћ |
| ћ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас |
| /p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с рашир |
| ру...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце р |
| сле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим |
| Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које |
| /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима |
| чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арна |
| певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка |
| су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмед |
| међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> |
| S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, |
| поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер |
| ћи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вече |
| вадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна.. |
| .{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <di |
| пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене |
| е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне с |
| ага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друм |
| лова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах поче |
| аше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султ |
| е.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад |
| женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Ш |
| Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је ж |
| шље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је б |
| руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не о |
| ка јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} |
| це; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ног |
| ше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро |
| м у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, |
| и заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако г |
| наестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она в |
| смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају |
| е <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од ве |
| д нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, пос |
| мештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним |
| уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена |
| никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам |
| >— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нем |
| ја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан |
| „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишах |
| у и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани |
| -беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како ни |
| рестаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се |
| нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> |
| решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни |
| их као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа |
| Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам |
| и ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљ |
| ирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не бој |
| ама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њен |
| ачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њ |
| човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од |
| ник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до град |
| амболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био ве |
| ливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вр |
| пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла |
| као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке ма |
| епоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерх |
| кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, ал |
| јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охо |
| е, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, к |
| оше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше... |
| се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> |
| и каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познај |
| и-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као с |
| јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, |
| градским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од кориц |
| д хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући с |
| е с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, |
| ани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише ф |
| за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну |
| в глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим доп |
| о Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беш |
| нио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, |
| „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је |
| ашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је пита |
| богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лис |
| аћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски А |
| равни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Б |
| си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази |
| а обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини п |
| ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје |
| само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се |
| јке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невест |
| н!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно |
| сом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, |
| Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пун |
| мали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а |
| лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-с |
| истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зениц |
| очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за |
| а што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки да |
| узум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S |
| ао руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије суз |
| } Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни |
| “ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас |
| едајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quot |
| го од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Ше |
| ада Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што ј |
| ; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често ра |
| свесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан ч |
| а њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с к |
| Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледа |
| у...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати |
| а, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од в |
| иви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p |
| лато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опр |
| ; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија |
| накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске |
| не, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју од |
| свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вр |
| јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и |
| але пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе с |
| осте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо |
| ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука |
| ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу |
| су даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми |
| ј Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице к |
| ешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до поја |
| пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> |
| год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и |
| у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Так |
| е далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из двориш |
| сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као с |
| о, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi> |
| зиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитуј |
| ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а са |
| а, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како |
| . „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати |
| д најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> |
| ум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} |
| да грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајл |
| а питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отиша |
| она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султа |
| рокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; |
| о обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а |
| о чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Ф |
| о се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је |
| ође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једа |
| ни чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима дод |
| их прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно... |
| о; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у |
| астребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на |
| ислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Ис |
| ишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и по |
| .{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан |
| Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће |
| p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасн |
| што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исма |
| сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво |
| дбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој прос |
| , и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што |
| миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мен |
| ери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила |
| , на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> ј |
| е пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара |
| l:id="SRP19070_C3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут. |
| ије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, |
| е молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у душ |
| е своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} |
| зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сок |
| о ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил |
| и женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невољ |
| ла <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије- |
| ајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, |
| .{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, |
| е капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се ску |
| копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта |
| се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемица |
| ег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и висо |
| невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с |
| близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће мил |
| нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску х |
| вљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби |
| скићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима св |
| а кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле |
| екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и ск |
| блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> а |
| аде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој |
| о да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ли |
| рала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара А |
| гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; |
| м је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; |
| мзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса и |
| ста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на усн |
| је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб.. |
| </p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} П |
| као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је |
| му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, с |
| очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га о |
| а.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освет |
| , у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што |
| бити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке гд |
| сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвено |
| постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према |
| оји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па т |
| куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапим |
| .{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм о |
| соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледа |
| Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, |
| д клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јеча |
| амакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој |
| се црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> <div type="chap |
| једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; ше |
| гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати! |
| суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборе |
| ћем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све И |
| смаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша м |
| о срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мрш |
| Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...< |
| на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!< |
| , Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес... |
| дари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости брем |
| ; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, д |
| их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не с |
| тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мири |
| — Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? |
| ка је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солу |
| оће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће |
| е с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођош |
| > <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје |
| head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да раз |
| а се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S |
| ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде |
| да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође њего |
| ри, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти к |
| да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може и |
| де мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати- |
| е уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, |
| две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике |
| нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни поширо |
| {S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је изради |
| есте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте г |
| талом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена |
| бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} |
| алу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се |
| време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>С |
| њу, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска г |
| с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу н |
| и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове |
| утско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у ода |
| вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси |
| е нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође на |
| гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> < |
| е су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у |
| о шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исм |
| , узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама да |
| јстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се |
| га дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> |
| десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамен |
| материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујн |
| на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, |
| ; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спава |
| хмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрв |
| ед сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више |
| ужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, |
| >Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мај |
| на, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах |
| , диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и |
| и.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, тан |
| лом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулини |
| ак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и |
| оћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро с |
| ауснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, |
| из бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из среди |
| афуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама ц |
| већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с м |
| оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; заси |
| ороковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Х |
| е арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо сна |
| , камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске ве |
| ишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха д |
| уд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би |
| " /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси |
| и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} |
| , више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?.. |
| > <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, ин |
| није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала |
| е у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— |
| <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо |
| као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је |
| S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-п |
| га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што пит |
| си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја |
| диш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И |
| ле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је |
| изно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истин |
| те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету њ |
| га земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да вер |
| ош једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с та |
| афуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харами |
| искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, нарич |
| пље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на ул |
| од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — се |
| аутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрве |
| још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, |
| како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој |
| мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће кр |
| рај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод лево |
| н, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и о |
| егову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев да |
| могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава |
| их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ћ |
| аде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Ше |
| днога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под |
| не поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ам |
| шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више ле |
| м уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и у |
| мацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је |
| често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињ |
| рвозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, про |
| S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исма |
| е заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као |
| и; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка |
| есто на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад |
| о <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећ |
| раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекуј |
| ра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима |
| крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтарив |
| ћају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих |
| ан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{ |
| несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Пом |
| миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и |
| но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послу |
| па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрд |
| их још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> |
| несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се п |
| е свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око вр |
| другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост |
| p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на |
| Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мул |
| отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи |
| и, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са х |
| пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се н |
| , збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им |
| ад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју неср |
| асана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио и |
| ејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па па |
| о, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{ |
| > <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка ка |
| атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и |
| у, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито За |
| час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по |
| ак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угриза |
| га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже |
| да, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, мн |
| никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а |
| поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усу |
| Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у л |
| Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} А |
| речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год |
| из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S |
| а.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, нато |
| један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време |
| мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и пл |
| с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с |
| ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године изл |
| ова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред |
| е непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше |
| } Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у |
| „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи |
| Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" |
| дух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у |
| са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не у |
| ју, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету |
| рђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Ар |
| {S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрв |
| <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира |
| мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам чов |
| аши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни а |
| i>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, |
| и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Т |
| мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жр |
| -ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на је |
| n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, |
| орица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је |
| {S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, |
| д би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то |
| змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} О |
| а забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене |
| ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће |
| , и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ру |
| , у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св |
| сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <p |
| узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за |
| пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи< |
| више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим свој |
| лиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} |
| је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи |
| жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкод |
| његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оз |
| расна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци |
| с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе |
| с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо т |
| с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, |
| поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, п |
| бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок к |
| го читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.< |
| <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Ам |
| тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочека |
| аљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; ј |
| ву Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак) |
| цу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Су |
| тив муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим |
| ек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на м |
| кву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу |
| чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где б |
| да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му |
| ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џак |
| ју, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде |
| н и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају |
| уршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке се |
| пољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичко |
| и над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој |
| у оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султа |
| у мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизн |
| n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те прем |
| са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болес |
| војој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у ов |
| не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S |
| ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па с |
| дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и до |
| дује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из ру |
| сти на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што |
| Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је |
| о на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у |
| ..</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Проку |
| на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукуви |
| има, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на |
| ује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца |
| " /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је за |
| > <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до |
| ердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да |
| а напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се |
| па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фат |
| неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима причест, |
| још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме |
| о да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и заку |
| рело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра |
| н, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, к |
| гашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно пр |
| слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сун |
| прати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвни |
| За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, |
| n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има м |
| да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полуд |
| мори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке.. |
| годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи |
| ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, |
| ао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p |
| чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти ку |
| шкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди |
| вима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и |
| а).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљад |
| > (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде.. |
| јмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја |
| виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> |
| hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога син |
| вима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{ |
| ије одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па |
| аде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за не |
| а од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} |
| е аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голе |
| м њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одаја |
| S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона! |
| се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb |
| вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханум |
| шица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из |
| ... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни д |
| ан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџ |
| ек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су |
| белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{ |
| ти-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, |
| ја какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа |
| }Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, у |
| се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће |
| проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. |
| е и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео к |
| Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се |
| Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила та |
| руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!.. |
| Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div |
| ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац ву |
| вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без |
| ју, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју не |
| букоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице |
| е долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} |
| абланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p |
| и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудил |
| а поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из дале |
| ан...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, намес |
| утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе |
| нама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад |
| лима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi |
| о!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је бла |
| олитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</ |
| ејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му каж |
| м те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} |
| се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по та |
| лла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше м |
| м, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на пл |
| маил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упи |
| стрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров бр |
| него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога |
| сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилим |
| ужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и |
| Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа с |
| врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе о |
| кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена су |
| } Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух са |
| лине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кров |
| о, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд |
| , и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једн |
| е — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, муслом |
| о како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према |
| е, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила с |
| сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, |
| лужбу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухва |
| мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} |
| лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна но |
| сафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дн |
| ; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу роди |
| нај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и |
| ед ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису |
| о лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијски |
| !{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за |
| де на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми |
| ваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави |
| .{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесн |
| ај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затур |
| у; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Скл |
| ла сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама |
| спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, те |
| сто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу |
| соке куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да с |
| е, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше ње |
| ху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној м |
| зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту |
| ка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му теш |
| ђанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="1 |
| {S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из дал |
| је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} |
| ух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сах |
| ари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути |
| имиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши в |
| и, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, пр |
| ивала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећ |
| мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, св |
| ња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџ |
| } Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; про |
| лује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, |
| ћ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији |
| овори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} |
| пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} |
| најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— |
| то понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— |
| га паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магар |
| молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном с |
| д једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по |
| па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако |
| орио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га |
| срамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, при |
| д плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупљ |
| од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав муса |
| Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које с |
| Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа |
| уле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Ар |
| мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај. |
| е бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће н |
| , то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катр |
| /p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на мес |
| јатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од т |
| , Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И |
| та је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихн |
| о било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео |
| белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда |
| она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са |
| у, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и |
| инуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p |
| иној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле |
| л оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фа |
| оворити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а |
| тан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да нико |
| аволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не ос |
| "75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, |
| ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видет |
| адости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не р |
| а к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а |
| Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, |
| бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српск |
| {S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је |
| д Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, де |
| овек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада ниј |
| ван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожењ |
| ма, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Бла |
| кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани об |
| вети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без не |
| ви?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али как |
| истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога мла |
| о се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити р |
| не, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разго |
| е трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала |
| године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагиј |
| , за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n= |
| гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад |
| и, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, |
| асова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то п |
| ил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже рук |
| тре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем гл |
| И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир.. |
| чана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Ма |
| Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од с |
| ..{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема |
| „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно |
| није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће |
| ?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, ст |
| елејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" |
| о пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из к |
| њем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то |
| ћ, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да |
| да у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пре |
| би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди ка |
| тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолик |
| а мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>А |
| га.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да |
| и-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јо |
| ти, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести с |
| аилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је с |
| па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година |
| , и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојк |
| у, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и |
| спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <p |
| -ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ гов |
| ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</ |
| је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p |
| о више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су |
| Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша? |
| дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, пр |
| ј прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један |
| јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође врем |
| к: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да б |
| па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође њ |
| тамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} |
| каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, ход |
| а, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове см |
| на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у |
| ашти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест при |
| егову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па с |
| рочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} |
| То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчиц |
| а носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, ша |
| ре као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, шт |
| олко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам би |
| биња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> в |
| сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, па |
| иша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав |
| онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> < |
| м заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, б |
| е гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине г |
| авићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом за |
| аши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна |
| ве</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.< |
| у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила д |
| усан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} От |
| је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шап |
| мљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала |
| аго, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну |
| у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој годи |
| овраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; прино |
| а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке н |
| сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украд |
| Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Ј |
| чоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест |
| а му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и |
| } Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчи |
| ред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте м |
| ишта нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се |
| Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по |
| шао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђа |
| доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, |
| о од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p |
| мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е |
| , да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb |
| ада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} В |
| Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S |
| Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал |
| тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пл |
| већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>о |
| ше цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мул |
| д песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им |
| ј, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распа |
| к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим |
| што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо |
| } Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У зан |
| ан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежал |
| песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} П |
| , сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди А |
| шла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је поги |
| с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово |
| џилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи б |
| 19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не м |
| вчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.< |
| Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p |
| >; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка сам |
| штена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба вен |
| о оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се |
| извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="13 |
| оша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да |
| ануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати к |
| ј каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један < |
| ар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ћ |
| се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена др |
| ђе време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, |
| ја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пуш |
| е јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога н |
| нутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више н |
| е обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} |
| а љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој |
| , од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над |
| .{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стам |
| умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави а |
| -паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха |
| векир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђ |
| готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да |
| одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: |
| -султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S |
| доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаш |
| ују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена |
| .</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и вич |
| ега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Ар |
| не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона |
| знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђавол |
| И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачка |
| е на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S |
| ли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да |
| 1"> <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила |
| уле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстариј |
| адне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједа |
| ead> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, ср |
| им за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и а |
| > <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али |
| Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отворе |
| а, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све ве |
| ах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, |
| је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми |
| њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела |
| ом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} К |
| Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ха |
| види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Во |
| рањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и |
| гаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је јед |
| S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одг |
| оворити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: с |
| тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девој |
| је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је |
| а мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело.. |
| на причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али ни |
| још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се |
| угџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта |
| дости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И доса |
| не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула из |
| брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза |
| } Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из неда |
| е; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>мо |
| у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и |
| дахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју ј |
| у, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Ф |
| ји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, |
| ул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исм |
| узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „ |
| је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац детето |
| му је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохот |
| ака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се |
| према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успаван |
| и, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној |
| пу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи г |
| крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорга |
| е дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, ј |
| му, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у же |
| стало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче |
| амо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од сл |
| дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко мал |
| е се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут кој |
| е седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово |
| ао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен |
| ца, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано п |
| И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Ув |
| ају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ. |
| са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропев |
| } Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није д |
| пелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке с |
| рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе н |
| оћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се |
| ра и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и |
| страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отвор |
| додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте |
| од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше ја |
| лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно се |
| } Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{ |
| них груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одгов |
| су пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је кр |
| ао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према вет |
| па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тр |
| шти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мар |
| м, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врх |
| {S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Ми |
| и ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нем |
| ћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} |
| не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их ј |
| .{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав гра |
| уд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; |
| уго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и ја |
| слони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима |
| ега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема |
| љи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те с |
| бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очим |
| ежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно |
| прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је х |
| да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азрет |
| ебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати |
| ла црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти |
| Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту |
| ј засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радос |
| адуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептиров |
| се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; |
| ја.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>( |
| ијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није о |
| арачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Ш |
| ико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим при |
| везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх а |
| етао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, |
| и Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега |
| ма.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бе |
| а је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка |
| дара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена. |
| путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дат |
| насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше ј |
| -по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од |
| егован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној |
| маил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљин |
| ледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, с |
| рака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлач |
| њена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кће |
| уз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни он |
| ц један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, |
| изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој |
| којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до м |
| фузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, |
| Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с |
| лавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> |
| : по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> |
| } Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви ка |
| рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стиш |
| к до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одл |
| Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не т |
| SRP19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен |
| номоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е и |
| — Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; с |
| мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, је |
| е к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се посл |
| тин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је |
| плици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испр |
| велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унел |
| јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима |
| е...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, |
| ки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да ј |
| борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S |
| Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, |
| ајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста.. |
| век, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину уг |
| отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене уч |
| ветила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{ |
| ику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота ради |
| ва.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као п |
| ушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; п |
| зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је п |
| а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — |
| } Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, |
| орка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— |
| и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо |
| ва дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} |
| нчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао |
| ења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, миш |
| су затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и |
| осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулино |
| ј конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа |
| ње видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је погл |
| изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мириш |
| А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</ |
| Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То |
| је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-сул |
| пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није |
| да... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом |
| ављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, ос |
| ad>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бе |
| и мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју |
| шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај |
| пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још |
| нпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на с |
| љено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту о |
| чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина |
| оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „А |
| својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „ |
| ину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Ј |
| голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по |
| — Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено из |
| ро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смеж |
| на, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младоже |
| м фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати |
| енчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на с |
| > <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?.. |
| може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џа |
| а сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, нег |
| волика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита |
| ковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре с |
| крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</ |
| виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи |
| олитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала кос |
| је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; чове |
| у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</ |
| голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади |
| бњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у ово |
| ; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> |
| на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За |
| и одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп |
| да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</ |
| ошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: |
| Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на ли |
| ти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у |
| шке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију доди |
| не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их глед |
| уго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласк |
| омљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кће |
| е сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће с |
| к, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре |
| а није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она с |
| -ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил |
| ружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црв |
| : не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини д |
| n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па |
| ил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га о |
| та, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена леп |
| а мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се |
| огом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо |
| пим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напам |
| </p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је бил |
| а достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчиј |
| ту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, |
| ти-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Пе |
| илости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном |
| рио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скуп |
| , пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи |
| и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повра |
| итељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице к |
| те, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, п |
| сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан |
| RP19070_C3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пош |
| n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе |
| како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{ |
| , па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја |
| ша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, |
| стио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје неве |
| мрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слобод |
| ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; шт |
| ези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арна |
| <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширени |
| ..{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разл |
| у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедови |
| бу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</ |
| , увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, |
| а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу р |
| тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро ни |
| стој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло |
| hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечер |
| </p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико |
| е сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она ј |
| е смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што |
| као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p |
| Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испр |
| сака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Ц |
| гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га ум |
| његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала н |
| за отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза |
| Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестр |
| е!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с |
| час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често |
| ко мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</ |
| 070_C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима |
| д оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на |
| заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не |
| амена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће |
| , и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му к |
| и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div |
| илом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> < |
| прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад ј |
| лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и до |
| , чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-л |
| ио леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмо |
| жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво |
| је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— |
| игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје |
| } Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће |
| казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле |
| , и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и ш |
| е седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну |
| м бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима с |
| Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; |
| пили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, |
| у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле |
| ала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја |
| ља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану |
| Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене |
| кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А |
| пријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој |
| ају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Вет |
| и-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву |
| авичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, |
| и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем |
| а ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и поз |
| си-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупи |
| -хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се |
| Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46 |
| е; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, та |
| је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не |
| амо на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фи |
| ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му |
| .{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша |
| ву коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат |
| чање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили |
| е младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убиц |
| отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.< |
| воре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу дру |
| } Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и |
| Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>су |
| и што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долаз |
| ка...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, ка |
| у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и |
| еке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском |
| меном бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека м |
| Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, |
| а сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мре |
| недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по т |
| } Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео |
| ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Са |
| "SRP19070_C7"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а муслом |
| и да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилук |
| уге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице |
| о), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хај |
| Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не с |
| што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој пок |
| в био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула |
| своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као |
| десет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове т |
| баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе п |
| није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, |
| онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле. |
| етар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над |
| у је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и син |
| еда у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску по |
| ећ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно |
| на стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахр |
| им великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, |
| >Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и |
| } И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} |
| трепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> |
| парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав ду |
| же да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p> |
| тра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, мног |
| ита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од сил |
| 8"> <head>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута г |
| о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина.. |
| S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три ч |
| а шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, |
| ова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="1 |
| ..</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила... |
| крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_ |
| го осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, |
| е десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S |
| м Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода гд |
| видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ |
| а...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му са |
| за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге гот |
| а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, |
| ано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагл |
| не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове к |
| S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор. |
| Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куд |
| гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко др |
| у то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{ |
| аху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише |
| ад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те шт |
| >Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ |
| у Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) |
| ве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господ |
| , упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бл |
| {S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван не |
| и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори з |
| да из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све ш |
| у, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; |
| пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут |
| ..{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне... |
| ним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и шт |
| ранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, |
| е, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута |
| Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене вол |
| S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном |
| Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би |
| ги.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако ш |
| тина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на зад |
| е домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да б |
| е би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пус |
| н; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и |
| д његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је |
| Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрљ |
| сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Ала |
| ви венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} О |
| кну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, н |
| направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијан |
| ад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би |
| а, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена |
| на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су |
| а тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а |
| венде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и тр |
| рима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник |
| а он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, пл |
| н, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога |
| жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, шт |
| свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, ка |
| а почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где |
| и се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и |
| је...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена |
| И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арн |
| > <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на ј |
| чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за |
| , колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не |
| лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и не |
| исмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су гл |
| ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у д |
| антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пу |
| ликој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џами |
| тео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замис |
| ви ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним о |
| мед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то б |
| мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, |
| , два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршћ |
| аноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се |
| i>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави |
| нако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гл |
| екрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пу |
| Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и |
| инара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарц |
| ер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од ма |
| а Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> < |
| испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба |
| ла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Теш |
| феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатага |
| с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није ч |
| ама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама к |
| брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговор |
| о је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се |
| глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петл |
| о?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, мног |
| них.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи |
| тар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Ст |
| а донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад |
| би равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули |
| о му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у ам |
| кога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао |
| кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исм |
| е свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће и |
| прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан б |
| д, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођа |
| едала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена о |
| Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара јед |
| аидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада кра |
| скакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Ка |
| их Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоск |
| му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} |
| у, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха- |
| твори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја л |
| робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у том |
| , јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прет |
| > <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одв |
| требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удар |
| Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору |
| рахом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, |
| ету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то о |
| идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb |
| ожена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно к |
| виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, |
| ој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, ко |
| ј, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То |
| е из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милос |
| Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој б |
| и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране |
| ндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у т |
| ени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе |
| pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казал |
| морила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђуј |
| шће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није до |
| } Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискат |
| Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту |
| вом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једн |
| еторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден |
| оје чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурека |
| "SRP19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по |
| "SRP19070_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је |
| ал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; с |
| венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије |
| пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варк |
| лтан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, у |
| и жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци г |
| стеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун |
| не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ |
| и, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{ |
| } У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, |
| оким, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове ч |
| д својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а |
| Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене. |
| то би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{ |
| авим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана |
| хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а |
| ах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из |
| га, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пр |
| спрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А ск |
| уну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо св |
| је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се с |
| смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, с |
| едан у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и дај |
| сто хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македо |
| нчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде с |
| дина, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђ |
| !{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није |
| лико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се |
| , да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, |
| у и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен велики |
| она: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражи |
| ји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекир |
| его у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скри |
| Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} |
| ља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па |
| ла рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборав |
| аја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, п |
| се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>П |
| у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се док |
| небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да да |
| у копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: |
| и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле брад |
| а, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо наша |
| сун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, |
| се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине рук |
| пут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац |
| видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му уд |
| данпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној |
| граду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући с |
| S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз |
| </p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз |
| уца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медвед |
| ви:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе |
| мо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате цр |
| другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугач |
| опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула и |
| ију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозор |
| :{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а |
| а кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је |
| га.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја др |
| купље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже гл |
| било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шт |
| са Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговор |
| ишим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из гр |
| ј у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски |
| .{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата. |
| у, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима |
| ајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаило |
| нама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рух |
| н“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти |
| кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, |
| з свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиниц |
| чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из град |
| /p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије |
| никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезин |
| , и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита |
| јлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, |
| маилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха |
| -султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- хан |
| ина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, |
| просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, ви |
| д ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим ша |
| , лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две на |
| е је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она |
| ати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да с |
| тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и ски |
| е се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, гор |
| ика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „ |
| махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре |
| ју да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звез |
| стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!.. |
| рнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> < |
| заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив |
| ри робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „к |
| о само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жен |
| анума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа |
| с... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, |
| Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга |
| а мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја.. |
| петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од стар |
| таласан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мир |
| лаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуз |
| хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полак |
| ореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни ус |
| он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се је |
| богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те при |
| p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледно |
| уст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, тур |
| ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, са |
| евести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу |
| како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци |
| и без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, нек |
| чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се х |
| е, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, с |
| еци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела све |
| сну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, |
| е зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они |
| еде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али |
| е само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, ж |
| животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио |
| у „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито |
| и, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе |
| 22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је |
| жно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је т |
| а још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи |
| утин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га |
| е одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> кар |
| сет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> < |
| ="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се |
| ато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пу |
| >И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и |
| едам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ г |
| не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за др |
| пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се |
| .{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Х |
| и и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати |
| , ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се |
| и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једн |
| беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се рад |
| и што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, |
| } Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, откла |
| а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљ |
| n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу |
| а, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидан |
| обро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један дола |
| с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их д |
| удеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хаф |
| затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра |
| едока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-б |
| удо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца ста |
| јим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</ |
| ку ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је |
| дрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S |
| неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу |
| {S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Т |
| пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и |
| к са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читаво |
| не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капиј |
| к Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на об |
| сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га |
| јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним к |
| кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, мн |
| ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако рад |
| и.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мул |
| ед пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулав |
| , да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са ш |
| и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Хал |
| љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насм |
| жно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, п |
| ије устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у св |
| ази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га |
| зница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка с |
| {S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то |
| хо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па |
| „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено |
| жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну |
| виша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кош |
| имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку |
| итном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, ко |
| није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по |
| ту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха- |
| а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале зем |
| пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> |
| р, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао |
| ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога |
| мси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удар |
| по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и |
| и би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула |
| рбо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш |
| ет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећ |
| У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку |
| аша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и вод |
| арове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек |
| офра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је пре |
| ћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата |
| а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући |
| .{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата једин |
| кати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже |
| олудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p |
| сер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега чове |
| ришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе |
| трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од |
| ости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толик |
| био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p> |
| е више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојег |
| из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote |
| Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено зла |
| из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n |
| сковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакара |
| p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што пл |
| ="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-сул |
| дену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини |
| ићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби |
| ља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицам |
| тетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Тур |
| адану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Ка |
| кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све рај |
| крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до коле |
| <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли зак |
| као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ глед |
| ио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом ба |
| сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђ |
| еда арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, ули |
| а, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а о |
| о шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.< |
| е би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зач |
| ао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те |
| оре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики но |
| ; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на ј |
| позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и |
| е посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n=" |
| а све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, |
| су по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дади |
| изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} |
| веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се поја |
| p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Ма |
| аша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет ос |
| , Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Ве |
| ли: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога |
| ије <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као дев |
| е свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; же |
| шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Ја |
| рам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и мет |
| ише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какв |
| претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пла |
| и сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, |
| другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“. |
| час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Пр |
| и паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава |
| ина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слуш |
| алила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само |
| в хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} |
| ити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом |
| понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{ |
| дна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{ |
| рпском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни |
| ој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под то |
| ула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај ис |
| ј <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве |
| говара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p> |
| гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговар |
| У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: е |
| јају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка |
| </p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она вер |
| Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад |
| лаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ев |
| плицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо |
| превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор |
| , што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови. |
| да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитво |
| код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати |
| убио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и њ |
| у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је ш |
| одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љут |
| .{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А |
| ; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n |
| чило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресу |
| више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, с |
| вицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној ханум |
| пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој |
| ке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је |
| о украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече о |
| је учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жал |
| 52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с |
| старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исма |
| гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi |
| ли се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је |
| махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахир |
| пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајц |
| с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело |
| Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); ост |
| узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну.. |
| с као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у с |
| и, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе |
| а као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију? |
| е пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на |
| хта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладо |
| е би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама |
| и и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смокв |
| ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, |
| анова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград |
| је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него |
| увана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, |
| <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} |
| -пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те |
| Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му д |
| ма прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писк |
| } Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако |
| ђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софи |
| врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећ |
| рећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о о |
| осле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, све |
| им венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз |
| тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на |
| бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— |
| подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је пи |
| сили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ |
| ама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју |
| Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много |
| ка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедр |
| Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав |
| што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чи |
| {S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div type="chapter" x |
| била“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је |
| од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао |
| ри руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му |
| "3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХА |
| евести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаи |
| ата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао |
| да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Ш |
| епо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да д |
| нала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слобод |
| hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и |
| јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цве |
| ом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Ис |
| ну коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђењ |
| но проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) П |
| ко сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвећ |
| ет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре ко |
| у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила |
| , спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да ј |
| -султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каж |
| .{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли |
| и, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око в |
| ој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у со |
| а преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бака |
| сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Л |
| доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се из |
| S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек |
| и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћ |
| .{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и н |
| ница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудноват |
| бовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фа |
| кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> |
| , нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, к |
| о од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! |
| писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуном |
| сетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место |
| к с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући |
| па, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово П |
| смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па веруј |
| утке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где |
| шајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за |
| </p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је прот |
| е пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију |
| е не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђ |
| е мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепс |
| p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није гроз |
| ва каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчан |
| ха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртв |
| ...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада уве |
| еље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их |
| само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И |
| ало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; забо |
| за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену до |
| } Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним |
| , кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста. |
| о главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њи |
| чекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} |
| саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с |
| ло повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два |
| азгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како |
| буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафе |
| аслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад |
| га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} |
| а брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да |
| hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају |
| S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као |
| ице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младић |
| рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа м |
| /p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше... |
| роз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећућ |
| по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час |
| И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица сед |
| легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фа |
| дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и та |
| } Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види м |
| ират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p |
| ој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутр |
| сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас |
| } А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, ком |
| <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе ј |
| падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је |
| н на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по з |
| весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер |
| м, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису |
| Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје. |
| дговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било |
| стаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али до |
| се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаш |
| ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме ј |
| рви тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједно |
| > јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накито |
| е покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фат |
| p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих нож |
| ..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред ч |
| олико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени |
| а се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли- |
| лтан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на |
| зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при |
| а, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би в |
| ио већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, п |
| одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је |
| сту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а |
| иску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, |
| плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не в |
| ми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само јед |
| ад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као кр |
| за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за ње |
| е јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type= |
| и је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као ву |
| Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p |
| речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор |
| ле смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо |
| ена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</ |
| оњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се |
| лепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је мно |
| S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није с |
| горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржава |
| . коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним т |
| није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отв |
| , што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико |
| Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} |
| и она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као о |
| у, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с |
| ејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Ис |
| еве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни ро |
| ; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с |
| па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлиј |
| а полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, |
| ј очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није ми |
| покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не м |
| мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} |
| естра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и |
| авно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али |
| лаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чи |
| свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој |
| прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори |
| <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку |
| ра му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да |
| па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривит |
| тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши нес |
| и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахо |
| Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека |
| ама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n=" |
| к жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена |
| њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер |
| а, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да |
| жи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, ал |
| борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џинс |
| јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се |
| и некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, |
| , земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обри |
| оље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију. |
| е браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>те |
| о челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивај |
| рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) цр |
| у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад ник |
| а лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се |
| p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе л |
| S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама |
| с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, |
| мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да |
| Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она |
| да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина з |
| p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама |
| д се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути с |
| Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга об |
| tlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </front> <b |
| љи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој пост |
| , ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ |
| пала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с цр |
| ше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти |
| једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом |
| сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи на |
| естила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како ј |
| ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић ду |
| ветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник њего |
| то ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише |
| , накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и |
| обиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по ја |
| ним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му |
| p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка |
| е с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А е |
| орган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружич |
| и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гле |
| ави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, с |
| да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јаг |
| тила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а |
| ула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе тр |
| што су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша мес |
| сковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, |
| а је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чуд |
| ка, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај ди |
| ена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, коли |
| е висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, м |
| гал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с |
| и-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевљ |
| где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета |
| мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јасту |
| пули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране с |
| >XVIII</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венча |
| лет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, прокл |
| даји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанск |
| град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Остави |
| и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку |
| о рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима |
| е турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су |
| лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које с |
| вет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алл |
| девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још траж |
| х чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је |
| а...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, |
| о да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово пра |
| } Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, |
| дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим |
| кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, |
| мејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-хануми |
| о још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек |
| тово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шап |
| задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан |
| е године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је н |
| е и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весељ |
| ипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и |
| редсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-с |
| ...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, т |
| ну сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле |
| лена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан |
| Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиж |
| м га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S |
| ан на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га |
| ј, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шап |
| м фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одг |
| помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли |
| е...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а |
| ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</ |
| {S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гос |
| отова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо |
| лу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је |
| } Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како |
| здесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био |
| госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па с |
| уше!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} С |
| чени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не па |
| нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} |
| глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром |
| узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби |
| мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и м |
| " /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелаз |
| {S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си |
| у.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гре |
| илује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него ње |
| <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим |
| </p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се н |
| се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли |
| а, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет пом |
| разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освај |
| , трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у зл |
| ом цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја |
| енде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То паш |
| , мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише при |
| олико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У |
| ле сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хаф |
| ну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а пр |
| смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђен |
| тарац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све |
| паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан чове |
| а о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестр |
| о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: па |
| сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћу |
| Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изнен |
| во, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јорго |
| ица устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{ |
| ром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фере |
| азмишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, |
| ри њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <p |
| е за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толку |
| Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{ |
| дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му с |
| к-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> за |
| цима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад мес |
| ска скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: |
| да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јут |
| уботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало поврат |
| од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP |
| у, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде |
| па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, х |
| аравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb |
| кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапск |
| према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} К |
| тан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши? |
| :id="SRP19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, об |
| зора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> |
| пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Ш |
| з свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница |
| , далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена г |
| брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уст |
| се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> |
| је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ< |
| оћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белог |
| д је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не су |
| рокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" |
| мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може сна |
| н, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кро |
| љу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погуре |
| онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и ми |
| ири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из |
| а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише |
| еџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледају |
| нтерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум- |
| њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се |
| ишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су |
| пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, б |
| на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што п |
| и једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише |
| милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> б |
| лемена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело |
| ике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метну |
| ...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} |
| у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, |
| , одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одма |
| диже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, |
| који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде но |
| бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S |
| на или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао ник |
| у су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабе |
| џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и оп |
| о, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов |
| невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гизда |
| лим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан кав |
| ћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом ср |
| Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: |
| сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оно |
| " /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нен |
| ак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб |
| аш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и не |
| а је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није у |
| мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прст |
| искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра< |
| и га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ак |
| ни ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арна |
| ер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова |
| алимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{ |
| не на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало ј |
| а хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила с |
| p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом |
| аје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до |
| ад с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја ж |
| <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његов |
| на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, т |
| би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана он |
| све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племен |
| ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваро |
| ирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врат |
| шав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у |
| асцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, |
| оливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на коп |
| и рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га |
| подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с вре |
| лла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, |
| т, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p |
| лити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} |
| је врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невес |
| , у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бо |
| е могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је |
| у је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли |
| ид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ |
| до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од |
| уд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као |
| недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и |
| ад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа и |
| а би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у |
| ад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паш |
| ујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, |
| Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, |
| рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас ј |
| ас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, св |
| бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега |
| {S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се дог |
| не Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, |
| ме говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро ј |
| ћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили д |
| ом реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} |
| што се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислуш |
| о му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој |
| ериним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из П |
| ветлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка |
| па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А |
| оци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се |
| , <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без у |
| мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} |
| врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од ње |
| е.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шт |
| ="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љ |
| а!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клањ |
| пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг по |
| во доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мис |
| и два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весе |
| три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из град |
| ив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, |
| аљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета куку |
| пак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толи |
| , веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама ве |
| и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлиј |
| и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, ал |
| па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њ |
| јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим |
| јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, н |
| <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— |
| у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње. |
| е као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све |
| жи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеж |
| а боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> |
| и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{ |
| па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} |
| а га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и с |
| с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш с |
| а одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну |
| широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овог |
| пенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвор |
| езеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се з |
| евојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да |
| уг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, св |
| их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је |
| р.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одје |
| кадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на |
| ња и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил ре |
| ла?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је мл |
| оривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, |
| дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} |
| ео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може |
| биње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јав |
| се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека |
| е од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, о |
| /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није |
| амбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забран |
| би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> ј |
| му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гур |
| те и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, т |
| .{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и |
| одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и |
| оји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им запов |
| не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то |
| увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, |
| казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, И |
| чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} |
| смаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страш |
| с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој же |
| ј лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И |
| рива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне см |
| а кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Проку |
| у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз сте |
| ј чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родит |
| греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи |
| ала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина |
| е да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад |
| а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мул |
| му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власин |
| поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нар |
| е зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поч |
| пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непо |
| жје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не к |
| чену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру |
| кама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада |
| врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи |
| л.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из |
| Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— |
| ла с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом А |
| нчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <h |
| саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђам |
| , радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невест |
| во као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлу |
| репери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка г |
| нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с прет |
| постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо |
| неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком |
| ковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се пес |
| д уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо |
| ела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> |
| јаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један |
| еко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно |
| кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{ |
| дно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се так |
| у господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. пр |
| ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} |
| ада радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-сул |
| кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о |
| ути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнау |
| иже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре ро |
| ју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; |
| е боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћута |
| та ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер |
| миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола ви |
| , проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким |
| ула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беј |
| може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар м |
| у ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга н |
| {S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зо |
| <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара не |
| Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац де |
| ши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <h |
| ао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта |
| би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, о |
| њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчиц |
| и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа |
| >— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит |
| пит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши? |
| а кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, гр |
| би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Со |
| дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо |
| е наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, д |
| вој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди усп |
| у разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n=" |
| да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: |
| седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махал |
| овори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову |
| ве угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра с |
| те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод |
| отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја н |
| ће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: |
| није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде |
| ако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привеза |
| ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месе |
| живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по ње |
| лујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај св |
| пачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крв |
| турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи |
| ан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је |
| ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде |
| оче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја |
| ета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамо |
| о лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заво |
| понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од ово |
| Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} |
| у душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје |
| о знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од |
| н пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејис |
| ројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог |
| за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драг |
| тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном |
| евном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, п |
| еле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, |
| асна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено |
| а престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту све |
| ажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам |
| ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким |
| " /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, нај |
| ају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва |
| X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаш |
| кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад |
| ни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зу |
| , по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, паж |
| е би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> |
| ље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, |
| проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако |
| купљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!.. |
| а, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, с |
| Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша прес |
| зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине д |
| ави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо |
| њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од пе |
| лим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па |
| је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњо |
| нику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпур |
| цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, б |
| крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су вид |
| л се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта мо |
| жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођак |
| виш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају |
| у љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} |
| о доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој |
| латећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џаф |
| ину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Ника |
| а два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} |
| <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— |
| Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се с |
| а си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-С |
| да да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада |
| Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и |
| им ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет тр |
| олитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, |
| ца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S |
| S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти п |
| и каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу |
| знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p> |
| > <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред |
| ио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче д |
| лемена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој |
| катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за |
| раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па |
| ћи се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од м |
| ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где |
| чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова |
| на његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила бл |
| Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе б |
| а му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокуп |
| говори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у к |
| 070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, свак |
| друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор |
| лтан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! уб |
| ло да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-с |
| ло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а |
| , у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла н |
| у говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу |
| <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не |
| } Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје из |
| мених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошт |
| {S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао |
| ој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у |
| н му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, |
| што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, ил |
| се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова |
| екао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, приј |
| обро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, доби |
| уначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце с |
| свети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и |
| лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека |
| „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} |
| емо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула |
| то пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су |
| {S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> |
| аве.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, на |
| аузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али јо |
| S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути |
| који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и подни |
| пија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џак |
| су познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим |
| суром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула ј |
| вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војња |
| ..{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна |
| су, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме |
| Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, д |
| е крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и доли |
| а пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамо |
| м златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га |
| стин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разиш |
| оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз |
| етати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога |
| г; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као о |
| ње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе сне |
| са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је ви |
| > <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, п |
| не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, м |
| ој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћул |
| а сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако |
| помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> |
| е.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће |
| претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, |
| оњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и |
| ана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Ход |
| есет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, ре |
| ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетил |
| час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понек |
| везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-о |
| а у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на |
| на заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како ј |
| — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, |
| ели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на ара |
| се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само пон |
| зели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она |
| .{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на усн |
| љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> |
| вен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки |
| .{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му |
| зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним д |
| сте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} |
| даде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, |
| ; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ |
| пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му раз |
| јатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим. |
| е башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет |
| е!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубић |
| S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху |
| Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> |
| ва крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; |
| за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија свет |
| н одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење? |
| , да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, |
| И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мул |
| је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан. |
| равде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им |
| Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од стра |
| Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, наб |
| </p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, мл |
| адост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, |
| лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад н |
| ст, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромах |
| е; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак |
| попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо |
| {S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погле |
| да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> < |
| .{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невесто |
| о; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је к |
| опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Ни |
| цу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ ник |
| ао невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и с |
| есковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; |
| свану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта |
| ветити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Алла |
| ст...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а |
| је.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, н |
| н распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у |
| и кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде |
| p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p |
| казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а п |
| много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, ув |
| женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо ли |
| l:id="SRP19070_C7"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а м |
| :id="SRP19070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је ве |
| ди, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову ком |
| м по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна |
| ..</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S |
| пе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови. |
| адожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, и |
| а, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаћ |
| ине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продај |
| га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву То |
| у, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула |
| и метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопић |
| ..</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да з |
| рпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла ка |
| д ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срц |
| д ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га |
| ен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (су |
| а седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, р |
| на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сад |
| амо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је |
| је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господс |
| ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцеп |
| и пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце |
| им, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњ |
| јатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и се |
| ет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је с |
| ода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи |
| ..</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца |
| м, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— П |
| е да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом. |
| огледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је |
| , са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај |
| том, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га пр |
| пи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>при |
| n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на ко |
| ћима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве |
| Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-дево |
| носи је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице |
| : једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути |
| једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана т |
| d> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом тра |
| се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направ |
| Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, ж |
| S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фа |
| а, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{ |
| је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{ |
| едним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{ |
| ју га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Т |
| д је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} К |
| та, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шт |
| р-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала |
| ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино |
| ца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и м |
| биње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, |
| около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожо |
| } Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, какв |
| а; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се |
| ава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово |
| збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заис |
| адне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> |
| кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, ко |
| туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој |
| и-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да |
| ци, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{ |
| <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јо |
| еде, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чал |
| и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче |
| ац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p |
| и по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама нев |
| , вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, свој |
| аповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскида |
| казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и ос |
| у својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе доди |
| <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупн |
| сподаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црн |
| Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише |
| , него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога си |
| мери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-сул |
| ; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај |
| едно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра |
| зиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> |
| ом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само пет |
| , не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Мла |
| врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по |
| то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана па |
| свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на |
| промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шт |
| овијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину |
| испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од п |
| ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; те |
| е Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, |
| вају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред минд |
| па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори |
| Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бор |
| уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који нем |
| е мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и ка |
| оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнау |
| ругога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина |
| ва витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, |
| ргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна |
| и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <p |
| попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, |
| у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{ |
| у дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, ј |
| ирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо... |
| ује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је п |
| ђе, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину души |
| удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зач |
| ока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под вели |
| мије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што |
| а, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, |
| ах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, за |
| фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арн |
| тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и |
| га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дуга |
| S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да с |
| е увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из |
| и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, |
| је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрела |
| b n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум- |
| изи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од |
| > <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> |
| а женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е |
| урчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам |
| девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна |
| још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да |
| рага тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће до |
| ога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, |
| ликим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намест |
| ену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се |
| и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-С |
| га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, бој |
| као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S |
| руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, ста |
| лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је |
| ршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођош |
| ри чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокош |
| сцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га н |
| ашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде п |
| се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</ |
| се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Д |
| лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти |
| ва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арна |
| о трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p |
| т, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самр |
| де на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од |
| зала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле роб |
| е срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљ |
| лаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дар |
| ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у П |
| па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се пр |
| вратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год |
| јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој |
| — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, се |
| црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, |
| а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле |
| ући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, тр |
| ивада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућ |
| а, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силног |
| мична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" / |
| може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, |
| p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло |
| погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила. |
| же ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула |
| а, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју |
| очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је о |
| а са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођ |
| ознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или |
| из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; |
| под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сес |
| на душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртв |
| а мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не |
| , свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсме |
| .{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онака |
| земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају |
| уна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе |
| ан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече г |
| причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девој |
| ковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви |
| ну на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жил |
| е ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис |
| рише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељ |
| е се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него бр |
| еда ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, |
| век, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Ј |
| нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, п |
| -хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини с |
| а, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамб |
| S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој |
| широки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у |
| чи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, |
| пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била |
| ашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га прим |
| е.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра |
| о сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао освет |
| ах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С |
| ке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, р |
| отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није пл |
| е крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се |
| н, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, |
| о свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно |
| паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: |
| ема њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине ко |
| е било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се |
| маљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и |
| обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Пис |
| мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад |
| лазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А |
| Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скро |
| Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је |
| ве натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S |
| , као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у |
| в струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огл |
| .{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад |
| есише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неб |
| аче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на г |
| з рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и неп |
| че, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чисти |
| ина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као уби |
| !{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapt |
| паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила |
| оре, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну |
| та.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је |
| и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу |
| очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да |
| имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку |
| А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику ше |
| се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chap |
| Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од љу |
| рећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи |
| ј лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незна |
| ендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се про |
| тску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обуз |
| ња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гле |
| е црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај |
| ви се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као |
| же изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; |
| су јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" |
| о да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре |
| више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-с |
| стим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатл |
| а бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из |
| викнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана вис |
| азе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене ч |
| е узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаут |
| трехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадос |
| а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па |
| Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Ва |
| на, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прок |
| /p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове |
| кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприч |
| -Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстар |
| Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опко |
| људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прс |
| лка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по о |
| ...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> < |
| се се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред ко |
| бушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут вра |
| кане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чу |
| соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук.. |
| у љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p |
| есе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој м |
| S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на |
| све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају |
| , Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу |
| шкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао ханум |
| е...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радозна |
| дахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пун |
| и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх |
| мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми |
| сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, |
| ахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} |
| ада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И |
| ..{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> |
| вији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима. |
| се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> |
| најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна |
| кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Ле |
| не на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Св |
| рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На |
| је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Про |
| а ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта |
| у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у А |
| разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, |
| {S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на |
| д љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне |
| м уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да г |
| ним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни манг |
| се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом ве |
| велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне |
| ти, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војс |
| енци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, ч |
| ана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свил |
| ростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} |
| , са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну ни |
| и да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, дла |
| и:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, су |
| му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, < |
| S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p> |
| је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој бољ |
| леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио. |
| турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерн |
| пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фа |
| таше везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене |
| у каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке |
| младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, исп |
| и широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са |
| т видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице уз |
| похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, |
| у нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не зна |
| стрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! |
| ро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, и |
| уне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, |
| смаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{ |
| жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвел |
| адре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле оч |
| па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде |
| олећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи |
| ђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући г |
| ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних гру |
| ој, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на с |
| фору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, инш |
| би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се о |
| е више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се |
| ежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, |
| латом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у в |
| Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв |
| се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, па |
| ују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после ку |
| ејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим |
| {S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-ханум |
| украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p |
| па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n= |
| ти, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколи |
| бише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама. |
| /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, |
| боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин |
| мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обичн |
| <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султ |
| терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му |
| ала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и ту |
| езеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом |
| , танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жежени |
| ена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају |
| /head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да |
| и џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а |
| х! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има ле |
| а стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пит |
| илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Ф |
| а до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би свој |
| с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћо |
| леда у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се |
| поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од вет |
| , на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не камен |
| .{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чуј |
| им из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, |
| ште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново |
| има абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абде |
| далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, |
| маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, |
| љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S |
| итву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султ |
| ека.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у паш |
| ама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од в |
| па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скада |
| и, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, |
| , клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно б |
| з одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком |
| причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од се |
| у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а |
| рила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S |
| ан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, з |
| — Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништ |
| ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја тол |
| а, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> |
| биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се |
| крстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, п |
| де метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb |
| една као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, |
| илим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а |
| , на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране |
| х и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до |
| {S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’ |
| зе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет ни |
| спашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— |
| алка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда |
| ead> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу у |
| и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, к |
| ути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“ |
| си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука |
| ти би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не |
| толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли |
| ика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} П |
| дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{ |
| питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— |
| е тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фа |
| егову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки в |
| му у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад |
| играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi> |
| амећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер |
| Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко пред |
| е јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не с |
| венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И ради |
| ј, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више гов |
| воје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је у |
| од је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив |
| ml:id="SRP19070_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, |
| као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне |
| а азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га |
| мшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала |
| номоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена |
| јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На г |
| и, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех т |
| ај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за вен |
| S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројез |
| ати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напуст |
| кону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал- |
| пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешћ |
| а, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесков |
| земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{ |
| аза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од |
| му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се с |
| муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дан |
| {S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене оч |
| од из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене ка |
| астане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов |
| уд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је |
| /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, кр |
| а баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Про |
| зиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она ( |
| ма сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, |
| пћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи |
| а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са харт |
| зати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница поквари |
| ој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако ниј |
| по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и н |
| се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} |
| учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч орах |
| ко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комши |
| пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливад |
| рло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после |
| и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом |
| затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују гос |
| овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је |
| им добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви |
| а Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји с |
| стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ће |
| ого старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ћ |
| , ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ћ |
| суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слобо |
| е онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо |
| Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игр |
| женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од |
| е и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} |
| сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов |
| е срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћ |
| рестолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у ј |
| једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата |
| ; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па кл |
| иџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фат |
| >— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-хану |
| трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинули |
| је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сиро |
| злеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима |
| ва! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан |
| еда...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, п |
| јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу д |
| м, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе |
| ругарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о м |
| ла деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звез |
| ћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више |
| гову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, < |
| е, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафи |
| тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и ч |
| жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући |
| рмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; по |
| бу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља п |
| p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и ил |
| ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у |
| аил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастр |
| њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима с |
| обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као с |
| плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а |
| високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена |
| био човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ ј |
| у таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше ру |
| ске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их |
| ише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у |
| о нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша се |
| пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купа |
| мси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} К |
| ва венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, |
| ина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула ј |
| плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео |
| а, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... позн |
| егов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе |
| е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу |
| пазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и |
| ош нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мок |
| сет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко велики |
| воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, |
| ишта не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у ба |
| се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је |
| hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацел |
| морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак с |
| казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се раду |
| ли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим у |
| ре с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и м |
| харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни о |
| рокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} |
| ма, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у |
| адуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} К |
| а ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер |
| је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се тако |
| оје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то ни |
| {S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што ли |
| небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, |
| Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по к |
| 50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и |
| хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима |
| женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболе |
| љине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи и |
| њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне.. |
| ку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турск |
| ћа, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из ду |
| варају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, |
| ло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су |
| је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и |
| нам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом |
| бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита ш |
| Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други |
| јана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи гла |
| рла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна стари |
| восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} |
| уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И пра |
| лине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у ко |
| рдек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло |
| /p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује |
| љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За |
| ене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају |
| ри без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава |
| улин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о |
| најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топли |
| шиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-ха |
| же у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с |
| вилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забаче |
| b n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво по |
| седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза |
| сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој па |
| фе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако ост |
| племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и |
| а се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањ |
| адом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с м |
| че гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да с |
| ану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се то |
| обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволо |
| много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се |
| ојој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, вес |
| око, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, сва |
| е за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десе |
| естрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља |
| даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу |
| ци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљув |
| питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мул |
| — И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га по |
| за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нис |
| на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавал |
| пше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болн |
| аку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају пев |
| а ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n= |
| пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је |
| огу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав о |
| <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где |
| и толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказ |
| , однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљ |
| има се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да мо |
| >— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој |
| је ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, |
| ом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модр |
| ости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула |
| л живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које |
| ушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} |
| л са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу д |
| ало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошара |
| поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавај |
| м и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клад |
| ; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{ |
| код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради |
| лом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила |
| де су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај и |
| у није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад |
| ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Ја |
| лаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Х |
| дан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чу |
| , не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и п |
| -султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песм |
| тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше. |
| Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају |
| о на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— |
| кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово |
| аше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Траки |
| тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче |
| а доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испита |
| ој обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, од |
| мрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...< |
| есто Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковча |
| ако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намеште |
| И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, |
| .</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен не |
| ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико |
| егов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се ово |
| ска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао тава |
| столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са ж |
| луком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање |
| Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пра |
| адује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек |
| јон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сак |
| а мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише с |
| ло! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет |
| > тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда |
| о! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са с |
| (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— |
| p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ам |
| клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је |
| овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роб |
| завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама |
| саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаути |
| ао да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске |
| види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од |
| четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглав |
| а су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: прева |
| ију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пре |
| луна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме ви |
| нумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пуш |
| Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и киће |
| воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p |
| ате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вран |
| је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па проду |
| и-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвет |
| ђу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао са |
| иштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арна |
| ширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато |
| } У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; |
| вет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му при |
| p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{ |
| ђу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} |
| p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Пр |
| аремима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, |
| изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићим |
| дњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице с |
| својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год п |
| мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџ |
| м је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, |
| Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи |
| утрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршћ |
| , прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дла |
| " /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић ил |
| па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам |
| n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, мла |
| у стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном |
| ришта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно |
| и-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по двориш |
| поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, |
| S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља |
| де вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише но |
| ездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, ду |
| иђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на х |
| пили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис |
| ј ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и |
| ичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све с |
| а, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало п |
| >— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи |
| памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала пе |
| очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве р |
| ађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Ма |
| офије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре |
| афуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако |
| те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} К |
| ртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ног |
| им.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, г |
| ја као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још |
| лику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, |
| л из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се г |
| она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; прету |
| ајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стро |
| акала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчуп |
| ј људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла |
| стију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-сул |
| јци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, ми |
| обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, с |
| е се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине. |
| дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, |
| не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, оси |
| болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-п |
| ене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>с |
| житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је кон |
| — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колан |
| дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од у |
| Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосн |
| уди шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} |
| гу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне р |
| у кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али с |
| мукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима |
| усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p |
| јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с |
| е, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се |
| и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с намен |
| и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јаб |
| Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?. |
| што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улиц |
| луша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозор |
| телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, |
| >И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се |
| сма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна |
| ар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова у |
| арма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле кра |
| ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapter |
| е бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад н |
| ћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мрт |
| ути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да |
| а не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахо |
| 26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед пре |
| тариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није. |
| з недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост г |
| н телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, умес |
| , а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смок |
| шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> |
| е, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га пов |
| роз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи но |
| же.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пу |
| који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на |
| , <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезв |
| турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране пр |
| а Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, |
| не даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао |
| , занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, |
| е, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силис |
| којаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом |
| о није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави |
| о што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" / |
| главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави |
| з почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморил |
| и оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начиниће |
| цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-су |
| ти-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили |
| и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу |
| има, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, з |
| е.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све |
| нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и |
| тише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим пот |
| <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позла |
| чина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде |
| их очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чохани |
| и некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске |
| -ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> |
| ан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар |
| и готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p |
| ад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одо |
| рлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још др |
| Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, |
| ша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобож |
| ичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p> |
| ав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје ј |
| анас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на кр |
| и.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— |
| а освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен |
| си селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хи |
| за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Ни |
| гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах |
| аунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је |
| ове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју |
| а, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи. |
| надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победила |
| чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па |
| межурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним |
| е расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али |
| врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јер |
| ше.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних г |
| нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јо |
| } Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град д |
| бало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара н |
| има и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одај |
| ара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори |
| ш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај |
| Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита |
| света...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царе |
| Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S |
| ушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, м |
| жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је |
| ити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за |
| крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемс |
| p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p |
| у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па д |
| ртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну |
| им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> |
| ом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова погл |
| причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter |
| киње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на |
| ненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула |
| на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је |
| чког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </bo |
| зевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и с |
| итеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за |
| о пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час |
| ар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> |
| крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, |
| кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Ј |
| ого, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те |
| , џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв у |
| ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> |
| Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој |
| ац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> |
| /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, |
| ије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун... |
| хова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опи |
| нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана |
| носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија |
| снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <p |
| Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне не |
| о, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} |
| задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога уб |
| д чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнау |
| вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џа |
| ула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њ |
| ше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако с |
| ирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барј |
| о, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљуб |
| м, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас |
| рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет с |
| трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две |
| упна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са с |
| , први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како с |
| дишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb |
| м снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</h |
| д јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се род |
| јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је хар |
| узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, кити |
| , покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу |
| на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халим |
| ом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних |
| али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остав |
| /p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, |
| кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку |
| јаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско |
| та.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан |
| отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су рук |
| свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Г |
| еру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Н |
| јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити |
| Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> |
| не сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, |
| му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапа |
| олико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припе |
| пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, |
| виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, |
| је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко х |
| веним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као |
| вају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори |
| ца: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена |
| тиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земљ |
| нпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се |
| то ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми с |
| <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мим |
| пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега мест |
| е Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи |
| лази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где м |
| скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља |
| над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше ст |
| каза; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси |
| ..{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђ |
| дне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занес |
| с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити |
| с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на к |
| есец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сањ |
| а.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се г |
| по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи |
| звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахт |
| ром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче |
| ле; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозор |
| или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, уви |
| отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султа |
| о да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом |
| видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици |
| дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, |
| слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Ш |
| каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, б |
| лних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{ |
| је, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијај |
| обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мули |
| м ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је |
| а оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном ш |
| рена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа |
| ена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста ос |
| потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На ј |
| мо га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове |
| чко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расечен |
| де да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешки |
| е обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу |
| оглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с |
| наутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му |
| лина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у млад |
| унце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму |
| а се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрље |
| а, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један ч |
| свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не млади |
| леђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} |
| даји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба |
| оја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и п |
| а, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише и |
| па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него |
| ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на |
| је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несре |
| Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин |
| Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Вој |
| Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајре |
| улу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и к |
| ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све |
| у: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој |
| као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пирин |
| све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му н |
| ом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не |
| застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да из |
| — Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није |
| оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не раж |
| едела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Пис |
| чкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни |
| да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и н |
| њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену |
| !</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— |
| аже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{ |
| <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бит |
| ше рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су све |
| ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пушт |
| воја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостиво |
| закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца |
| , танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-х |
| ој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво |
| ача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна чо |
| Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, |
| >Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пит |
| т суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрв |
| сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају г |
| , и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је бо |
| е хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свес |
| ); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, |
| од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, |
| водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста |
| одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у п |
| еби, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђо |
| ивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још |
| у и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, п |
| ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, ра |
| лете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а о |
| Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у |
| х јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непр |
| сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта |
| ут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царе |
| еда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и |
| својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се раду |
| јисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће |
| пће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи |
| весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад ј |
| мо по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагоди |
| у-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке |
| ину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, |
| а, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки ча |
| и не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џа |
| и је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе |
| ...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и |
| успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке |
| а.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву упла |
| им, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за |
| се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; раз |
| ујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фат |
| а Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не |
| се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост |
| аровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу |
| ахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршави |
| д лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дади |
| и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају |
| , звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Ф |
| , уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, |
| себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим ја |
| о.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али |
| ена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерин |
| узе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се о |
| <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смеја |
| а-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после |
| осле, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахме |
| ју; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с |
| ије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, |
| сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој б |
| час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборави |
| а некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фат |
| после, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут |
| код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и |
| у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџа |
| пчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће |
| S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљ |
| пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{ |
| , или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, |
| } Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Је |
| грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије. |
| едало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет броје |
| дије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац м |
| , хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, |
| о никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болн |
| чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да т |
| султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не |
| румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком о |
| ратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуг |
| паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зн |
| за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи |
| ад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер е |
| арај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може |
| соше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало |
| врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, |
| не спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, ја |
| ом направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Хал |
| срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, |
| ом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупн |
| су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечин |
| ана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једн |
| дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дођ |
| од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврап |
| атељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за |
| и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, луд |
| е:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже |
| а цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви д |
| Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћ |
| Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан г |
| И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тиши |
| пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је дево |
| снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога |
| , великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi |
| но непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Хали |
| плицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине с |
| а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, |
| , да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се сл |
| напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мај |
| Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка о |
| кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с |
| ао човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се |
| кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну И |
| ца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="ch |
| те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и пр |
| не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога |
| :</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је уте |
| 9070_C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложе |
| ушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се |
| у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут |
| есу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је |
| .{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише ко |
| ано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотња |
| породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им |
| удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово |
| е врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се |
| ; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ |
| о кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути ч |
| му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође |
| ње гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа а |
| не Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутниц |
| е из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет |
| је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина |
| ваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао |
| људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халим |
| а оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по з |
| рнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у пр |
| ест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула- |
| , пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узв |
| ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, |
| ска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где |
| у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче |
| и у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођ |
| о би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у х |
| сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, С |
| зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за тан |
| махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда |
| у хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, |
| афуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, |
| не излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као д |
| ко причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши |
| ма пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што |
| д би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам |
| ..{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у То |
| е, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, |
| н је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter" xm |
| х јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе мол |
| да?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шт |
| ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мис |
| и с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с |
| рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за |
| ала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој |
| онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосл |
| S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи пре |
| .{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена |
| у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; пр |
| , диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе |
| у гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошаран |
| рца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених |
| лазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим |
| ули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град чи |
| чега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаут |
| му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила о |
| орена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господа |
| врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Тур |
| ез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ор |
| кој, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црв |
| пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жен |
| ан с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадун |
| нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} |
| ; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме |
| ну.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрег |
| ана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapte |
| S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која н |
| ред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати п |
| , завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не см |
| анумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари |
| главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, |
| p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одла |
| Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: ч |
| а од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празн |
| тома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S |
| е Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султ |
| и, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба |
| нуминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и с |
| ана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> |
| град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, |
| сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те крас |
| од појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, |
| како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа |
| (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћер |
| о Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не з |
| може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зов |
| е свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небр |
| а Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, |
| дак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли |
| Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси |
| сец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец све |
| више на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики |
| 0" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку |
| ма, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се про |
| а: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} П |
| азастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога ве |
| скав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни |
| е и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена гро |
| е гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, |
| викну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад |
| па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела. |
| се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p> |
| испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су д |
| Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, |
| рави други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око |
| де направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и он |
| S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Пол |
| н!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како |
| ики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, р |
| д највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под |
| ћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што |
| е су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, с |
| ле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где |
| раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кул |
| праћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; с |
| с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, наро |
| на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав с |
| бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опро |
| брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не |
| о, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; о |
| аш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак сад |
| многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а |
| би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за г |
| >Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђе |
| > <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му м |
| дине спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатс |
| претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, о |
| вица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родо |
| здрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с к |
| <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мра |
| } Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво? |
| вама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и |
| жмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; с |
| јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копи |
| p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку |
| шеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним о |
| , све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>с |
| тву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, |
| , на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело |
| то хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мул |
| ="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је други |
| камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сун |
| о мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи. |
| подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас је |
| исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајск |
| љи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; |
| p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у |
| а, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој д |
| постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, |
| е леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зул |
| ји му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на обр |
| астуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, |
| пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је н |
| венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исма |
| .{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удеси |
| пази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легн |
| да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела му |
| е, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} |
| ала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ак |
| кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици иша |
| рате сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се п |
| але...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре |
| чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, ли |
| воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имам |
| је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, |
| она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслон |
| — Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S |
| !{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, |
| и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све |
| и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узе |
| икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест сух |
| га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; посл |
| о мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно |
| одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у жи |
| е; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш |
| а, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; |
| е, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зим |
| зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики вези |
| м два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов |
| ху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се |
| ела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као |
| их, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као с |
| е:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуно |
| ваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, |
| у га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; жен |
| ан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, ка |
| росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку пр |
| урци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или к |
| ..</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула. |
| им је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Ф |
| од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још |
| тан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима каз |
| hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по ч |
| а виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, |
| ју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин |
| им.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S |
| ра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{ |
| јлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише |
| рли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту и |
| ек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефе |
| сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био п |
| .{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараћ |
| разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} |
| и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да б |
| бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу гов |
| <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, |
| ћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац |
| наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно н |
| р-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи |
| а мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га вид |
| ак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смир |
| султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже |
| паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ни |
| па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га |
| ела у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где му |
| иле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи |
| се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и пи |
| а Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпост |
| робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер преброји |
| ко, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би |
| руги пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освеж |
| ад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била завол |
| ке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад |
| естра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу |
| рски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, |
| {S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све т |
| аће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А! |
| иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака |
| ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а м |
| исмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb |
| увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара т |
| ? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S |
| } Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрћ |
| по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање |
| пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су по |
| песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар |
| <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, пониз |
| се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из |
| атиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког ниј |
| и.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="1 |
| ; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с |
| , да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука |
| раве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и при |
| ра, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> < |
| ружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шем |
| далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена гол |
| коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођ |
| .{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Св |
| са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb |
| е, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи од |
| не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, |
| d="SRP19070_C12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-паши |
| енђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је св |
| ори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радо |
| па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био |
| урци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, |
| ође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести |
| ула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни |
| ан.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да |
| жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу |
| ла, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> |
| У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n=" |
| ед зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а |
| Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати |
| рале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више н |
| некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, |
| с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и ста |
| спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина |
| е!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> |
| , као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена |
| Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <p |
| ицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катр |
| есет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној вели |
| не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-па |
| као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена |
| </p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а |
| .{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и |
| оцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом ц |
| , много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо н |
| е жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с |
| .{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак |
| опло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чуј |
| p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <p |
| ила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и |
| аје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати |
| крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не с |
| S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за |
| срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, н |
| нитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с тем |
| дам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам |
| Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети син |
| није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прок |
| ешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је п |
| pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да |
| а! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад |
| а, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет ми |
| {S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом |
| после паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко |
| понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Ис |
| им те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свет |
| лаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, |
| могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он |
| ако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једног |
| бо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад најв |
| <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, |
| ридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи |
| е, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз |
| ћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут о |
| ања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беј |
| шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, |
| S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} |
| његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино позд |
| Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Н |
| вачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ куч |
| уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини? |
| <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> |
| људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико |
| S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> |
| шке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: |
| је скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-су |
| нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бо |
| о мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} До |
| фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} На |
| на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола |
| био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће |
| ри:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје р |
| к!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} |
| исоку ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен |
| у о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а сра |
| о беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрос |
| бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли д |
| ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царе |
| пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да вен |
| пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да |
| пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венча |
| И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјан |
| ога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Мил |
| своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од |
| е, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкин |
| тра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је |
| минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi> |
| дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, у |
| p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, шт |
| сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред |
| и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Д |
| ају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима |
| лави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} |
| лека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S |
| сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу |
| хмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двоји |
| , дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је о |
| кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену |
| му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу о |
| брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни |
| м јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S |
| к! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли |
| а га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распо |
| орим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у |
| ађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми |
| ну, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим |
| а?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, |
| у читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај треп |
| ло дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са |
| као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане |
| тан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јо |
| он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљава |
| -по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и |
| а Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих |
| n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплаш |
| ва?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пал |
| у је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, |
| рну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p |
| још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема |
| тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке суз |
| ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише |
| ше фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуно |
| и-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S |
| епила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" |
| рави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад с |
| е казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— < |
| Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају. |
| ије ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она свет |
| љно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из |
| оплице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Т |
| <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мул |
| нуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску нев |
| н-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је |
| бе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздр |
| азук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се |
| а болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" |
| ели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је бил |
| и, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио |
| >, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полак |
| ј се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, |
| е оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погну |
| Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, |
| о.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — |
| жураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћ |
| с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, |
| во дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га к |
| е беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је < |
| њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и |
| /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не у |
| , и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне б |
| својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, |
| тано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и она |
| портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне дев |
| није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само |
| мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{ |
| То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не |
| ултан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашт |
| {S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; д |
| дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле овол |
| н, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте |
| себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се т |
| им, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Ис |
| меница.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу камен |
| ло воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће |
| ким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мир |
| а’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јас |
| травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три |
| тињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тре |
| одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио |
| пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутк |
| о жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; |
| <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и |
| ани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумо |
| ио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличк |
| а си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у бла |
| паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блат |
| е шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се |
| окреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, |
| црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гл |
| ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума н |
| ко се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против |
| , мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p |
| а ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Пр |
| хотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се А |
| није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кће |
| во двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> |
| рнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђ |
| не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину |
| клињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људ |
| увију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад |
| и дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да г |
| е насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и |
| лаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се |
| ина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младић |
| аревине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, |
| младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад |
| коном!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, |
| дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три се |
| подару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачу |
| години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, |
| не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, |
| страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја поче |
| де! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипу |
| да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце раз |
| > <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплаше |
| и на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи |
| бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин |
| е више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене у |
| би косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело |
| , густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају |
| овратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишар |
| -султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или |
| олико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек п |
| конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплак |
| е ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је с |
| певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама |
| , мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="1 |
| њи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води |
| 120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, |
| о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се |
| сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирн |
| розном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је у |
| , о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено |
| есто, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте |
| p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="1 |
| есковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када с |
| охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошет |
| ашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одго |
| а; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три |
| е сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман |
| је мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговал |
| се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђав |
| невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и ус |
| аварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без |
| гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи |
| , још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмак |
| >султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијим |
| e> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} |
| ил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али о |
| прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате |
| ПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> </div> <pb n="4" /> <p |
| њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, |
| /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А |
| мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, |
| иловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим ор |
| > <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад |
| лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе во |
| е.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах |
| се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по кој |
| ата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор |
| у и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песниц |
| е прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућ |
| се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, |
| младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде н |
| голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није |
| , онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из п |
| и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесет |
| а’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да п |
| тио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не к |
| ва!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једно |
| на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; |
| јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p> |
| ћ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, к |
| а!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше |
| сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује б |
| види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... тр |
| има преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по |
| жно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан |
| е његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо у |
| .{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји не |
| p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, |
| р у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милост |
| ; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јун |
| чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као |
| поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да г |
| је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша |
| о да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, А |
| аске са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје год |
| <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете |
| у.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, |
| ве, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им |
| мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ет |
| ом свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш |
| зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита м |
| за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из |
| ега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напа |
| и он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} |
| виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Паш |
| воје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! |
| дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џ |
| , магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили ка |
| је, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, |
| га поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточе |
| је, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, |
| ...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урок |
| но, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; |
| е падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула |
| д, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад |
| о их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут ви |
| де, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просић |
| ад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; о |
| у, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој |
| кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути. |
| } Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће.. |
| ажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодиц |
| ш надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван |
| дара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ т |
| уту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако ка |
| Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка пла |
| се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и |
| ирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кће |
| раха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пр |
| сти под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка на |
| обуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Па |
| воја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују |
| моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугуј |
| лене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јо |
| гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и |
| дише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грех |
| ст шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много б |
| петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су |
| )!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвес |
| це као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, дана |
| љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — м |
| .. да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, п |
| одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, уве |
| Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским |
| као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се то |
| адају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, куз |
| ка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио |
| .</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по |
| ...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи |
| ако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница |
| овратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дан |
| ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољуб |
| ео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти |
| га.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра |
| о снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као жен |
| у у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљ |
| ч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен |
| } Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још на |
| </p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p |
| нио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У н |
| казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљ |
| јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њо |
| , јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и нак |
| а, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нек |
| рварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га |
| оја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јед |
| огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта |
| прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па |
| ој...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, ама |
| сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, |
| а месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се |
| нпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>У |
| суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, с |
| , на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> |
| красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета |
| се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из рук |
| камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} До |
| ре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хер |
| ови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупа |
| н с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капи |
| ре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, раз |
| еграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, ш |
| ана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што |
| {S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу го |
| да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела |
| убову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умре |
| пак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога |
| стри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} |
| а Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи |
| чешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да |
| као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би |
| је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, муж |
| мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су |
| ри дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се |
| а ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле |
| другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће |
| ове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-ханум |
| е однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> <div type |
| с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алах |
| јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пр |
| орили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13 |
| обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле |
| ... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан вазд |
| , све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакр |
| и урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше |
| и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахов |
| , смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, |
| ; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне |
| ника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како б |
| <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а з |
| на.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n |
| емири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или |
| тоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер |
| ашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово н |
| сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p |
| надолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све |
| ући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с ра |
| срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било |
| кривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, ка |
| а...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону |
| ’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до |
| дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми |
| од кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од |
| веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је |
| ва.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драг |
| ; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учин |
| ебо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздра |
| з врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} А |
| маиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао |
| конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </d |
| као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изуст |
| " /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену |
| ра; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње |
| ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој анте |
| споства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава дос |
| н грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој! |
| ту; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памет |
| м, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети б |
| шила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се м |
| {S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две |
| а њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, с |
| о би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је катк |
| ли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину |
| ...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} |
| рве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте фил |
| Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Бо |
| јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си жел |
| ри уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи зем |
| почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, |
| ави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дв |
| овека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житора |
| ерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} С |
| је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је |
| ића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме мн |
| омоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, |
| иће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвени |
| ,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и |
| ав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим ра |
| га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срам |
| е казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и |
| мед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и в |
| о је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до с |
| новима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да |
| .</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онак |
| оз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, св |
| мети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове свој |
| би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, глед |
| одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, |
| <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала |
| да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим д |
| гога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јо |
| кадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се кла |
| сец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је б |
| е чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Ала |
| шаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где бу |
| еравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчиј |
| шила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је |
| раво, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо |
| златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише |
| сок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко |
| д Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да |
| а, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="10 |
| је зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То |
| час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на груди |
| као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</ |
| де на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n |
| х једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} С |
| ори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени к |
| вала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их п |
| а ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па |
| је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како с |
| и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се |
| ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и изма |
| коју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди х |
| а, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb |
| асред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око њ |
| } Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S |
| n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице т |
| капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се на |
| мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb |
| , а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер |
| а сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Ра |
| е.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p |
| Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш |
| то је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Ма |
| глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидб |
| бра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би |
| у, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се от |
| <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је |
| снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би прол |
| Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао ка |
| ејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дуб |
| дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима с |
| о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како |
| вога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској |
| оде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> си |
| } Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу п |
| и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не тол |
| , на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, |
| у...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу |
| рабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, ке |
| у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пр |
| мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Раз |
| се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рек |
| негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љу |
| кајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели д |
| тово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу |
| Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и с |
| или, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и |
| ља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина |
| дуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи |
| рошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по |
| , с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49 |
| стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти... |
| ове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; |
| без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена < |
| и у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>ка |
| иш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде |
| војка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Дваде |
| и набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капи |
| и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.< |
| {S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре |
| је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робињ |
| евају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку |
| па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецим |
| ако му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поно |
| е икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, |
| шијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који А |
| целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна ка |
| у и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, ве |
| ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Са |
| ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, |
| одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, |
| ко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој |
| Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном |
| p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="1 |
| , први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре нек |
| еговим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султа |
| улав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме |
| птија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— |
| су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним |
| (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати |
| о напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отворено |
| А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из |
| и-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi |
| Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} До |
| једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S |
| p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арсл |
| Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђе |
| <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана |
| у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И та |
| .{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца м |
| сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p |
| p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадо |
| ла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућ |
| обада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од |
| ллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, к |
| иљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја |
| S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у амане |
| ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</h |
| о ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошо |
| лад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Бо |
| ста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа |
| Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђоз |
| Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет остави |
| ладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачк |
| утим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S |
| одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган м |
| е), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, ни |
| вих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом |
| ч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирниј |
| како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних |
| у топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио |
| о...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио |
| <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у сел |
| и да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пруж |
| мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу |
| о неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, заглед |
| само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пр |
| , прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; прола |
| раха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну |
| ти Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина |
| да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{ |
| ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је б |
| ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта |
| е у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, |
| си на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где |
| тан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неб |
| а нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Вој |
| јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њихо |
| били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одо |
| ога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара плем |
| S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине т |
| S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат бе |
| <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ |
| в, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, |
| > <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" |
| а опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, |
| И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, ша |
| па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, ш |
| еле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, |
| хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мрт |
| афезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ |
| доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изаз |
| ржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, с |
| бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехо |
| ну, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види |
| а у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене ус |
| не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућ |
| е товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обича |
| .{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p |
| <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду |
| } Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свог |
| гујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кад |
| напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па |
| акла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и |
| рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> |
| н ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>М |
| бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова долас |
| дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљ |
| S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо мил |
| вије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="ch |
| рисојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похи |
| да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паш |
| но)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразиј |
| јатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за |
| „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„ |
| о...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи |
| ту, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, ка |
| дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јагл |
| у страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је л |
| не.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдн |
| му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвави |
| е на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div t |
| га, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку |
| кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушај |
| Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су |
| оству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, |
| ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад |
| Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима |
| њце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; заку |
| има нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу |
| га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, |
| на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{ |
| Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, |
| ена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитња |
| лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без |
| и се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају тра |
| на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гр |
| ml:id="SRP19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весе |
| ml:id="SRP19070_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; вет |
| } Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> |
| о да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прим |
| шао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на н |
| се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува кав |
| ној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с |
| њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас |
| њу, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, п |
| хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужен |
| ма невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мрт |
| види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све с |
| ала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је з |
| јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лиц |
| говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнау |
| га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, |
| но.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фес |
| есковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв з |
| та да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мура |
| му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— |
| ило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио |
| ео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз б |
| врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше |
| било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа) |
| днога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S |
| бучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ват |
| кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у |
| да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те |
| лост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да м |
| " /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја с |
| сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не б |
| емљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не |
| местио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и |
| /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може |
| оју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</h |
| одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и |
| буђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу.. |
| а-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослу |
| до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао |
| нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио |
| ију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти |
| <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави |
| наутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи |
| ..</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и б |
| шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, |
| и Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, настављ |
| , ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву |
| } Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законо |
| куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па |
| ују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а |
| да, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за к |
| исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за м |
| </p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи |
| и, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Са |
| т, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш |
| еданпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, н |
| {S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг |
| рављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, т |
| друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}В |
| кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; сед |
| ве Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да с |
| <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке |
| по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево д |
| погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди |
| шим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договор |
| кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да вр |
| хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила |
| , да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p |
| ди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га б |
| ношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми сн |
| , па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој уро |
| — Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} |
| аирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он |
| </p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi |
| /p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} А |
| ка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ |
| апији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, п |
| праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи по |
| ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; и |
| чи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судб |
| нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Проку |
| речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз ви |
| ак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушај |
| нет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: |
| јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено |
| фуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, |
| "126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гл |
| е ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арсл |
| има јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно.. |
| ећ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, н |
| маилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли р |
| а друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош |
| ута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство |
| сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, она |
| е здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, наки |
| ао Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на мест |
| сао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост |
| сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стам |
| -султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, |
| м очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, |
| б; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаило |
| цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осве |
| људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, мило |
| срђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли |
| севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) |
| не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћ |
| побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с |
| } Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гон |
| </p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плав |
| ..{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати |
| више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је к |
| е, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, |
| није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па |
| њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ ж |
| аилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> < |
| а Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружје |
| леђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком мест |
| музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји ник |
| знежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути д |
| ице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћ |
| ј скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крад |
| ашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља |
| о појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закоп |
| е Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по д |
| и га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене др |
| , и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широ |
| млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушч |
| д Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после ј |
| т-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прос |
| засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга по |
| вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као не |
| рвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан. |
| стуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћош |
| замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке |
| е у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој |
| длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; |
| кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и |
| /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а гла |
| ма Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће |
| ајзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S |
| н у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p |
| мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога свет |
| светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање |
| уку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај |
| лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а оч |
| ој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном |
| обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало |
| е, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске тра |
| ахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолс |
| .</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, из |
| је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, с |
| у га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, п |
| > у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на |
| е у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи с |
| ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, тре |
| , мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје |
| из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; проз |
| че, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајк |
| ко лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трав |
| мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти л |
| цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" |
| м у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, |
| а се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; св |
| се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов |
| , од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, |
| ове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалим |
| мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало |
| унце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, о |
| ирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби и |
| и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што ш |
| твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј |
| буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од |
| трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна з |
| аљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турс |
| од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж н |
| о је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже оч |
| , па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години д |
| о припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнау |
| Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} М |
| и, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, н |
| ећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања н |
| очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде |
| кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да |
| ена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд |
| арња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће |
| сом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јабланово |
| кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара |
| дна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., ов |
| ебројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је п |
| пит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутр |
| е! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуно |
| з прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџ |
| и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; је |
| ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина |
| застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џез |
| еде образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и |
| ви, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, |
| блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како |
| ода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених |
| а му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осе |
| 65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаил |
| е кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харе |
| кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на |
| душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не |
| } Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановим |
| ихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, |
| е би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамо |
| султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосл |
| ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, |
| поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаир |
| е ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим |
| тним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе |
| е се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем |
| на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је |
| е речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео |
| и овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; |
| в: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, п |
| прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, чове |
| . „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не |
| Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} |
| Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан |
| лад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на не |
| љубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је |
| него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево |
| сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави |
| приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} |
| , господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва |
| рдеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову неве |
| јњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} |
| нај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Та |
| а и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни д |
| кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у м |
| , она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} |
| је.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима |
| мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад ј |
| недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужб |
| ао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на |
| о да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад |
| , на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, |
| .</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, удара |
| е, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: |
| исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, з |
| Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; пос |
| е гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки |
| , сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и уср |
| а деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} А |
| Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра |
| илости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велик |
| отакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, |
| дговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S |
| амрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао м |
| у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина. |
| м.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с к |
| ашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: |
| о срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се |
| {S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, ил |
| рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио |
| арца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и ка |
| е се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као |
| Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна |
| као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије |
| та, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па |
| ...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек о |
| е је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварам |
| латила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није |
| јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кува |
| То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Л |
| лека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај |
| и, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, в |
| д силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и гл |
| , загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их |
| ом капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће |
| иво већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре су |
| уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да |
| љало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах |
| ј опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким нога |
| Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама |
| ак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут |
| те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шезд |
| би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ |
| ла кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мул |
| о многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду |
| то с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па |
| и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него |
| у и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у |
| топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се сам |
| ју о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита јед |
| </hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, ње |
| у мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.< |
| е кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, ханум |
| све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око |
| и-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, за |
| и, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га у |
| {S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па |
| вима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је ни |
| ећ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по ка |
| -султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Тол |
| {S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро ни |
| {S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, мно |
| м, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео |
| рошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Леско |
| шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има |
| ја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „ |
| >А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С мах |
| час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с д |
| а се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже реч |
| поведа, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрем |
| о, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама |
| /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> |
| ца до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је не |
| Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових |
| е крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: је |
| павају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на пр |
| по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им ру |
| оз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завич |
| н, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, |
| ици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, мн |
| ава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала о |
| куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и стра |
| не, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна... |
| је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато |
| јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мул |
| не кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће |
| а-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледо |
| е коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, |
| Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} |
| био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госп |
| је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето |
| упче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је б |
| не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико ос |
| I</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу но |
| м материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је би |
| и раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихов |
| мед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола |
| ред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо ст |
| сковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би им |
| ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од о |
| се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се на |
| а.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змиј |
| пље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то узда |
| рва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је |
| , и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила коли |
| како чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-су |
| ре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; |
| , не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с |
| воре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер- |
| девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p |
| , кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха |
| и само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја тур |
| не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузи |
| биње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</h |
| Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} |
| , меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>сул |
| S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама ниј |
| и аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо |
| и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чи |
| , покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> |
| е, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> |
| дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволи |
| ав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања з |
| и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећа |
| -хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу |
| ост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} |
| ица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>З |
| ацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега п |
| чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p |
| ко може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; |
| реза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{ |
| hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S |
| аутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се |
| нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и |
| /p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тад |
| д највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није в |
| за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ниш |
| ило), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци |
| н је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исм |
| г под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесков |
| а Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашици |
| на, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуном |
| лави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање< |
| ер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболски |
| нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била дев |
| ека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји пр |
| бул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S |
| , дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају гд |
| <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа |
| а не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, о |
| о јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-еф |
| ој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, де |
| м, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их с |
| на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алахов |
| } Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, |
| ше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, па |
| ... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је |
| паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се пок |
| поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а |
| после смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у |
| . „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, к |
| ј својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несу |
| ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов та |
| лава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и обли |
| њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме |
| абука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахм |
| ања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је |
| Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p |
| сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако |
| кодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> < |
| овори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Ка |
| а“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</ |
| и...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћил |
| ко му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених |
| жем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхт |
| изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, пл |
| , пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Ниј |
| p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" / |
| аирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55 |
| „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће |
| , лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна н |
| p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе |
| дралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{ |
| а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га ду |
| е да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, |
| а.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ха |
| смехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да |
| довали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који |
| узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из |
| Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад с |
| -ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за |
| м.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n= |
| о.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласин |
| се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те |
| Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме |
| н’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а о |
| јчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је |
| ва ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубе |
| ри рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> < |
| нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те |
| из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... н |
| но ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша |
| кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да ост |
| може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не тр |
| аху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, па |
| лма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обр |
| о.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуч |
| понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и п |
| дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb |
| д јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, |
| сле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша |
| та Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; |
| , у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; |
| на белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте |
| а до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под ста |
| ша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку |
| јка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не |
| то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, |
| ру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за св |
| ећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да |
| кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баб |
| је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осет |
| све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-в |
| ..; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више |
| буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не саг |
| е кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плак |
| а, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n |
| лас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу уср |
| и под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пун |
| изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што |
| мама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, |
| ом између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардак |
| .{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете |
| ачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гле |
| и и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фат |
| Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разум |
| ки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи глав |
| де, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он се |
| у) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка |
| е пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута ја |
| р јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није |
| будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне |
| е допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} |
| ин, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је |
| Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом с |
| ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лиц |
