| јених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат |
| pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су |
| е тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он |
| о момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који |
| Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је вре |
| воју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S |
| шину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спре |
| и?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина д |
| стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој ш |
| велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — |
| раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред |
| b n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече саст |
| покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много ко |
| ји си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито де |
| си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју ру |
| коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејак |
| чице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа тали |
| очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливал |
| у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— |
| /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог |
| сетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} О |
| нице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се! |
| севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, о |
| тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини с |
| а пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и |
| е света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта т |
| приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те |
| а ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи |
| е беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене до |
| ашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнул |
| се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њи |
| мо је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било |
| е четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Т |
| лајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="ch |
| покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу |
| да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животи |
| Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било ку |
| ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у |
| е пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу н |
| Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог јези |
| тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb |
| е Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити |
| ше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из раног |
| {S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведо |
| ка!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име |
| два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, он |
| има се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воден |
| е нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказива |
| , језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пија |
| клете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно |
| а? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју |
| нерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђел |
| први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ |
| на кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, |
| које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати |
| у,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p |
| олова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да и |
| уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злат |
| престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или У |
| о вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до друг |
| је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> |
| <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — |
| влију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у а |
| ј доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мези |
| е Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p |
| слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо м |
| ани Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће м |
| обраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни по |
| да.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе |
| кретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механ |
| је знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Сав |
| прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њ |
| тва.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: ниј |
| Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, |
| ћ одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде н |
| постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, |
| њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком ж |
| у чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврт |
| дбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може дес |
| сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га |
| > <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit=" |
| коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно |
| тен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету П |
| ако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се ниг |
| осле је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису забли |
| ору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди с |
| е и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" |
| тири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се ов |
| “ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немо |
| ли доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пи |
| !“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> < |
| коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у ко |
| упио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — |
| а у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p |
| е.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку |
| овића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни |
| ће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно к |
| ку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим |
| е младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљи |
| лија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по |
| ди целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио пр |
| свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус п |
| а ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и |
| ој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш |
| Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и к |
| плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче ј |
| у главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда |
| се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва |
| с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па |
| огатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо |
| што су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу госп |
| воје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разр |
| ам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најт |
| је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто |
| њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, |
| ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео |
| ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p |
| оре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види ш |
| ти до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор |
| кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си пам |
| осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећ |
| наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао |
| онити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални |
| погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и |
| церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за чи |
| ештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. |
| има себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S |
| мркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, |
| о видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: к |
| зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри |
| здушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; |
| ва чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином |
| “ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му |
| господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе п |
| ио, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побрати |
| од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу |
| та ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А је |
| м с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег све |
| опа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешња |
| поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девој |
| ао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут |
| руштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планов |
| , све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <mileston |
| ео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре |
| му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, бр |
| овац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном тргов |
| живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални |
| b n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је |
| преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држал |
| че ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је |
| већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су |
| ко сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет |
| иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му |
| ао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S |
| ли збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са |
| ћа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.< |
| спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као шт |
| о бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заус |
| } Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драг |
| г стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, |
| е виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледај |
| /p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега од |
| што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврд |
| едеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу |
| ма пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n= |
| вој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе |
| S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видел |
| > <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху |
| е.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се са |
| седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва ск |
| но друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој |
| абу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Рад |
| а адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојло |
| рошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> |
| S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јов |
| на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо л |
| а и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без |
| p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту оста |
| ласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо д |
| им Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n |
| ађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи град |
| а маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друшт |
| жем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама |
| а Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешт |
| ека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све |
| ушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, ј |
| упне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна |
| Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из неда |
| ођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пр |
| здина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од о |
| кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S |
| ило све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари |
| доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером м |
| као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се |
| ледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И |
| о је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу |
| јом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Та |
| имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, к |
| е онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата |
| е.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} О |
| м прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју |
| н сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на |
| сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна с |
| ејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, |
| на Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што |
| соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није мо |
| метнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би с |
| еху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда |
| етан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина |
| токо за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала |
| ко је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и |
| кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оно |
| S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шт |
| " /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађа |
| омагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{ |
| и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крст |
| Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе не |
| ољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из |
| е не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још не |
| упио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговор |
| а без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људско |
| аше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песм |
| опира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једи |
| света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела м |
| до моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља с |
| о нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: |
| е у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших инте |
| ети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет |
| детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, |
| сто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ |
| тарању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видниј |
| а се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Бож |
| реком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S |
| > <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што |
| , тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење |
| ше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Уг |
| је.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{ |
| а камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне ос |
| ника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе |
| уро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну в |
| .{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе по |
| амо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва |
| На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} К |
| од волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па |
| ште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже |
| ажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и |
| а Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко к |
| дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе |
| лила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој све |
| ама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за |
| } Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је д |
| ремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је мо |
| се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, |
| вога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се |
| ата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапори |
| сти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан |
| здина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, |
| а.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с тв |
| ако је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је |
| е Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само |
| !...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, |
| у собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, |
| <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба |
| 68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово по |
| нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} |
| рих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па по |
| , док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>О |
| у његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је |
| ога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишље |
| око запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог топол |
| } У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и |
| се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, |
| ажио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред |
| спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и д |
| буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоћ |
| ног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: |
| лела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да ј |
| ви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, |
| ећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> < |
| ање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не др |
| моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговорић |
| рзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И |
| масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, |
| зукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кес |
| то развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прсто |
| , па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким бол |
| ојас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда пок |
| аручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико з |
| и и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је т |
| оведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка н |
| а.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа |
| номе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа |
| тати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви |
| Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да |
| на је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да о |
| е.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре? |
| отову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <p |
| и неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала п |
| ово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је |
| Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забраним |
| е, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радо |
| Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелс |
| и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свра |
| е он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима |
| као:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом |
| ро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми |
| м Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бис |
| а ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!... |
| ве ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим |
| ата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу до |
| Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе |
| а, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић |
| продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисав |
| Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ниш |
| а ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђ |
| и, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати |
| ти, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, |
| рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Ро |
| ча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправља |
| од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсториј |
| да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је нај |
| ј мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> |
| посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, д |
| l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове |
| > <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и |
| нове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се с |
| сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти |
| за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си м |
| пле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавез |
| вну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини |
| прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу |
| повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни сре |
| ц масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми |
| рећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам са |
| обркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово |
| же готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих мук |
| и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћу |
| да ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> |
| тов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb |
| а,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном |
| пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; |
| оденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап... |
| скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад та |
| ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да |
| чи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и |
| на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је |
| ог Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давн |
| и, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <p |
| нда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао |
| а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну стран |
| , опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили |
| е, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге |
| е задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} |
| > <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој там |
| Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека |
| плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам |
| ивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Икониј |
| аку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="14 |
| p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио |
| ов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ра |
| ра да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеш |
| готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме |
| ведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је |
| Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна |
| име, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо |
| а своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће до |
| м суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> < |
| иди шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да |
| —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата го |
| јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{ |
| ром отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом пад |
| десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се ши |
| “</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да з |
| олако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С |
| а Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Рад |
| ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му жив |
| нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћат |
| 0" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен |
| >„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони тр |
| овена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много ув |
| маћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!.. |
| клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јо |
| му с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранк |
| о учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на И |
| о мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А |
| дише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко |
| весности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступ |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је оди |
| ка!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржава |
| ...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тич |
| гове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог ин |
| ат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше |
| рвим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Ико |
| ова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Он |
| ене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује |
| нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; |
| идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је |
| Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим дру |
| едан свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како |
| и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, |
| и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ј |
| оније Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога |
| могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша |
| изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Ј |
| ? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом при |
| ло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и |
| оже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну |
| ђу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Вла |
| адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори |
| хотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруг |
| <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</ |
| ици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправ |
| го, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешт |
| ка Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако х |
| дске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска |
| а, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основ |
| гли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне прир |
| ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покој |
| и малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одис |
| unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћ |
| ате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права п |
| ј мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоц |
| м причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачк |
| „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" / |
| а; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И |
| Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И |
| а младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту |
| ници вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту |
| : ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се |
| а и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука? |
| нтову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом |
| о, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, |
| масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да р |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења о |
| даде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него ш |
| у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш |
| ресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је |
| воме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с так |
| бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не д |
| е његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и сми |
| ети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата |
| већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда зна |
| му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за |
| S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, т |
| куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О т |
| е, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и дра |
| не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."< |
| </p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</ |
| {S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, м |
| >„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се с |
| Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на пре |
| тане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не |
| ожи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати |
| е огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, ка |
| S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље по |
| непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет |
| све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Јед |
| ика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и к |
| Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је о |
| жете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начино |
| окати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре св |
| уката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубљ |
| горичан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кр |
| тац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре |
| Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{ |
| а тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико |
| /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само |
| ље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад |
| плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде |
| > <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда: |
| алац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се |
| душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица |
| То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је пос |
| и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за п |
| кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И т |
| бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око |
| не деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да |
| и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе |
| на, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али ч |
| им погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара |
| моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место ње |
| е Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа |
| /p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стара |
| рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Див |
| S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запи |
| та сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и |
| а га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, |
| а.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих рук |
| вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по |
| а Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и м |
| у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи |
| .{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука. |
| .{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док |
| чиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика. |
| ом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде |
| љење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата поч |
| и и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осу |
| сна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пре |
| е замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекл |
| ђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> |
| та, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не зна |
| отврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је |
| /p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној с |
| што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два |
| </p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају |
| он“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни оп |
| >После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим из |
| , понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, как |
| и, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако ни |
| , а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће и |
| То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, |
| <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, с |
| {S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека с |
| а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; |
| ахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> |
| теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази |
| њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, в |
| редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокат |
| естра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна |
| Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама т |
| ћани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} |
| ријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем |
| зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд б |
| ика, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, |
| , пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала ч |
| етиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски |
| {S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <miles |
| у са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћ |
| и се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим |
| лушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки стр |
| <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано... |
| егова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његов |
| гово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним пока |
| ше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде |
| 00 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја н |
| 76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога једин |
| се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога б |
| нала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ј |
| би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два мах |
| о зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему напр |
| {S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту и |
| ак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у |
| и у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ак |
| p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је о |
| </p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он |
| одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, б |
| вета, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} О |
| ћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао |
| ти, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и неш |
| обљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце м |
| да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а њег |
| {S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум н |
| , што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе |
| ад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива син |
| ошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам |
| да овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце |
| аве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да |
| ула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она зам |
| водила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S |
| ти, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мал |
| мо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, |
| без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мат |
| ле речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформ |
| њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без |
| title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</titl |
| ела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми бо |
| хово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћати |
| ва сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве |
| о трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоцени |
| ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би |
| кољубља.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало |
| се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка ка |
| приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ћ |
| интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску |
| еше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ко |
| и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупил |
| овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то је |
| другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарско |
| једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубок |
| с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>П |
| сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно |
| ај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о т |
| еме, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поно |
| њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити |
| а и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поно |
| /> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати с |
| беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и |
| од којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а поср |
| полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — |
| а њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала |
| ње старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а |
| целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио прос |
| ека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Ње |
| р би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесн |
| ете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не |
| ад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може |
| о обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да ј |
| кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота оч |
| аз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према с |
| треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу м |
| није се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелск |
| вали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе |
| > <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, |
| ала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само |
| тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова њег |
| није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па |
| Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо |
| ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљеш |
| гову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим в |
| опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривов |
| еди његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <m |
| е масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у |
| само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила |
| <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће |
| ко лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку |
| ог имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то |
| би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> |
| асе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нах |
| радом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</ |
| дија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси из |
| то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а |
| одиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> |
| ван Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <p |
| ка разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисал |
| ила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Бо |
| еху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу |
| оруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и |
| што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола |
| сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина ње |
| ивота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сам |
| ејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним о |
| огао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би г |
| ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петро |
| е.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена д |
| о једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, к |
| јн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} |
| у били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи |
| ам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетн |
| ле овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Макс |
| атом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да |
| а то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" |
| масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже |
| д се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у |
| /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога |
| шима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и д |
| ће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља |
| ене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћа |
| де да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђе |
| е благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио |
| <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је |
| ћу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рође |
| ва ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека бл |
| е може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што |
| отле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> |
| ије смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, |
| лију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и не |
| атељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију по |
| ко какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, љ |
| како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех |
| арту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се |
| ера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље ј |
| де ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдн |
| озиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Икон |
| нога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележј |
| едати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула не |
| огледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" |
| ка ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража |
| , онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ са |
| о, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеш |
| ње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што |
| за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</ |
| нђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала с |
| а тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице. |
| то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању |
| .{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али нико |
| .{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" |
| И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помисли |
| дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак ка |
| ји, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као доба |
| , с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази |
| у Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима к |
| правна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба |
| о овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са |
| могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам паса |
| .{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наре |
| .{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одгов |
| права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли п |
| су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шексп |
| мена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Ба |
| им парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} З |
| и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред |
| имену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се з |
| н Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Макси |
| не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од |
| се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> < |
| цати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако |
| S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да |
| кра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га |
| ам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без ма |
| мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без мате |
| свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и |
| мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на ово |
| n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје |
| , без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију тво |
| то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} |
| ку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од м |
| ници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Б |
| ки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И |
| ољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да ид |
| је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина з |
| ј механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов |
| слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> |
| , Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit=" |
| тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице |
| ристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи... |
| сподине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ј |
| за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} |
| ији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега св |
| ком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко |
| Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} |
| и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других ок |
| ше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n |
| а-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио |
| кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три |
| на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали |
| партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан п |
| Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} |
| а.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <mi |
| p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S |
| а, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада |
| екао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој |
| по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше јед |
| Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море |
| целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде он |
| је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плод |
| прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се |
| колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она |
| елијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још |
| одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу |
| ку да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фе |
| ако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, |
| гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потре |
| ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринул |
| о кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облач |
| то су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а |
| о је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а |
| в:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мр |
| х кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb |
| е него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом ср |
| ивотом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спр |
| n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего |
| ортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Ми |
| био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на |
| Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: |
| е би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту сроч |
| рића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађ |
| севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато, |
| а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама ове |
| бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у дворишт |
| лих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Су |
| а одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или с |
| > <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чуднова |
| е толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према |
| ..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма поб |
| а с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи б |
| собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити |
| Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> |
| разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} |
| шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, |
| а твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="* |
| твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снах |
| овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај |
| амо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности |
| људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу ни |
| ече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме т |
| куд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек д |
| јако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска |
| човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана |
| им.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим |
| ви мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онд |
| личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду уне |
| в поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред |
| {S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су о |
| остаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као гла |
| вицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала |
| мо што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„П |
| не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе |
| нску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и |
| , да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и пр |
| аша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по д |
| „Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, |
| у спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је з |
| роси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је би |
| би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику |
| ачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весе |
| уд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два м |
| у, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, к |
| !{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, п |
| ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов д |
| ма.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутн |
| ких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Ка |
| али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се по |
| Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конфе |
| КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев В |
| е шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „ |
| о свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвок |
| деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, |
| Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања |
| > <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упита |
| еђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Мак |
| , човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се ба |
| година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим |
| ке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n |
| е и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадо |
| мо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се н |
| S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" /> <div t |
| ој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n=" |
| а!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука нес |
| са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним |
| породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам коле |
| искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без с |
| имом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два |
| кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног др |
| ију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико г |
| јачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од ра |
| и улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши ов |
| ло, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да |
| о пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове ве |
| вика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радој |
| па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се ди |
| да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, сл |
| ов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је бо |
| ј нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Р |
| од Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23" / |
| постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S |
| општења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли |
| вар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша |
| је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било ни |
| оје је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и |
| раве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни поја |
| p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да в |
| ити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оц |
| говори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспал |
| којног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога дра |
| чаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три |
| им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе је |
| очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} |
| у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треб |
| диле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беш |
| из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit |
| 10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да п |
| г Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима с |
| и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бац |
| е осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и |
| иста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе |
| ..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу ст |
| !“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни |
| веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од |
| га и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмл |
| с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — сво |
| њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Ан |
| ти своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред |
| сим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вече |
| онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у |
| о није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, |
| оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе о |
| другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на гр |
| а цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе |
| и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин... |
| говачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за ког |
| је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, |
| ог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заов |
| ше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12 |
| плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле |
| касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном про |
| вљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и т |
| ву госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трг |
| као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог ан |
| ="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад п |
| својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа |
| <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога си |
| ић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен ад |
| авете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре о |
| а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове при |
| ра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око в |
| ића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се |
| шћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мал |
| он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по |
| title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{ |
| су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згодни |
| у.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„ |
| чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој т |
| он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S |
| нижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} |
| , да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држа |
| е вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови к |
| пут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb |
| да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад в |
| ница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} |
| вим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, |
| итровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље |
| ња ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се |
| шло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали |
| , гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!.. |
| Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивог |
| а; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу там |
| еменитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује пр |
| ријалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би |
| н, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му п |
| зближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари |
| , да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист св |
| у и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим |
| Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били |
| Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код |
| анка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће |
| ку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног |
| његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срц |
| бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на |
| сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и |
| о,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, |
| оваца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и р |
| <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код проз |
| свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му ка |
| „Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет иск |
| тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико му |
| p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт. |
| Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидно |
| обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако: |
| да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као по |
| > <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p |
| петан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богат |
| ј кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио пам |
| мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газ |
| но ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је о |
| се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразгов |
| ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће |
| те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога с |
| н богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог бла |
| , главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поце |
| им просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, |
| ма и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчу |
| ка.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли с |
| дили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је прим |
| оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у с |
| S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико кој |
| > <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Са |
| би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га избли |
| он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, к |
| спратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву |
| — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто т |
| и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него |
| о каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови мој |
| екога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, оста |
| > <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то уч |
| о тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пив |
| прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће с |
| о што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад ј |
| и учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и |
| оси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном ј |
| итровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји |
| да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а пос |
| о му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари |
| му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био ж |
| у лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb |
| , па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и с |
| је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, г |
| је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, |
| .{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> |
| То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S |
| упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="14 |
| е у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко По |
| њицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мор |
| да, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> |
| авађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла |
| нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше п |
| е, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће ло |
| орове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду разм |
| вога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и |
| -Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ |
| због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова |
| и то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је |
| од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> с |
| неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце исприч |
| онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једн |
| воја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дан |
| е његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску |
| које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и |
| љала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, ис |
| .{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном ј |
| крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту гр |
| ео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокуп |
| љак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, к |
| тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљи |
| .{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану П |
| XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотмениј |
| една лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским с |
| е пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На о |
| p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљак |
| у, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још исто |
| без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома д |
| тину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апел |
| , од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и м |
| ма указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може би |
| ал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се ј |
| Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома жив |
| виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног |
| на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако |
| који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пу |
| размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим н |
| највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од |
| окатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни |
| head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> < |
| одсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се т |
| а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> < |
| ених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фру |
| о <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" |
| тању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“ |
| д је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Уг |
| ску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један |
| з какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упит |
| ата чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А |
| ци могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне |
| </p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газ |
| јим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога |
| ком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> < |
| да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико |
| двокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, мака |
| , шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални ниј |
| екао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре У |
| метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођ |
| би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{ |
| ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао |
| кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само ј |
| м приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом |
| говац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, з |
| ежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од см |
| о то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и си |
| главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окемб |
| го којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу да |
| маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионички |
| ађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично оста |
| т рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да |
| близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену са |
| “</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам с |
| није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој б |
| љешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђе |
| а оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште |
| Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било |
| опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у со |
| онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни ј |
| д га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнут |
| их још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући |
| ло и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље |
| ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може |
| варања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту |
| д некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у |
| о не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S |
| нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је смес |
| азда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="3 |
| и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет н |
| руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:< |
| одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да |
| а, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупи |
| сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, |
| наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p |
| да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Ико |
| огати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага! |
| ог тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова леп |
| у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на |
| лима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поно |
| дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву го |
| н свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} |
| бране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању |
| е масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; |
| инила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле |
| е и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору |
| иношевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапи |
| дан био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој бога |
| тану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после |
| ивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} |
| и Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом |
| е Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу т |
| ди, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свог |
| огривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно |
| илици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и свој |
| цио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало з |
| чно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Кли |
| nit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу |
| у, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она |
| ; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> < |
| рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда о |
| и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу ве |
| пи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Пер |
| еше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! к |
| и ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} |
| кога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљ |
| а људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p |
| ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и о |
| очима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од |
| хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђел |
| а зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат и |
| "52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он х |
| ило толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је о |
| ша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} |
| Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огро |
| подска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека пле |
| кчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> н |
| его своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је |
| /p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, пред |
| кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: ко |
| засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и пос |
| ом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.< |
| 1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по бо |
| је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он |
| овекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек т |
| дан другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра ср |
| толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стад |
| е- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе |
| га детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се цр |
| и помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад |
| ерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на ма |
| S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он |
| а сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше |
| > <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Мак |
| ну.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му п |
| н од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велик |
| постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на с |
| p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољ |
| е, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и т |
| ју, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повик |
| овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумњ |
| ећ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка рук |
| >„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанк |
| богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника |
| те се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} |
| овори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом к |
| о женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, |
| кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био |
| 2" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми |
| мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи |
| аћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред к |
| мрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне |
| не — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре. |
| је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} |
| на то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита к |
| а приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шаб |
| Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рај |
| то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома |
| же наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p |
| у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га |
| арин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> траж |
| Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У ње |
| спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Ова |
| ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће п |
| и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то тв |
| бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога би |
| вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које |
| буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не |
| аксима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстенов |
| басипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог |
| ом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за |
| најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљн |
| м; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато о |
| а кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија |
| је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и |
| анџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„ |
| ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун. |
| у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на |
| <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за |
| е прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p |
| А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, |
| али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, ад |
| и виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде |
| Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падош |
| миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађу |
| рага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, |
| “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови |
| ова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати |
| ам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и п |
| треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити не |
| у његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом |
| тили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milesto |
| S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде н |
| убоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге п |
| {S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То |
| тово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p |
| тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, |
| елија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојо |
| <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она мож |
| још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери сво |
| Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да |
| о, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да ви |
| могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да |
| аћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам вла |
| у све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим |
| <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жо |
| моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учин |
| ији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, |
| реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, и |
| да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде |
| куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто бу |
| с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила |
| ром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, к |
| бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће |
| </p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Мо |
| бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миоку |
| им г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тош |
| жем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и |
| ој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за оног |
| S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако о |
| {S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> оном |
| е; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуко |
| се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој |
| аши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бит |
| дини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше |
| једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно д |
| </p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је м |
| , да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео |
| де се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да жив |
| ак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: св |
| моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p |
| је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свог |
| вне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више |
| р!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да |
| срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39 |
| их младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме |
| е он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се н |
| д хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, ш |
| свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{ |
| Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само |
| ношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb |
| е свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат |
| уде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже |
| лики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — |
| лост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да ј |
| крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," од |
| али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у |
| ом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати .. |
| би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирт |
| , али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку. |
| ина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда |
| ија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она х |
| е измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; |
| ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда ни |
| Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду дел |
| гу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од рас |
| ти и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није до |
| болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према греш |
| аире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошц |
| лонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила |
| жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је не |
| Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му |
| е сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али |
| овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> < |
| „Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине |
| није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично по |
| вога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу |
| рже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <p |
| а људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као ш |
| већу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре |
| петане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p |
| ић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу с |
| је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, |
| му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу. |
| } То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бо |
| о му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад |
| ло бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече о |
| а и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И он |
| ро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о |
| уди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости |
| илика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајниј |
| се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу |
| о нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негу |
| ила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни ј |
| олу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син |
| т,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја |
| воју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и |
| те хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зелен |
| } 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, пр |
| у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све знач |
| ђу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и |
| а је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> < |
| ласти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} |
| {S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и |
| ица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо |
| е; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} А |
| ти Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> |
| , као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало зад |
| } Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека јо |
| газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је им |
| .{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с |
| а и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља с |
| p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра |
| епе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоће |
| и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био и |
| и за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац. |
| нда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме |
| ом.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n=" |
| и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија б |
| адни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све |
| просио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледа |
| треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђел |
| она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели с |
| ку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да |
| ћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ од |
| суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не тре |
| огата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — |
| ено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цве |
| раво; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих об |
| вде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово |
| је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пи |
| шла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и |
| а, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p |
| воја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да |
| ино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да |
| аксима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богат |
| етало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> |
| руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Си |
| а, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њен |
| ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога до |
| ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно |
| а.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна ж |
| аше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а |
| ве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, |
| ну ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Ко |
| тео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone un |
| И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и |
| све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Уг |
| е могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</ |
| роклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опе |
| био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао г |
| е!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину дана |
| еша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Сам |
| t="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матош |
| <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Март |
| ено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми |
| матрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћ |
| ју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} |
| ке.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром н |
| ак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продај |
| јатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то |
| иком, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Пе |
| а овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, ад |
| еће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у |
| војачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, |
| стинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилуј |
| у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мир |
| Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ј |
| његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Мар |
| То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p |
| ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је д |
| и ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној |
| и су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, |
| еба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно |
| вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и о |
| кама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти н |
| устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само |
| м!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљ |
| не куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" / |
| аксима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не зна |
| једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још ниг |
| н имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај |
| одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Бо |
| ло себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Д |
| волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја те |
| сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да в |
| душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небес |
| је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над за |
| /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћа |
| жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд |
| брота срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се пок |
| n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у год |
| оду само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеш |
| лију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, к |
| ги после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што и |
| , што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Да |
| а доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, д |
| римити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја |
| ; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати |
| слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, ко |
| ке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у |
| , који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Уг |
| идим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још доб |
| ме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ни |
| наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“< |
| а неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи. |
| “</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије б |
| .."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> |
| аузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави |
| ти; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене м |
| аман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени. |
| ећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плат |
| ашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они |
| , Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић п |
| и добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што пре |
| на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као |
| а места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме |
| S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дво |
| вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе са |
| ма бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико |
| а је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племен |
| е из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој б |
| саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитост |
| l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голуб |
| На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записа |
| ц казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p |
| > <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се све |
| неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познај |
| врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима |
| ној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налаја |
| елога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за буд |
| дан другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и моли |
| е доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да |
| /p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још |
| о да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас |
| , да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли |
| ато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дош |
| } Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он. |
| у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породи |
| ла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти с |
| ивити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у р |
| о, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом |
| из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обрено |
| тана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, |
| ког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар ни |
| а да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је не |
| зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона изме |
| краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</title>, <t |
| грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опаз |
| ћом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и њ |
| арија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milestone unit="-" /> <p>Цена 1 |
| што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудр |
| .</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ |
| иће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога саве |
| придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света |
| ину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што |
| кон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа |
| кој пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја ме |
| да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док |
| али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло бе |
| песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</t |
| ја и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат |
| вић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих |
| тражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојл |
| љаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онам |
| ни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновни |
| о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али пре |
| чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме |
| </p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и он |
| у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; ал |
| у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она ј |
| мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто |
| реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, дру |
| руге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и |
| влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога х |
| </p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то доб |
| S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним сел |
| о гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у с |
| ј баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде извод |
| кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које с |
| испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук г |
| ме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај неср |
| није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако ис |
| арешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Б |
| не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му |
| Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па с |
| сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи? |
| алац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њ |
| „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад |
| отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} |
| конија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним туж |
| /head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за син |
| ица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста |
| ата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, кој |
| ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се |
| на никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још ма |
| хове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њихови |
| љеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се |
| мој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам |
| p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone u |
| о да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и |
| стао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мо |
| пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није |
| свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{ |
| отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. ад |
| ристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по |
| {S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но |
| ј то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њен |
| ио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што |
| и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурин |
| нђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео разме |
| нопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима |
| у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Сов |
| Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком |
| ога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} |
| ђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати. |
| и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па н |
| S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омаш |
| чети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметења |
| га милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, а |
| и он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Мит |
| спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> |
| ако ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пра |
| то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши |
| како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — |
| >„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући |
| мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Савати |
| мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин пов |
| масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми |
| чких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима п |
| *" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, про |
| а до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, |
| еци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послуш |
| смеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку |
| нда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: о |
| даја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконин |
| осиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино мож |
| зи у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, |
| тетом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ |
| або, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone u |
| о, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то |
| од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојк |
| ој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а |
| она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{ |
| ни рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се св |
| ост, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти ве |
| ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мој |
| а сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку н |
| све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да |
| ="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне |
| рали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по сам |
| ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} |
| видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, |
| дати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља ве |
| швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:< |
| злук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку |
| к швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у |
| свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном са |
| /p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од сов |
| ом механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> сев |
| настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поско |
| ге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку дру |
| nit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили |
| е песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушил |
| тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих леп |
| један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је н |
| алца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, јед |
| се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и н |
| има Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па р |
| ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и каж |
| акоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде ка |
| е као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим |
| ара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог н |
| воученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као нек |
| овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p> |
| м собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Со |
| учице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мел |
| ише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико ј |
| туден камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он |
| <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка п |
| ћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог |
| ог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива |
| аре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Срб |
| :</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је ув |
| , људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Ра |
| и!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p |
| ира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; |
| ислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, |
| ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</ |
| ито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год |
| ова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут- |
| о, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме |
| цније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, од |
| бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац |
| {S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне |
| новао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је х |
| ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени да |
| у какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, |
| и моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном да |
| ивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> н |
| та се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Госпо |
| огу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет С |
| ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не ра |
| ај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар |
| и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, |
| и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђав |
| еде и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по |
| ао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту |
| p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се л |
| иниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опази |
| те парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог д |
| ђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <mi |
| шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасер |
| и је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти н |
| , момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за ш |
| е!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, |
| тао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом |
| и били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, к |
| се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{ |
| ка, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов |
| , два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рај |
| ма тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на |
| од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за м |
| бацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог св |
| кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазов |
| > <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> |
| и, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> |
| од великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он ј |
| масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове |
| ика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце мој |
| адојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је |
| не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, к |
| ка.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало |
| снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га ви |
| n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p> |
| <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом |
| пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за м |
| Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, |
| ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, а |
| то се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду |
| ина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави сноп |
| му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђели |
| отомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где |
| које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу |
| пирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у ово |
| и они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S |
| и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала д |
| , ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим |
| ију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p |
| рог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — т |
| кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли |
| д, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да |
| свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А |
| он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је луда |
| м очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи |
| бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни |
| е твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доб |
| р као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце |
| свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш |
| нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за к |
| уке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет |
| горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{ |
| ам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масам |
| пло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га |
| е стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу |
| занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у |
| х светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би |
| у је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био |
| оња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали конси |
| /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и |
| говори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, |
| сим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" це |
| <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше ј |
| <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи |
| о да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да в |
| у Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Марич |
| светљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конф |
| заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више |
| д радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душм |
| рат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и д |
| ило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па |
| ајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога чов |
| је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ |
| исто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више |
| сто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ов |
| > <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах |
| аших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; |
| т, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомц |
| осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар ис |
| едузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав |
| помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност |
| алило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отво |
| ат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па |
| а бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари |
| један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најст |
| те ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, |
| бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту |
| pter" n="7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадн |
| па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угље |
| сле, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — |
| о у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на У |
| своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Р |
| абрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Лип |
| лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу љу |
| аскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од |
| Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он |
| твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијн |
| и место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно шт |
| ш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, д |
| а покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да с |
| ица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Ан |
| чви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио |
| пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, прија |
| , да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни стар |
| во се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом. |
| Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво |
| , Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је |
| ко моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице б |
| >Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milestone unit="-" /> <p> |
| <head>XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала нај |
| дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} |
| “</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} |
| а обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га |
| estone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично пре |
| кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу ок |
| епа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој |
| опарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{ |
| прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти оног |
| ић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту служ |
| га сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпр |
| били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати ка |
| ати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим ко |
| аш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> |
| сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он |
| од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“ |
| ..{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика |
| да згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван |
| Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пив |
| >„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се с |
| на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на |
| бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На с |
| ећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме и |
| не онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Нећ |
| разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, он |
| ица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за жи |
| претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би |
| ко је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с |
| коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} |
| „Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{ |
| сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Ов |
| а се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао к |
| ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.< |
| она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах |
| Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по за |
| а, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско бла |
| ме Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове |
| муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују |
| аква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем |
| то надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било... |
| мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текл |
| окојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, шт |
| ве.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И |
| пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба |
| а, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабу |
| Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она |
| Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка |
| ју.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загл |
| ву.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују |
| се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га г |
| његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с |
| варић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, |
| као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и |
| у за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора |
| лила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за |
| ="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и |
| шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего |
| ти врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пор |
| ја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала |
| <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда |
| S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше < |
| е, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су г |
| Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да с |
| ткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и д |
| вој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих т |
| света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдно |
| вога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадоват |
| .</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У |
| м свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме |
| два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, т |
| лна кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу п |
| >После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што вод |
| Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они ост |
| Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква н |
| е по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“ |
| е може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по сво |
| ме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам пос |
| ћном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата н |
| знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога М |
| ико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом |
| и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратниц |
| гу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам ради |
| ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и |
| руги.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са |
| е ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога |
| мзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету |
| ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви |
| , није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи |
| је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накасти |
| кати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога |
| али, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог д |
| 5" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој п |
| да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> |
| о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац |
| из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p |
| о да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју кум |
| да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за жив |
| "</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максим |
| сам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута |
| , оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, ос |
| пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — пр |
| е одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину. |
| човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, |
| ше говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми М |
| лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било м |
| у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва о |
| У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и бо |
| но се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при насле |
| ојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра |
| масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, |
| катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би |
| ну свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи |
| о не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток у |
| жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Март |
| старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином не |
| у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео |
| а.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти н |
| , како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да |
| на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на |
| и Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а |
| задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на ка |
| томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај поса |
| Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви |
| сао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан |
| збиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„ |
| ас за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајко |
| с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужник |
| мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, р |
| у је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само |
| да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао и |
| и мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>И |
| д коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку ме |
| тина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукл |
| жио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога |
| вота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него |
| pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељ |
| о: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота |
| наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријат |
| проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он |
| а четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем |
| stone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саран |
| ече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, п |
| отменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила п |
| бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео |
| .</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантно |
| га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за |
| ="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога си |
| да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n= |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — |
| , а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ |
| и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта |
| ead> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет |
| у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера. |
| да Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи |
| <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то и |
| ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не каж |
| још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да |
| е.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и |
| ни нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташи |
| весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукл |
| ар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пр |
| lestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело пос |
| а на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих |
| се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему |
| "129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Језди |
| Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу |
| ем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спо |
| {S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији да |
| нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> |
| сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан |
| ла, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, |
| својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто ка |
| о је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а |
| <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказ |
| м шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и |
| данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, оно |
| и толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свиј |
| пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људск |
| ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: |
| ине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер |
| у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интере |
| каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“ |
| /p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цеду |
| му добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже н |
| е Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћук |
| .{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви |
| лану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејак |
| <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића неш |
| и, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, н |
| да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук ж |
| ла младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће |
| p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} С |
| вој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте х |
| те ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смо |
| можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Макси |
| аксиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја нем |
| ати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</ |
| е Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу прев |
| љеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чеља |
| лађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, |
| купоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је она |
| је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда |
| би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то мог |
| тио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да с |
| ио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} |
| >„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој |
| > отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То |
| иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S |
| ају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши |
| зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p |
| е напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а |
| и, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> |
| вика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чис |
| љусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном н |
| послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењ |
| /p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ |
| век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано |
| ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата |
| се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и са |
| свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Мак |
| ка особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустур |
| зило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су |
| ачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком |
| е у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме к |
| у, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</ |
| га вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се и |
| угује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измир |
| “</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне |
| јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се ј |
| а то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око |
| S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Кап |
| праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихвати |
| ећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} |
| а још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под ја |
| он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим |
| а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све |
| 0" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко |
| ко се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је |
| S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја |
| додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један |
| о бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровч |
| ишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ у |
| о је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пи |
| атио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет с |
| петан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, при |
| још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још н |
| змеђу тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба ти |
| , онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и |
| шине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер |
| унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:< |
| мању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био с |
| да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти |
| дућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поо |
| ао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу с |
| е:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Макс |
| ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким |
| почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb |
| p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, |
| p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благ |
| ас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стад |
| Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и |
| т Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, мо |
| а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p> |
| тије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; |
| </p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази ил |
| кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обе |
| си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче |
| и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко б |
| рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се дода |
| оре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Ш |
| дину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш как |
| д Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p |
| и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> |
| и, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, д |
| је му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имањ |
| крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гроб |
| љака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, |
| доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Ме |
| S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени луч |
| а крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одис |
| рште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се п |
| био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијен |
| о посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз. |
| них младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен не |
| беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац, |
| о," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — |
| о казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакињ |
| неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свињ |
| ише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази |
| виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а г |
| Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела |
| {S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста од |
| што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука! |
| и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности. |
| 14"> <head>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови |
| о угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти би |
| ента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио |
| даје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је |
| руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; |
| толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији |
| рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој |
| ?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном |
| „Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Ша |
| <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер пред |
| у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма |
| , ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина н |
| ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је |
| Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисад |
| у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук |
| брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> |
| о прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не |
| еше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — среб |
| ма нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} С |
| му.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам с |
| како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с |
| ету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па |
| у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаир |
| и велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци |
| {S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити гот |
| ој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г |
| ао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се посл |
| е их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p |
| о је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов в |
| <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се о |
| сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p |
| самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу ј |
| али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело |
| па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и св |
| ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па |
| су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" / |
| мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</ |
| жени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па ка |
| ом упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p |
| е двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој с |
| Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„ |
| ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, м |
| ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па |
| е два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад ни |
| ...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу |
| то је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образо |
| есио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после пос |
| опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ при |
| ико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа |
| за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венц |
| ем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за |
| ј кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође срес |
| вече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме на |
| > <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и |
| се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је с |
| ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ |
| а радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Ко |
| смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду |
| спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком прес |
| он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му |
| љешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> |
| 3" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и с |
| ама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим с |
| његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и |
| ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други д |
| гледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погле |
| и, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова |
| Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, |
| преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре |
| Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж пове |
| pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник. |
| сподске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија |
| ога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата |
| Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и шт |
| тива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> |
| ог бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ј |
| нца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде гд |
| иног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кро |
| совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити. |
| не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она дво |
| стати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Кова |
| а кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а ј |
| а моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеш |
