• а 196
  • А 26
  • администрација 1
  • Академије 1
  • акламацијом 1
  • Ако 3
  • ако 41
  • акт 8
  • акта 6
  • акту 8
  • ал 3
  • Али 12
  • али 79
  • Ама 1
  • аманет 1
  • амо 1
  • Анута 5
  • Анути 3
  • Анутима 4
  • Анутских 1
  • анутских 3
  • анутску 1
  • б 1
  • бави 2
  • бавим 1
  • бавите 1
  • бакљадама 1
  • балкону 1
  • банкарске 1
  • бар 11
  • бацити 1
  • бацише 1
  • баџи 1
  • баш 17
  • Баш 5
  • беда 1
  • беде 2
  • бедеме 1
  • бедиш 1
  • бедни 1
  • бедрици 1
  • беду 1
  • без 16
  • Без 2
  • безуспешним 1
  • бејаше 1
  • бела 1
  • беле 1
  • бележака 2
  • белешка 1
  • белешке 1
  • бели 2
  • БЕОГРАД 1
  • бесомучно 1
  • беху 5
  • Беше 1
  • беше 11
  • би 51
  • библиотека 1
  • библиотеке 1
  • бивали 1
  • бивше 1
  • бившег 1
  • била 6
  • биле 2
  • били 2
  • било 25
  • биљчица 1
  • Био 1
  • био 24
  • биографија 1
  • бира 4
  • бисмо 7
  • бисте 4
  • бити 32
  • биће 1
  • бићу 1
  • бих 8
  • благајник 1
  • благо 1
  • Благовремено 1
  • благодарна 1
  • благостање 2
  • благостању 3
  • благотворни 1
  • блажене 1
  • блаженим 2
  • блажено 1
  • бледим 1
  • блене 1
  • блену 1
  • ближе 5
  • близа 1
  • близу 1
  • Бог 7
  • Бога 5
  • богат 1
  • богаташа 1
  • богати 3
  • богатим 2
  • богатог 1
  • богатој 1
  • богату 1
  • Богом 1
  • Богу 8
  • Боже 2
  • Божјем 1
  • Божјом 1
  • боја 2
  • бојажљиво 1
  • бола 1
  • болеснике 1
  • болесници 1
  • болест 1
  • боли 1
  • болним 2
  • болница 1
  • болом 1
  • боље 8
  • бољем 1
  • бољи 2
  • бољим 2
  • бољка 1
  • бољој 1
  • борба 1
  • борбу 1
  • Ботанике 1
  • браде 1
  • браку 2
  • брате 1
  • братска 1
  • братских 1
  • Браћо 1
  • брзо 4
  • брзу 1
  • брига 1
  • бриге 2
  • бригу 3
  • брине 2
  • бринути 1
  • бркова 1
  • бродова 1
  • број 1
  • бројанице 3
  • броје 1
  • бројеве 1
  • бројем 1
  • броју 2
  • брује 1
  • Будала 1
  • будалаштина 2
  • будалаштине 2
  • буде 16
  • будемо 2
  • буди 1
  • будуће 2
  • будућност 5
  • будућности 3
  • бујни 1
  • буктиње 1
  • Буни 1
  • бурни 1
  • бурно 1
  • бурној 1
  • бучаше 1
  • бучи 1
  • буџацима 1
  • буџет 7
  • буџета 3
  • буџетске 1
  • буџетским 1
  • буџету 2
  • В 3
  • важан 3
  • важе 2
  • важи 1
  • важило 1
  • важна 8
  • важне 1
  • важним 3
  • важних 2
  • важно 6
  • важног 1
  • важној 1
  • важном 5
  • важност 2
  • важности 1
  • важношћу 1
  • важну 1
  • вазда 8
  • ваздан 4
  • ваздух 2
  • ваздухом 1
  • ваздуху 1
  • ваља 1
  • ваљана 1
  • ваљани 2
  • ваљаним 2
  • ваљати 1
  • Ваљда 2
  • ваљда 9
  • Вам 2
  • вам 27
  • вама 4
  • ван 2
  • ванредно 1
  • варварски 1
  • варварског 1
  • варварства 1
  • варош 2
  • вароши 1
  • вас 15
  • Вас 4
  • васпитање 1
  • ватреним 1
  • Ваш 1
  • ваш 4
  • ваша 1
  • вашару 1
  • Ваше 2
  • ваше 3
  • Вашег 1
  • вашега 1
  • ваши 1
  • Ваши 1
  • Вашим 1
  • вашој 1
  • вашом 1
  • вашу 2
  • ведра 1
  • вежбају 1
  • века 2
  • векова 2
  • вековима 1
  • веку 2
  • веле 4
  • велеиздају 1
  • вели 7
  • велика 9
  • велике 7
  • велики 15
  • великим 8
  • великих 3
  • велико 1
  • великог 11
  • великодостојнике 1
  • великодостојници 1
  • великодостојницима 1
  • великој 1
  • великом 8
  • велику 4
  • велите 2
  • величанствено 1
  • величанствену 1
  • величину 1
  • веома 4
  • вере 1
  • вери 1
  • верном 1
  • верности 1
  • веровати 2
  • веронауку 1
  • верујем 2
  • Верујте 1
  • верујте 4
  • весела 2
  • весеља 2
  • весеље 4
  • весељу 3
  • весео 1
  • вест 4
  • вести 2
  • ветар 1
  • ветре 1
  • Ветрић 1
  • Већ 4
  • већ 69
  • већа 2
  • већају 1
  • већем 2
  • већи 2
  • већим 1
  • већину 2
  • вече 3
  • вечеру 1
  • вечита 1
  • вечне 1
  • вечном 1
  • Ви 11
  • ви 12
  • виде 4
  • видели 2
  • Видео 1
  • видео 5
  • видети 3
  • видеће 1
  • Види 1
  • види 6
  • Видим 1
  • видим 4
  • видимо 1
  • видите 11
  • видиш 1
  • виђеним 1
  • викну 3
  • викнуше 1
  • вилу 1
  • вина 1
  • вином 1
  • вире 1
  • висини 1
  • висину 1
  • високог 1
  • високом 2
  • витешка 1
  • витешких 1
  • витешкој 2
  • витешку 1
  • вични 1
  • вичу 1
  • вичући 1
  • вишаху 1
  • Више 2
  • више 31
  • вишег 1
  • Виши 1
  • виши 4
  • виших 1
  • влада 23
  • Влада 6
  • владавина 1
  • владали 1
  • владару 1
  • владе 14
  • Влади 1
  • влади 6
  • Владин 1
  • владине 2
  • владини 4
  • владином 1
  • владом 1
  • владу 16
  • власт 2
  • власти 2
  • властима 1
  • воде 1
  • води 5
  • водим 1
  • водити 1
  • водом 1
  • вођењу 1
  • војна 1
  • војни 6
  • војници 4
  • војног 2
  • Војска 1
  • војска 7
  • војске 3
  • војску 5
  • војсци 1
  • Воли 1
  • воли 3
  • волим 2
  • волите 1
  • воље 1
  • вољи 1
  • враг 1
  • врага 1
  • врат 1
  • врата 4
  • врати 4
  • вратима 2
  • врату 2
  • враћати 1
  • враћаше 1
  • врева 1
  • вредан 1
  • вредно 1
  • вредности 2
  • вређам 1
  • време 14
  • времена 3
  • врли 1
  • Врли 1
  • врлинама 1
  • врлине 1
  • врлих 1
  • врло 29
  • Врло 7
  • врлог 1
  • вртоглавицу 1
  • врхунац 1
  • врше 2
  • вршећи 1
  • врши 2
  • вршила 2
  • вршили 1
  • вршио 2
  • вршити 1
  • вуку 2
  • Г 2
  • г 4
  • га 47
  • гадном 1
  • гајењу 1
  • гаји 1
  • гајим 1
  • галаме 1
  • где 27
  • Где 5
  • генерала 2
  • Гениј 1
  • генијалне 1
  • генијалном 1
  • Генију 1
  • геологију 1
  • Гимназије 1
  • гимназије 5
  • гимназији 1
  • гимнастику 1
  • гимнастичар 1
  • гину 2
  • гл 1
  • Гл 1
  • глава 6
  • главама 1
  • Главар 1
  • главар 3
  • главара 1
  • главару 1
  • главе 5
  • глави 3
  • главна 1
  • Главна 1
  • Главни 1
  • главни 3
  • главније 1
  • Главно 1
  • главно 7
  • Главног 1
  • главнога 1
  • главном 1
  • Главном 2
  • главом 3
  • главу 4
  • глад 1
  • гладује 2
  • глас 10
  • гласа 1
  • гласање 1
  • гласањем 1
  • гласању 1
  • гласи 2
  • Гласника 1
  • гласно 3
  • гласова 1
  • гласове 2
  • гласови 3
  • гласом 7
  • гласу 1
  • Гледа 1
  • гледа 4
  • гледају 2
  • гледајући 2
  • гледам 1
  • гледамо 1
  • гледати 3
  • гледаћемо 1
  • гледаше 1
  • гледишта 2
  • глуваћима 1
  • глуви 1
  • глувонему 3
  • глупа 1
  • Глупави 1
  • глупаци 1
  • глупо 1
  • глупог 2
  • глупом 1
  • глупошћу 1
  • гнев 2
  • гнева 2
  • гнусном 1
  • гнушају 1
  • гнушањем 1
  • гњев 1
  • гњевом 1
  • Говор 1
  • говор 6
  • говора 3
  • говоре 1
  • говори 12
  • говорили 2
  • говорило 2
  • говорим 4
  • говорима 1
  • говоримо 2
  • говорио 3
  • говорите 1
  • говорити 2
  • говорник 2
  • говорника 4
  • говорнику 1
  • говорници 1
  • год 11
  • година 17
  • године 10
  • години 1
  • годину 1
  • годишње 3
  • годишњи 1
  • гозбе 1
  • гологлави 1
  • гологлавим 1
  • голуб 1
  • голуба 1
  • гора 2
  • гордих 1
  • гордо 2
  • горе 3
  • горег 1
  • гори 1
  • господа 1
  • Господи 1
  • господин 11
  • Господин 6
  • Господина 3
  • господина 7
  • господине 38
  • Господине 4
  • господином 4
  • Господину 3
  • господину 5
  • господо 1
  • Господо 2
  • господски 1
  • госпође 1
  • госпођи 1
  • Госпођица 1
  • госпоја 1
  • гостионицу 2
  • Гостионичар 1
  • готово 3
  • готовом 1
  • град 8
  • града 5
  • градова 1
  • градове 1
  • градом 1
  • градске 1
  • градски 1
  • граду 4
  • грађана 3
  • грађане 1
  • Грађани 1
  • грађани 6
  • грађанима 2
  • грађанин 4
  • грађанина 2
  • грађанину 1
  • грађанске 2
  • грађанску 2
  • грађевина 5
  • граја 3
  • граје 2
  • граматичара 1
  • граматичка 1
  • граматичке 2
  • граматички 2
  • граматичком 1
  • гране 1
  • граница 2
  • граници 2
  • границу 1
  • граничила 1
  • грбом 1
  • грдне 1
  • грдно 2
  • грдну 2
  • грехота 1
  • грешка 1
  • грешник 2
  • Грке 1
  • грла 2
  • грма 1
  • грозничавом 1
  • грокће 1
  • громке 1
  • громогласно 3
  • гроша 1
  • груб 1
  • грубим 1
  • груди 4
  • грудима 3
  • груне 1
  • група 3
  • групама 1
  • групе 2
  • групи 2
  • групом 1
  • грчки 1
  • губећи 1
  • гужве 1
  • гунђају 1
  • гура 1
  • гурање 1
  • гута 1
  • Гушање 1
  • гуше 1
  • гуши 1
  • д 1
  • Д 1
  • Да 13
  • да 468
  • даде 6
  • дај 1
  • дакле 3
  • Дакле 3
  • далека 1
  • далеко 1
  • дали 1
  • дало 1
  • Даље 1
  • даље 18
  • даљем 2
  • даљи 2
  • даљини 2
  • даљу 1
  • Дан 1
  • дан 15
  • дана 39
  • Данас 1
  • данас 9
  • данашња 2
  • данашњег 1
  • данашњем 1
  • данашњи 1
  • данашњих 2
  • данашњу 1
  • дангуби 1
  • дангубило 1
  • дангубна 1
  • данем 1
  • даном 1
  • дао 1
  • дара 1
  • Даровит 1
  • дате 1
  • дати 2
  • Два 1
  • два 16
  • двадесет 4
  • дваестак 1
  • двапут 1
  • Две 1
  • две 10
  • двоје 3
  • двојица 1
  • двојице 1
  • двојицу 2
  • двокрилна 1
  • дебати 1
  • дебатује 1
  • дебео 1
  • девет 2
  • девојком 1
  • дежмекаст 1
  • дела 4
  • делима 1
  • дело 6
  • деловођа 1
  • демантује 1
  • демонски 1
  • део 5
  • депешама 2
  • депозите 1
  • депонован 1
  • депутативно 1
  • депутација 2
  • депутацијама 1
  • депутације 4
  • деру 1
  • десет 6
  • десетак 2
  • десеторицу 1
  • десити 2
  • детаљније 1
  • дете 1
  • детета 1
  • дефицит 2
  • дефицита 3
  • деца 7
  • деце 9
  • деци 1
  • децом 2
  • децу 5
  • дечаци 1
  • дешава 1
  • дешавале 1
  • диван 1
  • диви 1
  • дивит 1
  • дивљачких 1
  • дивљачни 1
  • дивље 2
  • дивне 1
  • дивно 3
  • дивној 1
  • дивном 1
  • дивота 1
  • Дивота 1
  • дигну 1
  • диже 2
  • Дијалекти 2
  • дијамантима 1
  • дијурне 1
  • ДИНАР 1
  • динара 8
  • динару 1
  • дипломата 1
  • директор 1
  • Директор 1
  • директора 3
  • Директоров 1
  • директорову 3
  • директору 3
  • дирљив 1
  • дирљиве 1
  • диспозициони 1
  • дићи 1
  • дишемо 1
  • длан 1
  • дланом 1
  • до 36
  • До 6
  • доба 1
  • добар 3
  • добара 1
  • доби 1
  • добије 2
  • добијем 1
  • добила 1
  • добили 1
  • добио 10
  • добити 3
  • добоша 1
  • добра 2
  • добре 3
  • добри 2
  • добрим 4
  • добрих 1
  • добро 20
  • Добро 3
  • доброј 1
  • добром 1
  • добротвора 1
  • добротворне 1
  • доброћудним 1
  • добру 1
  • Довде 1
  • доведе 1
  • доведени 1
  • довек 1
  • довела 1
  • довесла 1
  • довече 1
  • Довољно 1
  • довољно 3
  • догађај 3
  • догађаја 5
  • догађајима 1
  • догађају 1
  • догледом 1
  • договарати 1
  • догоди 1
  • догодило 3
  • дода 1
  • додаде 5
  • додам 1
  • додатака 1
  • додатке 1
  • додатком 3
  • дође 14
  • дођеш 1
  • дођоше 2
  • дођу 3
  • Доживљаји 1
  • Дозволити 1
  • дозволити 5
  • дозволу 1
  • дознали 1
  • дознам 1
  • дознамо 1
  • дознао 2
  • доиста 1
  • док 17
  • Док 5
  • докаже 1
  • доказало 1
  • доказивање 1
  • доказује 3
  • докле 2
  • Докле 3
  • докрцкаше 1
  • доктор 1
  • долазак 4
  • Долазе 1
  • долазе 3
  • долази 12
  • долазити 2
  • доласка 2
  • доласком 2
  • доласку 2
  • Доле 1
  • доле 3
  • доликује 1
  • дома 1
  • Домановић 1
  • домаћим 1
  • домове 1
  • домовина 1
  • домовине 2
  • домовину 4
  • домом 1
  • дому 1
  • донели 2
  • донесе 5
  • донесемо 1
  • донесу 4
  • донета 1
  • донете 1
  • донети 1
  • донето 1
  • донеше 2
  • доносе 1
  • доноси 4
  • доносили 1
  • доносити 1
  • допада 1
  • допадаше 1
  • Допире 1
  • допуна 1
  • допуним 1
  • допутовао 1
  • досадашњи 1
  • досадише 1
  • досадна 1
  • досадну 1
  • досадом 1
  • досетљива 1
  • Доста 1
  • доста 14
  • достигао 1
  • достигли 1
  • достојанствено 2
  • дотадашњем 1
  • дотаче 1
  • дотера 1
  • дотерује 1
  • дотле 3
  • доћи 8
  • дочека 2
  • дочекан 1
  • дочеку 2
  • Дошао 1
  • дошао 5
  • Дошли 1
  • дошли 4
  • дошло 1
  • драге 4
  • драги 2
  • Драго 1
  • драматург 1
  • држава 4
  • држави 1
  • државна 1
  • државне 3
  • државни 1
  • Државник 1
  • државник 6
  • државника 4
  • државников 1
  • државнику 1
  • државним 2
  • државних 4
  • државниче 2
  • државног 2
  • државној 2
  • државном 3
  • државну 4
  • држали 3
  • држана 1
  • држане 1
  • држао 2
  • држати 3
  • држе 4
  • држећи 1
  • Држим 2
  • држим 6
  • дрзак 1
  • дрским 1
  • дрско 2
  • друг 1
  • Друга 1
  • друга 5
  • другарску 1
  • Друге 1
  • друге 6
  • Други 1
  • други 14
  • другим 1
  • другима 1
  • других 5
  • друго 10
  • друговима 1
  • другог 7
  • другој 2
  • другом 7
  • другу 4
  • друштава 2
  • друштва 3
  • друштво 1
  • дрхти 3
  • дубље 2
  • дубока 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 6
  • дубоком 1
  • дуваш 1
  • дуг 1
  • дуга 2
  • дугачко 1
  • дуге 1
  • дугим 3
  • Дуго 1
  • дуго 4
  • дугова 1
  • дугог 2
  • дугом 2
  • дуже 4
  • дужег 1
  • дужи 1
  • дужност 12
  • дужности 5
  • духа 1
  • духовит 1
  • духовите 1
  • духом 1
  • духу 1
  • душе 3
  • душевни 1
  • душом 2
  • душу 1
  • Ђ 2
  • ђавола 1
  • ђака 1
  • ђаче 1
  • е 1
  • Е 13
  • ево 6
  • Ево 8
  • економ 2
  • економа 1
  • економи 1
  • економије 1
  • економом 1
  • Еле 1
  • елегантно 2
  • Електрична 1
  • Елем 1
  • енергично 1
  • епохални 1
  • епохалном 1
  • епоху 1
  • Ескулапова 1
  • Ескулаповим 1
  • еснафи 1
  • ето 2
  • Ето 5
  • жали 1
  • жалим 1
  • Жалосно 1
  • жалост 3
  • жарко 1
  • ждребади 1
  • жеђ 1
  • желе 1
  • желећи 1
  • Жели 1
  • жели 3
  • Желим 1
  • жеља 1
  • жена 3
  • жене 1
  • женско 1
  • женског 1
  • женску 1
  • жену 2
  • жив 1
  • Живела 1
  • Живели 1
  • живео 5
  • Живео 7
  • живети 1
  • живи 2
  • живиш 1
  • живо 2
  • Живот 1
  • живот 3
  • живота 3
  • животињама 1
  • животиње 1
  • животињских 1
  • животу 1
  • жито 1
  • Жито 1
  • жртве 1
  • жртвовали 1
  • жртвовати 1
  • жртвоваше 1
  • жртвујемо 3
  • жубори 1
  • жудно 1
  • жуљ 1
  • жуља 1
  • жуљу 1
  • журав 2
  • журе 1
  • жури 3
  • журимо 2
  • журио 1
  • журити 1
  • журна 1
  • журно 2
  • За 10
  • за 158
  • забезекнут 1
  • забележити 1
  • заболе 1
  • заборави 1
  • заборавим 1
  • заборавио 2
  • заборавих 2
  • заборављајући 1
  • забрани 1
  • Забринули 1
  • забрујаше 1
  • Заваде 1
  • завадише 1
  • заведено 1
  • завера 1
  • завере 1
  • заверу 1
  • завидети 1
  • зависи 1
  • зависило 1
  • завод 3
  • завода 1
  • заврше 1
  • завршено 1
  • завршетку 1
  • заврши 5
  • завршује 1
  • загледа 1
  • заглуну 1
  • заговорио 1
  • загонетном 1
  • загрли 1
  • задаје 1
  • задатак 2
  • задиви 1
  • задивљује 1
  • задовољан 12
  • задовољен 1
  • задовољни 1
  • задовољно 3
  • задовољства 1
  • задовољство 2
  • задовољством 1
  • задржаше 1
  • задржи 1
  • задрхташе 1
  • задуже 1
  • Зађосмо 1
  • зажели 1
  • зажелим 1
  • зажмири 1
  • зазвечаше 1
  • зазвони 2
  • зазора 1
  • заигра 1
  • заинтересова 1
  • заинтересован 1
  • заиста 11
  • Заиста 3
  • зајам 4
  • заједљивих 1
  • Заједничке 1
  • Заједнички 1
  • заједнички 2
  • заједничког 1
  • заједно 1
  • зајма 2
  • зајмом 1
  • зајму 3
  • закашља 1
  • заклопљена 1
  • закључе 1
  • закључи 1
  • закључивања 1
  • закључимо 1
  • закључка 1
  • закључује 1
  • закон 10
  • закона 4
  • законе 3
  • закони 6
  • законима 4
  • законити 1
  • законске 1
  • законског 1
  • законску 1
  • закону 5
  • закрчи 1
  • закуца 2
  • залепила 1
  • замера 1
  • замеримо 2
  • замеркама 1
  • замерке 1
  • замисли 2
  • Замислите 1
  • замислити 1
  • замоли 1
  • замолим 1
  • заморен 1
  • занату 1
  • занесе 1
  • занесењака 1
  • Занет 1
  • занима 1
  • занимати 1
  • занимљива 2
  • заосталом 1
  • запаљене 1
  • запамтио 2
  • запамћено 1
  • запањи 1
  • запањити 1
  • запаре 1
  • запева 1
  • запеваше 1
  • записано 1
  • записник 1
  • запита 1
  • Запитам 1
  • запитам 6
  • запитати 1
  • запиткивање 1
  • запиткивањима 1
  • запиткивати 1
  • запиткује 1
  • запленили 1
  • запљускују 1
  • запомагао 1
  • започе 1
  • започети 2
  • започето 1
  • започну 1
  • запрепастих 1
  • Запрепаштен 1
  • запуштеном 1
  • Зар 6
  • зар 9
  • зараде 1
  • зарадио 1
  • зарадити 1
  • зараду 1
  • заробљен 1
  • зароних 1
  • засвира 1
  • засебне 1
  • засебном 1
  • засија 1
  • заслуга 1
  • заслугама 1
  • заслуге 8
  • заслугом 1
  • заслужним 1
  • заснивање 1
  • заспати 1
  • заспаше 1
  • заставе 1
  • заставом 1
  • заставу 1
  • застаде 2
  • застидех 1
  • застиђен 1
  • заступам 1
  • затвор 2
  • затвора 1