| и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испра |
| укла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> |
| S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега |
| а његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века |
| {S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни |
| ан арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дал |
| га Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелиј |
| инићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носи |
| ати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељ |
| то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’см |
| итеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже |
| <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{ |
| о заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мај |
| одинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка о |
| се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p |
| н...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ласт |
| hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на |
| атнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран н |
| бицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, рај |
| враћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што |
| у, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух |
| з капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скида |
| одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, закли |
| и га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} |
| ти-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пер |
| грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пушт |
| рска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, |
| анком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мал |
| виш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо |
| ледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збого |
| уто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указу |
| лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице |
| </p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно |
| естама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насм |
| ена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом пл |
| дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, |
| љне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњ |
| естаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У |
| а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стража |
| претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим ре |
| , и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале |
| зо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати |
| сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јас |
| .</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре десет |
| S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мај |
| ака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{ |
| >каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар с |
| сплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу |
| Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој |
| куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге |
| т још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да |
| ањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил с |
| безглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанп |
| , кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" |
| ар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, ком |
| .{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако |
| ађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима |
| Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, пој |
| м, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој ча |
| говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од |
| ајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, че |
| S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с |
| ке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лиц |
| сечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се п |
| >— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старе |
| ле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а нис |
| кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину з |
| дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n= |
| , бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.< |
| јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку пес |
| , да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у про |
| <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је ост |
| е пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p |
| пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поз |
| ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио в |
| ад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуч |
| , онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима |
| га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, |
| : бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, |
| ије желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га |
| {S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуг |
| х минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни маг |
| рама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кора |
| у молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај манга |
| и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отур |
| и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па |
| исну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> < |
| пиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И нај |
| епери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају |
| е нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза |
| из бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дан |
| ажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-су |
| /hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и ч |
| д је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене роди |
| видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепо |
| с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; |
| клапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пр |
| оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гл |
| , срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, |
| не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек |
| реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмир |
| гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија |
| звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од |
| паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје |
| на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p |
| и за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p |
| рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав пог |
| та; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо д |
| дом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњи |
| јом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да ни |
| а зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој |
| тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Ниј |
| оће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С |
| ветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p> |
| сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на |
| и говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој |
| од феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јат |
| Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сес |
| " /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби |
| ку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да ниј |
| е то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као |
| S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од |
| окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест |
| ао дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му ј |
| е би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у н |
| сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много ста |
| на мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то |
| авкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалам |
| чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на та |
| Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену три |
| ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разго |
| мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто |
| ном; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдош |
| однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, |
| фез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, |
| и, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо |
| о пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли |
| ...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, |
| ха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год |
| , или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, |
| хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега ле |
| и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога А |
| иђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мок |
| ори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види |
| !...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумр |
| је и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племст |
| > И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова.. |
| ало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек |
| , као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас |
| а га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, једини |
| сти брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чи |
| <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а д |
| је стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Ма |
| зеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, |
| што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше уса |
| вори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана |
| кићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом |
| ..{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гран |
| е видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада к |
| камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси |
| е, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикман |
| е шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим сти |
| фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова |
| еном, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из |
| д леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве живо |
| ан на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божј |
| ад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то |
| њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје |
| а живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди мах |
| шено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му |
| улу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и ка |
| е икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> |
| ћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и |
| ред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, на |
| чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се |
| спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска кр |
| олико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на |
| де: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунил |
| о помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, си |
| нци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арн |
| Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла |
| Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, |
| како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама к |
| ријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека |
| и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нем |
| е Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је се |
| та је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја с |
| ући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, |
| р...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} К |
| и, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невест |
| ма сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута |
| ест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога п |
| арочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким м |
| дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, м |
| , шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на |
| е; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша |
| ом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он ис |
| дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, |
| оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, |
| е оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div |
| паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула |
| уминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на зем |
| ње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има |
| амбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрска |
| о стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— |
| најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха |
| утра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} |
| купљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, ч |
| му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-су |
| ело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослу |
| {S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гл |
| себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у ку |
| жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у |
| } А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па |
| ветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да с |
| а прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с |
| никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет до |
| ми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> |
| сипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" |
| о гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије м |
| ом...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Пр |
| шер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево п |
| а, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хаф |
| ство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини |
| И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице |
| пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ћ |
| де).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оже |
| познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или м |
| га прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султа |
| црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његов |
| ја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси |
| меја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!< |
| нутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> |
| рице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за |
| је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се ударил |
| кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, н |
| говој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота г |
| рови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портока |
| о се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и нај |
| удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причув |
| у венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; и |
| зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљ |
| ке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице до |
| , муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И |
| одио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га ото |
| ога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!... |
| плицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пуш |
| Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, р |
| је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је |
| е човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерин |
| S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, ж |
| } Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара |
| еден дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнел |
| ној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помен |
| ба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога |
| ао ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке |
| с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печ |
| ако јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и син |
| ци сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; ник |
| им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су д |
| ојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет годи |
| , што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по |
| Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, |
| авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна стар |
| а: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залај |
| овови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса |
| ну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старц |
| опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре срп |
| орила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бун |
| — Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцн |
| ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</ |
| ?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметн |
| лову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути |
| е нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, прија |
| {S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{ |
| сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кул |
| лост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо |
| дговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џел |
| и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Па |
| ри.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв и |
| тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз г |
| аша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> < |
| му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, не |
| нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси- |
| , за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за |
| није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху! |
| S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаш |
| си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу ср |
| стиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он н |
| ретио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! х |
| мче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговара |
| да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер |
| одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Т |
| загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговар |
| ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свет |
| м?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљад |
| лим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насме |
| и се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто ч |
| вориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу пади |
| рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине о |
| ава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</ |
| да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, |
| уштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за |
| !{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу д |
| све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S |
| мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је са |
| ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.< |
| ше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише о |
| о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разг |
| и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишл |
| вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку |
| а’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, |
| е?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плаче |
| у на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошт |
| помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> сна |
| ри и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му |
| било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође м |
| днесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом и |
| је стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арн |
| чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, с |
| оже пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога |
| {S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао |
| ошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и |
| му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, |
| аутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака< |
| то глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у њег |
| о мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с |
| е пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто с |
| са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом... |
| рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од дваде |
| о младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме |
| њена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада |
| где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати |
| је била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвавље |
| улу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арна |
| ва и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и |
| Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под |
| по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харе |
| ст, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Х |
| језди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну пес |
| ећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p |
| </p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> |
| рење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једног |
| ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског па |
| е. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазов |
| ој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, б |
| и за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула |
| д капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из д |
| чни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати |
| па Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, по |
| ша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухвати |
| сти, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не раду |
| , говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{ |
| наутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" / |
| ви ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха |
| речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за |
| {S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, ш |
| угу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути |
| кавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погле |
| <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „ |
| — Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> |
| је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио |
| у; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв? |
| камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пун |
| шијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрп |
| д вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо |
| сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастуша |
| ="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Па |
| је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој |
| Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога |
| глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протума |
| унџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори |
| шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула брад |
| Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова! |
| C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је |
| и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу |
| ји, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прек |
| метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби о |
| лан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S |
| ина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу |
| ни сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула виш |
| з, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више |
| ћен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају ко |
| а-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено |
| орише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе |
| ушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета |
| му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, ј |
| и метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове |
| SRP19070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, |
| рамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венч |
| чињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост. |
| си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче |
| је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је би |
| мовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удај |
| сле, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Х |
| ђаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</ |
| у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шем |
| S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халим |
| паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с нес |
| ака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се |
| у?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке |
| изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис < |
| } То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па |
| ead>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у |
| уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у ње |
| S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полак |
| мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула ид |
| пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза |
| хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у |
| ељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у ис |
| аше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад |
| плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n |
| олико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} |
| ...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се |
| ане, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; |
| традан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху |
| дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дам |
| оју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> а |
| си-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џел |
| о ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n |
| в, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом |
| Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са |
| да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; р |
| по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не |
| } Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде |
| зу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице п |
| оглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метн |
| узовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очим |
| каше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од му |
| е венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово б |
| шем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} С |
| > <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим |
| C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бај |
| ко, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што |
| се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као |
| у?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.< |
| је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S |
| , кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати зад |
| <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим |
| и уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, он |
| ди мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{ |
| једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, баниц |
| и нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут |
| ова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, с |
| пав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухват |
| p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из |
| па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујућ |
| ово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Д |
| зише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пус |
| и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или |
| та.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није л |
| а...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{ |
| господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку |
| S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим |
| .{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутк |
| и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње н |
| SRP19070_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабр |
| -султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Х |
| Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} С |
| тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су |
| си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, |
| Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; про |
| ем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки |
| трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; |
| и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула |
| гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу |
| каквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа |
| ти, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гл |
| } С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="9 |
| писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Ф |
| баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад |
| ало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђо |
| је у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Д |
| послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу ум |
| снуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару |
| ршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као |
| ани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и има |
| по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др стр |
| ао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до п |
| тке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим ч |
| Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина |
| иди где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p |
| на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; је |
| аставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и д |
| Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши |
| напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је о |
| шина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивил |
| оже да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника |
| је од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у |
| ад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се |
| човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, п |
| јатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по т |
| , тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад |
| .{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад у |
| Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S |
| ше и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алд |
| му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договори |
| руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се |
| ти, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од |
| n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна |
| ај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише му |
| с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада |
| живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чиб |
| и је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: |
| ук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да |
| ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафе |
| моћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћни |
| -пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца. |
| > <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћ |
| и?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“. |
| ни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећ |
| -бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> < |
| а, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, |
| {S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњен |
| био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дин |
| мам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја мн |
| дива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога зла |
| ричају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све |
| ... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у |
| и зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео једа |
| девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало прол |
| ица госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад о |
| саф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то зна |
| и се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не пев |
| се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, |
| рашна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде |
| посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило |
| Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} За |
| ="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> |
| м — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет д |
| у његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот |
| шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</h |
| на Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са |
| сти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене пла |
| ај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест |
| мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, д |
| запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од |
| и, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаш |
| ено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с ов |
| ом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гл |
| пушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре |
| крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни к |
| , мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да |
| ане и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Д |
| ичким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист ода |
| се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуд |
| рекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји |
| маљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасм |
| ија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста |
| мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ни |
| ут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, |
| руке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв |
| .{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беј |
| раста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној |
| убоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан |
| од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} |
| е.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb |
| ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад г |
| та.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са |
| тадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Хали |
| се а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и вид |
| трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрван |
| грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} |
| ку зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђур |
| на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> < |
| амоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха- |
| изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, н |
| е’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимуни |
| мана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више род |
| ареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљте |
| ко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и т |
| аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, св |
| а не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> ч |
| етету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, к |
| данпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад за |
| да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо про |
| ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb |
| сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле |
| .</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, |
| , воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, ч |
| бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега ч |
| ла би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може |
| ...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отвори |
| ц на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>С |
| , и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђ |
| итве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од |
| ; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова се |
| и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи |
| аште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, п |
| ни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, г |
| {S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!... |
| предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лиц |
| дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица |
| егово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије г |
| на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не у |
| арићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, пл |
| у два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунц |
| нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} |
| сма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочец |
| небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама ле |
| е; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Л |
| иле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико расту |
| ке траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-сул |
| кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба т |
| ави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако |
| м, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих тра |
| сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</ |
| еда; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Ис |
| о, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је |
| емство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то с |
| лене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала |
| е, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, |
| азије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па н |
| ко јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено |
| ћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chap |
| ји, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме |
| и; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, |
| ли да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго |
| улу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад го |
| м; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, пла |
| пље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, н |
| ком <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; |
| наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају... |
| " /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чу |
| си-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и одн |
| <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у бел |
| ушама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, |
| радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из |
| 0_C12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, д |
| ање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђул |
| а омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} По |
| ара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану. |
| ео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас ру |
| улфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је м |
| дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да ј |
| поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га д |
| мо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не мож |
| ована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му гр |
| где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати- |
| мирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угас |
| ом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Пр |
| јама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, |
| е Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз бо |
| ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> њего |
| кан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се |
| еном, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу |
| нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро |
| на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, ни |
| х су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му |
| ићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили |
| јком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коњ |
| {S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу н |
| еленку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Б |
| ашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је |
| е је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, |
| ше капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се |
| та молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамај |
| који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, рашири |
| о би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празн |
| е лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се |
| а с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле г |
| <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; увед |
| е с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки |
| ћи сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди |
| {S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S |
| ирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилов |
| дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се |
| Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад најви |
| ида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође в |
| м воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од ја |
| ада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: |
| дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у п |
| Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с |
| узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Д |
| , сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце пој |
| леној.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала |
| а је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачк |
| конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарен |
| бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хан |
| ајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш устав |
| {S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капиј |
| ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и |
| не!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће забо |
| дној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на |
| а се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па са |
| p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-д |
| њи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а о |
| лад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да р |
| је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, |
| ишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} |
| мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тах |
| ога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастре |
| грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter" |
| {S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, дру |
| несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, |
| ди не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, |
| зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици |
| а хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула х |
| И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако ста |
| урину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не в |
| и.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су |
| За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим про |
| с, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први |
| кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... буб |
| а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока |
| ора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n= |
| и се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај об |
| адости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, |
| је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву стран |
| ом о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на |
| иња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с |
| софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако |
| ан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успомена |
| икну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто пон |
| а; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{ |
| паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n= |
| {S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div ty |
| истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја |
| тиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мус |
| а сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери |
| по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатага |
| аутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> |
| ша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Ше |
| а, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и г |
| о могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрања |
| кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће |
| > <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамо |
| писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи |
| несе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој оп |
| јим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мули |
| плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежура |
| S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с вел |
| срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје п |
| и главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, |
| и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, |
| <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с олово |
| роким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном полож |
| -хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везе |
| јке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> |
| прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{ |
| у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе окол |
| иму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада м |
| а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљин |
| о час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, пев |
| покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам свет |
| рва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не |
| Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо |
| о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стид |
| празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Как |
| ј петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у |
| се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, |
| се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она |
| <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, |
| Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} |
| {S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; зд |
| варе с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После до |
| јина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; п |
| у глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу |
| , сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би ре |
| е низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из ср |
| алварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина десног |
| олео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је |
| Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не мо |
| што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, т |
| четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! гр |
| тка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рам |
| кну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруш |
| оћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву |
| /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном |
| уће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од |
| ењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како м |
| е зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом |
| се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— З |
| етли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се |
| рекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... |
| и се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колен |
| ead> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто см |
| ..{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд |
| срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</ |
| кли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико с |
| Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога л |
| I</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да |
| ла месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месе |
| јих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана н |
| дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед- |
| де; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у |
| пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле |
| ..{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим |
| њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...< |
| о наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и каша |
| гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати- |
| ..; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, ре |
| мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких р |
| раза својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад |
| јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокуп |
| и...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде |
| 59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Н |
| олетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да ј |
| ти и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, |
| ни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, изво |
| p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, |
| ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као к |
| пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима ха |
| ти!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S |
| у намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не пом |
| аздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опо |
| узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим |
| во пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све ч |
| је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина |
| унце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, |
| хо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, и |
| ије хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је |
| S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метн |
| коло их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут |
| ктијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи |
| етила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник |
| ње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе по |
| људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни |
| горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо |
| а тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока. |
| Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{ |
| цима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лес |
| .{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне |
| <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде к |
| им не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљ |
| се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јап |
| ореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она |
| <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, |
| подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара |
| ој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може |
| 4" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство |
| а им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисаг |
| бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њ |
| рећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И |
| тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца |
| јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их доди |
| тка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морс |
| десила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она |
| Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Д |
| и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чу |
| чећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој |
| , а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; |
| и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Скло |
| лак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се |
| ј обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, г |
| крише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин п |
| иван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зн |
| ћа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам ми |
| у готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром с |
| анет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на м |
| ја се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских |
| не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, |
| иже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде |
| и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јав |
| свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпам |
| им устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затво |
| се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љут |
| ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан дов |
| ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати- |
| емси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо |
| рилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="1 |
| м си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се |
| опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би ка |
| ; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања.. |
| {S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да |
| ико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{ |
| првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсла |
| {S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој |
| ...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} |
| чао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака |
| Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари |
| онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више бу |
| И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златни |
| ви пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога |
| Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, |
| а да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} |
| .{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</ |
| мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџ |
| са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S |
| де се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се ш |
| душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосни |
| аутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворен |
| ју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће он |
| ој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубав |
| сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска |
| сти, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао ов |
| а, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за г |
| у се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се гр |
| што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исм |
| а; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у в |
| звице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на |
| асјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепш |
| ши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S |
| а дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће м |
| голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе по |
| забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа о |
| анка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустав |
| има својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, мног |
| ажио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му кам |
| ажио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: ск |
| беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на исп |
| као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S |
| аш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи њего |
| ашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што м |
| ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један |
| и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да |
| иње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...< |
| уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим |
| она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе |
| Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће гл |
| а, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се това |
| обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека |
| ; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> |
| .{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком |
| се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; н |
| Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљк |
| рени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге |
| ини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и н |
| арешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Т |
| шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге |
| улина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан |
| у...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљ |
| а пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> |
| 4" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже |
| јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као |
| S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па |
| као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафу |
| дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљ |
| ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не |
| ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, |
| ко би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ак |
| ј Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...< |
| па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Ха |
| турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, |
| дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова |
| је, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод шир |
| ери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} А |
| од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће |
| вирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певач |
| елога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту |
| купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, |
| ујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у ма |
| или и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула- |
| <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</h |
| </hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога |
| хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, па |
| елам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не |
| ха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је п |
| се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте |
| а дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мен |
| рем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лек |
| ути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Изле |
| рагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њо |
| воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{ |
| илом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој |
| р на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фат |
| споства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који |
| лес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., нав |
| увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p> |
| улфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена |
| јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, запла |
| ост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, |
| ара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих |
| , и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олуј |
| паљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код сво |
| што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова |
| пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две |
| ре из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тиши |
| ...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} |
| ваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних н |
| , али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав |
| у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, |
| , па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун |
| е хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски клад |
| бом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p |
| е љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушк |
| S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и пол |
| уди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране си |
| види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, ка |
| галу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, св |
| нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаил |
| одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С |
| а.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и |
| па их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекуј |
| о проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама |
| е је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме |
| нога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је св |
| сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сест |
| -султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с усп |
| чи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло |
| ореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљте |
| љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а |
| се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглав |
| јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин |
| еживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још |
| а од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој |
| има, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је кој |
| се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераш |
| мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну |
| амо рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је н |
| што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> |
| уму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијаног |
| и, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а |
| срамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је |
| е побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дуб |
| сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фа |
| /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <h |
| све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увије |
| ти Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, ј |
| } Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му |
| ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Н |
| и српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепе |
| улом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, неб |
| отињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арна |
| оје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако с |
| кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се ње |
| оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице |
| бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дус |
| ама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су вез |
| а језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с му |
| ну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре п |
| а са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним к |
| дирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ват |
| га и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му |
| ом спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и |
| при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с |
| ша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и |
| а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мрт |
| , па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога н |
| амлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео |
| удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из |
| огледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да |
| миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдах |
| е ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, |
| и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врат |
| , и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев |
| е, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} |
| зу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" /> <div |
| неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа |
| едан трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро |
| ако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, |
| ју се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање |
| хне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања брад |
| год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао своје |
| иној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном све |
| бе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Ро |
| ; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са |
| ло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка |
| ове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље. |
| , и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широ |
| росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-б |
| усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, м |
| јица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и |
| ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће зав |
| -Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал |
| капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ |
| хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад др |
| све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кће |
| таше, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S |
| але руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици сал |
| , хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} |
| , велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, ме |
| ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрште |
| јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S |
| -султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокр |
| оврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на глав |
| } Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска |
| S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу |
| , нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, з |
| <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n= |
| сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из ба |
| и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увел |
| n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{ |
| ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно |
| } Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џ |
| ко, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јаст |
| арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем св |
| јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је го |
| танијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но |
| учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, |
| о први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусаф |
| мед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, |
| е имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} |
| кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дерви |
| одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од ра |
| ад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави |
| че, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљ |
| е се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...< |
| <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није му |
| .{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опаз |
| те.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се с |
| и му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом из |
| , трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као во |
| ђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-бе |
| ам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана зе |
| рнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори |
| де више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом ве |
| кама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте |
| ту...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рука |
| кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотво |
| а обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама |
| зи! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</ |
| се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ах |
| еме, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у |
| у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај крив |
| почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацил |
| лико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као нек |
| ј огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па |
| аше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио |
| си послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у П |
| шкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што п |
| } Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први им |
| се је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се |
| зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и |
| е тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије |
| ном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ног |
| наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док |
| осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на |
| па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изг |
| дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава пр |
| чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33 |
| човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоцен |
| .{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле |
| обиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда по |
| одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам |
| атварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не об |
| стиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p |
| ма, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе с |
| великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, ут |
| оравила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива |
| укане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, |
| ашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по |
| ум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био |
| би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и п |
| Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец |
| уте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова |
| имаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи плам |
| одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаш |
| — Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{ |
| роз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође |
| цама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало |
| уђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати- |
| је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, б |
| лици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова |
| ен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мај |
| } Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млад |
| ља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пе |
| ин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претвори |
| , ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у г |
| ћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у |
| т како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{ |
| ву у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с |
| три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чоче |
| ј света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнау |
| ез кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света |
| крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S |
| бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младо |
| у сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усан |
| е осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина |
| а, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани |
| бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују ра |
| да, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамбол |
| анак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} |
| тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је ув |
| а печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} |
| ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те |
| саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Т |
| елин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало |
| p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— |
| се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наш |
| мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа па |
| у, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} |
| Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта |
| чању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арна |
| 04" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од |
| дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу |
| чавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци |
| м и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га |
| "16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi |
| а и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бо |
| р с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, |
| {S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— |
| хола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би би |
| ша једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, |
| hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapte |
| } И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем |
| не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се |
| и си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} |
| едала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мули |
| стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе |
| је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла с |
| и стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена а |
| уће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају |
| а на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над ору |
| , што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; |
| и-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не |
| зден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне дв |
| етовао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А |
| сјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, |
| пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му к |
| чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Ве |
| есмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужн |
| пи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и |
| никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође |
| еселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија |
| девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотако |
| и-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика |
| удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се каш |
| у саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и |
| } Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" |
| уцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане К |
| </p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут |
| повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је |
| S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S |
| , танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и ту |
| угу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуште |
| и, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само при |
| јатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, ве |
| а Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућ |
| {S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим дру |
| ви са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сар |
| икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује |
| сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чуј |
| ко си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p |
| очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не з |
| м каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се забор |
| 146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи с |
| чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушк |
| и, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p |
| а...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не са |
| не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри го |
| мала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубаз |
| </p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом го |
| е...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арна |
| лааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, ст |
| жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и |
| {S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвн |
| /p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви к |
| ри.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изнен |
| , у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гле |
| па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} У |
| дају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све пом |
| ћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у вел |
| ца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесков |
| ога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаш |
| се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; |
| што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о мла |
| окупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на |
| де ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га |
| ће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један д |
| ше нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб |
| и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добр |
| е преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгуби |
| Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“ |
| узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише ш |
| , сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар н |
| /p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да п |
| кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашин |
| и...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри |
| на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{ |
| ти Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег по |
| ори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни муш |
| стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му пра |
| јући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им ј |
| p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него н |
| ш тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се бо |
| јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату м |
| м препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, јо |
| ца?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одг |
| капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафт |
| кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до т |
| пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гле |
| дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо |
| аде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> |
| шћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с коприво |
| у.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи па |
| и скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има б |
| Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p |
| р нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар д |
| к по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум |
| н из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад |
| у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер с |
| обична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p |
| чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>си |
| је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, је |
| сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беш |
| осле се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; |
| а, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи |
| х и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и с |
| свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, |
| рамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесков |
| , хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђ |
| она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, |
| њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет и |
| ава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</ |
| > <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, мл |
| века; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Ш |
| не, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) |
| а вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе љу |
| с му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узм |
| као пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону в |
| ти гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> |
| ен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И ма |
| се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако н |
| днога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако |
| а бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу |
| ет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Ала |
| илац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој |
| тати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсе |
| је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обич |
| И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хаф |
| ешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Г |
| ајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице |
| ек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попал |
| да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је |
| >У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеш |
| нај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад |
| ко лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне д |
| џир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, |
| чицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; |
| свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде с |
| а хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздух |
| а су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао |
| S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце. |
| о не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</ |
| !{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему на |
| за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац с |
| ом кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи |
| стребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, с |
| м јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срц |
| ила заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, |
| малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Б |
| а, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi> |
| то стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не |
| е мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она п |
| у песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да |
| крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му |
| пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице... |
| раду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео об |
| у, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У са |
| ад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ход |
| еч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одго |
| ...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе |
| војка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сет |
| лахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана су |
| лком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту |
| е воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> < |
| а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!.. |
| н, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се рас |
| да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на |
| немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели |
| није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час пл |
| Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, |
| јене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S |
| петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли с |
| че и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; |
| ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад |
| -султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! |
| сти, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јо |
| сови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни т |
| му мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави ве |
| уди и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, |
| очи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</ |
| а беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише |
| и <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу.. |
| ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} |
| о соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да |
| или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па |
| да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S |
| арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па |
| нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, п |
| ала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја |
| ако да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио |
| {S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси |
| ше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на пред |
| а освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила |
| {S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, приби |
| па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал |
| лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокац |
| се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све |
| воре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у |
| знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнау |
| ч по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div typ |
| а; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, ц |
| сли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се |
| S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, |
| на поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је |
| нице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</ |
| што, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него ш |
| се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај с |
| Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази |
| V</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{ |
| и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли пл |
| сне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да с |
| ше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу |
| е тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромо |
| тила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, н |
| , и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а ка |
| о мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум. |
| мигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после |
| по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаро |
| допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није гов |
| је се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и к |
| ислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају д |
| е урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се б |
| рије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога |
| војим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И |
| двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турак |
| опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраћ |
| не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нен |
| зати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају г |
| јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Ар |
| сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, г |
| Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрн |
| чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од |
| оје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су леп |
| Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у |
| и: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него с |
| акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин |
| .</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Гд |
| ; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша |
| ури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек |
| се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} М |
| завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити та |
| јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за н |
| рце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара |
| а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми |
| p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући |
| е затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пит |
| њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено |
| окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешин |
| ер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов |
| ако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на врати |
| </head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећно |
| д се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" / |
| ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не |
| а, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, |
| дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, з |
| гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне пер |
| , на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу |
| на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</ |
| а као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино мест |
| /p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаило |
| и су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој |
| ече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{ |
| нао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару под |
| на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапаво |
| ред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не см |
| ју, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори. |
| о јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се |
| “ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке сед |
| , па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни сл |
| м, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз р |
| и се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу |
| } Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S |
| пци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Ј |
| бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз |
| елу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што п |
| > <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећег |
| а их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не позн |
| риграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто |
| се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или. |
| и Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан |
| , већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад |
| шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале |
| години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па |
| ини дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>. |
| , мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи о |
| ој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као |
| Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена |
| де, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, м |
| напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гл |
| куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње |
| , оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месец |
| ање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава к |
| амбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а |
| туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За је |
| та више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овн |
| , у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, ма |
| м не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „ |
| па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљ |
| Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-сул |
| е ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео свети |
| ила је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топ |
| ат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, ист |
| Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и |
| а глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и о |
| на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и сил |
| опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и сп |
| {S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок |
| саним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд к |
| миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацан |
| тишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни он |
| дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и |
| ја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ниш |
| ће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} |
| ог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана ов |
| се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и проч |
| а јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу ч |
| како другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно |
| и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и |
| далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе |
| новно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од ш |
| у.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови пита |
| 76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе висок |
| што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S |
| "58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шт |
| а она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Ал |
| м за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула |
| гну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="10 |
| ојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> |
| чито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момч |
| ера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш г |
| робу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мули |
| уца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опе |
| <head>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да м |
| по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, |
| иромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха д |
| тнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу |
| ет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од нај |
| ле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</ |
| буњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им де |
| лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арсла |
| ави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" |
| и:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год сл |
| очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} К |
| ја дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане |
| ним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> |
| <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли |
| љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезањ |
| лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвн |
| кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије заг |
| ша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори |
| оворе да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Свет |
| е.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати- |
| на с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек |
| у псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује стр |
| и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, за |
| е диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> |
| ам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{ |
| шевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лиц |
| полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена з |
| је.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Па |
| </p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказив |
| колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси л |
| д вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на о |
| топи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и |
| аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гл |
| разе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ов |
| и: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној ха |
| и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћерет |
| исану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; |
| , да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с в |
| лостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буд |
| А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, |
| и зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припали |
| чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Ал |
| га доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако. |
| то?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</h |
| песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила |
| анум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема к |
| мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> |
| аутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и |
| а подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци по |
| ачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовиц |
| ај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да ј |
| главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветли |
| сковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три м |
| кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, |
| ангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно |
| извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и |
| ају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пуш |
| бане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче неве |
| с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несре |
| маилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, |
| ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику х |
| а, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком н |
| врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S |
| копала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А |
| 2" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мули |
| м оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па |
| паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је |
| е, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан |
| се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна |
| и, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети м |
| , време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насре |
| .; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и |
| јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лескова |
| која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне ов |
| брчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан |
| ада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачуј |
| ертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатва |
| у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да |
| р се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, |
| е пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се |
| о <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, |
| е младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут |
| уком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој ни |
| у...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само |
| фузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, |
| и, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: |
| бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, п |
| наш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, |
| е носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути |
| егу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако ниј |
| еле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога |
| тво, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства |
| , као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-бе |
| ли не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{ |
| шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина си |
| не, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну |
| ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад |
| и падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} |
| клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као чо |
| ине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, |
| ош се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапато |
| Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперн |
| главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно пров |
| <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна |
| ујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скоч |
| днога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на д |
| и му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава к |
| ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно |
| p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене |
| p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља ч |
| стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим |
| ећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од њ |
| Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ха |
| а.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим з |
| оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и б |
| Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> |
| ичу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, к |
| } Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчи |
| но тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију |
| крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не |
| ар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледају |
| ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића чест |
| слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по |
| својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није |
| елом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растури |
| тац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајр |
| уцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, св |
| не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на |
| главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псу |
| сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не |
| се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} |
| ед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се |
| лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, бо |
| у коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, |
| светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> |
| ма, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као по |
| ушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p> |
| >Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај |
| ер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се |
| ад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слоб |
| P19070_C8"> <head>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан н |
| пенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покај |
| Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" |
| рем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— |
| де пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај |
| е одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у ода |
| но лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венеди |
| >— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хо |
| арога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али је |
| ила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе. |
| ну оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милују |
| јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил доди |
| одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, к |
| нама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није п |
| само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они |
| љена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала |
| тима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају пр |
| > затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Пр |
| >сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове |
| ајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучи |
| де је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И |
| радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, н |
| вањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и к |
| ове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује |
| учила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Ис |
| маилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi> |
| е јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовек |
| говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном то |
| ојездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! |
| по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу б |
| тајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} |
| срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је |
| "142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав |
| ину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви |
| лила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми вид |
| илајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пуш |
| -беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пу |
| у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји. |
| .{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и |
| ће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да |
| > <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о |
| ораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где г |
| Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Бе |
| Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербе |
| {S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, |
| д мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не |
| ре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... |
| из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти о |
| Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити пр |
| садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу |
| меје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, п |
| он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, мно |
| ема Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља |
| дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџар |
| > <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, вр |
| Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад |
| а; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери |
| ање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, |
| акој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају |
| ају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, |
| а, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном |
| ознаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; |
| сеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ват |
| аредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бад |
| ј не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{ |
| и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-ха |
| тише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање < |
| , ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцим |
| а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено ја |
| <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше по |
| p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ в |
| јтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска |
| слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све с |
| хи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи |
| а царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које |
| тених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се |
| -дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест но |
| урску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, |
| наутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогов |
| , гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу |
| около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчи |
| S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже |
| камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, иша |
| то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакр |
| им ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј |
| њен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, |
| ут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом догово |
| лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне бој |
| е; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, сп |
| анатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима |
| ним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, |
| мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове |
| ућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Р |
| до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</ |
| азиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила катка |
| ци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају |
| жи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један трену |
| , мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <p |
| е би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, |
| еда руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препл |
| , да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану |
| ред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло |
| реће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе |
| ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгин |
| 33" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или |
| ло зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, с |
| ј, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.< |
| , мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи |
| тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе чет |
| лико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јаст |
| м, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лес |
| се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њо |
| , дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дах |
| трелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као |
| "45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго |
| Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, |
| нице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од |
| ла као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га ха |
| а на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, |
| их крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три да |
| т.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па мо |
| о га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шем |
| , и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по |
| еда се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> |
| лтан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси- |
| ...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шем |
| век као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте де |
| ћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на |
| розори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузн |
| да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу прот |
| између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, усту |
| шо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p> |
| емљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Ф |
| се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани. |
| р се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога |
| о, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, п |
| рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи |
| уху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој |
| на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S |
| ...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацел |
| с је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на |
| лизу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} |
| ада? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си г |
| две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио |
| .{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S |
| , одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друг |
| руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p |
| n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу з |
| нине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а |
| л рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам |
| сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке |
| о, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био м |
| и, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута глед |
| аша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку |
| собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и |
| х ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из |
| дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчет |
| ршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год |
| е, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима харти |
| ш смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освет |
| лазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-с |
| је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кће |
| о камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па и |
| , оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се про |
| има; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, |
| погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст и |
| чекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћка |
| е, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом |
| ушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, ту |
| > <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су т |
| , и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилуп |
| лако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у к |
| сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радо |
| , не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} |
| ’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети |
| } А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на о |
| ан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И к |
| ..{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!. |
| учише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први туж |
| је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђо |
| ићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати- |
| и, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а |
| е Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужав |
| дбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте роб |
| тац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пи |
| е куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом к |
| ака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт |
| S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не гов |
| > Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име |
| пи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јап |
| ри, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађа |
| тан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И |
| улама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, ма |
| о стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, |
| Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа н |
| паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.< |
| ису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаш |
| вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и р |
| пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу кр |
| е се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султа |
| више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни са |
| ко се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обуз |
| стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана |
| } Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „ |
| лила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турц |
| ла.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ниш |
| .</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино |
| и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> дер |
| о куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамбол |
| ромукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“ |
| крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв у |
| , а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се. |
| сти, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало |
| гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су од |
| ан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, |
| аша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да |
| па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на |
| емио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у С |
| аша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, н |
| ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови |
| ути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> |
| и.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си |
| } Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде |
| S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-паш |
| маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста |
| е, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта |
| заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он чо |
| сред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта |
| клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} |
| да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргу |
| е Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, |
| ну антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад |
| ња јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи к |
| S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на |
| јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборени |
| на.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као д |
| ок се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирн |
| е љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по г |
| ј, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред св |
| и сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше и |
| оја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} |
| и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, |
| ула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач |
| ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, |
| се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој |
| {S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, ј |
| е него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо |
| кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, д |
| ла-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пу |
| ина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не |
| а репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-с |
| никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као |
| очецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у |
| Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошл |
| фуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мус |
| и нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кро |
| алук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико оср |
| Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се |
| p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљ |
| тала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње |
| куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опт |
| у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намеш |
| е да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, |
| .</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш |
| ахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханум |
| оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко |
| му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске у |
| „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Ва |
| ане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо |
| игде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина. |
| S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту д |
| онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв |
| други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их |
| за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И р |
| о не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлиј |
| } Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још |
| е, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо веруј |
| векрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је |
| ко јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шт |
| иче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се |
| у.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан |
| Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне |
| шу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb |
| не спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци кра |
| .</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, |
| дсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или |
| ква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, г |
| тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупча |
| , разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал |
| вале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, |
| редио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом |
| , а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен |
| е сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на гр |
| днути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло нек |
| <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадун |
| етио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио |
| где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћни |
| b n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли д |
| се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека. |
| цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј. |
| имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „ |
| Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више |
| им нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледа |
| анка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је |
| S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па |
| ала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; |
| а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прет |
| Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би |
| е би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет п |
| беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с |
| после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси по |
| , па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек про |
| пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одгов |
| ер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне д |
| јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, |
| ворила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где |
| три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постељ |
| се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало |
| у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангал |
| а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет |
| ости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћ |
| те није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S |
| години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаут |
| макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, о |
| макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер |
| е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако пут |
| деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с ја |
| 0_C5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина си |
| обоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помач |
| а, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду д |
| рбетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџ |
| лна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама |
| олели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" / |
| ру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јо |
| ад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале |
| е девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не б |
| пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и |
| S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} |
| цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину сна |
| Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а ка |
| и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио |
| савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како с |
| умови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; по |
| рише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе |
| је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци сл |
| ила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да |
| такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много |
| ину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој |
| још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p> |
| е волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да т |
| боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар |
| te> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужва |
| угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни б |
| сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи ра |
| лим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети д |
| <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђ |
| ри.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зи |
| ада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И х |
| света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на гру |
| уст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе т |
| афуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати- |
| ма, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао |
| него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само н |
| но циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, р |
| тру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку |
| има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., |
| д овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са |
| реме да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер |
| репцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли неб |
| окров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле у |
| је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Ка |
| ти!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу м |
| ета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу |
| ек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ћ |
| <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ |
| ашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, |
| амен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру мил |
| ише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није уда |
| од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох |
| Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, ка |
| тушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекн |
| } Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на ис |
| д је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очиј |
| девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било |
| јка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном |
| } То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни камено |
| Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвни |
| ћи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има |
| е склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p |
| а момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би м |
| на, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа ј |
| ије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, к |
| у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад |
| чани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је п |
| Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; см |
| учићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво |
| !</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царев |
| а је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила д |
| м!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{ |
| ј Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небес |
| азнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плаш |
| не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне |
| ладић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у х |
| сла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би |
| , разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, |
| емси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p |
| /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, наро |
| гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџа |
| мом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и ко |
| удео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље |
| е је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са |
| д њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је |
| својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој ј |
| и му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, |
| ...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се с |
| даде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Хал |
| ања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у х |
| у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урез |
| а онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он дана |
| Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...< |
| </p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после по |
| S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непозн |
| радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан |
| p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку |
| ова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица |
| чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради |
| али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да |
| енило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је д |
| ају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја |
| или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо пита |
| по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!< |
| але, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, остав |
| иђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{ |
| "41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту он |
| пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те |
| дном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три |
| сле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А |
| лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се |
| рида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевиц |
| је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из пост |
| у, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигар |
| исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад |
| рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му |
| чну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим |
| авгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не ок |
| е по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмен |
| а поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а |
| . по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу кој |
| д јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у |
| ње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, гла |
| о знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за п |
| нилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико ни |
| дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које ст |
| > <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни он |
| е се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред |
| Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дуж |
| уго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дв |
| >— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом |
| сана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човек |
| ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле хара |
| , коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим су |
| а-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар је |
| Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p> |
| и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џаф |
| ронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} |
| и у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, з |
| Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли< |
| а обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одм |
| него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место к |
| стан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало |
| свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{ |
| ..</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци с |
| удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двој |
| поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p |
| угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, |
| исање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S |
| ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам- |
| i>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да |
| пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" / |
| ше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топ |
| ила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста |
| бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској |
| че „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав поглед |
| ти бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А п |
| с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, вр |
| овек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођа |
| Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом |
| да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет д |
| ш тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек заст |
| више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу о |
| дила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; |
| добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се спл |
| /p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div |
| аса нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали сво |
| једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао |
| х их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, |
| венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој |
| бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те ј |
| i>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се |
| се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а |
| </p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, |
| а је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се п |
| а се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се т |
| то је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, |
| коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе |
| ва, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, |
| и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не |
| да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фат |
| чицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познај |
| има е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде па |
| им харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео паш |
| баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте гла |
| сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу |
| ушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb |
| чице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знај |
| војега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter" |
| рага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p> |
| обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер с |
| из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, |
| а на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, раз |
| ника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише вр |
| ок га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на |
| не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, |
| и отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано |
| нина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у ме |
| а га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са суз |
| зора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране |
| ан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаш |
| ко неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење |
| десетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је ра |
| на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прс |
| сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како с |
| гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-с |
| одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у |
| </p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исм |
| ија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут ма |
| по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер |
| .{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n=" |
| пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се д |
| есе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе с |
| глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се м |
| ала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели |
| аљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене |
| н арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула јо |
| ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...< |
| и, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам |
| ла!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, |
| има: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту |
| е ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе.. |
| ’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постане |
| од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од ње |
| катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена. |
| а <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S |
| {S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, пе |
| в!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затре |
| > <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму |
| Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима по |
| {S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене |
| је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а п |
| лом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покр |
| анчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слу |
| а бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и |
| ној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту |
| коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога |
| а још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с матери |
| ани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја |
| отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затворе |
| севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и д |
| измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу с |
| стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом си |
| урат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха |
| крене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутс |
| ену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S |
| , Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обућ |
| а нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према |
| послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зум |
| рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapt |
| н, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје ст |
| е разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџ |
| о ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нис |
| во зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{ |
| су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фат |
| обљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султа |
| ову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је |
| љда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупал |
| виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице |
| рашне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз пр |
| ећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчив |
| ша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; ум |
| } Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте |
| , шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, |
| у за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> < |
| весте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, о |
| влачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме ј |
| тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p |
| у реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фат |
| иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше |
| а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша |
| а и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и |
| ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан |
| ранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да с |
| повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, |
| “ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац ра |
| есет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа |
| а уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли |
| н може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разго |
| на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове б |
| мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху |
| ове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по |
| сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не д |
| нска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгали |
| оплицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и ри |
| <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове вој |
| овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њ |
| ови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајат |
| на на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много чита |
| и, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибир |
| а поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, му |
| а, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадб |
| али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није т |
| Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} |
| ш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем. |
| за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим име |
| ди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у |
| ога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за |
| сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син је |
| хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика |
| па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда би |
| мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, |
| зи га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао. |
| згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата н |
| <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкрин |
| нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало пов |
| ултан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, |
| жи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се |
| воје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак |
| ођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брз |
| тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком ки |
| т му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се |
| бо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, |
| : пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од |
| , онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Матер |
| и је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb |
| вој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтан |
| а доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, и |
| види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, греја |
| а, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамб |
| заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> < |
| јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хан |
| ма крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуч |
| цима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивиј |
| иња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта |
| маил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасј |
| овчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши |
| у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село п |
| ан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} |
| Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S |
| ићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се |
| а Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранф |
| у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима пр |
| се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде |
| то, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, с |
| му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> |
| лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, т |
| >У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе г |
| у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не ле |
| ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди маха |
| ђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се |
| се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и з |
| ј добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-па |
| веђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену ц |
| главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто нар |
| астуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и нокти |
| аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Ј |
| е.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији |
| мор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, |
| ца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаиј |
| мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће. |
| кујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо |
| p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S |
| — Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!.. |
| а друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што |