| , до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђели |
| ика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе |
| и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Ф |
| /p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао |
| уно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у ди |
| ојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вече |
| ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јарани |
| пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави |
| ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро |
| адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне. |
| лостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју јед |
| b n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милуј |
| и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја |
| се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира сре |
| p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња |
| > <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни |
| е, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред сврат |
| сам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим ч |
| жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, сми |
| нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним |
| а ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је |
| во је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо |
| справимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију |
| > и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке |
| едну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и ок |
| ст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом |
| <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац |
| тар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараш |
| вак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Среј |
| у, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако р |
| сална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први |
| , господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакрач |
| о, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>Н |
| унаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да гл |
| рима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је |
| у, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то јо |
| едњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: виде |
| И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„ |
| , а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те |
| , па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="10 |
| али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господ |
| га где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њ |
| оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињо |
| а против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца тре |
| S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно мом |
| ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукави |
| ре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову к |
| а и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто |
| иси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљак |
| ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на |
| "116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и |
| стром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, к |
| тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра пог |
| самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела |
| ш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угл |
| Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> </body> |
| отину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика |
| о у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради |
| ла ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је |
| је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ |
| етати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механск |
| ле једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са си |
| лико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од ор |
| ита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пу |
| д орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На |
| <milestone unit="*" /> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</ |
| <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећућ |
| {S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад |
| очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да ј |
| бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унук |
| асити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћут |
| ћи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити. |
| се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема су |
| за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен |
| окине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сува |
| човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p |
| јих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога пра |
| и“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка |
| тила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце мо |
| ри Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице б |
| олико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо |
| и до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Мак |
| вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, ж |
| estone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кард |
| а светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, |
| јешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу |
| а прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом ре |
| ојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини |
| , а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле |
| ко ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један |
| неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улази |
| али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој весел |
| на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном о |
| док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може и |
| судио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има |
| о било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одр |
| лашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, |
| у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Макси |
| ““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду, |
| за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на зл |
| ош мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од |
| ао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да м |
| до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани ж |
| не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да |
| рна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подерот |
| е поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p |
| гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто |
| ="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, п |
| ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога |
| његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице по |
| миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук ник |
| рста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па три |
| је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ пови |
| ећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наш |
| овика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ак |
| остити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зл |
| </p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} |
| е приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек в |
| зити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</ |
| капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “< |
| одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то б |
| и код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан |
| аво као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго |
| уд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{ |
| де позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као |
| осматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путон |
| а тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је |
| Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} |
| што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше |
| и свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом |
| , али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровча |
| онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва с |
| 41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута |
| обро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, |
| ео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што прогово |
| тила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи |
| какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није |
| } И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Т |
| раво.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја к |
| енити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу г |
| воме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и њег |
| у пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонки |
| о?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком оч |
| апијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима к |
| еларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете она |
| ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нек |
| p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна |
| о чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора д |
| ла испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, ка |
| да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно |
| давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" |
| а десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам |
| ој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те н |
| сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на |
| гатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> н |
| писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао оч |
| онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се |
| еше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p |
| а нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе |
| ..{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, шт |
| обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по ње |
| ења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И о |
| а би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању. |
| то је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је М |
| пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био живо |
| — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више |
| сле одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у С |
| нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женс |
| дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он |
| повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се |
| е, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна П |
| на је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, |
| а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„ |
| био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ћ |
| ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад са |
| ега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни изд |
| ли је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обас |
| и од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те ок |
| она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из |
| ме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћ |
| ов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа |
| ва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га поз |
| рих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о ст |
| јла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад |
| док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани- |
| ћи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити. |
| р ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, вра |
| свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: |
| склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога ун |
| изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапћ |
| о му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато |
| длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле чит |
| ки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хо |
| о га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пре |
| обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица |
| ина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин |
| ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда |
| ик, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покој |
| хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом |
| чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која |
| бинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћ |
| Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опази |
| и њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски |
| аду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јо |
| шио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се о |
| јало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај жив |
| и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари |
| , мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце р |
| весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу њ |
| љачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише |
| метио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се гд |
| и га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под |
| је он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да при |
| ола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут се |
| око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове ре |
| — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — б |
| о четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном |
| ам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ |
| само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка |
| ав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркн |
| не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим |
| а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је глав |
| си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за се |
| а Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „л |
| све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се |
| ilestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлеп |
| stone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Икон |
| а бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отиш |
| во није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно каж |
| је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук |
| кли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја ов |
| ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и С |
| еца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви |
| , ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало по |
| ули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло ј |
| <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад ј |
| /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега с |
| синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са С |
| ио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки |
| <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатс |
| шу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са сви |
| оликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мач |
| о наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, шт |
| ј Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја н |
| ter" n="3"> <head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу исп |
| се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био |
| ољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца |
| p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било он |
| и ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> < |
| у Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док |
| а и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим сув |
| м и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} |
| каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно цр |
| а главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ |
| а: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до |
| том рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писа |
| екао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </d |
| ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој про |
| :</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p> |
| знати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање. |
| дих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и |
| ош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин |
| Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом прилик |
| ну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, |
| а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Ј |
| Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта |
| а могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Ј |
| нице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} |
| ени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би с |
| ни је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него шт |
| признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> < |
| не и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је прилико |
| pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па и |
| Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да |
| оје се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, нај |
| } Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред ку |
| авља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирта |
| ечи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове неср |
| се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је наста |
| ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> < |
| <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамни |
| ац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног суд |
| он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што |
| Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића |
| ак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испр |
| знавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би с |
| ита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Б |
| рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуг |
| добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубље |
| кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше |
| у....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Б |
| то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угос |
| а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то |
| <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и п |
| он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровч |
| не Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се |
| сим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошев |
| а свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име |
| им телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце |
| о к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека |
| је добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људ |
| Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо |
| и, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка ка |
| , тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово има |
| лико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме |
| одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га |
| и су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Мо |
| ињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не пр |
| човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у |
| то ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му нећ |
| не јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а б |
| аду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине |
| обра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Рад |
| ју; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихов |
| ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измир |
| ш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, |
| и сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</ |
| н човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А |
| p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потруди |
| ме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу по |
| <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је и |
| Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> |
| Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца ле |
| покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који н |
| сталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb |
| е погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; све |
| своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам ка |
| Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули |
| ум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p |
| а у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он |
| гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше |
| моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову мо |
| <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> |
| едају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, |
| .</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то |
| ивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шт |
| да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати |
| ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом |
| .</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта |
| ке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати |
| чера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — д |
| чуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилиц |
| оче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре |
| тешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на ог |
| ока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, |
| се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли б |
| морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субаш |
| свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је |
| него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу |
| оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви |
| екну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ |
| да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наслед |
| И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима |
| а кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђе |
| оденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед њ |
| ="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кће |
| о Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда |
| и ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручи |
| ече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајк |
| оје стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сн |
| браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јан |
| ш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је |
| о дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p |
| Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курта |
| пита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај |
| Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клис |
| ци дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора д |
| новим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да |
| веднију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака н |
| ви казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе с |
| а се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер мо |
| т и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пусто |
| акопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема. |
| нај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Икони |
| емо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам уви |
| у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не мо |
| ољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила сн |
| стол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је з |
| из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као |
| г једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметит |
| , јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и пад |
| {S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори. |
| арио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, |
| човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки |
| ситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Так |
| и је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!.. |
| д меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и о |
| енско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обеле |
| аци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и |
| едово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жа |
| кравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и |
| {S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и урад |
| Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на кр |
| дети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по не |
| Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" |
| га ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресај |
| } И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А |
| им и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је |
| е, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дел |
| ко детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, међу |
| детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју д |
| заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</ |
| тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекн |
| ом биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата |
| суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ |
| /p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде |
| о муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака |
| дојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушко |
| чају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен три |
| се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да |
| и разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовин |
| t="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на свом |
| мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће |
| г броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу св |
| мрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, М |
| >Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у п |
| за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" реч |
| у, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, бога |
| релу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ ни |
| е, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој јо |
| о Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} |
| је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с |
| нђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S |
| ли би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p |
| го сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али к |
| , трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, |
| ти?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да |
| {S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да ј |
| ој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се су |
| , пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си |
| његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воден |
| ој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли |
| > <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела |
| ксима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи: |
| ли га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје тетки |
| а:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз |
| сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негд |
| аза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлаз |
| ивот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и |
| Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се т |
| кошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још |
| еко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и |
| бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пруж |
| самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим ма |
| у руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, |
| пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — |
| племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљак |
| вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људс |
| унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пун |
| хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од ј |
| Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћош |
| во цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, о |
| </p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђе |
| ете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на т |
| та, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња р |
| једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до о |
| иста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и |
| А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Бож |
| ="chapter" n="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десе |
| лио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав |
| било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, ка |
| очима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} М |
| знање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато |
| Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; |
| га, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да |
| е мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар |
| гањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници д |
| еправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме |
| м пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас о |
| мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“< |
| то је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљива |
| а, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто св |
| ова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљи |
| агале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} |
| кој глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад в |
| а.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак гл |
| оби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свес |
| } А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за м |
| ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од вла |
| дости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, |
| ечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе |
| и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде |
| >„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламов |
| <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би ста |
| <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово |
| , г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне с |
| дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар |
| адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети |
| дања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија |
| твари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где |
| Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У о |
| бере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ |
| си нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} Т |
| то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме св |
| у своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин. |
| вно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију |
| врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити не |
| ко бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско п |
| анским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{ |
| та стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која |
| пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој бо |
| е пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, и |
| олико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац |
| небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год |
| с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на |
| смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S |
| два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а |
| еше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити |
| > <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Пораб |
| због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога прија |
| илији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро |
| > <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Мла |
| тетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запи |
| , „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда |
| дна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поце |
| олина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у гос |
| а Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу |
| оспођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака |
| ба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху сврати |
| pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био гла |
| неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и |
| еру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало |
| а играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој |
| ти.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, п |
| је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и |
| e="chapter" n="12"> <head>XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, |
| неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око неч |
| им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, |
| и да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И то |
| поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори |
| вика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном испр |
| а.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а |
| е једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту |
| ци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, |
| а недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе |
| {S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два т |
| и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи |
| ..“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; |
| — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{ |
| <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прел |
| „Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни |
| иштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Ан |
| стави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу пре |
| тиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако |
| свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бра |
| , слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, гд |
| је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ дода |
| а видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ј |
| га, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема пр |
| двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весни |
| против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте |
| ги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту ра |
| ревариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваљ |
| акво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, ме |
| к кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук ко |
| чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледањ |
| речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања! |
| ликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имањ |
| реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатс |
| , ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мисл |
| лико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже с |
| да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и д |
| них вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{ |
| где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сир |
| ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, д |
| /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном |
| другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад |
| падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу |
| /p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима ни |
| {S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb |
| и склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, |
| } Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов с |
| нак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. |
| је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним |
| од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; |
| не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преуд |
| наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута. |
| А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оно |
| вео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва |
| ну дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — |
| ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После |
| х и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Рад |
| а, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до пар |
| ајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са м |
| полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p |
| анемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је |
| оју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињ |
| та он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стра |
| негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили н |
| елија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој н |
| да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ни |
| {S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је |
| се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знат |
| м, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p |
| им каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, |
| .{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и |
| атио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку |
| а јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој |
| вор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беш |
| ље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његов |
| уго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> |
| анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој за |
| паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и засп |
| ш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то |
| љски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нест |
| у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања пок |
| и овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека до |
| обијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве шт |
| живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и |
| ма собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда- |
| Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да У |
| {S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“< |
| ила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно |
| ћу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{ |
| ти ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследни |
| >„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благос |
| еће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покој |
| ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и н |
| : </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти к |
| руј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, он |
| живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, би |
| плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} |
| ко туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цве |
| све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја |
| лац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она в |
| ио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је |
| има Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле |
| е отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али с |
| вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опе |
| није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али |
| о наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и н |
| S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој |
| олега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч је |
| ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} |
| <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најп |
| нђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угље |
| b n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За т |
| на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш нар |
| е поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани с |
| чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустур |
| Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста вел |
| и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову н |
| блеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <mileston |
| ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у |
| апетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу |
| ам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И |
| кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересо |
| је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p> |
| будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, |
| и и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова. |
| рућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље |
| на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, |
| наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од ис |
| нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је в |
| м Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да |
| а јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оф |
| и се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао |
| адоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састаја |
| е жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S |
| с?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе м |
| ам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако |
| ратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивн |
| , које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да |
| ге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> < |
| умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није врат |
| уде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки |
| ка, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богат |
| ћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме д |
| х, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети |
| ек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и |
| добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке ок |
| мовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и л |
| дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук вик |
| у га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле |
| јемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да |
| капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, |
| их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је о |
| ересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда т |
| ају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да |
| да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Кук |
| длази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки да |
| д куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепа |
| р би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њеног |
| и мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да |
| } Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не |
| тори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ос |
| Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрв |
| да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," п |
| еформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне |
| а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сор |
| и позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради н |
| је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако |
| p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и |
| /p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена |
| „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone |
| знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћ |
| на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе |
| па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени |
| даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — к |
| у се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од њ |
| у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо м |
| удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, |
| } С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, коли |
| ију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, |
| е посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу пу |
| о увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови |
| /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да г |
| ла и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, |
| и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и |
| и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што н |
| иле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени |
| јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бит |
| а будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и ц |
| да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја др |
| тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамз |
| , жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> < |
| n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружич |
| к гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква |
| добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете |
| а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној |
| е љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, |
| лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше |
| она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мо |
| S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, |
| а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, бо |
| га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати |
| м златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле |
| е ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика пови |
| , ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веом |
| одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које |
| остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба и |
| о, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене |
| итровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће |
| ледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нов |
| масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{ |
| који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је по |
| тову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се |
| :</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју р |
| натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам т |
| У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој п |
| своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би |
| већу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а |
| И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја су |
| и:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче ц |
| } Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то у |
| друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и ра |
| едала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде прити |
| {S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она дв |
| се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје рук |
| рити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабр |
| ми тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, |
| , адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску дец |
| ља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као |
| ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном |
| бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим |
| дала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце ра |
| а гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћ |
| ше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраз |
| Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“< |
| ратића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које |
| p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да |
| ога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим с |
| итровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се о |
| ја је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој |
| ог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке |
| срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели бе |
| а стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, н |
| церину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div t |
| е Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћа |
| е дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и |
| младио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему дра |
| еношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он |
| ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао |
| но добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, к |
| ароду, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова |
| head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Ма |
| мао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се б |
| S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом. |
| у срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо ради |
| ри Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето! |
| љака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука |
| у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће ј |
| , кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не мо |
| Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћерет |
| , несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде |
| ио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и |
| и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он с |
| па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; ал |
| ује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њи |
| ар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао |
| одине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, |
| је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и |
| и и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити |
| из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то |
| што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„ |
| кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, ка |
| ге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме ве |
| доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покој |
| Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова сна |
| ива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђ |
| даље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, к |
| ац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад пог |
| Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на ова |
| сте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по |
| ивео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није мог |
| т и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обра |
| , то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су г |
| ћ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам |
| p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја |
| дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде |
| нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила |
| вако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Макс |
| ена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што |
| , јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима до |
| Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зат |
| > <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и је |
| ка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина |
| рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа М |
| . <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богосло |
| :</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни п |
| ан си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно мо |
| вљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спрема |
| аш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на зем |
| тња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњи |
| ели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то |
| черу.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, |
| ката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; |
| м колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, |
| ну...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се |
| о Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ће |
| азу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини |
| итровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" |
| механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола |
| каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом ра |
| јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе јо |
| па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко |
| довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам к |
| гостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те д |
| нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом |
| и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се |
| n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, а |
| , вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и др |
| имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим пр |
| Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хита |
| и — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажа |
| окат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, |
| <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, д |
| лађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накуч |
| ин Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на он |
| Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло |
| окат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, чо |
| али Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава |
| тељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђ |
| вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда м |
| ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика И |
| апетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одвед |
| девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају да |
| ажиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац ма |
| може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина |
| и ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да |
| нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде |
| пише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд обори |
| „Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни ост |
| и</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а до |
| свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, |
| ем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак ни |
| ћан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљ |
| сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеш |
| наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протоко |
| ирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброт |
| ију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он оба |
| — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју го |
| н буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Пар |
| ака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, о |
| дру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; |
| вету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију д |
| ић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свем |
| <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? |
| м грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који |
| звлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у једа |
| девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се |
| газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ет |
| ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можд |
| ајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој |
| јпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување повер |
| бина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема |
| а ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и не |
| имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју з |
| масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n=" |
| а снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone |
| мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са свој |
| цнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и |
| разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да т |
| це добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од д |
| отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То |
| они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи |
| кону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га сп |
| ам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па ш |
| е ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; а |
| само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повик |
| и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док мо |
| или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у |
| ио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone |
| ашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у сво |
| га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био к |
| ; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Со |
| е и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, |
| ац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што |
| Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом п |
| а оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још |
| а, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари |
| дног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом |
| први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уст |
| лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и |
| у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S |
| ти,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би |
| м велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да св |
| тао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу |
| а три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гости |
| ама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; |
| мбе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А ка |
| врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележ |
| криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после |
| ао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа |
| еба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... |
| } Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане ов |
| е пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се |
| рило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће |
| проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па |
| ...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n= |
| /p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику |
| хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ |
| штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, ка |
| и оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни |
| што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи |
| у душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоц |
| кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће |
| ана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митро |
| ом.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; |
| је и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, п |
| Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приме |
| ницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена ј |
| м и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{ |
| како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју глав |
| з своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по |
| г:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се о |
| е његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они |
| во; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад |
| ивота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну |
| и си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока |
| ласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда ј |
| девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Икони |
| срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по |
| пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим |
| ћо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђ |
| е, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: |
| га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича |
| ш не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди |
| p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, |
| рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом |
| ача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, |
| " /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме |
| а, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче њег |
| де паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А љ |
| "67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> |
| као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit=" |
| <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела А |
| ..“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Дра |
| ова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је |
| та има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, свој |
| нуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било |
| а.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то |
| нџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док |
| ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао ј |
| , станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа |
| , онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна бо |
| Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone uni |
| , већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на |
| а између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба |
| чека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му < |
| ; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала с |
| о мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан о |
| да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личи |
| p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртв |
| ма нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онак |
| вшег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина ње |
| гова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку |
| или су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало зго |
| Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћ |
| а њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту |
| препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина от |
| пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликова |
| , тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четов |
| ку неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесе |
| то су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили |
| његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу гре |
| вна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија |
| n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пу |
| е он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђе |
| у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомил |
| окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она |
| ази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад глед |
| дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" |
| ражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не заме |
| састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, т |
| ли, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор распра |
| а дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да |
| самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од д |
| сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си |
| ом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, |
| А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Је |
| и одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе |
| унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет |
| Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која м |
| p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава |
| ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољин |
| је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачево |
| из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног и |
| да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам |
| у остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха сл |
| и човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку ње |
| ругом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{ |
| ли прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи |
| као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из |
| у буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са с |
| нта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене д |
| ек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде |
| нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он |
| што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари н |
| а му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико нав |
| а, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на |
| ист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту |
| умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, |
| „И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, |
| а.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, |
| око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и |
| а добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да има |
| даја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији |
| "71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} |
| есвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре је |
| е реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тр |
| рстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{ |
| у, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва око |
| колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S |
| ти још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале |
| <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом при |
| нда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да |
| ручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера |
| Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што прог |
| без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном тол |
| и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годин |
| без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све рав |
| говорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећно |
| али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с |
| водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта ј |
| ретворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било ув |
| јим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина |
| „Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари |
| вих проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису т |
| о сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“< |
| идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова о |
| куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и руко |
| ужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти |
| почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај смет |
| ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојло |
| онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска |
| ељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушк |
| ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и |
| лији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему |
| усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и до |
| страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора д |
| де висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрс |
| не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Мит |
| ајпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега |
| се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћут |
| егов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја би |
| , који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> |
| тану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> < |
| лимну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био |
| бу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову ку |
| мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја |
| прегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застад |
| зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовим |
| сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друк |
| м унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта |
| а раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били |
| ."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> |
| ло поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, ш |
| ли он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги при |
| ег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога плем |
| ја гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима |
| а пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена н |
| еко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи |
| пе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „п |
| то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче д |
| гивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна |
| ог Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Ј |
| > <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам д |
| окат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при н |
| негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једно |
| де на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да |
| обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег мас |
| да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног < |
| ам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео |
| радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је ов |
| > <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже |
| бу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> |
| никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац к |
| вао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком прилик |
| ља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не обле |
| ве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу ч |
| екла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и |
| бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела мех |
| но подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих |
| а пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Ниса |
| просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим |
| <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да ј |
| т Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> < |
| прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово вес |
| н за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака р |
| ису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му |
| у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S |
| е му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из |
| сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, |
| мао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.< |
| несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, г |
| ку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, |
| ио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Уг |
| } Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим |
| посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овак |
| ра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио с |
| онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, |
| очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао |
| аксима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што би |
| ре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде |
| ћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и од |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, |
| <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље по |
| и и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било |
| а они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да |
| ални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али |
| анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме. |
| ше ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, о |
| е, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца мног |
| часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радо |
| им није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе глад |
| то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци т |
| баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто т |
| ота.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он |
| а, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и |
| } Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, сво |
| оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећем |
| ш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу |
| зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <mi |
| игравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</ |
| уло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ с |
| нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, ок |
| го што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледа |
| " n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} О |
| загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом |
| а се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад с |
| <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у |
| туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да зав |
| да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богм |
| <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb |
| некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а |
| ли каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и ла |
| ме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није тв |
| ому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их за |
| ве три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: |
| ону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ н |
| n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном |
| које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђ |
| е и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закон |
| а томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му мас |
| е могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако са |
| и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његов |
| . Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S |
| </p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одгов |
| уно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова |
| аша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са неја |
| .</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p |
| и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме т |
| за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ? |
| у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведоч |
| јло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било |
| се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда |
| ију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немо |
| а мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћат |
| Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масал |
| а. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље |
| <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Е |
| ет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да прид |
| знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чи |
| рајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit=" |
| на је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића |
| , које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| паш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — |
| велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драго |
| ’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, ж |
| ваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице |
| <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави ка |
| , овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију |
| дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом |
| спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два тр |
| да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по |
| својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога веч |
| чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и |
| у се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, |
| а тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање |
| језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Макси |
| кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката с |
| ловом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша |
| ц отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је б |
| и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је |
| како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пр |
| што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост мој |
| ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио |
| али просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком с |
| а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кок |
| и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпос |
| че Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Си |
| едан мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са |
| у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, |
| и облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да п |
| ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покош |
| одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској |
| е.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла пр |
| о старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло |
| а, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркв |
| ја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао |
| :</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, |
| к, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у |
| во бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи поква |
| љати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачу |
| о-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није и |
| дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте |
| жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим г |
| срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја |
| ...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо на |
| е то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — о |
| а и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни |
| о овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми |
| има, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велик |
| дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саран |
| све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, |
| ло без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, |
| о проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог |
| <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад г |
| , и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нек |
| и Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја вели |
| е из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети пр |
| веће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а |
| стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n=" |
| ажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једн |
| досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и с |
| ога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога |
| би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу. |
| а крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина М |
| ао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> |
| испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> |
| , зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно |
| > <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, |
| > <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђ |
| ..“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, |
| тва треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је |
| ilestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу |
| ма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад с |
| са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између он |
| мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, |
| о било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу мили |
| "78" /> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шаба |
| ли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и дари |
| анас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко с |
| ва већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „инт |
| пасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе м |
| ично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; |
| е њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног |
| </p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун св |
| ти...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде п |
| milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, и |
| њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{ |
| почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који |
| nit="*" /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, |
| лику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год |
| ајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском |
| е кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога |
| повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра |
| er" n="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала |
| забрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд |
| т ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па м |
| блесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у |
| жи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича н |
| црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а к |
| ог Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а мож |
| ку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а ч |
| маљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није т |
| >„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, |
| } Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од к |
| ter" n="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати |
| ма.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} |
| <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од |
| , мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и ни |
| вој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} О |
| поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно |
| а ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се |
| же бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и |
| е мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, к |
| кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те пит |
| е, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, |
| ена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино н |
| ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бач |
| ћи се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио |
| е заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</ |
| испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах |
| , дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му д |
| како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја |
| ила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, |
| че масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ак |
| јлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, |
| ="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у с |
| стао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{ |
| а Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улог |
| сам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кр |
| Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Ф |
| м Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов врати |
| гова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, |
| ке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су чита |
| сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ј |
| , малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући |
| <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, |
| и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; |
| рић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и у |
| је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила р |
| е газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле с |
| рзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне доче |
| ти познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме |
| један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села |
| оме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <p |
| ј не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук гов |
| су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам |
| Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико ј |
| ин на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најп |
| стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“ |
| какав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{ |
| } Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у па |
| у, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“ |
| огме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све |
| оше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како он |
| ликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{ |
| за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како |
| ао остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћ |
| n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколи |
| ати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, |
| ћ.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на с |
| </p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један |
| ред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванск |
| мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицеви |
| олова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</ |
| димо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...< |
| ше Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, |
| акона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана п |
| /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја |
| но“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође |
| па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> |
| убе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, как |
| воје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се са |
| е и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошк |
| су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варош |
| и беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у |
| очитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb |
| е бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај С |
| се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пруг |
| а масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је |
| ...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од С |
| у, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових |
| ну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај с |
| р и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као |
| на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић |
| ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те с |
| ај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто узда |
| опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступ |
| их јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, д |
| ку разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе ја |
| : она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет тр |
| у кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече |
| ше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и за |
| ра.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: |
| што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — мо |
| ваца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у ж |
| b n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било не |
| азда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину |
| и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам |
| е на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио |
| је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог |
| а своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бу |
| аест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, |
| ксима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и |
| последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икон |
| већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку |
| ња.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће о |
| ену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и дев |
| и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са тв |
| уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свог |
| го.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре! |
| а Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узе |
| што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада |
| сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала |
| ији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, пов |
| чка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, доб |
| м кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене ч |
| — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, |
| а четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интов |
| ек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без |
| благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију |
| је.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света! |
| је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџи |
| ирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први |
| јло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радој |
| их свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало |
| а сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Ан |
| а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему |
| огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена |
| из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, гото |
| стали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су ос |
| уче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три |
| нак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој |
| очита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма |
| по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само |
| e unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био |
| r" n="16"> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и |
| носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће м |
| између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису |
| ћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је. |
| Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То ј |
| н шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као воса |
| .{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, |
| . „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То ре |
| рну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, об |
| p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се над |
| Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, |
| са.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу |
| нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ |
| Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, |
| јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради м |
| дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео п |
| у, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> < |
| n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле |
| оже десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И а |
| Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом |
| } Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у ку |
| се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или ј |
| II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле с |
| {S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као |
| врши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни т |
| ти.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћа |
| ријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" |
| ајпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу |
| што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за дец |
| још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а |
| и ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фем |
| е душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким |
| pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година? |
| је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срц |
| Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому |
| </p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!. |
| уму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се |
| љу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb |
| тровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, |
| днога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова прија |
| ска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се |
| ога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње |
| .{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, |
| као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар |
| док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљ |
| о <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p |
| ини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њих |
| а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуно |
| двокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категори |
| >И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n |
| еђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз њег |
| Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски пос |
| о ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо да |
| наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <div type="chapter" n=" |
| онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто |
| и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то |
| абац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и у |
| ле зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други А |
| ини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају н |
| ћа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе ку |
| , велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, |
| дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија |
| сматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> |
| и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају? |
| макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све |
| а на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви |
| то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад |
| дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> |
| после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла ј |
| на слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман |
| и паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је |
| завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му |
| ного се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила п |
| пом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све |
| старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S |
| , а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке |
| p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па |
| То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он |
| е чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јо |
| чви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вреди |
| ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бо |
| су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње |
| Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат у |
| чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му |
| Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, ш |
| e unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица при |
| .{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у |
| ..</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се жи |
| лонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене |
| анка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек р |
| у жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле кру |
| е:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне ку |
| идећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница м |
| ћ... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав ма |
| једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим |
| снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врат |
| то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим п |
| ле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи |
| дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p> |
| ћ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се из |
| ој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има |
| е из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало т |
| са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих о |
| Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе пос |
| тељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју је |
| данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо |
| лија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало |
| аше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа |
| да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу нес |
| " /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом |
| ору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и |
| бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> |
| <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> < |
| дања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне мук |
| смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед |
| до, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ћ |
| ужичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све |
| олико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој |
| собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кре |
| а га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душ |
| ме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, п |
| свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски |
| S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Т |
| </p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, |
| нај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледа |
| на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за мој |
| а и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу |
| а Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред љу |
| мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, м |
| ј да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет |
| ваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и дев |
| .{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је |
| у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да |
| ба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег |
| беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти |
| јке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, |
| е године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врх |
| мчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један поја |
| при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступа |
| ни треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до са |
| ајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, |
| ући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобри |
| т, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова |
| гљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку гла |
| анас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвим |
| b n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „ |
| нице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче |
| о, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била кр |
| дребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово ј |
| а.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још м |
| стрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гр |
| о, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ва |
| у, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.< |
| сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно неср |
| е свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да |
| ћу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове |
| у неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> |
| јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Мак |
| м, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, кој |
| недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачен |
| ло краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио |
| ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда |
| душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има он |
| би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога |
| >„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих те |
| рав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit |
| да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, виде |
| у, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништ |
| ница.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У |
| рио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над |
| 05</p> <milestone unit="-" /> <p>Цена 1 динар</p> </div> </front> <body> <pb n="II" /> <pb n="I |
| е једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му |
| ећа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди пор |
| дно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, дв |
| аква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шу |
| Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико виш |
| дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђу |
| екра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и |
| за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког о |
| а прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред св |
| о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, нег |
| адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" / |
| конија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, н |
| pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — бе |
| осподство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе пок |
| адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, |
| у упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђа |
| сла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав |
| да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, |
| шком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја |
| сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, ч |
| ави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у |
| ече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три у |
| ћи и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у За |
| совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина пра |
| о би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" |
| често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„ |
| дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter |
| ила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога бе |
| 0 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> |
| ма Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље |
| а постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква про |
| , после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је г |
| кне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, |
| елиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се |
| овела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке њего |
| , бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не |
| гатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је св |
| е чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у пр |
| звао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код |
| рене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у |
| е просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је |
| а, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; а |
| инка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дош |
| ао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а |
| S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ен |
| ни вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и врат |
| ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од |
| и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине ме |
| део колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошков |
| пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка и |
| о злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке |
| закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам с |
| дњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} О |
| турила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио сво |
| у реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се мо |
| ном.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај |
| Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави |
| ене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а н |
| ина?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 2 |
| не масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а |
| е доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове.. |
| удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог д |
| заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџа |
| сама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса стари |
| рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одми |
| ...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвока |
| нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а |
| оји би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки с |
| та она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и |
| ло.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права ра |
| а га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с А |
| пих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је |
| ника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марк |
| ност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба |
| нђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као |
| летео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волет |
| :</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска исп |
| здан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи |
| ем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је ми |
| етињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквен |
| авоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја вели |
| иде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то |
| и у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку |
| ошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса |
| е брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p |
| еше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато с |
| наха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone uni |
| сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најп |
| лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ |
| дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту не |
| бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је не |
| } Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе ч |
| м големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова |
| ста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврд |
| а јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Р |
| кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разго |
| “</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било |
| рећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за дв |
| ирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, |
| си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју И |
| оје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <p |
| примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених |
| а, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете смес |
| олази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха |
| Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не д |
| о, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите! |
| вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га закл |
| дало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пируш |
| а друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочек |
| беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она |
| па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ пов |
| е разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога |
| и њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се н |
| живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно бе |
| нога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице |
| се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола и |
| агодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} |
| Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању |
| а, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте х |
| и знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље |
| цо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је |
| и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошиће |
| и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти |
| то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог |
| једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је |
| бесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се кап |
| целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?! |
| p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и |
| косу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало |
| се мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако |
| , да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији |
| Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао оног |
| тогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук |
| једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> |
| кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега куп |
| е је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху ис |
| поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што |
| овори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и сп |
| па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?. |
| Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Кл |
| емој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ће |
| е јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n= |
| ао да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав |
| немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецањ |
| а патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајни |
| } И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћу |
| о је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао |
| .{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Он |
| е плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти |
| оловине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, нар |
| оје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и б |
| беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, |
| еђу овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном мил |
| благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваш |
| поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи мук |
| воре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћу |
| р, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо гл |
| ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно |
| огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без иг |
| није и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и њег |
| о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n=" |
| реби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе мл |
| куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, тво |
| нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних |
| е штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Ша |
| ша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи |
| а да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим |
| и ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: |
| а парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележ |
| мохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помо |
| ла, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свека |
| 140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветна |
| и се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих ш |
| у, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пел |
| да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, |
| где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.< |
| " /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још |
| земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, остављ |
| го, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пар |
| онела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богоро |
| закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно д |
| Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на |
| рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, ве |
| Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> <div type= |
| оји поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му с |
| и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово дож |
| војке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, |
| <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташиц |
| ња, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном |
| га старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави |
| старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и П |
| азити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на |
| Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то |
| о из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала |
| S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувег |
| се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служ |
| т Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при насл |
| , пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и о |
| , у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{ |
| потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног |
| > <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да н |
| потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се ма |
| стову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" / |
| те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И |
| однети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се дан |
| отово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је |
| 80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђел |
| ржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пр |
| лети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p |
| уде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном г |
| је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи своји |
| то се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове |
| ринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, |
| >„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам |
| ре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у срем |
| отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихов |
| ављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилер |
| њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле.. |
| ре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, |
| и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја |
| ко остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја |
| о ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> < |
| који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Пос |
| што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“< |
| {S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату по |
| би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео с |
| ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може |
| зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку А |
| м, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјав |
| >И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу |
| г ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим |
| рошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да |
| о заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме |
| Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко ког |
| S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је |
| Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, |
| а Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко по |
| о се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијаши |
| је било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанк |
| а каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људ |
| езнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џу |
| ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у |
| e="chapter" n="16"> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, |
| основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим |
| добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — |
| аступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, |
| а нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у |
| ене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Б |
| тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И |
| , воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале |
| unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу с |
| махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit="*" /> <pb n="82" /> <p>Вр |
| сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ |
| аста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били уп |
| кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он б |
| не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{ |
| своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата |
| "5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и |
| ја горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би |
| правио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква п |
| ош онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, |
| е владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, |
| ујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој ме |
| начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелник |
| ила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} |
| јој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око |
| е да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: . |
| мо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове р |
| веж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спр |
| дирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа. |
| мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за о |
| кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И за |
| атељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девоја |
| е сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелиј |
| тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме |
| обито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу |
| али:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је ч |
| „Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабук |
| ога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, |
| толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи оч |
| отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} О |
| ећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Икон |
| ажити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мо |
| ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што ј |
| /p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, д |
| асе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коњ |
| е у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачки |
| ње код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђенова |
| салног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пас |
| овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници дол |
| би били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могл |
| р овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић |
| рада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штет |
| капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <di |
| ?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.< |
| братима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} О |
| ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево м |
| .“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p> |
| ора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се |
| затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“ |
| онија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника! |
| и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" |
| 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана д |
| ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Ње |
| овекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замла |
| омислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <miles |
| ка још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у |
| у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их ца |
| "</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико он |
| нако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже |
| атерино, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући |
| а људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно |
| S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матер |
| Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађе |
| нука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила |
| гом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гла |
| нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има |
| је кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а |
| на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди! |
| е воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долино |
| а.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цед |
| ке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије." |
| вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на |
| м парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја м |
| у мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо њего |
| пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујни |
| они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати ре |
| пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док |
| ља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све он |
| саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да |
| itle>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу в |
| би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе пе |
| чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби |
| а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце! |
| ола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај сп |
| а.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" |
| агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Зва |
| раз, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта |
| ужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећ |
| љеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права |
| би све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца |
| у, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злоб |
| Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} |
| ро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његово |
| а ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{ |
| Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово кл |
| тати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — |
| мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доц |
| та и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одмо |
| дим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као жи |
| ажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то з |
| о доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то |
| а....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је с |
| е Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила |
| е главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде в |
| а служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда |
| а пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и про |
| ас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Ж |
| :</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и своји |
| је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S |
| ућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и мла |
| сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и |
| ећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустур |
| .{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу |
| буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити |
| еса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би |
| силаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S |
| љака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то |
| 128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме др |
| њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш |
| Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стај |
| ле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба |
| но јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у с |
| лисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p> |
| ом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страж |
| та хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му пис |
| устура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако |
| т рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету оставља |
| ала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, |
| к у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све сел |
| ије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у м |
| женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити. |
| немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен стар |
| трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сре |
| ричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и к |
| тре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Икон |
| да:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са |
| ала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године |
| х села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> |
| и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости |
| сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа |
| it="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске влас |
| пким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, д |
| p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па |
| више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет мин |
| Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под |
| од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још н |
| свети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на с |
| Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због |
| у, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не з |
| та ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема |
| на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, са |
| <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам |
| тоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити з |
| атрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан д |
| а света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако |
| је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митров |
| од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао |
| би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Бра |
| е душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и |
| лобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне сви |
| вот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито на |
| драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му |
| то продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} |
| ошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану |
| о ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је |
| </p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а |
| , цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а ком |
| ица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мић |
| ати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао ов |
| а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе к |
| ични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} М |
| ике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше г |
| а Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима |
| а два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По |
| ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, |
| добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глот |
| года укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч |
| је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, |
| н Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сре |
| ама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о |
| , пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара |
| у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није |
| ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју рук |
| ност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у и |
| лим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те пов |
| ећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди |
| дном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му вид |
| ло мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то б |
| адовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ |
| своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговор |
| оји својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа |
| бом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта |
| нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све |
| вољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.< |
| а Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук дави |
| а себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} |
| ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“< |
| него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати д |
| д њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија |
| на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, па |
| ова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је бл |
| ици, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читаво |
| је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} О |
| забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Попов |
| распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврд |
| рви.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми |
| итање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је |
| добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:< |
| ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она ника |
| е положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type="chapter" |
| к, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању |
| } И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после м |
| е баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <mi |
| о докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један |
| ама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по ат |
| су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели к |
| ла Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочил |
| рине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, |
| Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао св |
| ремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце п |
| Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n=" |
| добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} |