  • затворен 2
  • затворене 1
  • затворили 1
  • затворио 1
  • Затим 5
  • затим 7
  • зато 1
  • Зато 4
  • затрчао 1
  • заћутах 1
  • заузет 1
  • заузети 1
  • заузеше 1
  • заузимали 1
  • заузимање 1
  • заузимањем 2
  • заузме 1
  • заузму 1
  • зауставише 2
  • захвалан 1
  • захвали 2
  • захвалио 1
  • захвалише 1
  • захвалност 1
  • захвалности 2
  • захваљује 2
  • захтевају 1
  • зацича 1
  • зачудило 1
  • зачуђен 2
  • зачуђено 1
  • зачух 1
  • зачуше 1
  • заштитите 1
  • зашто 2
  • Зашто 3
  • збија 1
  • збиља 1
  • Збиља 1
  • Због 2
  • због 23
  • Збор 1
  • збор 11
  • збора 3
  • зборова 1
  • зборове 1
  • зборовима 1
  • зборско 1
  • збору 4
  • збуни 2
  • збунио 1
  • збуњен 3
  • звала 1
  • званичног 1
  • званичној 1
  • звање 1
  • звао 2
  • звати 1
  • Зваћу 1
  • звезда 2
  • звездама 1
  • звезде 2
  • звездица 1
  • звекнуше 1
  • звер 1
  • зверање 1
  • звери 1
  • зверски 1
  • зверског 1
  • зверском 1
  • зволити 1
  • звона 3
  • звоне 2
  • звонити 1
  • звоно 1
  • звонце 1
  • зврндови 1
  • звук 1
  • звуке 1
  • звучи 1
  • згњечен 1
  • згодном 1
  • зграде 1
  • зграду 1
  • згрће 1
  • згушеним 1
  • здрав 2
  • здрава 1
  • здравице 1
  • зеленаш 1
  • зеленом 1
  • земаља 1
  • земаљске 4
  • земаљским 3
  • земаљских 1
  • земаљску 1
  • земља 25
  • земљакињом 1
  • земљама 1
  • земље 44
  • земљи 47
  • земљиште 1
  • земљом 1
  • земљу 26
  • зену 1
  • зидање 1
  • зидина 1
  • Зину 1
  • зла 3
  • златна 1
  • златним 1
  • златних 1
  • златом 1
  • злих 1
  • зло 1
  • злобним 1
  • зловољни 1
  • злог 1
  • злогласни 1
  • злој 1
  • змије 1
  • зна 5
  • знај 1
  • знају 3
  • знајући 4
  • знак 2
  • знали 3
  • знам 11
  • Знам 4
  • знаменити 2
  • знаменитог 1
  • знањем 1
  • знао 6
  • знате 8
  • знати 4
  • значај 1
  • значајна 3
  • значајно 3
  • значи 5
  • знаш 3
  • Зној 1
  • зној 2
  • знојав 1
  • знојаво 1
  • зноју 1
  • зове 5
  • зовем 2
  • зову 1
  • зоологији 1
  • зору 2
  • зраци 2
  • зрна 1
  • зуба 1
  • зубе 1
  • зуји 1
  • зулума 1
  • зулуме 1
  • зуцкао 1
  • И 32
  • и 818
  • играју 1
  • играм 1
  • играмо 1
  • игранка 1
  • играти 1
  • Иде 1
  • иде 5
  • идеале 1
  • идеали 1
  • идеја 1
  • идеје 2
  • Идем 1
  • идем 3
  • Иди 1
  • иди 2
  • иду 1
  • идући 2
  • идућим 1
  • Идућих 1
  • иђаше 1
  • Из 1
  • из 53
  • иза 1
  • изабран 2
  • изабрани 1
  • изабрао 2
  • изабрат 1
  • изабрати 1
  • изабраше 3
  • изађем 1
  • изазвао 1
  • изазвати 1
  • изашао 1
  • избавитељу 2
  • избацити 2
  • избере 2
  • изберу 1
  • изближе 1
  • избора 1
  • избори 4
  • изборима 2
  • изброја 1
  • извади 1
  • изведе 2
  • изведете 1
  • извели 1
  • извесног 1
  • известе 1
  • извести 2
  • известити 1
  • извештавају 1
  • извештај 1
  • извини 1
  • извиним 2
  • Извините 6
  • извињавајући 1
  • извињавао 1
  • извоз 4
  • извозе 1
  • Извозе 1
  • изволео 1
  • изволи 1
  • извртати 1
  • извршене 2
  • изврши 1
  • извршити 1
  • извршише 1
  • изгазе 1
  • Изгласаћемо 1
  • изгласаше 1
  • изглед 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 10
  • изгледао 1
  • изгледати 1
  • изгледаше 2
  • изгледи 1
  • изговарајући 1
  • изговарати 2
  • изговоре 1
  • изговори 7
  • изговорио 1
  • изговорити 1
  • изгорео 1
  • изгрувају 1
  • изда 2
  • издајници 1
  • издајничком 1
  • издања 1
  • издање 1
  • издао 1
  • издат 1
  • издата 1
  • издатак 1
  • издатке 3
  • издахну 1
  • издаци 1
  • издејствовати 1
  • изиђе 1
  • изиђем 3
  • изиђох 1
  • изиђу 1
  • изишао 2
  • изишло 1
  • изјавама 2
  • изјаве 3
  • изјави 1
  • изјавио 1
  • изјављујем 2
  • изјутра 1
  • излазити 2
  • излапели 1
  • излечена 1
  • измакоше 1
  • Између 1
  • између 6
  • измена 1
  • измене 2
  • измећу 1
  • измирне 1
  • измислио 1
  • измислити 2
  • измишљају 1
  • изнела 1
  • изнели 1
  • изнемогао 1
  • изненади 2
  • изненадио 1
  • изненадити 1
  • изненађен 4
  • изненађења 4
  • изненађење 2
  • изнео 1
  • изнесе 1
  • изнета 1
  • изнети 2
  • износи 3
  • изнурен 1
  • изостадоше 1
  • изостао 2
  • израдити 1
  • израђена 1
  • изражавају 1
  • израз 1
  • израза 1
  • изразе 1
  • изразим 2
  • изразом 1
  • изређа 1
  • изређати 1
  • изучавању 1
  • изучавао 1
  • иједног 1
  • икад 2
  • икаква 2
  • ико 1
  • Или 1
  • или 13
  • Илијада 1
  • Илијади 1
  • им 13
  • Има 1
  • има 47
  • имају 7
  • имала 4
  • имали 2
  • имам 5
  • Имамо 3
  • имамо 5
  • имања 1
  • имање 1
  • Имао 1
  • имао 9
  • Имате 3
  • имате 7
  • имати 8
  • имаш 2
  • имаше 1
  • име 12
  • имена 1
  • именима 1
  • импонује 1
  • иначе 7
  • индустрије 1
  • иностраних 1
  • иностранство 1
  • интереса 1
  • интересантно 1
  • интересантну 1
  • интересе 2
  • интереси 1
  • интересовање 1
  • интересовао 1
  • интересу 3
  • интерпелишем 3
  • ипак 7
  • искажу 1
  • исказивала 1
  • искашља 1
  • искључена 1
  • искључиво 1
  • искреним 2
  • Искрено 2
  • искрено 4
  • искреном 2
  • искрсла 1
  • искупе 1
  • искупи 1
  • искупише 1
  • искусан 1
  • испади 1
  • испала 1
  • испијеним 1
  • исписане 1
  • исписано 1
  • испитујући 2
  • исплата 1
  • исплатити 1
  • испод 3
  • Испод 4
  • исправан 1
  • Исправан 1
  • исправи 4
  • исправити 1
  • испразни 1
  • испразнило 1
  • испрати 1
  • испреплетано 1
  • исприча 1
  • иста 4
  • истакла 2
  • истакнуте 1
  • исте 4
  • истера 1
  • исти 8
  • Истим 1
  • истина 2
  • истинита 1
  • истинска 1
  • истинске 1
  • истину 1
  • истих 1
  • истицао 1
  • исто 11
  • истог 6
  • истом 2
  • Историја 1
  • историја 3
  • историјом 1
  • историју 3
  • историк 1
  • историска 1
  • Историска 1
  • исту 2
  • иступи 1
  • исцрпан 3
  • ит 1
  • ићи 8
  • их 17
  • ич 1
  • ишао 3
  • ишла 1
  • ишта 1
  • ишчуђаваш 1
  • Ја 42
  • ја 56
  • Јави 1
  • јави 4
  • јавите 1
  • јавише 1
  • јавља 2
  • јављати 2
  • јавним 1
  • јавно 1
  • јавног 1
  • јавном 1
  • јака 1
  • јаким 1
  • јаких 1
  • јако 4
  • јаком 1
  • јаку 2
  • јасне 1
  • јасно 1
  • јахач 1
  • јахачке 1
  • јаче 5
  • јачи 2
  • јачим 1
  • јашем 1
  • је 390
  • Јевреје 1
  • јевтиније 1
  • Један 12
  • један 48
  • једанпут 1
  • једаред 1
  • Једва 4
  • једва 7
  • једе 1
  • једина 1
  • једини 2
  • једино 1
  • јединог 2
  • јединствен 1
  • јединствено 1
  • јединственом 1
  • Једна 2
  • једна 5
  • једне 4
  • Једни 1
  • једни 2
  • Једним 1
  • једним 8
  • Једнима 1
  • једнима 2
  • једно 13
  • једног 19
  • Једног 2
  • једнога 1
  • једногласно 2
  • једнодушну 1
  • Једној 1
  • једној 4
  • једном 23
  • једну 6
  • језгровитим 1
  • језик 10
  • језика 10
  • језике 2
  • језиком 2
  • језикословне 1
  • језику 7
  • језици 1
  • јек 1
  • јекну 1
  • јеку 1
  • јела 1
  • јео 1
  • јер 45
  • јесам 2
  • јест 2
  • Јест 7
  • јесте 2
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • јој 4
  • Јоцковића 1
  • Још 3
  • још 47
  • југ 2
  • југа 1
  • југу 5
  • јужне 3
  • јужним 1
  • јунака 1
  • јунаку 1
  • јунацима 2
  • јуначки 2
  • јури 1
  • јурне 2
  • јурнем 1
  • јурну 1
  • јутро 1
  • јутрос 1
  • Јуче 3
  • јуче 5
  • јучерашња 1
  • к 2
  • ка 1
  • кабинет 8
  • кабинета 4
  • кабинетима 1
  • кабинету 3
  • кавге 1
  • Кад 19
  • кад 42
  • каже 3
  • Кажем 1
  • кажем 16
  • кажеш 1
  • кажи 1
  • Кажи 1
  • кажњава 1
  • кажњавамо 1
  • Кажу 1
  • казне 2
  • казни 1
  • казните 1
  • казнити 1
  • Какав 2
  • какав 4
  • каква 2
  • Каква 2
  • какве 1
  • Какве 3
  • каквим 1
  • каквих 1
  • какво 2
  • каквог 2
  • каквом 3
  • Какву 1
  • какву 2
  • Како 13
  • како 64
  • камен 1
  • камо 2
  • кандидује 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 1
  • канцеларију 2
  • Као 3
  • као 77
  • капе 2
  • капитал 1
  • капу 1
  • капут 1
  • карактерима 1
  • каса 2
  • касама 1
  • касарнама 1
  • касационог 1
  • каси 2
  • кафане 1
  • кваре 1
  • кварити 2
  • квит 1
  • кијавицу 1
  • кикотом 1
  • кипти 1
  • киша 1
  • кланцали 1
  • класичне 2
  • класични 1
  • класу 1
  • клекох 1
  • клети 1
  • клечећи 1
  • климајући 1
  • кличем 1
  • кличемо 1
  • клону 1
  • клонулим 1
  • клонулост 1
  • клуб 2
  • клуба 3
  • клубу 1
  • клупи 1
  • кљуну 1
  • кмет 1
  • кмета 1
  • књ 2
  • књига 7
  • књигама 2
  • књиге 4
  • књигу 2
  • књижевници 1
  • Књижевног 1
  • књижица 2
  • књижурину 1
  • књизи 1
  • ко 21
  • Ко 8
  • ког 1
  • Кога 3
  • кога 9
  • Код 5
  • код 9
  • која 19
  • Која 2
  • које 22
  • којекаквим 1
  • којешта 1
  • Којешта 1
  • Који 2
  • који 51
  • којим 5
  • којима 10
  • којих 4
  • којој 9
  • којом 2
  • коју 11
  • Кола 1
  • кола 3
  • колачима 1
  • колега 1
  • колеге 1
  • колена 1
  • коленима 1
  • Колики 1
  • колики 2
  • колико 15
  • Колико 4
  • колима 1
  • колица 1
  • количину 1
  • ком 1
  • комада 1
  • командама 1
  • команданата 1
  • командом 1
  • коме 15
  • комплиментом 1
  • конзула 1
  • констатовао 1
  • констатујемо 1
  • контроле 1
  • коњ 1
  • коња 1
  • коњу 2
  • корак 2
  • корака 1
  • кораке 2
  • коракнуо 1
  • кораку 2
  • кораци 1
  • корачати 2
  • корен 1
  • корени 1
  • корисна 1
  • корисније 1
  • корисну 1
  • корист 1
  • корицама 1
  • косом 1
  • кости 1
  • кочијаш 2
  • крава 1
  • Крадија 1
  • Крадије 3
  • Крај 1
  • крај 3
  • краја 7
  • крајева 4
  • крајеве 2
  • крајевима 3
  • крајем 1
  • крају 4
  • красном 1
  • кратко 2
  • краћем 1
  • крв 7
  • крвавим 1
  • крваво 1
  • крвљу 2
  • кренем 1
  • кренути 1
  • крете 1
  • кривац 1
  • криваца 1
  • кривице 1
  • кризи 1
  • кријем 1
  • криминалне 1
  • кровови 1
  • Кроз 1
  • кроз 13
  • кроза 3
  • крпи 1
  • крпити 1
  • крстити 2
  • крупан 1
  • крупне 2
  • крупнија 1
  • крупних 1
  • крупно 1
  • крупну 1
  • кување 1
  • куварица 1
  • Куд 1
  • куд 5
  • куда 3
  • Куда 3
  • кује 1
  • кујо 1
  • култура 2
  • културни 1
  • културном 1
  • купе 1
  • купити 2
  • кураж 2
  • куражних 1
  • кућа 2
  • кућама 3
  • куће 2
  • кући 4
  • кућом 2
  • кућу 3
  • Куфер 1
  • куфер 3
  • куфера 1
  • куфером 1
  • куферу 1
  • куцање 1
  • л 1
  • Л 1
  • лагано 4
  • лађа 2
  • лађи 1
  • лаж 1
  • лаже 1
  • Лажеш 1
  • лајеш 1
  • лака 2
  • лако 9
  • лакше 3
  • Лањске 1
  • ласкам 1
  • ласкања 1
  • латински 1
  • лебди 1
  • лево 1
  • легнем 1
  • леђа 1
  • леђима 2
  • лежи 2
  • лек 1
  • лека 1
  • лекар 3
  • лекара 4
  • лекару 5
  • лектиру 1
  • лекција 1
  • лекцију 2
  • лента 1
  • лентама 2
  • ленти 1
  • ленту 1
  • леп 2
  • лепа 3
  • лепих 1
  • Лепо 1
  • лепо 6
  • лепог 1
  • летњи 1
  • лечи 1
  • ли 24
  • лије 1
  • лист 4
  • листа 2
  • листова 4
  • листове 1
  • листови 8
  • листовима 3
  • листу 4
  • литерарним 1
  • литературе 1
  • лиферанти 1
  • лиферантима 1
  • лиферације 1
  • лиферацију 1
  • лиферује 1
  • лиферујући 1
  • лица 3
  • лице 1
  • лицем 1
  • лицима 1
  • лицу 2
  • личи 1
  • личне 1
  • лични 1
  • личних 1
  • лично 4
  • личност 1
  • личностима 1
  • лишћем 1
  • логика 1
  • ломан 1
  • ломи 1
  • лоше 1
  • луд 2
  • луде 1
  • луди 1
  • лудо 3
  • лудорије 1
  • лупи 1
  • лупио 1
  • лупу 1
  • љубави 1
  • љубазније 1
  • љубазнији 1
  • љубазним 1
  • љубазно 3
  • љубили 1
  • Љубица 2
  • љубопитљиво 1
  • људе 5
  • Људи 1
  • људи 19
  • људима 4
  • љута 1
  • љути 1
  • љутине 3
  • љутито 6
  • љутње 1
  • љушне 1
  • М 2
  • Ма 1
  • ма 3
  • магацин 1
  • магацина 1
  • мајком 1
  • мала 2
  • мали 1
  • Мало 1
  • мало 35
  • малог 1
  • малом 1
  • малопрешњи 1
  • мамурни 1
  • мање 7
  • мањи 3
  • Маса 1
  • маса 10
  • масе 1
  • маси 2
  • масом 1
  • масу 4
  • материјално 1
  • материјалну 1
  • матерњи 1
  • матерњим 1
  • матор 1
  • матора 1
  • мах 6
  • мачу 1
  • ме 76
  • меана 1
  • медаља 2
  • међу 4
  • мене 18
  • Мене 2
  • мени 17
  • мења 2
  • мењају 2
  • мењали 1
  • мере 2
  • мерење 1
  • мерио 1
  • мермерна 1
  • мермерну 1
  • мермеру 1
  • меродавну 1
  • месец 6
  • месеца 5
  • месеци 2
  • месецу 1
  • месечно 1
  • Месија 3
  • Месије 1
  • месне 1
  • места 7
  • местима 2
  • Место 1
  • место 11
  • месту 9
  • метак 1
  • Метуше 1
  • метуше 2
  • механама 1
  • Ми 6
  • ми 84
  • мила 1
  • миле 10
  • мили 1
  • милија 1
  • милион 4
  • милиона 15
  • милој 5
  • милостиви 1
  • Милостиви 1
  • милошћу 2
  • милу 1
  • Министар 15
  • министар 69
  • министара 2
  • министарска 1
  • министарских 1
  • министарског 1
  • министарској 1
  • министарства 4
  • Министарство 1
  • министарство 3
  • министарством 1
  • Министарству 2
  • министарству 5
  • министра 30
  • Министра 4
  • министре 17
  • Министре 3
  • министри 12
  • Министри 5
  • министрима 1
  • министров 1
  • министровања 1
  • министровим 1
  • министрових 1
  • министровом 1
  • Министровом 1
  • министрову 3
  • министром 6
  • министру 13
  • Министру 3
  • мир 1
  • мираз 2
  • миран 1
  • мирис 1
  • мирним 1
  • мирних 1
  • мирно 2
  • мирном 1
  • мирољубиви 1
  • мирољубиву 1
  • Мирон 1
  • Мирона 1
  • Мироне 1
  • Мирону 2
  • мисао 2
  • мисијом 1
  • мисле 3
  • мислећи 1
  • мисли 10
  • мислим 5
  • мислима 2
  • мислио 5
  • Мислите 3
  • мислите 5
  • мислити 4
  • мислиш 2
  • Мица 2
  • мицао 1
  • мишљења 1
  • мишљење 8
  • мишљењем 1
  • мишљу 1
  • млад 2
  • Млади 2
  • младим 1
  • младића 1
  • младићску 1
  • младо 1
  • младог 1
  • младожењи 1
  • млађима 1
  • млађу 1
  • многа 2
  • многе 7
  • многи 3
  • Многи 3
  • многим 4
  • многих 2
  • много 22
  • многобројне 1
  • многобројним 1
  • многог 1
  • многу 1
  • мном 7
  • мњење 1
  • мњењу 1
  • мог 3
  • мога 2
  • могао 20
  • могла 3
  • могле 1
  • могли 1
  • могло 8
  • могох 1
  • могу 15
  • могуће 1
  • могући 1
  • могућих 1
  • могућност 1
  • могућности 1
  • могућству 1
  • модерних 1
  • модерно 1
  • модерној 1
  • можда 3
  • Може 1
  • може 18
  • можемо 5
  • можете 4
  • можеш 2
  • мозак 2
  • мозгови 1
  • мој 20
  • Моја 1
  • моја 8
  • моје 7
  • моји 1
  • мојим 2
  • мојих 4
  • мојој 4
  • моју 2
  • молбу 5
  • моле 1
  • моли 2
  • молила 1
  • Молим 3
  • молим 7
  • молио 1
  • молитве 3
  • молитви 1
  • Молитву 1
  • молитву 3
  • мом 2
  • момак 4
  • Момак 5
  • момака 1
  • моме 2
  • момента 1
  • момка 1
  • момком 1
  • момку 3
  • момцима 1
  • монере 1
  • Мора 1
  • мора 15
  • морадоше 1
  • морају 5
  • морала 3
  • морали 2
  • моралним 1
  • Морало 1
  • морало 3
  • морам 2
  • Морамо 1
  • морамо 2
  • Морао 1
  • морао 4
  • морати 3
  • морске 1
  • морских 1
  • мотљају 1
  • мотри 1
  • моћи 2
  • моћна 1
  • моћно 1
  • мочварним 1
  • мреже 2
  • мрежу 1
  • мрзео 1
  • мртва 1
  • му 32
  • мудри 1
  • Мудри 2
  • мудро 3
  • мудрој 2
  • мудром 3
  • мудру 1
  • муж 2
  • мужа 2
  • мужем 1
  • музика 3
  • музике 1
  • мук 1
  • муке 1
  • муком 1
  • мучимо 1
  • мучио 1
  • мучна 1
  • мучне 1
  • мучних 1
  • мучно 1
  • мушка 1
  • мушко 1
  • мушког 1
  • Н 4
  • На 20
  • на 251
  • набаве 1
  • набави 1
  • набавио 1
  • набављају 1
  • набављање 1
  • наваљује 1
  • навикао 1
  • навикну 1
  • навикнути 1
  • навићи 1
  • навици 1
  • нагађа 1
  • нагледали 1
  • наглим 1
  • нагна 1
  • наговарам 1
  • награду 1
  • награђивање 1
  • награђују 1
  • над 3
  • надам 1
  • надати 1
  • наде 1
  • надзор 1
  • надлештва 3
  • надлештво 1
  • надоват 1
  • надокнадити 1
  • Надриисторик 1
  • нађе 3
  • нађем 1
  • нађено 1
  • наживели 1
  • назад 1
  • назвали 1
  • названа 1
  • назовем 1
  • назоре 1
  • наиван 1
  • наивну 1
  • наиђем 1
  • наиђох 2
  • најбитнији 1
  • најближе 1
  • најбољи 1
  • најважнија 5
  • највећем 1
  • највећи 1
  • највећу 1
  • највише 1
  • најглавније 1
  • најгори 1
  • Наједаред 2
  • најенергичније 1
  • најзад 4
  • Најзад 5
  • најискреније 1
  • најјача 1
  • најласкавије 1
  • најмања 1
  • најмањег 2
  • најновији 1
  • најнужнији 1
  • најотменији 1
  • најотменијих 1
  • Најоштрије 1
  • најоштрије 3
  • најпонизније 1
  • Најпре 1
  • најсигурнијим 1
  • најсложенијег 1
  • најстарији 1
  • најстрожије 1