| ла.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири исп |
| дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јо |
| амо што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су. |
| етнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестр |
| а ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом и |
| , у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји |
| пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогод |
| чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} |
| , да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:< |
| е од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би с |
| } Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, |
| а.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих бел |
| Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>К |
| ед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву ж |
| у с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лу |
| готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у |
| д дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Ср |
| соб послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ п |
| ко, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син |
| , на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“. |
| еби, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страх |
| виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не с |
| — Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на к |
| ебац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућ |
| Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога син |
| из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, |
| овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} |
| а, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржа |
| а поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две м |
| .{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{ |
| трани...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! пр |
| за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбо |
| — Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кад |
| е тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и |
| егова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га |
| бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мношт |
| ов, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже |
| ого доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мири |
| и по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, |
| седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изи |
| ном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му с |
| )</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере |
| лство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и |
| ј махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S |
| му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на м |
| та би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад |
| но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, |
| i>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>? |
| i>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дан |
| ини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала |
| с:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим |
| ..</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, |
| ачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К |
| еким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој |
| свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим н |
| е, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом |
| два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустил |
| убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже |
| су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Ф |
| таде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет |
| олажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири с |
| у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у је |
| а Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре ј |
| до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и з |
| е јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... ду |
| ртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} |
| Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био мл |
| ом високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне |
| и.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла |
| виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, |
| ким махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његов |
| зе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на ње |
| лила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, ду |
| плици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно м |
| рошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти |
| мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цари |
| о њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не |
| сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од ње |
| нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројен |
| њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам |
| бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, |
| трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— |
| ајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, игра |
| ..</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећ |
| оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу |
| месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец с |
| ачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена |
| лебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом то |
| сови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне |
| милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, |
| Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути н |
| , имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћ |
| кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се |
| рипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом дог |
| старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Во |
| ла добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се |
| и у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадиј |
| у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам |
| у воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, |
| ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: |
| види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Пи |
| ара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господ |
| ејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жа |
| е, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— |
| је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није |
| пела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђе |
| браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: про |
| ако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душиц |
| од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломан |
| ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је ко |
| рдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди |
| као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши с |
| .{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрас |
| е...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, н |
| и?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... ма |
| о хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} |
| розор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; |
| атагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатр |
| аса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше г |
| во Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се |
| а племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и |
| заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— |
| Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам.. |
| је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам |
| ће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу |
| бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{ |
| а, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумб |
| а да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да |
| чина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{ |
| , и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов |
| рњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празни |
| ; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођа |
| то мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше |
| исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она |
| м га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} |
| тају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не д |
| један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већ |
| да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је ис |
| и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни паш |
| азвијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> |
| Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, с |
| <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док |
| ам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-п |
| мани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке |
| него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, |
| ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти |
| равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули гот |
| ова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у |
| е.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерк |
| ћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташ |
| о, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, ше |
| S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави |
| е, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у |
| грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у с |
| ило; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет к |
| аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, |
| е главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арна |
| ра као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му с |
| {S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве |
| е су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, |
| в караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане |
| , истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме |
| их <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било |
| рна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг њег |
| ом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, на |
| а ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: веруј |
| а ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истин |
| а нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бо |
| ачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледај |
| са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Ат |
| е, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: |
| фчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војск |
| ави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке ви |
| ара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на ус |
| шетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу |
| као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато ј |
| род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтар |
| на коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гл |
| да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{ |
| и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће |
| младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се |
| вој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поносити |
| гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рог |
| у да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула. |
| чекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу |
| арове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој |
| е мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати |
| је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста |
| ле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним вел |
| у, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову |
| АТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n="7" |
| разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ј |
| а се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter |
| ан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни |
| Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњ |
| ернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „с |
| Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S |
| јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је |
| p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после |
| е из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет так |
| у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, н |
| аз. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му |
| и-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца ис |
| јатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: диви |
| и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељ |
| ј простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил прави |
| сковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само |
| hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, д |
| није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да с |
| {S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину ку |
| S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леж |
| ва; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирну |
| у, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком в |
| жи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> < |
| уњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује мат |
| , свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види к |
| а, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не ми |
| за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> |
| седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лиц |
| Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд |
| је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори |
| жи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико л |
| Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Ка |
| ља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи |
| е ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се |
| у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, |
| је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли |
| да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ов |
| у бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред свед |
| упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а |
| каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први |
| лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, ди |
| лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их |
| боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар |
| ога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна |
| е земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим |
| S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је |
| Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника |
| прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, о |
| три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> |
| ледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем То |
| двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другари |
| дари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Је |
| е кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му ус |
| ајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, |
| молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлиј |
| де је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене у |
| заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се |
| ла му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник пр |
| ава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше с |
| </hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А к |
| бавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе |
| Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; п |
| у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је |
| јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој с |
| јка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пр |
| е с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, н |
| тариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњ |
| лтан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па |
| и пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у |
| ...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} |
| и непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише |
| Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, стр |
| ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога |
| ади ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у |
| а, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнеж |
| омињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она |
| ими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> ч |
| љ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...< |
| озор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чи |
| притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара |
| е: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са с |
| осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела цр |
| о реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртв |
| номоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... |
| >...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, |
| м који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на |
| казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже |
| нчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p |
| тао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затв |
| о ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека |
| мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве |
| , пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S |
| ...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из ода |
| кла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју |
| јнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладови |
| се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту |
| окупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина |
| и.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му ф |
| е!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју пои |
| ="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: пр |
| } У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, а |
| хватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека си |
| па у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, ка |
| се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapt |
| ијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва н |
| у да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио дру |
| еља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена |
| трепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина грош |
| тан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мул |
| тарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљави |
| творено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздр |
| више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у |
| .{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <h |
| ахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затв |
| е паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, |
| појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јут |
| ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога п |
| е лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затв |
| ас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, голо |
| и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чуј |
| го њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главо |
| ђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче |
| у...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољуб |
| с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле мо |
| орске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} |
| вето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје |
| на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прст |
| гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у с |
| уштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а а |
| а се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка к |
| у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћ |
| које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарат |
| а тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу мол |
| ита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифт |
| ва, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што И |
| та.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p |
| у ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог д |
| ; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена |
| други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пу |
| о, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то |
| тиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што по |
| а им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, |
| турчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највиш |
| иле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две ста |
| је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} |
| } Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна |
| село, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га |
| ..{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као пад |
| , да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, |
| евају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и |
| сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не |
| >Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога ста |
| и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње |
| Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твој |
| и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— М |
| кога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млад |
| сто бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал њег |
| ећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје прем |
| ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за госп |
| и није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав нег |
| у било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у амане |
| в је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер он |
| па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је |
| му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, |
| завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у |
| је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љ |
| о размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стар |
| е би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Ма |
| ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо |
| чају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита ј |
| које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љуб |
| пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметл |
| љу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђе |
| вори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; пога |
| <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; пос |
| ича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сес |
| рича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемс |
| аше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фат |
| ј куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, |
| окупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и ов |
| у и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и а |
| р о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: |
| њу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико |
| е моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што |
| , те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена |
| е узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И |
| у...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на |
| пљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахме |
| ође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет т |
| мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер |
| у је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад пост |
| е.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни |
| ку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, |
| </p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јес |
| ори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi |
| ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, |
| па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмес |
| прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лес |
| 5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, |
| трчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело |
| дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о ју |
| ), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну |
| ћи шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу и |
| шахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од |
| место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прс |
| макне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу |
| већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио н |
| Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје |
| по их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не |
| е; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о м |
| чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали |
| , турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубав |
| о и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах ж |
| тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...< |
| то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, с |
| му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, |
| Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и |
| купље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова |
| испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закон |
| тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, |
| а венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико |
| , све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрам |
| румом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле |
| ead>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна |
| абукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женско |
| ребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-сул |
| неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску |
| пире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо |
| ој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, |
| ут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену ро |
| пка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" |
| ...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се сми |
| зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те |
| е пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље |
| је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некакв |
| лаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја |
| лава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Б |
| пратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, |
| ић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи |
| ак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а по |
| , или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу |
| кнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њ |
| лим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, б |
| чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без ф |
| па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да уз |
| ај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе |
| ћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или |
| сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих |
| есма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им бл |
| ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв и |
| ад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се н |
| чаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, г |
| S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где |
| Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држал |
| p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковц |
| мењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му |
| јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, |
| аву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, |
| ха с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези по |
| , на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, |
| о две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сир |
| крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И пов |
| било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S |
| А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... |
| се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како |
| ви <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S |
| тавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-су |
| метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исма |
| тиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је |
| ..</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути |
| и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пр |
| рашно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} |
| та добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје |
| ицу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са з |
| и зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије |
| алваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко |
| е је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је |
| о, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра |
| <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> |
| као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго с |
| и севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зав |
| ао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мули |
| цу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да г |
| изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да ис |
| в, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне. |
| ео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је ово |
| Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за к |
| же бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу < |
| на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</ |
| ил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И н |
| ора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му |
| ога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека |
| ас их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и гр |
| уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пут |
| а својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фат |
| устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори |
| јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати |
| и, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга ниј |
| тне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга бр |
| </hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будн |
| {S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, |
| S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао |
| .{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; о |
| на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дуван |
| ва сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хри |
| а и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа ар |
| да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајц |
| ци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле |
| ок им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад |
| ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушк |
| н глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата |
| пка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, т |
| е; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај |
| обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али п |
| х груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета з |
| е...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и |
| о, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на |
| зишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јорго |
| {S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјаха |
| ремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој м |
| у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паш |
| е пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, ул |
| ре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неоч |
| нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха |
| напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се к |
| рнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли- |
| ти; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов |
| мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула |
| прављене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, |
| та, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе |
| па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку |
| на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да |
| ...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барј |
| а Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише ј |
| покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А о |
| ле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред |
| у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, |
| мбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— |
| паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином |
| то је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арна |
| д репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређе |
| ште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} |
| Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна |
| друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На ус |
| рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуно |
| S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно |
| бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у |
| ша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћу |
| а он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се |
| изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше |
| неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом са |
| а крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <di |
| царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хан |
| ји немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу. |
| би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула |
| и.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фа |
| њењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док с |
| ј се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Сит |
| S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венча |
| и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од |
| , а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, п |
| м кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет до |
| лише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и п |
| а радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој ј |
| мани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слуша |
| ви поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погин |
| сно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали- |
| } Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако не |
| сио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом ку |
| глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, |
| ело где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв |
| ека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах |
| руги преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па н |
| сели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, к |
| а стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, |
| ци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, |
| даљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које |
| евојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: |
| живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а чов |
| за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв |
| ју је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће ж |
| на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његов |
| једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (на |
| видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а м |
| капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, |
| о је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва па |
| а, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се |
| у.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, |
| и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дан |
| ца и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати |
| , Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми че |
| ауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха |
| ин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком |
| абубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да н |
| о мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара.. |
| е уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред су |
| пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му |
| {S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, |
| ула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не |
| а непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није |
| хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како |
| шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, |
| /hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тав |
| воју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај к |
| кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:< |
| огу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, |
| Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Ф |
| о не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, је |
| н дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гај |
| да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер м |
| а не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с |
| hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери пе |
| је да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али |
| ер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... по |
| ан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле к |
| шкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнк |
| брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу с |
| а не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећ |
| патом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице! |
| Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години мака |
| говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турц |
| ла и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, |
| е потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као би |
| мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развла |
| лих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде ник |
| олео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти н |
| и.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од ов |
| се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошћ |
| тини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, игра |
| ега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и м |
| гнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и |
| И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, |
| ко би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султа |
| бул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-х |
| месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> |
| ашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчиј |
| кали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице к |
| е застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гл |
| на сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је пси |
| мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар о |
| и, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>о |
| е у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви. |
| мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и сп |
| и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах жен |
| ђу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест |
| ице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се оч |
| се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{ |
| "139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с тр |
| екутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се п |
| .{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте пади |
| е, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа |
| ма из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину ш |
| ремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме |
| вамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако |
| .., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој д |
| ји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грл |
| з које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа |
| си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, н |
| претаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе мах |
| из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај соф |
| чене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова |
| посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђуб |
| на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меки |
| ке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекуј |
| } Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, |
| трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман |
| есто: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући |
| и се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук |
| ад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости |
| че.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још п |
| риле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом де |
| вци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{ |
| је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пусти |
| </p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, о |
| и говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> < |
| осе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У пр |
| испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још |
| ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од с |
| о оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташ |
| чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, ф |
| , од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булам |
| ов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с канди |
| буд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према су |
| <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говор |
| на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руко |
| Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што д |
| ли ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли м |
| ене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и бо |
| па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, |
| се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево доша |
| после, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p |
| ко мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и уст |
| и га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он |
| је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој |
| риван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чи |
| ла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни |
| о...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> |
| Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, |
| међу густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Ала |
| /p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по гра |
| двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се |
| зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, н |
| е да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче... |
| .{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв с |
| чева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, |
| ј друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова с |
| а се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, је |
| оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора |
| изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за сна |
| пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то |
| S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турч |
| леда и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, |
| држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Н |
| овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се заморил |
| ослао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Ш |
| он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од |
| чин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва |
| има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и пева |
| } Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам јед |
| била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по зако |
| у...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Пр |
| е, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор |
| ву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, круп |
| о „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да глед |
| ?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, |
| ица покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих при |
| иш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостив |
| злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се п |
| итав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућ |
| <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се им |
| појас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; |
| наку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на |
| нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле |
| ад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="ch |
| есто разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, д |
| к!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама |
| и: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је |
| и, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: |
| у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с |
| се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну |
| S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња удар |
| -беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје |
| ца међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Ка |
| тме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми |
| несоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити |
| боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; |
| {S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаут |
| ена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом |
| иђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли и |
| је, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мал |
| ила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а ника |
| а то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73 |
| шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> |
| ашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <p |
| стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахрани |
| P19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фа |
| аче врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не ли |
| енски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То ју |
| драва, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и му |
| султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> |
| а, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина |
| оци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном сав |
| е с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из ду |
| гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, д |
| ара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а |
| ци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, ни |
| ма утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна |
| жили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је пи |
| (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле |
| с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пу |
| ом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда |
| и.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој |
| јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним суза |
| во јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред |
| а хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и рад |
| нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала |
| мним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лак |
| рца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> п |
| > <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, к |
| е мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што м |
| </p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, |
| S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе |
| >— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, |
| ђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудно |
| изан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула. |
| смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског |
| њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и а |
| д намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и |
| а, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ дод |
| ала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, о |
| расне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их н |
| м, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био |
| ти, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце |
| д будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је |
| је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играј |
| S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како |
| није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буд |
| мси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не |
| рне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле |
| сафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафири |
| улиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, |
| каже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као |
| а један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Доб |
| ’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред |
| лтан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали м |
| ...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију п |
| ва мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то раз |
| дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје |
| мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с други |
| , те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а |
| добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да |
| ен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају с |
| па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На г |
| ре побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p> |
| богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Ф |
| тиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак |
| не једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у |
| ад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{ |
| испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуб |
| за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опрост |
| иси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и уз |
| ! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не глед |
| едни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће пр |
| ицу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндиј |
| лимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у |
| с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго. |
| устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грл |
| унцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом |
| ом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у не |
| ма, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају |
| њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим ус |
| а је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исм |
| м нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повуко |
| е се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: |
| овчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, см |
| , збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен |
| лазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле из |
| аллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче з |
| арем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хт |
| кров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, ду |
| ладић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам с |
| те руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти к |
| је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала оп |
| елики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају |
| отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе |
| селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У ло |
| ав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери б |
| е, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да |
| ти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избу |
| е га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из д |
| ним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним кит |
| залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако р |
| апију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га |
| офијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Ан |
| а!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан- |
| рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, и |
| капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрв |
| у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се |
| фузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио |
| } И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер у |
| а-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе су |
| ка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, иш |
| веталом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена |
| и, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не |
| их племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву |
| ла она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...< |
| најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед- |
| Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један г |
| м пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост |
| .</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди.. |
| м.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвор |
| аков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и пот |
| ва врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и |
| е таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је би |
| де по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-п |
| , него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па |
| веће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са стра |
| папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и |
| , ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, |
| Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а зап |
| и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима |
| Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка |
| двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за |
| ена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекић |
| а га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на |
| на трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славу |
| га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварам |
| ља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се |
| еди, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој |
| ле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, |
| а се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи г |
| колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил о |
| по име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S |
| {S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње |
| >Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, го |
| ад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи п |
| одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом жен |
| види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Од |
| јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угле |
| .{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте |
| и кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пр |
| Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} |
| е везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с ру |
| уле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и |
| к по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину |
| е прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово прича |
| е изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим про |
| е их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим о |
| 12" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а о |
| дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндер |
| и мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и м |
| енада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, |
| hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: п |
| сле њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаи |
| ет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле о |
| Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глав |
| полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и < |
| } Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан |
| ни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, |
| преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:< |
| пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} |
| Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разу |
| ој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђу |
| атна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послуг |
| ше и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапа |
| е сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по |
| пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге о |
| рашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јел |
| рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, |
| весту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Глед |
| а се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као |
| ва, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шт |
| је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људ |
| че, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговар |
| да, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не о |
| ве, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док паши |
| чак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога |
| } А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај ње |
| окри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица н |
| оте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ва |
| ст ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с ве |
| ој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде ка |
| ук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи број |
| ну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И б |
| кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, |
| а.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохо |
| лтан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душек |
| у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi> |
| ум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се уч |
| ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој б |
| Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-па |
| пала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласо |
| очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> |
| ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њо |
| /p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на |
| не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С хан |
| рукчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по |
| </p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Б |
| лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У ов |
| и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако |
| не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела с |
| те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се пом |
| елам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у |
| ник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекасто |
| ога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па |
| Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла |
| е те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расц |
| {S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква |
| шина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-с |
| Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... |
| е мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на |
| , преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахм |
| адрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласо |
| аутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, див |
| ости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле села |
| и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не п |
| шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи |
| и се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <di |
| јутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан |
| и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, к |
| ла, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад |
| {S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколил |
| за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и |
| о, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, |
| S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад за |
| е: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти н |
| и-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi> |
| е Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело П |
| у, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је п |
| , стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, |
| рексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта |
| тавише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништ |
| и.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се |
| тан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из |
| одирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио д |
| ј првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с к |
| ; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једн |
| од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, п |
| дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</ |
| д пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи |
| у и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша му |
| .{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз кап |
| грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а |
| i>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано |
| нула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб.. |
| а од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хаф |
| /l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" |
| г старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи се |
| жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три |
| здрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио с |
| ути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатаган |
| мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се А |
| наутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђал |
| може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А |
| у да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и харти |
| не упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стр |
| е госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побоја |
| а <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гле |
| пази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац. |
| ака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и ол |
| м излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час |
| е могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на ј |
| ба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све во |
| ме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; |
| узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у |
| (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачу |
| пски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име |
| ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јо |
| ула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фат |
| а се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу |
| е уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче |
| један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита |
| а крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој. |
| хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невест |
| ремћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, к |
| и-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улаж |
| .</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не ви |
| та изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кр |
| затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и за |
| рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајк |
| рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обнов |
| ла не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, |
| јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разј |
| сти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад |
| {S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћ |
| {S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћ |
| {S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћни |
| мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, |
| није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било м |
| е са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад |
| едва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела гл |
| га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на |
| ако скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div t |
| би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на кома |
| рилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћет |
| ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и |
| p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас: |
| ла кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и ј |
| ју Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде |
| шти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама неми |
| им кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла |
| и.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено |
| ајмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајко |
| је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара |
| ам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, |
| од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он ј |
| тина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{ |
| ице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љуби |
| да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> |
| ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p> |
| его пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку |
| и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дан |
| доше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опре |
| млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохва |
| а селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обич |
| им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду. |
| но, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А к |
| кога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi |
| јским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су наме |
| је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва к |
| еламлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и п |
| зор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујиц |
| грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> |
| м с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако |
| зи где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује |
| срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, н |
| н пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком |
| еле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: |
| ом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав |
| ко јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина д |
| у, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и |
| е бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена |
| гло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену каду |
| то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се |
| рлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p> |
| ст повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју |
| а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му |
| но радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; ч |
| вију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, |
| „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се пове |
| уби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре |
| руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, |
| а свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престо |
| ма, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопр |
| шћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} К |
| ре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница ре |
| ..{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фат |
| м у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљи |
| је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа си |
| м, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у млад |
| } Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и от |
| Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали |
| маилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложе |
| камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича |
| аучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се |
| и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, |
| капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, д |
| одиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановим |
| што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише |
| ле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Те |
| , дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих |
| еђу расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, |
| се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, |
| сетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први п |
| е, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца. |
| млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом |
| ком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом |
| у ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака А |
| Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непре |
| трахом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго. |
| гушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим |
| 0_N1"> <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml |
| доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет |
| само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да с |
| це појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пус |
| {S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања в |
| ије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово |
| јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи |
| а! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „ |
| е.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapter |
| озном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте ни |
| паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, |
| нуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у л |
| кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не |
| ом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама леков |
| дну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи м |
| е усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да чо |
| скуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, н |
| ће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} |
| ђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Једа |
| ежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у ср |
| .</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На |
| ...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све |
| е.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</ |
| е...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <p |
| нума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, т |
| вала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у бо |
| сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} |
| ла и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </ |
| до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, |
| смаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p |
| а изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антери |
| <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим стари |
| а се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} |
| сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле х |
| егов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у |
| у Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p |
| чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да р |
| {S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и |
| ош прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Ка |
| најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па |
| ако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад |
| м трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне |
| себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, |
| сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколи |
| е, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ |
| S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговар |
| ка лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и |
| о светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, А |
| !{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговор |
| овеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто |
| /hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} К |
| назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забав |
| ла да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, |
| ојим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Миф |
| ом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај д |
| кивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад с |
| Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Ск |
| > <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакат |
| да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде ко |
| м, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четр |
| а му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђ |
| ека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџ |
| од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки да |
| е био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет се |
| м <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једног |
| ... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког |
| </p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p> |
| е, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што д |
| чао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, |
| ра царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} |
| па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да п |
| д тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне |
| сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; |
| ице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим |
| Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу дај |
| аш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, му |
| на. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Бо |
| те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а |
| ткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је |
| ...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је |
| ле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него |
| јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плак |
| им прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што |
| ого, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} В |
| ће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна |
| .{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази |
| а.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У |
| } Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А к |
| емајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Мла |
| ине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с |
| покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамб |
| она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав |
| по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} |
| ло, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочи |
| , па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче |
| ев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, л |
| Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудн |
| од Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и туж |
| <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из с |
| Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да |
| себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и |
| ="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прст |
| p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} |
| роких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра |
| , ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и ње |
| оре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа |
| :</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћу |
| вњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, |
| ле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, |
| р, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога |
| ник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комш |
| тарости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, д |
| Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће ј |
| ег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на б |
| репцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрде |
| аривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она |
| ена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а |
| брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадиј |
| им гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари |
| а: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а |
| а, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање |
| на звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да |
| е од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су |
| украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислил |
| ла старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, |
| крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> < |
| уком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече; |
| свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, |
| ом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да |
| у, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мај |
| загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И за |
| те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{ |
| рави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чу |
| м спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S |
| опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не ч |
| непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука |
| штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више |
| 1" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, |
| иле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било |
| кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву |
| ад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати |
| ло урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се про |
| </p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> < |
| како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљац |
| , већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из То |
| њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се о |
| м пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је |
| да: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Ала |
| Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Тур |
| Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли |
| рата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке |
| <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам сп |
| п по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведо |
| игао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, |
| д јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокош |
| и се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, т |
| би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може би |
| а је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И |
| ана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио |
| сана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; |
| а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је |
| , и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; хану |
| спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај п |
| } Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном ко |
| се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, ј |
| гурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што |
| е већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до |
| је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И твр |
| .{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, |
| вати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} |
| тово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом |
| ници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади |
| , најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она |
| звикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лу |
| па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном |
| вога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С п |
| , небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{ |
| ...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела |
| каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту |
| њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им ни |
| век се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; |
| у купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, |
| дарају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, |
| а то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се с |
| опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад |
| ена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> п |
| о ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, |
| — Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n |
| сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, вол |
| и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, |
| еди према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урм |
| VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су |
| да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна с |
| цају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи у |
| м, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} |
| л ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини.. |
| е ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би |
| рем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, |
| ила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је |
| , Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук |
| {S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук х |
| дне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, п |
| е, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одма |
| гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је |
| ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би |
| чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као зем |
| Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући |
| ринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се |
| шаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на |
| и <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питај |
| у, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не г |
| рсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Ф |
| ве.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима р |
| ванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима пре |
| лико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, де |
| а оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овог |
| ког престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb |
| оброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избу |
| им сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћа |
| дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени проз |
| S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугач |
| и цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње |
| удновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више гово |
| на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђ |
| {S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— |
| е, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и |
| што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пуст |
| овцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахм |
| о је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтарив |
| !{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.< |
| меном, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Ле |
| од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако уве |
| е говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али |
| ји и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се |
| ного шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградс |
| верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дан |
| жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани св |
| потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили |
| ного каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили |
| ва је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако |
| да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога |
| аута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал- |
| ашту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрак |
| ..{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Н |
| причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису |
| аве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаил |
| амо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси- |
| урско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван |
| омилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека и |
| у (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид |
| зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, ра |
| јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на |
| као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па ј |
| тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, о |
| "> <head>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогна |
| као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, о |
| ад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети м |
| ом срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} А |
| и изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео с |
| везда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му |
| ашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста |
| оћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S |
| ина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја зн |
| е; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права муслом |
| /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, г |
| т на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене |
| не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути с |
| отиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар |
| изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умириш |
| угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибри |
| мо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И |
| реним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у дру |
| да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу бе |
| е зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, |
| аш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као а |
| де, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хаф |
| ом <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу |
| здржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S |
| , кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што |
| ги, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакл |
| оме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зе |
| ћена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад |
| рах, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није |
| , и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи д |
| и час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне препла |
| колише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и из |
| ом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу |
| скићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фи |
| ја, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Једа |
| бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и |
| а паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и ја |
| еч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницо |
| } Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу о |
| снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад |
| } Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином |
| да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— |
| вестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође |
| покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока ј |
| говара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И |
| p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S |
| онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, |
| а је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишах |
| даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> < |
| мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си иш |
| а, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам ж |
| А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> |
| викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, шт |
| >— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака |
| себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још |
| луци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загр |
| ди да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да |
| капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— |
| ваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана ко |
| оргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио јо |
| Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема ни |
| ла је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" |
| на узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити ли |
| вета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Сл |
| </p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз од |
| зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p> |
| } Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа |
| н, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земљ |
| оравио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два |
| а једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије |
| на, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досуди |
| се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред најве |
| о светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледа |
| мове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{ |
| тишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пу |
| а позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на ко |
| ди:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Ве |
| рату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица |
| врши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио |
| ено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, |
| овите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиж |
| опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се м |
| венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па |
| зил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прад |
| оти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат њег |
| ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом |
| а и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час- |
| рнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сиј |
| <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; |
| аилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Он |
| јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мај |
| оговорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, |
| {S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134 |
| ођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике |
| ој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена ре |
| наштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву с |
| угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, п |
| оветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бес |
| пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа прев |
| , камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила |
| се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађа |
| биње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо б |
| ого се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест |
| а.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: |
| ни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се |
| ути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p> |
| е накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка |
| и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши |
| шине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Траж |
| олна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати- |
| чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, с |
| о у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу |
| та и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци |
| ово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била И |
| чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му б |
| тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, в |
| мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани бољ |
| е врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; |
| ова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудог |
| :id="SRP19070_C8"> <head>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-с |
| јану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по п |
| ан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арн |
| но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина син |
| о се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киш |
| неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да |
| овори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! |
| јатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао |
| рела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафу |
| ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши сра |
| ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа |
| а ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила мл |
| „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како мож |
| ута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Ро |
| и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка |
| сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не м |
| сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{ |
| већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново |
| о је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо неве |
| ло срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, ви |
| грачки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему |
| и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто годи |
| епу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} К |
| ара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </ |
| .{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути |
| погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада |
| ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га дос |
| тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши с |
| не ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре.. |
| е верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> |
| је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце |
| латка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, |
| е на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати- |
| брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него |
| него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена шт |
| се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не б |
| ша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал.. |
| отерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа р |
| дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га ка |
| се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка куп |
| ад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер |
| ме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, п |
| кој, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пе |
| 36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње |
| ра?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити |
| окацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово |
| је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се гла |
| ра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још |
| по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице |
| p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је у |
| ду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га |
| иру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на моли |
| ђаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p |
| ку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> < |
| рка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама |
| рила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као ро |
| пљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по цело |
| отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и т |
| ореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше |
| вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с |
| ену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, ст |
| ренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, један |
| око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, |
| розору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одл |
| еза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пр |
| {S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јав |
| сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис |
| це таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на осо |
| има...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, |
| их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> |
| праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непр |
| ст твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не п |
| да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се ми |
| ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би бил |
| S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} |
| о би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговори |
| на беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио |
| н убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плаши |
| зе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{ |
| е је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И |
| љао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила.. |
| крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех ј |
| ..{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, |
| ац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, |
| ултан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву не |
| ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у пл |
| јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, дево |
| ике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред |
| во с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли |
| нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се н |
| ма мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није оста |
| ко му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Стра |
| а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила < |
| погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} П |
| азмрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се за |
| време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> |
| ељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше |
| деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женск |
| седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим ј |
| о, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђе |
| а јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него |
| и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе |
| ла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; пи |
| о, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што |
| сле, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује |
| њурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се |
| па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Т |
| осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике |
| лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, ил |
| лушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p> |
| год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана о |
| ума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} О |
| ти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад ч |
| плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Ар |
| S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову |
| усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа к |
| наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет |
| мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на |
| фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, |
| у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако и |
| ија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} К |
| чани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово |
| , па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред |
| , то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутс |
| вој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њ |
| те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је |
| отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у |
| Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил. |
| S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта з |
| адост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена |
| и.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом. |
| ша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене |
| ски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена |
| И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице.. |
| } Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку |
| но; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, ра |
| мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гран |
| ваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у |
| т и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеш |
| из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу ј |
| у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећк |
| кати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и п |
| им послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште та |
| ер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му |
| ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опас |
| једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе ду |
| до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна |
| заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из о |
| кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколи |
| ана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лескова |
| а Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са |
| ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врат |
| ,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав |
| ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу |
| на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p |
| аше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...< |
| , узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње к |
| овала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, |
| плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се з |
| ову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре тр |
| кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи |
| у свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине |
| асвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, |
| пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери н |
| еди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халим |
| у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оно |
| тлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске |
| аутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак |
| id="SRP19070_C13"> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, |
| и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то ме |
| о ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукање |
| о, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да м |
| болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобљ |
| лијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком |
| а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се п |
| а не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с цр |
| смаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: се |
| к него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у |
| S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} |
| До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} |
| уће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако |
| жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед од |
| се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благ |
| а у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао |
| а тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисл |
| арочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербе |
| <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а о |
| исмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво за |
| урци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Ал |
| нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим |
| нке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала ве |
| око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; св |
| аилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може |
| чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је |
| } Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Д |
| се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би с |
| -султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како ут |
| тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" xml:i |
| ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као |
| ти девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово ка |
| гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој |
| о код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и |
| авана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исм |
| ло разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n= |
| ко би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Ал |
| усти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажа |
| као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет |
| свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч |
| } Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старе |
| сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, |
| ај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета. |
| лова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, |
| не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа н |
| га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син рад |
| то очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако м |
| ...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли |
| куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу |
| ве дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз п |
| једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром на |
| бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{ |
| ало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није ви |
| рости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој не |
| его бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, |
| лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, |
| а као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душо |
| и кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворк |
| мадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама |
| ј, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те |
| као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и гово |
| иткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степени |
| цу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, зат |
| е гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен с |
| S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач |
| , узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; |
| ој, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</h |
| ога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамо |
| ве боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над |
| сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвар |
| и пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају с |
| лоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз бор |
| е плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска р |
| вима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Ф |
| -султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Бегови |
| опре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер |
| его себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још с |
| 6" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледа |
| шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; мл |
| белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи ка |
| } Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарен |
| идеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговор |
| оз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је И |
| војим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да ви |
| и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се |
| ц, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем |
| ђен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до |
| гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, |
| о дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</ |
| еина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n= |
| е му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Про |
| дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица.. |
| ика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпос |
| да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у |
| шетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дуг |
| ти зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном нап |
| апуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодре |
| би, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних к |
| га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудноват |
| ек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пуш |
| з сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће |
| а! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-х |
| чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је так |
| чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици |
| и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане бра |
| као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али |
| чита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} В |
| ећ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад |
| драстао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три годин |
| д мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуна |
| е; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је |
| м гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изуст |
| Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стар |
| 8" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се у |
| в месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb |
| башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се раста |
| > <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, |
| дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шем |
| е, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{ |
| о би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним гру |
| снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, |
| > <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?. |
| је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S |
| ултан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је го |
| веста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али... |
| кала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више |
| ли је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Мет |
| правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима сева |
| сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сара |
| у, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широ |
| мах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дир |
| мена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} |
| таш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топ |
| (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S |
| је се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као папер |
| ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест п |
| {S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и н |
| ла...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у |
| о није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога кр |
| по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као гор |
| тра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој |
| си.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и |
| у и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} |
| ставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чист |
| Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Од |
| </p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки |
| писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Ала |
| гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три д |
| ашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави |
| оговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, |
| зберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа |
| младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и ра |
| Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Про |
| n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а н |
| да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ах |
| ово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има |
| рује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће |
| чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за о |
| ади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пи |
| <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његов |
| илџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Леск |
| дишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: |
| Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и к |
| уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није п |
| престано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрин |
| е људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога |
| Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути |
| ићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко |
| казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он |
| астану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за |
| баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезино |
| ти што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весељ |
| <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаи |
| у, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...< |
| >Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} |
| > <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће.. |
| зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напаме |
| /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге моли |
| мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних осв |
| блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глух |
| а?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајк |
| стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тра |
| ројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких ша |
| стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где |
| <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру с |
| еђу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, засп |
| ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се |
| вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да б |
| ију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <h |
| њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи |
| з свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно пре |
| муд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, |
| трпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, ј |
| ом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се |
| е, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикн |
| Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што с |
| бравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, гово |
| век, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се иск |
| роке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно |
| ла; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећ |
| ка ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана |
| еше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбул |
| чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапет |
| ам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</ |
| ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> < |
| у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово |
| е им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одла |
| вит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пиш |
| овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је неш |
| к воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, јо |
| стајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена |
| S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те ч |
| сковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врат |
| још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на маз |
| S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори: |
| зговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио г |
| ј софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је |
| зва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва за |
| есела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</ |
| Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећањ |
| и полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-с |
| грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се |
| ; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенк |
| си-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде н |
| Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зу |
| ли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како |
| нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред пади |
| че, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако сто |
| , нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се |
| и, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била |
| и.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Пр |
| а небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне |
| вадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је |
| гледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Зату |
| а остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} А |
| ала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} |
| уна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговц |
| скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром |
| му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрн |
| ; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на г |
| мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научи |
| кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, и |
| е Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту |
| даји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћ |
| и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} |
| ога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је |
| га Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, |
| {S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина... |
| ох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} |
| сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће |
| ауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, н |
| рћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажал |
| ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује |
| е мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, |
| једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арн |
| лостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће |
| зе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је |
| ије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора |
| не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне дланови |
| бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не з |
| ља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!.. |
| јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом |
| ју, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило |
| > <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница |
| ине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</ |
| уза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађ |
| ах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега в |
| /hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка |
| води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мач |
| а!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љу |
| својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно |
| ла на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта |
| и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p |
| у; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки от |
| епуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба |
| друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пија |
| е, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љ |
| заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, проли |
| , а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усан |
| као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући |
| обуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети му |
| ене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњу |
| љда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију |
| у место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како с |
| е бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а |
| ужани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, ск |
| Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, |
| идао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (ми |
| афу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, < |
| ач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио. |
| ако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне |
| е, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једн |
| ог, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх. |
| је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пу |
| ду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-па |
| оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она н |
| ка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отеж |
| не.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дл |
| си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш |
| рет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних |
| И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n= |
| ин.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је муш |
| ћур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спре |
| ричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му |
| ахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе |
| што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, б |
| м и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз к |
| тив мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си |
| , о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријате |
| нила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је |
| и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, |
| тари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од |
| гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре |
| њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, с |
| еџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) |
| сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <p |
| ла рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина јо |
| ачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да каж |
| већена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац |
| ји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хл |
| града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то шт |
| , за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра к |
| та не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупч |
| удилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „ |
| е стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{ |
| о и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да вид |
| обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се до |
| у осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето ме |
| Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-хан |
| оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Пос |
| улом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или |
| усти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али как |
| ад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариград |
| ружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јаб |
| b n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати. |
| е његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућам |
| волишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један ос |
| рокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву.. |
| ! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемс |
| ита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, |
| ушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} |
| — Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега |
| } Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Под |
| Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, |
| да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{ |
| ста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, |
| Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се |
| ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи гр |
| и што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да |
| ре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на ј |
| >А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" / |
| нова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче м |
| шмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у ку |
| и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сун |
| о што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; |
| це кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа ј |
| ; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пу |
| p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако |
| о дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опе |
| ју од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, п |
| положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа простр |
| .{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад |
| о круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој т |
| глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... |
| бма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато |
| е украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе дево |
| Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} |
| пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели с |
| ња браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад |
| ви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну а |
| >?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чист |
| пи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Ов |
| ултан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли |
| мо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{ |
| ти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша д |
| ги јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их ст |
| дини макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: |
| ар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослу |
| кар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да |
| овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастр |
| та, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе гово |
| ио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој л |
| медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у |
| едочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Как |
| било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горског |
| у посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је |
| о земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро |
| тан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хо |
| е у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши |
| па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — |
| се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па |
| шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној в |
| ad>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунц |
| ш, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, |
| S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више не |
| каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додирив |
| лакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се |
| па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, |
| а главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим |
| равно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} П |
| нога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашиће |
| утка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обр |
| >Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као раз |
| рило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султа |
| у дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутк |
| синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде |
| а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n=" |
| ати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, |
| чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је |
| времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Ман |
| башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се скло |
| цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, п |
| убио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је он |
| ва кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то прот |
| јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару |
| , јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале |
| ао паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi> |
| здо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> |
| ти се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јут |
| наштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и |
| <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с киће |
| не се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је |
| јатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још |
| 5" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле б |
| уга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, |
| p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо |
| е доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изи |
| о Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у они |
| ају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, же |
| и имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S |
| и у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, |
| и сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријат |
| мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се у |
| на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> |
| отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна с |
| хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Н |
| , ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је |
| е под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прес |
| .{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџ |
| их крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумир |
| S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град |
| је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стам |
| , Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају из |
| Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио рав |
| онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га доди |
| Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и |
| ешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их д |
| е дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би |
| дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не |
| плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепав |
| недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антер |
| е капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове к |
| ења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се ма |
| ем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапим |
| аткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине |
| Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптиј |
| етан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што ос |
| младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле |
| </p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама |
| ина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душ |
| аши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно |
| да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој ота |
| ије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити запт |
| за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} |
| о.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад |
| у ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зе |
| ула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до |
| сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> |
| крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не зна |
| . не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи к |
| по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене |
| у.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамот |
| } Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти |
| дила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, |
| ха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да |
| оспоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиниц |
| ашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p |
| , те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође |
| стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље |
| ису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пр |
| т</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, к |
| да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, с |
| је место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и |
| но благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промење |
| ило, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, ни |
| буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смис |
| , пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву |
| нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама |
| .{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинац |
| емси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се |
| е од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече |
| а, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, |
| с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули |
| жи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, |
| ...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је |
| Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти ни |
| те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом.. |
| свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пл |
| луша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом ни |
| рца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахт |
| овац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халим |
| II</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи сти |
| м, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојц |
| за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам зми |
| Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и |
| окупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турск |
| е их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глу |
| ројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде |
| у покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижур |
| мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и д |
| наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци |
| и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подме |
| умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздрж |
| мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори |
| ст, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши |
| </hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по |
| } И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то |
| 46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} |
| на на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57 |
| спрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита |
| аху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној о |
| етну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мул |
| ка му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Ха |
| ћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој |
| ављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S |
| тариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, |
| <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb |
| ена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кул |
| м из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре пле |
| сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи р |
| го говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак |
| зме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, |
| о велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја при |
| .{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Наше |
| ам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов ј |
| че ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја. |
| елики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Ли |
| /p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши |
| , ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румели |
| , а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачко |
| н, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразиј |
| ао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мер |
| е се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам |
| гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му |
| {S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити |
| улом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаут |
| атвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — |
| зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су |
| есеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега |
| еђу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стиш |
| и, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије р |
| о болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаи |
| ри него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сва |
| ..: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару |
| тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јо |
| ке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушки |
| и?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па |
| е сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-су |
| .{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога.. |
| другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и уда |
| си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео он |
| пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси |
| оће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него н |
| , чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече афер |
| шљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ са |
| <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму. |
| Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га ос |
| пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, ка |
| а десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; ода |
| ендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш зб |
| к.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћу |
| заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну па |
| тина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двој |
| су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац једа |
| ницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> |
| ред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: х |
| у зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата |
| кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао |
| ке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у |
| ; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изн |
| прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хану |
| овори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гур |
| већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчан |
| умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће |
| стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као мл |
| аремом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом |
| окупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашини |
| сман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи |
| Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у зе |
| а разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове пон |
| по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{ |
| оћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вер |
| ади, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу мо |
| , ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима |
| код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа |
| о вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с |
| о.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се сме |
| дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест |
| чише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с |
| о је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке? |
| даје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-од |
| му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очн |
| акомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниј |
| к донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамо |
| у чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њ |
| ерино срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три о |
| ултан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотмен |
| /hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одго |
| плете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се |
| зове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се п |
| лих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и |
| е отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а |
| уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашч |
| пкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред ку |
| у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кул |
| фузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p |
| за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали |
| наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је б |
| турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, |
| и је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при |
| Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да б |
| ..{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фат |
| да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости |
| е-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и ми |
| ваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом пл |
| је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко сво |
| <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха н |
| игао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пу |
| ма.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра р |
| а опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву |
| засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један да |
| тотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па |
| </p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша гово |
| b n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p> |
| арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се м |
| није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу |
| л-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа |
| н сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Безду |
| олази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срд |
| викну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћни |
| се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танк |
| се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и |
| па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Не |
| кога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{ |
| и, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури |
| и</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> |
| шиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта им |
| Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом С |
| сти и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знал |
| пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, |
| ога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростил |
| оплицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори |
| .{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из у |
| -султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа |
| ећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да.. |
| ојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказа |
| и, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни С |
| Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као |
| Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су |
| отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној |
| је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како нећ |
| } Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су |
| ја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто врем |
| ула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша |
| ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад с |
| ибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли доб |
| оче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један чо |
| о умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула сму |
| да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад ј |
| } Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше го |
| га сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за једа |
| посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арна |
| ко ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па |
| ђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, |
| ајпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драги |
| и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћ |
| у!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире |
| џане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа |
| а се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају ханум |
| анак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно |
| обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја |
| града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун |
| и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из |
| ј су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, |
| на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, је |
| и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнел |
| оси га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длано |
| } Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све |
| , чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез |
| си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му |
| ушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пусти |
| ављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледа |
| ј се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type="cha |
| !</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— |
| , а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице.. |
| ад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворит |
| чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дига |
| вој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, му |
| још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за |
| угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин |
| слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и а |
| је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му н |
| дина од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је |
| ме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест |
| ила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се |
| ах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим перо |
| ај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула |
| теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div type=" |
| ију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати пи |
| ен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо ј |
| има из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од |
| , до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије ј |
| угу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањ |
| ...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="14 |
| баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали |
| ахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да пошт |
| ужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти из |
| оћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, |
| ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l> |
| } Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им |
| е уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу |
| песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-ха |
| са; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога |
| авуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „д |
| астанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} П |
| ши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! |
| е удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и б |
| е као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крав |
| или?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под |
| p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове д |
| пећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче та |
| та не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; |
| само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњач |
| увенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изуст |
| прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, |
| е; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некак |
| роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде |
| те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено |
| осуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, |
| педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној |
| њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега пе |
| них година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и |
| чини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — |
| Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом |
| и, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара бег |
| е га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И |
| амота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а |
| крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не |
| дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је т |
| еми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, |
| ао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано |
| .{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Злат |
| е. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ |
| ки севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро |
| бова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је пр |
| лом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с м |
| рисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</ |
| е воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> |
| уле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме... |
| сковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; |
| {S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења. |
| уме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милост |
| у густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-е |
| тање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке год |
| ци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на ј |
| роша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за к |
| 070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати- |
| је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео у |
| ачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су |
| м мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његов |
| ge"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
| у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљен |
| ј, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, |
| т година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфти |
| гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише раз |
| да њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо |
| ушом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису у |
| за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана |
| уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозо |
| евима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих ат |
| д умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даљ |
| а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се.. |
| највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде м |
| на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, |
| се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћ |
| на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се ск |
| енди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори |
| да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, к |
| кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како п |
| а тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко |
| тиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде ви |
| ада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнау |
| п.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга |
| и био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не мо |
| свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у суд |
| е може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да ј |
| остојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија ч |
| а не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</ |
| ј глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо |
| је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта ко |
| жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и |
| > <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си |
| ац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца |
| га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, |
| тавио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако |
| однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину |
| на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разбол |
| добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а |
| ши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно шт |
| залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и но |
| своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче |
| подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испр |
| нка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно ш |
| припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне А |
| они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране |
| нуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична. |
| </p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта н |
| на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као |
| ри моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа |
| ан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закр |
| моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а б |
| ује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, |
| падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код друг |
| пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекид |
| бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у |
| репланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још в |
| мени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, |
| на, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> т |
| !</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" |
| ик који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, н |
| моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли ис |
| та га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа |
| зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: п |
| ужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S |
| у оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија |
| “ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуб |
| удо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Ар |
| мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору |
| чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>И |
| Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S |
| и-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.< |
| чану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да |
| њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина с |
| је човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хо |
| Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече му |
| кијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе |
| мејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љуба |
| г’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хед |
| е да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мен |
| Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штон |
| ри ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошл |
| а...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страст |
| јим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један |
| пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div type="cha |
| мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циган |
| сао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес |
| то.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; |
| уна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова |
| ко белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се |
| се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као |
| у, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљен |
| /p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо зат |
| Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје с |
| и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, |
| > <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султа |
| у мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне |
| а; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком м |
| шта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, |
| твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— |
| опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бит |
| у доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не кази |
| време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепело |
| ршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> |
| мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— |
| па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, |
| јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела |
| човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гл |
| о, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, |
| шљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, ост |
| у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није ви |
| тиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{ |
| била из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се н |
| е остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi> |
| репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћ |
| е ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша т |
| во је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла |
| ! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“ |
| је, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где |
| ио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S |
| pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, ј |
| ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде |
| ка баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари |
| етак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем |
| шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Аш |
| па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси. |
| смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не |
| аше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на |
| Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за д |
| ом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спут |
| тежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{ |
| милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горск |
| није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где |
| час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати п |
| Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљ |
| pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким |
| А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Ис |
| гу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја |
| не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца уда |
| што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово. |
| детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе А |
| А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом дет |
| есму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме |
| олако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S |
| у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћ |
| ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S |
| лковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не |
| вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошча |
| /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, да |
| нпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{ |
| ши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у |
| > да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, му |
| м.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито |
| S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и са |
| етња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и |
| екад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па ј |
| ворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на |
| нчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаи |
| о згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као сне |
| рога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</ |
| сле српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси- |
| са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} |
| момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је вр |
| } С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота |
| </p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђавол |
| а; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од к |
| ити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша |
| ан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, з |
| ајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> |
| b n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, туж |
| чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што |
| ећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висо |
| азе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачн |
| без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, |
| их и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — |
| ивеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} |
| истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не з |
| евају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах |
| а устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јаз |
| мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало |
| жарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јаз |
| љуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела ме |
| лико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S |
| на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада |
| чања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „З |
| е помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше о |
| часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венча |
| наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, как |
| руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зо |
| робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака |
| S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{ |
| кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав зак |
| угачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојал |
| и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па |
| ише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И |
| ву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглава |
| дима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики пр |
| И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то је |
| чаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога |
| дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен д |
| ead> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише |
| ободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. |
| ом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— |
| буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи |
| амих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћ |
| дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> < |
| .{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између жив |
| а, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, об |
| т дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашини |
| {S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пу |
| д би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружј |
| сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел ст |
| се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, |
| ах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Аз |
| су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb |
| {S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ |
| час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч |
| ћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трип |
| чући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне з |
| а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис... |
| што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи с |
| у високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танк |
| ија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} |
| ао са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду бо |
| тан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, су |
| небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоха |
| , јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша |
| S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, н |
| слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених |
| ућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, ид |
| рата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује |
| те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, г |
| рије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан |
| се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се уми |
| илијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена |
| ицу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прич |
| и видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио |
| н отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и сл |
| кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фат |
| рнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су |
| ум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ |
| па, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна |
| угарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и |
| шка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Г |
| уше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; |
| није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукав |
| адостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ва |
| а паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш |
| } Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била за |
| у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на ра |
| а ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, п |
| и, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, |
| им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па на |
| ве на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на |
| а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{ |
| о кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло ј |
| нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арн |
| у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова до |
| е бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара |
| а у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље п |
| рема њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отво |
| о попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест |
| је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, |
| којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз |
| је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; пр |
| нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он с |
| ора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} На |
| сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која |
| ка минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове < |
| <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињ |
| ице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} |
| Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S |
| ита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, |
| е, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „ |
| до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{ |
| Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изус |
| опци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле прип |
| аша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличк |
| образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мр |
| Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се по |
| је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зе |
| во...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те |
| кога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сук |
| ме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се вр |
| јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у не |
| залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ гд |
| , па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштр |
| гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пу |
| p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада реп |
| у на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се |
| крипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котло |
| кува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га |
| џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по |
| маил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз к |
| ека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S |
| , као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на |
| тури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, |
| купља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, |
| о је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} |
| е више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никак |
| ...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на је |
| Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост му |
| во; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и и |
| него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легн |
| лтан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих |
| ију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихај |
| ени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њ |
| и весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе |
| шчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, глед |
| сом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, |
| непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освет |
| творене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо |
| о опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је |
| , ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из о |
| xml:id="SRP19070_C5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном уб |
| а ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</ |
| ео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаш |
| њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страш |
| иђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља. |
| осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и храните |
| дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, |
| шу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови |
| јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу |
| њаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају |
| одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-ту |
| а, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Б |
| n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и и |
| увана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пље |
| у миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснам |
| ец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разг |
| и цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га р |
| е као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?< |
| ицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хлад |
| ује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде ј |
| афузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух |
| Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада и |
| рлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му |
| едела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топ |
| ра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султ |
| умен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде сло |
| ековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мул |
| азлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које ни |
| на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио вазда |
| , послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчар |
| мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу н |
| љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео гла |
| х једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао |
| о кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадм |
| а две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мул |
| кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђау |
| је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi> |
| младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друм |
| ао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се н |
| гове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит |
| езимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се |
| в за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалос |
| има мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајућ |
| си-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена |
| ва, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још је |
| де пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{ |
| незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} |
| срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јаст |
| је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у |
| ела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госп |
| .{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спре |
| ха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но |
| покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријат |
| имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што |
| ку не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му |
| дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеж |
| с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвор |
| ; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебу |
| у опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, је |
| је мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их |
| Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</h |
| ном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховим |
| више мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша |
| дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћута |
| о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне цр |
| као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која кап |
| едном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети |
| премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете |
| а.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што |
| ко не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до |
| ку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако |
| леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагр |
| тила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="102" /> <div |
| ни, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и |
| мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац ш |
| дају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; св |
| остојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву. |
| силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разгова |
| ло, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бун |
| ек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дуси |
| а, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод |
| фе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака |
| егову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је наро |
| одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном изме |
| ју сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му |
| пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђен |
| ва, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Т |
| ћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано |
| шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од |
| је мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и |
| ..{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је вазду |
| и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се |
| алеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или не |
| да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо |
| Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамо |
| док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер су |
| време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сун |
| вер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не ула |
| з прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлиј |
| рај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она с |
| ојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, у |
| најем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору.. |
| вено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Ј |
| , да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да |
| узове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он |
| тајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Н |
| не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживел |
| душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све |
| чи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело к |
| н се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арна |
| амије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, му |
| причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан |
| н циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднел |
| је мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи |
| вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а бул |
| м гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочец |
| зор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у |
| ам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима |
| све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет |
| о га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте |
| то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а |
| да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит? |
| исну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну |
| ше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, |
| пи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне д |
| ља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се прем |
| рише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у |
| о што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрос |
| ут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку |
| и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Ал |
| ице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> |
| рнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљу |
| едној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и к |
| ћи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p |
| е, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу ка |
| тер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поз |
| Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и |
| Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим |
| {S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога |
| или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p |
| -хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога |
| аче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и ка |
| о другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно шт |
| чај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И по |
| гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у с |
| се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а |
| ином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се и |
| чи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле |
| ки паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друг |
| и пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, |
| пру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од цр |
| иди да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Доб |
| ти оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове |
| !{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, |
| дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града ра |
| тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к |
| а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало |
| рана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их |
| уги к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафуз |
| мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, |
| де су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е и |
| ј ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу сво |
| мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што |
| <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан |
| киње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још |
| није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан |
| е.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у |
| у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb |
| ше сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупач |
| ла-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} |
| е, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И |
| ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се у |
| војим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како ве |
| ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла тел |
| богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим мате |
| а мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље |
| е видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, изр |
| ја је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синир |
| у дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму г |
| не Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је |
| Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини |
| каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује |
| умријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастреба |
| ене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{ |
| кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} За |
| да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> |
| или њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гл |
| еч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу |
| — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегр |
| е Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} |
| е у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у вр |
| се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји |
| и у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се |
| ли јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхо |
| еколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким ск |
| на време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-са |
| „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњ |
| ашала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебе |
| сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази у |
| и је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу |
| ети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет |
| , да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође д |
| и, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за б |
| ећи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да |
| пет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих м |
| вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву |
| крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бе |
| чан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, је |
| оворе покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јес |
| после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} А |
| е радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће |
| , никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да исп |
| пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно по |
| о затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапц |
| и пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо |
| ај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу |
| ебу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио г |
| ут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија |
| иња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с |
| /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са зве |
| су гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други |
| гледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече му |
| ену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Чов |
| две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозор |
| рај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмин |
| него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред |
| говица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с ус |
| екад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће |
| незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула- |
| м кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним |
| су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даров |
| уњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чиј |
| арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зелен |
| ту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио н |
| оведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p> |
| спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се сви |
| ј, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио з |
| {S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели |
| бац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаил |
| рх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ прол |
| онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или |
| ј се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме |
| ди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази све |
| Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљ |
| внина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div ty |
| хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде дру |
| није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или |
| ултан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и |
| овац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је рашир |
| тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, ка |
| њу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи зве |
| да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где |
| лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва т |
| ухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на ка |
| е претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. |
| рамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кук |
| елала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и |
| на које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова к |
| ме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, |
| м, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога не |
| одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, кој |
| Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају с |
| <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на |
| стано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим |
| тво, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гор |
| е од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу |
| заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> |
| ице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи. |
| ртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре од |
| х додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затут |
| уне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђ |
| Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома |
| шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој о |
| е утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа! |
| <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре |
| жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власи |
| у лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у |
| ања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на груди |
| али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, |
| рнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собиц |
| тока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о |
| тогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и стар |
| као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом < |
| оме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у ви |
| >Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове |
| је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један ја |
| I</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са слан |
| осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>... |
| Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} |
| а: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога |
| се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Т |
| н, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворе |
| евија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и дол |
| >А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико висок |
| имом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махму |
| де на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је |
| очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Ала |
| а.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину |
| ви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-х |
| , ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше н |
| оби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је |
| ким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусл |
| стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајк |
| девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пу |
| .{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, |
| рино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, |
| ећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену |
| и човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по |
| евесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као д |
| увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад при |
| их курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли |
| се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ. |
| луотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’н |
| p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне ле |
| седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; јед |
| азе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем... |
| Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилаз |
| нађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу |
| пуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова им |
| </hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике |
| срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једног |
| вицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, п |
| е играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, отки |
| грејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена тр |
| .. он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?... |
| Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов па |
| ија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан |
| , натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а бу |
| пит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-хану |
| м.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и |
| паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже п |
| .{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по |
| ле пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си |
| , пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није |
| n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глу |
| та ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој |
| ања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у с |
| о болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од та |
| закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један |
| казни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</ |
| ишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Ти |
| душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла |
| ње, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупљ |
| коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а |
| афуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, |
| и робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи |
| бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И б |
| ад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се |
| исам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и |
| е пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хаф |
| и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у |
| их бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним санови |
| уку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кад |
| тви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; |
| а не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n= |
| о да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим до |
| оханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулин |
| иђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не |
| p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећ |
| није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне тр |
| седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, |
| и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па |
| и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, пола |
| дели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, |
| е Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде |
| ава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он |
| атра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је укра |
| ути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где |
| } Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо. |
| арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ниш |
| ли, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико го |
| иривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к с |
| се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка гла |
| оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, |
| му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака |
| лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га осве |
| воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш |
| атима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје из |
| попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима. |
| о рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати |
| !{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катр |
| кићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} |
| белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибу |
| дан, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије |
| а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, |
| о фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опкол |
| олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће п |
| нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не |
| има, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, |
| > <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако с |
| ада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, да |
| мси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> < |
| тарац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И |
| његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, ко |
| Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу |
| ма ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и на |
| ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, д |
| а крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше |
| раха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и од |
| Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n |
| кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Леј |
| S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сас |
| -Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле |
| овара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, |
| е прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под |
| нчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-п |
| воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, |
| о је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, ве |
| њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимови |
| неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га |
| јом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, |
| без</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро |
| млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досе |
| /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је д |
| је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и |
| отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачк |
| махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер ве |
| кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цари |
| је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд |
| це кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај |
| тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Х |
| постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где са |
| ај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војња |
| ирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{ |
| однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скид |
| пало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} |
| и за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{ |
| и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер |
| </p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S |
| та не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да н |
| поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелат |
| ета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> < |
| ује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на |
| му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајк |
| т коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само |
| . аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше. |
| ша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не |
| -хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>О |
| је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх бр |
| ужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену мил |
| пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, ш |
| е, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У с |
| о на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <p |
| p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд |
| Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се с |
| аутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султ |
| онак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна к |
| ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} О |
| и у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни |
| промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробу |
| моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapter" |
| гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p> |
| у:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише |
| ли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је в |
| азузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а нис |
| а, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се беј |
| те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну своји |
| ене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати |
| зговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" |
| 18" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} |
| виш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Ч |
| енио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког |
| ње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред соб |
| постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена друго |
| на мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је буни |
| , <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном |
| а рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад ча |
| улом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје |
| е...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаило |
| А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с велико |
| тељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена |
| на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван |
| , на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирот |
| одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у пост |
| јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} |
| </p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на |
| њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, ја |
| ење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте |
| е товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из т |
| туци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се пос |
| се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обук |
| ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта |
| се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ |
| {S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се |
| стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не оти |
| на ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци |
| и добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролећ |
| опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце |
| рокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> о |
| се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фа |
| ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и |
| давде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да |
| ће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва п |
| це, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поли |
| цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све чети |
| мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} |
| како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, п |
| ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на т |
| на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се п |
| ло, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није |
| екад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тр |
| ер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Т |
| је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад |
| адожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је овак |
| ма се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па |
| Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жала |
| ве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њ |
| ужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита сво |
| де, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан |
| у коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробуше |
| ед бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад |
| еса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-па |
| сату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш. |
| и воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лу |
| јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се |
| , дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто м |
| час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> |
| ави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој ј |
| једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке реч |
| и момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би н |
| , перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{ |
| >Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у ш |
| та ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако о |
| е, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све |
| саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је ба |
| .{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написа |
| се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и ра |
| их села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима п |
| а склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „ |
| ки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, |
| се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа р |
| и, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полак |
| ад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчан |
| ринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у |
| је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се |
| лим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још м |
| у, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у м |
| Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, нами |
| 9070_C3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао |
| ца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да |
| и.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој ант |
| лост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, |
| едно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се ра |
| а из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му с |
| воје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с о |
| е се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета. |
| е!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод сн |
| пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да ј |
| ињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Ж |
| ћеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хану |
| умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао с |
| ео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њ |
| ко није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај |
| у песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв з |
| друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и ис |
| {S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче |
| ла му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронил |
| је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће |
| м свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у |
| е чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Пи |
| „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад дос |
| је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе |
| та им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; |
| ; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне... |
| Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок |
| ш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би река |
| ила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Ис |
| беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од |
| окупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао |
| јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <p |
| под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шезде |
| ! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије г |
| па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} |
| е с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а |
| већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а |
| о остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и |
| о са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} |
| , а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и мл |
| а убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је мла |
| а молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</ |
| брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, зат |
| руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме |
| гован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра |
| а се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, |
| ише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тад |
| и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султа |
| љ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћн |
| тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла не |
| мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадил |
| муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу |
| узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi> |
| са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћка |
| ичном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И му |
| жавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтар |
| друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури ч |
| , шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је |
| о ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле! |
| кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, |
| Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи.. |
| емси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} |
| видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставиш |
| /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{ |
| похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па ка |
| маха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха друг |
| {S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те сна |
| лемена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина погл |
| почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, |
| или, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им ула |
| ас-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо |
| код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мај |
| аже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не |
| о врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</h |
| викну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи н |
| сали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског пр |
| јке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, ј |
| усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, вет |
| ...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставиш |
| , то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара цар |
| ле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу. |
| и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од ска |
| кну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на ву |
| на.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчањ |
| данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> |
| у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак |
| први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не пев |
| акону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> < |
| рит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело гов |
| , рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване |
| на што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-паши |
| цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од |
| адника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми о |
| уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се |
| а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дув |
| у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Л |
| бук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; |
| града Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, |
| моћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом |
| <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да |
| и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се |
| маилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зен |
| омоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то је |
| се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, |
| оји пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све че |
| лих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Нос |
| срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај |
| ај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мули |
| ољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећени |
| , то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Ту |
| отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, |
| и, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исц |
| уда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</ |
| снама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула |
| излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и |
| пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гл |
| и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор вид |
| има носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђењ |
| онака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се |
| ст му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтел |
| цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу к |
| хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога н |
| хао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат |
| аном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њ |
| Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио њег |
| .</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, п |
| рости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, ра |
| спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би |
| не ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; куп |
| има.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре |
| утра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јес |
| се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебел |
| вника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Ок |
| кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се дон |
| аповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Х |
| ао да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаило |
| својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и м |
| аћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег |
| ек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај п |
| и-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби |
| а те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут |
| и-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца |
| много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико з |
| еговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит кој |
| устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесе |
| , само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар |
| постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо веруј |
| рећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, |
| трастан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S |
| ренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} К |
| нуми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би |
| ламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Так |
| чито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава. |
| ашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чуј |
| па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпу |
| о је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак |
| м до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред |
| на мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до л |
| оји бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле |
| леном, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком |
| ечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне |
| есела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, |
| на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као оби |
| , на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бл |
| длазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала к |
| ла, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{ |
| лажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред гла |
| уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, |
| е само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арна |
| зин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’ |
| оришта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од |
| дест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвор |
| гим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита |
| да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на |
| уке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпо |
| у...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хаф |
| дрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и ч |
| етитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свет |
| т пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало п |
| ше.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га б |
| ве куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!.. |
| ад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да и |
| ине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута сти |
| , што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим |
| ац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три |
| ве весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, он |
| ју, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади г |
| ским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим |
| цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезен |
| је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, гото |
| везда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џ |
| у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у |
| о мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и св |
| предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, |
| њушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади |
| е јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и п |
| ину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те |
| е лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...< |
| м, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена |
| упа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, |
| казати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити н |
| чање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз |
| караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Ара |
| ном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест ч |
| S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и |
| ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресв |
| ше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе св |
| махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним врат |
| S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n=" |
| земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у ода |
| у сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ |
| .{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта |
| , китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима. |
| чи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сиро |
| појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, п |
| ебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сир |
| м се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад ст |
| силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок |
| онила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да |
| дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} |
| и на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде |
| је, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је |
| за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> |
| ензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикото |
| ...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћ |
| м, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, |
| султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово |
| кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не |
| сминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно |
| питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, |
| ивеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, у |
| га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-е |
| упачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију |
| договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и |
| </p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то |
| /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћут |
| ња с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово |
| ога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвен |
| оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све И |
| унен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре погле |
| равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и пр |
| > де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум.. |
| рена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту |
| ди до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана |
| А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разг |
| ојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући: |
| пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минар |
| м јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три палас |
| има, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећа |
| се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Бо |
| ам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него уп |
| и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди |
| лави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде т |
| ак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им |
| ретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им ј |
| му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи |
| умара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека |
| а! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у и |
| ирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу |
| аву, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... |
| о, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашл |
| мнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка нау |
| ута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је |
| ки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље |
| ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан тел |
| лови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврн |
| -авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десе |
| е мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топ |
| уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, и |
| а, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Ше |
| } Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати |
| нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли |
| слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клин |
| ајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p |
| ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очи |
| кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган |
| им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу бли |
| шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-а |
| ња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му |
| д би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отм |
| урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски |
| !</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алахо |
| драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ород |
| векрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата |
| ећ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не |
| и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> |
| и, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче |
| но до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} |
| е трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и |
| еће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки |
| pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку |
| хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, |
| Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је |
| мислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па ј |
| ад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби |
| а...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за |
| ас из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се зам |
| а глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је м |
| дара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећај |
| наутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтар |
| чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан |
| нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонил |
| хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле |
| разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су |
| <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху |
| е се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако т |
| а и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелин |
| камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да |
| е бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота ј |
| ребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танки |
| ота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, |
| е да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава |
| ошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причул |
| маила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку |
| благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диж |
| ду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неко |
| че се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до |
| ате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, |
| арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За |
| уку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам с |
| дарали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућут |
| рај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме ова |
| ростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да ка |
| аметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде па |
| ајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла п |
| ђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка |
| а, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То |
| <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{ |
| Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{ |
| олем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост |
| лла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој |
| договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли |
| и су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни р |
| слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула |
| аша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мен |
| ина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да с |
| а жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од м |
| 31" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса |
| ..{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, |
| ди од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} |
| о по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), а |
| аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте ру |
| p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p |
| све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, |
| шајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p> |
| сао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} |
| и селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаил |
| бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио |
| се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапћ |
| о капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капиј |
| ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуш |
| лице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још |
| м задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се му |
| да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу |
| ше сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше |
| пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{ |
| смо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац |
| де девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> |
| > <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</ |
| ет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми |
| му.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали |
| а се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово |
| } И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затвори |
| стиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћи |
| ом, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> < |
| естом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троско |
| мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, па |
| је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо |
| , зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види |
| зде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на м |
| >Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код |
| ову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> |
| а, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минир |
| украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претво |
| !</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и |
| от коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... |
| ета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за < |
| ла вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и |
| као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што б |
| же, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, о |
| а се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа. |
| аме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и сед |
| о други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужа |
| ли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашин |
| ма, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов к |
| Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договор |
| ест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри |
| на је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били А |
| то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе т |
| ладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урла |
| /p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи м |
| причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђит |
| сеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забу |
| куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Алл |
| е к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противни |
| вица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, на |
| не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што |
| где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву ка |
| егову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој паме |
| ш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> |
| ене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S |
| купља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што |
| девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, |
| нај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до |
| е три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје |
| е, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о ње |
| и, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, |
| а рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слуша |
| ; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, |
| нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила с |
| ла.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причањ |
| није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у р |
| днога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Ст |
| ој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, ње |
| свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од повет |
| } У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његов |
| м.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је |
| новој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љ |
| ај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рого |
| непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен |
| тељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n= |
| сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, по |
| едан тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> |
| му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкив |
| ва и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за |
| етерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо |
| па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемс |
| не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S |
| ди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’! |
| што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као дев |
| ратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује |
| {S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласо |
| а гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше н |
| младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једа |
| оље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опиј |
| ="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и |
| веде тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а |
| ко као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и ч |
| ј дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљд |
| ати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По |
| -по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; в |
| ног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец д |
| P19070_C1"> <head>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништ |
| је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Б |
| ко, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и |
| ви руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаш |
| сећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз |
| не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи) |
| ерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се су |
| {S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога |
| Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, к |
| га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми |
| осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, |
| ре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад ниј |
| рата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <di |
| 119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кро |
| ога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>О |
| о, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек |
| , да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пу |
| и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га она |
| а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те удар |
| стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, нев |
| ога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину |
| хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе |
| е никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори пок |
| , разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, о |
| кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...< |
| ри дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, св |
| тених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране |
| ако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој |
| огод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парче |
| а с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отвор |
| темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, |
| рише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветара |
| је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то н |
| Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а њего |
| слама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Ни |
| висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} По |
| ри, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис јед |
| дело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива бр |
| ндију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, н |
| ућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у |
| ачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Ја |
| а, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пу |
| , гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> ле |
| андалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује |
| невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан |
| враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини |
| подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуш |
| ла се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевну |
| руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко |
| е, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе к |
| прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне ли |
| им китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапим |
| син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају |
| гама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре у |
| х чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обав |
| ати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде |
| латио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја |
| е каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није пл |
| ије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се |
| ином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луд |
| ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа |
| {S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуд |
| , леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане ц |
| звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра.. |
| ио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејме |
| а је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S |
| олски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама |
| плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше |
| а зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у дво |
| оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хр |
| гали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених жи |
| не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак |
| на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле |
| ве три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да п |
| се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру над |
| <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, |
| изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е |
| вање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара |
| не чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над |
| робу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужн |
| ина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> |
| има и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун. |
| .{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: |
| ариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На ужива |
| мо наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна т |
| образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може |
| и о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стро |
| вљена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над |
| ле су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb |
| , снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа |
| , мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толик |
| јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћ |
| сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} К |
| ула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, |
| , али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја |
| тњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харем |
| се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Н |
| ушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, г |
| над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи |
| шено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају |
| уку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се |
| поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко |
| е никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије |
| риће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања |
| амим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; |
| ахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају туг |
| апцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жа |
| ружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а д |
| грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, |
| ном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се пр |
| мена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело И |
| турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. |
| рице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лес |
| аша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и |
| :id="SRP19070_C5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убист |
| еком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умн |
| и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, |
| зде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, |
| вима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летњ |
| за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И ст |
| аутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: ц |
| а, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним о |
| је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах |
| сет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаил |
| о путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије ха |
| рдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, |
| {S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан стар |
| <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуном |
| ибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> |
| акаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чуч |
| лаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а |
| е на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Леск |
| и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о д |
| ачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глух |
| коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, висо |
| менује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га ч |
| га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не мог |
| тима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, |
| на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарн |
| е с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, |
| ља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до |
| ко јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено |
| а, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p |
| захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне реч |
| илна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Не |
| истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и |
| ји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: д |
| уку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, св |
| рознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, ка |
| , у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочека |
| по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} |
| веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плак |
| а лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је |
| на се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} |
| м...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше |
| p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> |
| асно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други |
| ла?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не |
| } Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер |
| а’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избац |
| отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву. |
| тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову |
| пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврис |
| ве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Ди |
| Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џа |
| зук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, ве |
| ају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама за |
| , и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не |
| да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи |
| ан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, бу |
| ан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, бу |
| ан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј буде |
| ан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи |
| а на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она њего |
| наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчит |
| лених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; |
| је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто п |
| му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да |
| дан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, |
| амболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири |
| ако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те н |
| забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују |
| Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом |
| И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина п |
| ца речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђ |
| угој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора |
| ашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем |
| p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе.. |
| робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже г |
| за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане |
| ивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, велики |
| нилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да |
| е, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на |
| ао да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, јо |
| зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{ |
| , то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет тере |
| > <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из |
| а: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="8 |
| не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: при |
| носи ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, |
| протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из |
| с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога з |
| згрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахи |
| {S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брат |
| S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега |
| ри очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљ |
| >Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Пр |
| .{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да |
| на ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, |
| јкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад |
| да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје о |
| утски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, |
| кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са своји |
| наутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гач |
| свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој |
| стима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих |
| с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, па |
| Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери д |
| петари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</ |
| м главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-п |
| јкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси- |
| .{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" |
| и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и аши |
| је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; се |
| дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> о |
| љени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним цр |
| ас будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају |
| орио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изг |
| њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, |
| еда очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, ј |
| а мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се: |
| ерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од |
| ојеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерин |
| онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад при |
| он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их т |
| давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, п |
| е јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се |
| једнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по |
| ил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпо |
| же снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>К |
| Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и по |
| ра, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> |
| удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p |
| ле, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Про |
| рани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по пој |
| ead> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, |
| нат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући д |
| 88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је ика |
| угутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим |
| чад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоњ |
| <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! |
| че један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.< |
| тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> |
| ти што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад д |
| нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, |
| таје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па д |
| , где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом д |
| ица.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" |
| бе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор |
| де капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n |
| ава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла з |
| земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро ни |
| ојави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају |
| еђу леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</ |
| се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, |
| го каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу |
| губила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крст |
| по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али |
| ецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом |
| које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене ки |
| <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем |
| ца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, |
| ерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгор |
| да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе |
| а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашма |
| > <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и т |
| века; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљава |
| ка, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро |
| им одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} |
| што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се рад |
| мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаи |
| , копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хан |
| е овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату |
| пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо т |
| јали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко |
| Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутс |
| ћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с |
| ла-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба |
| кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с |
| познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Ал |
| ше; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једног |
| одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у |
| груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори |
| и да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шем |
| S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, св |
| м, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, р |
| м, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан |
| њем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, р |
| ашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје |
| но ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; к |
| је, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни |
| нчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ниш |
| ом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, |
| <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, |
| >— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би паш |
| је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била |
| беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} |
| , и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати- |
| оњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} П |
| ла немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} |
| ве се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у во |
| војке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, с |
| с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни |
| аше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пуш |
| пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужн |
| , неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и |
| оба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</ |
| па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти. |
| аша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго |
| е.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слобод |
| охода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт |
| н клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и |
| оћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче |
| .{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се о |
| ицу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв! |
| све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с т |
| се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим хал |
| још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је |
| тране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, |
| д, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: п |
| а до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче м |
| да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи |
| џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка |
| ="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пуст |
| еш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) уд |
| угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао гл |
| садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За сад |
| венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, |
| размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост са |
| ршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, |
| !{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш глав |
| диница, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султ |
| ноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи |
| или кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} К |
| чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси |
| елу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хаф |
| еда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда |
| ла да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} |
| ескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише |
| p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p |
| мадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарск |
| мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, и |
| о буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; т |
| ошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месец |
| страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора н |
| , не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хра |
| једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’ |
| Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смр |
| питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загу |
| позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајд |
| еко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да н |
| ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда м |
| лепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече |
| га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према свак |
| топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лис |
| к; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у |
| S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с |
| једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њ |
| јском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; |
| и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и |
| > <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крај |
| ; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја |
| мси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осве |
| ати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако п |
| Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, исп |
| епала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена |
| и!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани: |
| ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, |
| уштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело. |
| м, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње |
| од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихо |
| ајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне ко |
| вамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Тур |
| ђом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу |
| одитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтарив |
| исмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски |
| и, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n |
| пколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...< |
| коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаест |
| е кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S |
| обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и туж |
| а, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} |
| рока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, го |
| а страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче |
| рушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину |
| у према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све помори |
| сана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси |
| борим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су |
| у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хлад |
| и-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли ф |
| жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо з |
| ка се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама т |
| но.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад дав |
| смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај |
| ру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо кој |
| мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак |
| к... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с |
| у, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} И |
| оба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једно |
| ..</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда |
| анпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао |
| лећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила |
| } Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим ка |
| а му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини тол |
| е проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају |
| та, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! |
| вим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу |
| к с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> < |
| уја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p |
| им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засиј |
| оћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њ |
| рихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови |
| у близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, |
| је.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мил |
| осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан |
| сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да у |
| ote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чуј |
| само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, |
| лико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубм |
| p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, млади |
| је било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче |
| д где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> д |
| она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — оне |
| а; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што |
| атио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда |
| чану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шеће |
| ај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} |
| кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то |
| е, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, |
| hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад бу |
| ачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде. |
| ој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султа |
| бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица |
| њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели |
| није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с |
| од које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у д |
| јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежн |
| баром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сре |
| урска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет рад |
| ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је виш |
| робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не |
| аде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дан |
| антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на |
| веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће с |
| некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, паши |
| он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако ју |
| вите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да |
| зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питањ |
| " /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi |
| ижњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише |
| мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра |
| омшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устад |
| ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу прол |
| р је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фат |
| без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас |
| ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнау |
| т дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне вели |
| уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече |
| е, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по |
| из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој |
| нас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му пет |
| се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али |
| и четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страх |
| рнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је к |
| мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, |
| страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" |
| не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп |
| а њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се под |
| се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је доп |
| нуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како |
| и знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтарив |
| пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако ши |
| је...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала п |
| заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу |
| И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здруж |
| и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћери |
| -паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опа |
| ако је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао! |
| а се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну |
| да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не |
| од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време моли |
| зи, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће б |
| ве, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехо |
| S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариг |
| па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да ј |
| чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радо |
| сту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој |
| а!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам но |
| две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, и |
| рани, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ак |
| и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оз |
| е потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, |
| > луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; |
| се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на вре |
| лашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, при |
| на, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокуп |
| одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама |
| , <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне |
| широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зе |
| ња с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гом |
| и-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе ш |
| сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова п |
| три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него ж |
| тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чи |
| , баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за |
| ного забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и |
| ца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, ти |
| ре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с дево |
| мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду ули |
| живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, |
| а и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осм |
| говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена з |
| <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако ста |
| и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград.. |
| једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а п |
| бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово ди |
| p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где н |
| а сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се пр |
| пља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова к |
| авке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са |
| родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су |
| ав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, доди |
| мио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин |
| а испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, м |
| рају ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, |
| ао земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из ма |
| ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-су |
| а; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99 |
| азне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како д |
| рскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да |
| /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, п |
| , и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом |
| ке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунашт |
| , па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љ |
| па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Ф |
| на девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци рук |
| и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром |
| зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лес |
| , Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтари |
| , распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуљ |
| ао горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у |
| о, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу |
| а.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше сва |
| еће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S |
| у; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фати |
| {S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, о |
| :{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{ |
| нуме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на рос |
| ао невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори н |
| јлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога кој |
| ница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, |
| . осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако |
| е даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: пр |
| је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, |
| Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, и |
| , ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој чит |
| устиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> < |
| нице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме |
| пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све |
| пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претњ |
| још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Не |
| и хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне чо |
| што живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, пола |
| Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила |
| } У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у |
| астрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p |
| е на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l |
| амет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил |
| сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук о |
| носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носил |
| а се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад |
| ..{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, ве |
| рођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смр |
| ковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако |
| еку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим ц |
| ку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутић |
| му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за |
| S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: |
| се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, |
| г чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато |
| кне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу с |
| рише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоће |
| !{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну прич |
| е.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна |
| ена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођ |
| ако је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ет |
| ! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролаз |
| чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" |
| су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оруж |
| доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулф |
| дарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, |
| аредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— П |
| потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, ка |
| вцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да |
| цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку об |
| их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, к |
| ога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, |
| .</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену |
| високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокреч |
| овек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, п |
| , од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; |
| косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене |
| љана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{ |
| ди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би |
| плица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке И |
| аљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена са |
| ојено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брж |
| Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раско |
| и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало |
| i>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вел |
| говарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не дола |
| p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га ота |
| собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбен |
| еницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде нев |
| у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), а |
| прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац |
| и, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S |
| , зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под ј |
| Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме |
| него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладен |
| а старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-б |
| обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из ту |
| а мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је оби |
| просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да ст |
| S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} |
| тама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ласт |
| е лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да у |
| се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у То |
| у, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесков |
| је седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни ф |
| и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, плем |
| маман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кок |
| Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, |
| и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође |
| у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p |
| вим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимо |
| </p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да прол |
| и понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арн |
| прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: д |
| се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато |
| — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с |
| ав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила |
| од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, прод |
| ене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца укра |
| ки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голе |
| ао ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, |
| уге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после А |
| н, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кади |
| , пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад с |
| зи, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио рук |
| е и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута |
| е понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој |
| коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет |
| тара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брад |
| кон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да с |
| ултан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} К |
| етна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" / |
| шина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; |
| е да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} |
| плашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> |
| д се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар |
| тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаут |
| ?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва мич |
| — Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султ |
| е да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и |
| Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали |
| дуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне |
| А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати вес |
| је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетел |
| пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, н |
| та, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S |
| ла’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друк |
| башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекид |
| и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати |
| ем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна бе |
| јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Н |
| е и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, пости |
| } Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зва |
| ђе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде кра |
| {S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језик |
| ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори |
| снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву |
| </p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за |
| с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! од |
| И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти ка |
| , нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлиц |
| адишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути н |
| е с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се А |
| н: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} |
| год снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о с |
| е, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi> |
| заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је |
| исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} С |
| а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери |
| е не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, ш |
| се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-б |
| срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћу |
| S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Ал |
| ати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-сул |
| е заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати ко |
| ући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, ал |
| ати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и др |
| ла глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха. |
| ..{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.< |
| га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мул |
| га, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећер |
| мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те удар |
| идано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да и |
| ско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је му |
| ом Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> < |
| <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод пре |
| ек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S |
| , Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слу |
| p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чу |
| с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друг |
| ћи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, д |
| е и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n |
| се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од о |
| ење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} |
| </p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години мак |
| ећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио |
| , само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу позна |
| љале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема |
| о човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, |
| човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за |
| певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кју |
| ца добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим з |
| лфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зул |
| — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: п |
| ебе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом |
| рилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по |
| мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: про |
| ом који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обу |
| ткуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час |
| .{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а м |
| паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на груди |
| а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити с |
| осад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" |
| а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} |
| кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} |
| На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханум |
| а ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је |
| ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују < |
| духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још н |
| неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{ |
| Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацов |
| или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих |
| Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на длано |
| ок сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Н |
| у да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме кри |
| глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о М |
| сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се игр |
| ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још ј |
| је ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мул |
| јанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу с |
| радске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафу |
| арац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> |
| , огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да жи |
| S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много к |
| шом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети с |
| тој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јес |
| улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, |
| ацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, бил |
| д зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна л |
| где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у с |
| Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испуш |
| д туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуш |
| окупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да л |
| о ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој |
| да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Со |
| ао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је |
| де ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уп |
| нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук |
| е извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи див |
| се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о њ |
| Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <p |
| о не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер |
| млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчи |
| дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Ал |
| ти-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру |
| коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова |
| кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би |
| крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џ |
| уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заиска |
| есковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дуга |
| ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-б |
| ћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, |
| ћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер |
| аил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланин |
| ски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузо |
| из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он изл |
| — Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Ш |
| ки везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{ |
| у.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега |
| азива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, |
| ази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S |
| и бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује |
| жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз |
| и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од стр |
| брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на |
| ну, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у п |
| е јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где ле |
| турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обоје |
| мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Леск |
| га зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође н |
| цем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се поко |
| е, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као |
| ки, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} |
| кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, |
| и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: |
| коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтариван |
| разних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугм |
| ође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, |
| рски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је |
| гу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанц |
| ма и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан остављ |
| окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са сед |
| вају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен з |
| егова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султа |
| с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена м |
| а сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хва |
| „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> |
| Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А т |
| ; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, |
| е <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди р |
| {S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мрт |
| се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фа |
| море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помач |
| абуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежни |
| прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунц |
| може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове каду |
| говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвес |
| шка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>с |
| ламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти |
| кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе |
| кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа |
| весте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> |
| а руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћ |
| ошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља мо |
| изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже |
| бухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p> |
| о невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се |
| p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сур |
| а оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за бра |
| срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с г |
| не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се |
| миљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који тол |
| се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смеж |
| /p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста зане |
| за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} |
| l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> < |
| , те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Ш |
| ој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва |
| о ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; бр |
| радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; |
| пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а н |
| ио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, с |
| коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, |
| ске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је бил |
| не, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, |
| мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружи |
| нути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући |
| мина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јорга |
| ав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица |
| сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> < |
| сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти |
| не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у а |
| метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђе |
| е, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p> |
| час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао |
| хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} До |
| /p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Пробо |
| а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу |
| рсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне |
| јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb |
| шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па оп |
| анту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или б |
| ..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!.. |
| ан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а |
| и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> < |
| не; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-с |
| ћемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{ |
| ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман |
| Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја |
| сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава |
| аду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и је |
| ијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се су |
| ва мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце р |
| ако може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у |
| ама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, |
| суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и з |
| њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за триде |
| о пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре |
| зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад ј |
| ве вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадес |
| осе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму |
| а ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бис |
| по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био |
| према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, |
| д окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаило |
| хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искиће |
| > <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики |
| ли су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу |
| спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, у |
| видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n= |
| > је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје |
| ало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим |
| ријом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог з |
| снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћа |
| к-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к врати |
| /p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старост |
| Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша |
| Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бес |
| доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свил |
| ало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа |
| менијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица туж |
| анџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију |
| њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно |
| га сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао |
| ица са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним |
| а која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, на |
| кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као љ |
| лна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је о |
| и ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер н |
| бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним к |
| ка, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеже |
| дом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у мл |
| а кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срм |
| ња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква х |
| са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је к |
| њци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним х |
| ај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедово |
| говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Де |
| ти га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум |
| пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!.. |
| <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечин |
| јавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу ви |
| им јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапћ |
| њу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац оп |
| .</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља |
| у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад д |
| бичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, |
| ледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у ко |
| у, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и кр |
| и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где |
| -ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет |
| рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не сме |
| уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, ком |
| биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које к |
| у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је де |
| афирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран р |
| пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, р |
| лтан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, |
| лтан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, |
| лтан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј бу |
| лтан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред ре |
| , само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула |
| нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</ |
| е се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије |
| угачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад |
| тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа с |
| даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха |
| , са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је |
| ећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту ј |
| на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове п |
| его би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је ка |
| ога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, го |
| тварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женско |
| за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разбо |
| , и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха |
| већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, |
| ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша ост |
| вом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, |
| , од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права муслом |
| лам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном |
| џака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису п |
| буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли |
| трепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли |
| чином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да по |
| мамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли |
| и стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти. |
| т казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руж |
| о...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као п |
| радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми |
| глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти с |
| т, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним |
| стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то |
| афеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што |
| ком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојач |
| где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође в |
| ри, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нарич |
| ; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачу |
| ље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошк |
| ди и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окрен |
| се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред |
| мјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" / |
| венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...< |
| је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с |
| харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузов |
| Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с паши |
| ци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека |
| спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на |
| су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што с |
| Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као |
| застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе њего |
| троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглу |
| це певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цел |
| т, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је |
| , и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и |
| пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чив |
| >— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а ње |
| га лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледа |
| не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из пле |
| конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо |
| епца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и |
| инца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type=" |
| мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, о |
| ве четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезгл |
| најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, ви |
| луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па |
| згуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозо |
| тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, |
| ила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниски |
| , те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и |
| амешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред са |
| еда онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Та |
| хово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да |
| м леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мисли |
| преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, |
| ...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div ty |
| енчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења |
| и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице |
| и не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до друго |
| читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати- |
| може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћник |
| ритиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте.. |
| а ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику |
| убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се |
| оћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има |
| ијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а |
| ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком |
| а ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје |
| смевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, |
| одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готов |
| ер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помач |
| р, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима... |
| ном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S |
| ном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, |
| урад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше |
| во ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После |
| е је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко с |
| хо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, та |
| рскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаће |
| , те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му |
| је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу |
| ..{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на ј |
| им бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замиш |
| под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује |
| а сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани |
| „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладо |
| ене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спа |
| амо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у м |
| а човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, |
| а се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би |
| кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А |
| ; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мај |
| а врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук! |
| ријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по |
| ?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму |
| <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове о |
| говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S |
| је, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и ник |
| Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу м |
| краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек |
| брала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнау |
| петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Про |
| ђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред ког |
| евојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет го |
| прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; |
| ко болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсо |
| лејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапћ |
| ећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не м |
| ст је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је |
| атлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред веч |
| ни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb |
| -бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне леп |
| ="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да ј |
| нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, |
| ли дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} |
| а целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако с |
| ољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици с |
| њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред к |
| уштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом за |
| лимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, уд |
| после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула |
| је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, н |
| да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: пре |
| ахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На за |
| .{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи |
| ане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! ј |
| главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, гово |
| иваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубња |
| ета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султа |
| ове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом |
| >— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо.. |
| ма, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску си |
| њак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с чита |
| ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години |
| {S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по |
| султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, п |
| широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се |
| н, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и д |
| , само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве |
| hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога с |
| "34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефен |
| свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу ј |
| откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; ча |
| , и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робињ |
| Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на ми |
| тена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се чове |
| <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би п |
| готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зач |
| раде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb |
| ије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи |
| ије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapt |
| кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нек |
| имове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше |
| о без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена |
| овој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Ш |
| тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за |
| тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је |
| .{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево гд |
| докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p> |
| шу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав |
| .{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прљ |
| и памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала |
| Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: |
| рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди! |
| киња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску о |
| p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме |
| писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господа |
| в бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осме |
| закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се |
| ао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који |
| ије у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крв |
| а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бр |
| мбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају с |
| фил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се |
| апију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су п |
| аморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у б |
| теља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се об |
| S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара м |
| рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> |
| који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама м |
| ао бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати |
| ула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада н |
| кој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом |
| спратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за к |
| илају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према |
| у ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је |
| на, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, |
| /p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима око |
| твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „ле |
| в, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, |
| тли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђур |
| равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с је |
| ођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p |
| у као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи |
| друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до |
| по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза рамени |
| из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће |
| пази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празн |
| еђу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Од |
| с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} |
| бекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Нај |
| абрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се |
| .{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну дла |
| ле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харе |
| ла га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неиску |
| ерна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, в |
| су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бу |
| , па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему |
| д себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> < |
| од ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и |
| мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, |
| о направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чи |
| некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и к |
| ле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S |
| ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши н |
| ује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} |
| мо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљ |
| је га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба. |
| може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она |
| и ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него б |
| "73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиро |
| и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло |
| вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је |
| еднога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p> |
| ругим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спрем |
| са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним в |
| е и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на |
| оговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сам |
| об...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога |
| га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња |
| ле.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или круш |
| ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А |
| ишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, д |
| пао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с |
| дан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n= |
| еводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце ста |
| , под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молит |
| и-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила сас |
| етворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити |
| S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим там |
| ени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним о |
| ј носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван |
| P19070_N1"> <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <not |
| .{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо |
| да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се |
| дитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста! |
| ба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе |
| з, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком |
| Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. |
| чињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама |
| је, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до п |
| <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, |
| } И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер |
| иђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана мак |
| да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} |
| у, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; |
| илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастук |
| кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на он |
| о рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од |
| ча царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође мн |
| јака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из не |
| ’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још те |
| пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном на |
| био, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, |
| данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, |
| p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, |
| S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде ка |
| ан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде |
| ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да |
| само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у гл |
| — Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку |
| чем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петл |
| , и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, ј |
| } Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте н |
| о пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукан |
| харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је |
| најући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, |
| сет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе |
| Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота |
| н нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца |
| у, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, бл |
| ад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с |
| оликим животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заб |
| еко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што |
| а се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} |
| , сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрест |
| чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се |
| Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p> |
| баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да |
| p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p |
| , била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена |
| м није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „ |
| љава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Са |
| мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бе |
| цем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осм |
| .{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126 |
| ?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко см |
| ако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто |
| Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чарш |
| p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клат |
| угог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, |
| {S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као пета |
| је више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, |
| лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и п |
| е.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се све |
| здесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске с |
| ир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> по |
| је од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа |
| их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али ум |
| ађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковч |
| И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, т |
| измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од је |
| устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на |
| мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од |
| оз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као тв |
| испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p> |
| рска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарско |
| угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном об |
| је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Му |
| ш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало пр |
| е долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула |
| е, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду А |
| хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и х |
| једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као |
| ви написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео п |
| е оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула |
| певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с оби |
| планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му |
| згореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па |
| аше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А |
| паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не би |
| /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арн |
| суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни ко |
| аго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19 |
| ораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му с |
| кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао ј |
| алаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да |
| S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога. |
| ...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пуш |
| <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле |
| мани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и п |
| и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка |
| султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93 |
| р ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаи |
| што смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ заст |
| на противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, |
| сковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља р |
| .. невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жут |
| оја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Мла |
| га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна |
| -девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града ид |
| S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје |
| ео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, а |
| е у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} |
| бичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти с |
| чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче с |
| џар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> < |
| 21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па |
| ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар |
| постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу соб |
| даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махра |
| лла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више |
| , на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Д |
| њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, ка |
| — Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="11 |
| елом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, |
| о распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће ст |
| емљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; |
| шао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе |
| из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „теле |
| чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци |
| има; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугав |
| b n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га |
| , зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо |
| , а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S |
| и-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} |
| куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: |
| слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело |
| > га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по дв |
| , пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје |
| е топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S |
| </p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; а |
| ија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Оста |
| да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручиц |
| златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђ |
| а настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} |
| зиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећ |
| могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да |
| сно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зелено |
| Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мисли |
| и казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш |
| рнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца |
| ље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (сл |
| може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Вис |
| на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, светов |
| )...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му се |
| суђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. |
| И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, |
| риград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној |
| чана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су |
| ти-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш |
| дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је |
| ну мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим |
| ти мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави и |
| много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћу |
| Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га т |
| еном позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за |
| гдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја |
| вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово |
| ни.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи с |
| да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула |
| </p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S |
| е за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} До |
| образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Шт |
| џије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има |
| ти-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчан |
| <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, |
| већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи д |
| а Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на ана |
| ца Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ак |
| .</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb |
| зени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодиц |
| дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама |
| алама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко |
| месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој о |
| говим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра |
| час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у |
| ушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што |
| опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху < |
| улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на |
| кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода |
| м шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчан |
| крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; о |
| а га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трип |
| сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У с |
| родио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би в |
| једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, прој |
| пунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снег |
| вако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара пали |
| , као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овак |
| о појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену |
| ли су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрве |
| коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти ј |
| кмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} |
| ча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, и |
| је, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је |
| Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p |
| а, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{ |
| ински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, |
| ађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама |
| ислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, |
| падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг г |
| ла, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увл |
| је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну |
| не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте |
| ати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди... |
| ола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} З |
| , то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угаше |
| је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног |
| илова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од |
| ам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто с |
| девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девоја |
| атварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: |
| аза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не в |
| јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његов |
| лемена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеј |
| ду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није |
| магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с |
| забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком до |
| е је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах |
| стушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полет |
| е у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведо |
| по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, ч |
| гу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све |
| е венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав |
| и стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, м |
| адостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње ч |
| њачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из |
| младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих им |
| казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболк |
| ице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ |
| ући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријућ |
| i> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати- |
| Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мули |
| оли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, чест |
| кше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; |
| ио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Си |
| к као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прођ |
| .{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове с |
| хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео с |
| ултан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита |
| паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа ру |
| вичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем |
| а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути с |
| све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} |
| p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цв |
| је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се н |
| на она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати б |
| њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се ве |
| е по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“ |
| } Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушму |
| а султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и |
| коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сн |
| њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} |
| ој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну.. |
| гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се |
| њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло |
| ли дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, г |
| hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље |
| а уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су ј |
| их коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаути |
| и, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празничн |
| ули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око |
| ...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но м |
| мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: |
| у прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локва |
| Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јанич |
| есковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на |
| његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу с |
| о је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексу |
| ша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p> |
| вио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до |
| мом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом |
| е у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнау |
| лико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту с |
| бља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и д |
| ружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако о |
| м паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се |
| аша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где |
| му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, т |
| , сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете вар |
| е пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајућ |
| ђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и |
| иделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: н |
| тан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, и |
| прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратим |
| Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је иг |
| ек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана јед |
| , час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд |
| и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, |
| чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S |
| е, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чист |
| лашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, |
| аве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој к |
| обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепе |
| ама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, м |
| к сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на |
| ћима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није |
| ј хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да < |
| ; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва |
| с му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div |
| а не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра пла |
| зи по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, |
| удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, |
| и...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из |
| аће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огл |
| ена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, к |
| !{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја ма |
| Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га са |
| кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни та |
| кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С |
| ме, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} |
| је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци |
| тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од |
| з Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови посед |
| м пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуз |
| удем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуз |
| удем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуз |
| ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТ |
| злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћили |
| им накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише |
| она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране |
| S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране н |
| је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су |
| Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то |
| аривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од з |
| ривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Леск |
| а пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина св |
| и да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је п |
| {S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања с |
| а да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек ка |
| ва муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће |
| месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину души |
| } Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чис |
| од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко |
| } Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима... |
| д цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема |
| , да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпу |
| >II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мим |
| тер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових ши |
| у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, ш |
| носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S |
| , и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се |
| ...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, с |
| д дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шт |
| арагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и |
| обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао з |
| „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први сас |
| ле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз т |
| ило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, |
| оследњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; |
| ије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је |
| р се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости |
| т с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, с |
| ађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да |
| Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљин |
| а.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му |
| -паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули |
| испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоћ |
| му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак в |
| ултан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{ |
| на, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или ја |
| раја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене |
| авио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну |
| р (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града д |
| паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук! |
| да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, |
| па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван |
| на, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Дана |
| анина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S |
| оли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сва |
| у, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки |
| једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер о |
| уо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с вре |
| сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бел |
| који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ват |
| еже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, |
| д слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другар |
| целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{ |
| о би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, |
| непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће до |
| прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на дру |
| ој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узв |
| арила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с |
| p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмов |
| својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развес |
| д, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошк |
| особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, но |
| Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сва |
| зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; |
| ама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<re |
| “.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва дос |
| ке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, |
| , мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу. |
| рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бу |
| пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о мла |
| са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ |
| зео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатин |
| пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећн |
| , јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава |
| на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и |
| Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова |
| .{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом |
| д?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те ни |
| , једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> |
| све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} |
| ршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло к |
| н.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њ |
| „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови о |
| у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и не |
| чи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се превар |
| мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиниц |
| ојавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увије |
| веше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Оставља |
| а.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и В |
| лаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у шир |
| у и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајк |
| ="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све |
| у сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с |
| нији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу свој |
| иљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи м |
| еликој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанк |
| је сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге м |
| ла, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђ |
| .. дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога |
| куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{ |
| ткуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!. |
| S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како |
| ачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а и |
| имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прок |
| и несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јец |
| пат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси... |
| света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хо |
| где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, поди |
| великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици о |
| ла сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, мо |
| летео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, |
| пет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и буја |
| тају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно |
| ко прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело |
| еднога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо |
| иоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из гру |
| коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после |
| прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихн |
| наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрч |
| девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, |
| ј хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све изве |
| b n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, |
| јаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила дола |
| ога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на дог |
| у!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из дале |
| свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му |
| ељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Г |
| луне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи |
| уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњ |
| адоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи |
| {S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Об |
| инке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати н |
| е чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све ви |
| где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас мог |
| ла пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи |
| и.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пус |
| Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште |
| >Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил ч |
| вих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети |
| атити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би тр |
| им камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; пре |
| , кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав лу |
| рокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да с |
| ра с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се |
| ра.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с |
| офије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, т |
| ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} |
| ..{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа |
| о у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сеј |
| мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери каз |
| Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и нано |
| кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једн |
| једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из це |
| , блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада |
| и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну |
| шта...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он |
| и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше х |
| има Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се глед |
| и само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећ |
| омоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше |
| с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њих |
| цем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, з |
| , страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, |
| то јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љу |
| тови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе |
| е, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све |
| {S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој бра |
| 4" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв и |
| гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султа |
| асу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна |
| од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{ |
| Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад |
| р да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} |
| је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против му |
| жи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је |
| иђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па и |
| .</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико А |
| Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумин |
| а, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, ду |
| Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад дад |
| .{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер- |
| мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S |
| рата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће |
| чери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбе |
| чи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из гру |
| ачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с |
| се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диж |
| вима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан п |
| лановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не г |
| Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, |
| рци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, п |
| све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела р |
| атим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати |
| ; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на иб |
| ова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исм |
| је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халим |
| е је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љ |
| {S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за паши |
| да; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову |
| е, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гл |
| а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до чов |
| сано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи ум |
| ао из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{ |
| Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јо |
| ао оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда ве |
| то блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога по |
| јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово н |
| ицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapter" xml |
| га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва си |
| е зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: |
| ула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно |
| горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на ње |
| ка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће |
| човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуном |
| уз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, |
| што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се го |
| сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говор |
| она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем паш |
| и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио |
| ула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часн |
| .</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, |
| ла, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, св |
| бе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Паш |
| , а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна |
| ветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је леп |
| ња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер |
| како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарај |
| резано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди |
| облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с од |
| дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави г |
| био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, |
| озум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и с |
| ре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се п |
| е Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Ду |
| ријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљ |
| а у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... |
| р у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: |
| би Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпос |
| иши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на |
| сним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сл |
| Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, св |
| {S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада. |
| учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изи |
| ке ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев д |
| ни...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовим |
| ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати |
| .{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа |
| вици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— |
| ки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију |
| си-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му о |
| — Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} |
| је се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим |
| више несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се по |
| Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тиш |
| ?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чис |
| вити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто о |
| на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чек |
| , све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица.. |
| p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи |
| Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> |
| војачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака сво |
| оубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нари |
| ковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа |
| цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина сп |
| ложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусаф |
| џилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено |
| абаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју |
| ала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, |
| шетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, |
| злаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много ша |
| урђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, |
| не одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи |
| вела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто прог |
| > се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо д |
| е кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из маха |
| на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни и |
| спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на к |
| ваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај |
| ириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, |
| , у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него о |
| аву од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долази |
| > <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{ |
| не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до |
| илова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила |
| ви снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушт |
| , висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се |
| ељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га. |
| обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пр |
| елам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду |
| о разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, дево |
| ем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему мил |
| и у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како у |
| исли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке |
| избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од |
| ј великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на ви |
| д и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> |
| апиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, с |
| леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} |
| би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако ј |
| е, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, и |
| ина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није жел |
| лом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је и |
| </p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтарива |
| ви говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, с |
| кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и |
| рнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осам |
| Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што |
| уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, |
| иде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у о |
| крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им |
| обром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви бил |
| утро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси- |
| што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: п |
| на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв чи |
| кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наруж |
| оведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој с |
| ројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му |
| дигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, нај |
| ати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блат |
| мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87 |
| у је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем пос |
| фуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћ |
| е.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пош |
| бегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> |
| е.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празнич |
| га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све |
| о прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-сул |
| !</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помен |
| љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, |
| ће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине |
| сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди за |
| сли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гр |
| , чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није |
| су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемим |
| грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад |
| рдак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обичн |
| ни сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје к |
| рисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, |
| луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту |
| ерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-еф |
| је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави |
| од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-кар |
| сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, оче |
| а, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исма |
| гледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> |
| , одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне |
| ре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу раз |
| е с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мура |
| све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил |
| стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и пог |
| се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне м |
| ажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за ко |
| ом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је чов |
| (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша де |
| дим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пу |
| мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на |
| и и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султа |
| на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир- |
| ... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и на |
| осад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш о |
| се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, |
| а пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним оч |
| ице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, п |
| а хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, |
| олико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је |
| а плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она |
| ле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тр |
| час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с ко |
| је.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана н |
| е зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, до |
| а им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-су |
| улине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S |
| уне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он |
| послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (м |
| лада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, |
| 19070_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад ст |
| а и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мура |
| што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говоре |
| !“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и мла |
| ати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас |
| као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока ми |
| ло и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, |
| >Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи |
| једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико |
| шао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пен |
| ђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамти |
| ракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и дај |
| исли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с ког |
| ју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја |
| арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, |
| лашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнау |
| сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! .. |
| апће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прс |
| да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би |
| оплици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p> |
| ааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је в |
| мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје. |
| из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свад |
| чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима аб |
| тарости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; би |
| је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м! |
| то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од ње |
| кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се |
| еном сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид ј |
| ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</h |
| он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада |
| о ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме ср |
| мена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети |
| јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчањ |
| а глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{ |
| далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке.. |
| помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знај |
| е не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже с |
| трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; |
| м руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само ре |
| венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице |
| ди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдес |
| заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> < |
| се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћат |
| и не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; |
| {S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим ма |
| ама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му |
| ма као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се |
| , крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за к |
| а својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S |
| нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, др |
| јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој |
| по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Ту |
| је да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој м |
| Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љу |
| разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на и |
| биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не |
| </p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!< |
| паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p |
| } Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А |
| едом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не поне |
| им очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана |
| кту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Кри |
| ему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исм |
| ариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под з |
| и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница ус |
| мбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Ста |
| ад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! ј |
| о нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до п |
| ом на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да |
| бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену сна |
| и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао |
| у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде |
| бињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић... |
| е беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рек |
| S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на |
| не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда |
| се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па |
| олако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Ј |
| м јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са жен |
| о на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула приз |
| окупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим неве |
| Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан неста |
| в ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им |
| на ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{ |
| остиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, п |
| ш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, |
| не.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат б |
| што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, |
| травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу |
| ди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не пос |
| ликим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, за |
| ца, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чу |
| није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу п |
| не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Сп |
| p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до век |
| заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио д |
| ту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се |
| д за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се оп |
| хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не |
| Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, |
| Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга |
| “ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, к |
| мани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учиње |
| амотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене н |
| жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је ч |
| мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, |
| као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код нев |
| ан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у |
| да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као кор |
| у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер н |
| а кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} |
| ; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише у |
| сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p |
| оле на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су с |
| ијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето |
| арац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смака |
| азмота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препа |
| латом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше бр |
| ишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би |
| браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако д |
| абава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене је |
| ше не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој |
| ивезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одај |
| и: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и |
| во сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук |
| другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арна |
| кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним по |
| шахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је |
| p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну |
| а с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> < |
| ачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху г |
| лов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} |
| читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па |
| ту!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми |
| она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухват |
| {S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској |
| а Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њ |
| !{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конак |
| шикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се п |
| или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вра |
| нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморил |
| рећући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, |
| сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из |
| n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кр |
| на с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> < |
| ј их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на |
| затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се р |
| ричање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Про |
| ку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула |
| /p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто к |
| лу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми |
| о ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је |
| ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи |
| плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрт |
| елом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се |
| разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек |
| , увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста а |
| анем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнау |
| фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не глед |
| аршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим |
| мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> |
| ас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, |
| цима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет |
| а — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су |
| е, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунц |
| љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуд |
| ма њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хану |
| вога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађ |
| се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уск |
| јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца... |
| ал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на |
| се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} |
| {S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се о |
| ка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с |
| (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу с |
| главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осм |
| или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито в |
| астрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан ј |
| Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хте |
| > <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!< |
| е одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе. |
| р ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И |
| на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце |
| ..{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Ца |
| танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горшта |
| Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не |
| </p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и пла |
| еда.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана |
| рем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не |
| е.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај |
| i>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову о |
| ла извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не |
| /p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка с |
| n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџ |
| де рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се н |
| рси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово ви |
| оде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још б |
| олако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султ |
| двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су |
| игде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се поб |
| а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S |
| гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом пр |
| p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је |
| разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весе |
| на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, о |
| сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде |
| ђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка |
| ацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по |
| час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали |
| {S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати длано |
| !...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремље |
| јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељев |
| милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па |
| рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још о |
| не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани |
| рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави |
| а небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пусти |
| ов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хл |
| зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; закле |
| Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и |
| уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пл |
| лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; је |
| екају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не в |
| главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше. |
| на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице в |
| другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> |
| лико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова |
| а код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала |
| ан и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију |
| плаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад |
| били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, |
| сле поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива не |
| урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за |
| колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче м |
| , неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким |
| л-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, ј |
| ..{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепт |
| га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он |
| идано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} |
| паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, |
| им очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од |
| јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко... |
| га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној од |
| мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљ |
| јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу д |
| лава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— З |
| ља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што |
| е стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; ј |
| аути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, нег |
| е, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једно |
| еду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемс |
| ост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као |
| кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спре |
| b n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде |
| } Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и |
| ух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, |
| родужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену |
| ама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} С |
| } Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује |
| ши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, насл |
| разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не д |
| е понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, к |
| о, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песм |
| као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда |
| јени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па |
| ла... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, |
| {S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, је |
| у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру над |
| пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед |
| достан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: |
| <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срд |
| с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако ла |
| сподара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуц |
| Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) |
| оседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким живо |
| лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало |
| лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишко |
| е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни |
| му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он ни |
| забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кр |
| ој јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини |
| ецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p |
| тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле |
| с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од ј |
| а си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато |
| дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, дос |
| и пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друк |
| и за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стој |
| страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето |
| ети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом |
| паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не |
| , а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњац |
| што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мул |
| м мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога |
| купља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни |
| пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули |
| <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка пр |
| " /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућ |
| а, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће д |
| риве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сун |
| дила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило |
| јке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под |
| Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Ју |
| их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, |
| ају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шарено |
| ичари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с теки |
| вот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га с |
| т да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, |
| што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на |
| !{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболск |
| ка још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, |
| увију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману |
| ше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву |
| ту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта ко |
| есечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чуј |
| сковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло прост |
| а ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с |
| ругој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних днев |
| на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде |
| ући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, |
| ула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, к |
| некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад ј |
| припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гво |
| прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И ма |
| з племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом нас |
| год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— |
| и сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи |
| знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће |
| та; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није ч |
| вори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад |
| мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n= |
| га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести |
| оравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће |
| ве живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши |
| ха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...< |
| омшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, пева |
| ице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико зам |
| синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, |
| се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отворено |
| угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место |
| сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> |
| арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тах |
| стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у |
| на удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узел |
| и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, к |
| ем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Ха |
| лека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S |
| вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану.. |
| уо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшиша |
| , и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана с |
| апци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; |
| бачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном |
| аршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, |
| и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и |
| ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена п |
| и-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га |
| , па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отв |
| ико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана р |
| е чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може би |
| ео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је И |
| их усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну с |
| вања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима |
| Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата. |
| p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који беј |
| капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb |
| имовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, |
| а једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо |
| често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетк |
| па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Гр |
| ост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, ру |
| у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фат |
| уши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> |
| м шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина дес |
| ашни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли ист |
| а.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а |
| тем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> < |
| а, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаило |
| н-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху ста |
| Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај |
| пће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не п |
| ут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозо |
| оз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану му |
| , излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји |
| квога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</ |
| се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, м |
| окупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то у |
| месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се р |
| оји је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако м |
| ва, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко висо |
| гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Ал |
| обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичу |
| тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће. |
| т сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом по |
| није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и о |
| е зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук |
| постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли |
| у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће хо |
| ље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним с |
| у него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Проку |
| е тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, |
| јега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој кон |
| ити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај пр |
| p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на |
| и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> вик |
| .</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цв |
| горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгл |
| о јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, |
| у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и |
| , или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не х |
| их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На гл |
| мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— |
| ; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ ср |
| >Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неко |
| а не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, |
| померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И |
| пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде гд |
| сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, |
| >— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, п |
| има; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше б |
| а <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српск |
| ренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врис |
| ити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад |
| “.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с бел |
| } Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом |
| е, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-па |
| их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удав |
| ом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљт |
| дељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин ота |
| дост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па |
| : показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Врис |
| бе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет |
| носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата |
| им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, прах |
| ан, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне |
| о пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распиту |
| се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивањ |
| обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница прод |
| > <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да |
| ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па ј |
| етече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим |
| елој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред |
| а и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, н |
| шљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо н |
| лавом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} |
| л волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух |
| ку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова вити |
| а тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина. |
| .</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз п |
| ?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Ус |
| егово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице п |
| /p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па |
| > <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, ј |
| жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, так |
| рото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече д |
| ом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако |
| ди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад |
| не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, |
| , а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја |
| у има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина м |
| — Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и |
| ова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздрав |
| то на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за |
| утро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахта |
| се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Коли |
| иже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> |
| че устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забра |
| бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од сил |
| х; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом |
| нога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и |
| грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два |
| з вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати |
| љива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха |
| примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут му |
| p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред |
| једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело |
| е да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па |
| зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би |
| је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А |
| робуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Са |
| ушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p |
| ли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младос |
| ку махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и ас |
| уге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтарива |
| ав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота |
| је жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај с |
| ајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисм |
| још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му уб |
| ст.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад |
| Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па |
| свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово |
| пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела м |
| лостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" |
| дају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре п |
| p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, нег |
| ети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за с |
| Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав |
| , а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде го |
| приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од |
| е у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те |
| омшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обич |
| уд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на п |
| ће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, буса |
| луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к |
| есреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале |
| } Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у |
| дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо! |
| мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на к |
| И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не |
| и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза |
| } Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит |
| о, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S |
| и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз |
| p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-п |
| а му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не мо |
| акога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што |
| једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа г |
| а, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арна |
| би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! |
| наутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за |
| >Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина |
| да није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с ку |
| о ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гр |
| зише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јо |
| нице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно раду |
| с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мо |
| хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала |
| <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и |
| епомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22 |
| рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, с |
| о ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче с |
| уха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена са |
| нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турч |
| ква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина |
| је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта д |
| и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле |
| роведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потам |
| узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата |
| што крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као о |
| ано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћни |
| слила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија. |
| /p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек см |
| ер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</ |
| је невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Саве |
| , не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајск |
| невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али |
| <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен са |
| лања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији за |
| у понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли |
| и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" |
| тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> |
| е решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али |
| стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као д |
| , то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже |
| ко се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у |
| д дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе катка |
| ба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узј |
| {S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом З |
| та, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде |
| Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекива |
| Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Ша |
| ), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул- |
| одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се |
| иш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши роди |
| лије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од се |
| у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, |
| ском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемс |
| и-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, |
| а...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} |
| отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле |
| (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгл |
| бу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, |
| ош гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише |
| оте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да |
| ођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе |
| Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледај |
| рирода из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, |
| тви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите |
| уге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па т |
| данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му |
| рговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми |
| посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чак |
| По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, |
| > <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— А |
| а-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели дру |
| <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</ |
| ди Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што |
| ву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љу |
| део, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш г |
| 8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златн |
| азиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка |
| ене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се |
| } Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је |
| е умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је |
| о да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јаз |
| ма! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне |
| тњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубња |
| е силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— |
| {S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гл |
| с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђ |
| о, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му |
| не волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад н |
| лици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кири |
| , радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, |
| био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене |
| ове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бе |
| маћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од |
| а, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле |
| p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар јед |
| рком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је сн |
| х јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану |
| } На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За |
| праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, |
| и и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша. |
| } Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, |
| и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха др |
| рила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили |
| цу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећ |
| и; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! го |
| {S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да н |
| , не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у |
| лу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{ |
| привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута |
| свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трго |
| аширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, |
| духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези |
| је у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала прек |
| вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, ј |
| људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замр |
| да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљу |
| нако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно |
| крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, |
| е, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} |
| мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни поглед |
| ина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ве |
| усти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паш |
| .{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и |
| иљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако н |
| полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} |
| , госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се паши |
| из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су н |
| и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, за |
| шао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, па |
| за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чуј |
| абедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што п |
| у, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђерд |
| ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, у |
| , кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи |
| ре, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову |
| могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и |
| плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кул |
| је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p |
| ца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је |
| он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} А |
| је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S |
| ади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све |
| и га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p |
| више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто |
| кле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџе |
| утке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу |
| , пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише |
| упља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, |
| може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке |
| тварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и врис |
| е, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити |
| ом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене с |
| ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувш |
| се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве не |
| ша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, ка |
| гађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама |
| од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стиска |
| на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садиј |
| не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се на |
| крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-х |
| рнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштен |
| ај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролам |
| је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије при |
| мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; |
| ерине...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њен |
| су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, |
| S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да |
| и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хл |
| по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?< |
| очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то |
| ају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима |
| ина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жр |
| , његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачк |
| тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На гла |
| , Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја д |
| 9070_C5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина |
| ше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, |
| желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га ов |
| а, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком |
| хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се |
| у их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— |
| ри, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му |
| мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; по |
| рамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и |
| тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— |
| е е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту |
| ; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше А |
| , сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, виш |
| ута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на |
| ли медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к |
| унус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арна |
| и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, |
| с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S |
| м, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кла |
| еђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животињ |
| се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Ман |
| киндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бо |
| фчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи |
| има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, |
| омисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, |
| види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаут |
| пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мул |
| сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; |
| боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има нед |
| јпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S |
| љу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час- |
| Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушки |
| те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p> |
| -авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета |
| знаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медв |
| вене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови т |
| ак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb |
| рестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и |
| азмажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара б |
| ани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, |
| зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није |
| дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак |
| ви рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> п |
| а га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху |
| му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није би |
| обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо |
| шкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" / |
| први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много ш |
| сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више буни |
| одитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враће |
| стрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сока |
| Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мај |
| не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n=" |
| светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу с |
| очито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Гд |
| ају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати в |
| з фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, как |
| муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} |
| утро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као д |
| > <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обу |
| с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртв |
| шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних |
| p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)! |
| е се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук |
| ткривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то |
| ну цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку |
| — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше |
| абра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у |
| ју, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} |
| улу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Му |
| зила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамо |
| га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на |
| ог, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и как |
| ека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу |
| ело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као |
| че па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; ск |
| д соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{ |
| ики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брего |
| је сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, |
| ан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, |
| S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам посла |
| ..{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гл |
| много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А јед |
| стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глу |
| Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише |
| икну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, |
| ; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; |
| драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама |
| ћи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад |
| не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело г |
| о сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше |
| " /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим |
| х не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова пор |
| ава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно |
| несвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милу |
| е, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше |
| {S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, |
| из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, |
| ути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина |
| (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали вели |
| е и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она б |
| <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турб |
| ђе, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе... |
| венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говор |
| хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у к |
| амере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и са |
| ча јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси- |
| моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што с |
| и је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну пра |
| ије грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} |
| } Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S |
| у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке |
| дет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима |
| шњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, о |
| же коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни ј |
| о јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (ј |
| увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам |
| шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, |
| Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавал |
| Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да се |
| а, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угруха |
| но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, наро |
| нчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на |
| посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два фи |
| з очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у |
| <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, з |
| .{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је у |
| колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по ч |
| ав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набе |
| као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час б |
| код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а ка |
| од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд |
| а на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, |
| , на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну де |
| дном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула |
| >Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месе |
| b n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву |
| итаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој |
| -Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати- |
| авали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад |
| си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом |
| од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, ил |
| зиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији |
| ао у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за |
| собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах |
| лео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Д |
| а, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу... |
| 6" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, и |
| мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста |
| уће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провод |
| {S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Ј |
| мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S |
| ућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора |
| сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара |
| а скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Чов |
| прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу соб |
| , обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, |
| окаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још |
| ну заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-па |
| ћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици |
| погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да |
| Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани |
| <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; дон |
| тан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, |
| или“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div type= |
| обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошик |
| ом место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још см |
| им тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n=" |
| косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није уста |
| освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не пр |
| се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи |
| су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па с |
| ено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где |
| д своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на |
| p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша |
| ахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, |
| дат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срц |
| вац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемс |
| жом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непрода |
| готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле.. |
| .. од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина |
| гова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато н |
| ј, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу п |
| -паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја |
| .{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси |
| ве мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с |
| то Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се н |
| на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љ |
| атељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му |
| обро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.< |
| ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, пе |
| <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, ј |
| е га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, о |
| мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан |
| горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт |
| чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну |
| н је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболск |
| ог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трав |
| и крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требал |
| и Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати |
| е и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застид |
| је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Х |
| ало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бед |
| вора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он из |
| ивене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију по |
| мо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин ј |
| омаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би с |
| метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у ру |
| ати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; но |
| за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у |
| хти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам |
| мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласк |
| у јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мује |
| анпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на з |
| ад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, |
| д је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је |
| е: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па см |
| и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; лег |
| нка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бес |
| дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепе |
| > <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим ја |
| ла; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разли |
| и само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год м |
| се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале |
| опише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, |
| /hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> |
| аил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар |
| е зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из оче |
| ше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чив |
| /p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збаци |
| као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се |
| , те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасја |
| и махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе |
| де, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојав |
| ој снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој |
| ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како |
| ад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код |
| причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у к |
| } И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!< |
| едне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну к |
| вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети с |
| ка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила |
| рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не р |
| а кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка гл |
| дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би с |
| запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуш |
| <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, |
| рску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и паст |
| о таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Куку |
| да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, |
| у пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој мах |
| ма да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушк |
| и.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете |
| у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако |
| Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дош |
| че:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море< |
| и:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S |
| твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмуре |
| ио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ам |
| сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле б |
| А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баб |
| угарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, т |
| твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули п |
| ошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, |
| .{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш риб |
| ... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних ре |
| ће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се |
| рског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арна |
| ој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му |
| укувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type= |
| ..{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} |
| а паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} З |
| е присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и п |
| се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта |
| /p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу т |
| си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи з |
| ушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћ |
| не, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао |
| тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш |
| мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у |
| ди, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} Н |
| умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> |
| тарост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи |
| удост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују к |
| ућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич |
| камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (с |
| г што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, не |
| , обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша т |
| етиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би р |
| у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p |
| и, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у ње |
| пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то |
| о!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> |
| јатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, т |
| реме и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степ |
| други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до |
| јим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно гор |
| и?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу ку |
| и, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и с |
| зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S |
| заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рук |
| адан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Т |
| и пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико |
| ни, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште |
| снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у |
| ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са |
| наутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; мет |
| те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му |
| израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним ја |
| говор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да |
| паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опко |
| очне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се на |
| S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која х |
| ор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнау |
| арза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га не |
| ле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— |
| а Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које |
| кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, |
| дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фат |
| зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} |
| а и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и р |
| ; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу |
| >Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, з |
| S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па |
| као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топ |
| душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турс |
| 56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и |
| авиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и |
| с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, к |
| ма, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више |
| .{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца и |
| м: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека |
| е љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надс |
| а.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха ро |
| невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест |
| даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм |
| исли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула с |
| нио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата |
| иви у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махала |
| гла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта |
| лушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— А |
| и-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џе |
| ња причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору п |
| као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, |
| шао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из ран |
| ан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци њег |
| ћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> < |
| у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и т |
| а је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S |
| емси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша |
| а украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стран |
| ва кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада |
| Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у |
| зук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} |
| ре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакар |
| крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Му |
| ати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула- |
| лка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ сп |
| дук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу |
| Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи д |
| Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако |
| > <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемс |
| 0_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша. |
| да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики |
| очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази ми |
| не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали |
| ишта без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> |
| муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</ |
| омоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турч |
| комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Гра |
| доцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и |
| после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахар |
| /p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз в |
| ину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> |
| а је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Хали |
| а се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша ј |
| иде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглав |
| к Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је осве |
| исли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави... |
| ко ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} |
| тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, о |
| е она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му |
| оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су |
| е старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по к |
| е, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубим |
| оруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Нико |
| ангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говор |
| м је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очек |
| оследњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше по |
| мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли |
| хову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадр |
| Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је би |
| срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата к |
| рај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути! |
| моли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна |
| оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> |
| ; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила |
| и људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прега |
| обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се |
| ћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Нас |
| р Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, су |
| на сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арн |
| сле, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за |
| после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; |
| срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} |
| му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери ре |
| под левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пу |
| е се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски |
| очита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" / |
| н како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише |
| а девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у |
| ас плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, |
| а оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима |
| -ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друш |
| Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вр |
| се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на ког |
| м, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави |
| ри и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>О |
| џан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује. |
| по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута |
| , с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих п |
| два да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ип |
| крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по ду |
| аћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па |
| ке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шам |
| а: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој р |
| утка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну ама |
| мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— |
| досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна пребо |
| ="SRP19070_C18a"> <head>XVIII</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болу |
| послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде |
| , из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ни |
| чике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузов |
| ужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем |
| ним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једно |
| град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по в |
| ва, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахн |
| си-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава |
| истану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три год |
| венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{ |
| усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши |
| Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много |
| ореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, х |
| то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој ха |
| ур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак |
| еда, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога |
| ста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе о |
| оња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтаривано |
| На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сј |
| не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на |
| <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јунач |
| ла?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био мла |
| се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изи |
| обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опаса |
| жи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, |
| > <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И л |
| Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapter" |
| Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека уј |
| ављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (нео |
| ан кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с |
| шна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску си |
| овчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла |
| н.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S |
| Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без |
| дерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане з |
| што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто |
| е на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче |
| улов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, |
| ђим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, |
| ући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити и |
| жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на |
| бро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, |
| лук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однес |
| бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радо |
| Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница |
| ама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица: |
| муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а |
| Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све |
| удних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невес |
| Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој п |
| !“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца |
| паљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту |
| е пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема му |
| ни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим |
| руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узв |
| > <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но |
| три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле б |
| час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница доб |
| , ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа |
| покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај б |
| тавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито |
| {S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су |
| рца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скр |
| стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> вел |
| софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у го |
| ман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ пос |
| ије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава |
| сање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и м |
| од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, а |
| </hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се неве |
| азбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно |
| дне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре |
| о тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама и |
| . аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби ш |
| војим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину |
| ад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на пр |
| оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, |
| з одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-сул |
| фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитв |
| хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, |
| лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму.. |
| опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И г |
| говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина... |
| ан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком |
| да му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и |
| а соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: |
| ле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на |
| ела с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови про |
| и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне То |
| <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, |
| је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; |
| , ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, зај |
| /p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова пома |
| мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих |
| ..{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Л |
| друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једн |
| рац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турс |
| једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу она |
| зрадити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је гр |
| гао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не ум |
| з груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} |
| , сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у ду |
| су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с му |
| а не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венча |
| са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! . |
| гинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} |
| атње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110 |
| с, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српк |
| у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети |
| етовати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} |
| продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А |
| етајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на ко |
| .{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не ви |
| ри године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива |
| е Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, в |
| од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу |
| ула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога пл |
| разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харем |
| љи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топли |
| њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњ |
| су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јас |
| уци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен |
| т коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, з |
| у је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... заб |
| у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу |
| разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, пр |
| трепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лиц |
| у чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са своји |
| била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си |
| ашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну |
| аре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени |
| мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, му |
| , а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Ш |
| ц: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не пл |
| и мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За |
| о је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младос |
| шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз к |
| b n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано др |
| целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и јед |
| ну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S} С |
| И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{ |
| одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ |
| Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да |
| ећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју бла |
| ло ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у ра |
| ате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда |
| одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им муже |
| оког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слу |
| ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је бл |
| брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јад |
| јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта т |
| и робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља г |
| одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, ка |
| , вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затв |
| ној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај нис |
| о кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по ру |
| ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој |
| ке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврди |
| рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Да |
| ви од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с |
| ед кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи |
| вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лан |
| а свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јед |
| ава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако |
| шта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То |
| кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> лу |
| њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом р |
| и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим мл |
| е, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарен |
| а.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да с |
| чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на |
| 3" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> < |
| диће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кул |
| Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> |
| застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се |
| страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајућ |
| сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем |
| тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тад |
| треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав |
| доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик |
| ој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу чита |
| улина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне р |
| крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с |
| крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у |
| у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и |
| да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Пр |
| и ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не |
| влада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се с |
| ода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста. |
| је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не суша |
| јци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи |
| одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах |
| ашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле |
| и лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатин |
| ла песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајн |
| кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећ |
| адноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би |
| у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску посло |
| л; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбо |
| шавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује |
| је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трип |
| ју од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га бил |
| ен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, о |
| и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне м |
| “, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до |
| , ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, т |
| {S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p |
| у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не зна |
| у у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио м |
| ује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је |
| та, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали са |
| Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и |
| тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло |
| јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> |
| од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на с |
| сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи пр |
| анима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе... |
| тање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са с |
| или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S |
| онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радост |
| последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Мах |
| о, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан |
| смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања |
| ије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханум |
| ега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...< |
| јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шем |
| га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; |
| ћима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да н |
| је сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више и |
| ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим |
| че трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви |
| р нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би по |
| ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене.. |
| е слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и |
| <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И ве |
| мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаи |
| на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па пог |
| лахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по |
| хово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бле |
| Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, г |
| узовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, б |
| и од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! |
| је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гу |
| је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан ни |
| исма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не сл |
| дује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, |
| изнао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху св |
| ије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час н |
| S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишах |
| ети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антериј |
| лина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по |
| кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако |
| д Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њо |
| 80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код |
| ја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер с |
| та, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђош |
| ад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у |
| мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају т |
| ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падиш |
| чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад нич |
| едан, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <p |
| ака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с |
| {S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине |
| истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с х |
| скога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и је |
| чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не |
| ке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога д |
| .{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштв |
| , што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметов |
| и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, |
| ста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, |
| Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, и |
| <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким |
| о; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде з |
| које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је |
| олно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је. |
| и умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило |
| шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке ст |
| оплица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не |
| трашним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали |
| а погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесим |
| огу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> |
| ио човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или |
| ер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладно |
| а језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, |
| је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и |
| ајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., зем |
| мрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} |
| ет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, |
| е се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одај |
| /p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатини |
| ати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-ек |
| се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „И |
| етало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине к |
| ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју н |
| собљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незак |
| и Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но дв |
| киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, шт |
| ког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачко |
| за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом с |
| .{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобрава |
| , сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаути |
| у пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћуте |
| :</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав иб |
| у се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела |
| >— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, |
| , „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба |
| а као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p |
| кацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се ко |
| е, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обуче |
| улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексери |
| псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, |
| фуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледо |
| ; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достоја |
| Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су с |
| {S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка це |
| е само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quot |
| великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је |
| pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; |
| " /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи скло |
| на; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад беј |
| ign> </note> <note xml:id="SRP19070_N2">Соко.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| а ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати на |
| му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле |
| .</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Проку |
| .{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле пр |
| е, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путова |
| олу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по ле |
| врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуко |
| има разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњ |
| му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, |
| који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника |
| е при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки |
| баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у |
| </p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до кори |
| мијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаз |
| ве то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, у |
| а.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерл |
| осле пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини к |
| </p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, у |
| никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, |
| под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, |
| хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра цр |
| е украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама |
| јце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране. |
| чу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ни |
| његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Н |
| и јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који |
| ам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нек |
| екује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са |
| 0" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке |
| и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први с |
| ре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби |
| етила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла |
| Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је зн |
| ини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњ |
| ка, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут |
| Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да ј |
| ...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и |
| о колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> |
| рбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су |
| ода из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, де |
| петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</ |
| било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И н |
| ра, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше уда |
| а му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан |
| е није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад |
| буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје дес |
| ник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био на |
| га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима но |
| S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} |
| е га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити |
| красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за в |
| а, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од |
| где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, < |
| огато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јо |
| стила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину |
| наути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до |
| анумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршил |
| гарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердив |
| на...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велик |
| но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма р |
| че, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси- |
| свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Ис |
| pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; |
| ра: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску м |
| ије ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан ве |
| аставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, |
| мелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Уср |
| у...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чу |
| његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут |
| них грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конац |
| не, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и к |
| гелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, |
| опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, |
| “, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу ур |
| -султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати- |
| али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан |
| ише ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искоч |
| , стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не в |
| брали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају сво |
| окупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је |
| онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му |
| /p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама |
| како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад |
| о била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да |
| окупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљ |
| ула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, |
| S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну стра |
| ер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромо |
| И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, за |
| ифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за сме |
| хмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопа |
| рошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Хали |
| во); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, |
| ли Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> м |
| on" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћа |
| гра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S |
| ељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велик |
| о посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој |
| ју јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према су |
| о је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања |
| ога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{ |
| му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци |
| ..{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шуш |
| небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакал |
| пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} |
| се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у сви |
| похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући о |
| љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— |
| ис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са |
| упљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв! |
| и јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Ог |
| е, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо |
| {S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама |
| рији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, |
| ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост |
| лила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодрали |
| и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, |
| Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} |
| е писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А |
| и од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чи |
| уља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, |
| на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе |
| крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђув |
| чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио |
| стрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гол |
| ћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у |
| бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> < |
| и, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спа |
| и ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се про |
| аутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а |
| гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише |
| и, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна тр |
| собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила с |
| ма и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb |
| ве, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном см |
| Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, |
| ријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође |
| ке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чу |
| је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху ску |
| ађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ног |
| м носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти т |
| , из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташ |
| Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се ш |
| -Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа |
| по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" / |
| , јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту |
| руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А |
| ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова |
| под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</ |
| цио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{ |
| на Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве ма |
| а би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако разма |
| земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љу |
| ер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре д |
| суђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње |
| лаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује н |
| амигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисл |
| а.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли |
| испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глав |
| на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ак |
| p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да г |
| а, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још с |
| муни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом |
| p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} |
| о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и см |
| лина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз |
| , намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледат |
| рицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на |
| pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав погл |
| ки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и |
| еле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се |
| ади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" |
| да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мул |
| е жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и ту |
| p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ног |
| што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је |
| крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мисли |
| руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује к |
| ира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлеп |
| се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта |
| да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, там |
| м...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{ |
| а главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код |
| а испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима С |
| с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженст |
| Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, |
| гани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јас |
| , од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на |
| ха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два м |
| S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Мах |
| бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, |
| ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, мла |
| че;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Ар |
| не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— А |
| кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље |
| петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела п |
| а, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачки |
| сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стај |
| исоко, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, |
| као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуц |
| бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса о |
| м Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Го |
| е земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахм |
| о...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш нап |
| о стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, |
| з града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен |
| {S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type |
| Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: |
| цу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке |
| гова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једа |
| е степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да |
| великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше |
| су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још ј |
| а мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, |
| лтан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутр |
| ио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{ |
| јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, |
| кочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да с |
| према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, |
| уж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увел |
| ростреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се |
| стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о п |
| ела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила |
| ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи |
| кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио к |
| на сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег бе |
| гова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара |
| на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту п |
| није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А ни |
| : чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отид |
| претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чу |
| ођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног двори |
| лина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој л |
| зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} |
| прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! |
| ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi> |
| м старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтар |
| .{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да |
| азговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с |
| оће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е |
| епелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред о |
| ашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они з |
| бу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно |
| д-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Му |
| ку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господ |
| у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи д |
| овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збр |
| вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, измеђ |
| литву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се з |
| а гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи ост |
| и се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме вен |
| Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди |
| , па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући |
| ића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi> |
| г зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако ј |
| ubSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин мла |
| е учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шем |
| је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио |
| беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипа |
| утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за |
| {S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само |
| S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах при |
| још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и |
| е се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, |
| , да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд |
| /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, |
| ј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се гот |
| них крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутс |
| упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, боје |
| старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарњ |
| рај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На |
| свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— |
| ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, |
| н, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! р |
| а груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше |
| из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла |
| а без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, в |
| ко скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула |
| лачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а по |
| ; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и |
| зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „све |
| ре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би прете |
| исто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати- |
| S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а кам |
| аји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с |
| ултан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га зва |
| невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, |
| ашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика... |
| .{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке |
| и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу с |
| е смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гро |
| и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна |
| ски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те |
| квом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашин |
| оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна н |
| смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, |
| чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, ус |
| лачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула- |
| ц се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пу |
| то...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; му |
| ...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арн |
| и, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо |
| и коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где |
| то су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, |
| купље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула д |
| Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арн |
| ишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, |
| в си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашин |
| више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице |
| рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} |
| тати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И |
| : има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шезде |
| } Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! |
| има, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у хар |
| ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Та |
| па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни |
| тво, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, понос |
| жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна г |
| о.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се мож |
| а. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, н |
| не, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово ору |
| :{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра |
| па реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало пре |
| телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или шт |
| чила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тум |
| ну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само зам |
| урди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, нег |
| , те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div type="n |
| pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспрат |
| Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од |
| све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнае |
| лима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три ода |
| аутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беш |
| мо се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и |
| емо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и |
| осила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван пра |
| мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi |
| ретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кро |
| е помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, п |
| Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фа |
| урне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар |
| и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни глас |
| о аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грозн |
| сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за |
| ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, |
| Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} |
| испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехо |
| b n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! за |
| ра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и |
| л додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је |
| арају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голу |
| ћи, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта |
| авану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да л |
| о што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад |
| о да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бо |
| лену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не |
| и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилаз |
| га све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се |
| вореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски д |
| ајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се |
| та неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, |
| > <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од с |
| овори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>П |
| д урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, |
| ја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, т |
| и некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и в |
| ра Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, |
| лам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!< |
| 22" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и |
| оја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“. |
| сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев |
| {S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку |
| зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не напад |
| а се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке |
| ивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као |
| е оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> < |
| на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе јез |
| ју!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су |
| о вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован |
| а Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са |
| ама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их к |
| едсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј |
| е закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпос |
| , откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брд |
| ице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очиј |
| ије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужн |
| ку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у ха |
| на више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомич |
| овара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим доп |
| га дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> |
| ње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих ко |
| будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и проз |
| “.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда п |
| и, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, оп |
| земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњ |
| пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастреба |
| јекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се ври |
| p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, |
| и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји ни |
| на, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Ала |
| шину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима про |
| ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихват |
| што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.< |
| воје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем пр |
| мова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може |
| ројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, |
| леће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фа |
| ла више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча |
| очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она н |
| њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му |
| пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан |
| ан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко |
| -хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројезд |
| меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим да |
| ов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњ |
| преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Па |
| ично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фа |
| онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, |
| кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаник |
| орави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" / |
| зо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у |
| ц није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без |
| смех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову |
| ани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фа |
| .{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’! |
| ла, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом прати |
| мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растај |
| било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је с |
| од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу |
| и једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њен |
| се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује |
| ао женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима |
| ини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није |
| , пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с |
| сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, |
| угарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је |
| ула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се уда |
| а је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по с |
| преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека ј |
| серима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су сву |
| тина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, |
| с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени п |
| а; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до к |
| кујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће глав |
| бан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли... |
| S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш са |
| n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу |
| ало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици |
| имова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали неср |
| ући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чу |
| мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115 |
| у све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игр |
| запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем |
| па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима |
| ично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама |
| вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико |
| позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много |
| на и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико шт |
| и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке |
| а лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су позна |
| етеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атов |
| ову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb |
| од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из |
| намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красн |
| несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави |
| n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је |
| S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нис |
| његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамот |
| Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено |
| турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је |
| коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Мл |
| ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше с |
| је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин јед |
| је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор мног |
| 19070_C13"> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио |
| ени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу ј |
| и плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Ар |
| високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као д |
| ја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путе |
| лако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb |
| не деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турс |
| е.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све ве |
| лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, |
| гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови п |
| у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, |
| о, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дар |
| оз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џ |
| није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мул |
| је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више б |
| одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод |
| {S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, р |
| у родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља вр |
| лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из сви |
| ил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за |
| па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не бој |
| ишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арна |
| , гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокуп |
| е истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} С |
| ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и порт |
| умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је т |
| {S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му |
| тио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после ода |
| .{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској |
| рдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и |
| се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb |
| } И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у |
| у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају |
| сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му служб |
| љда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и п |
| нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} |
| инуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он п |
| !{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већи |
| е: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе |
| по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „ |
| p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршав |
| афез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде |
| овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, ук |
| га колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили п |
| ан, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су |
| ли да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" |
| јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати он |
| } Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с |
| а амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијај |
| {S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати |
| лла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S |
| вно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај |
| ало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је су |
| ој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не б |
| скопаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни |
| скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу там |
| пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој пр |
| онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зул |
| ер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може |
| pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, го |
| му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шем |
| вијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех разв |
| азвукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p |
| р кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама |
| не туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне |
| литвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с |
| здржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши |
| на, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка |
| дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да |
| еле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар |
| Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисл |
| кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, и |
| </p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може. |
| крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; |
| се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, |
| а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несре |
| брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук |
| и; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник |
| па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају ј |
| р час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, |
| а.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузови |
| орелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевим |
| свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, |
| с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с |
| ола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, с |
| ели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупча |
| ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S |
| човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш т |
| а реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хва |
| мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајућ |
| сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познај |
| у мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и |
| е сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би |
| сташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>сул |
| ... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шт |
| 70_C10"> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас |
| а љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Пам |
| две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека |
| ме молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се |
| а рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи је |
| ве будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупч |
| S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида |
| о имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему |
| сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајк |
| е друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба ве |
| хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена к |
| а нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој ка |
| лас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају |
| кићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегор |
| иње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да ј |
| ик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љи |
| елејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што |
| виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено |
| >Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја би |
| и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидет |
| је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори |
| глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим |
| ћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче |
| на се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим |
| ку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим. |
| тово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим |
| тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</ |
| ци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој |
| трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују оку |
| зла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хај |
| <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се з |
| ремћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, |
| то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и ру |
| рат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати |
| рне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, |
| у уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— М |
| сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је |
| ead>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом г |
| ук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна з |
| на ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке |
| озори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на ми |
| у не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где б |
| 18a"> <head>XVIII</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>К |
| у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне д |
| ла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разум |
| о...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мис |
| жама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика ј |
| и, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није ски |
| непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је |
| е, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она дв |
| да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мо |
| ву.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова |
| како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина п |
| S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и |
| тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да |
| динца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој пр |
| p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је |
| укле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње он |
| .</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње н |
| и; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне |
| > <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Свед |
| турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и ц |
| асмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фат |
| о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира |
| е девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуб |
| ш кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом |
| говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, |
| није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђ |
| зику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „пад |
| плици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и |
| и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен с |
| иџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћа |
| се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав |
| ведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, по |
| тара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} По |
| кукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пр |
| јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара |
| лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу о |
| лиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као вос |
| телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи |
| коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S |
| би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих ку |
| ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха |
| хо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући г |
| ајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрп |
| акла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што |
| да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети н |
| султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза |
| авана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану |
| војке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p> |
| рвом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе с |
| свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; дан |
| е-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чи |
| -беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Как |
| онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са св |
| одметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Про |
| </p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, |
| и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ах |
| не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једн |
| то живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну дев |
| де му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, остав |
| к, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман |
| ћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула- |
| ћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осм |
| n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type=" |
| n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <p |
| ="SRP19070_C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с да |
| RP19070_C17"> <head>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се |
| јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... ко |
| ске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз проб |
| ЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕО |
| сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма |
| руди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> |
| ли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само с |
| Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цари |
| ти, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како |
| напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И |
| е удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што до |
| плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао |
| кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катр |
| :</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару |
| и његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принце |
| м никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу. |
| рвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад |
| љи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпу |
| ђе у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-х |
| срећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и |
| та како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он |
| > <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, |
| амен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, |
| раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишара |
| ре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из вр |
| момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцвета |
| а, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупан |
| ин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја |
| Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А он |
| је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исп |
| падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара |
| о као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" |
| убав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испарав |
| рти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; у |
| земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину и |
| тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нек |
| кој страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S |
| рана, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето... |
| ако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, ле |
| ш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми |
| , како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, |
| аган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе |
| му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, н |
| ићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арс |
| и у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила м |
| а може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а |
| за раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кади |
| ене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> |
| кама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са |
| пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Бос |
| горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора ша |
| па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици |
| ; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и |
| већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, |
| корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, зе |
| .{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајк |
| ..</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршав |
| дало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малакс |
| да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чед |
| у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у |
| к, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код к |
| е радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра доне |
| ј глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала |
| д, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати м |
| вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита |
| гов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на м |
| пчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте |
| очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а |
| ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што |
| аци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, |
| а“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан т |
| И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, с |
| ом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, |
| : све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као д |
| , свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљ |
| па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и |
| ећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S |
| осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања |
| ир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, |
| несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалу |
| ово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе |
| и? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће |
| , како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Л |
| оси?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир |
| клела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </di |
| су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена |
| х развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову... |
| постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исма |
| ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине |
| ах.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не |
| зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-ханумин |
| а... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан- |
| ј одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</ |
| немирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да < |
| нуминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним |
| ривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светите |
| Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{ |
| у, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном к |
| S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Проку |
| где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љу |
| о на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себ |
| е са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>ма |
| мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје |
| ри, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се не |
| но пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешт |
| а их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} |
| е нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер м |
| , полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у |
| оше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га |
| то, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се |
| н, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му г |
| аје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{ |
| ана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад в |
| и, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И посл |
| pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!< |
| нима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да |
| у рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, јо |
| аше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-т |
| .., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет |
| изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>До |
| одина“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и |
| да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо |
| S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или к |
| си-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у у |
| ла обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S |
| оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зим |
| } Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака с |
| као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њ |
| нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, св |
| ...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварај |
| палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Ку |
| стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Кук |
| ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију |
| еч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито |
| м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род |
| етак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Проку |
| Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно ју |
| е хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро? |
| на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на |
| по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што м |
| > <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница |
| и бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви но |
| ћана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и м |
| т од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих |
| ј је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама |
| ...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Мла |
| сле на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим |
| зети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам |
| з врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p |
| — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете игр |
| ва; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док с |
| од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на |
| о целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трун |
| мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S |
| као бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га |
| пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много ду |
| ене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов |
| добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S |
| стао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула |
| тру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао |
| едан долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, |
| ан! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пун |
| и ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му |
| век, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристад |
| ...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој прост |
| јати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена бе |
| у је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не |
| но њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и м |
| ко, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханум |
| ако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара |
| бињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе г |
| P19070_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је уде |
| поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто |
| Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за |
| :id="SRP19070_C10"> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота ду |
| иљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дв |
| за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, |
| наутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи |
| им чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Јед |
| а, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ т |
| та јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није чове |
| кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатво |
| на душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S |
| а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како |
| о, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; пос |
| јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што |
| изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде |
| ! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску |
| трчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, |
| } Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове |
| заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Пр |
| уди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити |
| Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и |
| мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из о |
| <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја би |
| каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, |
| атаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> |
| предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер |
| копа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њег |
| грејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама ар |
| амбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на |
| n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолско |
| е; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају сна |
| по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улаз |
| амбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румели |
| амо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил |
| осеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода |
| p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице к |
| а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, |
| м недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— |
| е тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја би |
| Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Ч |
| звлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{ |
| арац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге шт |
| ...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни.. |
| д Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142 |
| а глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Ше |
| су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путниц |
| надолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, |
| крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застир |
| ; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види му |
| са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, т |
| и од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као у |
| нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си б |
| о је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} |
| ки; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибриш |
| агодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, |
| шке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је |
| ул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је |
| подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад суз |
| господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде |
| ић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројез |
| p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Б |
| бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли |
| му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, |
| напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова. |
| арен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђ |
| За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувен |
| ло грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула |
| Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S |
| 72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без об |
| ма; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, с |
| с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, чел |
| е ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај |
| око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с д |
| тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паш |
| арама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога к |
| мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и |
| промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу |
| тране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{ |
| а је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} По |
| до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, |
| вна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком |
| за и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук доне |
| Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути.. |
| дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије |
| дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од |
| шта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе |
| и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе сла |
| ..{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели |
| и <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци... |
| уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S |
| доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S |
| снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{ |
| носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две |
| е до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је |
| природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће |
| али су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађани |
| п тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Ста |
| олико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним |
| ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје м |
| Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div type= |
| лавом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, па |
| и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном м |
| ски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег м |
| нако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти пору |
| ми.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, |
| једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зн |
| „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како ск |
| рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је |
| стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул |
| се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те ис |
| е тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} З |
| тењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет ли |
| он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> |
| лободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да |
| , иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме т |
| пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе п |
| ти-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући па |
| рио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, п |
| p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту |
| ин<ref target="#SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јен |
| си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— |
| би, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си |
| } Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већ |
| ољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; би |
| с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девој |
| обиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и |
| ије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и |
| ајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многи |
| изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не |
| слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> |
| Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер |
| то лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би |
| S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, мож |
| ...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не по |
| поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.< |
| знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, з |
| ав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бог |
| је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људ |
| тан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Бо |
| што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и з |
| каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући |
| нце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос |
| изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје |
| але пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих ми |
| срдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султа |
| мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи |
| страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими п |
| Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су т |
| з разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које |
| е рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ип |
| .{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заи |
| рним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три па |
| ун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да с |
| : на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су по |
| о јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице уј |
| : чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим зе |
| ује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.< |
| , који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онак |
| зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} |
| н и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и ст |
| је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише весел |
| пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонил |
| е буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо |
| вцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и |
| им грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде м |
| а срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, ста |
| ла, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме курш |
| е?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем. |
| {S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти каже |
| трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко в |
| а не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немо |
| , ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом о |
| чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод кој |
| о застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“ |
| .{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај с |
| боје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту т |
| че свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од по |
| гала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ ск |
| ница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећ |
| алим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Прав |
| > <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи маж |
| } Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} И |
| мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта |
| чио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мен |
| леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у |
| ваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска |
| та пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша |
| „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила |
| ратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства |
| " /> <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди |
| а.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, о |
| конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи |
| ема сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаут |
| } Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> |
| ахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задо |
| , будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед |
| беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед |
| -беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед |
| чину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величин |
| -ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну |
| , но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Мој |
| огледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S |
| ко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сва |
| лена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут |
| полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, |
| е су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, |
| ије устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја |
| ао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, |
| данпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаут |
| p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветн |
| 33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са |
| џаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од |
| <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-б |
| још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, ил |
| ад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремат |
| и робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бака |
| р, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће бог |
| у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине сва |
| пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико ј |
| а, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још |
| рва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумин |
| , извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено |
| молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира |
| мболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јаст |
| улук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се |
| {S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, |
| ога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа |
| ише но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, с |
| лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p |
| рио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бог |
| шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мис |
| о реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци кр |
| а онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако |
| једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна |
| ој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шем |
| га дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Ар |
| уда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим |
| којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била вен |
| и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, п |
| ви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, сра |
| >срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?! |
| ост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу оло |
| толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није мог |
| -Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жм |
| ју се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод ф |
| куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд |
| Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, |
| -ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, ( |
| кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да |
| резан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо< |
| Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јес |
| у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, о |
| Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и п |
| пији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врући |
| ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да |
| да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> |
| ве гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински ц |
| а Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, одн |
| И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад |
| где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ни |
| Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, ви |
| стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Матер |
| раго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао бил |
| д крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв |
| немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си |
| љ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-беј |
| и; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те |
| а Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div ty |
| i>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо н |
| рећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај тера |
| ви...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина. |
| е!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв ил |
| режа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S |
| латом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, |
| о, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Ше |
| азну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си |
| мије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! |
| ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, крас |
| та не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-п |
| оже се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући ш |
| м хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на |
| енди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јор |
| тена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Ај |
| прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори |
| , кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање |
| милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="10 |
| клиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, |
| {S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј |
| ога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ К |
| ем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо т |
| ем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчам |
| ем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо теб |
| м ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријат |
| шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме сл |
| го.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да прим |
| скидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевр |
| бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то неће |
| Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује |
| сићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се му |
| ебе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Ше |
| кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћ |
| а, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метн |
| о пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница |
| и; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! ви |
| у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и |
| е; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури |
| ог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на м |
| ..{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена кој |
| Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село г |
| а.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спа |
| н ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; расто |
| </p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи |
| > <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! |
| <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама |
| ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и ко |
| а’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења |
| — Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, закл |
| о, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и |
| гдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, |
| змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу |
| p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На гл |
| ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, |
| } Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си п |
| } Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариван |
| е. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и сека |
| га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то кра |
| к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену с |
| крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} |
| модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом |
| а оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и п |
| : кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењ |
| ка.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазн |
| ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај.. |
| } Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} |
| То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам |
| е сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арн |
| аву камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си |
| p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па |
| е је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-сул |
| лико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слу |
| горела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-паш |
| ра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шем |
| пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-с |
| и ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми |
| та.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p> |
| (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануми |
| ..{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</ |
| не хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе м |
| дрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди пе |
| окацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурен |
| кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра к |
| ла би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> |
| } И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, |
| ке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад |
| ух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се пре |
| пали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огл |
| ави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема |
| оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, м |
| љу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија г |
| и, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа ње |
| свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Ци |
| ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближње |
| , изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади |
| орили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом ре |
| b n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, а |
| на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, |
| својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује |
| , истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет |
| ад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима сва |
| е се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, мом |
| се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан- |
| оком а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гус |
| нски и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним см |
| за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; ал |
| ултанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариг |
| го је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, н |
| к дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, сила |
| много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и добро |
| ође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад. |
| мси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, |
| од Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да м |
| и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком |
| е је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде |
| према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и п |
| елом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода |
| .{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка нека |
| е уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете С |
| бља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жму |
| несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене |
| може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућ |
| их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, аа |
| ајпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, |
| с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а |
| дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену |
| не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p |
| је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је |
| посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халим |
| вде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у |
| краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себ |
| b n="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.< |
| е, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио |
| ушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S |
| вара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му |
| већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између ле |
| грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сест |
| овори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, мој |
| ознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и |
| о суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало пов |
| } Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ак |
| ма за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге |
| ци, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако ста |
| љинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Сво |
| си-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, |
| азук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{ |
| hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се мн |
| , рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се н |
| о високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причврш |
| лејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук.. |
| омењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкињ |
| ј буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“ |
| ша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{ |
| а многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n=" |
| има миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и |
| а ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако |
| донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила |
| тво, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се п |
| ри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане |
| е, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски реп |
| а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је ум |
| крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћ |
| клија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, нек |
| дни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће т |
| пљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из |
| с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо |
| Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговор |
| у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред с |
| ајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али |
| погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, |
| ранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине глав |
| убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнау |
| ка, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе неза |
| њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се |
| образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко |
| n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала к |
| ише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту ба |
| ста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мул |
| у, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ ус |
| </p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја |
| па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао. |
| , и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окре |
| узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back |
| иму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће |
| Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од |
| нику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад |
| једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш) |
| бе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и |
| ја“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} |
| , а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његов |
| у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећн |
| а, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан не |
| ко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даров |
| ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{ |
| е.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на догов |
| учи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, ма |
| знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, |
| ту дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово шт |
| сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и |
| >— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав гр |
| победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају |
| е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђу |
| ао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не |
| осле караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> |
| јају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су ве |
| ни од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље т |
| лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дрш |
| стељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постељ |
| венде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> А |
| узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним |
| н човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, |
| горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поре |
| Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како |
| > <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато |
| уда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега |
| да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није прича |
| млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, |
| >Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" |
| читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> |
| ила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалва |
| рља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала пот |
| им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он |
| ела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље д |
| о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека |
| је својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а |
| ти-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој зави |
| једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову |
| „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови сино |
| х кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, |
| ахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једн |
| } То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом |
| е казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио |
| з бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину ј |
| да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли виде |
| p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, |
| хове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од њ |
| дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год |
| -бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, беб |
| обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као о |
| териних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узви |
| понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p |
| лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И вид |
| прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар |
| све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, ка |
| ио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и после |
| чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, |
| дрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белог |
| ислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збу |
| вним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер |
| с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У |
| ушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове н |
| ама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз |
| она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на дру |
| у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, |
| досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, пр |
| јци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!.. |
| ма два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулни |
| а, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Ова |
| и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог |
| купчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" x |
| у, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су с |
| једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише п |
| ене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друг |
| {S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прок |
| ади, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па с |
| воре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Д |
| <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га ч |
| рне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, |
| /p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот ма |
| </head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој |
| буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан |
| тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у |
| >Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> |
| „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-хануми |
| лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледају |
| ријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио. |
| , по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин |
| се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има |
| </p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> |
| д капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, |
| ула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, п |
| е наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то је |
| катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прља |
| вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо д |
| е погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племе |
| ља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обаз |
| девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може |
| , тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар приј |
| но вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те с |
| рокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене |
| ри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо |
| оћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срц |
| чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, |
| ла.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p> |
| сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, |
| а с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше ма |
| секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— С |
| то направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова |
| ин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фат |
| е и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-сул |
| итњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ћ |
| а мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало |
| велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и |
| е на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари |
| анак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљ |
| песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела |
| нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих |
| , простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање |
| здух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{ |
| доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој |
| и, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљ |
| ил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили |
| егов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадосни |
| ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, |
| а га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом |
| се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако |
| Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и мил |
| о те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, м |
| , а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда |
| узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је д |
| ат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени |
| један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца ком |
| .</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к |
| ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-х |
| дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од |
| име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> < |
| не, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Ф |
| дине пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најле |
| мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисав |
| рила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, ње |
| р да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што н |
| а она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, |
| тној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу каме |
| иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу каме |
| ајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво |
| ; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} |
| мелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из |
| иљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв п |
| ији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— |
| е сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, |
| аман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом |
| робни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи |
| је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена. |
| што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсе |
| ове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, |
| {S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у |
| одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харе |
| е погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> < |
| ата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мули |
| одом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе |
| е! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћен |
| } Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; |
| мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Ле |
| мишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа |
| , од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан |
| ике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке ид |
| а, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио |
| head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} |
| ости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била |
| , но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу пре |
| ул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом |
| <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да пева |
| узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти |
| сту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на о |
| е Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап вод |
| p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнау |
| тотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша к |
| том, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на |
| сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се в |
| аздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са с |
| е да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат.. |
| у утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте |
| уше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не с |
| >И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— |
| } Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота |
| Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало г |
| да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, |
| онови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу с |
| је Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео ц |
| /p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, |
| зне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, прогов |
| одина му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој |
| ним златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекну |
| с у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растрга |
| тнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па ник |
| , Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душ |
| а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им |
| никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у гра |
| ушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим п |
| ила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мај |
| пут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађош |
| реме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S |
| син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и |
| ише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у |
| .{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Укра |
| Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три |
| ду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца |
| не обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прст |
| гару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се ј |
| јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види ка |
| у умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела по |
| {S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две |
| украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а к |
| ељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на св |
| , и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкески |
| мога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Хал |
| и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и ше |
| за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пиш |
| </p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; |
| ала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин |
| а: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, к |
| кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја |
| бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде |
| сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арн |
| шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница г |
| е ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу |
| старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, х |
| на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, |
| њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с |
| } Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ у |
| паше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год ј |
| ао крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћ |
| ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она м |
| Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаш |
| веџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад |
| емси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— |
| рипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те |
| же, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила н |
| е, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава |
| т песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљу |
| говарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је |
| мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан! |
| воје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње и |
| и коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{ |
| еговој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало |
| усеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— |
| ..; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да |
| ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без ро |
| ројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, п |
| , и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и ис |
| id="SRP19070_C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одај |
| ила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица зл |
| упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у |
| ста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу |
| а зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек прогов |
| ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој у |
| сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га |
| енина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} |
| сли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му оч |
| не лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год поз |
| в конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... св |
| конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да |
| </p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је |
| би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да у |
| ... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би м |
| ал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p |
| тан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћ |
| је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад |
| , много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{ |
| „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном р |
| дну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беј |
| аш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или г |
| тре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га при |
| ултан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да |
| страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздрако |
| иљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све т |
| снога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушил |
| орган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој |
| , пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све |
| ук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> |
| , нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире |
| своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „ |
| е суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се |
| наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладн |
| је, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуко |
| вао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p |
| чи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли |
| ов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је среб |
| ме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па ј |
| , не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јаз |
| шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> < |
| а бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, |
| „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} |
| невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очи |
| ао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у |
| смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} |
| го до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S |
| на, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више |
| , па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине к |
| ако су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејл |
| и-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туг |
| кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор |
| ко чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ват |
| чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле у |
| у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти |
| јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледал |
| на.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али |
| је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође |
| е за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зим |
| е говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди с |
| и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а |
| би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљи |
| по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S |
| ена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та |
| не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да изб |
| 0_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио ж |
| уд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па оп |
| Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да пр |
| е краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево с |
| и једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} |
| наху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама... |
| прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, г |
| мрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога |
| } Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „К |
| ла муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мул |
| чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би не |
| ула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <p |
| жи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду. |
| има, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се у |
| -хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле |
| е, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца пома |
| а, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; |
| цу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питање |
| есела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: т |
| ту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и бол |
| трашну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше прому |
| ст!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесе |
| авуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песм |
| <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак |
| ос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почн |
| е, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, |
| ц, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу |
| е и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обрија |
| да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад о |
| естало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше |
| се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћ |
| инуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, |
| ј није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордил |
| .{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султ |
| се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, |
| прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А |
| си-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А |
| ла!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лес |
| боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе б |
| п...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом п |
| /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само |
| е могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ ш |
| ободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате паши |
| иградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У |
| т Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег в |
| у песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <p |
| анџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевд |
| сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> |
| ли за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>ко |
| ка, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од пон |
| четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду |
| з једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом до |
| -султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о жен |
| Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени |
| вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чард |
| 8"> <head>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{ |
| р сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Х |
| ој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p> |
| ће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} |
| и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} |
| баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су наме |
| му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{ |
| црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) |
| ајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно |
| -султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> |
| ин једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб у |
| те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; |
| n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер |
| , гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико т |
| шно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Ал |
| о, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу т |
| ршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око кона |
| језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га |
| ead> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Л |
| нумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султа |
| легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир ода |
| петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султ |
| акагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, к |
| посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} |
| ога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Леск |
| ав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не мо |
| (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узв |
| о азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт |
| нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n= |
| ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, паши |
| ати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; ме |
| ј тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S |
| ова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој по |
| онак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци му |
| ерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, б |
| ај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украл |
| н је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а ти |
| ликом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком |
| -султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у бе |
| {S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Му |
| ше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S |
| силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша |
| ирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, |
| уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином. |
| .{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, |
| и да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи |
| , баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гран |
| даше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као |
| ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм |
| > <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.< |
| ити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} |
| дно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се у |
| ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И роби |
| рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</ |
| ико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај |
| д његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле м |
| ровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико |
| векрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-хану |
| ad> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафез |
| узум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <h |
| како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће |
| не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј б |
| пи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у гла |
| је, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не по |
| опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мал |
| нпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом |
| , и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се |
| идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволи |
| и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке |
| у да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за р |
| те.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати н |
| говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци в |
| еди до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{ |
| /p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="13 |
| {S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина с |
| н</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, нем |
| да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гл |
| а.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо |
| .{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви |
| у.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мул |
| па је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад и |
| м деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазил |
| а своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем |
| н човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки |
| <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; |
| варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је ро |
| /p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима н |
| у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом г |
| ну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад ни |
| е не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чиф |
| е јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је |
| ..{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли... |
| д ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на са |
| ..</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_ |
| д се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер шт |
| а пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> |
| </head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто |
| разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-с |
| ење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> |
| преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухвати |
| остељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на |
| некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније ж |
| рцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мул |
| оне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, прија |
| ко рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не с |
| .{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била |
| дуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> |
| дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Туж |
| аил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, к |
| болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, |
| мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом |
| оже постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако ми |
| плашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се дого |
| ум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђ |
| е, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у он |
| а уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, |
| } Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишах |
| с његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је ка |
| Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Бе |
| {S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све сел |
| до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад |
| у су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ |
| пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „ |
| е будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по не |
| ада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколи |
| > <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша |
| исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад н |
| ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Хал |
| ерује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Пле |
| тају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако н |
| повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; |
| е миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим |
| гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исма |
| ега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрт |
| но и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шет |
| ежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов |
| по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће у |
| ети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће |
| роз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке |
| кола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуко |
| " /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејов |
| ље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу |
| би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Ниш |
| {S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{ |
| окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака... |
| лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове |
| } Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати дв |
| ишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспич |
| мо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо |
| на каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" / |
| ...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер |
| се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у |
| /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски |
| плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p |
| м, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањ |
| . „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посл |
| ри сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; |
| ака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике или |
| неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улаз |
| ију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код |
| црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде |
| пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер н |
| лику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p |
| знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан |
| ран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од |
| огу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си |
| Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p |
| утије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па сил |
| и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне кр |
| (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Д |
| ужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, од |
| ати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало ч |
| не, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и |
| раде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово са |
| и чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, пр |
| сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи |
| пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све ши |
| једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под се |
| јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Проку |
| арао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, |
| и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и д |
| зоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} М |
| /p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика |
| до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано т |
| јка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката |
| {S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да запла |
| >Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира ум |
| Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па |
| дока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n |
| на савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодрал |
| ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хо |
| сам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S |
| си дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо |
| плицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} |
| а, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду |
| мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насме |
| сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (о |
| против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пус |
| а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у сила |
| е пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се вид |
| их угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> |
| нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, на |
| китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па |
| вореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз про |
| носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара |
| S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да |
| између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартиф |
| ској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, |
| Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога |
| b n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звез |
| упан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам |
| иловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу |
| ултан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу з |
| е <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турс |
| очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p |
| тима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има |
| чене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: н |
| а сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</ |
| и у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па |
| ад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара. |
| да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S |
| остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Села |
| и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се за |
| ара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, |
| } Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— |
| — Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам... |
| не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше |
| оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провла |
| .{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, |
| де јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две н |
| ба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на |
| нка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој |
| сли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара б |
| е очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крад |
| ази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној |
| у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледа |
| о у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, п |
| им чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, с |
| ави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео |
| извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он |
| а муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате му |
| p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе |
| није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у |
| еки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да |
| "subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин м |
| крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем са |
| као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно до |
| оњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{ |
| еде га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} |
| о у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p> |
| купља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију |
| и, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>О |
| м, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с ви |
| бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју |
| меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она у |
| кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечер |
| стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихва |
| а је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео |
| и тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком |
| де да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је |
| мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је |
| д куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да с |
| оси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу |
| ештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, иг |
| уз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, б |
| по обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као |
| е мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и |
| олази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док г |
| а угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила иб |
| } Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је |
| а једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пр |
| увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима |
| </p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друм |
| p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хас |
| , ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупч |
| head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с |
| ге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на т |
| , дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, |
| вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње орах |
| же, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, |
| , и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапато |
| ан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сир |
| е се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме |
| очи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако |
| о на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, |
| <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да |
| је.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка ње |
| </p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n= |
| вамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} |
| Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру пос |
| а.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, а |
| >— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., наред |
| у Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S |
| од куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, л |
| } Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него доса |
| p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га |
| ане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила |
| овеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим |
| лава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајт |
| , али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џи |
| права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи |
| сто Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— |
| се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S |
| авом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да |
| 7" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, |
| је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише |
| не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је |
| ошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Т |
| лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> п |
| што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће |
| у, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже па |
| онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ев |
| и да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини |
| сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо м |
| ће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се |
| ао пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петог |
| ук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Ка |
| питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна. |
| Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, В |
| } Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> |
| ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад х |
| III</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сл |
| јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломан |
| млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жуто |
| а кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.< |
| ес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована |
| шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку |
| везде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти |
| новима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, ле |
| зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кул |
| аше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арн |
| у си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ни |
| осу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове.. |
| Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљте |
| мбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшиј |
| /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Дај |
| ј се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час п |
| које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео |
| еколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главн |
| ити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не п |
| ете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-су |
| је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу |
| е, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говор |
| ирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, ј |
| белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Н |
| е свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови о |
| , коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једно |
| ли, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнау |
| дини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватов |
| уља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с мате |
| {S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, |
| им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише |
| астрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гр |
| н, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа |
| ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна ст |
| у за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И |
| м, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта |
| "78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихов |
| спале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој |
| после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исм |
| е, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни п |
| д: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у по |
| ти-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста ј |
| к пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге |
| мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прок |
| ужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим |
| узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се за |
| ора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још |
| њи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја |
| еш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> |
| опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле |
| је Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по гл |
| и полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и |
| ати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесн |
| , полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена |
| руго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда. |
| ерје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p> |
| е одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, |
| седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу |
| а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада |
| илибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли д |
| ећ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њо |
| р!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказ |
| розница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка |
| м диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли |
| {S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегд |
| говара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мис |
| лла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвику |
| а на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафи |
| .</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот |
| XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јо |
| а „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се по |
| сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти кр |
| ве сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi |
| ли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S |
| ј жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одв |
| пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измири |
| ли звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра |
| е свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, |
| м око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнес |
| } Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-па |
| о није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S |
| ио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни пад |
| м савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни |
| ине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено иње |
| ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} К |
| растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, к |
| вре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумин |
| емила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадб |
| котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каља |
| на на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ обр |
| рава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца |
| , поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе |
| је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним |
| не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} |
| сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она јо |
| се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мим |
| дноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их |
| само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јаго |
| бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта |
| а, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо сре |
| , да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арна |
| вори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком. |
| брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис ј |
| ста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, |
| у понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним здела |
| .{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, дво |
| А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} |
| а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султ |
| а слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и |
| а њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилен |
| S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује |
| рнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: |
| шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у д |
| /p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи |
| људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће г |
| г сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из гр |
| а!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље |
| т, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — |
| нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, |
| > <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, ни |
| >Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчањ |
| с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнау |
| ер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако р |
| колико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту |
| ма, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи у |
| и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а |
| ас, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусе |
| анким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у |
| писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му < |
| је, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сарај |
| у, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара |
| авио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сеј |
| га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест. |
| не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, з |
| а рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре |
| ене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, |
| обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зн |
| невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гл |
| ратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним хар |
| рудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</ |
| не капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде |
| ају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћу |
| ати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца |
| кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изг |
| цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине |
| ..</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала н |
| Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одгова |
| ј њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, |
| и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, |
| црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан |
| асукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан |
| ци Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресе |
| ила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} |
| ње... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и |
| видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед |
| 77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га |
| еда, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним |
| едамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле пр |
| много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану ми |
| кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ат |
| ав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа |
| развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за ц |
| ећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуб |
| очети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је |
| це.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непре |
| терији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке |
| аил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу |
| ана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово к |
| ушек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана ј |
| ки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дув |
| а шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> |
| {S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрве |
| и тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арна |
| у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, |
| , и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим |
| е колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси |
| ти је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И т |
| Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не мож |
| у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљен |
| вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаст |
| су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осет |
| сет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне ве |
| јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је су |
| Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Ј |
| е се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; им |
| с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију |
| стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где п |
| з ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, д |
| , ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пре |
| >— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p |
| ћи њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче св |
| , а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} |
| д.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, т |
| даји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на г |
| роз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гле |
| Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб |
| ти је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; |
| но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>С |
| вори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њ |
| је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мока |
| он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом |
| зе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера |
| сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости |
| Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што уд |
| , грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у |
| у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко д |
| својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како |
| ом, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, н |
| а се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— |
| овек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће |
| а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном |
| пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, |
| лми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све м |
| трах, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, |
| о:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p |
| ана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте ос |
| промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>А |
| S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана ро |
| ој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} |
| ени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна |
| уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесков |
| и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу ко |
| лашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчава |
| им, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три си |
| материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! уз |
| да, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо |
| мотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што |
| јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва |
| Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p |
| њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и |
| .</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима |
| S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, н |
| ара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, |
| ају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с |
| у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— |
| видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де в |
| ра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> |
| не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, |
| ријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: ди |
| , кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме |
| лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербето |
| њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокуп |
| њаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе |
| , небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да |
| елом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију зем |
| > <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто н |
| пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћул |
| ред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не реч |
| да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га |
| где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} |
| сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и |
| тлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне |
| ка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много ме |
| шава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је |
| ма, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пасту |
| о преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово |
| има, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочек |
| ти? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази... |
| је, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, ош |
| и у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд |
| а Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по |
| ојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Тр |
| ласини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а |
| а је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одм |
| рва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у П |
| био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, ил |
| није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} Т |
| Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ат |
| -султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— За |
| а мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посад |
| то је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије п |
| пет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уп |
| а је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој љ |
| па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у б |
| о паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у бл |
| шаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два |
| <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а |
| >Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, |
| стано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вот |
| ине врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто |
| гурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих поглед |
| {S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разг |
| {S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као |
| вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разгов |
| а заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p> |
| поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један |
| знало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није проша |
| да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, |
| на на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове |
| оје је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаи |
| да докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, нег |
| ата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пођ |
| онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не |
| шће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке |
| е и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростић |
| иљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и |
| а породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да и |
| не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нап |
| Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу и |
| /p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџар |
| p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n=" |
| , мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <p |
| ако се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује с |
| рица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невољ |
| афузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, |
| шом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њ |
| , ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-да |
| се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се при |
| рака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори. |
| а као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гл |
| рекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани. |
| де не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађ |
| а: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџиц |
| је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндиј |
| писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарск |
| Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти с |
| љаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; |
| вориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венча |
| наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и |
| џија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се вра |
| уд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од мул |
| вао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Ал |
| м, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу. |
| уо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџер |
| , пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{ |
| кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{ |
| љескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, круп |
| у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писан |
| м и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, нег |
| уку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је |
| ки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у чов |
| ра, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планин |
| ици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно свет |
| пураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројено |
| Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узја |
| е веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба пл |
| S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је зади |
| рупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циг |
| ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метну |
| лбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си из |
| улбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте |
| о по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, |
| старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али |
| ма научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у |
| ад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула |
| самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке |
| хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да |
| е увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хам |
| олако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна |
| S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам от |
| е трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долаз |
| е бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> |
| покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чуј |
| вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори |
| раја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. |
| бро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору: |
| да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, |
| и је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, |
| аква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је пола |
| ава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} |
| јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре |
| ово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на ч |
| а травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре тр |
| > <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га |
| ице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груд |
| им потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, |
| још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с |
| р.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; |
| досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш |
| а, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцв |
| о су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S |
| куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му а |
| раде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде т |
| ца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилов |
| ле, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и |
| огу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. |
| е по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свита |
| д њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочи |
| мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сун |
| ј девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пр |
| а се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Ама |
| есен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{ |
| да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, |
| пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је |
| фер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а на |
| </p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S |
| не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и зе |
| и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си о |
| алварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} |
| и секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— |
| онио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, |
| ш жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна |
| рзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празн |
| се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то |
| жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста |
| ; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун |
| у хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у |
| ју уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле. |
| а поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спав |
| ле махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вр |
| идео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, |
| ед дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> |
| лепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање бо |
| атер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хлад |
| цу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколач |
| а се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха |
| оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако |
| идео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз |
| ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писм |
| <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" |
| једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n= |
| је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде). |
| десет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исма |
| увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто пр |
| ди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва д |
| ејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима |
| хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и |
| ди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (До |
| опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку |
| Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају т |
| S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, |
| усеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb |
| раби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} |
| ац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него |
| :id="SRP19070_C12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-па |
| l:id="SRP19070_C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској од |
| ћи:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав |
| та, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са |
| , не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, ч |
| невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Ску |
| </p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, |
| ла природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноћ |
| погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх |
| атиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џ |
| : „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-хану |
| te> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак |
| у година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цари |
| Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не б |
| {S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли |
| </p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па о |
| id="SRP19070_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, ра |
| крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Ота |
| ву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, |
| јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви ст |
| да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Б |
| еданпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по гр |
| џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Ле |
| у се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина с |
| ете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, |
| Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли |
| ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb |
| о да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часн |
| срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо до |
| } Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, б |
| ладих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Ш |
| пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопад |
| > мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад |
| о се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад |
| е ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S |
| аила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „ |
| е и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </ |
| } Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који |
| очека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} |
| тићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шем |
| до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, |
| она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да н |
| дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му |
| /hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкески |
| д бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на ус |
| асмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат |
| терин јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а |
| ејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а ч |
| ује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов |
| много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што |
| е)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пр |
| S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антери |
| рину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто стра |
| да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајд |
| иле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух к |
| ају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> |
| се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је |
| е дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече |
| е зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко |
| ахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и |
| коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до сам |
| срећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави му |
| ука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак |
| ком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, б |
| крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа г |
| ном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ |
| мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада |
| ке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, |
| дела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово |
| о звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да ид |
| забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још н |
| што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња |
| ену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обор |
| стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говор |
| е улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви ис |
| где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и у |
| м отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у |
| ј бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам |
| човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, |
| е они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је кра |
| чазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљен |
| , ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" |
| ај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисањ |
| а.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским |
| у плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обуче |
| за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час и |
| пе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве |
| Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, |
| > <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> |
| стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на |
| S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишт |
| их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се у |
| } Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се |
| вим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не у |
| м њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега |
| а нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи |
| плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код |
| е од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у стр |
| мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе друг |
| ена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; |
| еше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две |
| , разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан у |
| у књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, |
| р ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Л |
| друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи и |
| ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, окова |
| иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу какво |
| жа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“ |
| пи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца |
| нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ет |
| а је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, |
| и блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашк |
| , стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div |
| гоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће |
| шлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе. |
| ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi |
| : данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му |
| мбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ни |
| Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем а |
| у <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучи |
| пао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну са |
| те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> |
| однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестал |
| астаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „ |
| узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, ос |
| удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без |
| ама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин |
| ерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој тра |
| етрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугуч |
| султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма |
| звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мук |
| затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће |
| а његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опи |
| измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на |
| сун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Ф |
| ило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли ј |
| једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с ве |
| се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше |
| ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на ма |
| ра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је вид |
| дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта го |
| краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповед |
| скићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мра |
| и на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек кој |
| ери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S |
| ше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколиш |
| иде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, ф |
| е преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не ис |
| конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакој |
| е Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, ди |
| p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом |
| тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху пре |
| д виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара |
| ивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арн |
| х когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на па |
| репташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се руме |
| руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладн |
| иво похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код кућ |
| удише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из |
| вати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...< |
| сколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а |
| халу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не |
| ма, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве мл |
| е истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој рез |
| p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, и |
| овори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис |
| т, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи |
| не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на у |
| , уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гр |
| , кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> |
| , пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, ч |
| у вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, д |
| е кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Каду |
| та Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Леско |
| , болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је |
| ан да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S |
| зли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{ |
| n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела |
| рпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и пој |
| у силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; |
| подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, ника |
| суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; |
| данпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један г |
| (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У ч |
| ..</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, из |
| срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима |
| скусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омил |
| изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје |
| ити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз к |
| теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спрем |
| ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутр |
| " /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> < |
| с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнау |
| спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но |
| љу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафуз |
| емси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се н |
| грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као пап |
| кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, |
| е јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, р |
| ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну во |
| p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу |
| аутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, к |
| их кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лепт |
| та, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову м |
| елам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче |
| "14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> < |
| а је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{ |
| ана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она бол |
| де, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је |
| ћеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом завар |
| з нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овог |
| се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-бе |
| ла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшир |
| х, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Шт |
| тра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби ја |
| жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му ма |
| па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест поврати |
| го рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: к |
| иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} |
| у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе |
| .{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; |
| , гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице |
| драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе т |
| уговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а о |
| полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Как |
| Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре ви |
| <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола ст |
| , жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељ |
| пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с му |
| андук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише в |
| ad>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисл |
| завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или |
| } Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепил |
| е уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а не |
| ога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац |
| } Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш? |
| не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Не |
| ките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него шт |
| ђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера |
| и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакл |
| а...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро зб |
| да, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животим |
| чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Т |
| -Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једн |
| ад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или и |
| егове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И |
| у ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока |
| ко су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и л |
| од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S |
| :lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml:id="SRP19070_N2">С |
| виђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Зас |
| ... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га ско |
| евдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она |
| ао она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила г |
| његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, |
| ну снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у |
| много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у св |
| ица, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом |
| ило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида п |
| , загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не |
| Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Ро |
| три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутск |
| то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у ама |
| -Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да |
| .</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега |
| > <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујут |
| P19070_C7"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанк |
| име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињ |
| и за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара |
| ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз- |
| долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи |
| вно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео |
| којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није чове |
| ком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, н |
| ула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју сн |
| рлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећ |
| Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ паши |
| сетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; |
| ио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се с |
| Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну |
| ини на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела. |
| S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, л |
| је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкињ |
| има, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд к |
| ући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницо |
| за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грл |
| е оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} |
| , скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) ти |
| дају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, висок |
| дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се мн |
| прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинс |
| уче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у |
| артија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха н |
| не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабра |
| изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње |
| д кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и о |
| се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, та |
| Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Д |
| а.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше |
| ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и |
| <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик в |
| „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> </div> <pb n="4" /> <pb n="5" |
| руге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене! |
| ; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очим |
| гарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и огра |
| , и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина |
| умиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „к |
| у намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се |
| м, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу ма |
| ди да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, к |
| све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} |
| , ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не и |
| ак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање п |
| ћа, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад ј |
| чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговар |
| платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по о |
| а и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} Н |
| о од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње |
| лико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас сво |
| ј бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали ж |
| а крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, сра |
| ин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добр |
| лу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сур |
| {S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анад |
| ст — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да п |
| , да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и |
| !“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе п |
| аморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — уз |
| ел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје |
| да да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола че |
| адује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здра |
| паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и оло |
| , који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-п |
| ом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке гр |
| естом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе |
| , душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, не |
| ћ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлиц |
| ; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испр |
| узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-сул |
| .{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, н |
| , чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више |
| тос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се в |
| везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, |
| вијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по |
| којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} К |
| аш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Ист |
| ако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати |
| литву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него |
| Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га виде |
| .{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио |
| куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> г |
| егове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је јо |
| p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али ова |
| , што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме |
| е на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза... |
| га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није |
| жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше |
| и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да |
| камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с у |
| час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова |
| ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше |
| ажила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је |
| га.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а |
| из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p> |
| де око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, |
| ико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је сл |
| се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера? |
| ледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све |
| засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је в |
| поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у к |
| и, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кр |
| кадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), кр |
| има, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другариц |
| .{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, не |
| затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој |
| мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, |
| ати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирн |
| а кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него г |
| ом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лав |
| етли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим памета |
| насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена |
| есницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звезд |
| да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, наз |
| ко разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан- |
| p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја |
| у: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно р |
| ше читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па до |
| и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} |
| њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обуч |
| ма никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, |
| па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није уст |
| , не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него |
| ити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Б |
| осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што ј |
| Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ив |
| брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј |
| певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела |
| неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумам |
| д се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па |
| не...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, |
| ишим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севд |
| е очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете. |
| аден, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакв |
| ију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Вели |
| иле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, |
| лаве, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори |
| ре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад |
| ој соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата |
| угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, о |
| ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и |
| а у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних шт |
| p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ак |
| и, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако д |
| ва врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтан |
| м пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, |
| , и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов |
| Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него |
| Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела |
| драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> |
| ан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И ро |
| речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да |
| стра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска... |
| отакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{ |
| „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув |
| , а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно п |
| вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прок |
| сте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитв |
| пери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а са |
| ила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици |
| се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије |
| има додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од сил |
| ..{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гр |
| а, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици |
| додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себ |
| мрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо ниј |
| о личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана |
| {S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих |
| увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварин |
| не дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не мил |
| ред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као |
| и“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка |
| с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме им |
| , па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хаф |
| воја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тре |
| е на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у о |
| ним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, |
| на старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: |
| елвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође проку |
| очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Ала |
| ити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter" xm |
| илнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопиш |
| ет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сар |
| /p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мул |
| и и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, бел |
| е.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исма |
| <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема |
| ! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Как |
| на; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још |
| ри их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</ |
| е узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за уга |
| око, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сест |
| , па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до чо |
| доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима |
| , Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па |
| м за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S |
| није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје |
| варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међ |
| есела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата н |
| ћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мис |
| сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу миш |
| м! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нем |
| /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне ода |
| шчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару дух |
| не извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; д |
| онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и |
| и; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, |
| чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако д |
| , више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је |
| нуме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се |
| рх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмур |
| д очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих не |
| е и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му |
| p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у висо |
| а..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, |
| илазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне м |
| ављено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа |
| една старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него |
| о је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од стра |
| је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада |
| -бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p |
| дно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако ра |
| i>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту ша |
| ула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђ |
| мед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док |
| чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Гроз |
| нка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> |
| и</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да н |
| озница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној |
| рити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно с |
| м пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право к |
| фер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на |
| мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онд |
| све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом. |
| у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-б |
| слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи |
| а, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, |
| ...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара нас |
| као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му с |
| говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бес |
| {S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на сво |
| д кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} |
| онизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли вид |
| се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О б |
| лаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где г |
| џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S |
| намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад |
| имшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У диш |
| е под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да с |
| др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, |
| знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога |
| е Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађено |
| внину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да пл |
| сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет |
| дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бе |
| сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не д |
| као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много с |
| ет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за т |
| да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женск |
| е разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и уша |
| мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{ |
| ред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрм |
| ца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с весел |
| око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе |
| ек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јас |
| азвесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Про |
| ело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-хан |
| ће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} З |
| чегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи |
| под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, ус |
| е му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— П |
| кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојк |
| кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Ш |
| што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <h |
| л-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p |
| RP19070_C10"> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак |
| де има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: |
| о је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} |
| е време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Ш |
| једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а ка |
| е главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Пр |
| овор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откр |
| о врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове |
| пут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он з |
| је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, |
| вађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту |
| , није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој о |
| лату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непушт |
| гани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење виде |
| зорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су ј |
| бар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не |
| онак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самрт |
| дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световат |
| на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, п |
| и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши |
| тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина си |
| капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи |
| ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљд |
| д је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну |
| p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, |
| еда, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, с |
| доше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>От |
| олан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророк |
| а: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! н |
| сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на И |
| д зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова |
| е једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророк |
| и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророк |
| б, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророк |
| а их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и ре |
| у памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче |
| рамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.< |
| ј мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли |
| пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекуј |
| ој по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" / |
| когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час- |
| ачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од |
| и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p> |
| 16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час |
| и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Т |
| ела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, |
| мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада |
| немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко двор |
| крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> < |
| олико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако |
| "> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу со |
| „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као је |
| ер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дуг |
| ни прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка |
| опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> |
| кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси л |
| да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и |
| 070_C18a"> <head>XVIII</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> |
| , или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на сре |
| их грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не |
| блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша |
| и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; вел |
| чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Ниј |
| илуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу гд |
| аће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну о |
| и, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свиц |
| чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скр |
| и главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бе |
| урчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одм |
| је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна с |
| ило.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, п |
| као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, |
| маил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно про |
| та јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њ |
| ло.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, д |
| пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај |
| сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код |
| узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се г |
| о.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај |
| деља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трав |
| ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад ј |
| а се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку д |
| /p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} |
| о сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} |
| Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном сп |
| екра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадив |
| коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нем |
| ици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад |
| на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој |
| >У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и бог |
| ота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на |
| , кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад ха |
| ва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у |
| о да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кро |
| ме га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, |
| а мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене ка |
| и и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мал |
| а Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{ |
| S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесм |
| један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па с |
| Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у л |
| ву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица ка |
| целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, посл |
| испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне г |
| аши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је |
| „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао б |
| , већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха- |
| ок је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љ |
| е) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у к |
| све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Н |
| и су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из не |
| у; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући |
| ину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подс |
| Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога ха |
| до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на т |
| ле девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p |
| } У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, н |
| ик — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије |
| „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој мога |
| Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S |
| аче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се |
| ана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница |
| не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаут |
| наху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита м |
| ром, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се ку |
| анпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} |
| а се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те |
| ва, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећн |
| ом, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, |
| моћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са |
| уномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с |
| уномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, с |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div t |
| <pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </di |
| ml:id="SRP19070_C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде |
| id="SRP19070_C17"> <head>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише |
| а кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.. |
| циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection |
| е нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз |
| <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> < |
| ана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара |
| бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пун |
| исови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, |
| из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, до |
| и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па |
| ом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развије |
| Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз св |
| аху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, с |
| ке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p |
| дела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед па |
| млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и |
| "89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове прет |
| ака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у с |
| е не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас |
| м дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, |
| скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султа |
| их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је |
| главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с ку |
| таган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано тем |
| у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћ |
| глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сес |
| беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султ |
| , у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастуша |
| га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долин |
| иким ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од пр |
| рухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бард |
| у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућ |
| ма.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <h |
| сли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, |
| не, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и он |
| тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— |
| мао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па |
| ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута |
| ...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове... |
| ад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p |
| илук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су |
| мед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мура |
| <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме кр |
| о њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастр |
| ље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гл |
| /p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише |
| напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару к |
| евом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадун |
| Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има ча |
| о, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејг |
| а и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: им |
| пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и |
| ме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" / |
| резиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="13 |
| ина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеј |
| ану метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, |
| ви пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Как |
| алима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде |
| кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамо |
| ман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алах |
| то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n |
| варом арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{ |
| Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и пр |
| не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> |
| а беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства |
| мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му |
| иноћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Ба |
| сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја с |
| метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, ра |
| пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву |
| жи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. |
| ом арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} |
| слан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и преме |
| твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p |
| еса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и |
| а се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му жи |
| јмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се г |
| тни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, |
| мен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв |
| <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <p |
| арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха- |
| н сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери |
| оје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— |
| , него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и тво |
| е примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи |
| ам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери паш |
| пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу ј |
| довицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нес |
| , удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан |
| рси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султ |
| , и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу |
| ви оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћили |
| <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био лу |
| /p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномо |
| ум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да моли |
| одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, |
| ак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се |
| али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мули |
| вата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковча |
| S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема св |
| не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се |
| -хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не |
| мед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тај |
| оплицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројиц |
| p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у о |
| е друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> т |
| а, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час |
| е и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</ |
| е песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без |
| живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турск |
| арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише по |
| ?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— |
| ерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у гр |
| нули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n= |
| вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! на |
| фер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је |
| а, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, |
| волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окреч |
| ову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом |
| а ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео с |
| ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{ |
| плицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-па |
| се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га |
| великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад |
| ојима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И |
| хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султ |
| о овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венч |
| } И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не |
| ских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на ма |
| ном икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће |
| аји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, бегови |
| сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му |
| опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимо |
| ом јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на |
| иде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове п |
| само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венча |
| <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ |
| ско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на к |
| већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да |
| рво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, о |
| стави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мал |
| цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p |
| b n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стар |
| и виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шап |
| ма на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p> |
| ка, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешк |
| ски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?! |
| еднога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми му |
| ц је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не |
| , срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз к |
| се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша |
| дије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, |
| лена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исм |
| , с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен |
| која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашл |
| ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час |
| дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у бе |
| ишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мај |
| ица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> пра |
| ра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише |
| у за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну н |
| рудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете |
| у, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ дев |
| у се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У шт |
| ј другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, вол |
| место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу |
| виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета. |
| а... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а |
| гледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчев |
| уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сва |
| рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђоз |
| „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град |
| ук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене |
| ангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и |
| гарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак ј |
| ним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозор |
| ад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И про |
| иџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је баш |
| јенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој |
| Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му |
| {S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p |
| познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на |
| је, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој |
| сту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као л |
| ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки |
| ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело |
| РИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАР |
| век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., |
| -СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДО |
| ним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу |
| удише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме |
| му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући |
| ?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (пе |
| к својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани си |
| ло...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-сул |
| и бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, |
| викују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда к |
| моранџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хан |
| воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни р |
| } Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на минде |
| а њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; м |
| личине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; нека |
| е од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сар |
| ј глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад ј |
| ог страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но |
| а се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што ж |
| ваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђ |
| Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} |
| ме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о ње |
| видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, |
| ом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p |
| вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> |
| душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово |
| е, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка |
| широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недр |
| ду <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи |
| дећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу < |
| ачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва |
| говарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, |
| ивника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севд |
| велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријан |
| је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; |
| иш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, |
| осте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале. |
| јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, |
| ме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити ст |
| После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула- |
| неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изне |
| е се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то ве |
| ње, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћ |
| .{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџи |
| аше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошк |
| е, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизн |
| мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, |
| покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакрив |
| , као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни |
| ође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даро |
| вако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото |
| ећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је к |
| брне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’сме |
| нака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се |
| дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Ју |
| целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се |
| се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хаф |
| <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом н |
| хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла |
| иви Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде |
| све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана ју |
| , вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и но |
| не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те |
| су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека |
| ...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му < |
| _C17"> <head>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори |
| S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узб |
| се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на кој |
| .{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, прија |
| заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S |
| сле куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цар |
| .</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јасту |
| а.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да |
| д, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости за |
| ли њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} |
| д свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина |
| ођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази |
| е за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између л |
| ..{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао с |
| и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одј |
| S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемо |
| ануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на |
| ариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-хануми |
| але.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој ш |
| дима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> |
| " /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га н |
| тотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где паш |
| научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у с |
| је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, о |
| ну; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа |
| ди...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла |
| <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с дес |
| оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој |
| уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знад |
| ле одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси посло |
| оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; |
| р угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као |
| спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{ |
| н, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом не |
| јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије |
| е жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири т |
| другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф н |
| Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и ги |
| Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и м |
| ..{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а |
| улу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, |
| ега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке гл |
| {S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни д |
| <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити |
| кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме до |
| оја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га ви |
| дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер |
| ме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчи |
| ице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; р |
| јући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам |
| тмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кће |
| /p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није |
| у и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; |
| ти по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је г |
| е.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и о |
| мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на |
| ако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван |
| -султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-паши |
| е, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест кр |
| Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђев |
| ли Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из д |
| то ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише кап |
| , писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, п |
| тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, |
| своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, |
| ој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; пов |
| n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, је |
| SRP19070_C11"> <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је |
| вај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и с |
| } Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака |
| м харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад |
| ра дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху. |
| ло Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући |
| -султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> < |
| -султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-п |
| су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет сел |
| на сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћ |
| оплици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, |
| и, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја |
| к мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све ка |
| Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе там |
| n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепк |
| анум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми |
| до: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-су |
| сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и |
| ам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате са |
| ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} |
| и ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним |
| лу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а |
| Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се |
| S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних гроше |
| даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљ |
| миљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повра |
| а, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити |
| у да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и |
| омак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон |
| {S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако п |
| Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је вра |
| руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти каза |
| рећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв после |
| ам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; |
| а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад бу |
| ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорг |
| судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Ш |
| гледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: го |
| а, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце распла |
| нгал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, ву |
| оћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их и |
| ошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и бр |
| , ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало |
| иванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} |
| или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној во |
| отњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, |
| дела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вен |
| евојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама заш |
| цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије с |
| а и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се п |
| Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, цр |
| ваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену |
| ке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и |
| ..{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омал |
| , и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с к |
| улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљ |
| ушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћи |
| ред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> |
| болски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, св |
| терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаз |
| ова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слоб |
| петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — в |
| ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејан |
| ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је |
| вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упир |
| {S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене и |
| : а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она |
| уномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је три |
| /p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И каж |
| сели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затво |
| е зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па |
| !{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p> |
| <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— |
| оким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога па |
| венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Ба |
| p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да пок |
| едају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стиша |
| дом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад |
| S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> |
| тио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тра |
| ом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S |
| S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} В |
| ј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шт |
| рбете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умр |
| да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара ц |
| да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цар |
| и да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара ц |
| вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде ш |
| вим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш |
| вим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш |
| вим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да |
| , за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још |
| и причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, при |
| > <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш |
| а се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч |
| ћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џ |
| о си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да |
| афер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна |
| земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> < |
| ећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и А |
| и; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико |
| војих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, мног |
| араја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих углед |
| Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топлички |
| а, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p |
| вим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуг |
| рећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку |
| према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав м |
| ата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору к |
| смаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће пла |
| ла; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} З |
| ег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским пу |
| па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да ј |
| рнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобрав |
| <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи пол |
| јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у ус |
| а, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег |
| ине оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија н |
| вен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, н |
| еличине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и з |
| акон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако х |
| ј години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло во |
| ан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он к |
| те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мо |
| моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу т |
| Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и за |
| ...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p |
| харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси |
| /p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да ви |
| </p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога |
| век, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, |
| те, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— |
| се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.< |
| ец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвик |
| у се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека... |
| ебац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} |
| ам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан уби |
| сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад |
| венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, с |
| венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглав |
| венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, |
| ову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ вид |
| а турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер |
| играда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из |
| није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-па |
| ете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио чов |
| двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање |
| мо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином |
| мо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром |
| мо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сино |
| мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у ј |
| а понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конак |
| украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина |
| ана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикивах |
| сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S |
| гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-х |
| вара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мисли |
| шина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је п |
| рао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку но |
| инцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи |
| чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио |
| , то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умр |
| брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева |
| Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, глед |
| ајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Со |
| то је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из С |
| лад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки з |
| лина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-бе |
| .{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, па |
| е губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гле |
| , као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, |
| е топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мр |
| рвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште |
| ло, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља... |
| леми, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и ок |
| и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у зл |
| у, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и ч |
| :</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бе |
| .{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, |
| ај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазу |
| ладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтаривани |
| } За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску сил |
| лако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу м |
| , све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три |
| кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерко |
| е се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хан |
| , а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се прима |
| знавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> |
| акиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; по |
| е држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понеш |
| отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула б |
| стан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда |
| та? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет п |
| алим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмов |
| одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарб |
| днео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, < |
| ама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава. |
| од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-с |
| овица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за |
| лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} |
| ај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звек |
| бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан леж |
| и преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а шир |
| } Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није |
| а. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у |
| а неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују |
| > снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале |
| а?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци с |
| спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</ |
| написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да ј |
| !{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан |
| паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98 |
| е му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подб |
| прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнау |
| утио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p |
| ас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; за |
| у, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на кој |
| златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{ |
| у, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом вез |
| месима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици њего |
| ндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, св |
| ле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилен |
| иљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв |
| p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, |
| прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, |
| у и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, |
| ао да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас из |
| еној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, |
| као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју о |
| нуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је.. |
| и.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n |
| ко некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка |
| {S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapte |
| > <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо ј |
| доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> |
| лених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се |
| им, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у |
| с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, |
| танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, је |
| к је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста ма |
| цама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у дево |
| ушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из |
| сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао ј |
| уку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И |
| ајпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више |
| се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се |
| а до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па ул |
| ори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметов |
| 9" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по в |
| е одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мра |
| сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, поса |
| па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фа |
| ебу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне как |
| егова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, |
| ане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на при |
| ше; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокуп |
| бузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А |
| едни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва п |
| .{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека. |
| кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> |
| /l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</ |
| > <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само |
| сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки б |
| о спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут |
| ултан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мут |
| ок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади д |
| у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почн |
| ег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној вели |
| нута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, |
| крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењ |
| још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од леп |
| и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око з |
| улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисан |
| и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у |
| Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на лев |
| ше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој дон |
| е две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а д |
| стали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпо |
| ће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> |
| ћи у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и С |
| куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се |
| е се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан стра |
| ко хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опаз |
| на, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше |
| даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафе |
| е мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и |
| руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочит |
| е сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд дал |
| раћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па |
| као за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, ч |
| ају.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34 |
| аилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, |
| едну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час удари |
| ица од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, ст |
| ељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско |
| ста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, |
| у), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је по |
| војој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејал |
| мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано |
| Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час уг |
| штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једн |
| црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, |
| ежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена |
| {S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом |
| еном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Перс |
| и-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгоре |
| каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтел |
| } Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, |
| з очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, н |
| шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> |
| ест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с |
| , и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хан |
| Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и н |
| лији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета но |
| Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи з |
| е кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, |
| у росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизг |
| кад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не о |
| незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је м |
| мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, |
| е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А С |
| наути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку м |
| ју, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из п |
| Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли |
| па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, |
| вори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похит |
| ском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити |
| е тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејањ |
| његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим |
| ом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, кле |
| давно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и снос |
| тура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен |
| еркескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за обр |
| афер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, |
| Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога ча |
| ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више је |
| несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> |
| е својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p |
| пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен |
| ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа на |
| ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ А |
| у, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, он |
| Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не |
| ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у |
| ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се в |
| е црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао мно |
| ршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали ј |
| уштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је п |
| и селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемс |
| обоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p |
| ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај! |
| За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузу |
| лици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и |
| се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И |
| лу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда |
| как погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} |
| аха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „Т |
| ој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њен |
| омолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p> |
| арени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; |
| рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јут |
| ејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" / |
| ="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец |
| с с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} С |
| јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка заје |
| , гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за св |
| ма, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} |
| укао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти ка |
| е Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио му |
| ћен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече. |
| џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} К |
| ем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиж |
| на кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S |
| Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о |
| а комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и |
| борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> < |
| милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке |
| а се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се |
| замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји |
| оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} |
| ају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед- |
| > <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о |
| т се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа пору |
| се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, |
| се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме к |
| софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Ма |
| иње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капакли |
| играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час |
| -ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, ру |
| земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на |
| ваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију ј |
| и, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и д |
| у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говор |
| младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанп |
| зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и дев |
| села, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завич |
| други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио з |
| заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и |
| </head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, |
| “ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на пр |
| } Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив |
| едам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у |
| престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n=" |
| ака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, о |
| ивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} При |
| оманка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погле |
| ривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује |
| де ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не |
| чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не мог |
| мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123 |
| угачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају |
| гла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежурано |
| о — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождр |
| рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају р |
| аути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зур |
| > боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућени |
| стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пош |
| и.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли |
| Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то н |
| у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, |
| дима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све фил |
| опили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест раз |
| а, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледа |
| од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, не |
| </p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три |
| а за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурк |
| м измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме г |
| једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Ле |
| , оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом |
| се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мерте |
| а пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе л |
| i>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката руб |
| А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У |
| наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан |
| ним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она ма |
| -гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаути |
| .{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; б |
| о; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова а |
| се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућ |
| сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање г |
| а поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> |
| >ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> </div> <pb n="4" |
| дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} С |
| а.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве |
| а писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Леск |
| лтан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази |
| ас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао м |
| узе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца |
| стано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине к |
| тнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} |
| тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулин |
| ђе, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Р |
| за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе |
| и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити зм |
| , а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну |
| о њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, |
| ајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им |
| з узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} |
| S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути |
| у Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени |
| .{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник п |
| ешетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али шт |
| је се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља |
| } Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо т |
| гу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} |
| кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати |
| n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал- |
| сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздах |
| личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чис |
| улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, |
| обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове х |
| љан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лиц |
| фил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет |
| етарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, |
| нима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве изве |
| ; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ов |
| попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре не |
| гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понов |
| p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, |
| арема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући |
| бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} |
| паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то н |
| сте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он н |
| уку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина |
| /p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико |
| Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, |
| ни!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зор |
| слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, кл |
| о што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће |
| етеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се |
| аву, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Ту |
| на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на пр |
| } Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два м |
| о без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S |
| но златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима |
| рано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљ |
| не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској |
| раја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, |
| сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом са |
| ше да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њо |
| а деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш св |
| гу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео |
| ти тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дрш |
| и тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи |
| онак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву е |
| фуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пре |
| n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам |
| пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио т |
| наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робов |
| ан, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="10 |
| пчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлу |
| тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се |
| итврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани |
| ему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула |
| ве која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен |
| зник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе |
| т, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, |
| а узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; |
| ци под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет ст |
| е дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S |
| гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око |
| има, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по им |
| ти грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад с |
| болео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полуд |
| о...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако с |
| нке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути |
| исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ћ |
| ка се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни |
| обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо др |
| месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав |
| том оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане |
| зао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одма |
| шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио не |
| авље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом поза |
| .</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико |
| и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да пото |
| мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим |
| .{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваћ |
| заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" |
| или су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; ум |
| честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо г |
| а кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико |
| велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, р |
| амети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Леско |
| а, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се и |
| врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен |
| ве и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="3 |
| р; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе |
| први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; ус |
| бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује |
| дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дув |
| ки пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, д |
| <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет |
| ину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац ди |
| Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м |
| тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у б |
| е је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, л |
| а пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви ору |
| моћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад |
| Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задирк |
| ћур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зи |
| ао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је |
| њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њо |
| полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; пр |
| одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тах |
| ишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоћ |
| ј хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му прете |
| и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих |
| л, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из |
| у, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овд |
| прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња |
| свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а |
| града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женид |
| <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Је |
| </p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу |
| шта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и м |
| ју шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празн |
| у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице |
| .</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буд |
| и се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; |
| ну.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат |
| таро и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севда |
| или би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да с |
| ас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и хал |
| дара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше |
| тиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена посл |
| господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се з |
| а развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:< |
| јаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Ја |
| није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> |
| с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, |
| ри, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијам |
| ца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су |
| е кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма |
| о се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не |
| а, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у |
| а Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска сел |
| ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може |
| сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стам |
| ма рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана |
| љан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди А |
| утин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако бел |
| уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{ |
| не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико |
| а:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и оноли |
| одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И |
| од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; рад |
| будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије |
| паз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} |
| нем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да |
| и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина кона |
| ак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одат |
| , ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља |
| је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с п |
| е мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и |
| р у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, |
| ело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толик |
| ха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Та |
| Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топ |
| азговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, |
| пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој |
| не и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слу |
| ински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се л |
| ег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у |
| јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отв |
| унца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, врат |
| с далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n=" |
| ћи очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је |
| ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују ту |
| залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећ |
| едоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с пог |
| аша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>.. |
| кло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве |
| кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи гла |
| смина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; п |
| крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно |
| дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и |
| јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије |
| г и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Т |
| м има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути. |
| , па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну рук |
| Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, м |
| Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот. |
| грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају з |
| <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, |
| ао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумб |
| осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, мил |
| е цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весе |
| ах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси |
| S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Ду |
| оном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помисли |
| но венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако |
| су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом |
| b n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, |
| рани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска |
| ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S |
| ћа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p |
| као би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха. |
| а га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, |
| љав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S |
| ош јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега |
| седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чу |
| траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан |
| гла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, |
| Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, З |
| ле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, ш |
| нога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у вели |
| ра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} |
| була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те |
| но, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не мож |
| или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за рук |
| к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је кр |
| и; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p |
| з њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулф |
| ај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној |
| ај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту |
| тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, о |
| понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј |
| ера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао |
| одају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутр |
| дња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после кар |
| на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гуг |
| мила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој |
| лија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече |
| > <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара |
| према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се |
| .{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо ж |
| , на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дош |
| рока хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драг |
| тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исм |
| , па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем |
| , сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по |
| изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с ту |
| о, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, |
| оз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње |
| где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је б |
| , трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била ј |
| рева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар |
| Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне |
| овимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} |
| ено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их |
| лтан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога |
| е</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, |
| ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с |
| на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако |
| ара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="1 |
| а царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Ам |
| ва Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед) |
| не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља |
| а и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува |
| , чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За свак |
| в, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвни |
| паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Ам |
| .{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; |
| е речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{ |
| ати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо |
| га... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила к |
| ултанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ће |
| си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, није |
| иних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џел |
| шки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход |
| лтан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се о |
| /p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га о |
| склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из да |
| p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гл |
| причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не |
| од харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, |
| ман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше |
| на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има са |
| даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p |
| је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких |
| рскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље |
| а пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, |
| а гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво |
| рокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвиц |
| зиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси |
| спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензу |
| ше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули |
| се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за |
| јом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадо |
| на, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и т |
| ачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мр |
| гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као |
| му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а |
| ко говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Гово |
| > <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће пе |
| у, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају |
| о шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> исти |
| е се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њен |
| из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом г |
| оро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула до |
| иму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нек |
| на да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и н |
| S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но ик |
| провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душ |
| вадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада с |
| ма; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, |
| лачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити ј |
| н може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена |
| говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у дв |
| се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>А |
| ила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слу |
| ри и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опаз |
| ље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли |
| стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једн |
| ро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна |
| о на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу |
| ако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна к |
| им а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају |
| а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi |
| ријама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било нај |
| ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то г |
| или му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица |
| се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као м |
| .</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> |
| ка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице |
| га дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с |
| " /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад ниј |
| она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи |
| p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Ка |
| Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, к |
| Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и |
| и: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет |
| а.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да |
| Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с на |
| отона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад ј |
| маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с р |
| у њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, стара |
| а онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне |
| и, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с как |
| циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, |
| аште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје |
| у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула |
| p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је |
| има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој м |
| Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, к |
| ad>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, ве |
| Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; |
| не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир- |
| Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја с |
| <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) н |
| е мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове. |
| итао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговор |
| били му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафуз |
| ти, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} |
| пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Царигра |
| а, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас |
| ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и оп |
| ла у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нис |
| аправи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибук |
| /p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} |
| Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин? |
| ао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемс |
| , мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у |
| ви му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну ас |
| ути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрмен |
| толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи |
| есет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђ |
| у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон |
| S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Му |
| вцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло простран |
| че мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Ал |
| рнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођак |
| ковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{ |
| а чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња вра |
| д-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафу |
| шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу |
| воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, |
| макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разгов |
| лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И |
| растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегд |
| оге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и |
| вори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садиј |
| S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бак |
| Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, |
| си-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвал |
| ојњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара во |
| о после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Ф |
| муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од дру |
| ина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело |
| донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих у |
| ше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Ко |
| стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не |
| кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а |
| у оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења |
| кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, |
| то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер |
| i>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти си |
| а...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зара |
| то га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’ |
| ане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари уз |
| мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, |
| рева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је |
| е, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шт |
| а мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах з |
| 0" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће |
| на, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им д |
| јатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки реч |
| , са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се |
| а, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Св |
| а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још |
| пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе пр |
| д према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а |
| оше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном в |
| е обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је та |
| /p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладе |
| м...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да пита |
| лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђ |
| -Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију о |
| ку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три годин |
| ; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то мо |
| се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходи |
| кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходит |
| ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; раз |
| док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па |
| бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-су |
| осним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., х |
| , тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ |
| енице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и |
| Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне ј |
| а), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашма |
| рао, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на |
| ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> |
| а је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће мол |
| ..{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чул |
| ане џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако |
| ким, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме |
| <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; пре |
| дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Проку |
| ој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала мес |
| седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му |
| ожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се |
| слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила |
| ућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по ка |
| атаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S |
| е вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из св |
| неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не мог |
| {S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и к |
| спале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним ши |
| де, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да гово |
| лико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци |
| отово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из |
| } А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав иск |
| икад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-х |
| ора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно ли |
| p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са у |
| о...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чив |
| p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p> |
| имим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, ње |
| hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син |
| ца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га |
| !</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} |
| но по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену |
| ести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је |
| и Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепот |
| мишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада |
| адоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дво |
| ина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице пре |
| у дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Ф |
| ик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n= |
| нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: а |
| ју, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шем |
| ије од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина о |
| /p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Зам |
| , ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27 |
| е мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом п |
| руди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од |
| ије умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу забора |
| капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} |
| е, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стој |
| ао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се ра |
| као дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло |
| б, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, |
| емси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од ре |
| рам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми |
| омшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, паши |
| очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова |
| <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума |
| S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео ф |
| p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Бог |
| и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p> |
| , велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p |
| ија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} |
| је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан |
| лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка ј |
| .</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срц |
| тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици се |
| д, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, |
| ђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него сла |
| лове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па в |
| лла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну |
| е толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаил |
| ла је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и оја |
| нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погле |
| Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапато |
| ом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не у |
| ши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се |
| еда, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место... |
| оказују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска |
| и?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и |
| це!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаути |
| ер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: |
| и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да ј |
| овим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бе |
| што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко за |
| је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник ј |
| е разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашма |
| врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за |
| шо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не |
| суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђ |
| о осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> |
| ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчан |
| да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> < |
| су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} |
| ном у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а пот |
| {S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљ |
| > <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улиц |
| с другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по пл |
| си-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају |
| да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Или |
| е чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу |
| n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе в |
| ару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају |
| у снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, ско |
| истрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у ве |
| па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер т |
| речених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том в |
| две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше |
| -Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уп |
| не, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота |
| !{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућиш |
| ј кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је пору |
| а!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, |
| тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора |
| > <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припо |
| ш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема му |
| та, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и |
| да, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ного |
| стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили |
| ..{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре |
| е је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад |
| украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина. |
| смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, го |
| стре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њен |
| мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и |
| отово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просве |
| ебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отвори |
| рној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <h |
| итњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, |
| рје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и |
| с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, наро |
| ако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" |
| ст одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и |
| петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је о |
| што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кће |
| му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, ш |
| ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи |
| доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p> |
| омену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите трав |
| е...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтарива |
| <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мисли |
| то ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаил |
| лов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити |
| а брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова |
| ободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се |
| е брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исма |
| ати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што |
| живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; шт |
| ти кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежу |
| и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном ја |
| о!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> |
| ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка. |
| га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао данг |
| не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), ди |
| лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, ис |
| она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега в |
| спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву |
| ного: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако пр |
| из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он н |
| е, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу |
| као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се |
| Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу му |
| е, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исм |
| ина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што |
| много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћ |
| бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га |
| ти опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад ди |
| ка не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци з |
| ва сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да с |
| ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, |
| до видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра пр |
| то си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех јед |
| е светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки |
| ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{ |
| над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма |
| ем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову |
| појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похит |
| b n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, н |
| } Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, |
| убимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е |
| слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две |
| нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле |
| о.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, |
| ци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће с |
| улука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест |
| оди, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обо |
| е осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како |
| , јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од |
| раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, ту |
| ћи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венч |
| пше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како прич |
| стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња |
| о сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, с |
| намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за |
| очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није вид |
| је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвест |
| чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у |
| вају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде |
| , други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-х |
| не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад с |
| ’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлиј |
| ула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и уда |
| ој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкр |
| д срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јаха |
| испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил |
| ази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клон |
| пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венч |
| капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није |
| шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, |
| пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђ |
| ојим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне. |
| , а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{ |
| ду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си |
| га вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није врис |
| рислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупа |
| урака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша |
| олеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам |
| .{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене |
| !</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајк |
| ти, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и |
| да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболко |
| стих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; |
| прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу ту |
| да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашо |
| о“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њ |
| ер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} |
| т да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на све |
| у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој с |
| уле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, н |
| о...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави |
| ио би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану |
| други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли ова |
| S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту |
| о за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње |
| срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи от |
| ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па |
| } Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, о |
| би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“.. |
| младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.< |
| есе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му с |
| каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак |
| човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сар |
| х новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>П |
| још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би н |
| стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ |
| S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; ста |
| бица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да |
| hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље |
| лази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини д |
| е у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавица |
| .{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} |
| ишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариг |
| , сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бо |
| шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвест |
| дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у б |
| {S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> < |
| xml:id="SRP19070_C1"> <head>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот |
| аћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну гов |
| сцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, по |
| а кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, |
| .{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина у |
| евају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастр |
| ине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исма |
| к и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дуб |
| <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Ј |
| ..</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хроп |
| иво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;< |
| му, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, |