| рални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелиј |
| шком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> < |
| дам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И ј |
| ого више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема |
| оду једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи |
| Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси |
| ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати гд |
| може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми |
| и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром |
| ју, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у с |
| зивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога мил |
| било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно др |
| да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се поглед |
| горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, усп |
| ио онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад |
| ужно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, мн |
| и, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, |
| > <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног |
| о, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је он |
| а се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао |
| то, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за о |
| „И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим им |
| ета најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} |
| то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, по |
| тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи ша |
| е због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као д |
| саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" n |
| и мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, |
| није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био |
| дује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сес |
| Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љуб |
| чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих |
| ар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врат |
| греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данаш |
| главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила |
| би, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се т |
| нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} |
| окрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адв |
| у.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си м |
| песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану |
| равду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо пра |
| х не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји |
| мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта |
| и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помол |
| се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут |
| иња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девој |
| лушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто зан |
| и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста мод |
| што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртови |
| у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљач |
| на договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и |
| зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то |
| , да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме |
| .{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође |
| it="*" /> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао јед |
| а су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и дв |
| етар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене: |
| њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на уд |
| ао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало |
| е и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и н |
| м Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb |
| је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на ср |
| ам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман |
| никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их |
| — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S |
| оба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу зас |
| ред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су |
| >„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекат |
| лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни |
| сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обуче |
| таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти њего |
| жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њих |
| ку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{ |
| отњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хита |
| ало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здрав |
| алог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто р |
| ју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом. |
| те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p |
| огла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нис |
| ку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с инт |
| иму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању |
| а му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је сп |
| "*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с ра |
| се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше по |
| е,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до |
| е на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и с |
| Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови ч |
| им су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачко |
| онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, |
| кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека |
| узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте за |
| а, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:< |
| постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова И |
| и."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријате |
| ну, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрег |
| њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p> |
| ј својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу |
| ирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугује |
| и пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се |
| е, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево до |
| Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики ј |
| {S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, |
| брих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као о |
| и рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p> |
| београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног пита |
| “</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад |
| и неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само |
| ом никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сирот |
| мој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда не |
| } У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно оста |
| Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на |
| ра!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} |
| латом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, |
| А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахи |
| м трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче |
| и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени ра |
| ђено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред |
| S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што |
| ари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној |
| унемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на су |
| нђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> |
| ша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном |
| ак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> <div type= |
| азиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро |
| нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то т |
| пају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну и |
| не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S |
| исја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с велик |
| Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, |
| /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је св |
| ога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачк |
| ко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а |
| Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда |
| ...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој п |
| ким крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone u |
| верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ |
| ш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали |
| ом очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине р |
| а завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијо |
| о народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петр |
| учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су ста |
| из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и ж |
| и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{ |
| , кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да ур |
| момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињст |
| е, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да дв |
| е лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Об |
| о па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчет |
| <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећ |
| срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом м |
| нај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством п |
| мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, не |
| о му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот |
| лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да |
| ше; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Ста |
| било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угље |
| како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђа |
| бар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> < |
| о је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и м |
| е зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је једини |
| т Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рај |
| мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ |
| /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> < |
| <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и ун |
| е су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није бил |
| ји трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је |
| , то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и г |
| ијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гле |
| > <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, |
| сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво с |
| е! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуш |
| десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у |
| па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук |
| {S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђ |
| не куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Сала |
| чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; |
| јаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за |
| лу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Мног |
| е извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не |
| а унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бр |
| мислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртн |
| , она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме |
| {S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је са |
| стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда |
| } А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице |
| и они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћат |
| ко се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке |
| и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не б |
| ћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи |
| којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек по |
| мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" |
| икало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; |
| доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S |
| лога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у ње |
| д му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео мил |
| сле седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојн |
| мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити по |
| а су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</ |
| а Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пи |
| еле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је |
| ални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један |
| адојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални |
| два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован |
| кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића тр |
| да имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по ње |
| ћи није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што ју |
| > <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век векова |
| нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим |
| Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p |
| вом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом |
| , и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори |
| срећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљ |
| огатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт |
| ања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића |
| томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола |
| е одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> |
| Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вр |
| као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, је |
| ута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После ј |
| да!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и |
| ило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бис |
| додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља нег |
| се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћ |
| дио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му |
| те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме ја |
| доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд к |
| а: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зо |
| ао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капета |
| асе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми нећ |
| ио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> < |
| говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче |
| а је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божј |
| росто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога |
| .</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић |
| Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} |
| рад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа |
| жи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У т |
| е цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи зго |
| <title>„Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако |
| ио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Т |
| ме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази |
| на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге |
| извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два поза |
| а умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима н |
| уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, д |
| Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И св |
| та, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурин |
| несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Кук |
| Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Син |
| а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То |
| тављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — уч |
| им богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног |
| измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног |
| брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њи |
| и, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, |
| S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео д |
| p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чув |
| девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а н |
| о Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максим |
| то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на гра |
| не куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња над |
| у своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине б |
| <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити с |
| и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао ни |
| хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер |
| шио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је о |
| сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" / |
| , што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> < |
| ему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, |
| мишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, по |
| дио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђел |
| ne unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он |
| ивотворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" |
| грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне |
| од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на о |
| једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић |
| у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста право |
| н на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелиј |
| какав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, |
| си — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова |
| а свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, до |
| кне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сил |
| а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, г |
| на наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ пом |
| ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састад |
| а и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну гл |
| .{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али ј |
| {S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и |
| ише богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио д |
| не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, |
| масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава к |
| што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико |
| амо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата |
| снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наш |
| /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између о |
| оже да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећа |
| сти душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb |
| рисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свит |
| води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кус |
| и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа |
| орије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — |
| сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем |
| се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташ |
| сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па |
| ш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре св |
| је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Ми |
| а!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Он |
| и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих род |
| ац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољ |
| ..{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који с |
| му, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, |
| ај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим |
| еше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила |
| е.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="8 |
| {S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа пр |
| али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој п |
| ине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit |
| Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо |
| гљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што пит |
| моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља сво |
| ве људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништ |
| па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p |
| ири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега с |
| следњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} У |
| тво само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно |
| то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али с |
| о нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је |
| ши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ј |
| е запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог п |
| вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу чита |
| врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта |
| весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума изме |
| p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} |
| с десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само |
| а скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као о |
| а, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, ка |
| нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова |
| ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се де |
| > <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста |
| ла се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што |
| а, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао к |
| а вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, п |
| ске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва до |
| што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам с |
| сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се о |
| .{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке |
| аици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, |
| >„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његов |
| ата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутр |
| о погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Језд |
| света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта тре |
| моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit=" |
| о имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најј |
| ње неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други |
| ло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној |
| ња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке гла |
| ема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташиц |
| а са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе |
| ика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био |
| на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, |
| а: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! . |
| ишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То ре |
| и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, д |
| дном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешт |
| орам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато саж |
| "> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се |
| је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{ |
| , друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше пли |
| И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала др |
| још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде |
| ио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазл |
| нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово с |
| кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и |
| а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачк |
| доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на ин |
| блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза зал |
| беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Уг |
| које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, дру |
| у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И м |
| алних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> ј |
| није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} |
| ја, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она ј |
| је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се |
| , — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наш |
| му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — д |
| начи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и |
| е у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав |
| од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове ма |
| спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо пог |
| <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто тр |
| Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био гор |
| ојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и при |
| аздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ по |
| ажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати |
| као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац про |
| ете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше |
| рирода и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" /> <div type="chapter" |
| <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тиши |
| то <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам |
| риге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су |
| Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чич |
| ати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> < |
| т, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо ру |
| apter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према |
| S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у |
| а коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад са |
| ао земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири злат |
| уги велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога |
| живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу над |
| ка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћ |
| дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у да |
| м тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почет |
| да није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова |
| маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, |
| Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина |
| лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити |
| косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, ка |
| е и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> |
| ео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па они |
| се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје ж |
| низити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети |
| ђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети ко |
| их био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је |
| поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој |
| ли сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и |
| одине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито н |
| , Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђ |
| а.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и |
| и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:< |
| а чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спо |
| девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо |
| nit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршн |
| наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он |
| и.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикасто |
| а чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„П |
| удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била |
| unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Ма |
| са велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само |
| Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два ко |
| м, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим |
| ка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у ко |
| ка до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште |
| ло!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре |
| момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један п |
| чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти |
| егну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десит |
| рбија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара |
| ање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, кој |
| судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокат |
| горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће н |
| азвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:< |
| мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако нар |
| афани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога |
| ванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласо |
| а ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p |
| Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n |
| је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постаја |
| диста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара |
| најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед |
| Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз |
| пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у н |
| шњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је т |
| кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{ |
| Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног с |
| ка...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, кој |
| д ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капета |
| ка, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај пос |
| ство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{ |
| p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу ње |
| шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p> |
| им нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно кл |
| " /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Ку |
| мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда с |
| башка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад п |
| ави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мал |
| е, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:< |
| , ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде з |
| учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му с |
| своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему М |
| <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни |
| од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме св |
| ду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са |
| оћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала |
| ића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно с |
| с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има после |
| раба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће |
| рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 |
| е после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га в |
| ју минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре |
| као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и ду |
| ике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу ко |
| јурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Т |
| S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале |
| Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а |
| острана кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{ |
| ругога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим. |
| елија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Он |
| едно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p> |
| <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да вид |
| изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио |
| то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је |
| ељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште г |
| p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се пре |
| де у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и к |
| не, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући |
| , а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И |
| огледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћи |
| оћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није |
| да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он |
| У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> |
| знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћук |
| е, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка |
| ва нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Рад |
| горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је п |
| ке кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снах |
| рена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени |
| за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То |
| p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да |
| Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играл |
| угога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — |
| , као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све |
| ало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад п |
| е Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове бога |
| </p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покој |
| греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљ |
| шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p |
| умњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то |
| трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком |
| ад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести |
| да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачун |
| свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, о |
| е по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу п |
| ога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} |
| а да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, по |
| нђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и |
| дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који ј |
| ао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину |
| .{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у св |
| Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“< |
| радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а јо |
| ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то та |
| ма у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; |
| нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из |
| с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њен |
| предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: в |
| а жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и |
| д овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ |
| <milestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело |
| омно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била н |
| !{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а посл |
| о је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> |
| ом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <mile |
| “</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одго |
| начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Уг |
| гљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање |
| срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," |
| а-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Ки |
| омаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица |
| ријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} |
| је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — |
| ра, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је |
| а женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Икониј |
| "105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше П |
| нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, к |
| дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{ |
| Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији н |
| гомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опр |
| етом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни |
| маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако ј |
| S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> < |
| тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен бога |
| станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и |
| ме и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче |
| о, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па д |
| ријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију |
| Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет |
| повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да иг |
| аузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева пас |
| њу и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ |
| или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује: |
| :</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук, |
| рака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши пи |
| им шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг |
| даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петл |
| дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева во |
| младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква |
| осине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега |
| атила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, с |
| у њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубљ |
| ошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика ка |
| га часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога д |
| Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим |
| ики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два м |
| да његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ |
| не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; |
| бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имат |
| све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> <div |
| "7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу |
| <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да |
| S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је |
| и оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у г |
| не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне |
| каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лаган |
| дети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, стара |
| Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је |
| а и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> < |
| p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим |
| рбији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волов |
| стиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној |
| а правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је |
| отле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драг |
| ти да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, ка |
| аги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то |
| она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мисли |
| Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> |
| зимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p |
| и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједн |
| оје одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубок |
| ојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То |
| ада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијал |
| час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољу |
| уте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама одн |
| гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загр |
| сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S |
| јој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и је |
| словом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> |
| навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљ |
| оже да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Ш |
| ка и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично одно |
| ађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква |
| Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате |
| би момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то |
| како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва |
| и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може би |
| но момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села. |
| ним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, |
| рић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нес |
| Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да д |
| им.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Ан |
| е народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани |
| е користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засец |
| а тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помо |
| пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим те |
| /> <div type="titlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>Р |
| аче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино јед |
| , могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном М |
| утне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан обла |
| а је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам |
| ње ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим прити |
| Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно ре |
| , да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка |
| поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Л |
| ора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма с |
| и кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје с |
| слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, |
| и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи |
| S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што с |
| и да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан с |
| ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда |
| су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> < |
| грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу.. |
| а него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: |
| е у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две т |
| познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка ад |
| , већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане |
| т Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са муш |
| воката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изра |
| женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна |
| кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу це |
| је властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с дру |
| ли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео |
| и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</ |
| у је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога |
| ад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје |
| цу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p |
| е тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пре |
| .{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не |
| њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочит |
| жњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заови |
| <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а ре |
| и ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то |
| воју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 д |
| егов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, м |
| дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога |
| се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о на |
| <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође з |
| S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казива |
| е нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно |
| м <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за св |
| “ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то глав |
| срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, к |
| а суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони п |
| се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе шт |
| ог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале чети |
| рији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај п |
| ић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> напл |
| поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њи |
| х био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и |
| а кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би |
| ким и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му |
| анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка |
| .“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће ј |
| раво у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ни |
| ја, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <p |
| } И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом |
| њу; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом.. |
| p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим |
| једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће ре |
| онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су |
| веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говор |
| но, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде ико |
| мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђ |
| игда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је о |
| Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо |
| разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плин |
| могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати п |
| блачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенк |
| {S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома |
| е ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шума |
| p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће |
| у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са с |
| се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> |
| у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter |
| е ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слоб |
| а.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова ли |
| разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на |
| чанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју |
| у притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо жи |
| оже, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а т |
| видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачк |
| ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у |
| је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени |
| ини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кр |
| брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по свом |
| и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога |
| Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и |
| смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш п |
| мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно |
| , у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, ве |
| по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога |
| маћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува |
| мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђе |
| ла је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу |
| као је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> |
| </p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из С |
| Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да |
| сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни |
| ђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на ко |
| да, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} |
| њем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, кој |
| год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео |
| амлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У т |
| после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго тр |
| е мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што мом |
| трало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, п |
| .{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајем |
| је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам |
| >У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Ј |
| им кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуна |
| , мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина |
| а загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет |
| та и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да |
| и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана |
| аће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љ |
| емо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих |
| ебао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</ |
| опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стад |
| клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није н |
| цању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио ниј |
| лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге д |
| узман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И |
| мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, |
| а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> |
| пник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тре |
| оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник |
| а: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адв |
| домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> < |
| >Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по љ |
| његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад |
| тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај |
| мехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад |
| е примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужи |
| аксим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зину |
| м по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишљ |
| ело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран! |
| будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов п |
| <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука. |
| мо једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке |
| но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Он |
| да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} С |
| ела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа тр |
| „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништ |
| браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <mil |
| да полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина |
| од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и о |
| адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој |
| и бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један под |
| —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је ко |
| туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима |
| ата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му |
| мом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене |
| ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда- |
| је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе см |
| ећ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући |
| тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шал |
| је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети јед |
| е.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би мо |
| и не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном маса |
| приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно |
| , да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да и |
| а далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапц |
| кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не |
| ижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која |
| ило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад |
| е била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепеног |
| анца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се |
| по поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти |
| објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад б |
| ео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним |
| адом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Је |
| /p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша с |
| власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним |
| /p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на тв |
| лавом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда |
| је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то |
| а из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало нам |
| е и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а |
| </p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи. |
| позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одаз |
| ђен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каиш |
| .{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на |
| ти:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се ч |
| би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао |
| од кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спрем |
| хане, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродил |
| е није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама |
| о слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <ti |
| а. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће У |
| пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!. |
| Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бац |
| се Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то |
| елије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> < |
| онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, приј |
| е узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао ј |
| о незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси |
| хе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и |
| било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пр |
| и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" / |
| део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Ико |
| маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога с |
| „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, |
| два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад |
| аш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанст |
| та модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо об |
| ка: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих |
| n="12"> <head>XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљ |
| , боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеле |
| то прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То |
| — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна м |
| ше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Бога |
| или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти |
| стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наден |
| ветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега |
| јна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари |
| еко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ух |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се об |
| сти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се нева |
| ...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад н |
| у и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лиш |
| више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из оч |
| бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ов |
| Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гл |
| д замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, |
| ском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброт |
| ели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино |
| је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> |
| јбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дан |
| “</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем |
| Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој добро |
| прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И м |
| овукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, о |
| ви анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} |
| слите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ |
| селник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Мит |
| или су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту с |
| ио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} |
| екао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи |
| г Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, |
| женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, к |
| смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога |
| постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није |
| Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: |
| а из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има пр |
| ри од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, н |
| лих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} С |
| стог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако |
| ирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако |
| , већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, п |
| <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну |
| знату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Ди |
| арић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти |
| иљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>ста |
| ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — приме |
| а за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле |
| есу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола |
| аксим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају бо |
| и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, доч |
| продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} |
| учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу с |
| у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећ |
| о и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од |
| ма Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не м |
| ца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по нар |
| сти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесм |
| и Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> |
| им било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на чи |
| амо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачвански |
| пет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51 |
| тио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да |
| ко власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„А |
| е ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже |
| ави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, к |
| о беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, |
| атио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија! |
| добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија |
| ца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје |
| на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу б |
| S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу |
| то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, |
| ли Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: |
| ој направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото |
| ељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а н |
| "2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани |
| од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за |
| велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је |
| рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, посл |
| Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љ |
| вом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног |
| ицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, д |
| ја у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сока |
| , да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велик |
| , Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћат |
| некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту |
| искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Ј |
| које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да |
| сти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о |
| ханџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја |
| то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их |
| она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> |
| и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И |
| Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Је |
| Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом |
| и просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер г |
| шане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у нару |
| а тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знал |
| је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазна |
| приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него ч |
| вачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жи |
| готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{ |
| вне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p |
| сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одло |
| ију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим м |
| сле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити |
| е судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бивш |
| обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ј |
| овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је о |
| пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а маса |
| } И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и |
| јло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p> |
| то, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и |
| му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се к |
| враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; зна |
| јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да |
| “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов нес |
| његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А |
| бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да. |
| представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично |
| звио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милоши |
| онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми ј |
| газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Мак |
| ри своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два ша |
| „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Г |
| а на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и |
| } Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> |
| — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код наше |
| рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је |
| Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, как |
| p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће С |
| аше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, |
| ређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но ш |
| мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад |
| >„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било |
| Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Зн |
| ову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, |
| ја, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!. |
| > <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека в |
| то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме |
| >„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога |
| ини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег |
| ко да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужа |
| по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, п |
| м му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Макс |
| {S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету им |
| вога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна.. |
| окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пр |
| мео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ |
| т је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо |
| не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато пл |
| ечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „беслов |
| ећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку баб |
| из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све |
| мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће |
| заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, |
| <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до |
| ="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у со |
| мом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише. |
| ала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућн |
| ија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашо |
| то су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свр |
| да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само с |
| lestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташи |
| ацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине око |
| а јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу |
| ршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда |
| пит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter" n="9 |
| вуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се по |
| деротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави |
| рошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му |
| о.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској п |
| е, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са |
| , Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе |
| О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јад |
| леђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука |
| ила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у инт |
| оба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и |
| S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић д |
| а га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, пр |
| бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина |
| загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} |
| канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па м |
| а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је њ |
| Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и |
| ејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама прове |
| његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а лева |
| езани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непок |
| вним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S |
| ња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној стран |
| убрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница |
| pter" n="2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је |
| Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као к |
| ој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни при |
| н-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, |
| а непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пе |
| ...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти ку |
| двокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напу |
| ва пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и угл |
| мо се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штет |
| <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране зам |
| азили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало з |
| Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Икон |
| уке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти ни |
| и, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она и |
| и Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе |
| Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, |
| крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиром |
| удио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је |
| сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гл |
| је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако ч |
| оље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би |
| одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи ов |
| само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p> |
| код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Глед |
| .{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у цели |
| и на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задру |
| за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</ |
| зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, |
| ,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> < |
| >Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, сн |
| о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи |
| , оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, о |
| из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта |
| <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудр |
| о утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а је |
| а квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето |
| то његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка |
| p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела и |
| хова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђ |
| инство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ов |
| покретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у |
| жаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну страж |
| >То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у велик |
| а реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице |
| ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго |
| равило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга д |
| , он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</ |
| алапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" |
| им Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном ста |
| за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је т |
| <pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста о |
| окат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Бе |
| вела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p> |
| unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе |
| ји је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико жи |
| си да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да |
| да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба ње |
| замашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како |
| исам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </ |
| Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог |
| еби изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати! |
| друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих |
| је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавају |
| и се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд |
| нао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стр |
| це препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина |
| овита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром |
| на слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је доша |
| љеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S |
| и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе лико |
| ле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове чет |
| {S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отво |
| о: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љ |
| дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанк |
| овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд на |
| ој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрад |
| та му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошап |
| , па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p> |
| детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p |
| , а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, |
| м прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трго |
| е претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе |
| ела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели |
| му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила |
| дине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по ку |
| им Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У |
| нску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, доне |
| вић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Ку |
| да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и ост |
| у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушки |
| реба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас |
| /title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу |
| викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} С |
| — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благо |
| озамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину |
| .“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам |
| их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по |
| знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љуб |
| само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодав |
| Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било зани |
| и својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и с |
| еби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, |
| утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поп |
| ешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p |
| јатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили |
| наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb |
| драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар и |
| а, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, з |
| ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како |
| и казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су |
| ажа Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко |
| ’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочија |
| омак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта |
| и.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{ |
| с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Ик |
| што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљ |
| них дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну д |
| суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно прог |
| отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" |
| е врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ћ |
| :{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, |
| дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан ш |
| овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно |
| и у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кусту |
| е сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било н |
| сле поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатс |
| аку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални |
| што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделил |
| без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећ |
| а права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он и |
| их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Мар |
| х састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже |
| ди, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико н |
| но би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је |
| , која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а |
| ишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у к |
| ан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, т |
| д Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у в |
| ну неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо м |
| куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па л |
| н завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне п |
| ке, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ |
| — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, пост |
| овчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаљ |
| му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па |
| преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И |
| та отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи |
| аже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S |
| дину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упр |
| лико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, |
| најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина |
| д саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је га |
| своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му р |
| дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки да |
| о, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S |
| очињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без м |
| гледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, |
| p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племе |
| но и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да о |
| донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <p |
| {S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жедни |
| ја све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Ј |
| е љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“< |
| аца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севда |
| и га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога ж |
| кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио ил |
| апише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузма |
| гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима |
| туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на |
| еновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> |
| кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да навед |
| ак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, |
| рада, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S |
| мањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, к |
| идим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у об |
| је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које б |
| о сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено |
| есело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не |
| илика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и |
| а Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не |
| >„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и |
| еш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше |
| ине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а |
| а!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p |
| латио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n= |
| ђеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и |
| слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах |
| „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> |
| S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грл |
| ада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се |
| , да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> |
| ка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу |
| није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровча |
| церине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће |
| ете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, |
| д његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу г |
| с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекр |
| ви мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални ма |
| еш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу н |
| пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="6 |
| ира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини |
| уде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће |
| } Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доб |
| це растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од друго |
| је сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгр |
| покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговори |
| знати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при |
| домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је |
| итавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер св |
| тања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакв |
| S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совља |
| првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} И |
| двоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још м |
| а, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очн |
| чно долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његов |
| и га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} |
| је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипа |
| д сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком |
| пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} |
| Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђели |
| спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племени |
| ; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да |
| ост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себ |
| дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-ку |
| , поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке р |
| !“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке дру |
| , кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини раз |
| а јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разго |
| сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од к |
| , па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о |
| мам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; а |
| Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> < |
| ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па |
| ио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га пости |
| сна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели |
| не јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> < |
| и суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђ |
| 7" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била |
| ће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то |
| ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ћ |
| 112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} М |
| но одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове ку |
| и за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће |
| олетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрап |
| Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit=" |
| ња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други гу |
| е, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И |
| , у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, |
| весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, |
| упили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адво |
| а браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је д |
| >У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, ота |
| анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p> |
| одаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„ |
| ће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Цр |
| е жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За |
| Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, |
| </p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се н |
| обеду над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоње |
| . начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелн |
| S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и |
| а како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и |
| <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дају |
| ћу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} |
| јко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља |
| опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба п |
| b n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико |
| нтову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живеће |
| ..{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је |
| ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се |
| је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Ан |
| аш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и |
| цима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио |
| да по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обич |
| Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакр |
| била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разг |
| ише није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмам |
| обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра |
| ="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после у |
| ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их |
| рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, до |
| ати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна |
| провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке ње |
| шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, |
| нцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта |
| </p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да |
| ла сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути |
| — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је |
| Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би свако |
| а масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у |
| ша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али п |
| тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И |
| p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продај |
| а колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се т |
| Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило |
| ра још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, о |
| вчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун сва |
| ко саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенито |
| њих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n |
| а.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе т |
| се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагом |
| apter" n="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели прича |
| скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, |
| Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо |
| јка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса к |
| еницама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе п |
| сала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић |
| подска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином |
| арице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала |
| ушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница жи |
| и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необич |
| сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и прем |
| истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <mile |
| е беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепо |
| ува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Мак |
| помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви св |
| г језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чист |
| гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите |
| сим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вра |
| дојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао |
| се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, о |
| уре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Т |
| ају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју |
| аш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мач |
| е ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било крај |
| ека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао |
| ја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка |
| ији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и |
| е некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе в |
| ћ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није |
| з зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно об |
| ова здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се з |
| нка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а с |
| у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној не |
| о је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није |
| </p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и |
| на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S |
| је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, ниј |
| онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на сво |
| ији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, |
| it="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало |
| под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива же |
| ...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону |
| у и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега |
| Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је јо |
| , који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потру |
| Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а |
| ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нит |
| и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се |
| e unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су пр |
| сима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било п |
| ме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким |
| Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровч |
| дбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим зла |
| ићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адво |
| у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш |
| ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, |
| је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све т |
| све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бл |
| осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примет |
| — Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{ |
| менути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога |
| њима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S |
| а, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао |
| а, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћ |
| Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, |
| лазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део у |
| рема бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толи |
| салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо н |
| спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце |
| , Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n |
| у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране |
| вет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ов |
| олетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па о |
| Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа |
| черу.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена |
| узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{ |
| е; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па ид |
| .{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину |
| е дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом |
| p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио |
| м постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} |
| н момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињ |
| иле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да |
| и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца н |
| се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе |
| једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пла |
| амих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, |
| нда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а |
| небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа |
| агушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око п |
| купа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре изми |
| је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додад |
| ислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, |
| пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту |
| неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и |
| сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једно |
| ним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад |
| ас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго вес |
| ица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> |
| весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда |
| ilestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господ |
| <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив |
| це и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију |
| му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на |
| Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бо |
| а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица |
| а поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а |
| а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу |
| продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао |
| о сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави зав |
| таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milestone unit="*" /> |
| ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, ме |
| ко детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју |
| атну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали |
| ајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb |
| редио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђ |
| ијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успо |
| мака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, т |
| адао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише |
| {S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злат |
| великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у |
| лику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе |
| погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете дома |
| е може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и по |
| <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа |
| морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија |
| ђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са |
| бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а |
| амо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавит |
| ти него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" |
| е увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непребо |
| одаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S |
| аксим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S |
| лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену л |
| даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му у |
| говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу б |
| знаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирт |
| Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа т |
| а Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу сна |
| јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио н |
| че, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само |
| елико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени |
| >Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што ј |
| 07" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је |
| ај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" |
| ј Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи |
| ђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му |
| јком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један друг |
| велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од |
| ој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово ог |
| ла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И шт |
| нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе б |
| олази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гл |
| е и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао |
| суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук за |
| према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} |
| ти бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јед |
| ри ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правил |
| тане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу |
| , како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као |
| и ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и |
| етио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућут |
| к већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хал |
| ка су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да |
| страна шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се д |
| <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска |
| а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И М |
| еколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јо |
| бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је |
| {S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне дос |
| итање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше к |
| у Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по |
| ј вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђел |
| После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање поко |
| ћно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако |
| ошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, < |
| грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Он |
| најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њ |
| га и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена |
| а: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти ње |
| ет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би год |
| ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи ни |
| /p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а |
| ва анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чи |
| нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесл |
| “</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово |
| тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, |
| полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И ду |
| ет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Пос |
| <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо |
| екаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, с |
| лаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ |
| и, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> |
| и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса в |
| и, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћу |
| е дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45 |
| оворено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији п |
| ри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћу |
| ом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напаме |
| се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n=" |
| а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, |
| а ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S |
| било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо залож |
| /p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се |
| од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:< |
| на рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари сл |
| " /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p> |
| ло грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђенов |
| и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} К |
| ћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје |
| 27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по не |
| он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи |
| “</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима |
| дном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карант |
| вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хи |
| омљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани корац |
| нај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изне |
| а мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Макс |
| одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног насто |
| дић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали |
| варића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу н |
| овић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанс |
| вета, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благос |
| p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринк |
| свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једно |
| .. „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p> |
| остионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зоб |
| њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за св |
| имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку |
| таје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене |
| то, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи ма |
| и знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва нач |
| ао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} |
| > твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно |
| 142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купи |
| у чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко гово |
| ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју пра |
| и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љуб |
| ом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну по |
| људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледам |
| ног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, |
| а заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у |
| Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мач |
| а послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l |
| најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријате |
| !</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна |
| а злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, она |
| поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прел |
| Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Св |
| -дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћу |
| вог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је с |
| а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато! |
| им рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <mile |
| ном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину |
| пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћа |
| чинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувил |
| крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да бу |
| м и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p> |
| рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кум |
| и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се бе |
| а једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој ј |
| не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје |
| е и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовиц |
| у, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако ч |
| саво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div type="chapte |
| не остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{ |
| свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе поко |
| 8" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је |
| ока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један м |
| од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и |
| >И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћ |
| зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" |
| м Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и д |
| утор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој не |
| више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио |
| ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа |
| ног сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу |
| протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависј |
| ти:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска и |
| стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потреб |
| росилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао. |
| код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спр |
| бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, св |
| /p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter |
| на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је о |
| ицу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, ве |
| можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, |
| но срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, |
| е су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу |
| а тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дуга |
| чито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било. |
| е, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој |
| ешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све тро |
| за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер мора |
| и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му ј |
| ат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи и |
| се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове |
| лика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ |
| ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручј |
| ивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим |
| аци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нов |
| И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по ма |
| приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, пр |
| хватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала чове |
| зе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет |
| х интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а |
| на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Р |
| у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био ад |
| којног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, |
| ити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете |
| од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се ду |
| сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, сна |
| леми амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад |
| Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, к |
| бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, |
| њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао |
| и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су |
| шиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје ј |
| никовица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само с |
| како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте ду |
| Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сес |
| рисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, ко |
| ми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Пан |
| дања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје к |
| ај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то |
| сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат |
| д другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, И |
| > ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме |
| падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура |
| и не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово с |
| , видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадња |
| ећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се |
| дари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој |
| и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али ј |
| гове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као јед |
| , и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова... |
| ав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних сел |
| без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављ |
| одаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње |
| чима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit="*" /> |
| лу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи шт |
| чица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p |
| Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио к |
| аћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила |
| и, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, |
| кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита јед |
| љ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића не |
| ите душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с нек |
| сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весе |
| прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се |
| е; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, п |
| : мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</ |
| пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би |
| > <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p |
| рници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу чита |
| се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" |
| еди беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили пар |
| то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} |
| о ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога |
| ашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</ |
| ина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било |
| че, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивља |
| их шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бе |
| Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, |
| шна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену |
| за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првог |
| ћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп кра |
| прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S |
| аше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао це |
| {S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им |
| су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би о |
| <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу ру |
| ина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на ј |
| „А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Си |
| ојим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепоти |
| кат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Р |
| , снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја |
| им и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе |
| се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А |
| тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не за |
| ављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада са |
| угом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцну |
| .{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика |
| и кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типи |
| дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за п |
| је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халап |
| и, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је ов |
| се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто |
| вима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашим |
| укама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и |
| год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, уп |
| кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли б |
| аралац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем |
| .{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени л |
| во се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског зак |
| у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђел |
| душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мук |
| ешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, при |
| иве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут |
| ти Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit="*" / |
| налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није н |
| м се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђав |
| и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд врат |
| о милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама |
| мрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Б |
| на весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је уму |
| о га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало |
| да својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од оста |
| свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, |
| нко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја и |
| је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} |
| и састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, |
| совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у сво |
| видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћуков |
| ивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, |
| над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика де |
| као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла |
| де право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња од |
| то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме с |
| то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, |
| али да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И |
| шина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>П |
| ео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„П |
| оуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — ре |
| ича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ва |
| ао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type="c |
| ленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p |
| милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и н |
| леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је |
| м правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или как |
| ли унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога брати |
| : ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Н |
| ања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата с |
| е гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше |
| право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ра |
| собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на реше |
| </p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако би |
| .{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је ме |
| где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињств |
| нка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове п |
| ="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} |
| амо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душ |
| дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно др |
| гослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је |
| јати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митров |
| роши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није уме |
| ећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дво |
| ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео ј |
| како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је |
| сели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расп |
| о да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завој |
| е то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{ |
| ћ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> < |
| ла и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Икониј |
| ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни м |
| е не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен до |
| на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, д |
| Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, |
| :</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет |
| у да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији |
| кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе |
| b n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је |
| ник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све с |
| } У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p |
| гљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде |
| ко дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самог |
| ви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да глед |
| од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше П |
| една и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="50" /> <p> |
| д њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово |
| е сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{ |
| је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле |
| не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевско |
| брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне до |
| ај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над |
| ачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њ |
| у, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, мој |
| а суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро |
| што кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су кона |
| риђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Вод |
| ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те |
| у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масалн |
| ај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и поло |
| диве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепото |
| се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> |
| јкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} |
| покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, |
| обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас |
| елу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико од |
| једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађиват |
| че у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо д |
| мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, |
| че, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, н |
| p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} |
| д живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни |
| бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу |
| ук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан |
| <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени |
| по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше |
| .{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> < |
| ога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, а |
| ва је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митр |
| е београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и л |
| ном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је |
| S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, т |
| платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chap |
| д самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од |
| и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што |
| шта ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и |
| и знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћ |
| она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мић |
| ма, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> |
| ело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, дра |
| се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене попла |
| е и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добр |
| пају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у |
| амзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога м |
| за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољн |
| по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их |
| ш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти он |
| а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај по |
| велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим |
| нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да |
| рено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са сел |
| оја ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену ди |
| и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „ |
| Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и бог |
| га сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било време |
| p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска |
| S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку |
| а „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече она |
| и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвок |
| р не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зу |
| да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да |
| еограда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој ад |
| ски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће |
| на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не мо |
| у свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће |
| лазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад ш |
| е, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, |
| еше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајк |
| ивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи |
| Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је |
| на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чу |
| <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" |
| о један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све ј |
| брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и |
| /p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема |
| масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, |
| једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, з |
| м Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе |
| се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, |
| а.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и п |
| пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико дру |
| и би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који |
| јка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше |
| у било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њи |
| откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра |
| а; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је |
| и, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом |
| ца: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет |
| тиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, так |
| а лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто д |
| подска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима ука |
| Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, |
| историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небес |
| ана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Не |
| ечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и к |
| а ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</ |
| сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту п |
| нском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица н |
| онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да |
| >„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта |
| а зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.< |
| тне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецањ |
| ци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трго |
| као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсториј |
| мо задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} Т |
| ио добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у шк |
| онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто тр |
| да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије |
| чио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту влада |
| ца, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone un |
| ам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да |
| к с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} |
| пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца тр |
| едам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога У |
| ожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове |
| раку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би |
| брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам ко |
| Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи м |
| } Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Ико |
| ену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за сво |
| оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пос |
| ва.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично |
| лијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радос |
| опустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, |
| он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О |
| Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко |
| <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" |
| ерина, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не ка |
| лику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови л |
| и и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најп |
| кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађ |
| примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ј |
| на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном |
| даја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете |
| су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим |
| душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу |
| ећ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које о |
| тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су с |
| <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!... |
| авди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћ |
| ио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали |
| учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по |
| хвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; |
| право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равн |
| исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном с |
| а.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни |
| су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone un |
| док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао |
| и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="4 |
| вога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је |
| овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих |
| је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај о |
| х адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли р |
| му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он од |
| па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у јед |
| оље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурић |
| аћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што |
| и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување |
| у држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала |
| о ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, |
| е рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општин |
| Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не |
| да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје з |
| у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила. |
| ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Доб |
| n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, к |
| тале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После некол |
| мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на њег |
| ј дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — |
| p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејал |
| његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес |
| ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога см |
| ка има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему бу |
| поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, |
| ло неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око н |
| радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало |
| о беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се св |
| chapter" n="4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеш |
| ега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама |
| би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према то |
| олетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојак |
| етешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш д |
| ала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам сме |
| о у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; |
| чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмеја |
| у страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, св |
| е Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савч |
| гу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто |
| , па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него |
| ински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то о |
| анио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си |
| е, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што |
| ом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да |
| свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, |
| ду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задово |
| да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и љ |
| чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у |
| ши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то |
| <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„ |
| е, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишен |
| — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми |
| еља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђ |
| о се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирт |
| ека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тр |
| с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога прав |
| о није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук |
| ука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Ра |
| није спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у су |
| добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и д |
| ови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња |
| па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад |
| кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака |
| а се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан |
| оси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред |
| ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли |
| ћа, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост |
| кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама |
| Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијо |
| донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљ |
| и и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим |
| ини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, а |
| твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу |
| , па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би |
| шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет |
| n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у |
| вај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, пла |
| и наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угље |
| наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" |
| ћ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је так |
| очекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и |
| оћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као о |
| су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћ |
| ој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо |
| е.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошин |
| да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем |
| закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" / |
| p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, ка |
| :</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је ј |
| Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно б |
| све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило |
| угога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, ка |
| а се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома |
| ковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте |
| ства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Р |
| вац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— |
| да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални |
| као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и дан |
| т, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Мла |
| једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји кој |
| ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече ре |
| м више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мо |
| а унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десе |
| мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан |
| раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових прок |
| ка с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, к |
| асни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је |
| избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај |
| праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и пр |
| рити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за д |
| а њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разгово |
| ги су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али |
| ре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло |
| шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се |
| дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад в |
| ne unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хв |
| не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате |
| у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби и |
| вет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, |
| ји је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после |
| вља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу слав |
| урићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске |
| потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу засе |
| е да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је |
| а очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишље |
| и колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају же |
| огу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам т |
| 115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — |
| чила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће |
| оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се ме |
| е је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све |
| <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се |
| на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу |
| елија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим к |
| тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку слом |
| Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и знач |
| аз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешин |
| а се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да |
| имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; |
| о остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је |
| <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си |
| а, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она |
| а види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу |
| ш једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно |
| м се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жал |
| врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо |
| пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студе |
| мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, к |
| ди.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пу |
| аксим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, |
| ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда |
| Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви |
| да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И са |
| а онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двој |
| и коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали ко |
| ва лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица |
| видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај |
| слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других ј |
| Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</ |
| ош непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!.. |
| за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла |
| а Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи И |
| м то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, ба |
| — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата |
| па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и с |
| о је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он |
| наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адво |
| Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој |
| ам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, |
| њи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Ико |
| воја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли те |
| да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S |
| о и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први п |
| удови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљење |
| сале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" |
| да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане |
| добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, по |
| ом исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> < |
| } Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опе |
| не све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред |
| о је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стран |
| , он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му см |
| "23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} П |
| оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва |
| иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају |
| је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Бо |
| мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше св |
| цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар ад |
| омад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни п |
| у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онд |
| али њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратниј |
| јни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, к |
| {S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два г |
| ј отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до па |
| ечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвок |
| исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А |
| је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.< |
| или нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћу |
| а: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Макс |
| Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и |
| су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Кл |
| обро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до |
| д ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се ч |
| егова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n= |
| пој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, н |
| о се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И |
| дговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза рамен |
| ко њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p |
| зили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако с |
| а Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта и |
| и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта |
| имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у ко |
| и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био доба |
| части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није |
| иња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак |
| им просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два пр |
| је бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је! |
| м покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога |
| :</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово љу |
| ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, а |
| скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна љ |
| ед дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а |
| ка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше па |
| м у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене: |
| ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље пос |
| атио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као |
| па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!... |
| , кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога |
| , већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је бил |
| ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> |
| ти нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровча |
| отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегри |
| а, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лел |
| а ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога |
| ања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> |
| доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака |
| д ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако |
| брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити може |
| бе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног |
| ио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где у |
| ц поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На |
| је и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је |
| зе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи |
| у толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу |
| жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела |
| не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час |
| же је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта |
| е само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер |
| оју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год |
| суду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша у |
| и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Б |
| дића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</ |
| ди.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> У |
| Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</ |
| ка, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлиј |
| послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, он |
| петаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а |
| и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедц |
| по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичај |
| код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен |
| одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече |
| ас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљ |
| >Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је од |
| јом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана |
| се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних |
| овој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чин |
| ла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта ка |
| ао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мра |
| ци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти д |
| м лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где |
| он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скро |
| Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа |
| n="I" /> <div type="titlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</ |
| Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, ње |
| ини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас дво |
| ирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свећ |
| ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ гов |
| зовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и |
| ге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се ч |
| ти посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зара |
| ека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње изва |
| де тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих |
| су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако |
| мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" |
| етио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавањ |
| растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапре |
| ; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Језд |
| у Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта ј |
| ="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу м |
| Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле влади |
| ао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило |
| ог кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако п |
| ђеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољ |
| божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца |
| к.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика |
| сто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност ж |
| ртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> |
| у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, к |
| д чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, |
| S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мен |
| Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} |
| То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана |
| ки је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} |
| а Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на дале |
| ересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога м |
| Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} О |
| њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба |
| окаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није л |
| јом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очин |
| аведни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић о |
| > и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућ |
| женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити |
| тео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних приј |
| у се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на за |
| у економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волов |
| ати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p |
| е да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Језди |
| шине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, |
| {S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек к |
| публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела д |
| умео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постад |
| цити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај плем |
| шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p |
| моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у |
| па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момк |
| оворе.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки гла |
| хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, |
| отово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бит |
| ћ, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати |
| Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — Т |
| .</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко кли |
| вога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је два |
| па срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је |
| тојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, насл |
| ио, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима. |
| нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа ра |
| није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило. |
| куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адв |
| чва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лута |
| , да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „прист |
| њега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, |
| ледница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорил |
| езивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она пра |
| и, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим б |
| n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Икон |
| руга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повик |
| ђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука ст |
| ју на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Гот |
| е: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Па |
| ечена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.< |
| е:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ј |
| жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда с |
| здо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим вел |
| ешеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" |
| и у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, ок |
| о сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога добр |
| годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па до |
| з ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос у |
| ајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром уза |
| несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром уз |
| адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом < |
| осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} |
| ој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци |
| ало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и н |
| ер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, |
| ио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољ |
| а унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке пр |
| пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом д |
| е био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђен |
| а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви |
| газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....< |
| ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке г |
| потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, |
| ата — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.< |
| Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је р |
| бре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде |
| м <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног |
| грљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет на |
| Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати: |
| е узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само |
| најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала |
| чки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти у |
| а за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике ми |
| а је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> |
| већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угос |
| ни и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јо |
| улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" |
| ојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је |
| е зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како |
| а онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радој |
| гнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио н |
| ажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу |
| аралац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренут |
| , не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв. |
| иди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види. |
| који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се н |
| нче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се н |
| че има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Ма |
| <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехн |
| >„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, пог |
| д, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пре |
| кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише |
| еђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p |
| диста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две |
| о!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Ист |
| ди, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела |
| мљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање пра |
| р старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: пре |
| и расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајк |
| } Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледа |
| у Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и ка |
| } С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслужива |
| ј Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} |
| а Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без д |
| што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фију |
| Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако |
| а не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га и |
| ски спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту до |
| у сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, |
| тео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у |
| е твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре |
| } И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су он |
| pe="titlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> |
| вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилик |
| г да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу |
| ио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну п |
| р ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“ |
| а, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Фе |
| „А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђе |
| а лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ж |
| Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску в |
| аће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p |
| упле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела |
| већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накит |
| раже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не п |
| момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с тв |
| без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек с |
| е за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на д |
| и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и |
| а, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се |
| за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицва |
| главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43 |
| > <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу бр |
| ео.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у су |
| ву ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је по |
| се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи |
| м суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обр |
| вљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прела |
| ,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му ма |
| јатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S |
| о се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем нас |
| х господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и љ |
| ати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дет |
| еђу домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су |
| вчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће |
| !“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и |
| сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од о |
| равне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога да |
| јбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла |
| чише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, |
| ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, да |
| ија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку лег |
| сама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око тв |
| е о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Пев |
| о своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за ч |
| ога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо н |
| и Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забр |
| шаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све до |
| а-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или |
| оме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу саст |
| срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклет |
| ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из ко |
| ина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скач |
| га наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, |
| етроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има |
| шевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати |
| ег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пу |
| во је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, |
| примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milest |
| посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мен |
| <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред закон |
| еч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његов |
| вету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Б |
| га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смај |
| се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугуј |
| ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у |
| абран!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду сре |
| и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна |
| ="chapter" n="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели п |
| женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ |
| , једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа н |
| лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све шт |
| љешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику |
| авам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, |
| небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" / |
| и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху |
| не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још ј |
| у јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је та |
| а ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чек |
| грижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га |
| стаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лаз |
| аксо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На м |
| . „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десе |
| овог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, |
| ло — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дош |
| е облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав па |
| вртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као |
| ошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа об |
| рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти |
| пада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу |
| Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се д |
| поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине на |
| Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином |
| ао човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким ј |
| да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене к |
| еднога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одгово |
| а, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку |
| ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а тв |
| тио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук шва |
| а.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро |
| е правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога |
| ање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се пит |
| да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с |
| свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитар |
| у и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога с |
| му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста |
| бац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук ди |
| ут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Бога |
| зда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено |
| ојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И з |
| сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћ |
| ахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова |
| p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођ |
| покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава нен |
| и смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, |
| изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је |
| сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете |
| и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти мо |
| ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Си |
| продати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну ек |
| арски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивља |
| > <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци А |
| кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као чети |
| плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебе |
| има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога те |
| <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара |
| lestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је |
| ан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игд |
| м је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глав |
| је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам ма |
| н склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божј |
| га бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весел |
| Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си м |
| Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела |
| S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чи |
| — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати |
| ја су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И т |
| Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша |
| а изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња бр |
| лује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прав |
| потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је |
| дало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да |
| збели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максим |
| љешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу |
| мству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајк |
| ави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше |
| овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n |
| лошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да бла |
| нка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> |
| вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелиј |
| њишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио |
| Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи и |
| миног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масал |
| .</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет |
| да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ре |
| ера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешт |
| имо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се не |
| лије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Мак |
| /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 2 |
| е наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена |
| . — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста |
| а не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош |
| јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, |
| после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„ |
| >„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то мо |
| ка кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племени |
| онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она дв |
| мом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред, |
| ку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња о |
| Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно пог |
| ад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, д |
| сим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћук |
| Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не вара |
| ћи, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале о |
| ари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совља |
| са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остра |
| адна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <mil |
| С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво снос |
| на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p |
| ји су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позам |
| ас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збу |
| ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења |
| ога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А ка |
| ете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситос |
| остави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан |
| е Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио ни |
| е предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне лично |
| то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} |
| онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трго |
| особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је с |
| ој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојл |
| чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и мл |
| ћао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами |
| ало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а н |
| е.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усво |
| S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </d |
| .{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији окол |
| м Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, |
| <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јара |
| енога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место о |
| и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Со |
| најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим суз |
| леп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код |
| ми амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад с |
| {S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где |
| ати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен |
| n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је |
| лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмица |
| а Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свог |
| ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, ко |
| оветка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, |
| И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и пита |
| нас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и при |
| и.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алпи |
| "*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао |
| дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Забла |
| , после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дукат |
| шта бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у |
| ука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе У |
| ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крсто |
| с, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивља |
| стив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она н |
| нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботур |
| unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су |
| питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре |
| же бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> |
| да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху |
| мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из к |
| мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојно |
| к и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спр |
| аменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у |
| е ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да ради |
| му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што мас |
| Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И |
| , је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угље |
| оја се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете |
| } То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, |
| нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, |
| летеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред с |
| ype="chapter" n="2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала |
| тали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовит |
| ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешат |
| тинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није |
| је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" |
| прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из |
| /title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од |
| чају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње нета |
| а беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа б |
| д прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, |
| о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све |
| м стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном ста |
| на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају де |
| сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кус |
| и зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има |
| ожио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој ра |
| угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; |
| еду каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у св |
| но газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ |
| пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога чове |
| да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћу |
| рне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једно |
| ота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бе |
| има и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо |
| био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој к |
| S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, ко |
| , као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу |
| ленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и |
| где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје |
| наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канц |
| у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмич |
| пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да в |
| чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ о |
| , па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што |
| , па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у |
| , али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а др |
| е Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је о |
| отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, |
| е наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу |
| " /> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој мех |
| , људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд |
| заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је |
| око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам заме |
| дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и |
| <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митров |
| отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главн |
| Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други мо |
| ли своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови |
| асени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се |
| да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га б |
| х упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пош |
| дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав бл |
| им својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погле |
| му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници он |
| на човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обич |
| ad> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога |
| на његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово |
| амлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некак |
| ја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глогов |
| , <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Јо |
| носно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, |
| ву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога |
| анцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запом |
| ти, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од на |
| овика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p |
| те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чит |
| рио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогат |
| и причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Ан |
| поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После с |
| ; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" / |
| ој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђе |
| м претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена |
| ођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем |
| мче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кусту |
| сова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добр |
| старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако |
| ме овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде |
| оје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је |
| n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S |
| делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, ка |
| ам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у ст |
| ладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове |
| га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем сво |
| ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја вољ |
| с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још |
| ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћа |
| а Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће |
| сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он |
| се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук мно |
| мао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја њего |
| зала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам, |
| вету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да жи |
| а право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среј |
| реја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап. |
| мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не |
| „Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим приј |
| рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти |
| /p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога |
| мо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снај |
| „Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{ |
| јко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи насл |
| <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нис |
| говац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</ |
| било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам |
| и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, |
| мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, |
| Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, је |
| до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на ак |
| >„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком м |
| који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта |
| “</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и |
| бо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао у |
| а се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога б |
| ав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — |
| а их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петр |
| друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати ни |
| ије ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми |
| ју нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-М |
| то на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом |
| гатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „х |
| е његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му |
| их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку |
| пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу нат |
| о, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда |
| има довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да |
| ..{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да |
| унце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је |
| ћу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само |
| на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну. |
| надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, |
| есна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам оти |
| тац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, |
| ила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone uni |
| амо своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да |
| паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нис |
| , онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадб |
| у несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а дов |
| мим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, |
| ајпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, го |
| да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше |
| ледња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други |
| Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветов |
| да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отвориш |
| бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „З |
| ећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У |
| p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <p |
| екао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошков |
| не ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с |
| олико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном п |
| апљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" / |
| ла реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е |
| онео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb |
| овца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p |
| Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> < |
| се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавољ |
| најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување по |
| и саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољ |
| де.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових прокле |
| судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега н |
| тељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у |
| тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ам |
| ше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћ |
| >„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога поко |
| вегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пуп |
| а...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте врећ |
| два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, ве |
| S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим |
| м?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране |
| ео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле |
| ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се |
| Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата маса |
| ду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; |
| у па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо |
| одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне прос |
| видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, д |
| се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па ј |
| — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а м |
| .{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно |
| а да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и |
| ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да свој |
| под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb |
| учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: оп |
| по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни |
| је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од се |
| бо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без бр |
| /p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет вид |
| ам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука |
| о обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p |
| у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је С |
| упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде |
| у само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радо |
| после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мисли |
| војачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и ње |
| а.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је |
| е чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кр |
| на остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде к |
| е се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је |
| а отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, с |
| да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зва |
| а, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио |
| ви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље |
| свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И о |
| у масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једно |
| је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла |
| ета из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није |
| у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и |
| рани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, па |
| а „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говор |
| незда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, госпо |
| > <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је би |
| е препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, |
| ам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама и |
| зводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Сва |
| ан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> <div type="cha |
| ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том |
| рни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише п |
| олели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није с |
| b n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, т |
| мах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави он |
| о брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла к |
| ог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па |
| њи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — |
| заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Ш |
| ја беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трж |
| ре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њи |
| осле се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш м |
| си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест каже |
| Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима |
| Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један |
| Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, |
| буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио |
| ишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од |
| На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли пр |
| p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништ |
| ја у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Попови |
| о нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, |
| вара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" / |
| под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти зн |
| им плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе |
| еда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> < |
| ирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пуст |
| ој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је |
| н хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних п |
| ко су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</ |
| спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да |
| ти говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу глав |
| ошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и |
| је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер |
| и једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани |
| ој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а |
| онио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука |
| а је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред к |
| ри главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица ок |
| сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ |
| чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће |
| Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојног |
| кање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом дол |
| сариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити |
| , везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она |
| власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда |
| кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а ње |
| ати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам |
| ковића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнич |
| зати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> |
| четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз |
| мо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца до |
| тка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и н |
| о да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просц |
| познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и б |
| лијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше |
| много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу |
| закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да |
| гљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да ула |
| уначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферч |
| е, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; |
| шњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне: |
| и ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога р |
| и још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањ |
| питам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва с |
| рме завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне рук |
| <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на |
| ашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито |
| <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да глед |
| а, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пив |
| овчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће те |
| у долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се ба |
| у радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а осо |
| амо утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упал |
| а је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскр |
| а, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> |
| је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јас |
| :</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим с |
| сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је |
| а сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног |
| о се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха |
| о свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло |
| ер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао |
| p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једин |
| заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, |
| : ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле |
| олима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беш |
| неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на |
| 106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако |
| ију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго |
| Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да ј |
| цкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни остави |
| кра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — |
| едоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша у |
| аде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом поне |
| је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу цр |
| ри маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостиони |
| био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; ал |
| но кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као ч |
| о ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи по |
| нај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље |
| г свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њеног |
| цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту нек |
| врдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође |
| велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао. |
| тајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и |
| што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио |
| стало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слази |
| у, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Ч |
| рани жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да ј |
| ре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љу |
| в је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих п |
| ну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и п |
| Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу |
| поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што |
| чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи пр |
| ао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и |
| дује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај |
| <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, уши |
| едни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја |
| >„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у чо |
| глед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“ |
| оши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} М |
| небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се |
| „А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, |
| мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Не |
| стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да |
| у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излази |
| е, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>О |
| ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Пер |
| ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући свој |
| је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, |
| ћу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а јо |
| га унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у насл |
| је упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је там |
| и преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је ре |
| блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој |
| ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} |
| и — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, |
| или без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веом |
| до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред и |
| ругим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће л |
| ила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћу |
| без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа |
| спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „ма |
| цу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> |
| I</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и ње |
| Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одј |
| ојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на |
| >„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> |
| це моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</ |
| </p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама |
| срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео ве |
| ош у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао |
| већеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> |
| даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, т |
| ема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и М |
| ш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно триде |
| Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, |
| жним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следиш |
| Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели б |
| head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шаб |
| >И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} |
| егда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави п |
| еше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином кон |
| хташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фе |
| о ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има гл |
| пет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да |
| куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчан |
| уше ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у т |
| де и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморил |
| ла зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљин |
| ао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је и |
| да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших др |
| ва вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога |
| ; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмлади |
| тница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљив |
| , па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике |
| краче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и са |
| на је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку м |
| д је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше |
| је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> |
| у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелч |
| е додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите в |
| дне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV |
| пила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква |
| даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе с |
| племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поште |
| <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{ |
| јала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом много |
| <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ра |
| па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То |
| а га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња ма |
| S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S |
| чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је а |
| шла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од дв |
| ање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је т |
| ри старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином |
| корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тог |
| а, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао до |
| прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој |
| а, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у ш |
| угујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима |
| ало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} |
| е.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому |
| p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете со |
| обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто |
| , кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад ни |
| настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Ка |
| кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ж |
| е велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црв |
| пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехо |
| мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским ра |
| мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимар |
| буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век в |
| свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, к |
| <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, шт |
| интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бог |
| p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечер |
| ш од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Макси |
| иш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и ње |
| еће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег |
| ака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете мој |
| stone unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је |
| apter" n="8"> <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да |
| додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да |
| дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао |
| млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично о |
| да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" |
| а је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Ба |
| м пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше П |
| .{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толик |
| > <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око |
| кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само |
| и...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду |
| , она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, |
| “ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера |
| >Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче: |
| ласт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продај |
| кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поно |
| нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} |
| гљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим |
| Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:< |
| расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римски |
| бар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твој |
| бро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <p |
| другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похват |
| их пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све с |
| пазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> |
| ilestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу И |
| ilestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави |
| ема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Р |
| дмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој |
| жу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препу |
| са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, н |
| х беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утув |
| оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом млади |
| свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, |
| т: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n=" |
| пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p |
| , и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у |
| тац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где |
| еце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила |
| лико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати |
| ман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снах |
| бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она |
| ="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{ |
| се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је |
| у десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после |
| ико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко |
| ало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У о |
| аврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање |
| о, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, |
| Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца |
| је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А с |
| у дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандур |
| ти пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се н |
| куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће |
| .“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га |
| без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milest |
| погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мр |
| вац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} |
| о и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властод |
| ...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, |
| гатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Пут |
| о ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало моно |
| <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, оч |
| ја није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а осо |
| ="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак |
| више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће о |
| све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица |
| биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне |
| Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„О |
| ога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb |
| елом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у гр |
| себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њи |
| обро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хт |
| Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно |
| ашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове прок |
| у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угље |
| ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пре |
| као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како |
| о старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне |
| ног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу |
| .{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је бога |
| пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и он |
| раво, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси |
| ну како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју г |
| >И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуг |
| мо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувил |
| ју.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније. |
| нете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима ниј |
| се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао зн |
| .{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да |
| мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, хо |
| ога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весе |
| таве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва |
| знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="5 |
| и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сирот |
| питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па... |
| } По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осма |
| дајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан нап |
| ку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројен |
| а сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не |
| S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit |
| “ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> |
| да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бир |
| ећ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има по |
| ступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, ко |
| што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас |
| </p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни |
| ..{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и |
| неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њем |
| своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сја |
| ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> |
| наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на ру |
| } Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми о |
| , за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, нем |
| <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} |
| номоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и |
| — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер не |
| , у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци д |
| и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S |
| же се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се |
| ташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама б |
| елој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од љ |
| из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и науч |
| S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим |
| јатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност по |
| аде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах |
| тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и чи |
| тити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на с |
| оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} |
| ферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубљ |
| иле ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И он |
| Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с |
| мо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет |
| век, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков жд |
| да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим с |
| сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове |
| ђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа замо |
| је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљ |
| ле је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе |
| Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone |
| и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на |
| толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто с |
| ; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јед |
| а се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је |
| а богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две вил |
| } То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста ње |
| шна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мо |
| ађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Глед |
| е послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика |
| р она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још |
| уку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p |
| паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ов |
| шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у |
| >„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p> |
| не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, |
| и мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После |
| ,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје у |
| угога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ пов |
| авају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!.. |
| изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па |
| се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу |
| д мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе пок |
| ем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је д |
| ро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога |
| маш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{ |
| {S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Нара |
| /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра |
| је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118 |
| А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, |
| ки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Пр |
| јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раста |
| опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, |
| </p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко б |
| ити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да дет |
| а својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, сла |
| ме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и ст |
| одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње д |
| тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, а |
| се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу |
| описан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило |
| д није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и |
| се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво- |
| шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђел |
| о овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окр |
| имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма д |
| ме Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посмат |
| , да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, в |
| ило краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка сп |
| же.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска |
| ти.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбус |
| то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега |
| обра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном |
| ја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, |
| е читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Бос |
| био аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша |
| Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један д |
| .{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима за |
| — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо запо |
| епа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждра |
| и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> < |
| у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом |
| <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић |
| вом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" / |
| {S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду |
| иљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ ко |
| се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у д |
| дговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства н |
| олубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничиј |
| ала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога |
| ући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху |
| је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћар |
| веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> < |
| досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа ви |
| и стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда |
| ство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, н |
| !?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:< |
| играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p |
| chapter" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било ра |
| а и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, при |
| ај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је |
| узман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву кап |
| зао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане |
| Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана круш |
| ео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онд |
| висти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учи |
| а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет б |
| ећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њ |
| илософију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци |
| о <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песм |
| ксиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу |
| , где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија ниј |
| ио <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћ |
| док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је |
| и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљ |
| ари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га вид |
| ситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, уп |
| .{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисл |
| Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То |
| ена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пр |
| и змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> |
| би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцар |
| свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово |
| неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он наш |
| њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и том |
| у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, с |
| чило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дад |
| о сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде м |
| а.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, о |
| шке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је о |
| чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на г |
| из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с кр |
| /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој |
| икако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав је |
| ишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„ |
| враћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> |
| но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе |
| ове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за |
| и масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Б |
| , и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да |
| ме и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах б |
| нда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретк |
| има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни У |
| мудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни з |
| 9" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било |
| “</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд ј |
| жу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, |
| и за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог |
| ne unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту ме |
| ске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горско |
| И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни |
| овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни |
| другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су ба |
| дојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И |
| асалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жесто |
| дину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унук |
| ега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ к |
| А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То бе |
| мом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула |
| на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород ср |
| у за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и овери |
| исмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо |
| , кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а |
| леменити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала |
| и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали д |
| е у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одго |
| /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угље |
| ас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаћ |
| ш,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Бож |
| до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену |
| зео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу |
| како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Са |
| и, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар смест |
| њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа |
| е из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после |
| аква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које |
| /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госп |
| а и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао но |
| ео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, т |
| јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p> |
| ера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико том |
| озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали л |
| мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мог |
| д долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад |
| извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није |
| најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике го |
| а изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је с |
| о је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бриј |
| ар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шоро |
| неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Ја |
| избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испре |
| бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвал |
| еизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да зас |
| /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и |
| шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак кова |
| окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није |
| епенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се |
| ун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не б |
| једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други |
| од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко |
| говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него свој |
| он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што ј |
| е.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе |
| ешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, |
| решили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да |
| и ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога |
| !...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији о |
| а слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, во |
| Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим |
| зио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге у |
| иташ, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом м |
| тац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{ |
| села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала т |
| своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опа |
| људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закон |
| мо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад ва |
| кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук |
| обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне глед |
| дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан |
| је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а ко |
| , како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, |
| {S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја |
| да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката. |
| ресом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и |
| инути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога |
| дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било |
| зио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка |
| а, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха ш |
| ину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ |
| стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обас |
| је, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богат |
| дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се |
| етири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога пра |
| зну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка пе |
| Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео д |
| Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газд |
| жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па с |
| а на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене ч |
| сле, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није |
| Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> |
| више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одрж |
| ојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом прибл |
| хане, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Л |
| бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, |
| <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до к |
| Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 |
| нка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S |
| у кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и |
| му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола мас |
| иња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов |
| није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богат |
| паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разум |
| ст своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича |
| је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. |
| pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни н |
| илупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка |
| са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао ј |
| од масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој ша |
| ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, ш |
| јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партис |
| а, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га |
| чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да б |
| а златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> |
| у из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбар |
| " /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она |
| е одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа н |
| итав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пр |
| {S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не гов |
| ише за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да на |
| да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и |
| то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у |
| е отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p |
| n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока по |
| он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и р |
| није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће д |
| то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у то |
| се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно |
| тство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно |
| „А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су |
| песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса ст |
| аш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, и |
| „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу |
| ристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја не |
| Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се |
| атима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може |
| тадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На мех |
| -Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, |
| тио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, к |
| и мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још с |
| ошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и мо |
| који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{ |
| и на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљи |
| купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, о |
| одри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није мог |
| на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Об |
| вата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у наш |
| опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ |
| же, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, |
| привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} |
| анскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног |
| м да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на доб |
| една људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај. |
| у другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зеле |
| еше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома |
| вноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре тр |
| хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се јо |
| броту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака |
| у са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“ |
| ш доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је |
| али: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n |
| г, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има д |
| еселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије |
| ју ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата |
| ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n |
| да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покој |
| роћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пр |
| ђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, |
| е се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су г |
| Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели |
| мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, |
| од Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то би |
| ли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку |
| поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца |
| ц, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, прој |
| а, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше |
| е ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</ |
| е,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу со |
| а..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша |
| > <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у свако |
| , сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти у |
| Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и |
| трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутра |
| има.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дел |
| чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: кам |
| одину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, |
| е Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јо |
| и кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је доба |
| ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n= |
| о „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, |
| ом златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другов |
| је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је |
| е.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном |
| ма Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна ш |
| Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ |
| е питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клис |
| е у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се со |
| Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на заврш |
| , а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које |
| вирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких мла |
| , што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добра |
| оја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} |
| ла од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су с |
| и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже ј |
| сални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, прист |
| роз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све с |
| во је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи св |
| вињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га ј |
| чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из |
| дини дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, |
| да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, от |
| дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она |
| ријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што дев |
| већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Ан |
| да је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим |
| ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти |
| сава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов тал |
| шиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није |
| pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свек |
| ne unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постал |
| ва.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је |
| тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и о |
| тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: |
| даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па ј |
| p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилиј |
| претурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, |
| а, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку гл |
| У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <p |
| њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема |
| „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, |
| реча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су |
| и то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ |
| буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, д |
| ући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у |
| вога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи бра |
| ђански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо м |
| јног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је |
| .{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на |
| старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Мор |
| оришта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи |
| ају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако р |
| гледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p |
| и после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркв |
| е он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и па |
| еће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се |
| етињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне |
| пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за с |
| И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А |
| А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар н |
| шапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p> |
| т осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; |
| рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном стар |
| дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је ј |
| пути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</ |
| ркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} |
| мислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те |
| га дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним до |
| све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац |
| јку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да кри |
| све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био он |
| а...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, |
| ала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се к |
| ...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Ср |
| кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранк |
| одина.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, ск |
| очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се о |
| абац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S |
| које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту с |
| о и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прил |
| и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо об |
| ка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и ср |
| тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје им |
| следнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцела |
| адојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он з |
| еде Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођ |
| ворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни с |
| а су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао |
| своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џе |
| прегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао |
| нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога |
| другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, |
| ... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се муч |
| Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И о |
| кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а |
| окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој син |
| и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са с |
| једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад с |
| ло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што |
| ва млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су би |
| твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Ш |
| х убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем |
| аше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се |
| а!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, |
| истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако пр |
| — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</ |
| је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рек |
| е пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму: |
| они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угас |
| е пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, д |
| о запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополик |
| два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и |
| тало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми |
| чином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеш |
| ше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање ње |
| га имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„С |
| ешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Ј |
| аци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> |
| та, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> < |
| своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича пр |
| ене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни стар |
| ло је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо. |
| рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћ |
| оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, ост |
| елу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба пол |
| {S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те |
| n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине |
| еша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутра |
| ад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и памета |
| „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист |
| бучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у з |
| оди из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана |
| заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић. |
| и други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> |
| више пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} Н |
| {S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је |
| Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је нај |
| r" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни |
| злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а посл |
| .{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио |
| ај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље |
| дари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гу |
| >„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја |
| у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Макс |
| type="chapter" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му б |
| це.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира |
| а сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — |
| о је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљеш |
| ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња |
| та жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело |
| е њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — |
| S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и |
| волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учит |
| немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелиј |
| , ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“< |
| покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рај |
| су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена к |
| али мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њ |
| или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао н |
| о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."< |
| менитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног |
| чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје суват |
| ео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!. |
| онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не |
| ама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати |
| } Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, |
| благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њ |
| ућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђени |
| /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ј |
| тног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није |
| сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи |
| 5" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљ |
| Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се |
| ати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога о |
| да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријат |
| љешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} |
| ша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је |
| амет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па |
| омињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се |
| ија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дош |
| ић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој |
| пштина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави |
| p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно с |
| лазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом |
| ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љ |
| Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} |
| ду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обренов |
| а, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију ср |
| и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила г |
| оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребр |
| ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то приз |
| каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па |
| во пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила |
| овчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седе |
| чке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„ |
| ну било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза |
| мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и |
| кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рај |
| и срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — |
| 18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Ка |
| ј Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би с |
| уша радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке |
| исли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу |
| tone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна |
| ете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А д |
| ..{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи. |
| аса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Мно |
| довало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и |
| тише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо д |
| дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха |
| ане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се |
| снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја ј |
| шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; |
| и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије |
| воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на пр |
| но страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беш |
| коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у |
| коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Кру |
| је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска цркв |
| виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају |
| оје би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да је |
| вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," пови |
| вреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се |
| на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав к |
| весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима до |
| атких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успом |
| ња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фем |
| али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути |
| ш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам |
| Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врл |
| рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би |
| г и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, о |
| ако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се |
| маљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се |
| авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, как |
| “ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас |
| Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела |
| узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је |
| p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у |
| овој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили |
| лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се са |
| диш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и н |
| ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шп |
| сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <div type=" |
| гња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата |
| дбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећ |
| ајпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њих |
| ебијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна |
| јног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати м |
| S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца.. |
| још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, там |
| аке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се и |
| нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопа |
| ба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако са |
| и, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рође |
| ...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва гос |
| у беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду |
| се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, ка |
| а, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђел |
| у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толик |
| је твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не |
| во домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће |
| посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, |
| иношевић.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме инте |
| егове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немило |
| својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="4 |
| не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима н |
| , где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p |
| маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву |
| лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је најве |
| ни Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај ва |
| се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити |
| плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, |
| осле писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петр |
| софију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци је |
| асени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богм |
| вачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода |
| час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се |
| .</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожал |
| лати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом к |
| викну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела б |
| је очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих во |
| и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“< |
| ли је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Ј |
| е носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њ |
| окола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <h |
| кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од нек |
| бишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су |
| астаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових |
| ржим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако |
| e unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S |
| четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор вод |
| иње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Ц |
| ри она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, |
| све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра ср |
| д у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он |
| ећ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад та |
| нда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку проте |
| ћу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очим |
| рин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад в |
| мо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта к |
| до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изг |
| упио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Ост |
| Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велик |
| осле по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врат |
| , око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслони |
| у толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савет |
| аручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с |
| и, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> |
| и, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из свој |
| совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо диз |
| з њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар св |
| „Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје |
| сом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дуж |
| као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч |
| S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово |
| његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по |
| вонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би |
| ne unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске |
| е, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упад |
| в, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога в |
| жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За к |
| кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је о |
| ти:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени при |
| вету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, к |
| ги део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац |
| оба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народно |
| мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, |
| му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, |
| ли да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне мук |
| p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фам |
| ину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кусту |
| бри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покре |
| , кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага |
| ед самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </d |
| и, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака д |
| адојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му |
| е услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место |
| тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљ |
| н испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђели |
| И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Бож |
| џбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Ал |
| ре, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га |
| ги штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта |
| м човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, ка |
| ора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунол |
| ро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и |
| унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушк |
| а је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђ |
| ористи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и |
| це испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весел |
| ву Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој водени |
| је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ј |
| његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>П |
| ти су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држ |
| само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Ј |
| оручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми с |
| > <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду |
| ове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеш |
| нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога п |
| /l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, у |
| ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко |
| ом рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак |
| pb n="37" /> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совља |
| ш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша |
| баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> |
| it="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{ |
| приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука |
| — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима |
| а-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља |
| е човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи. |
| товине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је |
| на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готов |
| дин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша П |
| им се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану |
| ле, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколик |
| жа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његов |
| осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погл |
| ице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он |
| олиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} |
| tone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S |
| за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, до |
| /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p> |
| Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а ка |
| одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде наш |
| мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су |
| заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кће |
| све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, а |
| вића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити |
| о је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега др |
| а.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред |
| ник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери пок |
| штовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ |
| јко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово |
| на седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n= |
| ош једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја свој |
| д мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ |
| ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао |
| колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је |
| “</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!.. |
| му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем |
| нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и |
| који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на |
| вокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> к |
| се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше и |
| туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак |
| молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да |
| ега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанс |
| а опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пођ |
| ашицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, |
| сом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" |
| је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа по |
| вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} |
| јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ра |
| n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не |
| , да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Мар |
| И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта им |
| ла са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, |
| тала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког бон |
| се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не бри |
| лика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доб |
| и, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... |
| n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти |
| p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је |
| а против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три |
| оочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи |
| и, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе |
| p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког пон |
| на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јо |
| онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласо |
| еда,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знај |
| аслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата |
| о њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њи |
| {S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у з |
| ла бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он |
| ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио |
| два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, |
| ила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовиц |
| к испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у |
| ино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово М |
| а, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави |
| срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Ко |
| а је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мо |
| ти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, б |
| Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, кој |
| га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да с |
| уживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвра |
| о вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовин |
| посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда не |
| снажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би на |
| , па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио с |
| стала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и |
| ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једн |
| у — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из До |
| .{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} |
| лни.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац |
| ли га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка |
| ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам н |
| </p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да |
| исла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна |
| овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде вла |
| овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одвед |
| му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко |
| и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш.. |
| чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Ша |
| "34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„ |
| к је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, |
| е било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно и |
| у“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> < |
| егова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, ли |
| мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд ко |
| е <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и |
| Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, |
| с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Там |
| рца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био |
| изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео |
| о, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше |
| орило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја к |
| њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митров |
| шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа тв |
| си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} |
| шком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много јед |
| г и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам вели |
| ви свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Уг |
| stone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнул |
| јјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{ |
| е равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, |
| у?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора д |
| олико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију н |
| да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit=" |
| „Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то |
| али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и д |
| и виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и за |
| о десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они каж |
| мање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме од |
| но сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И он |
| p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb |
| покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће да |
| Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једн |
| одрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га от |
| у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да про |
| одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Ан |
| јко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледа |
| ога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима |
| не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, т |
| <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај б |
| ="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како |
| ког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање вели |
| чјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео |
| b n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу |
| осаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која ни |
| .</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је |
| Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој |
| ави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„ |
| дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, до |
| — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да поне |
| а плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова |
| лијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за та |
| д сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола |
| овало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет ст |
| н је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p |
| ј свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} |
| у, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда |
| ја моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тих |
| а, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с в |
| , моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</ |
| а он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у сво |
| ерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгуби |
| S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао |
| своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?.. |
| о треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш ј |
| њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> < |
| љену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци. |
| у морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по |
| аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" / |
| амен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док |
| о ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољ |
| ко опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" |
| а радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву |
| катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме д |
| а ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Макси |
| тарца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пако |
| ако се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рође |
| материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста н |
| ђемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе |
| — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, |
| > <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао ле |
| > <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да |
| го, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — |
| <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном с |
| ње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога си |
| <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао |
| ви од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У цело |
| и своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесн |
| узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> < |
| и кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце п |
| Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p |
| ао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не |
| блаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се од |
| >„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-да |
| талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више |
| нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Г |
| у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би |
| м Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, |
| а.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смеш |
| о је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво про |
| а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу да |
| ријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећам |
| им Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуно |
| ак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се |
| Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену к |
| си видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стра |
| Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како д |
| мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје с |
| то их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, |
| другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Он |
| га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно у |
| > <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска к |
| или оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом м |
| ет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога |
| паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је |
| ње поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, |
| аву; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете по |
| </head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни поч |
| више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно |
| а шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — |
| са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово |
| весном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако |
| ?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се |
| апцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика! |
| вих — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад |
| ће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су о |
| а; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Гос |
| ежја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корис |
| , а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А |
| мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, ка |
| ап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу насле |
| итак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, |
| се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам |
| куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја |
| p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог бла |
| им и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — ку |
| сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb |
| љешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у |
| то да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последњ |
| бибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд о |
| и да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, п |
| ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који |
| о стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком ш |
| ји су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоц |
| ога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја |
| етенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на же |
| а кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити |
| језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, |
| рва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њег |
| ио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и |
| ака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при |
| гледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и о |
| Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта |
| нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мо |
| ком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} |
| волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па са |
| и момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и и |
| мом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је мора |
| а је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила |
| ина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, т |
| о је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је би |
| собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, са |
| х вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па посл |