  • најсудбоноснијем 1
  • најтачније 1
  • најтежа 1
  • најучтивије 1
  • најхитнијих 1
  • најчудније 1
  • накупи 2
  • налаже 1
  • налазе 1
  • налазимо 1
  • налик 2
  • налогу 1
  • наљути 1
  • нам 13
  • Нама 1
  • нама 2
  • намењена 2
  • намери 1
  • намерих 1
  • намеру 1
  • намести 1
  • Намести 1
  • намрштен 1
  • намрштена 1
  • намршти 2
  • намучене 1
  • наново 4
  • наноси 1
  • наоружани 1
  • наоружаних 1
  • наочара 1
  • наочарима 3
  • нападнем 1
  • напаћене 4
  • напаћеној 1
  • написала 1
  • написан 2
  • написаних 1
  • написано 1
  • написмени 1
  • наплаћују 1
  • напоменама 1
  • напомену 2
  • напоменути 1
  • Напослетку 1
  • направе 1
  • направи 1
  • напрасит 2
  • напраситу 1
  • напрегнутом 1
  • Напред 2
  • напред 3
  • напредак 2
  • нарав 1
  • наравно 1
  • Наравно 1
  • наразговарао 1
  • нарасте 1
  • наредба 2
  • наредби 1
  • нареди 6
  • наредили 1
  • наредим 1
  • наредити 1
  • наређење 1
  • наређујем 3
  • народ 32
  • Народ 8
  • народа 13
  • народе 1
  • народи 1
  • Народна 1
  • народне 5
  • Народни 1
  • народни 4
  • народним 2
  • народних 1
  • народно 4
  • народног 2
  • народној 1
  • народном 3
  • народности 1
  • народну 1
  • Народну 1
  • народом 1
  • народу 13
  • нарочити 2
  • нарочитим 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 5
  • нарочиту 1
  • наручје 1
  • наручју 1
  • нас 8
  • насеље 1
  • насиља 1
  • наследити 1
  • наследник 1
  • наследници 1
  • насликан 1
  • наслов 2
  • наслоњеном 1
  • насмеја 1
  • наставе 2
  • наставника 1
  • наставници 1
  • Наставници 1
  • наставу 2
  • Настаде 2
  • настаде 5
  • настала 1
  • настало 1
  • наступи 2
  • Наступила 1
  • наступиле 1
  • наступити 1
  • натапао 1
  • натоварена 1
  • натопљене 1
  • натраг 2
  • наука 1
  • Наука 1
  • науке 2
  • науком 1
  • науман 1
  • наумим 1
  • науци 2
  • научи 1
  • Научи 1
  • научила 1
  • научили 2
  • научио 1
  • Научих 1
  • научник 1
  • научним 1
  • нацију 1
  • начелних 1
  • начелу 1
  • начин 16
  • начином 1
  • начичкан 1
  • Наш 2
  • наш 6
  • Наша 3
  • наша 7
  • Наше 1
  • наше 18
  • нашег 4
  • нашем 11
  • наши 7
  • нашим 2
  • наших 2
  • нашли 1
  • нашој 8
  • нашто 4
  • нашу 6
  • не 120
  • Не 19
  • неартикулисаних 1
  • небо 1
  • небројено 2
  • небројену 1
  • небу 1
  • невероватне 1
  • невиних 1
  • невоља 1
  • невоље 4
  • невољи 1
  • невољу 1
  • Него 1
  • него 18
  • недеље 1
  • недељу 1
  • недовршеном 1
  • недостојан 1
  • нежним 3
  • незадовољни 1
  • незадовољном 1
  • незнања 2
  • Неизмерна 1
  • неистине 1
  • нејасан 1
  • нек 1
  • Нека 6
  • нека 9
  • Некад 1
  • некад 2
  • некакав 1
  • некаквим 1
  • некако 2
  • неке 4
  • неки 13
  • Неки 3
  • неким 6
  • Некима 1
  • некима 3
  • неких 2
  • Неко 1
  • неко 5
  • неког 4
  • некој 2
  • неколико 33
  • неколицини 1
  • неколицином 1
  • Неком 1
  • неком 5
  • неку 2
  • некуд 2
  • некултуран 1
  • некултурни 1
  • нељуди 1
  • нема 12
  • Нема 3
  • немају 2
  • немам 2
  • Немам 4
  • Немамо 1
  • немамо 2
  • немаш 1
  • неме 1
  • немиле 1
  • немилим 1
  • немилих 4
  • неминовно 1
  • немо 1
  • немогућно 1
  • немогућности 1
  • немоћан 1
  • ненадлежном 3
  • Необично 1
  • необично 4
  • неодложна 1
  • неоспорно 1
  • неоцењиве 1
  • неочекиваним 1
  • неочекиваном 1
  • непатриотизма 1
  • непатриотским 1
  • неповољна 1
  • неповољним 1
  • неповољних 1
  • неподесан 2
  • непознат 1
  • непознати 1
  • непознатих 1
  • непомично 1
  • непоштење 1
  • неправде 1
  • неправилан 1
  • неправилно 1
  • непрегледна 1
  • непредвиђене 1
  • непрестано 3
  • непријатељи 1
  • непријатељима 1
  • непријатељске 1
  • непријатних 1
  • непуне 1
  • неразмишљени 1
  • неразмишљено 1
  • неразмишљености 1
  • неразумевања 1
  • нервозан 1
  • нервозна 1
  • нереде 1
  • несвест 1
  • неслога 1
  • несрећа 1
  • несрећи 1
  • Несрећна 1
  • несрећним 1
  • несрећноме 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљењем 2
  • неће 9
  • нећемо 1
  • нећете 1
  • нећеш 1
  • нећу 2
  • нехотице 1
  • Нехотице 1
  • нехотично 1
  • нечег 1
  • нечитак 1
  • нешто 20
  • Ни 10
  • ни 50
  • нигде 3
  • нижих 1
  • низ 1
  • низом 2
  • није 55
  • Није 6
  • никад 10
  • Никад 3
  • никада 1
  • никаква 1
  • никакве 2
  • никаквих 1
  • никако 3
  • Никако 4
  • Нико 4
  • нико 7
  • никог 1
  • никога 1
  • ником 1
  • нимало 1
  • нисам 25
  • Нисам 7
  • ниси 2
  • нисмо 1
  • нисте 2
  • Нисте 4
  • нису 10
  • Нити 1
  • нити 9
  • нитков 1
  • Ничим 1
  • ништа 18
  • Ништа 5
  • но 1
  • Но 3
  • нов 1
  • Нов 1
  • Нова 2
  • нова 5
  • новац 3
  • новаца 3
  • Нове 1
  • нове 2
  • нови 2
  • новинама 6
  • новине 8
  • нових 1
  • ново 1
  • новог 2
  • новој 4
  • новом 1
  • нову 2
  • новцем 2
  • новцу 2
  • ноге 1
  • ногом 1
  • ногу 3
  • нози 1
  • носаше 1
  • носе 4
  • носи 4
  • носила 1
  • носилима 1
  • носу 3
  • ноћ 2
  • ноћас 1
  • ноћи 1
  • нужно 3
  • нумера 1
  • ње 2
  • Њега 1
  • њега 9
  • његов 7
  • Његова 2
  • његова 8
  • његове 5
  • његови 3
  • његовим 1
  • његових 1
  • његово 2
  • његовог 4
  • његовога 1
  • његовој 3
  • његовом 5
  • његову 5
  • њему 11
  • Њен 1
  • њен 3
  • њени 1
  • њеног 2
  • њену 1
  • њим 8
  • њима 10
  • њих 8
  • њихова 1
  • њихове 1
  • њихови 1
  • њиховим 3
  • њихових 2
  • њихову 1
  • њој 2
  • њом 3
  • њу 5
  • о 103
  • О 5
  • оба 1
  • обавеза 1
  • обавезне 1
  • обавезни 1
  • обавезно 1
  • обавезу 1
  • обазирати 1
  • обале 3
  • обалу 4
  • обасјати 1
  • обасјаће 1
  • обасут 1
  • обдарен 1
  • обделавању 1
  • обесише 1
  • обеспокојавајуће 1
  • обећа 1
  • обећаваше 1
  • обећаше 1
  • обиђем 1
  • обичај 4
  • обичају 3
  • обична 1
  • обично 3
  • обишао 2
  • објави 2
  • објавила 1
  • објавише 1
  • објављено 1
  • објаснити 1
  • објаснише 1
  • објашњавати 1
  • објашњења 1
  • објашњење 1
  • облагорођавати 1
  • облаку 1
  • облик 1
  • облике 2
  • облио 1
  • облицима 1
  • облом 1
  • обогатио 1
  • обори 2
  • образ 1
  • обрати 1
  • обратив 1
  • обратио 1
  • обратите 1
  • обраћаше 1
  • обреди 1
  • обриса 1
  • обузе 1
  • обузеше 1
  • обучена 1
  • ова 3
  • Ова 3
  • овај 9
  • овакав 2
  • Овакве 1
  • овакве 2
  • оваквим 1
  • Оваквих 1
  • оваквог 1
  • оваквом 2
  • оваке 1
  • оваким 1
  • Овако 2
  • овако 6
  • Овде 1
  • овде 9
  • ове 11
  • овејани 1
  • ови 1
  • овим 6
  • ових 4
  • овластише 1
  • ово 20
  • Ово 6
  • овог 6
  • овога 3
  • овогодишњи 1
  • овој 6
  • овојом 1
  • оволики 3
  • овом 6
  • овоме 5
  • ову 4
  • огласи 2
  • огњеноме 1
  • Ограде 1
  • огреју 1
  • огромних 1
  • огромном 1
  • од 123
  • Од 4
  • одакле 2
  • Одакле 3
  • одани 1
  • оданих 1
  • оданости 2
  • одахну 1
  • одахнуше 1
  • одбациван 1
  • одбачени 1
  • одбија 1
  • одбијају 1
  • одбор 1
  • одборски 1
  • одбрајати 1
  • одбрана 2
  • одбрише 1
  • одвајати 1
  • одведе 3
  • одведен 1
  • одвесла 1
  • одвратим 1
  • одвратне 2
  • одговара 1
  • одговарају 1
  • одговарао 1
  • одговор 3
  • одговори 7
  • одговорима 1
  • одговорио 1
  • одговорити 3
  • одговором 6
  • одгурну 1
  • оде 2
  • одевен 2
  • одевени 1
  • одело 2
  • оделу 1
  • одељења 3
  • одељење 1
  • одем 4
  • одигравају 1
  • одиграти 1
  • одједном 2
  • одјекну 2
  • одјекује 1
  • одјури 1
  • одјурише 1
  • одлагања 2
  • одлагати 1
  • одлазе 1
  • одликовала 1
  • одликован 6
  • одликована 1
  • одликовани 2
  • одликовања 3
  • одликовање 1
  • одликовањима 1
  • одликовао 1
  • одличија 2
  • одличја 1
  • одличном 1
  • одлуке 3
  • одлуком 1
  • одлуку 4
  • одлуци 1
  • одлучи 1
  • одлучне 1
  • одмах 37
  • Одмах 4
  • одмор 1
  • одморе 2
  • одморим 2
  • одморити 1
  • односа 2
  • односе 1
  • односима 1
  • односно 1
  • одобравам 1
  • одобрења 1
  • одобри 1
  • одобрим 1
  • одобрише 1
  • Одобрише 1
  • одобровољи 1
  • одох 1
  • одоше 2
  • одредбе 1
  • одредбу 1
  • одреди 3
  • одредити 1
  • Одредише 1
  • одређено 4
  • одређеног 1
  • одређује 1
  • одређују 1
  • одржавање 1
  • одржати 2
  • одржимо 1
  • одсеком 1
  • одсело 1
  • одсео 2
  • одсуству 1
  • одушеви 1
  • одушевљен 3
  • одушевљено 8
  • ождребљен 1
  • ожени 1
  • озбиљан 2
  • озбиљна 1
  • озбиљно 2
  • озбиљном 1
  • озбиљношћу 1
  • оздрављења 3
  • ојача 1
  • ока 1
  • Око 1
  • око 19
  • околним 1
  • около 1
  • окретати 1
  • окрете 2
  • Окрећу 1
  • округле 1
  • окупи 1
  • окупили 1
  • окупило 1
  • окупљати 2
  • окупљени 1
  • окупу 1
  • окуражим 1
  • олакшали 1
  • олтар 1
  • омален 2
  • омаловажавањем 1
  • ометала 1
  • Омира 2
  • Омиров 1
  • Омирова 1
  • Омировој 1
  • омладине 2
  • Он 16
  • он 46
  • Она 1
  • она 13
  • онај 13
  • Онај 5
  • онаказили 1
  • онако 4
  • онда 28
  • Онда 4
  • онде 1
  • Оне 1
  • оне 2
  • онеме 1
  • они 12
  • оним 2
  • онима 1
  • ониском 1
  • оних 1
  • Оно 1
  • оно 16
  • оног 3
  • онога 4
  • оној 1
  • оном 1
  • ономад 1
  • ономе 1
  • ону 3
  • опасност 3
  • опасности 3
  • операција 1
  • операције 1
  • операцију 1
  • оперисао 1
  • Опет 2
  • опет 40
  • опкружен 1
  • опкружи 1
  • опкружују 1
  • оплетено 1
  • опозиције 3
  • опозицији 2
  • опозицију 2
  • опозиционар 1
  • опозиционара 4
  • опозиционаре 3
  • опозиционари 1
  • опозиционаром 1
  • опозиционе 1
  • опозициони 1
  • опомињем 1
  • опоро 1
  • оправдао 1
  • опрезан 1
  • опрезно 1
  • опроштај 1
  • опширна 1
  • опширним 1
  • општа 1
  • опште 3
  • општенародном 1
  • Општи 1
  • општим 1
  • општина 1
  • општине 2
  • општој 1
  • општу 1
  • организма 1
  • органима 1
  • орден 9
  • ордена 9
  • ордени 1
  • орденима 4
  • орденом 1
  • ордење 1
  • оригиналне 1
  • оригинално 1
  • оросила 1
  • оружану 1
  • оружјем 1
  • осам 3
  • осамдесет 3
  • осамнаест 1
  • осветљење 1
  • осети 2
  • осетих 2
  • осећају 1
  • осећам 1
  • осећања 1
  • осећање 2
  • осећањем 1
  • осећањима 1
  • осећању 2
  • осећати 1
  • осећаше 1
  • оскудица 1
  • оскудице 1
  • осмену 1
  • осмехом 6
  • осми 2
  • осмим 1
  • осмог 1
  • осморицу 1
  • оснажити 1
  • оснивање 1
  • основа 2
  • Основано 1
  • основу 1
  • оснује 1
  • особинама 1
  • Особине 1
  • особине 3
  • особином 1
  • остави 2
  • оставио 1
  • оставите 1
  • оставити 2
  • оставку 1
  • остаде 3
  • остаје 1
  • остала 2
  • остале 6
  • остали 7
  • осталим 2
  • осталима 1
  • осталих 6
  • остало 3
  • осталога 1
  • осталом 1
  • останем 1
  • остарио 1
  • Остарио 1
  • остати 2
  • остварењу 1
  • оствари 1
  • осуди 1
  • осудити 3
  • Осудићемо 1
  • осудише 1
  • осуђена 1
  • осуђивати 1
  • осуђује 1
  • осуђујемо 2
  • осули 1
  • осумњиченом 1
  • отац 7
  • отаџбина 1
  • отаџбине 14
  • Отаџбини 2
  • отаџбини 6
  • отаџбину 4
  • отворен 1
  • отворена 1
  • отвори 2
  • отворише 1
  • оте 1
  • отишао 1
  • отклања 1
  • отклони 2
  • отклонио 1
  • откриће 1
  • откуд 2
  • откупљују 1
  • откуцан 1
  • отменим 1
  • отпоче 2
  • отпочне 1
  • отпочнем 1
  • отправљати 1
  • отпустио 1
  • отпуштен 1
  • отре 1
  • отрцаним 1
  • официра 2
  • официри 2
  • оца 3
  • оцену 1
  • оцу 1
  • очајна 2
  • очајно 3
  • очајном 1
  • очевину 1
  • очекивали 1
  • очекивање 1
  • очекивању 1
  • очекивао 1
  • очекивати 2
  • очекиваше 3
  • очекује 1
  • очи 3
  • очију 1
  • очима 2
  • очита 1
  • очице 1
  • оштар 1
  • оштећен 1
  • оштра 2
  • оштре 1
  • оштрије 3
  • оштрих 1
  • оштро 2
  • П 3
  • Па 36
  • па 72
  • паде 3
  • падежи 1
  • падне 1
  • паднемо 1
  • падоше 1
  • пажљиво 1
  • пажње 1
  • пажњи 1
  • пажњу 3
  • пазећи 1
  • пази 1
  • пазите 1
  • пазити 1
  • паклу 1
  • пакосно 1
  • пакостио 1
  • паланци 1
  • палате 1
  • памет 3
  • паметан 1
  • памети 1
  • паметна 1
  • паметни 1
  • паметно 3
  • паметној 2
  • памтити 1
  • пандур 2
  • пандура 1
  • Пандури 1
  • пандури 2
  • пандуром 2
  • пао 2
  • пар 1
  • парада 2
  • параде 2
  • парадирамо 1
  • Паралела 1
  • паре 4
  • парк 1
  • парламентарна 1
  • партија 1
  • партијама 1
  • партије 1
  • пару 1
  • пасти 2
  • пастрмке 1
  • Патеркула 1
  • патријархалног 1
  • патриотом 1
  • патриотска 1
  • патриотским 1
  • патриотских 1
  • патриотског 2
  • патриотском 1
  • патриотску 1
  • паша 1
  • пашеног 2
  • паши 1
  • пева 1
  • певају 1
  • певати 1
  • педесет 1
  • Педесет 2
  • пекмеза 1
  • пекмезара 1
  • пензије 1
  • пензији 2
  • пензионари 2
  • персоналом 1
  • песма 1
  • песме 5
  • пет 15
  • пета 1
  • петнаест 4
  • петорици 1
  • Петра 1
  • пије 1
  • пиљар 1
  • пиљи 1
  • пирамиду 1
  • пири 1
  • пирну 1
  • писале 2
  • писало 1
  • писаљком 1
  • писар 1
  • писати 1
  • Писац 1
  • писац 2
  • писма 1
  • писмен 1
  • писмено 1
  • писмо 1
  • писца 1
  • писци 1
  • писцима 2
  • пита 11
  • Питам 1
  • питам 3
  • питања 10
  • питање 6
  • питањем 3
  • питањима 5
  • питању 2
  • питао 1
  • питати 6
  • питаш 1
  • питомом 1
  • питомца 1
  • питомце 1
  • пиће 1
  • пише 9
  • пишу 2
  • плавих 2
  • план 1
  • планем 1
  • планина 1
  • плата 4
  • плате 5
  • Плати 1
  • платити 1
  • платом 1
  • плату 4
  • плаћати 1
  • плаче 1
  • плачу 1
  • племе 2
  • племенита 1
  • племените 1
  • племенито 1
  • племенитост 1
  • племениту 1
  • племену 1
  • плива 1
  • пливању 2
  • плоча 1
  • плочи 1
  • пљачкају 2
  • пљеснувши 1
  • ПН 1
  • По 5
  • по 86
  • поабано 1
  • победила 1
  • победоносно 1
  • побијем 1
  • побожна 1
  • побожне 4
  • побожни 1
  • побожним 1
  • побожних 1
  • побожну 1
  • побочне 1
  • побрине 1
  • побро 1
  • побуђен 1
  • побуђени 1
  • поведе 2
  • поведем 1
  • повељама 1
  • повере 1
  • поверење 3
  • поверењем 1
  • поверљив 2
  • поверљиве 2
  • повести 1
  • повећим 1
  • пови 1
  • Повикаше 1
  • повише 1
  • поводом 6
  • повољан 1
  • повољи 1
  • повољни 1
  • повољно 3
  • поврну 1
  • повукао 1
  • повуче 1
  • поглавар 1
  • поглаваром 1
  • поглавито 1
  • поглади 1
  • поглед 2
  • погледа 14
  • погледам 1
  • погледе 2
  • погледи 1
  • погледом 2
  • погледу 2
  • погодби 1
  • Погодим 1
  • погодну 1
  • погреши 1
  • погрешио 1
  • погрешка 1
  • погрешке 1
  • погрешку 1
  • под 7
  • подарио 1
  • подблагајник 1
  • подбријан 1
  • подваљком 1
  • подвезује 1
  • подвизима 1
  • подвучене 1
  • поделе 1
  • подељена 1
  • подигну 1
  • Подигох 1
  • подизање 2
  • подизати 2
  • подлежно 1
  • подлистака 1
  • подмири 1
  • подне 4
  • поднела 1
  • поднео 1
  • поднесе 1
  • поднесете 1
  • поднети 3
  • подпредседник 1
  • подражава 1
  • подрпани 1
  • подругљив 1
  • подручном 1
  • пође 1
  • пођем 3
  • Пођи 1
  • пожали 1
  • пожелети 2
  • поживиш 1
  • пожртвовање 1
  • пожртвовању 1
  • пожурим 1
  • пожутелим 1
  • пожутелих 1
  • позва 1
  • поздрава 1
  • поздраве 2
  • поздрави 2
  • поздравим 5
  • поздравише 1
  • поздравља 1
  • поздрављам 1
  • поздрављати 1
  • поздрављена 1
  • позитиван 1
  • позлаћене 1
  • познам 2
  • познаник 1
  • познаником 2
  • познао 1
  • познати 2
  • познатим 1
  • позоришту 1
  • појаве 1
  • Појави 1
  • појави 3
  • појавити 1
  • појавише 3
  • поједине 1
  • појединостима 1
  • поједним 1
  • појешће 1
  • појма 1
  • показали 1
  • показао 1
  • показаћу 1
  • показује 1
  • показујући 1
  • покајах 1
  • покапаше 1
  • поклон 2
  • поклони 7
  • поклоним 1
  • покољима 1
  • покони 1
  • покоравати 1
  • покрајина 1
  • покрајински 1
  • покрајинским 1
  • покрајинских 1
  • покренути 1
  • покретања 1
  • покретање 1
  • покреће 1
  • покривате 1
  • покрити 1
  • покупе 1
  • покуша 1
  • покушај 1
  • покушајем 1
  • Покушам 1
  • пола 5
  • полагање 1
  • полагати 1
  • полеђини 1
  • полемика 1
  • политика 1
  • политике 4
  • политику 2
  • политици 1
  • политички 2
  • политичко 1
  • политичког 2
  • политичком 1
  • полицајци 1
  • Полицајци 1
  • Полиција 1
  • полиција 6
  • Полиције 1
  • полиције 7
  • полицији 2
  • полицијске 1
  • полицијским 2
  • полицију 1
  • полициске 1
  • половином 1
  • Положај 1
  • положај 6
  • положаја 1
  • положаје 2
  • положају 5
  • поља 2
  • пољског 1
  • пољу 2
  • пољуби 2
  • помагали 1
  • помагао 1
  • помагаће 1
  • помаже 1
  • помажемо 1
  • Поменусте 1
  • поменутом 1
  • пометња 1
  • помињем 1
  • помисле 1
  • Помислим 1
  • помислим 3
  • помислих 2
  • помогли 1
  • помогне 3
  • помогнем 1
  • помогну 1
  • помоћ 3
  • помоћи 2
  • помпе 1
  • помућеним 1
  • понавља 2
  • понављала 1
  • понављао 1
  • понаша 1
  • понашања 1
  • понети 1
  • Понеше 1
  • понизно 1
  • понизношћу 2
  • понови 2
  • понос 4
  • поносан 1
  • поносит 1
  • поносно 2
  • поносног 1
  • поношљиво 1
  • понуди 1
  • попамтио 1
  • попамтити 1
  • поплашили 1
  • поправиле 1
  • попуњавање 1
  • попустити 1
  • поради 1
  • порадити 1
  • поразговарам 1
  • поразговарасмо 1
  • поред 1
  • порекла 1
  • порекло 1
  • Порекло 2
  • породица 1
  • породице 1
  • породици 1
  • породицом 1
  • породичну 1
  • поручени 1
  • поручили 1
  • поручити 1
  • посао 5
  • посвете 1
  • посвети 1
  • посветим 2
  • посвећени 1
  • посебно 1
  • поседаше 1
  • посетили 2
  • посетим 3
  • посетио 1
  • посетити 1
  • посетом 2
  • поскидали 1
  • посла 6
  • послали 1
  • Посланик 1
  • посланик 2
  • посланика 8
  • посланике 3
  • посланици 11
  • Посланици 2
  • посланицима 1
  • послао 2
  • послат 1
  • послати 1
  • после 21
  • После 9
  • последица 1
  • последње 2
  • последњем 1
  • последњих 4
  • послетку 1
  • послове 2
  • послови 1
  • Послови 1
  • пословима 1
  • послом 2
  • послу 3
  • послужење 1
  • послужитељима 1
  • Послужише 1
  • послушај 1
  • послушам 1
  • послушна 1
  • послушно 1
  • посматрају 2
  • Посматрао 1
  • посматрати 1
  • Поставе 1
  • поставља 2
  • постављен 2
  • постављени 2
  • постављење 1
  • постаде 3
  • постају 1
  • постанак 1
  • постане 1
  • постао 1
  • постарати 2
  • постарији 1
  • постати 1
  • постепено 1
  • постигла 1
  • постиђен 1
  • постојбина 1
  • постојбини 3
  • постојбину 1
  • постојеће 1
  • постоји 1
  • поступају 1
  • поступак 3
  • поступању 1
  • поступке 1
  • поступком 1
  • поступним 1
  • поступног 1
  • поступци 1
  • потанко 1
  • потврдити 1
  • потешко 1
  • потискао 1
  • пото 1
  • потом 1
  • потпис 2
  • Потпис 2
  • потписа 2
  • Потписали 1
  • потписан 2
  • потписати 2
  • потписима 1
  • потпише 1
  • потпишу 1
  • потпомагати 1
  • потпомогнем 1
  • потпомогну 1
  • потпору 1
  • потпредседника 1
  • Потпуно 2
  • потпуно 9
  • потражим 1
  • потреба 1
  • потребна 1
  • потребне 1
  • потребнија 1
  • потребно 3
  • потресени 2
  • потрошити 1
  • потукао 1
  • потукли 1
  • потуца 1
  • Поћи 1
  • поћи 2
  • поћута 2
  • поуздане 1
  • поуздано 1
  • поузданошћу 2
  • поуздањем 1
  • поукама 1
  • похађати 1
  • похвалим 1
  • похваљен 1
  • похита 1
  • поцепани 1
  • почасног 3
  • почаст 2
  • почасти 2
  • поче 7
  • почели 2
  • почео 6
  • почети 1
  • почетка 1
  • почетком 1
  • почетку 4
  • почетницима 1
  • почех 2
  • почеше 5
  • почиње 5
  • почињу 1
  • почне 1
  • пошао 3
  • пошље 1
  • пошљем 1
  • поштени 1
  • поштењу 1
  • пошто 11
  • Пошто 3
  • поштоване 1
  • поштовани 1
  • поштованог 3
  • поштовање 1
  • поштовању 1
  • права 4
  • правдају 1
  • правдао 1
  • правде 5
  • праведним 2
  • праведну 2
  • правећи 1
  • прави 1
  • правили 1
  • правилима 2
  • правилно 4
  • правилног 1
  • Правимо 1
  • правио 1
  • право 12
  • Право 2
  • праву 1
  • правцима 1
  • правцу 1
  • прадедова 1
  • прангије 2
  • прастару 1
  • прашина 1
  • прашљиво 1
  • прва 1
  • Први 2
  • први 9
  • првим 1
  • прво 5
  • Прво 6
  • првобитне 1
  • првог 3
  • првом 4
  • првосвештеницима 2
  • прву 1
  • Пре 2
  • пре 21
  • пребаци 1
  • пребродише 1
  • превезем 1
  • превијеног 1
  • прегледао 1
  • прегледније 2
  • прегледу 1
  • Преговарају 1
  • преговоре 3
  • пред 17
  • Пред 3
  • преда 3
  • предавања 1
  • предавању 1
  • предавати 1
  • предаје 1
  • предака 5
  • предвиђајући 1
  • предговорника 1
  • пределима 1
  • пределу 1
  • Предлог 1
  • предлог 2
  • предлога 1
  • предлогом 1
  • предложене 1
  • предлозима 1
  • предмет 3
  • предмета 1
  • предмету 1
  • предомишљамо 1
  • председник 19
  • Председник 5
  • председника 11
  • Председнику 1
  • председнику 2
  • председниче 1
  • представи 2
  • представљала 1
  • представљам 1
  • представљати 1
  • представника 1
  • представници 1
  • представништва 1
  • представништво 4
  • представу 1
  • Предузеле 1
  • предузели 1
  • предузети 1
  • предузимачима 1
  • предузме 2
  • пређе 1
  • презну 1
  • презрења 1
  • презрењем 5
  • презриво 1
  • прекидам 1
  • прекидао 1
  • прекиде 5
  • прекидох 2
  • прекидоше 1
  • прекинут 1
  • преко 11
  • Преко 2
  • прекодан 1
  • прекори 1
  • прекорним 1
  • прекорно 2
  • Прекрасно 1
  • прекрасно 2
  • према 20
  • Према 6
  • премилостивом 1
  • пренеражен 2
  • преображен 1
  • препирање 1
  • преписача 2
  • преписка 1
  • преписком 1
  • преписку 2
  • преплашен 1
  • преплећу 1
  • препона 1
  • препоне 1
  • препоручио 1
  • препоручују 1
  • препричам 1
  • препуна 1
  • препуне 1
  • Препуне 1
  • препуни 1
  • препуњени 1
  • преслиша 1
  • преста 1
  • престаде 1
  • Престадоше 1
  • престао 1
  • пресудни 1
  • претвара 1
  • претекли 1
  • претреса 1
  • претресајући 1
  • претрпан 2
  • претрпана 1
  • претрпети 1
  • претходници 1
  • прече 3
  • пречих 1
  • прешли 1
  • Прештампано 1
  • при 7
  • приберем 3
  • прибра 1
  • приватан 1
  • приватним 1
  • приватних 1
  • приведе 1
  • привео 1
  • приволеше 1
  • приволи 1
  • привреда 1
  • Привреда 1
  • привреде 9
  • привреди 1
  • привредним 1
  • привредних 1
  • привредно 1
  • привреду 4
  • приврженик 1
  • придикама 1
  • придржавају 1
  • приђе 2
  • Приђем 3
  • приђем 4
  • приђоше 1
  • признадоше 1
  • пријатеља 4
  • пријатеље 1
  • пријатељи 1
  • пријатељском 1
  • пријатном 2
  • приказују 1
  • прикачише 1
  • приклонише 1
  • приклоњеним 1
  • прилаже 1
  • прилегао 1
  • прилика 4
  • приликама 1
  • прилике 4
  • приликом 5
  • прилично 1
  • приличну 1
  • прилогу 2
  • приложио 1
  • прилозима 1
  • примају 2
  • примали 2
  • приман 1
  • примања 1
  • примао 2
  • примати 1
  • примедбама 2
  • пример 6
  • примеру 1
  • примети 2
  • приметим 9
  • приметио 5
  • приметих 2
  • примећаваше 1
  • прими 8
  • примили 1
  • примим 1
  • примио 1
  • примите 1
  • Примите 1
  • примити 2
  • примитивно 1
  • примљена 1
  • Принесу 1
  • припадају 1
  • припекло 1
  • приповетке 1
  • припрема 2
  • припремају 1
  • припремљено 1
  • припремној 1
  • Приредили 1
  • приредио 1
  • приредише 1
  • приређују 1
  • природе 4
  • природи 1
  • природно 1
  • природности 1
  • присети 1
  • присећа 1
  • присне 1
  • присни 1
  • приснији 1
  • Приспе 1
  • приспео 1
  • пристадоше 1
  • присталица 1
  • присталице 1
  • пристојно 1
  • пристојној 1
  • приступа 1
  • приступи 1
  • приступити 1
  • притекне 1
  • притекнемо 1
  • притиснут 1
  • прићи 1
  • прихода 2
  • приходи 3
  • прича 5
  • Причају 1
  • причао 4
  • причати 4
  • причаш 1
  • Причаше 1
  • причаше 4
  • приче 2
  • причекају 1
  • причу 4
  • пробе 1
  • проведем 1
  • проведено 1
  • провео 1
  • провести 3
  • проври 1
  • прогласи 1
  • проговори 1
  • проговорим 1
  • проговорити 1
  • програми 1
  • продавци 1
  • продре 1
  • продуже 1
  • продужи 7
  • продужити 1
  • прође 1
  • Прођем 1
  • прозва 1
  • прозове 1
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • произвести 1
  • пројекта 1
  • проказаше 1
  • проклета 1
  • проламаше 1
  • пролију 1
  • пролили 1
  • проломи 2
  • промаја 1
  • промаје 1
  • промарширати 1
  • промени 1
  • променити 1
  • промуцам 1
  • пронашао 1
  • пронесе 1
  • Пронесе 1
  • пропагација 1
  • пропада 1
  • пропали 1
  • пропасти 1
  • пропињање 1
  • прописаним 1
  • прописује 1
  • просвета 1
  • Просвета 1
  • Просвете 5
  • просвете 8
  • просветна 1
  • просветне 1
  • Просветни 2
  • Просветног 2
  • просветној 1
  • просветном 1
  • Просветном 4
  • просвету 1
  • просвећени 1
  • просвећених 1
  • просед 1
  • проседих 1
  • проспава 1
  • проспавам 1
  • Проста 1
  • проста 2
  • прости 1
  • простије 1
  • простирала 1
  • простире 1
  • просто 5
  • пространом 1
  • пространу 1
  • проструји 1
  • просту 1
  • протегљаст 1
  • протера 1
  • против 2
  • противнику 1
  • противним 1
  • противно 1
  • противном 1
  • противноме 1
  • протичу 1
  • протумачити 2
  • протурају 1
  • протурати 2
  • проћи 2
  • проучава 2
  • проучи 2
  • проучили 1
  • проучите 1
  • професора 1
  • процеди 1
  • процедура 2
  • прочита 3
  • прочитају 1
  • прочитам 1
  • Прочитам 1
  • прочитао 4
  • прочитати 2
  • прошао 1
  • прошапута 1
  • прошетам 1
  • прошла 3
  • прошле 4
  • прошли 1
  • Прошли 1
  • прошло 1
  • прошлог 1
  • прошлом 1
  • прошлост 1
  • прошлости 1
  • прошлошћу 1
  • прошлу 2
  • пружи 1
  • Публика 1
  • публиком 1
  • пук 1
  • пун 5
  • пуна 1
  • пуначак 1
  • пуним 2
  • пунише 1
  • пуно 6
  • пуномоћник 1
  • пуну 2
  • пусте 1
  • пусти 1
  • пустите 1
  • пут 9
  • пута 8
  • путем 2
  • путна 1
  • путник 3
  • путних 2
  • путници 1
  • путовања 1
  • путовању 1
  • путовао 1
  • пуцају 2
  • пчеларство 1
  • равна 1
  • равнодушно 4
  • рад 10
  • Рад 2
  • рада 3
  • раде 3
  • ради 10
  • радије 1
  • радила 2
  • радимо 1
  • Радимо 1
  • радио 2
  • радите 1
  • радити 2
  • радник 1
  • радника 1
  • радње 1
  • радњи 1
  • радо 7
  • радознала 2
  • радознало 5
  • радозналом 1
  • Радозналост 1
  • радозналост 2
  • Радоје 1
  • радом 2
  • радост 3
  • радости 6
  • радошћу 2
  • раду 2
  • радује 1
  • радујем 1
  • разабрати 1
  • Разбијен 1
  • развијају 1
  • развијања 2
  • развијање 1
  • Развијање 1
  • развијањем 1
  • развијао 1
  • разговарали 1
  • Разговарао 1
  • разговарао 2
  • Разговор 1
  • разговор 9
  • разговора 1
  • разговоре 1
  • разговору 4
  • разгонити 1
  • Разгранао 1
  • раздражени 1
  • разиђе 2
  • разлаже 1
  • разлеже 1
  • разлика 1
  • разлике 1
  • разликује 1
  • разлога 2
  • разлозима 1
  • разматрати 1
  • размере 1
  • размисле 1
  • размислите 1
  • Размислите 1
  • размишљали 2
  • размишљам 1
  • размишљати 1
  • размотри 1
  • Размотрили 1
  • разне 3
  • разним 3
  • разних 6
  • разноврсна 1
  • разноврсним 2
  • разрађивање 1
  • разрогачи 1
  • разуме 21
  • Разуме 7
  • разумевао 1
  • разумела 1
  • разумели 1
  • Разумем 1
  • разумем 7
  • Разумете 1
  • разумете 3
  • разумни 1
  • рајско 1
  • ракетле 1
  • раменима 1
  • рамену 1
  • рана 1
  • раније 2
  • рано 1
  • рањен 1
  • расипа 1
  • расипало 1
  • расклопи 1
  • Раскошна 1
  • распис 8
  • расписа 1
  • распису 1
  • расписују 1
  • распитивао 2
  • распитују 1
  • расположен 1
  • расположењу 3
  • распоредио 1
  • распоређен 1
  • распра 1
  • расправљају 1
  • расправљањем 1
  • распрскавале 1
  • распусти 1
  • Расрди 1
  • расте 1
  • растумачити 1
  • расхлади 1
  • рата 1
  • ратарство 1
  • ратних 1
  • ратоборне 1
  • ратоборно 1
  • ратовима 2
  • рату 1
  • рационалном 1
  • рачуна 4
  • раширеним 2
  • рашири 2
  • рђав 3
  • рђава 1
  • рђаве 3
  • рђавим 1
  • рђавих 2
  • рђаво 4
  • ревносно 1
  • Ред 1
  • ред 9
  • реда 3
  • редовни 1
  • редовним 1
  • редовно 1
  • редовну 1
  • редом 3
  • реду 3
  • режим 1
  • режима 1
  • резолуција 8
  • резолуције 3
  • резолуцијом 1
  • резолуцију 3
  • резултати 1
  • рекао 2
  • реке 4
  • рекне 2
  • рекнем 1
  • рекох 31
  • религиозно 1
  • репрезентацију 3
  • рескира 1
  • Ретка 1
  • ретке 1
  • ретки 1
  • Ретко 1
  • ретко 2
  • реткој 2
  • реткост 1
  • реткошћу 1
  • ретку 2
  • рећи 19
  • Реферат 1
  • реферат 5
  • реферате 1
  • референтима 1
  • референту 1
  • реферисао 1
  • реформе 2
  • рецимо 2
  • Реците 1
  • реците 2
  • реч 13
  • Реч 2
  • Рече 1
  • рече 33
  • реченици 1
  • реченицу 4
  • речено 1
  • речи 23
  • речима 4
  • речином 1
  • речју 1
  • решава 2
  • решавају 1
  • решавање 2
  • решавању 1
  • решење 1
  • реши 1
  • решим 3
  • решио 1
  • решише 2
  • решпектом 2
  • риба 1
  • рибар 2
  • Рибар 2
  • рибара 1
  • робињом 1
  • родила 1
  • родио 3
  • родољуб 1
  • родољубива 2
  • родољубиве 1
  • Родољубиви 1
  • родољубиви 3
  • родољубивим 2
  • родољубивих 1
  • родољубивог 2
  • родољубивој 1
  • родољубивом 1
  • родољубиву 2
  • родољубља 1
  • родољубље 2
  • родољубљу 1
  • рођака 2
  • рођаке 2
  • рођења 2
  • року 1
  • роман 1
  • романа 1
  • романе 2
  • ропски 1
  • росила 1
  • ружан 1
  • рукав 1
  • рукама 6
  • руке 5
  • руковао 1
  • руковаше 1
  • руком 2
  • рукопис 4
  • руку 4
  • рукује 1
  • руља 1
  • руху 1
  • руци 2
  • ручицама 1
  • С 7
  • с 91
  • Са 1
  • са 84
  • саблажњиву 1
  • сабљама 1
  • сав 6
  • савесно 2
  • савет 1
  • Савет 4
  • савета 1
  • Савета 2
  • Савету 7
  • савешћу 1
  • савременом 1
  • савршенства 1
  • савршенство 1
  • сагласан 1
  • сад 34
  • Сад 7
  • Сада 1
  • сада 12
  • садашњи 1
  • садржине 1
  • сажалењем 1
  • сажаљевамо 1
  • сазивача 1
  • сазиваче 2
  • сазивачи 1
  • сазнали 1
  • Сазнали 1
  • сазнам 1
  • салу 1
  • сам 151
  • сама 1
  • саме 1
  • сами 2
  • самим 1
  • Само 1
  • само 40
  • самом 2
  • самопрегоревања 1
  • саму 1
  • сан 3
  • санскр 1
  • Санскрит 1
  • сањам 1
  • сањати 1
  • саобраћај 2
  • саопштавале 1
  • саопштења 1
  • саопшти 1
  • сарадника 1
  • сасвим 1
  • Сасвим 3
  • састав 1
  • саставе 1
  • саставља 1
  • састане 1
  • састану 1
  • сатански 1
  • СБр 1
  • свађа 1
  • сваји 1
  • свака 3
  • Свака 3
  • сваке 6
  • сваки 38
  • Сваки 5
  • свако 4
  • сваког 13
  • свакодневно 2
  • свакој 5
  • Свакојаке 1
  • свакојаки 1
  • сваком 9
  • свакоме 2
  • сваку 3
  • свастика 2
  • свастику 1
  • све 76
  • Све 9
  • свевишњем 1
  • свег 1
  • свега 7
  • сведоцима 1
  • свеједно 1
  • свему 5
  • свеска 1
  • свесни 1
  • свеснога 1
  • свесрдно 1
  • свестан 1
  • свести 1
  • свестраније 1
  • свет 17
  • Свет 4
  • света 11
  • светао 1
  • свете 1
  • светина 1
  • светине 1
  • светином 1
  • светину 1
  • светиња 1
  • светиње 1
  • светковина 1
  • свету 9
  • свеће 1
  • свечан 2
  • свечани 1
  • свечано 1
  • свечаном 2
  • Свечаност 1
  • свечаност 3
  • свечаности 5
  • свечану 1
  • свештеник 1
  • свештеника 1
  • свештеници 1
  • сви 23
  • Сви 6
  • свију 12
  • свим 1
  • свима 14
  • свиња 9
  • свиње 3
  • Свира 1
  • свих 2
  • свог 4
  • свога 6
  • свој 10
  • своја 2
  • своје 29
  • својевољно 1
  • својим 13
  • својих 3
  • својој 4
  • својом 4
  • својски 2
  • своју 23
  • свом 2
  • своме 5
  • свршеном 1
  • сврши 2
  • свршила 1
  • свршим 2
  • свршио 2
  • свршује 1
  • сву 4
  • Свуда 1
  • свуда 2
  • се 517
  • себе 9
  • себи 10
  • север 1
  • северно 1
  • северу 2
  • седам 2
  • седамнаест 1
  • седањем 1
  • седе 4
  • Седи 2
  • седи 3
  • седишта 2
  • седморица 4
  • седнем 4
  • седница 1
  • седницама 1
  • седнице 2
  • седници 1
  • седницу 5
  • седом 1
  • седох 1
  • седоше 1
  • сејао 1
  • секнула 1
  • секретар 1
  • Секретар 1
  • секретара 2
  • секретаре 1
  • секретари 1
  • села 2
  • селима 1
  • село 2
  • сељак 1
  • сељаци 1
  • Сељаци 1
  • сем 10
  • Сем 4
  • сео 2
  • сербес 1
  • Сетим 1
  • сетите 1
  • сетити 1
  • сећа 1
  • сећам 2
  • си 15
  • Сигурно 2
  • сигурно 3
  • сијасет 1
  • силама 1
  • силна 1
  • силне 2
  • силни 1
  • Силни 1
  • силним 1
  • силно 3
  • силном 1
  • силну 1
  • силом 1
  • Симон 1
  • Симона 1
  • симпатични 1
  • син 2
  • сине 1
  • Синко 1
  • синко 3
  • синова 1
  • синове 1
  • синови 1
  • синовима 1
  • синтаксе 1
  • синтакси 1
  • синтактичке 1
  • синтактичком 1
  • сиромах 1
  • сиромашнијих 1
  • Сирота 1
  • сирочета 1
  • сиси 1
  • ситније 1
  • ситним 1
  • ситних 1
  • ситнице 2
  • ситуацијама 1
  • сјајне 1
  • сјајном 1
  • скакати 1
  • скакуцкати 1
  • ске 5
  • скиде 1
  • скидоше 1
  • скине 1
  • скинем 1
  • скинуо 1
  • склопим 1
  • Скочи 1
  • скрену 1
  • скренуо 1
  • скроз 1