| док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од |
| г сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „ |
| ни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p> |
| е.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи |
| асалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, ни |
| ас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покос |
| неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала про |
| реновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелств |
| ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђел |
| , удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, к |
| собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му |
| у улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини оп |
| но изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, |
| се, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту п |
| а крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у ку |
| ких и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасл |
| > <milestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих го |
| и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, чест |
| , стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> |
| де ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук ни |
| Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми |
| , таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова |
| нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их |
| кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“ |
| о, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бр |
| pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи жив |
| учио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га |
| стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олуп |
| з кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда |
| га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, прек |
| ви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах |
| се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд по |
| колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љуб |
| претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе је |
| уши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно прогов |
| д заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе |
| ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" / |
| а га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јек |
| сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} |
| ешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба |
| <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он каз |
| у по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова |
| својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угље |
| шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли |
| и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслу |
| пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гла |
| сели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка |
| м у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последње |
| а „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно им |
| кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, |
| ат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина |
| ри нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад чи |
| онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој |
| а јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су з |
| ровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онд |
| спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сим |
| Ћука!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим м |
| pe="chapter" n="3"> <head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Гос |
| <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих тргов |
| он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} |
| је му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи па |
| ата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук п |
| места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, |
| Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад |
| само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати пос |
| толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је остав |
| да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> |
| реја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се гово |
| легне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље |
| у писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из ав |
| то је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо м |
| ци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува б |
| “</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Мак |
| а каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ј |
| идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло ча |
| да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, |
| ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, |
| а то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска пр |
| погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда нем |
| до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је |
| е и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе |
| га, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и же |
| </p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се |
| вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око |
| p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи |
| је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте |
| какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славк |
| > <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" п |
| путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати виш |
| .</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И т |
| „А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изи |
| ашица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради |
| очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, |
| зе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} |
| ли је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа |
| паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи |
| што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео |
| , кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је |
| ако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да м |
| “</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо |
| ели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана |
| Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу в |
| " /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије П |
| е.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже ш |
| г бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, д |
| се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, |
| а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, |
| pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо о |
| никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Пре |
| мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме с |
| свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жен |
| ечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> < |
| а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осм |
| .“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна? |
| онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као вета |
| е ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињст |
| да ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи |
| беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђ |
| е девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се |
| рва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића |
| залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од |
| го једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ожд |
| другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи |
| тости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жен |
| , да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p |
| адужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћ |
| .{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се |
| а радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чини |
| ти без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше |
| хов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединиц |
| ога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету засн |
| умње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка |
| би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остал |
| ма акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности и |
| ти се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, мало |
| ебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она ј |
| {S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно и |
| ..{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узим |
| окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само |
| Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да св |
| преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било |
| одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„С |
| тавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и вре |
| покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког |
| е бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка м |
| каква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затури |
| ук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после |
| одао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да |
| и као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, |
| дра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје |
| сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни |
| словце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно друг |
| еднице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p> |
| еши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљеши |
| ити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, по |
| то је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресуди |
| оју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је |
| рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе |
| уви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити не |
| аља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће заради |
| пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овд |
| штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао и |
| ња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу ј |
| ког тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div |
| /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљ |
| куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат |
| би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="5 |
| вога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, |
| ими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Са |
| снија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамил |
| с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материн |
| љаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Ма |
| азда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и |
| коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слик |
| х шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању |
| е улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове др |
| ић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како |
| што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> детет |
| ина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него ш |
| поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су г |
| ајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо ј |
| уди у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, д |
| поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, п |
| његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а |
| издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријате |
| шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И |
| још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред то |
| јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико |
| и се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Н |
| тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угље |
| е је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p |
| а спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p> |
| се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>К |
| газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, н |
| ед кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако ви |
| по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они к |
| падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцн |
| ави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ |
| а, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ши |
| ти Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљеши |
| д нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше ле |
| га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни |
| ом.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" / |
| па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, |
| p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако ка |
| е ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни |
| ра, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговар |
| кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво с |
| боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су |
| ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је |
| а са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хв |
| у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола |
| царску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто ниј |
| да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша |
| дочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је в |
| дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њи |
| тости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца |
| видим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себ |
| ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћ |
| но благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у т |
| .{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курт |
| ао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кућ |
| ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи |
| а виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије би |
| брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни |
| уката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра |
| лену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направил |
| !{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> |
| пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском |
| радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, к |
| али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Макси |
| гљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се врати |
| у да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Је |
| како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао |
| много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне |
| оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} |
| ову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме с |
| говорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше |
| ејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраи |
| рвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће |
| Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се св |
| воме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему |
| , црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни о |
| у: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, ос |
| S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи |
| а оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може т |
| долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <p |
| и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратил |
| данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намерава |
| у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује не |
| аш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Ј |
| и, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради |
| њу ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, |
| живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> |
| јде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="20" /> < |
| , задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она |
| ушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад |
| а сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их |
| d>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је жен |
| е и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе |
| његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целок |
| .{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, |
| сној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мо |
| бар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно бл |
| огатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, |
| на испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кр |
| животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској |
| е онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви п |
| ла.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу с |
| уто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње |
| још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше |
| д имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћа |
| осто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема |
| да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, |
| да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита на |
| да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало з |
| купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко |
| ме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, ве |
| ија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цве |
| а ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{ |
| муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; |
| е бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовић |
| у се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на |
| ловину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овом |
| е да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим |
| у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је а |
| .{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи н |
| кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обра |
| unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како |
| не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само |
| ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојч |
| ему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну о |
| есправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неп |
| отамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о насле |
| е, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ј |
| ду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви |
| к најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих |
| и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и |
| нога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125 |
| страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Ч |
| ћи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Так |
| за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива м |
| се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда ни |
| капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</ |
| е у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нар |
| адрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је |
| — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да |
| {S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не мож |
| S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је |
| у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ов |
| ру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова |
| ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> |
| ју.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од |
| волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом |
| не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n= |
| атова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Она |
| позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици. |
| , за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако |
| а као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час де |
| ше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто за |
| ба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио |
| механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату |
| енка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли ј |
| ава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим ам |
| што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то |
| е у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији год |
| ла, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди |
| нак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је нару |
| целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на св |
| она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетано |
| те, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="3 |
| неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p |
| исока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби |
| it="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, |
| ај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна неср |
| љу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!" |
| у нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, |
| тенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек |
| n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> < |
| *" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.< |
| чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али к |
| шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а |
| н мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снах |
| масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у на |
| о, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги |
| нашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога |
| кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да |
| у — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али |
| и ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала св |
| конија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским краје |
| ришта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква проме |
| бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb |
| {S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до |
| , твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија |
| 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало |
| сет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу |
| да и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да |
| Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди ку |
| а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће |
| <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, остави |
| задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривов |
| риме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама |
| о нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за |
| а крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се он |
| ло, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па по |
| намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хл |
| онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радо |
| н је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би |
| “ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од |
| ија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — се |
| гоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачк |
| од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица б |
| љачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> |
| којног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно пис |
| .</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила с |
| газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> < |
| ика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из дети |
| Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што ј |
| адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком п |
| кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним шт |
| му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу дов |
| вог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, ј |
| ртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар |
| > <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што |
| те умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блаже |
| а...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти к |
| >„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дук |
| а.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— |
| ват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Об |
| <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што м |
| {S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твој |
| ко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш |
| је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кусту |
| а рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни |
| писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можд |
| и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговор |
| it="*" /> <pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, сед |
| то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час |
| а се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је |
| ц, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „ |
| то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ни |
| — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је л |
| Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна |
| абачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Пер |
| би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави мас |
| .</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капета |
| о? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> < |
| >„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком по |
| обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика |
| ити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло с |
| ожи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде |
| е једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује О |
| сну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завиде |
| у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душе |
| де, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе каж |
| ар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке < |
| ли пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео |
| ију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авл |
| нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два чове |
| ут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо т |
| вркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија |
| <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, |
| ти кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одвед |
| естрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он |
| њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он на |
| ара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n |
| ом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина ут |
| у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже нек |
| > <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи |
| колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господско |
| што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула нео |
| tle>„Алписку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title> |
| {S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у гос |
| јурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у |
| аку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине |
| ругу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, там |
| е била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на д |
| ао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материј |
| не природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Та |
| Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац |
| ачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је |
| дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Ја |
| га ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} |
| „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашње |
| о или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S |
| рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то ис |
| , па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад |
| и, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, |
| „Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, как |
| асно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и исп |
| м кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени мома |
| , кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће и |
| у услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако са |
| ; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и св |
| за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Сам |
| ва мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими |
| удућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси вид |
| з своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истин |
| ркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} |
| много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину |
| којника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта м |
| оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста |
| ка момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријат |
| гатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шаба |
| авно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних шва |
| о имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики ч |
| ала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму |
| о великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> |
| оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за |
| дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" / |
| ку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакв |
| логовца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone |
| рића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам |
| и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поо |
| !“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећ |
| н Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђ |
| ерић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко |
| ом тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше крша |
| по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} Т |
| /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап |
| њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се сви |
| ,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и |
| ценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> |
| зивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</ |
| ћ.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћ |
| све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оце |
| Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кр |
| рговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак |
| .“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад пита |
| <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се |
| рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Ра |
| <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће |
| богати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења |
| рта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад |
| ња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво |
| ви покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори г |
| , те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси |
| је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад по |
| старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да |
| ла.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И |
| ише Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — |
| прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице |
| особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</ |
| ко је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> < |
| ше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њен |
| па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до си |
| ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата |
| са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад нас |
| ур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан ни |
| остепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер |
| !...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" |
| рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви н |
| на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао ј |
| {S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?.. |
| родао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава |
| в?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n= |
| па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb |
| им ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је он |
| од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што ј |
| ста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би дру |
| моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико |
| је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} До |
| Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} |
| од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све |
| о питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследи |
| има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући њего |
| х је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко |
| ксим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коњ |
| ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ниш |
| има Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мал |
| а средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека траж |
| д питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што |
| не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или |
| пи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ ре |
| серили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и |
| ежје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се |
| сти од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а |
| ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљ |
| шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет |
| > <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капе |
| ви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него с |
| ти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана |
| у до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сим |
| акав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" n=" |
| ук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао н |
| рати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учин |
| нам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови љ |
| на већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног У |
| гња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако ис |
| лађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће |
| м отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p |
| ниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да |
| ље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они |
| ћа казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе. |
| вокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а в |
| ла чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S |
| почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p> |
| био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „п |
| истину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније споров |
| десет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати |
| председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобри |
| пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шап |
| еко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до |
| а кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суд |
| да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме инто |
| к:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња |
| , за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни |
| је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнул |
| ече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо |
| зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Ик |
| лазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо с |
| ог вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а та |
| у створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се |
| ласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква зао |
| ивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњ |
| ао да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p> |
| лног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку |
| на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ев |
| се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има прав |
| Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарск |
| Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И ст |
| > <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас ст |
| овинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и дру |
| минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша бра |
| јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb |
| " /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ов |
| бнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" /> |
| ратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кора |
| долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?.. |
| а масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме |
| ду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у |
| .</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај ц |
| о две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Ов |
| ; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет |
| сим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их |
| ли опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених |
| дмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила ка |
| жих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сва |
| и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио |
| х крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Попо |
| ну лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро |
| ad>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом |
| не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао уч |
| че ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега муч |
| , да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово с |
| лни; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се |
| видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту л |
| зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па с |
| не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <m |
| ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И он |
| а о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S |
| тано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S |
| ли се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то о |
| са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута он |
| ола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносн |
| су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесп |
| друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго ув |
| ма у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и |
| локупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког У |
| и, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети дов |
| еким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и зам |
| х трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицвари |
| дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је |
| добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не зна |
| ге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је |
| девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су |
| леме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало |
| сто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да п |
| амеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допу |
| адих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела |
| је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић че |
| у за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и |
| и Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори |
| ани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокре |
| но лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме пози |
| тва, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за с |
| овића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни |
| пкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пад |
| ичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да п |
| ило право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да |
| д Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао |
| нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад |
| га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиште |
| а бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с н |
| стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има поко |
| еке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друг |
| својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта |
| тета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина |
| , остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> |
| о веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први |
| није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{ |
| е још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и |
| е је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p |
| раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао |
| на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, |
| множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год ку |
| <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва |
| би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би |
| а видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“ |
| сао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С п |
| и пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важно |
| воме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет |
| Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћ |
| “ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у та |
| сеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па |
| је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</ |
| зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са с |
| /p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам доша |
| и веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред |
| вина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је вла |
| опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу |
| твоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала |
| да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — |
| ла, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати каз |
| уо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више |
| рло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ при |
| као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а дом |
| а <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивља |
| .{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p |
| реговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је |
| овора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка |
| у,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за |
| ри“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богат |
| ској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи |
| ш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угље |
| т, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за |
| па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да т |
| а многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у свој |
| и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се |
| ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час п |
| .{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће |
| свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <p |
| сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна дру |
| ше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре |
| " /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ра |
| супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за |
| е додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква |
| гла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би |
| народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу |
| у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнул |
| да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишава |
| оше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећ |
| само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату. |
| масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољ |
| у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој |
| није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћат |
| да господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног т |
| ва кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик п |
| азривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и |
| добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли ра |
| но пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се у |
| коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угље |
| рана кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} |
| — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У први |
| ора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, |
| пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упре |
| чку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачв |
| ану.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два |
| сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би |
| а Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео једа |
| м је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упре |
| аповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како |
| све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шаб |
| апца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и |
| еки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћем |
| т сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен к |
| о, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> |
| г Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне |
| к Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм |
| рши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после н |
| апће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао се |
| кат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати сво |
| е затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по он |
| енов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p |
| о нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, |
| бледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мал |
| page"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСА |
| :</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши з |
| е примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се м |
| ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p> |
| од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба |
| ду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати |
| језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у |
| Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео |
| Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овог |
| двале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p |
| ити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> |
| непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло зди |
| лој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђ |
| росцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они |
| о што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове.. |
| у их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама |
| је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акт |
| оме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским |
| Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно |
| ивота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то |
| може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по |
| це, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихов |
| нда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> < |
| Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} |
| рату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S |
| стуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњан |
| То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> |
| пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у друг |
| рејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S |
| на, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ства |
| ито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и |
| тељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека! |
| една кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошни |
| и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није би |
| твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{ |
| пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе. |
| од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати н |
| судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој ми |
| , па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, виде |
| о тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Поб |
| </p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> <p>Ш |
| и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и су |
| и гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у да |
| камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне оста |
| ње да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду |
| Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драм |
| до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчин |
| и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," ре |
| већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник б |
| мо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцел |
| богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одле |
| и.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n |
| и на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, д |
| ilestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије. |
| Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништ |
| ровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{ |
| Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И п |
| и свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Циц |
| бражај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да |
| n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не |
| после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа |
| и; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у вел |
| сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути пр |
| — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митрови |
| азума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — |
| Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радос |
| у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком |
| но.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шу |
| та не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="6 |
| та велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шу |
| се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на К |
| док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом |
| комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — ок |
| тионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобни |
| во големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела г |
| чије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је на |
| певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калау |
| асу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајк |
| } Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само з |
| мо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S |
| мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, п |
| истотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други вел |
| и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата |
| .</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак |
| име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих за |
| суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није |
| то неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један је |
| ни спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да |
| и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загле |
| ња, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве |
| човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од н |
| и, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, |
| детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног? |
| н Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Срби |
| ну, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи п |
| ати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, |
| преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она виж |
| и граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његов |
| љубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш д |
| не!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило |
| ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни |
| ом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела |
| онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Ико |
| гљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута д |
| и браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У |
| утака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њим |
| у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, |
| ницама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што |
| и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" / |
| ице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде |
| ту по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко |
| неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином вра |
| на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, |
| да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су у |
| али познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, |
| ви код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, |
| рка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} |
| амовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title |
| 2" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти |
| муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се нем |
| ислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> </body> </text> </TEI> |
| старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло |
| а.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико |
| ане одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title |
| аве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала г |
| лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно |
| добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву сво |
| у да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и о |
| естока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да |
| {S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелацион |
| првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а |
| него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не х |
| зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених зм |
| , сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди |
| оред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit= |
| а отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Ма |
| ије чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома |
| н оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао |
| било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта |
| тић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: |
| p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти |
| рег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и |
| а им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ни |
| рада чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвок |
| која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати |
| овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} |
| радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</ |
| жје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му и |
| Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико ка |
| Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совља |
| о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански сп |
| ола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те |
| го што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете |
| се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину, |
| ао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апе |
| као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда по |
| Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што |
| а, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било мо |
| етао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака |
| Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори |
| ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше м |
| аља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter |
| , и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту |
| не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати ни |
| м потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца |
| S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини |
| нда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари |
| и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је |
| и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ |
| едва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламт |
| даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — дево |
| ворили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу |
| нској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху и |
| ајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milestone unit="*" /> <p>„ |
| г Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?.. |
| ај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Жд |
| шљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополов |
| има добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било |
| о знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа им |
| ре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим |
| латна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив |
| ве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што |
| , што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, |
| га унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гл |
| наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</ |
| шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница и |
| векра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} |
| е Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног У |
| нам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да |
| {S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина |
| ." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пи |
| справљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка ма |
| Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И |
| зовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} О |
| не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на |
| се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче |
| адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123" |
| његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> в |
| дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио |
| ати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука |
| <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат |
| и пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не см |
| е још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> |
| дре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима н |
| ела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, кас |
| и, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџик |
| Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам |
| видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати |
| куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им |
| че, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И |
| га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <mi |
| им бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже о |
| то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Ик |
| ио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„У |
| нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Сим |
| l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у нез |
| исли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој |
| ог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалн |
| /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било ко |
| Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да с |
| асне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме д |
| изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замрше |
| lestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њи |
| аксим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усво |
| {S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од син |
| ти, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час |
| није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ов |
| са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} О |
| нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> |
| гала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки |
| није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ј |
| ележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе пл |
| > у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и смест |
| ука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање поко |
| — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, ре |
| им вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних |
| ти:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невес |
| ући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напред |
| пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су |
| љао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему М |
| one unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју ку |
| рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драг |
| ла у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кр |
| и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, дед |
| <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Г |
| ве Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са |
| Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone uni |
| у, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три |
| Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} |
| дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати |
| а.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb |
| само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} К |
| ни — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку д |
| арка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" |
| чевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, шт |
| То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има с |
| о да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их с |
| а Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисм |
| ати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа |
| има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S |
| ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при њег |
| сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Макс |
| ије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ реко |
| абачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића |
| е састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да |
| д среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хит |
| о нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit=" |
| ести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митров |
| лат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, |
| нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо отк |
| , а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти |
| сима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни ре |
| у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се |
| нија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у |
| а мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног |
| госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а прек |
| испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, ка |
| лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога м |
| анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда |
| аго мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој |
| аблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илиј |
| шећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; н |
| тима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаш |
| аде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај |
| ете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту. |
| <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство остав |
| само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ов |
| колико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђениј |
| и, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први |
| сто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим жи |
| намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у |
| Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали |
| е, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{ |
| е.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са с |
| >У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде |
| p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што бу |
| а ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и л |
| и сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да оже |
| ла.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи покла |
| авали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом |
| једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и од |
| његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од с |
| и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, |
| — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео |
| тене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу и |
| ног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за друг |
| још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; |
| прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах |
| еша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је св |
| ндила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет |
| му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врели |
| ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити р |
| ажно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у свој |
| n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се |
| из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те |
| иди избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, д |
| едина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно од |
| кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да |
| и чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А ко |
| нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћуков |
| ва имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="10 |
| двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова |
| е она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она |
| лато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћа |
| ш даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браћ |
| > <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, |
| оједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелаз |
| зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Икониј |
| део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по п |
| ед Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> < |
| ко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешин |
| it="*" /> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, в |
| која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а та |
| рани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће |
| испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати |
| <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опро |
| нтов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим |
| Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме ст |
| ли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, |
| прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била ист |
| реба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому ње |
| вљаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ни |
| ца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу дове |
| "15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њ |
| /p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у |
| ограду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и св |
| ти.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разг |
| ловића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> </body> </text |
| о као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме |
| да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} |
| говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господ |
| во, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртв |
| е те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, тво |
| оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака у |
| а и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље |
| али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим |
| о, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у вели |
| <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основ |
| овљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она с |
| реко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине ту |
| горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се вид |
| } Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска при |
| ћи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће П |
| мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, |
| аву, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном им |
| и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одр |
| бијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, |
| па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И |
| во самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни |
| е, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде |
| /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је би |
| оносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушки |
| се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенер |
| Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле |
| је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, ул |
| потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па ј |
| његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвен |
| „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба по |
| } Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа к |
| ставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе |
| S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, |
| /p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном ве |
| нашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ћ |
| ОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> < |
| авраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један |
| , дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p |
| да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљ |
| овцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав сво |
| Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокат |
| шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негд |
| га ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тиц |
| , који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или |
| е разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове |
| огажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би |
| p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа в |
| пој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену леп |
| сио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, |
| не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи |
| жан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео ку |
| „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као |
| а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића |
| вилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, |
| он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћу |
| касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко |
| ни, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по том |
| ју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазил |
| свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Бо |
| у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, ч |
| , што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit |
| n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је |
| ре, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истин |
| {S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> |
| ше није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао |
| оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рик |
| одер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити с |
| е четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још |
| руда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су др |
| че, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буд |
| позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он |
| ише ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лало |
| бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ј |
| </p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!. |
| воје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али с |
| вића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бег |
| ри у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, ку |
| д би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена |
| кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у сам |
| /p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, с |
| зира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра ср |
| ва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су |
| оца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачко |
| испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом збл |
| ом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивља |
| ни судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интере |
| ад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федери |
| цу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти |
| дати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачк |
| та нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих |
| а чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно ж |
| n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и |
| ате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По к |
| радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће г |
| а кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мал |
| м!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам п |
| дији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут |
| шта не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ни |
| ће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери пок |
| мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и ви |
| p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразу |
| } То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пр |
| еразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим |
| и не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p> |
| а благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, |
| младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S |
| аова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле |
| м одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа |
| руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и по |
| заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет |
| ролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, |
| Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у вели |
| је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!. |
| им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла |
| ушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су ми |
| обијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теб |
| умео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати м |
| ?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, |
| аш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротво |
| ти готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је ог |
| нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може |
| н, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини |
| нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као роб |
| {S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли |
| укавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном бр |
| е су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле |
| unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су |
| аца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго б |
| инаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Ве |
| хата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим |
| а десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као |
| очело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут |
| у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; заб |
| своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и |
| јеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете |
| а.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље ок |
| тнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај с |
| же ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Уг |
| hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док с |
| редио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола |
| у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу |
| рвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, д |
| човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков |
| а!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми б |
| оги полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је |
| ’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоћ |
| рчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мр |
| судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча |
| Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа н |
| ема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову |
| плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мо |
| .{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„ |
| а снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су суд |
| ете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синова |
| за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим |
| авите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко |
| а с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем бе |
| дојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Ми |
| Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави к |
| упу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да |
| рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на |
| че:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се ос |
| "37" /> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој |
| ?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па |
| чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„ |
| у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутр |
| а удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, в |
| лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем |
| чем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да н |
| о у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p> |
| а не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто заг |
| е што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој |
| ја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећег |
| се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ зар |
| p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> < |
| тви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремим |
| Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и во |
| Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дри |
| у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће доб |
| око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам |
| оду снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева |
| у“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивам |
| еке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло |
| е Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, |
| злуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Ду |
| опрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p |
| мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини насл |
| зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину |
| пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта |
| твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једин |
| авне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправд |
| ушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а |
| релети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као д |
| аће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и зва |
| гребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навр |
| а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо |
| , а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да |
| угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а и |
| је пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он |
| ом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских |
| , да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда |
| мтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога прав |
| ину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уст |
| ешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му |
| ао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао |
| е с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дв |
| ју, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљива |
| у лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога пра |
| ови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ре |
| и, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равнопр |
| на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих |
| мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушк |
| ценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај мл |
| јте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову |
| тити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у с |
| ку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу б |
| итомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те |
| о здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не |
| } Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, |
| о је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ гово |
| >„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти.. |
| ци онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири |
| нај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} С |
| ти, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима |
| ући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудри |
| лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одг |
| ледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S |
| и, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом пр |
| ола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку |
| дала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које |
| p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone |
| с пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење ад |
| ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира |
| е <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху |
| е, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећ |
| , како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глав |
| еће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш з |
| кучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, исп |
| ечи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћ |
| акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним |
| Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеш |
| тража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће |
| ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пи |
| адоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура б |
| азнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога |
| авите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се |
| ао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути |
| пасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опас |
| ога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" |
| на је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рука |
| било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па м |
| p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким |
| ај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени |
| бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова р |
| лађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у соб |
| је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано |
| повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некак |
| еним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли м |
| ворило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на о |
| ле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n=" |
| " /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све ново |
| а читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Макси |
| де су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства |
| атити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву нед |
| Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би нек |
| После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> |
| Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанств |
| И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да б |
| есу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага |
| они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто п |
| ат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више годин |
| и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то по |
| клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и н |
| ожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она по |
| примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће д |
| му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гроб |
| тране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S |
| ворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају нај |
| ет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда. |
| ad>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно |
| сних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се |
| је ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним.. |
| задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Ниј |
| Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти |
| ти,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на кој |
| едницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није ве |
| и о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако |
| ожји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, |
| су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — т |
| да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински пре |
| ина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини |
| па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После ма |
| праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} |
| есеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, н |
| ијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле с |
| се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само пој |
| аљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је |
| , помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, |
| великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нис |
| се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским бл |
| те и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми |
| ритиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта |
| ла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примил |
| на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово |
| tlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАП |
| а је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални |
| о живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за |
| мрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> |
| па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би по |
| Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе од |
| не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало |
| кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, ш |
| бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти |
| не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вен |
| твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мир |
| .{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела прот |
| >„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и < |
| с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на т |
| оносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кљ |
| или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога |
| ужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код ку |
| ута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да |
| а разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово пита |
| ше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по |
| а свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој |
| ма; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и |
| ешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да |
| арога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча ј |
| га, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице нег |
| на Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ |
| сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; по |
| <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с |
| постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} Т |
| гој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја... |
| чне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане |
| а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде |
| дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом и |
| аво да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију пр |
| ко материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда |
| ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски су |
| и:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду |
| ми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да зајед |
| ита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога |
| следњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у на |
| ишта бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добра |
| ући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p> |
| ку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким |
| и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Б |
| чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд |
| другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после ов |
| лога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно |
| ога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори |
| о било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича н |
| едимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, чо |
| е у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са св |
| — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори С |
| скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио св |
| а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарн |
| <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и п |
| не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непр |
| крштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, |
| људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац. |
| на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћ |
| /p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам |
| иком живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> |
| на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође |
| утрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину н |
| , отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају |
| х сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој ст |
| Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, е |
| јозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говор |
| се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и река |
| ђено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању |
| и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође. |
| се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим при |
| ли излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да |
| ће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код |
| о дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, |
| , пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да |
| исам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а д |
| и 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити |
| сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се ов |
| unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су проч |
| за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким б |
| ко ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчан |
| — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса вел |
| ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога |
| чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, |
| себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, |
| она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угље |
| етнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога све |
| а је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И жд |
| Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-д |
| руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, |
| " /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ |
| ате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ов |
| од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И шт |
| >„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд |
| ter" n="9"> <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина |
| ...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вр |
| ва и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други |
| сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у |
| у „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли м |
| ш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наруч |
| е Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћа |
| дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капе |
| упиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчан |
| ов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз ког |
| о ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S |
| би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам |
| то те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плет |
| си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је т |
| грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово ова |
| и овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало баца |
| т, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испрос |
| >„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од не |
| адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли раз |
| на кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша |
| као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само |
| тима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Мак |
| ебе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механс |
| тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S |
| из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи |
| ту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову с |
| ло је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ |
| о иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, |
| штај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“ |
| опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само в |
| рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су вр |
| жен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из с |
| му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни ста |
| :</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“? |
| али мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало у |
| х пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да |
| осно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Вла |
| колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим |
| о дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, |
| могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје н |
| шао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бр |
| није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објасни |
| осом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом. |
| у после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, о |
| ње дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача м |
| ких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатин |
| да његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!.. |
| ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад |
| р покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бе |
| окешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, коше |
| ји најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква |
| вало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред с |
| Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих ш |
| сподара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд |
| огом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштован |
| S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.< |
| S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилен |
| се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко к |
| дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — ј |
| шиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој св |
| племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи |
| , одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду ку |
| момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошар |
| На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> др |
| а је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива |
| је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом |
| унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална ко |
| p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их ште |
| ио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ чове |
| ао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова маса |
| ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој |
| а час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака |
| а се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу доса |
| p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни проб |
| p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</ |
| ни раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се |
| ма?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око н |
| удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чуј |
| аме, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му см |
| есили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с р |
| осле опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће |
| , која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а ру |
| а Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p |
| оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p> |
| „Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с |
| простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је |
| по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак |
| , г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви |
| унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ка |
| Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријат |
| и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разу |
| На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и к |
| ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се |
| све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам |
| обро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да |
| нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља |
| вла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лек |
| асти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породиц |
| ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, |
| Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово мест |
| и, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме заду |
| вају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш п |
| било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао |
| /p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу стран |
| ="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му в |
| > <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> |
| у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="1 |
| n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите в |
| а да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, |
| левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а о |
| мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не |
| ац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно |
| излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у но |
| ано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш |
| о час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш |
| "4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и |
| заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегат |
| оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S |
| ре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова |
| добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рај |
| ли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, к |
| Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајк |
| или:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за једа |
| ла, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света и |
| газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у не |
| ад и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> < |
| они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта |
| S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У |
| више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се зг |
| свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном д |
| сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрић |
| га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се |
| тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно ж |
| шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће |
| свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit |
| е, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту |
| ине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ ре |
| и обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| ути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће П |
| азаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсе |
| >Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „зл |
| риче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веом |
| рмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога час |
| и могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не |
| све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу б |
| и, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а |
| <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку |
| аш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова б |
| Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, |
| еш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p> |
| да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крв |
| аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па |
| ет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити |
| ру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је |
| а да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад с |
| иромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Н |
| ,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми да |
| тараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне |
| ика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес |
| ој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова ма |
| лако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго |
| ућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу. |
| свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те и |
| Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у не |
| Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да уч |
| гујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сам |
| и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, наш |
| по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А о |
| угог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p |
| е па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говори |
| S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћу |
| па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гавран |
| арао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјур |
| имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђел |
| све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у с |
| и други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на њег |
| <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Н |
| на и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћа |
| овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Том |
| летна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити ј |
| и то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="1 |
| е Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је |
| м ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам т |
| ко њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, |
| се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се дод |
| му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри |
| не тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да |
| > <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју г |
| којног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ прим |
| м сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом |
| >Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њи |
| и су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примед |
| о, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било |
| ош истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две с |
| А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука они |
| ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега ск |
| свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш мас |
| .{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај ре |
| Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 5 |
| иноћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати |
| после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} |
| као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни проси |
| Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађив |
| ика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој ве |
| дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову |
| Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећ |
| а пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, дана |
| најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме г |
| ного старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме |
| к и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћ |
| лути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зин |
| лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} |
| сном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало |
| авесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и |
| , да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење |
| " /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момк |
| ану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да и |
| е био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног |
| , и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата с |
| хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном прилико |
| т за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати дома |
| ибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</ |
| ек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велик |
| нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш |
| есма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на о |
| и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очев |
| Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра |
| олико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као чов |
| масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало н |
| умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката. |
| и оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђ |
| е чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђели |
| тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому би |
| ...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му |
| срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово |
| и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у как |
| вели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот ап |
| мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога добр |
| добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује |
| оју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> |
| у душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, б |
| меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће т |
| да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека не |
| ака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом ка |
| справио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским п |
| нахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака с |
| ога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући |
| жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се уг |
| необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес |
| а!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шоп |
| оније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Сре |
| стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се ста |
| ао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и к |
| подску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с л |
| како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад запове |
| !..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно |
| .“</p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насм |
| заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа |
| дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим усн |
| беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше п |
| е добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу |
| стре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као д |
| pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али к |
| хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повик |
| елио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушио |
| оз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну у |
| у је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из о |
| била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а јед |
| -Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, ки |
| гата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, |
| њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још |
| син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, |
| " /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког несп |
| али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <m |
| о погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био |
| Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, |
| Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија б |
| ..{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледа |
| м умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, |
| егова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет |
| само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска и |
| м и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала |
| сита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло |
| буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба сел |
| онија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чу |
| над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули |
| e unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испрос |
| ветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиново |
| гатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Соки |
| је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска пр |
| !{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад |
| ле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које |
| ша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођ |
| </head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба св |
| > <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом |
| во-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div type="chapter" |
| <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише ј |
| је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде |
| љачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p |
| шим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Зн |
| читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени иза |
| тане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, |
| p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> < |
| их да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам |
| и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и |
| То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чуј |
| љеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> |
| у моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," од |
| ти; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, |
| нда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n |
| је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да си |
| у га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шт |
| И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога беч |
| ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На |
| ила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје! |
| , не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас |
| , господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо |
| т узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У па |
| о сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз |
| — „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, с |
| ани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа |
| ?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наш |
| у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја |
| ...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> јед |
| оје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једин |
| ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа |
| S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина и |
| нога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S |
| о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је б |
| негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као неш |
| детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће. |
| бе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па |
| } Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два о |
| упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —< |
| у се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Не |
| Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, |
| Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је. |
| богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је |
| је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело |
| им Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими |
| ски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци! |
| "</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало у |
| и да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Икон |
| и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} |
| појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучља |
| е руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза п |
| настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале с |
| а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи |
| тног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери |
| им чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, ку |
| ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, |
| дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби |
| ао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:< |
| јешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и |
| ак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је |
| ука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone |
| нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић. |
| або — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти ме |
| а је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то |
| , кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал |
| пажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу с |
| ати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а пр |
| а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека |
| Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без |
| <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да |
| се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем пита |
| реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он ј |
| и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мо |
| стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он п |
| кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад |
| ..“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ков |
| } Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву |
| во Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наред |
| Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам |
| Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Ка |
| м, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама по |
| ркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово дв |
| војку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија |
| ез другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу, |
| то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по маса |
| ачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти |
| ој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац |
| е теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, т |
| ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш з |
| емам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у н |
| /p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <mile |
| > <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а |
| кве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне |
| ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„ |
| ешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га бољ |
| </p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо |
| е од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, |
| квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда |
| драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узу |
| нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се бе |
| ином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и |
| ног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„ |
| а земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали пој |
| који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, бра |
| га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, с |
| жених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone unit="* |
| То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се поз |
| до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти |
| тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај п |
| о, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуд |
| , онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака |
| p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, |
| "60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сим |
| лав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак пре |
| дина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пус |
| а је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни |
| оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика |
| у, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, |
| устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p> |
| ј да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред |
| ју је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“< |
| и газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђ |
| д тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, |
| његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду |
| згред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и |
| кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, ка |
| љак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после по |
| ne unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја ј |
| а се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с |
| доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица |
| ма главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила |
| ред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Мац |
| младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале |
| чки дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> |
| реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То |
| су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главо |
| ука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отвор |
| мак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна |
| ри Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окре |
| велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда |
| една женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их н |
| т, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то та |
| иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> |
| обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S |
| владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши ш |
| и ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта рад |
| је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа |
| и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> |
| орећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу прис |
| лаве.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу |
| ју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb |
| <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издиш |
| је, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим у |
| {S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и су |
| да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити к |
| ла одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад |
| да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријат |
| слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и |
| оје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће |
| ећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од |
| зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на в |
| ели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Ве |
| дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита |
| шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у |
| ње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чека |
| шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то |
| сталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупи |
| це, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њ |
| у.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а |
| о; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и из |
| рдаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дат |
| ичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама |
| ћете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџ |
| и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Сав |
| јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а |
| изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Ра |
| далуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“ |
| до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви |
| а дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Попов |
| уг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чист |
| и много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савет |
| дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, преварић |
| , превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад |
| да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико |
| <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи с |
| ом је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју рук |
| није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у |
| едну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба. |
| Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче |
| а моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу |
| ко био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, д |
| љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p |
| ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> |
| А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слет |
| <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме |
| ене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос |
| иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо њ |
| дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледам |
| едног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се в |
| живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, ц |
| гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта |
| кати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како |
| пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић |
| /p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “< |
| боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узв |
| а се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то |
| ем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с |
| са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, |
| , мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти каже |
| ег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела. |
| ком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, |
| за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је |
| <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> |
| се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још неш |
| смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све |
| не мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин |
| ако је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш |
| лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома делика |
| 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми |
| а, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта |
| ка.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни но |
| то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се ни |
| ј ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>По |
| можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макар |
| ићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме |
| ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки о |
| сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје |
| гатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега |
| па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како |
| То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у |
| /p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим |
| ече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се |
| е тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми |
| у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим |
| руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, |
| елија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим |
| ма онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизи |
| , права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема |
| ну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би |
| твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пр |
| и онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и н |
| животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и бол |
| већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где с |
| , тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело... |
| и дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пун |
| радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и о |
| земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чува |
| >„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" по |
| дбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И по |
| га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над м |
| озната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и п |
| песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњи |
| икада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толик |
| дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно |
| волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни |
| и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, |
| сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађ |
| анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила |
| и смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n= |
| је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у д |
| шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно |
| з Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па за |
| ема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце |
| редложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити н |
| а Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућ |
| и!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеш |
| нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везива |
| онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Врт |
| убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То ј |
| о је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канце |
| ро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет у |
| о и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с |
| ла, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој г |
| > <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се доче |
| ни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме ник |
| S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки је |
| т мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми |
| е око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијал |
| не лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату. |
| им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, |
| оје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <p |
| Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар |
| Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као |
| анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb |
| наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова ве |
| ати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу А |
| к од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме ш |
| Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Б |
| дар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} |
| вај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш |
| лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским |
| кончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то г |
| Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а вид |
| ше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше б |
| Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што б |
| ћнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила б |
| е Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век веков |
| то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата |
| анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; |
| радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати |
| ве су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адво |
| сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> |
| зати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је |
| и.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао |
| ткупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра У |
| устуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем |
| ела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврну |
| плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до стар |
| пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, к |
| у се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једн |
| или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</ |
| зда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} |
| ли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не поз |
| ан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда |
| } Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ ре |
| пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S |
| дмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и |
| ло кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици р |
| воје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужи |
| е ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помага |
| бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете бил |
| срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако нај |
| прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога св |
| се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред |
| ме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смеши |
| и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола |
| ели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађош |
| Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је вета |
| не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39" /> <div type="chapte |
| м господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„ |
| у полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто |
| е оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад м |
| нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ До |
| мо завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету |
| 0; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дај |
| ираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ниш |
| раћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и у |
| у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој |
| а Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму |
| а Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“ |
| даде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла: |
| оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз |
| а механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ |
| шица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су бил |
| .{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином |
| тувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од де |
| где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milesto |
| ао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из к |
| ложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео |
| ...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше |
| ти оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито мо |
| ма, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{ |
| ука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још |
| им шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То б |
| тије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <mile |
| може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву м |
| лиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ов |
| завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има |
| адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту им |
| ад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога с |
| четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужите |
| О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народ |
| а се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си |
| и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по једа |
| да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и |
| милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а |
| ико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетн |
| ило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стасито |
| b n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, ш |
| је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао ј |
| ања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, к |
| ремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћа |
| утрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> < |
| дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И т |
| смама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Трки |
| је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њ |
| p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој |
| оса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синоше |
| да Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одгов |
| жени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је |
| бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мр |
| та реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђели |
| арога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање св |
| био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново из |
| ка и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, тол |
| „А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ћ |
| тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим |
| огла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, |
| е муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровч |
| у свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта си |
| је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојо |
| наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао пита |
| е и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му ост |
| гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Б |
| а Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај |
| зе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што |
| ка.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па |
| ни снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заб |
| у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући |
| не масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегн |
| рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни о |
| ља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрада |
| p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше д |
| , за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или |
| Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју |
| г детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p |
| Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих к |
| сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и |
| под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има |
| сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина! |
| ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео |
| рило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је |
| n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговор |
| зио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сме |
| рича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да |
| “</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младос |
| чљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му суз |
| ри, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до т |
| > <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, |
| Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи иде |
| сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена |
| ликој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и бра |
| сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да |
| „Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пу |
| а, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је клим |
| стина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она |
| ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у |
| ја, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и |
| ојом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу |
| ађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог |
| е ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, |
| Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> < |
| е ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77 |
| ли, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, ми |
| вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету |
| обом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену л |
| p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је |
| ма.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипат |
| е, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан |
| /p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како см |
| ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} |
| али, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то он |
| ку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мисли |
| и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толи |
| или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у |
| ког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе д |
| слио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула |
| а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је це |
| продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косо |
| ет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао |
| итаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљк |
| <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповед |
| Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у нек |
| његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју с |
| напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шаб |
| ијатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други |
| ривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу |
| ну свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} |
| ће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> |
| р би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на |
| одску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку |
| га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава во |
| је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном с |
| си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и т |
| лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваш |
| није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да по |
| а Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} |
| рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни стар |
| рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> <div type="c |
| {S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да |
| преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су |
| обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово ј |
| леда трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман |
| нџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она |
| која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С |
| имоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..." |
| ачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</ |
| е Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене |
| колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљи |
| нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешин |
| уку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу |
| је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} |
| ст моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито к |
| Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и У |
| а, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи |
| у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</ |
| им и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имањ |
| капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровча |
| apter" n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света. |
| о пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно р |
| } Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ват |
| али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И там |
| гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни |
| атије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, |
| масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да |
| елију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти |
| о; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као о |
| па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријат |
| јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине |
| на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>З |
| рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Ик |
| а, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег греш |
| Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p |
| а механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> |
| само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у р |
| главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и к |
| беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му |
| ype="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа |
| јатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запа |
| и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло |
| ов унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија с |
| то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој |
| да би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања |
| уга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газ |
| да од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, |
| ука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру |
| олом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла |
| се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, страж |
| је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ћ |
| народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је ко |
| доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поск |
| може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је |
| м, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија |
| је им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешин |
| то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у |
| Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газ |
| гледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неиз |
| :</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је оста |
| грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њ |
| војку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, |
| еома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама |
| оћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Бо |
| ите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, |
| ој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, |
| љешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете |
| ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!.. |
| ога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо |
| и је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, с |
| у одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капет |
| о твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S |
| <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, не |
| добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја н |
| е:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за |
| аја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако |
| то и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а |
| :</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја т |
| /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој |
| а ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у к |
| а масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се напл |
| асти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с |
| о донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш |
| о.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедо |
| али, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} |
| Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о |
| не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обас |
| оста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам тр |
| , онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!... |
| “</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега с |
| елим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју |
| ="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топл |
| И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <p |
| вете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из |
| а си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватрен |
| боден брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по |
| миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће |
| ко је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће |
| м.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном |
| адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: |
| ти.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанк |
| твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско |
| !...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме св |
| Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша |
| оје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео |
| мо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Уг |
| pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, |
| е паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, од |
| врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по |
| ца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде |
| оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, |
| /p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута |
| <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаље |
| стом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће |
| пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до са |
| ла у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — |
| говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ва |
| а, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико |
| неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Ф |
| нија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна дру |
| p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, сл |
| ко говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твој |
| ље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина на |
| а сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела |
| сом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, как |
| вече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живи |
| што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти |
| о:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство |
| но цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких |
| устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан мом |
| а, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један |
| у оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно |
| отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,< |
| Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," |
| Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче н |
| глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S |
| а маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно |
| његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“< |
| својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и м |
| /p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља |
| /p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: |
| Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сети |
| -дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у |
| одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај п |
| и, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ва |
| то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми |
| воје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облета |
| срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме |
| заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заов |
| упцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, пон |
| иних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на |
| ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: |
| ање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кес |
| а једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставит |
| зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску непр |
| е пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не вол |
| </p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду |
| раже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с п |
| p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би |
| а надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Н |
| то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово |
| овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком |
| ју кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најп |
| начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да св |
| „Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отиш |
| ам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз не |
| позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> |
| тка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То |
| моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим |
| к ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p |
| ом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо |
| душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, |
| еће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана, |
| ја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?. |
| о не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми б |
| ца...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>О |
| ога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, |
| ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, кој |
| њу!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је |
| је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођ |
| , ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, д |
| а, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се |
| ујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па п |
| а се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послу |
| ма ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> |
| а, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежи |
| S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и |
| евојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али |
| конију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онак |
| {S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, |
| во је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Је |
| пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и д |
| е моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> < |
| о...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, |
| ви руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на ум |
| ац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него |
| и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у |
| о, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас |
| хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То |
| .{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, шт |
| :</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја |
| дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео |
| “ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а св |
| говачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што сваког |
| и то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — од |
| и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тил |
| ватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, |
| м у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и |
| <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" |
| ам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију |
| тељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, коли |
| ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо |
| ио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone |
| е и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресре |
| де,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је се |
| е Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" |
| ви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не д |
| јпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па ј |
| ма право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата |
| отом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу |
| ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој |
| д, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, о |
| ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да |
| пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па |
| озно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она |
| ао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љ |
| гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је |
| и отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да |
| ла отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митр |
| свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат |
| ксима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживет |
| аво ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А |
| „Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb |
| нда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“< |
| мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је д |
| е, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у |
| У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и |
| текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћ |
| г с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђ |
| , а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја з |
| о шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p> |
| о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка |
| емим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имањ |
| м спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у |
| ида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе |
| туд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> < |
| та; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад |
| е по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло |
| мо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер |
| е водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капи |
| накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне би |
| ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа |
| је слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" |
| рити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он ш |
| није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која |
| мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она ост |
| ead> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке |
| е омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекл |
| све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек о |
| наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше ти |
| рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газд |
| пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је ј |
| ушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око при |
| ко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога |
| <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет |
| држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Остави |
| лази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, |
| ="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа госпо |
| ="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а нека |
| о га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. |
| долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <p |
| о, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту |
| руди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива с |
| о чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из соб |
| о славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по |
| грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом ч |
| кочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> |
| аве, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p> |
| отрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгу |
| на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак |
| estone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господар |
| дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допусти |
| ије, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од т |
| уди, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање |
| од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учи |
| мке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и |
| дима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао |
| онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му реч |
| .{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћ |
| као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био н |
| е да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она |
| ја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика |
| д је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и |
| и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па |
| нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у а |
| а веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да |
| е састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од њего |
| миркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <mil |
| сални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} |
| тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, им |
| право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број |
| трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко осо |
| у методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али |
| о се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће ми |
| <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику ње |
| зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не |
| и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му |
| оји је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да |
| „Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је о |
| призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге |
| веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задал |
| а у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси л |
| а те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у |
| мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, баб |
| д детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле о |
| ћ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, с |
| је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а з |
| , а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувач |
| S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задр |
| Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди нек |
| и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, |
| га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио ко |
| а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не м |
| бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твој |
| тири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да |
| Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро! |
| ује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, |
| од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, д |
| ди два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је з |
| S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S |
| е, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи |
| о је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу |
| {S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} |
| 108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је |
| авно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и |
| {S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био када |
| прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> |
| Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вуч |
| дост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радо |
| оје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном с |
| љеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — к |
| де куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога про |
| ом дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он ј |
| це, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женско |
| ова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само п |
| } То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ р |
| ног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{ |
| о, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а |
| ори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који |
| pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — |
| .“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право |
| е упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка |
| нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представ |
| е саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећ |
| еменитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, |
| један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој б |
| ња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среск |
| ину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И о |
| авесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и ма |
| а савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишл |
| иди, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младоже |
| у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{ |
| он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, |
| ио, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта |
| а.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у |
| , капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или |
| Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти стан |
| снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој ку |
| велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја с |
| најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, брат |
| шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, сна |
| људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на ког |
| мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као |
| очекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S |
| <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, |
| , да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало п |
| le>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} |
| иже познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, о |
| а ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваз |
| а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква |
| гљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „п |
| помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, |
| а лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова ус |
| Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па |
| тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним |
| ан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, м |
| гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јуна |
| <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики ж |
| им Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћат |
| оспод Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23 |
| p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p |
| сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихо |
| тог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квит |
| о би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те |
| да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем нати |
| одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ |
| Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може |
| а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су |
| ос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој о |
| Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p> |
| Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да |
| види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохр |
| је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био |
| и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} С |
| му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p |
| Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као с |
| ве он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја |
| ди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи |
| уру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова |
| ијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле с |
| <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је |
| чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука |
| деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећа |
| надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као об |
| а у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детињ |
| у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одо |
| са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бо |
| ну; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете |
| ст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва |
| е замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а не |
| аче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере |
| кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зл |
| ј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, |
| штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам с |
| Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може чо |
| едан по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то |
| јмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу ост |
| а се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве водениц |
| д читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни ка |
| Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ј |
| га оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, |
| с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134 |
| шала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Он |
| тву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, ве |
| ине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који пор |
| олико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до веч |
| него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наш |
| ле кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и к |
| мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стар |
| тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се |
| де из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у сво |
| о се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту.. |
| а свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} |
| днога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над |
| ујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} |
| ути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробира |
| ле и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу в |
| спросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Ц |
| ешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а јед |
| — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог |
| е бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; н |
| то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што |
| а му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је са |
| ош паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, |
| било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута ка |
| Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је он |
| ирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше г |
| и ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где |
| мо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико |
| дна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима |
| 7" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, л |
| ="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после |
| е сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, |
| утра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више |
| еница: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљен |
| Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти њег |
| n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу |
| оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што |
| з саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју |
| у права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у ж |
| колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и п |
| ал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у |
| p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то |
| гатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце |
| Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми |
| е горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> < |
| а?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије |
| иких задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, |
| ву.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име поро |
| ило онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешце |
| лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се |
| чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</ |
| .</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога освај |
| еше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И |
| азоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име |
| додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сиг |
| ђивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке |
| већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам |
| породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на ст |
| оме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и |
| крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни т |
| то су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово после |
| ти не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> |
| тадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац |
| ато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у |
| та не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си |
| о, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш |
| орење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме ре |
| драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господ |
| и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне |
| оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне н |
| ти, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два |
| ма Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила |
| {S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико д |
| има Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно |
| аје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није б |
| од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина преб |
| аст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а |
| , што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе |
| ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђако |
| оложим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, |
| , онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <p |
| и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, |
| ила реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} |
| што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у |
| p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загуш |
| че он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone |
| јнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, у |
| део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, |
| ни му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибр |
| ешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и |
| њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; |
| стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а |
| чијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном |
| а савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење |
| ма живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно |
| е заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађанс |
| зда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер ст |
| несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за |
| !...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда |
| </p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад поглед |
| елиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведо |
| својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову |
| кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело |
| е, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И |
| шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде он |
| <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, |
| екламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <ti |
| поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од |
| га се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе |
| е и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна о |
| кију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава |
| у одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешин |
| две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађан |
| {S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрач |
| рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у |
| омче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла |
| здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone u |
| има; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим пар |
| вадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и |
| нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук наджи |
| one unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дот |
| то се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су |
| икастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји нек |
| ешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не нал |
| нски загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и на |
| а уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да види |
| а Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, |
| ало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они по |
| одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадо |
| м звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да |
| тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа бран |
| ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, ви |
| и то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо ј |
| овори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати зна |
| и, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је н |
| n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осети |
| лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако с |
| драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту |
| ојим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрад |
| рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како |
| ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће сво |
| четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађег |
| У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и прија |
| оји су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} За |
| <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среско |
| ева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске при |
| ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао |
| ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој |
| ом дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој |
| свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра |
| ном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митро |
| .{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска |
| ице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, |
| у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на рец |
| једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душ |
| ло још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у |
| није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутал |
| ком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједн |
| стојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад с |
| отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, |
| тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача |
| ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брин |
| S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ |
| е, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешн |
| вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као |
| ј се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} |
| ли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но |
| ликом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина |
| ану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучера |
| кој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„К |
| екидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пи |
| ди; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало: |
| Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Вр |
| пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати д |
| ађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела о |
| тришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је дв |
| “</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката |
| ало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћат |
| елија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се |
| она друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да урад |
| оте мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један |
| ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је |
| ј мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срди |
| е повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци |
| <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> < |
| о занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти |
| е веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!.. |
| огоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њ |
| иве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Ст |
| , станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и св |
| Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због |
| то је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да |
| >У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра |
| та, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благосло |
| оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су в |
| ња..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје кам |
| у човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се за |
| и беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парни |
| гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше п |
| њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово к |
| а ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену диза |
| У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на |
| боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, с |
| анство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крс |
| но двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После |
| ати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а |
| у.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлу |
| ски председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одо |
| последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S |
| итровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а |
| и ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} |
| ка старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је |
| улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну ка |
| ка, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро |
| ="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смр |
| оја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и де |
| ић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И |
| боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: о |
| ?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То |
| приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone |
| <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу |
| ћи, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им т |
| S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростит |
| а нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је |
| м ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="5 |
| , од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени мно |
| томству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске корис |
| о:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око тво |
| ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта |
| голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло. |
| лску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> < |
| који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се зна |
| читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била крат |
| ји у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете н |
| е Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда би |
| сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске ц |
| о узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> |
| а с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, те |
| деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда |
| ј кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надму |
| је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, в |
| да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о |
| хота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку с |
| вљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени |
| да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Ра |
| додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началникови |
| "*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је |
| нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му |
| уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Ма |
| свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, |
| учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буд |
| а унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послуша |
| из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пе |
| ке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> |
| у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвоздени |
| S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„Т |
| а, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чи |
| И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене |
| } Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без |
| <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је |
| адојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе прет |
| е му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у је |
| рин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљ |
| је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он |
| прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог. |
| час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она ниј |
| е било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није |
| паше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављ |
| it="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели |
| м и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је |
| нда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој дом |
| редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати насл |
| {S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђ |
| .{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, он |
| амо се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу на |
| Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра |
| адите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили н |
| оји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на |
| се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред сам |
| :</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потр |
| право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију |
| и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} |
| росто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су |
| предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се с |
| е односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепо |
| ти.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима |
| рила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, |
| и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам |
| јица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а |
| пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста пр |
| о снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зн |
| та, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S |
| ога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се |
| је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> < |
| и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а |
| , Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да ј |
| {S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога |
| и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је |
| кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је |
| } Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двој |
| и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу же |
| а места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, др |
| јим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, |
| тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milesto |
| е и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна |
| ак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови ка |
| е читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, |
| гљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити не |
| единицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп в |
| е могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластиц |
| мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле пл |
| плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„ |
| ype="chapter" n="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно д |
| дница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу би |
| е и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату о |
| и својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисл |
| кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко ког |
| до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело |
| едине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и |
| и, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Икон |
| и!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча сна |
| е назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно и |
| ај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да |
| .{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи ма |
| е апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио п |
| већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за вра |
| {S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> < |
| ту недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина |
| one unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна ле |
| ше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара н |
| е Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и |
| ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога |
| стала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се |
| род.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела ме |
| го шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и |
| ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја. |
| охарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина |
| ко бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док |
| ке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ |
| овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата |
| уће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Макси |
| иму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „тр |
| зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — |
| ше ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијн |
| те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сн |
| ама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и оч |
| својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, нај |
| удска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле |
| самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу |
| ромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико б |
| и га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> |
| а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максим |
| лиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељ |
| може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и пове |
| да иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре |
| д њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, |
| јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати |
| на и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом рух |
| Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мута |
| лостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> ду |
| — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој |
| удалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо |
| е да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, де |
| егова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда |
| “</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а к |
| беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно нар |
| ћ, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда |
| клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну |
| аре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> |
| њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних му |
| ј лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо де |
| сти, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њ |
| Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако |
| за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по пл |
| ину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном пр |
| ва врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огр |
| и и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомст |
| мијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p> |
| еше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мал |
| а свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се |
| ник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а шт |
| оца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни У |
| овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет |
| гом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да |
| ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не мог |
| браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дал |
| г сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу о |
| смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, |
| иле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста зло |
| ојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га |
| бивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнак |
| еме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све |
| еша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> |
| е онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто го |
| ене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је |
| глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Прими |
| ској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на д |
| остао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велик |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, т |
| је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако |
| је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Е |
| ету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она |
| и ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је |
| на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој мас |
| потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме |
| ретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч |
| те, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме |
| е.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Пери |
| д његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гр |
| онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам н |
| " /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово посл |
| ка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа ва |
| Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели |
| </p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два луда |
| 0" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у велико |
| танак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совља |
| ата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једно |
| зно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то |
| дно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као ј |
| <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи.. |
| се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да |
| </p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: |
| мах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојн |
| "91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали по |
| , човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у |
| полика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb |
| стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћут |
| осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n |
| итање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисари |
| атнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату |
| једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Т |
| далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево ме |
| гим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Са |
| и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добр |
| селије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се с |
| а Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се |
| трапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{ |
| сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</ |
| е од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, |
| p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још |
| кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не мо |
| а у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду кр |
| изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљ |
| љиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газ |
| дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, как |
| е не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бит |
| ко живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше поло |
| баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву |
| м то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведоч |
| ај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова у |
| ј љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} |
| мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја |
| се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да јед |
| е оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milest |
| а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и |
| избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда им |
| ио вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојл |
| о још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, п |
| да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом п |
| усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлуч |
| ко пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала |
| само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опази |
| ...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} |
| тке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је ч |
| јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и кака |
| звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам |
| 08</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> < |
| акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук |
| коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо с |
| му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим |
| трпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А |
| ље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово |
| сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је |
| и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим |
| е послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро |
| штењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе |
| унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да |
| а пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознат |
| м продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те с |
| ад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, |
| и Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, |
| чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила |
| суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед |
| је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-М |
| знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста |
| у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које мог |
| и?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећ |
| носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, |
| о ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски за |
| ма у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и љ |
| рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветиј |
| И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих |
| ва небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Ари |
| а...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као |
| побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <mile |
| о доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, |
| и, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над |
| ева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо |
| тки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> < |
| Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину ма |
| код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су |
| а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Н |
| шицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и њ |
| ,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> < |
| м на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна зм |
| овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је је |
| лети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добр |
| у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и |
| ла, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша жени |
| ка, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој вес |
| порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је |
| и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху п |
| ном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће |
| ми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо мо |
| ако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благослов |
| има сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако н |
| } Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А как |
| S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог |
| мају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да с |
| и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш ж |
| аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово об |
| у, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш з |
| у тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{ |
| и.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док |
| ића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба н |
| .“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му |
| ела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, |
| мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их би |
| ма у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, ко |
| ="chapter" n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају св |
| те Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао н |
| и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи рук |
| о ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone un |
| тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше |
| о наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија |
| о, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да |
| ње са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити има |
| следити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а |
| нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p> |
| о радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака о |
| Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе |
| вет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се |
| р покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} |
| во мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно |
| ука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве помет |
| г Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше |
| То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" /> |
| ци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш ма |
| био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао |
| ју синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од |
| е тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, ко |
| свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео св |
| они неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат |
| и не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> |
| м смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Ик |
| је начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће |
| да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те ид |
| ског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против |
| , тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских |
| онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија |
| „Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија ње |
| </p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет вр |
| и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по ј |
| рини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо ам |
| Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђене |
| .{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром |
| рогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} |
| </p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, |
| вега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у |
| да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто |
| head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његов |
| <milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У ко |
| е и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није о |
| нерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат |
| е отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова мес |
| тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседел |
| е будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: |
| ш коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подр |
| мо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесно |
| ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> |
| ће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испи |
| добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школ |
| као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш |
| ови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи з |
| То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде њего |
| нас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Д |
| елу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа ви |
| реса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало и |
| > <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он |
| и.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> |
| p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља израв |
| доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске |
| ете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, |
| би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје |
| убиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, |
| е је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна дев |
| .</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама игра |
| ном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца т |
| ива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} |
| е покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ |
| лу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја |
| н из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парни |
| <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући У |
| м бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Ј |
| еријалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" |
| де има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше |
| иви није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине |
| и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па |
| у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државн |
| p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да |
| рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш |
| други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи |
| ић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанств |
| а — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — о |
| ар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сум |
| свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му ј |
| pe="chapter" n="11"> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо исприч |
| могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а |
| кта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се |
| што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд |
| вом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и и |
| као да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} В |
| морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га |
| па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поп |
| а Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло |
| крете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, н |
| дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху |
| } Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад |
| оније; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири |
| што важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у |
| нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику доб |
| номске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које |
| њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болни |
| а видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад |
| "</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман об |
| његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; н |
| о да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до ре |
| /p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних |
| доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину с |
| n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игњ |
| јати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је би |
| ас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатни |
| ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ од |
| о како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане, |
| двокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу с |
| шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи т |
| их адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа |
| b n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са |
| не у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом |
| што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем |
| знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начел |
| .{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, |
| менитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </di |
| адски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, |
| но на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они |
| су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога |
| села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беш |
| ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добр |
| Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша |
| а да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели б |
| срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у ср |
| свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То |
| извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} |
| а маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђу |
| на таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској |
| p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени д |
| па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њихо |
| асуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, ка |
| ашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S |
| екивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, |
| урио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам |
| мена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да т |
| них народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умов |
| од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико |
| а, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха |
| } То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зелен |
| е гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онд |
| вљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће насл |
| и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвокат |
| дови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону |
| по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала д |
| адовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњ |
| само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с њег |
| } Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мисл |
| жем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога прокл |
| о големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су |
| ј у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим бог |
| , ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и |
| ена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продр |
| у, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто |
| ки заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, н |
| ном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угље |
| ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поносни |
| ма добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенит |
| ољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег г |
| д видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још |
| ић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отво |
| мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме |
| а и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Т |
| ај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“ |
| туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Макс |
| је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих приста |
| Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" |
| .</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као см |
| ом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога да |
| је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла |
| без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, |
| ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану |
| Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер |
| очепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. |
| рестависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљ |
| ина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Ик |
| ића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни с |
| оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p |
| ога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} |
| аја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да |
| ну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу о |
| S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очеви |
| ...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ј |
| </p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој! |
| Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то св |
| да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „А |
| су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили ова |
| нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на как |
| орим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног М |
| v type="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милос |
| пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве з |
| брог бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала |
| ?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права |
| ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у стари |
| у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме |
| на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и |
| ко је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падн |
| је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо |
| n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирањ |
| је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се мог |
| за да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као |
| 11"> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде: |
| капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и бо |
| јим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења. |
| ве куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто |
| е намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не бр |
| е згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела |
| квој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио |
| ије умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Л |
| „Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако |
| добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај ка |
| „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче |
| се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" |
| и, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме н |
| еху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мат |
| ро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету |
| едоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мув |
| ину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, |
| де онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су |
| њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у |
| је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја си |
| ...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, |
| чник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину |
| ору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пел |
| веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су с |
| Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду |
| n="5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека |
| ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно с |
| , и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори |
| кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју |
| дио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Ј |
| ећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дуж |
| адост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особит |
| Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни |
| добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата |
| њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју једи |
| асне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, ра |
| љаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелиј |
| калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их саст |
| а и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом |
| јвећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро ка |
| длетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обра |
| домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово ј |
| ипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја |
| <head>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казал |
| иш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо м |
| нтру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шт |
| ајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{ |
| постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p> |
| машно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како ј |
| ћ.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купи |
| амашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, |
| ина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад |
| па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о во |
| ши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правд |
| им другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојн |
| ше, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукам |
| о кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конако |
| , твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољн |
| добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но ш |
| од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, |
| е су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупило |
| власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Па |
| нђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ |
| а више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом |
| о веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо с |
| , не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни ву |
| е ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинст |
| ет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика |
| и и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Др |
| га се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој |
| ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме |
| !...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смећ |
| ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако |
| онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он насл |
| слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег |
| онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не оста |
| а Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цу |
| м болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресви |
| да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, ст |
| Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојк |
| му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда ка |
| оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је |
| p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку |
| Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце |
| пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој су |
| у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А |
| не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи |
| ћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по |
| ан другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој мех |
| шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим |
| ач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p> |
| овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло |
| ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека нераз |
| онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икони |
| ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она р |
| је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајк |
| да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има п |
| па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мој |
| Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ исп |
| а се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ |
| ар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учини |
| , или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђуј |
| брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, ко |
| о, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси |
| јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук |
| лага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој сре |
| <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, в |
| во враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; |
| рта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио. |
| адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, |
| и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршит |
| ка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешк |
| а сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а л |
| зиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сир |
| ао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне п |
| подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћу |
| ?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p |
| у Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај |
| ко бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Ми |
| се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је ист |
| ц, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шап |
| еша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу сам |
| но отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. |
| ав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, |
| b n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Бог |
| вати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши |
| о памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{ |
| ана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а м |
| без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђел |
| лаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома пота |
| , а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с |
| видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да п |
| раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти |
| у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да |
| мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не м |
| ина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!.. |
| кчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је |
| у, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и м |
| ...{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И то |
| човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена к |
| ка, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако |
| коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да |
| ајтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више н |
| рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у |
| ећ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљив |
| а златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаве |
| — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живо |
| другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице |
| Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?! |
| мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један там |
| еду над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен |
| да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и |
| цу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног о |
| ..{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она М |
| право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одав |
| је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме сев |
| већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај |
| милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и |
| а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено |
| е шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћив |
| о, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али к |
| {S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино |
| кве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег |
| поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обренов |
| ремена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми |
| S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рук |
| утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, к |
| грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детет |
| ех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на |
| ну златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ до |
| во двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И |
| ине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претво |
| римим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је от |
| ла нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122 |
| p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пел |
| {S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Макс |
| чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И |
| мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта |
| обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, воле |
| </p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећ |
| не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане |
| е још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да н |
| ати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта |
| е!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од |
| и ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију |
| кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине |
| И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закон |
| пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносо |
| његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше |
| /p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А |
| дине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„Н |
| је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам К |
| аша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког |
| га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} |
| ли.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. кап |
| м, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си м |
| ио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом |
| реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу ј |
| толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> |
| увај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од са |
| сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком по |
| а... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама... |
| ре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повик |
| испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријат |
| не, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Је |
| о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од раног |
| ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дођ |
| и.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година да |
| ог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што ј |
| “ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дри |
| ам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у |
| је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћн |
| } Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да |
| голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, јед |
| акав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Куз |
| да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљ |
| љешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на по |
| какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не гово |
| свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи |
| елију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И |
| виш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свек |
| а и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине н |
| кра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, |
| е смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад |
| е да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, ј |
| а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка |
| немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одгов |
| срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник |
| } Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, љ |
| а девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нам |
| жи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад н |
| .</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није |
| , па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће има |
| ј тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека |
| би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дука |
| ој канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила |
| нија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд бил |
| ов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених врат |
| b n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p> |
| м?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако |
| S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штето |
| Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па |
| Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они т |
| .{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се леп |
| ија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а |
| <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!. |
| је ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да в |
| аици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и |
| ивреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Он |
| ругу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена |
| врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> |
| ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те ј |
| с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Т |
| тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p |
| аједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за жив |
| а, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу сво |
| тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак |
| , — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отво |
| </p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, |
| дарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе |
| послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само р |
| авајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста |
| S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо |
| one unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно про |
| се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се |
| Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој це |
| 3" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио |
| четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Так |
| .{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.< |
| небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Кру |
| о да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дан |
| опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатс |
| сци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњ |
| у те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кок |
| ледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиља |
| мено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; |
| да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћ |
| {S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} |
| аш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечи |
| тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p |
| , те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то реч |
| њу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нис |
| мо је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђ |
| онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{ |
| Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само мо |
| а дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му |
| мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало |
| на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Ј |
| ка ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општ |
| Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њ |
| је било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Ма |
| ад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зел |
| .</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а |
| мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— |
| еда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено с |
| уди и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се ду |
| о што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| ук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проу |
| је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконт |
| а је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода. |
| но живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати |
| /l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <p |
| звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће а |
| ре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина пранги |
| на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи |
| нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она |
| реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девој |
| > <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашње |
| чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коњ |
| лији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је пре |
| штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> |
| ра сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, |
| да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапц |
| {S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњи |
| неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; |
| ј Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у |
| а спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка |
| ме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма |
| ...</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске ко |
| свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће По |
| трого придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одв |
| пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и он |
| ју јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S |
| и могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицал |
| ан танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за |
| а сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави пала |
| м у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На |
| да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас пр |
| киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врст |
| што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде го |
| ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се |
| да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и |
| <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} |
| видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту ни |
| ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од мал |
| на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога |
| са далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гла |
| ене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар о |
| друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опе |
| ли ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, п |
| аба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не зн |
| овође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; |
| не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као |
| очито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и к |
| ала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом де |
| човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на глад |
| тељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друм |
| ..{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш |
| а маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук |
| лаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни |
| осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сја |
| ристи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да же |
| ва сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не |
| људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, |
| е је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне |
| и кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="4 |
| су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем |
| не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је за |
| једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка |
| нда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе м |
| газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> от |
| одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће |
| ни, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљеши |
| јног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, ш |
| ачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља м |
| повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мал |
| ма и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, |
| ј се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су та |
| з игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, с |
| ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом |
| ила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка |
| о ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала |
| ну говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећ |
| > <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега |
| Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} Т |
| ити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је о |
| де пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи |
| два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{ |
| је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак |
| /p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју м |
| {S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже |
| укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе |
| <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је ме |
| абуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише |
| ије пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помо |
| та трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба сам |
| е на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплаши |
| коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> |
| он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист |
| не мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена |
| могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, |
| давке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом |
| свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје на |
| корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S |
| жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали ж |
| {S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни г |
| и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса |
| а.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћати |
| — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да |
| језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто |
| ње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде |
| Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, |
| у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња |
| сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и ниј |
| <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десил |
| а бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у |
| е њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb |
| жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} |
| паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике |
| , мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од |
| сто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине |
| жио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа н |
| — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелиј |
| нај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде ч |
| type="chapter" n="5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву. |
| {S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред д |
| ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је |
| , животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је ма |
| или песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје су |
| „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone unit="*" /> |
| је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чи |
| наш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за два |
| >„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а д |
| нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, б |
| е моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да ска |
| ?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те неј |
| би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — |
| ни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!.. |
| рађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је |
| ине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву сре |
| оши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погле |
| а, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} П |
| "141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио |
| кочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лиц |
| ћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће |
| Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и н |
| хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и |
| ог!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља |
| , твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде |
| у мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако |
| S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунц |
| растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злат |
| и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде он |
| ало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с б |
| ама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама в |
| и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно д |
| обљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пр |
| а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ран |
| е у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су |
| ш и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу |
| мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, |
| .."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p |
| е девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најп |
| о ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, а |
| ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатств |
| ...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} |
| ивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да |
| уго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити |
| д: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама к |
| ина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и |
| па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p |
| и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником |
| сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још |
| ноги после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или н |
| о и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближи |
| коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Та |
| ју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна |
| није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жало |
| а, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је |
| } Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и |
| > <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{ |
| ка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</ |
| а доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} |
| Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашег |
| е мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва не |
| Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="* |
| сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче |
| итомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му |
| е и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају |
| е имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас |
| p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим д |
| ду и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он |
| а је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Мит |
| смехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети. |
| има дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао ј |
| другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Ико |
| својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од остали |
| а се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју |
| клетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} О |
| за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Ј |
| су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало с |
| зи-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђел |
| ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов |
| видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, |
| слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S |
| д упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, |
| била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесани |
| ло, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p |
| аједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши |
| ражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер |
| ом спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} |
| 21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко |
| и, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али |
| а није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, ма |
| , да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна жен |
| вно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да с |
| ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегн |
| етним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она он |
| , кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је |
| а, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митр |
| ишта.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Г |
| да не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочар |
| није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову |
| ко те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека б |
| {S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његов |
| авних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година ка |
| е Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи |
| адоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} М |
| ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеж |
| одити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа |
| мо је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Т |
| остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Ка |
| е кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је т |
| вај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} |
| p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мо |
| о је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове б |
| ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојно |
| па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају ду |
| марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, |
| у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде о |
| на, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не позн |
| да Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{ |
| е преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су п |
| адо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb |
| садне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију |
| мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцелариј |
| рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: |
| к продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, в |
| Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том |
| ап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса по |
| уђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала |
| аспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало поврати |
| друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му с |
| самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни они |
| ук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога |
| оводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> < |
| Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји п |
| не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку |
| уди од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старо |
| дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ |
| премиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и |
| оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина измеђ |
| сти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И он |
| да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон ј |
| господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, д |
| е женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко ш |
| гљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејство |
| тац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!. |
| а овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S |
| ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића |
| а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а јо |
| легне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не изла |
| је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S |
| унолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десит |
| кониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. |
| тати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се |
| сретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачв |
| ако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако обја |
| муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они |
| <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — |
| то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, |
| адости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој па |
| је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгле |
| истанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а |
| другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја |
| ете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младо |
| ?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина |
| ад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџи |
| њу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о |
| жавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Макс |
| "100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и |
| „Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оста |
| S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> |
| дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из В |
| ка нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} |
| вети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочим |
| ко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а ст |
| та и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на д |
| њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде с |
| ца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с то |
| ј њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија |
| рстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> |
| на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку |
| ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у ди |
| с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим |
| чви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ |
| земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да |
| <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога п |
| p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ств |
| ојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чино |
| нда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић. |
| драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у |
| <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ у |
| ушу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он да |
| сални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му |
| Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може б |
| учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</ |
| материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="8 |
| аљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости ду |
| на разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном |
| рнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он смес |
| мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелиј |
| ан и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њи |
| у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то |
| унем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и иза |
| <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о |
| како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала д |
| ните за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{ |
| три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су р |
| S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, вес |
| ече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па |
| Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца |
| Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији |
| око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са св |
| , да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из |
| у ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица |
| ућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.< |
| ио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у св |
| ј прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, неја |
| „Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљеши |
| есту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се о |
| или, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, ко |
| мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два |
| је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у с |
| ници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је у |
| олико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у |
| ав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није см |
| је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али |
| S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину нед |
| је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Мл |
| ло се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја ве |
| ског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одв |
| араница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово ј |
| ајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газда |
| ед куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је к |
| колних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова. |
| јева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића |
| лико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресал |
| богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само |
| других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И |
| <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа о |
| Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима |
| ла, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и ј |
| ђоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone |
| њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове |
| хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово ве |
| p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер |
| пште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе |
| Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта |
| братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је |
| помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у |
| а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али ка |
| густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше |
| више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, |
| отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта |
| ше, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, трепе |
| г Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе |
| „Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, |
| .{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, |
| p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, |
| о згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p> |
| же бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један |
| број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњиват |
| ,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике |
| ћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња |
| чванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опе |
| и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} |
| > <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи за |
| то застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на ово |
| ач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што |
| да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели |
| слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао |
| ела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалос |
| pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је |
| дрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте врећ |
| држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој све |
| енуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си |
| је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола |
| воме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост нев |
| а прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дај |
| бе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио: |
| ; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога |
| је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га |
| ти мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај |
| звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли |
| рвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код |
| ркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људим |
| по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га н |
| Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за |
| сет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати |
| његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не мо |
| е постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким |
| ло....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивља |
| руга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше в |
| н те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то |
| са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти зна |
| кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном сп |
| мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; ал |
| господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом ка |
| b n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, |
| о да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док |
| ј кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} К |
| и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа по |
| но изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом саст |
| у, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да |
| гову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће |
| мо се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чи |
| јим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав он |
| није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина |
| ме једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све сами |
| е властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује. |
| говетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и т |
| а а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ |
| је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чини |
| н ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува чита |
| наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{ |
| или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук |
| љаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из прос |
| оком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама |
| Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога |
| од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи С |
| им данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, |
| односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Со |
| Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко др |
| та би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> |
| ојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p> |
| вати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет |
| apter" n="5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она |
| /> <div type="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толик |
| , без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, о |
| ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n |
| и „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће |
| head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју |
| ет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на мл |
| је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барут |
| та и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато |
| отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И |
| целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба. |
| ле је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблист |
| а бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звон |
| очија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то |
| ма Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари |
| па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мап |
| неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p |
| еднога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате |
| за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type="cha |
| 9" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати |
| <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће |
| поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мр |
| а велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот |
| а му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и |
| децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„М |
| ри су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио стари |
| а он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, |
| <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milesto |
| е, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје |
| , Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено |
| Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у с |
| огледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркв |
| <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер |
| нако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад |
| отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посмат |
| себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гл |
| војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук там |
| до од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само |
| Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма шт |
| је савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег |
| и наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим |
| уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би с |
| доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, на |
| за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће ње |
| да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да |
| е редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, |
| мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p> |
| сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај г |
| Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат руча |
| докнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обеле |
| си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми ч |
| ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам |
| абачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и |
| <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совља |
| ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непре |
| акитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица |
| ле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, одно |
| и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтел |
| а се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо |
| боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све н |
| .{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све м |
| о међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човек |
| би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, |
| а прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две. |
| ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се |
| таву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Из |
| е момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поуздан |
| какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" n=" |
| што не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ |
| ме, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са му |
| ко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“ |
| > <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет ре |
| Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је ба |
| умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћат |
| да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно њег |
| а би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице |
| где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још ист |
| единца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али |
| и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли |
| ти нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мал |
| е детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} П |
| лаго?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам |
| поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота |
| ећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче јед |
| га бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А |
| тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" |
| он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријат |
| м Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ ова |
| једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} До |
| која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Икониј |
| p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш |
| ко то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа др |
| сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и пр |
| ма још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чу |
| рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан |
| не, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу им |
| ковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се |
| Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Икони |
| што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што с |
| е се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стан |
| а, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</ |
| Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме |
| ити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву.... |
| нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — к |
| , чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде |
| Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од |
| рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p> |
| “ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лека |
| ....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска по |
| ити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и |
| , те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што |
| је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад про |
| једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Бо |
| се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобре |
| дмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више ст |
| , ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максим |
| за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Ње |
| о је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђ |
| пет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоћ |
| ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али |
| срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> |
| дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S |
| воје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза |
| ади.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Макси |
| мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „г |
| пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед |
| а Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} |
| азговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар |
| ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђ |
| ни дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога и |
| едном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не с |
| се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопор |
| види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, |
| има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде |
| во Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, она |
| великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране в |
| е на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта ј |
| У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је м |
| на.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и простр |
| иран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друг |
| знајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му |
| шја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, |
| важени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравна |
| У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</ |
| азваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n |
| собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Март |
| ад животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела |
| о ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Вид |
| ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, о |
| : „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти |
| } Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Рад |
| дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушк |
| Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, |
| ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се |
| да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" |
| таде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у ј |
| а на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му |
| одског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са |
| његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде |
| ни.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам |
| le>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као не |
| рете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она пр |
| љи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела |
| : како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није б |
| глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим ро |
| овач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> < |
| а једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам |
| рчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је прил |
| је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло м |
| још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у по |
| шкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапу |
| ца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га |
| зао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио |
| то није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да |
| н узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смеше |
| што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим |
| ш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се ил |
| у <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жв |
| >Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упо |
| ад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И |
| тити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју соб |
| еша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — њ |
| дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ |
| кошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масално |
| му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, |
| су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар н |
| ромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро |
| око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit |
| и, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку |
| судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру |
| реба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} |
| .</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге |
| је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на т |
| Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашл |
| ивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, |
| а учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на св |
| ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја |
| оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на ов |
| им Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни пад |
| та; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића и |
| што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету |
| ио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што пр |
| ј.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе см |
| очим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се с |
| главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов п |
| Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич |
| опила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — за |
| да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи по |
| 95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показ |
| ет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ каз |
| .“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону зл |
| бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука |
| п, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пе |
| су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа |
| Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" /> <p |
| е смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — х |
| уху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milest |
| имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско |
| јао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан чов |
| преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила |
| ну масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему |
| ђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато, |
| његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{ |
| о лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И б |
| увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и |
| Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаст |
| Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Уг |
| ово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд рас |
| уђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати |
| н и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очинск |
| што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено |
| ојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, |
| обу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацу |
| И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који |
| целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и |
| а твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, |
| н рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног. |
| девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Ма |
| milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од |
| нио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила |
| кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелиј |
| суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије |
| , што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разг |
| готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо ли |
| .{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и с |
| ба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, |
| љака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше |
| и, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а |
| аранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:< |
| зимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="1 |
| Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној |
| о се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="* |
| иликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у свој |
| ће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, |
| је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и т |
| а хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе ц |
| љеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог сп |
| м силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али |
| сим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} |
| ="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић |
| живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се |
| у легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два |
| ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупци |
| има до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За ти |
| друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и |
| ц, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокеш |
| ве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о њего |
| а ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а от |
| /p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда |
| прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да |
| онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p> |
| однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи ск |
| и испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Др |
| во има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта ј |
| осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се до |
| ећ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пр |
| државао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта |
| одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за жи |
| других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео |
| њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да |
| тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати и |
| онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина |
| га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина |
| је, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница |
| >„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замла |
| ебом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа т |
| послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„ |
| ности у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из |
| бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чин |
| /p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворе |
| да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену њ |
| нога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило гла |
| настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао весел |
| неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни |
| сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше сврати |
| ..{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се |
| познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вр |
| ди од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у |
| умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али |
| сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што љ |
| салним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата стро |
| како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} |
| кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се ч |
| живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста јед |
| разговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад |
| га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била про |
| и, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у живо |
| сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и це |
| У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић |
| некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребије |
| итави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а о |
| ати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он |
| ко га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да м |
| сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми |
| ако с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана |
| о је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем |
| ао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама А |
| никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и ка |
| је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је о |
| је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Оте |
| а чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље |
| ке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је |
| или:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвока |
| ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац |
| у руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, |
| ахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете |
| сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, д |
| ба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером меш |
| ица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепот |
| ој мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина вод |
| мија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, јед |
| мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone |
| рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milest |
| вати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на |
| х беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато |
| же бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Ма |
| авујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико матер |
| главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда ј |
| ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим ра |
| ј јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутањ |
| за њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за |
| , који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p |
| и где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туг |
| на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села д |
| " /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за ова |
| а и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само |
| за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто п |
| на.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је |
| е то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</ |
| <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка |
| а непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали. |
| на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето |
| нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и |
| ?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 д |
| љака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њен |
| но имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} |
| ога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла |
| ли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb |
| же њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упи |
| Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одго |
| то су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе јед |
| она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а |
| вом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> |
| је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна |
| елије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича- |
| ито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мир |
| да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S |
| просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни им |
| ма, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивал |
| тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> |
| поразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен бог |
| ; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето |
| ја од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи |
| а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама н |
| два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и вод |
| један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ли |
| ице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири |
| откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кљу |
| могред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи |
| ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фе |
| а му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — нег |
| им рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосл |
| а дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сет |
| његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у м |
| ва ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <mileston |
| Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да прв |
| , онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети н |
| .{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."< |
| са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој |
| Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марк |
| рви петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ б |
| с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдил |
| су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да т |
| самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, ве |
| рад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а |
| још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у пр |
| а онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти п |
| ао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други |
| етеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљак |
| дао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз ко |
| још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију з |
| ало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, |
| гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између дома |
| уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато |
| она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p |
| овим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као |
| ј мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone |
| њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, |
| а Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесил |
| верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати |
| јица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n= |
| се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то ре |
| упилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљ |
| акве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да с |
| сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог |
| ј народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пел |
| ј Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> |
| n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без н |
| м, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћат |
| просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није у |
| оме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег |
| јника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам |
| ма у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше о |
| внају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а с |
| бро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђош |
| људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву |
| носа старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била |
| ћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала |
| ђају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је |
| паљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака |
| људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесан |
| ој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки н |
| а чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, |
| есанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подиг |
| лизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али |
| !{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја |
| децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и кор |
| осле? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкл |
| огу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровча |
| оти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витки |
| ола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишт |
| конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би |
| ао смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тр |
| тровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе |
| јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разгова |
| .{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} П |
| — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„Д |
| ељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве |
| и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није мога |
| вај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој |
| после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме живо |
| м година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, |
| ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало |
| р није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи |
| и кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: |
| {S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, он |
| ледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и |
| ој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb |
| авање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу |
| о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још н |
| тављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад |
| о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима |
| деницама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, ш |
| S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш из |
| ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред |
| </p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И он |
| та ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе срет |
| а свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни |
| лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, |
| се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, |
| {S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само |
| испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад н |
| бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Бог |
| ле малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила |
| ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при од |
| дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свег |
| асипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на |
| , већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник |
| на, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдск |
| често <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам |
| од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} Н |
| а, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Т |
| , она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, |
| не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оста |
| едно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свад |
| рити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја б |
| буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео д |
| ајвиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, |
| ицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по |
| је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није да |
| о и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако ј |
| жете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, м |
| је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, |
| <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим |
| b n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учин |
| разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном бог |
| ="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не в |
| толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим им |
| не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да сво |
| за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно |
| веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема М |
| срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу до |
| S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, к |
| ири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на |
| ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивља |
| ковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p |
| оја вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, |
| кола, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света |
| /p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код |
| на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Р |
| га ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му ж |
| у нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћ |
| већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће |
| а то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у |
| ад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да вид |
| егати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши; |
| додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце |
| } И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је |
| веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Ј |
| беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождр |
| ило увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је |
| адојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Икониј |
| кон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их св |
| њаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> <pb |
| један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду |
| адра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стр |
| } Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба |
| ори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, |
| ме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи |
| Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </ |
| кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова сву |
| његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и |
| а“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја |
| мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, |
| есечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућ |
| ити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и |
| ечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; |
| приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је |
| тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit |
| , унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве п |
| за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Не |
| ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешт |
| <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој пон |
| ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један |
| кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, ка |
| , онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њим |
| жо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривоврато |
| !“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за |
| ана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима |
| к није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата ј |
| су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примам |
| би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћа |
| и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи |
| кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом |
| ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, |
| АД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milestone unit=" |
| се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се за |
| "*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и о |
| проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је иза |
| Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ пос |
| ка.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, |
| пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> |
| а хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те прија |
| “ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати |
| је, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није про |
| ала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку по |
| о обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зелен |
| S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови д |
| p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком |
| она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пи |
| „Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још |
| Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Уг |
| ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу |
| рак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да ди |
| јавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх |
| а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу |
| е га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хориз |
| внуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде о |
| ама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, |
| отице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мира |
| њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега куп |
| , бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклето |
| м часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: |
| лата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судског |
| ви је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов ш |
| арати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и ч |
| ...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које |
| ти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега |
| тно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило |
| о као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посм |
| о сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извид |
| капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетан |
| озив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради неко |
| радовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone |
| ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у |
| ам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам |
| p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо са |
| екати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и жи |
| а!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли |
| љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој д |
| си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега |
| {S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима |
| <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у н |
| врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} |
| ста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и ма |
| говори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, |
| га сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јац |
| све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је са |
| твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с |
| свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера |
| то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти об |
| 17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ |
| тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура |
| ажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</ |
| ешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обр |
| ога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поц |
| Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као ан |
| идео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове |
| м колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, бог |
| а вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај нов |
| S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече: |
| правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, п |
| е, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисн |
| де притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста! |
| дговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па до |
| писа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату |
| ешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за рук |
| везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше |
| бица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцниј |
| ве двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чуди |
| г отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислим |
| " /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галов |
| лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а г |
| а три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште поко |
| а купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали све |
| м прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из к |
| цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена |
| ма, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је д |
| ина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове |
| вета је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела мех |
| етним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом |
| као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он п |
| !" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и ј |
| моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> |
| > <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту |
| вај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд наша |
| лом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, |
| је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво |
| и су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.< |
| биља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философ |
| а, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати |
| би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта |
| ко игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и заси |
| /p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу |
| ли до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке |
| минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Ан |
| а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а т |
| свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је |
| во, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију мат |
| Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, а |
| здадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p |
| да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавк |
| “</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што |
| а, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу к |
| .{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело о |
| којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало п |
| , г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пра |
| а за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бист |
| оз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негд |
| оворити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митро |
| у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа, |
| , који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} |
| а одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити једа |
| <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем |
| ка на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он |
| n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —< |
| тровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе неср |
| јно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себи |
| ош не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не з |
| ски закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја |
| tone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако с |
| ="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си |
| да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискиват |
| е пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да |
| акве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сув |
| ка кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Им |
| Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на |
| , мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради |
| грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се |
| ксиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед мал |
| са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим ле |
| ати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим свој |
| оју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, д |
| грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кр |
| добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на |
| ију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупила |
| чуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p |
| дојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта рад |
| ише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман |
| Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p |
| еш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити |
| у смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, |
| руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете оном |
| неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, пре |
| при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — |
| “</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер |
| ворио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум |
| ећ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су см |
| је.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала.. |
| друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде п |
| имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним |
| као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију |
| , и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађи |
| дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Послед |
| м те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да |
| илује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, ш |
| ића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у св |
| жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Не |
| уће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то |
| се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад ј |
| је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам |
| ћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат |
| дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, |
| рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је |
| до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на |
| ћ, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Т |
| квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, |
| слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p |
| ви рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, |
| људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича- |
| док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утех |
| о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И |
| сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; |
| а труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну л |
| јатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовић |
| ечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од |
| ако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто н |
| им му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и о |
| то бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не мо |
| ешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога свет |
| не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је |
| ном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у пре |
| илама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да с |
| и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као |
| <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Ико |
| да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је са |
| дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, де |
| ларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајваз |
| тао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чека |
| ао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ |
| 32" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног |
| пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка |
| же да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака |
| си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ уп |
| е, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога кон |
| /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанс |
| о:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом г |
| а:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти |
| мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје |
| јпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед дет |
| Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако |
| а.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ д |
| га младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе |
| о за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је т |
| старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли |
| /p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје |
| ца постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, |
| рсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> |
| ј, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као д |
| е Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскрави |
| е запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, |
| е си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца доч |
| ад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој |
| > <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би т |
| сан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и С |
| Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао |
| краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спрем |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска пра |
| не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S |
| Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта |
| м милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <div type="ch |
| ад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно |
| варило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу п |
| плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам |
| тови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а попле |
| га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жал |
| младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће он |
| домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац.. |
| би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спр |
| {S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо |
| ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чув |
| а, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота |
| ну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{ |
| Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се б |
| ли тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Пр |
| } И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједн |
| увача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, и |
| .</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чуд |
| орно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„ |
| и наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични жив |
| шки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постал |
| па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, она |
| ти ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар с |
| но, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Макси |
| тогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године |
| атима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се бео |
| има, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, |
| сти; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога ч |
| он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по |
| /p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже |
| ва душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше ис |
| не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да |
| био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb |
| завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} П |
| S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једи |
| о...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>С |
| н сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p> |
| tone unit="*" /> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је ка |
| , Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и |
| блећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржил |
| росто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и р |
| их облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n=" |
| Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</ |
| твена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој п |
| unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле |
| наге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{ |
| соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупил |
| > <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог |
| е, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господин |
| нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих ш |
| а до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, |
| к од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно |
| </p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} |
| где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника |
| а" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n=" |
| у унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком п |
| ли, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном |
| } Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвока |
| ђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове н |
| о радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, д |
| је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијам |
| цем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једн |
| аробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански |
| ао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у св |
| 5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{ |
| мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје? |
| какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословен |
| овчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а пре |
| Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се на |
| Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то |
| гљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и д |
| га вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Пери |
| де у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако |
| што је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић |
| {S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже ч |
| преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114 |
| шко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, |
| ња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," д |
| наш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ни |
| и право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свиј |
| м моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с |
| жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и с |
| тиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране |
| ега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, |
| <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, |
| шег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марк |
| времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, |
| те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како с |
| ов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом пот |
| ,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, ма |
| као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соб |
| гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> <div type |
| а, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања по |
| е прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати |
| И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја б |
| вала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу и |
| ће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему ј |
| S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и |
| говац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја |
| е први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом сврати |
| трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал |
| дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му њего |
| великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни ј |
| шега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љуб |
| е, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али |
| ај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће |
| не уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу с |
| м о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила ниј |
| ој тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> |
| обро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој |
| коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њ |
| ад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа ос |
| а вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена ве |
| их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ниш |
| без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога |
| је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога |
| о, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то |
| о.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја кова |
| ="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то м |
| ће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone u |
| d> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Макси |
| а.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, ј |
| ђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} |
| та, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, з |
| м куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећн |
| дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и де |
| јица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица уде |
| е познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу |
| а покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ ре |
| е може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да јо |
| зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опри |
| сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се ни |
| — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би |
| мири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у |
| ку Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: |
| е Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га |
| еше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А отк |
| — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане |
| , као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ки |
| и бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти |
| аба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као |
| нда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни |
| ошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа |
| ам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечер |
| 00 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Пос |
| , а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 |
| на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати |
| а три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два |
| /p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли |
| и!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p |
| ста увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је пр |
| d> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачк |
| жја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно вес |
| таре предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне ли |
| !..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Ид |
| сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да при |
| мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а докт |
| дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је пр |
| света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{ |
| о <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи |
| сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, |
| огате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, д |
| смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула |
| м већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а |
| варио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код дом |
| га чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у ј |
| т, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, |
| у! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвока |
| } Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досад |
| злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако |
| Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да |
| пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Си |
| е нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ј |
| ласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“< |
| с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашл |
| гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће изб |
| наха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано пита |
| о се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове дв |
| м.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити весел |
| е имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини д |
| ка, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра |
| па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се с |
| обрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у |
| један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У |
| {S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" |
| у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика де |
| е окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога |
| ни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако |
| у.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче прод |
| једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари У |
| е у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици |
| Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, |
| >„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати н |
| ша тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи |
| пак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јо |
| творила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, |
| .“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Ра |
| > <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што ј |
| тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb |
| ун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук |
| устура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:< |
| ксим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од дру |
| ва.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} |
| уму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму |
| ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p> |
| >„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је |
| то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да ј |
| уди се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то |
| у је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апо |
| а.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна з |
| } Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је |
| вори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: |
| да за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом В |
| раво...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="*" /> < |
| вокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, |
| а су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети: |
| даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања мог |
| џаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да |
| дојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече |
| то.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да |
| са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар |
| n="97" /> <milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Пре |
| еш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Сов |
| иле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам на |
| <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало |
| ло суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно истав |
| > <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био |
| спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину пр |
| од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија. |
| е, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити |
| а конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић |
| има жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} |
| ела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> |
| место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу б |
| ш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у ко |
| наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с |
| и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном |
| Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни да |
| , <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, |
| онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и д |
| и запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха |
| о, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојно |
| </p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бив |
| весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога |
| еко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали |
| таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје пор |
| бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљ |
| е.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им с |
| ти тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то бу |
| вог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, ка |
| ао и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не |
| у дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S |
| ла је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{ |
| похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких |
| да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољ |
| знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пор |
| и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Икон |
| ких лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет сво |
| сти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на т |
| ових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се |
| траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад чов |
| } Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога |
| гдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто |
| утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговор |
| ло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претво |
| у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине суват |
| готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n= |
| а у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немо |
| ео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, |
| ку добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лиш |
| провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’ |
| кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао нап |
| те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло л |
| ије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, |
| м Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурму |
| есрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је |
| , кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустур |
| ко је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим по |
| има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: |
| а коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако по |
| ба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту |
| Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S |
| ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ |
| ћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клон |
| а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама к |
| о да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, д |
| ло и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39" /> <di |
| ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јес |
| нише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може |
| иве тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> |
| је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а |
| што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица до |
| Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, га |
| </p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и вла |
| и догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „ |
| p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S |
| упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја |
| Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све |
| исмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја |
| себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу. |
| ико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и |
| у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна |
| је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синоше |
| на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} |
| хну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете |
| велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах У |
| то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако |
| тави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> |
| ра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно |
| сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој ле |
| S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S |
| дном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је |
| он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> |
| , па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то о |
| е избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је блед |
| Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну пору |
| p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па |
| гао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се ста |
| ,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да |
| сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{ |
| и, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје т |
| г Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испр |
| гљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по све |
| творености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога чо |
| звата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој тол |
| r" n="8"> <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му |
| Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред то |
| </p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдск |
| а, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило |
| онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његов |
| ан разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију |
| учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, |
| <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња |
| видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шу |
| Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а т |
| стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p> |
| ви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно |
| се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пор |
| авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатиј |
| а као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче ниј |
| , готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p |
| това.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку с |
| риште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале |
| иља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба јо |
| овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли т |
| ленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га з |
| ilestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а о |
| ла.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу н |
| о Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео |
| Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није бил |
| ледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, |
| /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и |
| и дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, виде |
| ,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> |
| и све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} |
| арчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: он |
| .{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, |
| ве него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотр |
| S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непро |
| пречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, |
| о иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доб |
| ађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“ |
| оћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко |
| у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„ |
| ne unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отп |
| да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који |
| га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, |
| ксим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Ру |
| чиње!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук |
| ли консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан. |
| ће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко каз |
| амири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини |
| “ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу д |
| тићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми |
| ила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким |
| це бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од о |
| ке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни |
| , као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па ре |
| Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не < |
| нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Н |
| к, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем! |
| орено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији под |
| по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, з |
| ије био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва |
| иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="50 |
| војим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет |
| ајбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће |
| поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пр |
| {S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где |
| ођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, дове |
| као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а |
| јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, по |
| а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца |
| су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> |
| м Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива |
| и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље |
| своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали д |
| стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад м |
| , где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће м |
| лисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођ |
| Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај |
| видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке |
| је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да |
| ића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би |
| ратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, |
| ку децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић док |
| су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крст |
| г држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевим |
| на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јо |
| вео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није о |
| е рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћ |
| дном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати |
| одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у |
| о последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога |
| убље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb |
| >„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А |
| је зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разрив |
| Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p |
| ја.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби |
| <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта |
| два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> |
| и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би |
| кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда не |
| ледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша не |
| > <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима |
| сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S |
| ом узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину |
| дан од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, |
| исто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!.. |
| трати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На |
| скупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и ста |
| онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очин |
| гне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И |
| ову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb |
| S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог з |
| лисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је |
| Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђели |
| } И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно б |
| а њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је к |
| ; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву н |
| мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и од |
| горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице |
| еста оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер де |
| и си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти |
| ро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и н |
| > <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов |
| оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!.. |
| ај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да с |
| е и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићев |
| чких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S |
| .{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„М |
| ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би |
| у гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је |
| p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем |
| је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb |
| ио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, |
| , да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираз |
| ула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, д |
| ољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „го |
| што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О в |
| ше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадо |
| огледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p |
| а Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се |
| Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="49" /> |
| рове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да |
| ако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S |
| оју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началн |
| овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је н |
| онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око |
| егове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из |
| великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit=" |
| е рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје. |
| ко да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђ |
| отурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћа |
| " /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су |
| аде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно |
| обратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у |
| , Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рај |
| к се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан с |
| Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђел |
| собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој |
| шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" |
| моли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао |
| негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам |
| дно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, |
| све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их |
| кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за |
| е бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једн |
| за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n |
| се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу чо |
| едном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему |
| о слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад оп |
| ориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l |
| оскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{ |
| нога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве пал |
| сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, |
| а види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n= |
| же!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два |
| Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p |
| ера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Мит |
| II</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за |
| p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави |
| ала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ћ |
| шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских кра |
| p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, |
| нога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји |
| сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p> |
| о:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <m |
| као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, ка |
| мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој чита |
| , тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то |
| је ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и от |
| т Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву |
| оказао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћем |
| го Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана к |
| о један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем |
| у црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не |
| ипази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Ан |
| хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И |
| могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type |
| </p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми д |
| зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали |
| а, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опе |
| д Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставит |
| знао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао њего |
| есрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лиц |
| уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једно |
| у философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно б |
| ога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као |
| идео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, п |
| еко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, |
| p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе. |
| ак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова |
| у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, прод |
| могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се |
| могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сир |
| -Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја |
| Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те |
| даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли |
| "136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде луп |
| обу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија |
| а био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чист |
| ет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе |
| сле се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Д |
| нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; посл |
| је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су |
| ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, |
| стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га |
| шао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а |
| Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, |
| ени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет м |
| тош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} |
| морена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја |
| /p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а |
| вог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је |
| И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, д |
| и, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене не |
| или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</ |
| симе, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук ве |
| Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швај |
| аштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред љу |
| оња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно м |
| рта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад |
| и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без с |
| рању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније |
| у главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићет |
| оплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор |
| душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадов |
| , жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд |
| о вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу гла |
| ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> |
| у у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, њег |
| > <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} Т |
| а је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од ре |
| Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљ |
| ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се |
| он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре |
| радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда |
| Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од |
| мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до |
| ће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под |
| ледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку |
| ј дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако |
| зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“ |
| зирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; |
| сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и ста |
| пташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао |
| згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и |
| турао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, јед |
| јица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за с |
| д јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, |
| у се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој |
| у.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати не |
| у је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој л |
| ерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад с |
| нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone |
| {S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на свој |
| његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с из |
| шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај с |
| јом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију |
| Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благода |
| ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му |
| би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је би |
| воме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му рук |
| и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он |
| ад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или |
| оз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведем |
| кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разле |
| онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој р |
| е на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно |
| оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да сл |
| ова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној |
| мерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</ |
| Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио |
| он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то |
| етан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ д |
| до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и |
| ите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радо |
| ила у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним |
| о се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се |
| несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно не |
| значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је |
| ман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смиш |
| лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађ |
| владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онд |
| па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла |
| м те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи. |
| а, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Ку |
| А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Уг |
| нђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што т |
| који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала: |
| е, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, дода |
| већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> |
| /p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровч |
| , пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровим |
| ући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје ан |
| зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неко |
| који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјур |
| е бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, зату |
| да ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утуви |
| ше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини П |
| к па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говор |
| хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n |
| а пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те ка |
| >„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продај |
| што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу ду |
| шом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и п |
| о те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта н |
| /p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разуме |
| одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом м |
| међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта |
| .{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, |
| свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети |
| .{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову |
| ad> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S |
| и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у ру |
| каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестр |
| на, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S |
| ве...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} Т |
| Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње мо |
| и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детињ |
| ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна друго |
| ма, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зе |
| не, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под н |
| ла, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у пла |
| енија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с т |
| аштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми с |
| јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га мо |
| бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе н |
| рато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} С |
| ад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смо |
| лази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, |
| ?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њен |
| га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а |
| дном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она |
| на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога |
| — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, о |
| судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О то |
| осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она |
| оју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака |
| ао мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се он |
| овикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећо |
| кроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: |
| ену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски суд |
| ан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке |
| е Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо мој |
| говори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошев |
| Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више |
| нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно |
| тврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: ј |
| ом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пив |
| p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се п |
| н, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити, |
| ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа у |
| дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој ј |
| после бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, он |
| ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ћ |
| душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, он |
| ио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с |
| чепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка. |
| етињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> |
| права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он има |
| е, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} |
| латки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах у |
| а, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у |
| од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њ |
| како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као ма |
| њом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> |
| „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај |
| зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} |
| тном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви з |
| сти, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падош |
| осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на др |
| опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и јед |
| га, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пр |
| оја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у |
| тетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће с |
| тавите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави |
| нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад |
| уди беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно |
| човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично |
| е, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чис |
| све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb |
| д Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и |
| овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће по |
| ђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног |
| а млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где ст |
| о сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђ |
| — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целог |
| лушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, |
| с двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим |
| млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу |
| и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препир |
| уна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом н |
| ко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала.. |
| учја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико зем |
| то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је он |
| не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решен |
| амо стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта |
| срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци |
| нај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам с |
| а их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, вези |
| онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су њег |
| а га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће |
| а усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p |
| нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога с |
| е светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да |
| ма Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пун |
| е критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или |
| обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између т |
| егати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи в |
| добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим о |
| ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје |
| ја шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по какв |
| и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођ |
| оброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опе |
| ири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мен |
| а ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"< |
| то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти |
| то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</ |
| , да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> |
| лиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћ |
| </p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> |
| своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не |
| спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долази |
| и унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у |
| вом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изво |
| /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео |
| ати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p |
| њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и |
| и шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио с |
| не, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема М |
| ш Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната ча |
| докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> |
| уду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> < |
| чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако |
| љеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли |
| ини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, |
| нске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p |
| алог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајк |
| нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајк |
| , па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је с |
| и, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући |
| оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре |
| боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан В |
| немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда не |
| S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сват |
| <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јо |
| говоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевиц |
| лео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта |
| зује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме ме |
| /p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук |
| га доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би |
| знет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло |
| моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онд |
| нтову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{ |
| су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" |
| гу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал |
| богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то ј |
| Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је |
| може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни |
| томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом све |
| <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се дан |
| пше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори |
| ву кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, |
| > <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са св |
| излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устај |
| е свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у |
| ра?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други |
| свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ д |
| <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од |
| ни правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћ |
| у, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кос |
| ли јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне |
| осле је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за ш |
| мерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац |
| аве!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да |
| Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више |
| и на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, |
| е била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пи |
| па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, |
| } То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим |
| оше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механс |
| златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови д |
| ви џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање |
| аша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорил |
| великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, |
| да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. на |
| шао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му с |
| агледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Ј |
| ак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта ј |
| врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће |
| е поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатств |
| , али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ниш |
| неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо мог |
| чанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље |
| отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи и |
| саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газд |
| Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племени |
| им, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у обра |
| ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше к |
| е, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а к |
| ...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> |
| тио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="3 |
| Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлит |
| и:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али |
| ј свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, плати |
| ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако |
| акон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> |
| „Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад |
| аква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји п |
| правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n=" |
| то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone un |
| десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, |
| у права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову |
| онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме дру |
| друм, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси А |
| м!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари |
| адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су |
| амну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и |
| ла је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему |
| ад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је |
| о на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, |
| ћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачк |
| ву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље |
| <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема М |
| Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него р |
| } То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Ан |
| што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа |
| Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> |
| међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, п |
| аде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гу |
| јој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то |
| шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао |
| вако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ пов |
| убице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} |
| дноси на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте |
| душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу гр |
| <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жен |
| уму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп |
| омазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је т |
| јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Как |
| не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{ |
| ога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних б |
| неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Ш |
| одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то |
| моле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си |
| о, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ |
| } И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одве |
| лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне дец |
| јаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јага |
| а механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И |
| {S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано п |
| ла, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Б |
| Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, |
| ош једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми |
| мојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје оч |
| вчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је |
| > Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоруч |
| ђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, |
| ре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема |
| и нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ма |
| проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{ |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у о |
| ђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, з |
| страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти |
| е код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{ |
| а!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p |
| још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чув |
| х штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по с |
| где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} |
| а, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Р |
| поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке рад |
| умбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И за |
| аслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> |
| а је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо |
| а туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У та |
| азати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у х |
| есет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу д |
| о онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео |
| ожјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си н |
| зговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак |
| ли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, з |
| о или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, ка |
| ажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, пи |
| Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда |
| {S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и ф |
| к.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло? |
| еже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јо |
| .{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n= |
| е; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“ |
| ђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно |
| а свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{ |
| с први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Ик |
| а продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђен |
| p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је п |
| ка благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, н |
| не жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију нек |
| ype="chapter" n="4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда |
| ; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, г |
| од свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узе |
| ата, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па |
| ог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси л |
| о буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S |
| пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, |
| у га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, |
| S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га ј |
| а једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, в |
| ад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; п |
| здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће и |
| атеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим |
| е је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем |
| ерове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за чита |
| и ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му ма |
| се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божји |
| је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од |
| некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука |
| свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ |
| ити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети ср |
| ика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра |
| ојим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Ико |
| а је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, га |
| чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је н |
| </p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљск |
| зводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, мој |
| ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> < |
| лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљак |
| , што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом |
| Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> < |
| и право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> |
| небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто з |
| мање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу |
| и није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али |
| <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу дос |
| ако велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су |
| ла права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разгла |
| аде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе |
| обици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето |
| воје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и |
| а ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет о |
| <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Уг |
| ного ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете п |
| а један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добр |
| е покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно |
| за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и |
| ги, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море |
| е већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад с |
| {S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и м |
| а Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Га |
| виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идућ |
| и, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабач |
| ење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето |
| моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" |
| иш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> |
| лисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из |
| е и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би треб |
| весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да |
| он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђели |
| седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у наро |
| ини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, |
| рушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и о |
| чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести сед |
| дио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још м |
| е твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што |
| ом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> |
| т.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који |
| e unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за св |
| о платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до са |
| по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћ |
| она између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенито |
| сено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више |
| } Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, |
| обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што са |
| ..{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој |
| .{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.< |
| <pb n="78" /> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима |
| миловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио |
| на?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још |
| вој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, з |
| овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије |
| по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, п |
| узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздр |
| ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што тре |
| ски -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и М |
| старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, |
| ="chapter" n="7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној н |
| apter" n="4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша |
| ела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био о |
| А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, п |
| на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко |
| вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наруч |
| ја, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} |
| самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не |
| дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловањ |
| ија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колик |
| ="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна д |
| , док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отис |
| окаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили |
| аш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну там |
| илика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чи |
| њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и рав |
| има, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <m |
| но Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да |
| је се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике св |
| , оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује |
| ли све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и |
| родужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља |
| сном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим |
| о чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S |
| d>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, д |
| , девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово |
| пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; |
| еће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта рад |
| лим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не |
| <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле |
| сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, |
| је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика... |
| , што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџ |
| тио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од |
| ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <p |
| S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дре |
| у, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у во |
| буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: јед |
| доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то н |
| Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> < |
| ла се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на ку |
| Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклет |
| а њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме |
| усе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждра |
| .</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, |
| о, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси го |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} |
| ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио |
| о дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читав |
| и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је њег |
| е ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се |
| а се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о ње |
| , боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке |
| хну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег |
| клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Рад |
| овчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, н |
| лавни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерин |
| Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није м |
| љешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила.. |
| коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{ |
| ији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљеши |
| вика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио |
| е страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бир |
| учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са муш |
| моћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри |
| за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p |
| ..{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране по |
| аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то б |
| а Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је з |
| јке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда |
| шао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију п |
| ћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она |
| гња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући |
| ници и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S |
| се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, ко |
| т, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде |
| ="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница |
| дима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога с |
| к философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га С |
| рила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што |
| је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!.. |
| ђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, |
| чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у једа |
| готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога бесни |
| аса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, |
| Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из |
| народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови с |
| м ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад с |
| му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и |
| > <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осе |
| вету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко к |
| е у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепш |
| Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала |
| мо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по по |
| S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што |
| није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и |
| тарим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај ос |
| ога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску |
| чима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам |
| бери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овд |
| тишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго |
| о више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке в |
| једном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се |
| Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Он |
| му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде к |
| пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не проби |
| пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати |
| ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за со |
| ди, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зу |
| ом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</ |
| је очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и пог |
| ном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила у |
| /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас ник |
| Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног и |
| око у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом чо |
| зразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је у |
| и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone |
| Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да |
| {S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њ |
| збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са с |
| премити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што |
| о је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдил |
| чи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> |
| n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и п |
| њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једно |
| ки живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, п |
| /p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао |
| и своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је ње |
| оји ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов п |
| мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и еконо |
| те ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га |
| та већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право к |
| му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла г |
| а то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри љ |
| свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="1 |
| /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао |
| едно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и г |
| ки чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега |
| шче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту |
| воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави св |
| Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича |
| могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како м |
| ела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Мак |
| рила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, ко |
| дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено |
| ко потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ д |
| ма Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом |
| е, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је уг |
| моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне, |
| да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој |
| а, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени на |
| На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља св |
| у, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, о |
| изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду еконо |
| да несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних |
| ма; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. г |
| ="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога |
| а други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима с |
| ј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању..... |
| слов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је < |
| да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради ово |
| нука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радој |
| тари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. |
| је...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пош |
| ним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није |
| љешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни |
| .{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Бо |
| ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па |
| вих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измир |
| а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрап |
| исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и н |
| хнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стара |
| м, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса од |
| па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То |
| рата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао |
| љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радос |
| за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти |
| учи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се с |
| анџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у св |
| му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој |
| p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврат |
| , са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимо |
| тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти ил |
| ...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола ск |
| и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> |
| све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone |
| о Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одо |
| о Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио |
| Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални |
| пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме |
| е, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ |
| ело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не ви |
| вљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома |
| </p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта |
| мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао |
| ога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} |
| } Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном ниса |
| време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео кол |
| ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послу |
| к после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика |
| чка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујем |
| {S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина дев |
| влију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један чове |
| амети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завоји |
| д Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћа |
| ор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинск |
| >„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употр |
| еша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Са |
| Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p> |
| изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је би |
| !...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је |
| сле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и кр |
| слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долази |
| ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока рас |
| Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој |
| љеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без |
| лица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто ј |
| ираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала пр |
| оји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мал |
| и годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и ви |
| уди.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> < |
| га оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу |
| у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полак |
| о ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се ком |
| м Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, |
| ="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку |
| писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а |
| г Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је лег |
| рела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Пора |
| ши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео |
| петан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога прија |
| он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се превар |
| у!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову |
| а.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друг |
| ућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио ава |
| ме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под јед |
| држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала ка |
| истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сета |
| вању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прав |
| , као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у |
| ију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га |
| „Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, |
| p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веров |
| ков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу |
| ича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати по |
| м совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато |
| ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа |
| е мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и о |
| Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век |
| ћа, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:< |
| пио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који |
| .</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на да |
| аксима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А она |
| е, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“< |
| и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристан |
| ом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити он |
| а тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба |
| је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне |
| де причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за |
| је, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене кр |
| богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине |
| тараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шаб |
| е.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта |
| ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n |
| стаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света п |
| ка, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго п |
| у....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угље |
| } И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати вре |
| p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и в |
| е, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не б |
| своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме вел |
| а.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријат |
| вљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два |
| Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цр |
| и допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то долик |
| > сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати |
| ом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и т |
| моћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао |
| на Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ дод |
| јка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и по |