  • скрушеним 1
  • скрушено 1
  • скуп 1
  • скупљају 1
  • скупљајући 1
  • скупљати 1
  • скупљен 1
  • скупоцене 1
  • скупоцени 2
  • скупу 1
  • скупштина 11
  • Скупштина 2
  • скупштине 2
  • скупштини 5
  • скупштинска 1
  • скупштинске 2
  • скупштинску 2
  • Скупштину 1
  • скучени 1
  • слабије 1
  • слабо 1
  • Слава 1
  • славан 1
  • славних 4
  • славног 1
  • славну 2
  • сладећи 1
  • сладолед 1
  • слаже 1
  • слатка 1
  • слатким 2
  • следеће 1
  • следећу 1
  • слеже 1
  • слика 1
  • сликала 1
  • сликарство 1
  • слике 2
  • слику 3
  • слични 1
  • слишавају 1
  • слишавање 1
  • слишавати 1
  • слобода 1
  • слободан 2
  • слободе 4
  • слободна 1
  • слободни 1
  • слободно 1
  • слободоумне 1
  • слободоумних 1
  • слободу 4
  • слова 1
  • словима 1
  • словом 1
  • слоге 1
  • сложни 1
  • сложног 1
  • слојеве 1
  • службе 2
  • служби 1
  • службом 1
  • службу 9
  • служитеља 3
  • служити 3
  • слутња 1
  • слутње 1
  • случај 8
  • случаја 2
  • случајева 1
  • случајеви 1
  • случајно 2
  • случају 5
  • слушали 1
  • Слушам 1
  • слушао 2
  • сматрали 1
  • Сме 1
  • сме 5
  • смеју 1
  • смем 8
  • смемо 1
  • смео 2
  • сметали 1
  • сметао 1
  • сметати 1
  • сметњи 1
  • Сметњи 1
  • смех 1
  • смешећи 1
  • смешног 1
  • смирени 1
  • смирено 1
  • смири 1
  • смисао 1
  • смисла 1
  • смислу 2
  • смишљено 1
  • смо 19
  • смотрено 1
  • смрзне 1
  • смрт 1
  • смрти 3
  • смушен 1
  • снабдевена 1
  • снагу 2
  • снажење 1
  • снашла 1
  • снивајући 1
  • сном 1
  • собе 1
  • соби 2
  • собом 2
  • собу 3
  • соја 1
  • спас 2
  • спасе 1
  • спаситеља 1
  • спасоносном 1
  • спасти 1
  • специјалитет 1
  • спирате 1
  • спокојан 1
  • спољне 1
  • спољних 1
  • спољну 2
  • спомен 1
  • споменица 1
  • спор 1
  • споредна 1
  • споредне 1
  • споредних 1
  • способнији 1
  • способностима 1
  • справа 1
  • спрема 2
  • спремају 1
  • спремали 1
  • спремао 1
  • спремили 1
  • спремио 1
  • спремити 1
  • спремише 1
  • спремљена 1
  • спречи 1
  • спречити 1
  • спроведе 1
  • Спровод 1
  • срамно 1
  • срамота 1
  • Срамота 1
  • сребрна 1
  • сребрни 1
  • сребрних 1
  • среди 1
  • средини 1
  • средства 1
  • средством 1
  • срез 1
  • среза 1
  • среском 1
  • Сретну 1
  • срећа 3
  • срећан 3
  • среће 1
  • срећи 1
  • срећна 1
  • срећне 3
  • срећнијој 1
  • срећно 4
  • срећног 5
  • срећној 1
  • срећном 3
  • срећну 4
  • срећу 7
  • срна 1
  • Сродни 1
  • сродних 1
  • Српског 1
  • српском 1
  • срца 2
  • Срце 1
  • срџбе 1
  • ставише 1
  • стаде 2
  • стадох 1
  • Стадоше 1
  • стадоше 3
  • стајали 1
  • стајао 1
  • стаје 1
  • сталеж 1
  • стална 1
  • стално 1
  • стало 1
  • стан 1
  • стане 1
  • станемо 1
  • станицу 1
  • станова 1
  • становима 1
  • Стану 1
  • стање 1
  • стању 2
  • стао 1
  • стар 2
  • Стара 1
  • стара 4
  • старамо 1
  • старање 2
  • старању 1
  • старате 1
  • старати 1
  • Старац 3
  • старе 2
  • старешине 1
  • стари 5
  • старији 1
  • старим 2
  • старих 2
  • старо 1
  • старог 2
  • старој 3
  • старом 3
  • стару 3
  • старца 1
  • старцу 2
  • статуа 2
  • ствар 30
  • ствари 21
  • стварима 5
  • створио 1
  • сте 26
  • стење 1
  • степени 2
  • стечене 1
  • стигла 1
  • стигне 1
  • Стигнем 1
  • стигоше 1
  • стиже 1
  • стижу 1
  • стизале 1
  • стил 1
  • Стил 2
  • стила 3
  • стилизација 1
  • стилистичке 1
  • стилистичком 1
  • стићи 2
  • стиша 1
  • Сто 1
  • сто 6
  • стоје 2
  • Стоји 1
  • стоји 4
  • стока 1
  • стоку 1
  • стола 2
  • столице 1
  • столом 2
  • столу 1
  • стоструко 1
  • стотина 4
  • сточарство 1
  • сточарству 1
  • страда 2
  • страдају 1
  • страдали 1
  • страдање 1
  • страдао 1
  • СТРАДИЈА 2
  • Страдија 7
  • Страдије 19
  • Страдији 9
  • Страдијо 1
  • Страдију 2
  • страдиског 1
  • Страђани 1
  • Страђанима 1
  • стражом 1
  • страна 9
  • странац 17
  • Странац 3
  • стране 18
  • страног 1
  • страном 2
  • страну 4
  • Странца 1
  • странца 7
  • странце 1
  • странци 2
  • странцу 1
  • странче 1
  • страстан 1
  • страхопоштовањем 1
  • страхотом 1
  • страху 1
  • страшан 1
  • страшне 2
  • страшних 1
  • страшно 1
  • стрепим 1
  • стресе 1
  • стресем 1
  • строго 5
  • струке 3
  • струци 3
  • стручне 1
  • стручно 2
  • стручњака 5
  • стручњаке 1
  • стручњацима 1
  • стручњачком 1
  • стрчи 1
  • студира 1
  • стукну 1
  • ступа 1
  • ступих 1
  • ступиш 1
  • ступце 1
  • су 90
  • сув 1
  • сувишна 1
  • суда 1
  • судба 1
  • судбина 2
  • судбоносни 1
  • суделује 1
  • судите 1
  • судом 1
  • судске 2
  • сузбијање 1
  • сузбио 1
  • сузе 4
  • сукати 1
  • сукоб 2
  • сума 1
  • сумње 4
  • суму 1
  • Сунце 1
  • суровим 1
  • суседа 2
  • суседне 1
  • суседним 1
  • суседној 1
  • суседном 1
  • сусрет 1
  • сутра 2
  • Сутра 6
  • сутрадан 1
  • Сутрадан 2
  • суфицита 1
  • схватити 1
  • Т 1
  • та 16
  • Та 8
  • табак 2
  • табака 2
  • табли 1
  • таван 1
  • тавана 1
  • тада 1
  • тај 31
  • Тај 4
  • тајнама 1
  • тајни 1
  • тајно 1
  • тајну 1
  • Такав 1
  • такав 7
  • таква 3
  • Такве 1
  • такве 2
  • Такви 1
  • такви 2
  • таквим 2
  • Таквих 1
  • таквих 4
  • такво 1
  • таквом 3
  • такву 1
  • Тако 13
  • тако 88
  • такође 4
  • такт 1
  • тактични 1
  • тактично 2
  • тактичном 1
  • таласа 2
  • Таман 3
  • таман 4
  • тамном 1
  • тамњана 1
  • тамо 13
  • Тамо 2
  • тамошњој 1
  • танак 1
  • танким 2
  • Тацита 1
  • тачка 1
  • тачке 2
  • тачку 1
  • тачно 2
  • твога 1
  • твој 2
  • твоја 3
  • твоје 2
  • твојих 1
  • твојом 1
  • Творац 1
  • Творцу 1
  • тврде 1
  • тврди 1
  • тврдо 1
  • тврђаву 1
  • Те 2
  • те 74
  • тебе 3
  • теби 1
  • тежак 1
  • тек 19
  • Тек 2
  • текао 1
  • текли 1
  • текст 1
  • текстом 1
  • теку 1
  • тела 2
  • телад 1
  • телеграма 2
  • телеграфом 1
  • темељ 1
  • темељније 1
  • темељно 2
  • температура 5
  • температуру 1
  • тенденцијом 1
  • теорија 1
  • теоријском 1
  • терају 1
  • терет 1
  • тешио 1
  • тешке 2
  • тешких 2
  • тешко 2
  • Ти 2
  • ти 30
  • тигар 1
  • тим 20
  • тиме 6
  • тиска 1
  • тискање 2
  • титулу 1
  • тих 9
  • тиха 1
  • тихим 1
  • тишина 3
  • то 144
  • То 44
  • тог 14
  • тога 41
  • тој 14
  • толике 3
  • толики 1
  • толиким 1
  • толико 19
  • толикој 1
  • толику 2
  • том 29
  • томе 26
  • топле 2
  • топлоте 1
  • торбом 1
  • точ 1
  • траже 1
  • тражећи 4
  • тражим 1
  • тражио 2
  • тражите 1
  • тражити 2
  • тражиш 1
  • трајало 2
  • трајати 2
  • траје 1
  • траку 1
  • трбуху 1
  • трговац 2
  • трговаца 1
  • трговца 2
  • трговцем 1
  • трговци 1
  • Тргох 1
  • треба 22
  • Треба 4
  • требају 1
  • требало 2
  • требао 1
  • трезвеније 1
  • тренутку 4
  • треперим 1
  • трепетом 1
  • Трећег 1
  • трећег 2
  • трећу 1
  • трже 1
  • три 18
  • тридесет 3
  • трке 1
  • тројицу 1
  • тронут 1
  • троше 1
  • троши 2
  • трошили 1
  • трошите 1
  • трошку 1
  • трпе 2
  • трпети 1
  • труба 2
  • трудимо 1
  • трудио 1
  • трудољубивој 1
  • трудом 1
  • трче 2
  • трчкарати 1
  • ту 36
  • Ту 8
  • туђинског 1
  • туђинском 1
  • туђину 2
  • тужно 1
  • тужну 1
  • тукли 1
  • туку 3
  • тупим 1
  • тући 2
  • туче 2
  • Тхе 4
  • ћару 2
  • ће 87
  • ћемо 5
  • ћер 1
  • ћерка 1
  • ћерку 1
  • ћете 7
  • ћеш 2
  • ћилибарске 1
  • ћу 22
  • ћута 1
  • ћутања 3
  • ћутећи 1
  • ћути 2
  • У 32
  • у 370
  • убедљиво 1
  • убеђен 2
  • убеђењем 1
  • убијају 1
  • Убијају 1
  • убио 1
  • убити 1
  • уважила 1
  • уведе 1
  • уведоше 1
  • увезен 1
  • увек 7
  • увелико 2
  • увеличавајући 1
  • увераваху 1
  • увераваше 1
  • уверење 2
  • уверењу 1
  • увери 1
  • уверио 1
  • Увече 1
  • увидео 1
  • Увиђа 1
  • увода 1
  • уводити 1
  • увођење 2
  • увређен 2
  • углед 1
  • угледа 1
  • угледам 2
  • угледах 1
  • угледу 2
  • Уговор 3
  • уговор 6
  • уговора 1
  • уграбим 1
  • уграбио 1
  • удала 1
  • ударио 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • удесио 1
  • удовица 1
  • удружења 1
  • удубим 1
  • уђе 9
  • уђем 1
  • уђоше 1
  • ужаса 1
  • ужасна 1
  • уз 15
  • Уз 2
  • Уза 1
  • узбуђења 2
  • узвик 1
  • узвикнем 3
  • узвикну 11
  • узвикнуо 2
  • узвикнути 1
  • узвикнух 3
  • узвикнуше 1
  • узвикујући 1
  • узвици 2
  • узвишена 1
  • узвишене 2
  • узвишенији 1
  • Узгред 1
  • уздахнем 1
  • уздахну 1
  • уздахом 1
  • уздрман 2
  • уздрхталим 1
  • узе 13
  • узев 1
  • узео 5
  • узеће 1
  • узех 2
  • Узех 2
  • узеше 1
  • узидана 1
  • Узимам 1
  • узимао 1
  • узме 1
  • Узмите 1
  • узму 2
  • узнемирили 1
  • узнемирио 3
  • ујемчене 1
  • укажу 1
  • указивала 1
  • украла 1
  • украо 1
  • украшен 1
  • Украшен 1
  • улази 1
  • Улица 1
  • улица 3
  • улицама 4
  • улице 3
  • улици 7
  • улицом 6
  • улицу 2
  • улога 4
  • улоге 8
  • улогу 4
  • ум 1
  • уман 1
  • уме 1
  • умеју 1
  • умео 1
  • умеша 2
  • умивају 1
  • умирен 1
  • умири 1
  • умножена 1
  • умолим 1
  • умолити 1
  • умом 1
  • умор 1
  • уморан 4
  • уморени 1
  • умори 1
  • уморила 1
  • уморни 1
  • уморним 1
  • умре 1
  • умрем 1
  • умро 1
  • уму 2
  • умудри 1
  • унапред 2
  • унапређени 2
  • унапређивали 1
  • унапређују 1
  • унео 1
  • унета 1
  • унеше 1
  • униформа 1
  • униформама 1
  • униформисаним 1
  • унутра 2
  • унутрашње 2
  • унутрашњости 1
  • унутрашњу 1
  • уопште 1
  • упада 1
  • упадају 2
  • упаде 1
  • упади 2
  • упадима 1
  • упалим 1
  • упалити 1
  • упао 1
  • упиљила 1
  • упита 7
  • упитам 22
  • упитао 1
  • упитах 2
  • уплашено 1
  • упоредне 1
  • употребе 1
  • употреби 1
  • употребити 3
  • употребљава 3
  • употребљавамо 1
  • употребљавати 2
  • Употребљене 1
  • употребом 1
  • употребу 1
  • управ 1
  • управе 1
  • управи 2
  • управљени 1
  • управник 2
  • управника 3
  • управников 1
  • управо 11
  • Управо 3
  • управом 2
  • управу 5
  • упражњено 2
  • упропастио 2
  • упропастити 1
  • упроштена 1
  • упути 1
  • упутили 1
  • упутим 4
  • упућено 1
  • уради 1
  • урадим 1
  • урадио 1
  • урадити 1
  • урађено 1
  • уређене 1
  • уређену 1
  • уређења 1
  • уређење 2
  • уређењу 3
  • урезана 1
  • урезане 2
  • усавршавања 1
  • усавршавањем 1
  • усавршена 1
  • усавршити 1
  • усвојени 1
  • усвојено 1
  • усвоји 1
  • усвојише 1
  • усеве 1
  • усеви 1
  • усклика 1
  • ускоро 1
  • Ускоро 1
  • услед 1
  • услов 1
  • услови 1
  • условима 1
  • услуге 2
  • усмено 1
  • уснама 1
  • успевати 1
  • успео 4
  • успех 1
  • успеха 3
  • успехом 1
  • усред 1
  • усрећио 1
  • устав 1
  • устава 1
  • уставној 1
  • уставом 1
  • уставу 1
  • Устаде 1
  • устајањем 1
  • устајеш 1
  • устанем 1
  • устаните 1
  • установљена 1
  • устану 1
  • Устао 1
  • устима 1
  • Устумарала 1
  • усудих 1
  • усхићењем 1
  • утврди 1
  • утврдило 1
  • утврђеним 1
  • утврђеном 3
  • утврђивање 1
  • утисака 1
  • утисцима 1
  • Утицај 1
  • утицај 2
  • утицаја 3
  • утиче 1
  • ућута 1
  • уче 4
  • ученика 1
  • ученици 1
  • учења 1
  • учестали 2
  • учећи 1
  • учи 1
  • Учи 1
  • учине 1
  • учини 4
  • учинили 2
  • учиним 1
  • учинио 2
  • учинити 5
  • учињено 1
  • учињеног 1
  • учио 1
  • учитеља 1
  • учити 2
  • Учтиво 1
  • учтиво 10
  • уџбеник 5
  • уџбенике 3
  • уџбенику 1
  • Уџбеници 1
  • уџбеници 3
  • уши 1
  • ушима 3
  • ушла 1
  • уштеда 1
  • уштедила 1
  • ушчита 1
  • фијакер 2
  • филологије 1
  • фина 1
  • Финансија 1
  • финансија 7
  • Финансије 1
  • финансијске 1
  • финансијског 1
  • финансијском 1
  • финансирању 1
  • финансиске 1
  • финансиских 2
  • фирму 1
  • флоте 2
  • фонд 1
  • фонда 1
  • формалност 1
  • форме 2
  • фотељи 1
  • Ха 3
  • ха 9
  • хармонија 1
  • хартија 1
  • хартије 5
  • Хвала 1
  • хвала 6
  • хвали 1
  • хемију 1
  • хиљада 1
  • хиљадама 2
  • хиљаде 1
  • хитна 1
  • хитне 3
  • хладно 5
  • хладној 1
  • хладнокрвно 1
  • хлеба 1
  • хода 1
  • ходник 1
  • Ходници 1
  • хонорар 1
  • хонорара 1
  • Хорија 1
  • Хорије 3
  • Хоријев 1
  • Хоријевом 1
  • Хоријем 1
  • Хорију 2
  • хотел 2
  • хотела 3
  • хотелима 1
  • Хотелу 1
  • хотелу 5
  • хоће 5
  • хоћемо 2
  • хоћете 1
  • Хоћете 2
  • хоћеш 1
  • хоћу 1
  • храбра 1
  • храбрим 1
  • храмови 1
  • храмовима 1
  • храму 2
  • хтеде 1
  • хтедох 2
  • хтели 1
  • Хтео 1
  • хтео 6
  • хуманих 1
  • ц 1
  • цвили 1
  • цела 2
  • целе 4
  • целим 2
  • Цело 1
  • целог 2
  • целој 4
  • целокупан 1
  • целокупни 1
  • целом 2
  • целу 3
  • цељи 1
  • ЦЕНА 1
  • цене 1
  • ценећи 2
  • ценим 1
  • ценипутем 1
  • ценити 1
  • Цео 1
  • цео 6
  • Цепање 1
  • цивилизованој 2
  • цилиндером 1
  • циљ 1
  • Цинцаре 1
  • ципеле 1
  • црвеном 1
  • цркве 7
  • црном 1
  • чак 21
  • Чак 4
  • чамац 1
  • Чамац 1
  • час 8
  • часа 9
  • часници 1
  • часништво 1
  • часова 1
  • част 4
  • чашу 1
  • чега 2
  • чека 1
  • Чекај 1
  • чекају 1
  • чекао 1
  • чекаоница 1
  • чела 2
  • чело 1
  • челу 3
  • чему 8
  • честита 1
  • честитају 2
  • честитам 2
  • честитања 1
  • честитање 1
  • честитању 1
  • честитати 4
  • честитке 2
  • чета 5
  • четвртог 1
  • чете 1
  • четири 5
  • четрдесет 1
  • чешће 1
  • чим 1
  • Чим 3
  • Чиме 1
  • чиме 2
  • чини 3
  • чинили 2
  • чиним 4
  • чинимо 1
  • чинити 1
  • чиновник 6
  • чиновника 5
  • чиновнике 2
  • чиновником 2
  • чиновници 12
  • Чиновници 4
  • чиновницима 2
  • чиновничка 1
  • чиновништво 2
  • чиновништвом 1
  • чисто 6
  • Чита 1
  • чита 4
  • читав 3
  • читавих 1
  • читавог 1
  • читавом 1
  • читајте 1
  • читају 3
  • читајући 2
  • читала 1
  • читање 1
  • Читао 1
  • читао 2
  • читаоница 1
  • читаоници 1
  • читаоницу 1
  • читаоце 1
  • читате 1
  • читати 6
  • чича 3
  • члана 2
  • чланак 3
  • чланака 1
  • чланке 3
  • чланова 1
  • чланове 2
  • чланови 2
  • члану 1
  • чланцима 1
  • чланчића 1
  • човек 29
  • човека 6
  • човеку 3
  • човече 1
  • човечијег 1
  • човечић 2
  • чоколадом 1
  • чохом 1
  • чу 1
  • чува 1
  • чувар 1
  • чувена 3
  • чувеног 1
  • чувеном 1
  • чуда 13
  • Чудан 2
  • чуди 3
  • чудите 1
  • Чудна 1
  • чудне 2
  • чудни 1
  • чуднијој 1
  • чудним 2
  • чудних 1
  • чудно 3
  • Чудновато 5
  • чудном 1
  • чудну 1
  • Чудо 1
  • чудо 4
  • чудовишта 3
  • чудовиште 1
  • чуђења 1
  • чуђење 1
  • чуђењем 4
  • Чујем 1
  • чујем 4
  • Чујте 1
  • чули 1
  • чуо 5
  • чух 1
  • џепа 2
  • шаблону 1
  • шалу 1
  • шаље 3
  • шапатом 1
  • шапућући 1
  • шареним 1
  • шарену 1
  • шашавости 1
  • Шерет 1
  • Шесет 2
  • шесет 5
  • шеснаест 2
  • шест 1
  • шетао 1
  • шеткају 2
  • Шеф 5
  • шеф 6
  • шефовима 1
  • шефом 2
  • широко 1
  • широком 2
  • широм 1
  • шкандале 3
  • шкандали 1
  • шкодило 2
  • школа 5
  • школама 2
  • школе 4
  • школи 1
  • школован 3
  • школовани 1
  • школске 1
  • шкргутом 1
  • шљива 1
  • шљиварског 1
  • Шта 26
  • шта 36
  • Штампарија 1
  • штампе 1
  • штампу 1
  • штап 1
  • штапом 2
  • штеди 1
  • штедити 1
  • штедљива 1
  • штедљиви 1
  • штедња 2
  • Штедња 2
  • штедње 4
  • штедњи 2
  • штедњом 1
  • штедњу 1
  • штета 1
  • Штета 2
  • штете 3
  • штетном 1
  • штетну 1
  • штету 2
  • што 134
  • Што 5
  • шум 1
  • шумарство 2
19703 matches
.</p> <p>— Нисте знали?!...{S} Којешта! а непрестано вам говорим да због разних важних изненађе 
на истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без одликовања.{S} Св 
>Најзад: „Стил и особине стила у акту“, а завршено опширним текстом од неколико табака: „Парале 
ч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.</p> <pb n="11" /> <p>Једна куварица је о 
једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на памет говори лекцију из Ботанике:</p> <p>— Ова 
ни.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p> 
славну и витешку прошлост нашег народа, а на смрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде  
игу, те он поставља, бира место народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свем 
етком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препричам и другима.{S}  
ло личи на обична <pb n="15" /> човека, а онако ми збунио цео град, упао као какво чудовиште... 
а срез са великим персоналом чиновника, а над свима су покрајински економи, и има их двадесет,  
 ја га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.< 
амести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан 
и по званичној дужности, на квит посла, а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, 
вако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру  
тадоше гологлави с приклоњеним главама, а министар председник узе <hi>његов</hi> куфер у наручј 
 цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било, у свакој кући пун таван логика, ал’ 
ош прилично говорили о разним стварима, а између осталога господин министар ми напомену како ће 
 природе, то не прође ни петнаест дана, а Главни се Просветни Савет искупи у седницу.{S} Између 
ногим државним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара  
{S} Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S}  
 сам честитања од најотменијих грађана, а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљад 
ти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа: издајничком, гадном,  
о министра просвете вршила његова жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалн 
се најоштрије осуђује прошла владавина, а у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и  
едан странац, коме је сад шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним 
коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о при 
су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по наглим селима Анути из  
сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни мук 
господине, граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је не 
 доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас:</p> <p>— Господин ми 
 из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцка 
м граду, где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш т 
ете.{S} Он и министар финансија напред, а куфер у наручју министра председника опкружен првосве 
/> Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.</p> <p>Кола с 
досадашњи уџбеник избацити из употребе, а узеће се уџбеник.... (име писца сам заборавио.“</p> < 
рими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник неки његов 
а влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој било да јој народ преко посланика изјави 
 његовог стола је сто за чланове владе, а мало даље сто за секретаре клуба.{S} Прво један секре 
 мало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> <milestone unit="subSe 
ало проспава!</p> <p>Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је могуће, јав 
огу разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени...{S} Ја држим, господине, да у томе 
д ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и  
лице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при свак 
 пошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.</p> <pb n="13" />  
аше пуно поверење и осудише рад прошле, а за тим влада изнесе пред народно представништво предл 
оворило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков м 
огу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И тако лагано <pb n 
илна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће овај оволики с 
ању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколи 
ц остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри идући му у сусрет 
земљакињом.{S} У том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година он умре.{S} Он ми мног 
ним грбом у среди, све радње затворене, а сваки саобраћај прекинут.</p> <p>— Шта је ово? упитам 
к говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник је одговарао родољ 
што се каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ разних подлистака и романа прочитао је више од дв 
{S} Он се, рецимо, родио..{S}74 године, а скупштина његов дан рођења прогласи да је у години..{ 
Просвете ПН. 5860, од 2-III ове године, а према одлуци XV седнице Главног Просветног Савета, др 
p>После учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и 
се и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха, ха ха! 
пасти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан 
жавног посла одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно пребродише све препоне 
а момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ј 
Родољубиви грађани поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја места за столом.</p> <p>— Браћ 
ра музика <pb n="37" /> кроз све улице, а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме свечаност. 
ког интереса по наше поштоване читаоце, а по могућству гледаћемо да донесемо и његову слику у н 
 граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кро 
отску.{S} У осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n="58" / 
 трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика <pb n="37" /> кроз  
износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликова 
према нашим примедбама савесно исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“< 
текнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изг 
а кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба к 
ан део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, а министар је тражио да место тога уђе чланак пливању.{ 
ли се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним  
а и удружења <pb n="109" /> у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштав 
адујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедо 
S} Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то з 
а распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у зат 
а температура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: просто да се см 
их планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш  
авде узео је отправљати министар војни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, к 
дног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам 
ано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Ст 
ромени, одмах се расписују нови избори, а то значи бар месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у  
нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме свега обли 
приметим у страху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Пита 
.</p> <p>— Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! р 
, у којима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“< 
ота нова влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страдији нису вични.{S} Искрен 
 је изволео љубазно и свесрдно примити, а том приликом је и шеф у име свију чиновника свога над 
и до земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:</p> <p>— Молим вас, господине, 
S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!</p> <p>Никако нисам мог 
 тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше:</p> <p>„Чудна земља! мисл 
енађења сваког дана, чинимо свечаности, а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измисли 
в предака мојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели: 
 пошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна радозналост све већа и већа у јавном мњењу. </ 
цију; затим су постављени и наставници, а већ увелико је започето зидање велике зграде, која је 
 уђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто д 
који је са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спреми 
 прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели 
 ствари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака — пропагација наше народне идеје  
ону свога дома појави се седи државник, а громогласно „Живео!“ проломи ваздухом и одјекну целим 
 народа и понос земље! заврши говорник, а хиљадама грла узвикну:</p> <p>— Живео!</p> <p>Мудри д 
/> двојицу и ставише решење у записник, а деловођа има дужност да то изврши.</p> <p>Сад долазе  
 по литерарним облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и они бе 
 преко воде, тамо, што се види? упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити.</p> <pb 
народном <pb n="88" /> оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу:</p> <p>— Гос 
веде једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци <pb n="23" /> ногу преко  
ер у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар финансија опет штап знаменитог човека.{S} По 
аћај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.{S} Кога год погледа 
сти писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше вазда 
иску са поједним економом покрајинским, а они после о томе извештавају министра, преко његових  
ојих предака, моја домовина — помислим, а гласно запитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш  
 закону, који је постао вашом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p 
 Прво један секретар прозове све редом, а затим се почиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека устану сви 
тавише пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом.</p> <p>— Где смо сад ово? упитам он 
ико корака, <pb n="9" /> док од једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију  
ње и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и  
Ко је научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинск 
/hi> изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, 
p> <p>Још сам с неколицином разговарао, а између осталих и с једним униформисаним чиновником, к 
о било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске партије биле и раније, пре мога ми 
а то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитви има много више смисла због ових 
ик.</p> <p>— Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p>Министре збуни та реч <hi> 
у за државне питомце?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати јер ће им се  
ричао ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарству, и како мисли да на 
воре о зајму, у некима и једно и друго, а владини листови пишу како никад земља није била у бољ 
дан тај Просветни Савет је свега и био, а мислио би човек има бар тридесет споредних).</p> <p>„ 
за по једно његово одликовање запамтио, а већ све изређати било би немогућно.</p> <p>Елем, кад  
аљске.</p> <pb n="106" /> <p>И за мало, а у маси се зачуше гласови:</p> <p>— Министри, министри 
пог уговора, протера из Страдије тајно, а после три дана да владини листови донесу белешке:</p> 
нисам, што ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита председник.</p 
 за посланика на једно упражњено место, а он је наш човек и помагаће својски постојеће политичк 
на састане се Савет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га 
 привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и кора 
 <p>— Млади још, држећи: паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године.</p> <p>— Ваш 
ми о врат, неколико прикачише на капут, а сем тога метуше још дваестак разних медаља и спомениц 
Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством 
од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то  
>У вече је опет настало весеље у граду, а затим миран, тих и спокојан сан родољубивих и куражни 
с оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оц 
дна се зове по неком заосталом обичају, а у ствари посланике поставља министар полиције.{S} Чим 
праву да у име збор потпише резолуцију, а збор се разиђе у највећем реду.</p> <p>На улици опет  
дам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем, нисам га пр 
ва изговорио дирљив говор у точ смислу, а господин министар је захвалио свима на тој реткој паж 
то сам <pb n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздр 
т су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n="100" /> сам 
мирне и тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутел 
великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше 
иција, узеше пандури разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен ф 
оре, претресајући своје невоље, одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно 
воме министарству почео уводити штедњу, а на томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, ка 
гији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у пре 
светао задатак.{S} Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чи 
и ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице за велеиздају петорици људи који п 
 је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет 
те од истих људи сваком новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти људи.</p> <p>Чиновниц 
старање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео је отправљати министар в 
ној старој књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног 
ање на вратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господски оде 
 Ти си луд, тако матор... — Исправан... а камо ти одличја?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Лажеш, мато 
е ваздух по улицама овог срећног града: а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетл 
ом прекорно, тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета 
будућности миле им и напаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене г 
е овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{ 
о према непријатељима да будемо нељуди: а што они тако зверски поступају према нама то ће им Бо 
 су стари људи, доста су се и наживели: а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикн 
> <p>— Али, молим вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме мин 
н: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на о 
 штедње на културни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада написала две приповетке, опет з 
 „Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напреда 
ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико наступиле с пољ 
ви, да се види која је страна победила; а у ствари је то одређено много пре него што је и држан 
а да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.</ 
мпература, верујте, задаје много бриге; а температура је за војску главна ствар.{S} Ако темпера 
е стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мир 
струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио какву корисну књигу за награђи 
н је иначе пиљар, али радо чита романе; а новине гута, што се каже.{S} Чита сваке наше новине,  
ји ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само то како је пре неколи 
екидоше говорника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник продужи:</p> < 
 г. министра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу з 
с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кик 
 на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњ 
х мало час, нека причекају, рече момку; а за тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако у 
просвећени да будемо узвишенији од њих; а после тога, треба бити опрезан да се не замеримо сусе 
ње може се само пожелети, <pb n="30" /> а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам 
ти и свечаности и парада; <pb n="71" /> а куд би све то могло бити без војске?{S} То је бар за  
p> <p>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало см 
 њега:</p> <p>— Куда жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриотом још горе пр 
у години..{S}69.</p> <p>— Чудновато!{S} А што му то треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има  
ита (или му читају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновници држе предавања о савременом рац 
реје, Грке, Цинцаре (откуд они?!)...{S} А које сте ви народности, ако смем питати?</p> <p>— Па, 
ео град, упао као какво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? за 
о.{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и уморила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи цел 
е?</p> <p>— Преко осамдесет милиона.{S} А ево како је распоређен: </p> <p>За бивше министре, ко 
 волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала потреба за знањем страног јез 
тоје, морати измислити какву заверу.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, све 
треба да важе; али некако, по навици, — а и радије, да видите — употребљавамо старе законе. </p 
ћи?</p> <p>— Нема шта да једе!</p> <p>— А ти?</p> <p>— Потпуно сам задовољан.</p> <p>— Седи.</p 
звести још осамдесет генерала.</p> <p>— А колико их имате сада? упитам.</p> <p>— Имамо их доста 
мој колега министар грађевина.</p> <p>— А и он је историк? прекидох га питањем.</p> <p>— Надрии 
 ал’ нисам питао како се зове.</p> <p>— А одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једн 
своје важно и убедљиво питање.</p> <p>— А параде?</p> <p>— Какве параде?</p> <p>— Та зар се још 
и огласи је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су деца? упитам.</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па  
 у своје ћилибарске бројанице.</p> <p>— А народ? питам.</p> <p>— Који?</p> <p>— Па народ у тој  
чају који ће ускоро наступити.</p> <p>— А ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав 
још може доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема никакве опасности.</p> <p>— Али ја држим, го 
ази у редовни годишњи дефицит.</p> <p>— А просвета?</p> <p>— Просвета?{S} Е она већ, разуме се, 
 честита министру председнику.</p> <p>— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мис 
ве остало мање важно у буџету.</p> <p>— А на просвету, војску, и остало чиновништво?</p> <p>— Ј 
ије о земљи и народу, и додам:</p> <p>— А нарочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и 
е тек један присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овде добио улогу опозиционара.</p> <p>— Ј 
аше тога што отвори збор за председника а оне друге сазиваче за остало зборско часништво.</p> < 
 реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.</p> <pb n="11" /> <p>Једна куварица ј 
љубивим зборовима.{S} Нико није изостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне новине: резолу 
ху, са свима лентама и силним орденима (а све не носе у редовним придикама, већ по неколико сам 
ком покретања једног патриотског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће 
одски одевен човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да 
 ће народ плаћати?</p> <pb n="54" /> <p>А колики су приходи у земљи, господине министре, то је, 
родне захвалности.</p> <pb n="39" /> <p>А већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умн 
“, како су то Страђани назвали. </p> <p>А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове ве 
заиста бити врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди?  
p> <pb n="43" /> <p>— То је онда ужасна администрација? приметим.</p> <p>— Врло велика.{S} Наше 
рства, за почасног председника општине, Академије Наука, и свију могућих хуманих друштава и удр 
 спремише написмени поздрави, који беху акламацијом усвојени, али да се само на неким местима у 
аквим сте односима са суседним земљама, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Е, како д 
<p>— То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време? рекох.</p> <p>— Морао сам ж 
епатриотизма.</p> <p>— Шта он доказује, ако смем знати? упитам га.</p> <p>— Не доказује он ништ 
и оштрије кораке.</p> <p>— Шта мислите, ако смем запитати, господине министре, у таквом случају 
 донесу оштрије резолуције, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо 
, ни сада нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет не 
 они?!)...{S} А које сте ви народности, ако смем питати?</p> <p>— Па, ја управо, како да вам ка 
а земаљских почео нешто о томе бринути, ако не би био случајно заузет својим домаћим пословима. 
ар задовољан одговором; можете сад ићи, ако је повољи.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони и из 
иге и невоље.</p> <p>— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавез 
колико ту има његовога незнања, па чак, ако хоћемо право, и непатриотизма.</p> <p>— Шта он дока 
ераваху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Господин Министар, веле, ради  
ржавника Симона“ (мислим, тако се звао, ако се добро сећам).</p> <p>По свима улицама и хотелима 
е дивно чудо! рекох.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У ћару 
ра просвете.</p> <p>— Нека важна ствар, ако смем питати?</p> <p>— Врло важна.{S} Управо неодлож 
нутрашње политике ствари.{S} На пример, ако је која општина у рукама опозиционара, онда треба у 
рије у земљи.</p> <p>— Колики је буџет, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Лањске го 
 још могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.</p> <p>Сад долази стручно 
мпература је за војску главна ствар.{S} Ако температура није као што треба, војска неће ваљати  
.{S} За овакав случај казни се кривац — ако се његова погрешка докаже сведоцима — од десет до п 
ађаја па југу наше миле земље.</p> <p>— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата?  
е, а ја приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је могуће, јавите господину министру да један стран 
а овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњак 
естита министру председнику.</p> <p>— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мисли 
 из буџета на поверљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p 
амоли збор за дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише м 
н којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погр 
им изразом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па как 
с, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шк 
се пиће.</p> <p>Трећег дана министри, и ако мамурни од весеља, морадоше жртвовати и одмор тела  
свет се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? 
во! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло де 
жа.</p> <p>— То не разумем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не р 
> <p>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах због те неразмишљености.</p> <p>—  
екох господину министру доста љутито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те р 
ћу вам причати о том срећном племену, и ако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада 
им, <pb n="45" /> примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш 
хотице уздахнем.</p> <pb n="63" /> <p>И ако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак збо 
грабим реч. </p> <p>— То све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размере?</p> <p>— Е о 
јанствено.</p> <p>— Лепо, приметим, али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове инт 
јавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у опасност с 
Шта? зар још нема никакве завере?“ само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим ср 
адирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико наступиле с поља, онд 
ти у читаоници, где чита (или му читају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновници држе преда 
pb n="80" /> <p> <hi>III.{S} Директоров акт.</hi> </p> <p>1.{S} Порекло и историја акта.</p> <p 
 реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га према примедбама стручњака ис 
 2., част ми је умолити Вас да проучите акт директора...ске гимназије у погледу граматичком, си 
оведе Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министарства (уз њега реферат у прилог 
та силном преписком нарасте тако велики акт да га човек може једва на леђима понети.</p> <p>Сви 
вету:</p> <p>„Размотрили смо и проучили акт директора...ске гимназије и имамо част поднети Саве 
у овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору...ске гимназије, да га према нашим  
их).</p> <p>„У прилогу % шаље се Савету акт директора...ске гимназије да у њему проучи граматич 
.</hi> </p> <p>1.{S} Порекло и историја акта.</p> <p>2.{S} Особине језика у и њему према особин 
ем раду по том предмету.{S} Од најмањег акта силном преписком нарасте тако велики акт да га чов 
дотерује се само стилизација и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, па 
 месеца.“</p> <p>На полеђини превијеног акта стоји:</p> <p>„Министарство Просвете.</p> <p>П.Н.{ 
ију осталих.{S} Чиновници немају кад од акта да дигну главе по вазда.</p> <p>После малог ћутања 
ма и без предлога.</p> <p>Посматрао сам акта.</p> <p>Један директор, на пример, пише: „Господин 
ацима:</p> <p>„Господине.</p> <p>„Према акту Господина Министра Просвете ПН. 5860, од 2-III ове 
есно исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“</p> <p>После читавих месец 
" /> <p>Најзад: „Стил и особине стила у акту“, а завршено опширним текстом од неколико табака:  
бака: „Паралела између језика и стила у акту директорову и стила у Омировој <title>Илијади</tit 
иска пола године <pb n="82" /> док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се о 
речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову и ту учинили стручне замерке. </p> <pb 
и</hi> и <hi>нужно</hi>.“ (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљком).</p> <p>Испод тога мин 
ом Савету исцрпан реферат о директорову акту на коме су заједнички радила оба стручњака.{S} Реф 
е било, у свакој кући пун таван логика, ал’ памети није било, на сваком кораку говорило се о шт 
 знам.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</p> <p>— А одакле си ти?  
о.</p> <p>— Па има и будалаштина много, ал’ то мене слабо занима! рече онај хладнокрвно и узе о 
школовани људи.{S} Ја сам доктор права, али то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министа 
>Сад се ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би приметио, приберем се и, приђем, те му  
говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљ 
м.</p> <p>— Имамо их доста, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље.{S} Замислите 
анас сам био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно 
аље, разговарали смо о многим стварима, али се господин министар ни једном речју не дотаче пита 
ем просвете, иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит.</p> <p>— А прос 
мим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интереси наше м 
 љутито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да ј 
сам посетити господина министра правде, али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуст 
<p>— Тако је.{S} Народ има све слободе, али их не употребљава!{S} Управо, како да вам кажем, ми 
ела, много земаља, многе људе и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, 
 рекох.</p> <pb n="29" /> <p>— Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, 
 у буџету, приметим. </p> <p>— Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а ост 
тво <pb n="61" /> после извршене тешке, али племените, узвишене дужности.</p> <p>На многим мест 
ваљда по угледу на остале стране земље, али у ствари скупштина и посланици код нас раде само он 
их да сам погрешио и пошао другом коме, али ме униформа вишег официра што је господин министар  
>— Зар се не сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодило.</p> <p>— Како шкодило, зашто? </p> 
ни мало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а не 
</p> <p>— Предузеле би се оштрије мере, али опет тактично, мудро, смишљено.{S} У први мах бисмо 
љути се други.</p> <p>— Знам, молим те, али не иде, није тактично! опет ће први.</p> <p>— Какав 
под ока, испитујући.</p> <p>— Извините, али никако не могу.</p> <p>— Е, видите, то је најновији 
ја уграбим реч. </p> <p>— То све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размере?</p> <p>— 
словима.{S} Он, сиромах има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима.{S}  
а о његовој породици.{S} Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство.< 
а земља предака мојих! помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме в 
е нисмо још ништа темељније размишљали, али није искључена могућност да баш заиста наступи кака 
р!</p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам  
здрави, који беху акламацијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно 
о себе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих.{S} Тако сам прошао кроз толики с 
 друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет 
тељске чете, то нису тако важне ствари, али главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба 
ен у земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за два три дана доћи у 
ад су се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глу 
ви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! рече поношљиво, задово 
орило се, јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубље није дало, да то учини.< 
земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, али помислим, да то могу бити два далека народа, једног 
 братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.{S} Мало по мало преста  
 — упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Знам, али како ће влада имати пуно поверење ове скупштине?</p 
 Осудићемо прошлу владу!</p> <p>— Знам, али како ћете то ви исти посланици кад сте до јуче пома 
и сваки поступак владе.“</p> <p>— Знам, али како се, Господине Министре, то може извести? упита 
ру причу?</p> <pb n="74" /> <p>— Нисам, али је врло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље било?< 
дима, па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у полити 
м делима и сјајном прошлошћу, помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтерес 
остојанствено.</p> <p>— Лепо, приметим, али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове 
одине? рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом, климајући главом прекорно, тужно, 
који ће у први мах изгледати неподесан, али после ће се тек видети благотворни утицај ове крупн 
ти. </p> <p>И заиста сам био изненађен, али само из других разлога: али сам се правио како ме б 
преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као ста 
ири и мисле да би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало дубље и свестраније размисл 
 <p>— О још како!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; а новине гута, што се каже.{S} Чи 
може да буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и  
т затим покуша да је изговори на памет, али без успеха, погреши.{S} Ова се процедура понављала  
 До душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бит 
уција би једногласно примљена у начелу, али при бурној дебати у појединостима би још усвојено д 
а, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну.{S} Извозе само свиње.</p>  
ам путовао по туђину, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој зем 
ирању.{S} Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансиских  
ам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста 
 изненађен, али само из других разлога: али сам се правио како ме баш та реткост задивљује.</p> 
нисам могао у одређено време честитати: али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвал 
рити сви војници и старешине од једном: али ће се изговарати побожним скрушеним гласом.{S} Зати 
ст, мисле и наши официри и наша војска; али ми чланови данашњег кабинета гледамо на ствар много 
 је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу њего 
/p> <p>— Има, хвала Богу, има их доста; али све једно; појешће се овде те свиње, још ће бити је 
 <p>— Та она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи  
слободоумне законе, који треба да важе; али некако, по навици, — а и радије, да видите — употре 
ретрпети грдну штету.</p> <p>— Тако је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ  
ли мозгови сарадника опозиционе штампе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ н 
ваше земље?</p> <p>— Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачни ка 
у која треба, одредити војни свештеник; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирн 
ам о томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи по свему, врло добро, врло добро...{S} Није  
а решише да земљу задуже повећим дугом; али како се око закључивања тога зајма мора потрошити д 
ац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, к 
{S} То тако мора ићи у почетку потешко; али ће се народ постепено навићи, па ће долазити и сам. 