| тати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увред |
| н себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору. |
| дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило |
| ку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} |
| трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јо |
| није ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну |
| д тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима |
| а ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер |
| ина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право |
| бе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n |
| ручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао п |
| дно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевн |
| -дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се |
| момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћ |
| ешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, м |
| мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно |
| Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре |
| мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овд |
| е обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћ |
| линула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом |
| а оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.< |
| ледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула не |
| гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилик |
| просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао |
| ицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо |
| а у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њен |
| који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку |
| а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога |
| > <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепи |
| је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад с |
| ви; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем ч |
| /p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној велико |
| енску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у о |
| данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог л |
| моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно г |
| >„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, |
| До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће... |
| од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробље |
| ју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не зна |
| ра Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окр |
| аса није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у |
| дно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху |
| аксим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук С |
| одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном про |
| „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" |
| де где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на св |
| љу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухо |
| кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} |
| младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема |
| нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, |
| “ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза. |
| ате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје к |
| о, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не |
| b n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше |
| конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је н |
| малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целоку |
| отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није |
| овори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, |
| почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и |
| вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе |
| им и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратил |
| ње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди |
| у Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било б |
| газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорил |
| ца на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} |
| етила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће зем |
| реса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду |
| рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.< |
| тио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио |
| равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслужива |
| својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p> |
| е дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Макс |
| /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити н |
| ксим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, зал |
| p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Кап |
| ва мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ за |
| ш мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја. |
| остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.< |
| мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати |
| а за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, ј |
| је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим |
| све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да |
| жипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за дру |
| све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из |
| свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Н |
| а шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима |
| е.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у живот |
| а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milesto |
| егнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљ |
| , пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја |
| кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда |
| слуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па |
| и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо |
| >„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми з |
| дајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем |
| није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса д |
| , које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако ду |
| рена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су ст |
| осрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Бог |
| д смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:< |
| и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети уга |
| а; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али |
| .</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете |
| умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то б |
| уд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево т |
| четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао |
| S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кусту |
| код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па њего |
| ика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кро |
| досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци доби |
| шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p> |
| тио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине |
| , а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напаст |
| постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ |
| век обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се не |
| , стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког |
| онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кљу |
| м човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу |
| ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и он |
| овом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже |
| ла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка |
| ећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад |
| , смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољу |
| т, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Сам |
| {S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то каза |
| ад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не |
| осак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радој |
| ног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p> |
| да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина |
| гоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} |
| те ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слуша |
| еговој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста |
| се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> |
| ине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана |
| звади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то ј |
| ам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај |
| вим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћ |
| да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, с |
| Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћат |
| д капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свим |
| главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и |
| поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћа |
| ла у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не од |
| сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка По |
| ете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја т |
| макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђел |
| се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Кака |
| вај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде |
| а.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио |
| — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га |
| ти целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на |
| оворио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти т |
| ту.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и т |
| мање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он скл |
| е три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, |
| урмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на оч |
| еђења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да |
| е ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покреп |
| час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај са |
| а Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одгов |
| мање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ |
| која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што |
| неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуљ |
| добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одав |
| Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не уд |
| своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Мож |
| црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло г |
| е то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прич |
| ме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било гр |
| ома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским |
| сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица оприја |
| се мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не ти |
| оје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, д |
| јпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину |
| прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово |
| његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у о |
| ајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли! |
| пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљ |
| да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено |
| ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља ве |
| еличини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не д |
| њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о њ |
| анцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете |
| лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p |
| итровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне с |
| ши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као в |
| ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S |
| еш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја ми |
| а у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани ви |
| а се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себ |
| као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“ |
| чници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у чет |
| Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и љ |
| ра из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њи |
| а, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} |
| пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И |
| моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе |
| е, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капет |
| ..{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље |
| а, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку |
| у су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, |
| а ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S |
| а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина |
| ставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу с |
| , да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, |
| масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабач |
| једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док ј |
| већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па н |
| чепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, |
| не суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако |
| пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питат |
| а из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно |
| једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Д |
| основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па с |
| гледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачв |
| ица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица.. |
| ке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како |
| а истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око уна |
| који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што по |
| Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, |
| ио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној |
| д нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више |
| што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Ни |
| ор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло преб |
| ошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а |
| ни и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери |
| и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не по |
| о вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу м |
| очети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко |
| на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његов |
| а му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за м |
| сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на вели |
| наду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да ради |
| ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој |
| ш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p |
| /p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека |
| наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет |
| , да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха |
| н.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати и |
| слиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисар |
| а Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да |
| то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите |
| а; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што б |
| помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ниш |
| Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, је |
| му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити |
| е муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању. |
| речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако ду |
| и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера |
| рв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси пов |
| ога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћа |
| и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи |
| нала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} |
| о је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме попла |
| оји би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не |
| спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твој |
| да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћук |
| ку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{ |
| растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога |
| уше што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу сн |
| бе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" |
| -вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе |
| ти: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су |
| ешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљак |
| роду, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него шт |
| ешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p |
| утицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шм |
| одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," про |
| дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако |
| воје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку |
| ог обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то |
| својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Б |
| један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све јед |
| е отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог |
| Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да |
| кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђе |
| пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или |
| е сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" |
| S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика ж |
| ти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица ње |
| ржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали. |
| а га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кусту |
| среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Панду |
| над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга по |
| р морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“< |
| ; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остат |
| је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, у |
| а <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> < |
| а.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Грод |
| осле малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газд |
| тражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, |
| има по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа |
| велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тич |
| чи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је |
| Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је |
| уги данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" |
| е није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања. |
| Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о т |
| .{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у кап |
| ара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p |
| Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тв |
| колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима |
| од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокн |
| рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Та |
| ити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да тво |
| и Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте г |
| сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако д |
| о до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја има |
| пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари |
| а прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да кала |
| у квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> |
| ошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, г |
| е утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, м |
| Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првост |
| их лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом |
| ати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при р |
| домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен |
| оме сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} |
| ироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</title>; <tit |
| ом; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и п |
| благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и м |
| ла чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице |
| сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца |
| ту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило |
| “ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Така |
| са покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ уп |
| ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао с |
| м богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћ |
| род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљеши |
| уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те |
| > Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота тр |
| а!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пак |
| ви на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна |
| епоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи до |
| су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанк |
| рта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичев |
| о су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господ |
| аза једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да |
| /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митро |
| мах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо п |
| рио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме |
| мку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње |
| у остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу |
| , опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће |
| д год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку. |
| ла је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљ |
| у, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша |
| “ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногри |
| е њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа |
| ну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати |
| јица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поруче |
| е сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изв |
| “ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шт |
| ела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдариц |
| ери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише п |
| као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S |
| познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један г |
| дала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица? |
| се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нароч |
| е је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — |
| и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Н |
| а.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи н |
| пору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи н |
| еше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milestone unit="*" /> |
| есантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у варо |
| мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се дво |
| а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац |
| сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p> |
| без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радозн |
| ском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n= |
| са мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <miles |
| лног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи |
| Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступн |
| прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се по |
| његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових и |
| > <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђели |
| в је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одбле |
| ерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас зв |
| па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком |
| их јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе |
| едно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка |
| ајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана |
| видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славује |
| и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас ст |
| његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно |
| > <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и |
| Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих тргова |
| песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена |
| ом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> |
| S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све < |
| рагу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све |
| ичао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило |
| о, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицва |
| ки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје с |
| ном, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно |
| песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> |
| его Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, с |
| о.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„ |
| до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису. |
| ла није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва |
| ер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкоди |
| на, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегош |
| гле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше он |
| ле над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуш |
| и не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до |
| вцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораб |
| богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за же |
| а право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угље |
| већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да |
| ушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветроп |
| ем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој пр |
| игу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и |
| рећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, |
| ућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milest |
| а својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима д |
| > <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по ви |
| жју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије зап |
| а, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни |
| а Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, |
| , а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зн |
| велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане д |
| виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју |
| устуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак |
| ник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства н |
| ча-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са |
| ије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" /> <milestone unit="*" /> <p>Он |
| тупник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123" /> <div type="chapter" |
| и што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S |
| </p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Ик |
| еним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p |
| шала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да |
| је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао |
| еделе две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи. |
| огло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке |
| ћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом |
| чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђе |
| аслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеш |
| едницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина |
| ="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи |
| пно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су |
| , главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче |
| и наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она ј |
| а, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу |
| а, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече ма |
| пи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме |
| >Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинско |
| о око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио и |
| рошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и |
| о је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један м |
| ко се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне |
| а Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њ |
| мо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; |
| ћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само ре |
| и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога |
| из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарк |
| јјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири |
| Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију ч |
| >Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије к |
| а — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни о |
| исарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мез |
| вар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, п |
| која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била |
| ба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово и |
| то га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве. |
| е познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвише |
| и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упозн |
| n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</ |
| S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, к |
| стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а |
| начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али |
| Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила |
| е, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" |
| а се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максим |
| штен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба |
| е Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју |
| то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, |
| е хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи |
| нфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи |
| јко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом зао |
| у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“< |
| у, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с о |
| 2" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио |
| оју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, бе |
| авања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати и |
| “ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је |
| о Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одг |
| а Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питањ |
| хе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити и |
| ди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И |
| Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије |
| етка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча |
| ше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, |
| /p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ |
| академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај ил |
| ако му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он |
| ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> |
| најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео |
| јка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, |
| “</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на о |
| ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја |
| лука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том п |
| аметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка! |
| а утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад |
| је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чу |
| би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа |
| познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили из |
| некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти а |
| има је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шеш |
| <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочи |
| и хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ р |
| беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и вел |
| успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке |
| лира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше из |
| па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од ж |
| ="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени |
| аман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milestone unit="*" /> <p |
| веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, |
| ве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног |
| ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је П |
| Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да з |
| и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме д |
| вио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та |
| {S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се надн |
| онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</ |
| <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или |
| је.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико |
| а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послуж |
| аком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, |
| Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, не |
| ити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један бла |
| ; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео на |
| ене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После |
| брога мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила |
| ћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, к |
| „И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они |
| ко да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, њего |
| вота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!. |
| ли она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, |
| духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца ниј |
| рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и |
| ?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гуш |
| се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кће |
| ео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И |
| дно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да |
| својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што |
| света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — |
| ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се |
| она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да с |
| , кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина |
| а.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, |
| им прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не р |
| је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружини |
| и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше |
| јатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то |
| у сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће те |
| ију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше с |
| свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видел |
| о један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапта |
| емљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој м |
| арога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, |
| имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш |
| ио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара |
| Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која ј |
| о у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљен |
| estone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно |
| г заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљ |
| а сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тиш |
| атом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна |
| дока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... с |
| е смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила |
| у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице им |
| као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, |
| церину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова |
| о и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више |
| вако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке |
| дем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад |
| војку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се мас |
| ости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале |
| днога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко П |
| осле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, госпо |
| з икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, зат |
| едељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> < |
| њака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе |
| н оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Та |
| >Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџе |
| је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав |
| вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма |
| нијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S |
| о је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и |
| е отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре |
| pter" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна |
| њу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на де |
| преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њен |
| ги Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћни |
| а његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена нем |
| не да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{ |
| и су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и п |
| е бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Сем |
| !...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сим |
| тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве |
| , тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; |
| како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, д |
| ет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, гос |
| <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Сре |
| на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, |
| на његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога глед |
| Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном стара |
| а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, би |
| га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} П |
| , али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило т |
| об свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите к |
| ве кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна |
| о, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала |
| ку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се |
| носни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не |
| новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> |
| и ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како уме |
| Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово и |
| их ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како |
| Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} |
| ким благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе |
| ом узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке ра |
| моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после |
| треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите |
| тка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, |
| товим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му н |
| ек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а п |
| снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко ј |
| и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов приј |
| човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на ве |
| гљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве г |
| конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у пла |
| егову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио |
| ки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у гото |
| ци на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, |
| ама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, |
| о и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — д |
| уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у нед |
| лу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двор |
| оје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p> |
| кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, |
| ао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће с |
| сет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“< |
| и; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p |
| жја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, |
| } Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колик |
| } Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milestone un |
| петана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што |
| осле скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једн |
| на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Ан |
| > да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад |
| ом Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног |
| а сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Ал |
| шко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; |
| рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако |
| “ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, |
| ност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то приз |
| валност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар |
| да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијног |
| и буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћа |
| ме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе пове |
| <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„ |
| глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа ча |
| ране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али ве |
| ека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као |
| и оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољ |
| лијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S |
| м на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху заустави |
| у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала ј |
| овика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> < |
| Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше |
| <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо |
| ог поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је св |
| , ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <mil |
| еље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом |
| да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да |
| .{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p |
| х као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда- |
| Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе д |
| палити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а ма |
| отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека |
| Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit="*" /> |
| ер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, |
| S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје |
| ди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> < |
| штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет |
| знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не д |
| галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, д |
| к?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} |
| муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хл |
| ио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ виш |
| ола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио св |
| му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта |
| а богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посм |
| и Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он |
| се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хте |
| очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затво |
| жно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те |
| >На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, шт |
| n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очи |
| тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је |
| ј, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{ |
| каза једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} |
| илошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на |
| аће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зо |
| </p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Ф |
| .{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично до |
| зе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, ка |
| а ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако |
| ну дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у рук |
| ио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, |
| S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта б |
| ети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђели |
| им витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица |
| е опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као |
| , погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој с |
| ата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер |
| уди се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Пре |
| ја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо |
| и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, |
| лем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има п |
| несеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи |
| ад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа пара |
| ро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане |
| ниту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена онд |
| и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о вр |
| о проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео |
| ка, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену |
| је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, |
| је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дук |
| о бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просила |
| <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, |
| Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово бла |
| Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па |
| — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог |
| у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо дра |
| се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој са |
| аопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обр |
| ред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глав |
| би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазл |
| боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале. |
| "110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао |
| pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још о |
| ad>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали с |
| ка ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати о |
| , како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда |
| Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} |
| ма Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога ве |
| дна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угље |
| ротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — м |
| оме, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било |
| ко је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неки |
| ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. |
| " /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико им |
| да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Ф |
| </p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нем |
| ећ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на ово |
| у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ |
| гово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено |
| ледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Ан |
| ликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијн |
| одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њ |
| з кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„П |
| доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна тв |
| title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с ос |
| И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Он |
| међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође мно |
| би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се мн |
| ој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од зна |
| и све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао |
| д је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетан |
| Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура |
| пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда |
| с и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер |
| некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пр |
| је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори |
| олемо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пол |
| у,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала п |
| н, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" |
| а.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да бу |
| еву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тог |
| атрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путонога |
| к Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Кли |
| амети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} |
| е чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поно |
| риђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш |
| о.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="1 |
| > <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи |
| ни своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише о |
| ругом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме |
| срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p |
| то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу |
| шини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Гд |
| /p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није |
| се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши, |
| е једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p |
| м изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због |
| ено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђ |
| едан мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За |
| ком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l |
| срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут |
| нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не |
| тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пр |
| је обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она и |
| {S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} |
| ="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И |
| дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и гр |
| ик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од |
| лонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, т |
| а је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била |
| росцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста |
| окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а ота |
| ци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Забл |
| сто <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам с |
| жних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљ |
| једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура свој |
| али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па |
| т, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да |
| има и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је т |
| 0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и н |
| ша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати н |
| на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасм |
| ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими |
| старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није |
| pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста осл |
| х.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред |
| ар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколи |
| оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у |
| ности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живо |
| воката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, ви |
| е, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да т |
| е ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога ма |
| не какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> < |
| јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> |
| на прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној м |
| е зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и р |
| како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ен |
| у ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога уну |
| роније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био |
| суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене х |
| је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што ј |
| ажили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина неј |
| ксим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су |
| на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду |
| тина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у |
| спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследни |
| у за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло |
| дим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери њ |
| Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни по |
| с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама соб |
| {S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама |
| су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у ок |
| јатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас нај |
| да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула о |
| овљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и |
| главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} |
| чано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухв |
| а-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико |
| ad>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотл |
| а је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмо |
| есењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по ср |
| а Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигњ |
| равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Икониј |
| чки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања |
| е, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она са |
| јног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женск |
| </p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Уг |
| Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а |
| узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| уку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоц |
| просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" /> <milestone |
| т и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123" /> <di |
| у'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му у |
| а на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака |
| ој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, бла |
| ога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао |
| икао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за н |
| них и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Мл |
| Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све |
| до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор ст |
| е после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апосто |
| о са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Ш |
| де и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном |
| таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави |
| Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници |
| да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим |
| ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“ |
| амет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <p |
| ила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни |
| ри <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а |
| <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе. |
| м изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину |
| обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да о |
| у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва тр |
| се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> |
| кочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном |
| што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а кап |
| > <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се о |
| и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и |
| от био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку ро |
| у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших п |
| а друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље зар |
| ал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Га |
| тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је њег |
| рче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана з |
| а.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </ |
| службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, |
| зљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста. |
| скочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „ |
| свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не мо |
| Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој в |
| да се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадо |
| тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћат |
| И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„ |
| алосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S |
| ија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!... |
| ја и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p |
| ка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код вел |
| 40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ |
| знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па |
| женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање |
| е, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право |
| главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер смес |
| <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — деш |
| о је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а м |
| ачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку |
| миле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мр |
| тури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и |
| нку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала љу |
| ну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти вер |
| неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> |
| — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро жи |
| "</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максим |
| сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, шт |
| ти неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не |
| ли под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све |
| је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од чов |
| и неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојач |
| крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што |
| није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито н |
| и: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај муш |
| ар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би |
| с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућ |
| судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигл |
| аго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћ |
| животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не р |
| ење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантн |
| хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што |
| ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти |
| рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред ка |
| pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> |
| у редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ће |
| места помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> |
| а женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> |
| зда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка м |
| дојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још |
| > <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верн |
| била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то |
| је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмен |
| беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људс |
| е или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је исп |
| и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Ан |
| упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребил |
| адовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10" /> <div typ |
| питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није |
| га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла |
| је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах |
| полова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Сре |
| он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се село за |
| м и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим! |
| у — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пор |
| ску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одвај |
| , с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви |
| твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао |
| Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за гл |
| ато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу |
| агрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја са |
| о, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу |
| о све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари р |
| еше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома муда |
| о имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шт |
| да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их |
| ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ |
| ију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој По |
| а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране |
| мала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и н |
| а г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београд |
| еколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни ста |
| ему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају |
| чно много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес |
| S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, |
| Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ков |
| улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по |
| дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „ |
| ачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се п |
| вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адв |
| мо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> < |
| } Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| гом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш т |
| го наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца с |
| Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето |
| душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита ч |
| Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви |
| жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, д |
| могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе |
| воје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мо |
| ни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не са |
| атац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомств |
| мством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је наро |
| а људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ван |
| о питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном ж |
| амо мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати ј |
| клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па ј |
| нџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату веч |
| е и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и м |
| <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> |
| једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљ |
| ска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крај |
| >„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“< |
| а службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти |
| огату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Рад |
| ги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господств |
| велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ р |
| А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје |
| мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то |
| ма се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће |
| д скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч |
| ао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је проси |
| е узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <di |
| м пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме |
| } У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И д |
| око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучи |
| одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="12 |
| и Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, |
| ачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћно |
| <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на д |
| окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза? |
| ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и |
| наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на |
| дом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско в |
| Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из З |
| у говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане з |
| а, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је п |
| а добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у |
| </l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, с |
| lestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију |
| иле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је |
| шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плат |
| сну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку |
| широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене ча |
| егову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би ко |
| кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи ви |
| ен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином д |
| иликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да |
| ајпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика |
| ац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу |
| тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{ |
| јом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као |
| и устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и |
| који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: |
| ="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе |
| како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак |
| е, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он |
| ом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата с |
| чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све |
| у и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Мил |
| је собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: |
| мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> |
| неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правно |
| а њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајк |
| авила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да ура |
| то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p |
| енио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесе |
| ше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовал |
| а један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</ |
| вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио |
| екао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: |
| ала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати зап |
| ите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да |
| ац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чуј |
| влију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!. |
| цању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господ |
| ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице јед |
| Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бу |
| поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} |
| <milestone unit="*" /> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо |
| <milestone unit="*" /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, |
| рта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кр |
| али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој по |
| де станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њи |
| је, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред |
| то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, к |
| ве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како до |
| е.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује.. |
| начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} |
| unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и |
| на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно мом |
| , сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, |
| боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презиме |
| о зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкуре |
| , да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улаз |
| навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, |
| е, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, |
| ао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, г |
| у слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави |
| {S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него те |
| а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milestone unit |
| Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним |
| синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао бољ |
| обро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на |
| е адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и пови |
| готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је |
| мо рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је на |
| ју добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака... |
| танац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога |
| репоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послу |
| ине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња р |
| стина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milest |
| ш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! ј |
| и у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, |
| преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb |
| чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у |
| па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена |
| ћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си памет |
| био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p |
| и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шт |
| да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручи |
| попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућута |
| <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и |
| есељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није |
| да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им |
| им своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зат |
| буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке |
| ством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове |
| уд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: |
| и не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила рав |
| > <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим |
| /p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија ос |
| а је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима |
| жа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију |
| ња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко св |
| с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти |
| је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то с |
| — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и стара |
| Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат |
| р, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни мас |
| а, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{ |
| мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p |
| већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он т |
| „Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, |
| рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био |
| као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огре |
| евидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:< |
| охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <m |
| ака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене |
| кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу |
| И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а |
| а, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и к |
| адић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; |
| адруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које |
| в живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојн |
| XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У о |
| окојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисар |
| емо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} |
| ездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уг |
| обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што |
| {S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p |
| „Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим п |
| осао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а |
| а важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На |
| одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бо |
| вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће пл |
| и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи |
| а је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку из |
| , да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта |
| е њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет |
| ам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџ |
| али, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговора |
| еликих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у д |
| читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих |
| ке говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} |
| зор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и |
| ви накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још |
| нас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештени |
| онији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapte |
| осле овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његов |
| али:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и |
| воката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића |
| о сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у пла |
| ва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња |
| n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратниц |
| о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Је |
| ораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бој |
| чинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone |
| , што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сут |
| д некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} |
| сваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да |
| е опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би з |
| пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не б |
| за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола |
| просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац с |
| у; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо! |
| до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни |
| Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком с |
| човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лис |
| и, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно |
| аћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још |
| воле заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-д |
| асалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множи |
| и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, |
| “ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту |
| и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му |
| нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{ |
| а рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао |
| ту понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним ко |
| /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче г |
| та назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком |
| ком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чу |
| м појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушат |
| а бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзн |
| То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и доба |
| а кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Ал |
| " /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, попис |
| ilestone unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору |
| еш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па св |
| и, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као |
| з рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, |
| ype="chapter" n="9"> <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беш |
| узе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно |
| вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан одн |
| Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а н |
| о робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам г |
| га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан |
| ка пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима |
| на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкого |
| гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу |
| <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и |
| буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>По |
| диљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} |
| мо се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је с |
| а, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: о |
| вог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема |
| вако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњ |
| S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пуши |
| ди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћат |
| ="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, кој |
| за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад поко |
| , али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој |
| , место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> < |
| ку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметн |
| на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадр |
| у, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да љу |
| није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње виш |
| нац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук |
| /p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати |
| што, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из сво |
| По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе |
| "85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је |
| ег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> ад |
| томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљ |
| ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, н |
| имам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинов |
| де Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једног |
| неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S |
| ет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена з |
| ога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човек |
| екао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чу |
| томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.< |
| асалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупила |
| „Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом < |
| едан млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову ми |
| свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека |
| е и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спо |
| руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет до |
| лици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Уг |
| estone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљеши |
| никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову да |
| } И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти |
| а их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, |
| ad>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђели |
| прикладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несрет |
| pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечан |
| звајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, |
| су заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама |
| х дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n=" |
| а;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријс |
| а Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар |
| љењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбин |
| снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Бож |
| ти у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика у |
| атнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био |
| гња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуково |
| ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум |
| и су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво голе |
| > <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пр |
| т, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете у |
| момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су |
| да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са |
| ло у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиро |
| им Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли г |
| ртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где |
| ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми ј |
| остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а др |
| воје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кућ |
| а, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазва |
| ана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљ |
| наче с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу |
| ојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p> |
| рошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше н |
| о.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је мој |
| му!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом |
| .{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху и |
| ац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је |
| тавише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, |
| ше једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку г |
| да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојиц |
| и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и |
| е остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колект |
| и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми у |
| г кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре ум |
| цима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук |
| нога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то |
| ад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је пре |
| ог Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодеј |
| видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он пре |
| “</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негд |
| ојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би |
| ом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <p |
| , шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим |
| људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је л |
| ксима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда- |
| којни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом |
| ија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адв |
| сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{ |
| ешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка по |
| е саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под |
| „Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; |
| плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила |
| да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају |
| шници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> < |
| кла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој |
| p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час |
| :</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у теб |
| Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не б |
| аља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити! |
| да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећ |
| горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како |
| јпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и |
| је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом оз |
| ешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра |
| ом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у |
| ју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпева |
| нај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих вра |
| ка, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Ку |
| н пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они |
| иница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као буј |
| >Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола. |
| и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, н |
| у тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, њ |
| /p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> |
| говаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњо |
| к; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову п |
| том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Ик |
| .</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст чо |
| ="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на |
| вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо |
| ба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас са |
| ка, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ ре |
| асло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, с |
| раво; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноп |
| рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општинск |
| -три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n= |
| а.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пе |
| душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мог |
| опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после |
| е од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарим |
| данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онд |
| а са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обра |
| ако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од |
| ричу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четво |
| е загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плину |
| за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију |
| едан је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања |
| је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>По |
| а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш пр |
| > <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама не |
| ћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p> |
| ајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То |
| евак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе св |
| а га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, шт |
| ован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу |
| <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље |
| рн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин |
| , па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговц |
| у све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљи |
| ече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не |
| о почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим |
| е, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју |
| човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла |
| писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора прет |
| е спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, ш |
| а своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић. |
| ом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, |
| говори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца |
| му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост |
| “ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„ |
| а сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео ре |
| запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му б |
| зведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само |
| , утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S |
| ра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале |
| Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној |
| и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија |
| а, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и н |
| ни, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Ле |
| је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} |
| t="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Бео |
| вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њ |
| ана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор |
| n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milest |
| .{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба но |
| оју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту |
| а, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је |
| ах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Уг |
| н мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из к |
| Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна ч |
| ђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неко |
| је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само |
| Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца |
| суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И |
| покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости |
| , с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који |
| а према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену п |
| невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушнос |
| их; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да по |
| е ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без |
| онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког |
| и нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Су |
| ло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, ј |
| о би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом |
| и адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једн |
| и мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и гот |
| нуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има глав |
| а му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа |
| S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто |
| а урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p> |
| о, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радо |
| едном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који |
| иче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, |
| вокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, |
| /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, |
| семо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше П |
| да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пр |
| ворило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија |
| ивично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе пр |
| n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то |
| estone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује |
| Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; н |
| асаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко ј |
| овац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврди |
| кве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупн |
| свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сим |
| во моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, |
| да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија |
| аксима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тог |
| огу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа по |
| нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах |
| ; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, |
| огао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београ |
| е људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачу |
| се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња |
| а.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиниц |
| ди, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би |
| лога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају с |
| ..{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од за |
| и би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв |
| овима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча те |
| наха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови |
| свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ов |
| еда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у гла |
| авилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с |
| оју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило с |
| и законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака |
| м чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пив |
| Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног |
| самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и |
| како није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права п |
| ђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио сво |
| ралац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима. |
| е моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, д |
| дном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио т |
| онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се о |
| ако су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком. |
| што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си о |
| носи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу пре |
| као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача з |
| ину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div type |
| ими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових план |
| ћ има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Пер |
| тап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, |
| одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и пр |
| вати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, |
| кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће |
| ијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти ре |
| а.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија с |
| срећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког |
| днога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољ |
| последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила |
| У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхта |
| о закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:< |
| масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а |
| на дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па |
| ему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} О |
| ј падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све |
| позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да |
| уже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је |
| у, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетан |
| ликом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су је |
| p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме п |
| то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка |
| као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, |
| војом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече |
| , да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљ |
| о беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља н |
| јних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости |
| то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и кап |
| о кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо му |
| Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угости |
| буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека у |
| ка тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика он |
| ољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се нико |
| ио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широ |
| уни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила пос |
| па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фиш |
| газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чуј |
| јати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло |
| p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ |
| ридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одб |
| виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому |
| в вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима свр |
| ам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он |
| нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледа |
| пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до в |
| а рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и |
| вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да |
| ду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет ст |
| опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У |
| ="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом |
| пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; |
| ао што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је |
| рају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде |
| уме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зелен |
| а народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и |
| сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме |
| Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве |
| а Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устур |
| и сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" |
| епирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш |
| дојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој |
| >„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; |
| после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <m |
| </p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око |
| не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, |
| а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они је |
| механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе кол |
| у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно |
| p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав зал |
| сподара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи. |
| домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им п |
| н!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу с |
| седелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оли |
| а решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене чита |
| 97" /> <milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком |
| рнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, |
| уденац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за ру |
| тао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Уг |
| је док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере |
| ако други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на ово |
| огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одси |
| ал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата |
| milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масал |
| буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота расп |
| сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Ик |
| ицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што |
| а претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94 |
| ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А |
| ај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвока |
| где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то |
| p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и пл |
| би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском су |
| г што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; |
| покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго прид |
| ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, |
| га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дот |
| роза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковал |
| се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе |
| ла...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви м |
| моглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је |
| боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио сво |
| из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је вол |
| он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам к |
| мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још о |
| рајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну |
| ао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду ј |
| слушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, п |
| ају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено |
| Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој о |
| ела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, |
| радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку м |
| вече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ћ |
| има Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих п |
| о са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, к |
| или и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да ве |
| и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; |
| ши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто мног |
| p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n=" |
| ло нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Икони |
| hapter" n="11"> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали о |
| читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, |
| често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, д |
| а Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један м |
| кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их тесли |
| су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> |
| } Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одгово |
| се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у ру |
| и уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад сл |
| али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и |
| у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„ |
| а бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“< |
| беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је п |
| таниде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа дру |
| рави Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни вл |
| тила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <m |
| ење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову за |
| } Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја з |
| његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>У п |
| јну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом |
| t="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио |
| нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле |
| о загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у |
| енаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone un |
| ољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојач |
| еше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p> |
| е сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и |
| "73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету |
| илост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити бо |
| пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало |
| Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n=" |
| самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало п |
| ш живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад с |
| е с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, |
| и:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, шт |
| ва препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушио |
| у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак |
| /p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права му |
| само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да |
| 75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепо |
| аже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташиц |
| азао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, |
| радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а висо |
| је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече |
| е.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два |
| рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој |
| ј постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш |
| не.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, |
| оћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће |
| ког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њих |
| Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му |
| ђе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим запад |
| „Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од |
| .{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви |
| де и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И |
| своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!... |
| ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио |
| .{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога |
| изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два |
| не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у |
| несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не да |
| раде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фон |
| ичним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога |
| И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам уч |
| она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капе |
| а рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда ј |
| н, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад |
| ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S |
| врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му |
| лици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, |
| би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе |
| S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати |
| ег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p |
| одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајца |
| енку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубра |
| да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, |
| е допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, |
| е, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</ |
| конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши |
| дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљеш |
| шна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да |
| а за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и би |
| /p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, |
| ла у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; |
| а као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Пр |
| олако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није |
| ине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим злато |
| ислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не пок |
| око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{ |
| имо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угље |
| руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p> |
| ила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Б |
| што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, |
| често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, н |
| кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ко |
| осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Он |
| о!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> |
| Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној прив |
| тријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњ |
| е, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, |
| дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио ј |
| упати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поо |
| га вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, ве |
| Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је |
| беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не |
| адојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њ |
| e unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапц |
| емените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је си |
| је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S |
| во што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Њего |
| што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јо |
| како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине |
| Е ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИ |
| ше пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једно |
| стао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљ |
| рталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а |
| устог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њихо |
| док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера н |
| масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта д |
| остију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога |
| стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, |
| завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне пес |
| промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару |
| <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу |
| ога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли пре |
| егова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да |
| {S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србиј |
| и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Ј |
| ли час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се од |
| нук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у |
| зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себ |
| а је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи. |
| а равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја |
| че, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њ |
| оја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фе |
| } Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу |
| обратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеш |
| аво, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из |
| хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, |
| бору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју б |
| латиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За т |
| епо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момк |
| елокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> < |
| /p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за гол |
| b n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, |
| ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима |
| љеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у |
| „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Мак |
| тео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И он |
| адским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, ка |
| ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам |
| просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника |
| као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често б |
| .{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од сво |
| /p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет од |
| један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело |
| ошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и бољ |
| неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пр |
| једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Ње |
| ћ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека |
| е собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку |
| о нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љ |
| S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p> |
| ину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитов |
| а-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема посл |
| још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растера |
| кате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту ж |
| оју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмут |
| уђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сват |
| може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској |
| едња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали п |
| Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила ниј |
| конија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једи |
| , као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих |
| је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, при |
| леда, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а не |
| двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> < |
| еда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан |
| ал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| ра срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату |
| му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово |
| ешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p |
| оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> |
| сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p> |
| дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква п |
| те, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна |
| <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну ј |
| свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па |
| них змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак нем |
| и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и |
| стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви ов |
| г!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23" /> <p> |
| велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, о |
| је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш |
| утор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану ма |
| “</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него д |
| Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио ј |
| н.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} К |
| прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не б |
| ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а |
| таће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ |
| итали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Ша |
| а.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и н |
| ћ, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па |
| тељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одб |
| ш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало о |
| м, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да с |
| } Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| а Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{ |
| н — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики мас |
| оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију |
| а пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може деси |
| м с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по |
| њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, |
| пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташ |
| епа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да ј |
| а нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петри |
| халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљали |
| о, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> < |
| идим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу |
| јим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <mile |
| сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање |
| дом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе |
| тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валов |
| како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино |
| Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју сре |
| при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око ун |
| кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где с |
| сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема |
| планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му |
| ића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички |
| д ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена до |
| друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одис |
| нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта нам |
| д Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцела |
| н као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој |
| гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} |
| м: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та м |
| јој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога син |
| шта; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њи |
| ионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да с |
| а то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S |
| ужно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за |
| послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених |
| Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката |
| ло је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, |
| бачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу |
| а мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и зво |
| ао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила б |
| дај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, |
| изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли У |
| ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше |
| ио газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој М |
| а, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} |
| ше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па ј |
| тим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенит |
| асти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја |
| елика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти с |
| само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове г |
| ерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господ |
| ма Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према |
| ном <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија |
| најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи |
| вао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме |
| , па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p |
| говорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мисли |
| <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај |
| верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају н |
| о једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме |
| и ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом по |
| Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак |
| м гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати |
| наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па з |
| ад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познај |
| велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много |
| head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и дарив |
| његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> < |
| ви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да |
| сти у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из кућ |
| b n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда |
| Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопш |
| ом по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и по |
| и’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћ |
| > <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина дев |
| не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, с |
| > траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој погле |
| ка сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Јед |
| p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог |
| гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и |
| ти се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје |
| ад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> |
| то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, |
| своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се |
| те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо |
| , да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и н |
| аветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — |
| а, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим |
| <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; |
| ао ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да |
| ?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муц |
| , шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом доб |
| ам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, гос |
| ећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени ко |
| отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђене |
| да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Р |
| оша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а |
| овика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чу |
| ога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ст |
| вокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде |
| твар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје нач |
| чан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам зав |
| уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго |
| да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога |
| и женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јов |
| мејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка П |
| нути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога по |
| окат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а |
| ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Ка |
| > <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања п |
| Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао свој |
| ацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретур |
| Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије б |
| о су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свиј |
| с, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Сов |
| сти седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Ниј |
| исара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али |
| арских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је в |
| овчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме са |
| чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и |
| Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се |
| они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“ |
| у!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас |
| едан крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам? |
| може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Ч |
| тап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа |
| није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђели |
| га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n |
| а клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срц |
| ком руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не |
| {S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину |
| а се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега шт |
| апом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити бе |
| {S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — |
| >„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упали |
| предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Је |
| у сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже. |
| Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну |
| ина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах н |
| ..{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну |
| ића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он ј |
| лија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заст |
| авили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно про |
| Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ р |
| кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>П |
| момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</ |
| познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло д |
| оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господ |
| , јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, о |
| још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха р |
| } По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам с |
| > <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Та |
| петанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има |
| ђе за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треб |
| родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, ви |
| моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спреми |
| својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и |
| е се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit |
| ирила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није зн |
| ансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успоме |
| а...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака о |
| том, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам ми |
| али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:< |
| време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С т |
| } О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти |
| на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да |
| анућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту пес |
| , којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету. |
| ао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач уда |
| а рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, |
| у Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одра |
| фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често |
| можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи ка |
| unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима наша |
| ја је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{ |
| шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална к |
| ној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје јед |
| ном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то м |
| Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше у |
| ап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину |
| ри сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свет |
| јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А ка |
| ћ Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговор |
| сле, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљ |
| цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, |
| ева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји б |
| еше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда |
| на у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад |
| сте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; |
| , да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише |
| Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и ј |
| оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све |
| хове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Ба |
| ли читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда |
| мо бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у та |
| е?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце до |
| ти ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја те |
| у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти от |
| игда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буд |
| , и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се |
| и.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, |
| .</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпос |
| питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“ |
| едино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} |
| ог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа |
| /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ћ |
| ова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> |
| истанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> |
| ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се |
| вокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални з |
| их од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да |
| интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа |
| другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда нис |
| <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} |
| ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S |
| па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка |
| момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити |
| она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја би |
| ло истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја ни |
| едан у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас |
| адић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, |
| стају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</ |
| >„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="1 |
| днице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, |
| сле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто |
| господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> |
| ста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твој |
| сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште |
| прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Бо |
| ија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кол |
| се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радо |
| игуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p |
| жујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од н |
| паде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за как |
| ешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Рад |
| и се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте в |
| двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је |
| > <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срц |
| дара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готов |
| ознамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да |
| а ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца отк |
| не:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а |
| о да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно |
| е Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу бо |
| долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна рек |
| је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с н |
| изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самле |
| не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај |
| као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима |
| еста.{S} Приђе Обраду, метну |