ест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција хоће.</p> <p 
вар, господине мој, што тамо људи гину; али мени је главно да свршим прече ствари, корисније за 
те?</p> <p>— Та деце нема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке скупштинске, да та госпоја 
Тхе, што?...{S} Наша вечита неслога!{S} Али ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патрио 
— Омирова <title>Илијада</title>!...{S} Али, врло, врло... ретко — издање!.. изговори сладећи с 
к и заједљивих чланака против Анута.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече ми 
 пева и држе се родољубиве здравице.{S} Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господ 
ци слободе у мојој милој постојбини.{S} Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати  
та ми закључимо зајам, па тако опет.{S} Али се и <pb n="53" /> с друге стране старамо па у неки 
ије ушла у овогодишњи државни буџет.{S} Али, није лако за министре; јер они, разуме се, треба д 
 <p>— То вам је дивно, рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p>  
 А не, нема никакве опасности.</p> <p>— Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност 
и? понови он с болним уздахом.</p> <p>— Али, молим вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, 
јој ми толико пута отац причаше.</p> <p>Али, тражећи домовину моју наиђем на интересантну земљу 
редаје о пливању у хладној води.</p> <p>Али, то су већ ситније ствари што се мења једно место у 
<p>— Ја волим да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора н 
лост нашег народа, а на смрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој мило 
младића из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају на глас сваки свој предмет: ко историју,  
рих, на чак и заједљивих чланака против Анута.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дођ 
{S} Најоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући:{S} Доле с њима! </p> <p>3. С гнушањем 
Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се во 
јенергичније осудити варварски поступци Анута.</p> <p>И ту одмах изабраше тројицу, који су добр 
оше као жртве зверског насиља дивљачких Анута милостиви Бог да рајско насеље!{S} Бог да им прос 
угу упадају и пљачкају по наглим селима Анути из суседне земље...{S} Но то није ништа...{S} То  
> <p>Он се одобровољи и исприча ми како Анути, <pb n="57" /> једно ратоборно племе, упада с југ 
нушањем и презрењем констатујемо, да су Анути некултуран народ недостојан и пажње својих просве 
н родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од говорника био сагласан с предло 
 била тако очита будалаштина тући се са Анутима.{S} Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о о 
 јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање невиних, мирних гра 
и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изв 
нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да с 
ма наше земље, због варварског понашања Анутских чета, налазе се побуђени да донесу следећу рез 
. </p> <p>— То све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размере?</p> <p>— Е онда бисмо  
е на границу и спречити опасност од тих анутских чета?“</p> <p>— Вас можда чуди овакав мој план 
 помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбољи н 
и развијају се у засебне језике.</p> <p>б.{S} Дијалекти нашег језика.</p> <pb n="80" /> <p> <hi 
одине.</p> <p>— Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? </p> <p>— О још како!{S} Он 
а</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сад шесет година, а није ни 
е у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себ 
тупим, уморним погледом.</p> <p>— Ви се бавите историјом?</p> <p>— Ја?! узвикну министар с нешт 
ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом  
и написан родољубиви говор.</p> <p>И на балкону свога дома појави се седи државник, а громоглас 
 три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске груне г. Хорије, те ће ту потписати уговор.</ 
 морао сам ићи пристојно, <pb n="22" /> бар са неколико ордена; те тако нико не обраћаше пажњу  
т је свега и био, а мислио би човек има бар тридесет споредних).</p> <p>„У прилогу % шаље се Са 
 за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.“</p> <p>На полеђини превијеног акта  
м!</p> <p>— Проста ствар...{S} Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи.</p> <p>— Т 
 све то могло бити без војске?{S} То је бар за данас главни њен задатак.{S} Нека упадају неприј 
Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и  
рати измислити какву заверу.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на  
 па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p> <p>Престадоше узвици, настад 
ах се расписују нови избори, а то значи бар месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у оваквом слу 
 ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре! </p> <p>Најзад, после  
>— Где смо сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мн 
дине, реците сами од куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина динара? заврши министар и  
и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши претходници.</ 
но радознала, света, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p> <p>Прест 
 упитах.</p> <p>— Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири д 
рво одем министру иностраних односа.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њи 
е опет дубоко поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми та проклета температура, верујте, задаје много б 
/p> <p>— Ништа! рече министар.</p> <p>— Баш ништа? </p> <p>— Шта би!..{S} Народ као народ!</p>  
 он каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало о 
лом трбуху, и започе разговор:</p> <p>— Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја са 
а сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега. </p 
ишљали, али није искључена могућност да баш заиста наступи какав срећан случај.{S} Ви можда зна 
</p> <p>— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закон 
ладу! гунђају она седморица.</p> <p>— Е баш је оскудица у овој опозицији! узвикну очајно минист 
бавезне за сваког као закон.{S} Јуче је баш један грађанин поднео скупштини молбу, да му се дан 
шчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до крај 
угих разлога: али сам се правио како ме баш та реткост задивљује.</p> <pb n="41" /> <p>— То вам 
рана посматрају странца и закључе да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош да су  
а господин министар ми напомену како ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше речи, тог и 
чајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.</p> <p>Прођем тврђав 
глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као просвећени да будемо узвишенији од њих; 
м, а гласно запитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није ч 
го нежним нежним танким гласом; сад сам баш свршио своју редовну молитву.{S} Ја то чиним увек к 
 спремао распис свима командама.{S} Ево баш ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како су у последње вре 
е, држим, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није важно!...{S} Како да вам кажем? управо не зн 
акуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{ 
 наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа“;</p> <p>2.{S} Најоштрије осуђујемо дивљ 
из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши 
 од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести бољим путем, срећнијој будућн 
 протичу и умивају својом водом градске бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је отац нешто причао о је 
опозиционара.</p> <p>— Ја нисам, што ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па  
лити и у злој намери протурати скучени, бедни и излапели мозгови сарадника опозиционе штампе; а 
екаквим шареним униформама са сабљама о бедрици.{S} Нисам се хтео одмах јављати министру, желећ 
рцу, који милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш д 
м.</p> <p>— Не, не, господине министре, без ласкања, боље се не да пожелети.{S} Народ је, видим 
м могао <pb n="16" /> мирно ићи улицом, без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам 
ј врло тежак при тако огромном раду.{S} Без сумње сте размишљали о каквом важном финансијском п 
ника и поведем с њим разговор:</p> <p>— Без сумње ће кабинет пасти, пошто остаје иста скупштина 
министар равнодушно, и изгледаше као да без воље прича ту причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Ко т 
 <p>— Чујте људи: човек од шесет година без иједног јединог ордена!</p> <p>Гушање, граја, врева 
на сваки начин има доста прихода, доста без сумње! рече министар и с убеђењем и неком стручњачк 
>— Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!“</p> <p>Још је вазда било таквих књижица.</ 
асан с предлогом првог говорника, да се без икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне природе 
тнице, падежи свакојаки, с предлозима и без предлога.</p> <p>Посматрао сам акта.</p> <p>Један д 
очели чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будуће  
тим покуша да је изговори на памет, али без успеха, погреши.{S} Ова се процедура понављала неко 
ни стручњаке ништа питати, јер би и они без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају упу 
ложене измене у законима, јер су закони без тих измена и допуна сметали неколицини министарских 
pb n="71" /> а куд би све то могло бити без војске?{S} То је бар за данас главни њен задатак.{S 
ека“, а на великој табли насликан човек без одликовања.{S} Свет се почео окупљати око тог чудов 
ветине, што би морало бити да сам онако без одличија пошао.</p> <p>Онај ме пандур одведе у гост 
и добро наше отаџбине.{S} Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета са заставом 
чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у т 
{S} Ни једног јединог места нема где не бејаше донета оштра резолуција поводом „последњих немил 
ени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да 
чити свечан изглед, на кућама истакнуте беле заставе са народним грбом у среди, све радње затво 
б.“</p> <p>Писац те чудне приче, путних бележака (шта ли му је тај састав строго узев по литера 
е, писац те чудне приче, односно путних бележака овако почиње:</p> <pb n="2" /> <p>„Педесет год 
новине писале о мени.{S} У једнима беше белешка: </p> <pb n="20" /> <p> <hi>Чудо од човека</hi> 
осле три дана да владини листови донесу белешке:</p> <p>„Влада енергично ради на остварењу ново 
м преда мном, на пола часа хода, где се бели град што га две реке запљускују.{S} Као да осетих  
орбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим своју славну домовину.</p> <p>Педе 
новић</p> <p>СТРАДИЈА.</p> <p>I </p> <p>БЕОГРАД:</p> <p>Нова Електрична Штампарија Петра Јоцков 
ладог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, да старе и слабије изгазе и изгрувају.</p> < 
анца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не  
ијакер.{S} Метуше ме у фијакер око кога беху наоружани пандури, да одбијају свет. <pb n="12" /> 
ах се спремише написмени поздрави, који беху акламацијом усвојени, али да се само на неким мест 
донеше његову слику.{S} Многи чиновници беху у почаст тога дана унапређени, многи полицајци и о 
ространу салу једног хотела у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за сазива 
ладином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у који 
И заиста о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда нових саопштења:</p> <p>„Чиновн 
 све новине писале о мени.{S} У једнима беше белешка: </p> <pb n="20" /> <p> <hi>Чудо од човека 
ш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак обј 
 баш поводом тог срећног случаја о коме беше речи, тог истог дана произвести још осамдесет гене 
— То не разумем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не разумете?... 
м.{S} У том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година он умре.{S} Он ми много причаше 
м грудима и нежним танким ручицама, тек беше свршио молитву мало пре него што мене прими.</p> < 
су разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жури овај ов 
ворници све јачи и јачи.{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима. 
 судбоносни уговор; управо у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна <hi>будућн 
нокрвно и узе опет крпити мреже.</p> <p>Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам:</p>  
вљен његовим ватреним речима: и од Бога би била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S} Ни  
радији оснује неколико таквих школа, да би се тиме поправиле рђаве финансиске прилике у земљи.{ 
Ми у кабинету помажемо један другог, да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила.{S}  
мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није  
гог нису могли гледати.{S} Министар, да би своме противнику што више пакостио, нареди да се чак 
анутску.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало ду 
ци се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p 
 земља коју сам крвљу овојом натапао да би слободна могла бити.{S} Несрећна судбина моја не дад 
по земљу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и министар спољних односа земаљских почео н 
свећених суседа.“</p> <p>Ова резолуција би једногласно примљена у начелу, али при бурној дебати 
 и ја као пренеражен том страхотом која би постигла целу земљу због незнања и неразумевања мини 
, али при бурној дебати у појединостима би још усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још 
е, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би с 
 да легнем, да мало проспавам...{S} Шта би друго?...{S} Немам посла, па од дуга времена просто  
стар.</p> <p>— Баш ништа? </p> <p>— Шта би!..{S} Народ као народ!</p> <p>— То је дивно чудо! ре 
кнем, и ако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити.</p> <p>— Да, господине мој 
рој књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног времен 
т ће министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, как 
о кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.{S} Један мој д 
вечаности и парада; <pb n="71" /> а куд би све то могло бити без војске?{S} То је бар за данас  
а полиције, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кланцали по буџацима.{S} О 
е, у таквом случају?</p> <p>— Предузеле би се оштрије мере, али опет тактично, мудро, смишљено. 
 положај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене  
 одмах журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста пит 
ика у толикој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи 
 разумела своју дужност те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на решавањ 
изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врл 
к хтедох запањити од чуда, али да он не би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам 
ских почео нешто о томе бринути, ако не би био случајно заузет својим домаћим пословима.{S} Он, 
рого по закону казните сваког оног који би било ову или другу коју реч, било граматички облик р 
ржавном трошку, па ће се младожењи који би узео министрову ћерку, дати велики положај, који ина 
ар се не сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодило.</p> <p>— Како шкодило, зашто? </p> <p> 
м као министар војни тако урадио, могао би који од команданата на југу земље употребити војску  
росветни Савет је свега и био, а мислио би човек има бар тридесет споредних).</p> <p>„У прилогу 
/p> <!-- ovde --> <p>И тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово  
лавар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном тренутку, управо у најсудбоносниј 
 добротворне цељи пет динара.</p> <p>Ко би све попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно њего 
и невоље.</p> <p>— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу пр 
ом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са 
амо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико наступиле с поља, онда би 
 пажњу на температуру у касарнама, како би био задовољен тај најбитнији услов за развијање војс 
>— Ето видите, опет ће министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље у 
 не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би се опет живети! одговори ми равнодушно.</p> <p>У даљ 
век пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! рече п 
ар овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђавих случајева.</p> <p 
овање запамтио, а већ све изређати било би немогућно.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја 
ицом, без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличија пошао.</p> <p> 
че ствари, корисније за земљу, него што би била тако очита будалаштина тући се са Анутима.{S} В 
 уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за лудо.</p> <pb n="33" /> 
сам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и они без сваке сумње, по утврђеном нашем српском об 
их од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита ме.</p 
 из привреде, један милион на заснивање библиотека, и један милион на дијурне чиновницима.{S} Т 
То сте дивота удесили!...{S} Доста и на библиотеке трошите.</p> <p>— Е видите, ја сам сада изда 
ог положаја...{S} Ви сте на сваки начин бивали већ неколико пута до сада министар?</p> <p>— Нис 
S} А ево како је распоређен: </p> <p>За бивше министре, који су сад било у било у пензији било  
е?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете...{S} Даровит кочијаш!“ одгово 
деали да Страдија буде оно што је некад била.{S} Ми на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то је не 
дини листови пишу како никад земља није била у бољем благостању.</p> <p>Све више и више стаде с 
н његовим ватреним речима: и од Бога би била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S} Ни јед 
ствари, корисније за земљу, него што би била тако очита будалаштина тући се са Анутима.{S} Ваше 
рости праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили!{S} 
читао неколико листова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара 
ћну мисао, а остале су буџетске партије биле и раније, пре мога министровања.{S} На пример за н 
и, лекару Мирону”.</p> <p>Оваквих вести биле су препуне новине.{S} Свуда су се по земљи спремал 
и часа по подне са својим шефом на челу били су депутативно код господина министра финансија, д 
 куда иђаше он и његова група.{S} То су били чиновници судске и полицијске струке.</p> <p>Зађос 
 Неко ће то морати урадити, па било ми, било други посланици.{S} Влади треба само та формалност 
ог који би било ову или другу коју реч, било граматички облик речи, својевољно <pb n="32" /> ме 
старца без ордена!“</p> <p>Још је вазда било таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна меана истакл 
вољан и срећан.{S} За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! рекох.</p> <pb  
чудно.{S} Неко ће то морати урадити, па било ми, било други посланици.{S} Влади треба само та ф 
— Куда ће овај оволики свет? шта је сад било?...{S} Сигурно депутација каква? мислио сам у себи 
 </p> <p>За бивше министре, који су сад било у било у пензији било на расположењу тридесет мили 
инистре?</p> <p>— Лањске године, кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам  
ига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе, држал 
авајући тиме свечаност.</p> <p>Увече је било осветљење, и опет музика.{S} Уз запаљене буктиње,  
ли смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона.</p> < 
етрпана моралним поукама, а морала није било, у свакој кући пун таван логика, ал’ памети није б 
 кући пун таван логика, ал’ памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостањ 
ло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље било?</p> <p>— Наступила, као што вам кажем радост и ве 
још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би се о 
о по закону казните сваког оног који би било ову или другу коју реч, било граматички облик речи 
Ето видите, опет ће министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утвр 
стре, који су сад било у било у пензији било на расположењу тридесет милиона, за набављање орде 
д, управо чиновници, јер завода није ни било, стајали су под управом министра правде, јер је ми 
одликовање запамтио, а већ све изређати било би немогућно.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и 
еке своје хитне послове, а потребно јој било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење  
озиционар..</p> <p>— То је свеједно, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз владу.</p> <p>— Ама т 
риметим. </p> <p>— Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџет 
им говорима.{S} Наравно, кроз све је то било испреплетано оно одушевљено, громогласно: „Живео!“ 
p>За бивше министре, који су сад било у било у пензији било на расположењу тридесет милиона, за 
кцију из Ботанике:</p> <p>— Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима.{S} Њен се корен у 
ио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш добро те сте дошли, г 
кве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете...{S} Даровит  
године, кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и за 
тра правде, али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у иностранство д 
према Анутима.{S} Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорника, да се без ика 
<p>Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и магацин није изгоре 
n="34" /> од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако 
зврндови <pb n="21" /> веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличи 
н седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и 
узе читати на свом језику.{S} Уговор је био измећу њега и једног шљиварског трговца из унутрашњ 
 господина министра правде, али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао  
а владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.</p> 
 шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па ча 
акве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; у 
p>(Један тај Просветни Савет је свега и био, а мислио би човек има бар тридесет споредних).</p> 
х почео нешто о томе бринути, ако не би био случајно заузет својим домаћим пословима.{S} Он, си 
жњу на температуру у касарнама, како би био задовољен тај најбитнији услов за развијање војске. 
 ме то изненадити. </p> <p>И заиста сам био изненађен, али само из других разлога: али сам се п 
 како уче своје улоге.</p> <p>Устао сам био рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам.{S} 
аве, обично оваке:</p> <p>„До данас сам био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, д 
замера.{S} Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред м 
 официри и мисле да би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало дубље и свестраније ра 
ено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна 
срећном лекару.{S} Један град је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанствену ви 
 сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.</p> <p>— То већ није зе 
истова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара) решим се да од 
а се сву народну бригу, те он поставља, бира место народа, а народ не дангуби, не брине, и не м 
г посланика.</p> <p>— Па то ваљда народ бира?</p> <p>— Па, како да вам кажем?...{S} Јест, оно б 
 осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре! </p> <p> 
 Па, како да вам кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран  
вујемо ту приличну суму годишње само да бисмо народу помогли и олакшали му колико толико.{S} Са 
ва данашњих модерних језика.</p> <p>„Да бисмо ствар што боље и прегледније извели, то ћемо се с 
, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покре 
чета узму јаче размере?</p> <p>— Е онда бисмо и ми предузели оштрије кораке.</p> <p>— Шта мисли 
јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би се опет живети!  
денцијом, и у таквом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, на чак и заједљивих чланака про 
актично, мудро, смишљено.{S} У први мах бисмо наредили да се по целој земљи опет донесу оштрије 
е?</p> <p>— Изгласаћемо! </p> <p>— Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш.{S} То  
о хоћу да препричам и другима.{S} Да не бисте сматрали, да вас овим наговарам на читање, ево од 
 и добре додатке за репрезентацију, што бисте ви, разуме се, трошили на своје личне ствари.{S}  
једно упражњено место за конзула.{S} Ту бисте, што је главно, имали добру плату и добре додатке 
 узвишенији од њих; а после тога, треба бити опрезан да се не замеримо суседној земљи, разлаже  
ислиш?{S} Према таквим животињама треба бити груб и оштар, љути се други.</p> <p>— Знам, молим  
вљу овојом натапао да би слободна могла бити.{S} Несрећна судбина моја не даде ми, да ме, пре н 
помену да ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, пр 
ог разних важних изненађења земљи, мора бити и свечаности и парада; <pb n="71" /> а куд би све  
 Љубица и штедљива Мица.“</p> <p>— Мора бити нека врло лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој с 
одвизима.{S} Код тако сложног рада мора бити среће.</p> <p>Одмах се решим да првом приликом оде 
 има добро уређену читаоницу, која мора бити снабдевена добрим књигама за ратарство, шумарство, 
 <p>„Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобр 
ај.</p> <pb n="73" /> <p>— То ће заиста бити врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме зна 
гао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још држим да сањам.</p> <p>—  
 се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! рече поношљиво,  
ња и подигну многе палате, на којима ће бити записано: „Народ свом великом Генију и избавитељу. 
одизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна плоча и на тој плочи 
ова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа најотме 
купоцени поклон лекару Мирону.{S} То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама д 
аког часа важан догађај.</p> <p>— То ће бити нека срећа по вашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} 
једно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо ни и 
ознати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! рече министар финансија.</p> <p>— 
уплашено.</p> <p>— Да, држим да их неће бити!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда можемо одма 
ва живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце, а п 
т: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{S} Искрено да Вам каже 
ожемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се м 
сматрају странца и закључе да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош да су видели  
— Сви.</p> <p>— До ђавола, па мора неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сваки стаде о 
ету.</p> <p>— Тако је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депу 
граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличија пошао.</p> <p>Онај ме па 
да; <pb n="71" /> а куд би све то могло бити без војске?{S} То је бар за данас главни њен задат 
p>— Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачни као...{S} Овде је х 
ешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџби 
је исти језик, али помислим, да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста,  
усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више.“</p> <p>— То је повољан закон, рекох.</p 
а држе свеће.{S} На грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: „Грађани града Крадије, из ве 
 ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо што детаљније из његова живота, што ће на  
ој заиста важној науци, рекох учтиво да бих колико толико оправдао свој малопрешњи заиста нераз 
оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити.</p> <p>— Збиља, волите ли пастр 
етни гледа своја посла.</p> <p>Кога год бих упитао добијем тако исто мишљење о таквим људима, п 
ом рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.{S} Један мој друг, такође школован, м 
полиције...{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми минист 
дала! одговори овај хладно.</p> <p>— Не бих рекао!.</p> <p>— Та оставите, молим Вас, занесењака 
n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздравим и изађ 
уга пута и да потом потражим рада, како бих од те зараде могао даље продужити пут и тражити сво 
а тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајник, подблагајник, писар, три четири преписача, и 
аше.</p> <p>— Извините, господине, рече благо нежним нежним танким гласом; сад сам баш свршио с 
p>— Морао сам журити, те је, хвала Богу Благовремено откуцан телеграфом цео распис на читав час 
инистар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара о његовој породици.{S} Ја немам 
дња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке земље.{S} Јуче сам у интересу штедње о 
и на то да се ојача култура, привреда и благостање миле отаџбине.</p> <p>Разуме се, после тог њ 
на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки  
пишу како никад земља није била у бољем благостању.</p> <p>Све више и више стаде се говорити о  
господине, већ једаред почети старати о благостању народном.{S} Момак плаче да га примим опет,  
и неподесан, али после ће се тек видети благотворни утицај ове крупне реформе.{S} По моме дубок 
угљив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље.</p> <p>Нехотице уздахнем.</p> <pb n="63" 
а да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући неку стару књижурину: 
као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</p> <p>— Омирова <title>Илијада</titl 
/p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ра 
рушено и узе се крстити шапућући својим бледим испијеним уснама топле молитве.</p> <p>Мене до д 
пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стижу депутаци 
че се окупљати свет.{S} Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба 
ње, зверање, свађа; сваки хоће да приђе ближе.</p> <p>Заиста приметим једног странца, који је м 
ло и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах журно ступа у разговор, да га не би к 
опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули  
, уче нешто из неких хартија.{S} Приђем ближе једном старцу у народном <pb n="88" /> оделу, пос 
езана златна слова.{S} Приђем радознало ближе, мислећи да ћу још ту <pb n="8" /> прочитати имен 
с осмехом задовољства што странци ни из близа нису тако разумни, досетљива соја, као народ у зе 
..{S} То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успе 
нута милостиви Бог да рајско насеље!{S} Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била 
е одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се прича.</p> <p>— То ће имати не 
ерског насиља дивљачких Анута милостиви Бог да рајско насеље!{S} Бог да им прости праведну родо 
лавног и срећног народа, коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, 
оме челу.</p> <p>— Поћи, синко, нек’ ти Бог...</p> <p>С том недовршеном речином издахну мој доб 
о зверски поступају према нама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњено 
ну тачку.{S} За остала места имамо, дао Бог, странце.{S} Имамо:{S} Јевреје, Грке, Цинцаре (отку 
емљи опет донесу оштрије резолуције, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, мо 
одушевљен његовим ватреним речима: и од Бога би била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S 
ма.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална температура 
ш, матора кујо!</p> <p>— Немам, тако ми Бога!</p> <p>— Ни један?</p> <p>— Ни један.</p> <p>— Ко 
тио.{S} Приђем томе човеку и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде погле 
 лепо, сад пазите даље: како је он врло богат, то зажели да има деце која ће наследити његово в 
због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе 
о реши.</p> <pb n="50" /> <p>— Па је ли богати трговац задовољан таквом одлуком народног предст 
зумете?...{S} Врло проста ствар.{S} Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с 
и још вазда других ствари.</p> <p>Један богати наследник одликован је што није упропастио очеви 
великом општенародном збору решио да се богатим прилозима купе велика имања и подигну многе пал 
.</p> <p>Затим сам разговарао са једним богатим трговцем који ми причаше много из своје прошлос 
одмах постају законити наследници њеног богатог мужа.{S} И скупштина, разуме се, како је она им 
дликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ст 
 пошто му један од министара обећа неку богату лиферацију, где се може много зарадити.</p> <p>— 
ље Страдије.{S} Главар цркве, као човек Богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увид 
 сада? упитам.</p> <p>— Имамо их доста, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље.{ 
ре четири дана оперисао и операција је, Богу хвала, испала врло срећно.{S} Због тога долазе чин 
и? приметим учтиво.</p> <p>— Има, хвала Богу, има их доста; али све једно; појешће се овде те с 
/p> <p>— Морао сам журити, те је, хвала Богу Благовремено откуцан телеграфом цео распис на чита 
може много зарадити.</p> <p>— Но, хвала Богу! узвикну председник сав знојав, заморен; сад их им 
ли им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао  
аједнички, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене  
 паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, човече?!... изговори пошто се прибра од чуда и ра 
а колена и кроз сузе узвикнем:</p> <p>— Боже велики! умудри ме, послушај молитву сирочета, које 
вих чланака против Анута.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, па  
 је свештеника ударио штапом по глави у Божјем храму, из непознатих разлога.{S} Он је ту своју  
јаку кијавицу, која је излечена милошћу Божјом и искреним заузимањем страшних лекара, те сад то 
о.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше пандури разгонити светину 
оз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја  
>Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чу 
{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од говорник 
у ретку свечаност, чак и из болница све болеснике изнели на носилима: па и њима чисто секнула б 
алном дочеку великог странца.{S} Чак ни болесници не изостадоше; и они су изнети из станова да  
и, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању з 
ад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече министар и погледа ме клонулим, помућеним по 
 љутито с праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом.</p> <p>— Неизмерна штета! - узвикнем и ј 
 пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он с болним уздахом.</p> <p>— Али, молим вас... — почех нешт 
ва да виде ту ретку свечаност, чак и из болница све болеснике изнели на носилима: па и њима чис 
ј познаник гласом што дрхти патриотским болом.</p> <p>Ја сам се дуго извињавао и правдао за так 
е, не, господине министре, без ласкања, боље се не да пожелети.{S} Народ је, видим, врло задово 
лико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион 
> <p>— Прекрасно, прекрасно!..{S} Никад боље!..{S} Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао 
ре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! рече поношљ 
ушну одлуку, патриотску.{S} У осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и ми 
 гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На послетку се накупи толико света да се  
аници припремају и вежбају, како ће што боље одиграти своју улогу.</p> <p>Све то изгледа као пр 
рних језика.</p> <p>„Да бисмо ствар што боље и прегледније извели, то ћемо се служити овим редо 
стови пишу како никад земља није била у бољем благостању.</p> <p>Све више и више стаде се говор 
.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Према свему овоме — веле — мишљења смо д 
 и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобри за по 
 кабинет једини у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике народне идеале, то изја 
 сваког зла и беде, па ће народ повести бољим путем, срећнијој будућности.{S} И заиста раздраже 
ли на носилима: па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбин 
у ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности.</p> <p>Свет се окупи пред домом велик 
знам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и министра грађевина.{S 
је.{S} Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задов 
књига, а оно на памет говори лекцију из Ботанике:</p> <p>— Ова корисна биљчица расте по мочварн 
а, подбријан са подваљком испод округле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p 
ком робињом својом земљакињом.{S} У том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година он  
вништво донесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах пос 
зних медаља и споменица.</p> <p>— Тако, брате! узвикну шеф задовољан што је измислио начин да с 
бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају ј 
S} Заједничке особине и разлике сродних братских језика нашем језику.</p> <p>4.{S} Дијалекти за 
заузеше своја места за столом.</p> <p>— Браћо, поче један од сазивача: ви већ знате што смо се  
виђеним личностима и министрима и да се брзо посветим свима државним тајнама;</p> <p>У брзо сам 
 помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубиви лист <pb  
 да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва, да в 
светим свима државним тајнама;</p> <p>У брзо сам имао част такође да посетим све министре у њих 
дан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, једну ленту; три четир 
у вина у весељу и сами одморе од тешких брига око уређења земље.</p> <milestone unit="subSectio 
м, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p> <p>— За сваки случај, ако би народ  
лета температура, верујте, задаје много бриге; а температура је за војску главна ствар.{S} Ако  
/p> <p>Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а посло 
великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене з 
стар полиције узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира место народа, а народ не да 
ра место народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свему овоме природно је да  
ље још и ту досадну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника.{S} Некад  
них односа земаљских почео нешто о томе бринути, ако не би био случајно заузет својим домаћим п 
> <p>Г. Шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан са подваљком испод округле браде, кад 
</p> <p>— Ви имате много морских ратних бродова?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Колико их свега имат 
елика.{S} Наше министарство има највећи број нумера од свију осталих.{S} Чиновници немају кад о 
а, замисли се нешто, и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу.</p> <p>— Поменусте из 
подин министар застаде и узе опет своје бројанице на којима поче лагано одбрајати зрна.</p> <p> 
ар гледајући смирено у своје ћилибарске бројанице.</p> <p>— А народ? питам.</p> <p>— Који?</p>  
одности те се, као по свршеном гласању, броје гласови, да се види која је страна победила; а у  
 <p>Кад сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сва 
 сваком по један шеф одељења са великим бројем чиновника) преписку са целим крајем.{S} Сваки ше 
 поводом тог случаја долази у што већем броју и честита министру председнику.</p> <p>— А ако се 
ији да поради да народ опет у што већем броју долази на честитање.{S} То тако мора ићи у почетк 
а музика, звоне звона, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.</p> <p>Трећег дана министр 
 Изгледа паметан човек, рекох.</p> <p>— Будала! одговори овај хладно.</p> <p>— Не бих рекао!.</ 
е за земљу, него што би била тако очита будалаштина тући се са Анутима.{S} Ваше, како ми изглед 
мља? упитам зачуђено.</p> <p>— Па има и будалаштина много, ал’ то мене слабо занима! рече онај  
р, те га наново запитам:</p> <p>— Какве будалаштине?</p> <p>— Свакојаке, одговори онај с неком  
но.</p> <pb n="7" /> <p>— Дакле свиње и будалаштине?!{S} Ни о чему другом ниси више слушао?...< 
ве хиљаде динара мање него што треба да буде.{S} Право је, говорило се, јер је могао све упропа 
те служити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису моје паре, 
 природе:</p> <p>— Није требало ипак да буде онако оштро доказује један.</p> <p>— Шта није треб 
 је војска чему год потребнија, него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу, 
е одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па како вам се допада овде 
све једно те једно.{S} Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а сва 
а, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је некад била.{S} Ми на томе, видите, ради 
 можеш? пита председник..</p> <p>— Нека буде други опозиционар..</p> <p>— То је свеједно, ко би 
 старамо па у неким буџетским партијама буде суфицита.{S} Ја сам већ у своме министарству почео 
ним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрен 
о искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада.</p> 
 влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дуж 
ра народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција хоће.</p> <p>Кад сам се 
но.</p> <p>— Лепо, приметим, али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе,  
већину.</p> <p>Ко је научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге нису научили не смеју до 
 за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална температура од шеснаест и по степени, а ето 
итику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди: а што они тако зверски поступају према н 
p>— Па ми баш и треба као просвећени да будемо узвишенији од њих; а после тога, треба бити опре 
штој седници касационог суда.{S} Узгред буди речено, то је леп обичај.{S} Поставе се људи, који 
ва зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу б 
 ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, привреда и  
ажен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије.{S} Главар цркве, као човек Бо 
у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна <hi>будућност</hi> целе једне земље.{ 
вном животу, твој долазак доноси срећну будућност нашој милој Страдији.{S} У име целе владе, у  
 заспаше слатким сном, снивајући срећну будућност и величину своје миле отаџбине.</p> <p>Разбиј 
мање ни више, већ будућност, срећна <hi>будућност</hi> целе једне земље.{S} Зато је, дакле, мин 
ће народ повести бољим путем, срећнијој будућности.{S} И заиста раздражени и незадовољни народ  
намучене земље и да је поведе још бољој будућности.</p> <p>Свет се окупи пред домом великог држ 
арода и држали дирљиве говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије: а кад ноћ падне 
раж и врлине.</p> <p>И мене одушеви тај бујни народ пун грађанске свести и самопрегоревања за о 
светљење, и опет музика.{S} Уз запаљене буктиње, које носаше родољубива маса света, проламаше в 
 ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, али помислим, да то могу  
ивео! живео! живео! прекидоше говорника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, г 
тављени.</p> <p>Већ два дана како траје бурно весеље по целом граду.{S} Свира музика, звоне зво 
 једногласно примљена у начелу, али при бурној дебати у појединостима би још усвојено да се код 
осподином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, коју нисам могао схв 
 од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у п 
и г. Шеф и остали чиновници кланцали по буџацима.{S} Овако је лакше за нас, и прегледније.{S} З 
 индустрије у земљи.</p> <p>— Колики је буџет, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Ла 
 кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимање 
ако.</p> <p>— Колико је милиона годишње буџет ваше земље?</p> <p>— Преко осамдесет милиона.{S}  
х рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.{S} Али, није лако за министре; јер они, разуме с 
то бољи закони направе и да се што већи буџет одобри за подизање привреде и индустрије у земљи. 
затим додаде: </p> <p>— Главна је ствар буџет добро израдити, па све иде лако.</p> <p>— Колико  
 успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара...</p> <pb n="42" /> <p>—  
вица чиновника просветне струке, или из буџета одређеног на плате послужитељима.</p> <p>То свој 
ваца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда ако се не пази на с 
 сви издаци које ће влада учинити преко буџета и онда се скупштина распусти и посланици, уморни 
 доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске партије биле и раније, пре мога министровања.{ 
3" /> с друге стране старамо па у неким буџетским партијама буде суфицита.{S} Ја сам већ у свом 
p>— То вам је онда најважнија партија у буџету, приметим. </p> <p>— Тако је, али је само било м 
 сад долази оно све остало мање важно у буџету.</p> <p>— А на просвету, војску, и остало чиновн 
= зволити са „до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 18, 5, књ.{S} III.{S} Вид 
reign>, скакати, скакуцкати, трчкарати (В. књ.{S} III.{S} с. 15, 114, 118 b.{S} Н. С.** m.)=pl. 
gn> k. 3xb, звати, звонити, звук, звер (В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Ск 
д припрема весеља и очекује сваког часа важан догађај.</p> <p>— То ће бити нека срећа по вашу з 
огобројним ситуацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“</p> <p>— Знам, а 
и, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изговори мој познаник гласом што дрхти п 
 нове слободоумне законе, који треба да важе; али некако, по навици, — а и радије, да видите —  
ђани могу разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени...{S} Ја држим, господине, да  
ка оно донесе своју одлуку, која има да важи за сваког грађанина ове земље.{S} У противном случ 
то толико паметно што би у другом свету важило чак за лудо.</p> <pb n="33" /> <p>— Дакле не мож 
емљи, господине министре, то је, држим, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није важно!...{S} К 
асписа министра просвете.</p> <p>— Нека важна ствар, ако смем питати?</p> <p>— Врло важна.{S} У 
у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и минист 
ар, господине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у н 
 још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни г 
а ствар, ако смем питати?</p> <p>— Врло важна.{S} Управо неодложна: и ја сам учинио потребне ко 
ике у земљи.{S} Како та ствар, као врло важна и значајна није могла трпети одлагања, то су одма 
неразмишљени поступак.</p> <p>— Не само важна, господине мој, већ најважнија, разумете ли, најв 
падају непријатељске чете, то нису тако важне ствари, али главно је да ми парадирамо по улицама 
ми да по налогу г. министра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задово 
место тога уђе чланак пливању.{S} У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, мало  
то још неко време поразговарасмо тако о важним стварима, извиним се господину министру што сам  
министром грађевина, и то све због тако важних питања по земљу.</p> <p>— Па зар скупштина може  
а непрестано вам говорим да због разних важних изненађења земљи, мора бити и свечаности и парад 
ажна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није важно!...{S} Како да вам кажем? управо не зна се још ко 
чим гласом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво питање.</p> <p>— А параде?</p> <p>— Ка 
ви.{S} И сад долази оно све остало мање важно у буџету.</p> <p>— А на просвету, војску, и остал 
љским! одговори министар и направи лице важно, достојанствено.</p> <p>— Лепо, приметим, али ако 
Ко то зна! </p> <p>— Па ништа се чак ни важно није догодило?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Чудновато 
ости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.</p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних 
подо, посланици, приликом претреса овог важног законског пројекта побуђен сам и ја, да после ле 
 који цео свој живот посвете тој заиста важној науци, рекох учтиво да бих колико толико оправда 
чком важношћу.</p> <p>У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министро 
стране да тај чудни човек, долази још и важном политичком мисијом.“</p> <p>Владин лист опет учт 
у.{S} Без сумње сте размишљали о каквом важном финансијском питању? приметим. </p> <p>— Држим д 
дином министром грађевина о једном врло важном питању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе р 
сам га својом посетом узнемирио можда у важном државном послу, поздравим се с њим и пођем. </p> 
ким духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвештеницима опк 
 друга Т...{S} М... у коме је изнео сву важност и добре стране оваквог закона, проговорим некол 
 /> од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми 
нистар и с убеђењем и неком стручњачком важношћу.</p> <p>У том пријатном и важном разговору пре 
се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку.{S} За остала места имамо, дао Бог, странце 
ро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда других пречих ствари, јер има доста ствари, које  
љу министра финансија беше и у новинама вазда нових саопштења:</p> <p>„Чиновници.... надлештва  
едног старца без ордена!“</p> <p>Још је вазда било таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна меана  
итаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе.</p> <p> 
реме паметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђавих случајева.</p> <p>— Имате прав 
 год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја 
ци немају кад од акта да дигну главе по вазда.</p> <p>После малог ћутања продужи министар:</p>  
дине, лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари.</p> <p>Један богати наследник одли 
ом листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима <p 
на.</p> <p>Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што 
а, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку ме 
ла.{S} Господин Министар, веле, ради по ваздан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да се  
о!</p> <p>— Живео!{S} Живео! проломи се ваздух од усклика из хиљадама грла.</p> <p>Затим главар 
носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града: а у висини, у там 
ржавник, а громогласно „Живео!“ проломи ваздухом и одјекну целим градом.{S} На свима околним ку 
вог срећног града: а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име вели 
 опет за народ, у којима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и шт 
де на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа: издајничком,  
S} Не само што су министри симпатични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и ду 
римо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важ 
осподине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! рекох. </p> <p>— То су зак 
еш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита д 
ература није као што треба, војска неће ваљати ништа... <pb n="65" /> Цело јутро сам спремао ра 
уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.</p 
/p> <p>— Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да те преве 
је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му реферисао шта се све догодило.{S} Шеф се намрш 
p> <p>— Не. </p> <p>— Никако? </p> <p>— Ваљда никако! рече министар равнодушно, и изгледаше као 
јем..</p> <p>— Шта је учињено?</p> <p>— Ваљда повољно!</p> <p>Док једва једном објавише владини 
т према њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако 
љу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и министар спољних односа земаљских почео нешто о 
ду, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри играмо улоге опозиције?{S} Иду 
ад, упао као какво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? заврши  
само та формалност, то је тако заведено ваљда по угледу на остале стране земље, али у ствари ск 
д за народног посланика.</p> <p>— Па то ваљда народ бира?</p> <p>— Па, како да вам кажем?...{S} 
нашто онда скупштина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже да у нашој 
и, <pb n="30" /> а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам на том генијалном зако 
о, добро, на сваки начин...{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да раз 
 ваљда народ бира?</p> <p>— Па, како да вам кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је по устав 
господине министре?</p> <p>— Е, како да вам кажем?...{S} Добро, добро, на сваки начин...{S} Пра 
и их не употребљава!{S} Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове слободоумне законе, ко 
питати?</p> <p>— Па, ја управо, како да вам кажем, и сам <pb n="18" /> још не знам!.. рекох зас 
Тхе, то баш и није важно!...{S} Како да вам кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S} Ч 
хвалан на оваквом дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта 
отрцаним корицама.</p> <p>— Одмах ћу да вам се похвалим.{S} Не можете веровати колико сам задов 
ти, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донел 
 вам је дивно, рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p> <p>— Та  
те право, господине министре; и странци вам морају завидети на тако мудром уређењу. </p> <p>Уск 
да буде што љубазнији.</p> <p>— Па како вам се допада овде код нас, господине? упита ме министа 
правом...{S} Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тра 
сте знали?!...{S} Којешта! а непрестано вам говорим да због разних важних изненађења земљи, мор 
лих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју  
ст задивљује.</p> <pb n="41" /> <p>— То вам је дивно, рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да 
ада уштедила за мираз себи.</p> <p>— То вам је онда најважнија партија у буџету, приметим. </p> 
 тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време честитати: али ево то  
гове жене.{S} Његова жена онда, као што вам кажем, поднесе скупштини молбу, и скупштина повољно 
 даље било?</p> <p>— Наступила, као што вам кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Народ је ча 
 остаде моје колеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке земље.{S} Ј 
} Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака — пропагација наше народне идеје у крајевим 
едном дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати о том срећном племену, и ако унапред знам д 
сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{S}  
на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце припекло да 
о распис свима командама.{S} Ево баш ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како су у последње време учес 
тупам праведну ствар...{S} Ево показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с 
ени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална 
> <p>— Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! рече  
е посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало проспав 
а, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору! 
ете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру  
чи, где су сад остали? викну председник ван себе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају о 
ио од једног пријатеља неколико комада, ванредно добра ствар...</p> <p>Пошто још неко време пор 
ија, којом ће се најенергичније осудити варварски поступци Анута.</p> <p>И ту одмах изабраше тр 
ају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања Анутских чета, налазе се побуђени д 
адање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и н 
тва, да већ после једног, два часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично в 
 он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо проне 
друштво за оснивање друштава.{S} Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи п 
о као да примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ре 
пасност од тих анутских чета?“</p> <p>— Вас можда чуди овакав мој план, господине? прекиде ме м 
 Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! рекох. < 
 и другима.{S} Да не бисте сматрали, да вас овим наговарам на читање, ево одмах у самом почетку 
ика државних добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим да се примите тога  
/p> <p>— Извините, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, то 
нате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупило племенито осећање и жеља да се нађе ле 
 не рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас могу служити, поштовани господине? </p> <p>— Основа 
питању? приметим. </p> <p>— Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим са госп 
ободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту свету земљу, ка 
е године СБр.{S} 2., част ми је умолити Вас да проучите акт директора...ске гимназије у погледу 
там радознало.</p> <p>— Зашто не, молим вас? то је већ објављено народу и цео народ припрема ве 
бих рекао!.</p> <p>— Та оставите, молим Вас, занесењака.{S} Воли да гладује с породицом, него д 
н с болним уздахом.</p> <p>— Али, молим вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и с 
 Нисам, али је врло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље било?</p> <p>— Наступила, као што вам  
а ја га прекидох речима:</p> <p>— Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?< 
ме динару водити озбиљна рачуна.“ Молим вас, господине, реците сами од куд ја смем у лудо бацит 
> <p>— Извините господине Министре, што вас прекидам...{S} Не разумем какав је то издатак од пе 
ције...{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри и 
росветна, од којих је зависило правилно васпитање омладине.{S} На примеру главар вере је тражио 
<p>— Никако! узвикнух одушевљен његовим ватреним речима: и од Бога би била грехота!</p> <p>— За 
и око педесет и четири године.</p> <p>— Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? </p 
"99" /> <p>— Који наш рад?</p> <p>— Рад ваш са прошлом владом.</p> <p>— Осудићемо прошлу владу! 
 помућеним погледом.</p> <p>— Заиста је ваш положај врло тежак при тако огромном раду.{S} Без с 
е морали осудити рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи осудити свој рад!</p> <pb n="99" /> <p 
/p> <p>— Извините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у од 
, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?</p> <pb n="19" /> <p>— Нисте знали?! узвикн 
p>Повикаше гласови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују:</p> <p>— Чујте људи: 
чита будалаштина тући се са Анутима.{S} Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима 
ној са чела.</p> <p>— Потпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду, рекох одушевљено.</ 
p> <p>— Колико је милиона годишње буџет ваше земље?</p> <p>— Преко осамдесет милиона.{S} А ево  
ају свакодневно по читавом једном крају ваше земље?</p> <p>— Убијају, то јесте; али ми не можем 
..</p> <p>Господине председниче,</p> <p>Ваше родољубље и велика дела у корист наше драге отаџби 
а плива у весељу и радости због доласка Вашег на управу земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да  
 телеграфом цео распис на читав час пре вашега доласка.{S} Да нисам журио да ствар овако на вре 
 је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши претходници.</p> <p>Кроз сузе радости кличемо:{S}  
ин.{S} Такав је посао.</p> <p>— Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће би 
 јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведете и 
 <p>— Финансије су врло добро уређене у вашој земљи, господине министре?</p> <p>— Врло добро, р 
а том генијалном закону, који је постао вашом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бр 
нара...</p> <pb n="42" /> <p>— То је за вашу земљу довољно!</p> <p>— Довољно...{S} Е сад, видит 
ађај.</p> <p>— То ће бити нека срећа по вашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео народ се радуј 
они су прекодан <pb n="101" /> весела и ведра лица примали силне депутације из народа и држали  
е клуб.{S} Ту се посланици припремају и вежбају, како ће што боље одиграти своју улогу.</p> <p> 
one unit="subSection" /> <p>Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим 
итика.{S} Шта ће човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господину Министру да га молим д 
ивотињских гласова док није дугим низом векова достигао висину савршенства данашњих модерних је 
м развијањем и усавршавањем дугим низом векова долази до најсложенијег организма човечијег тела 
а и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв витешких и славних прадед 
дом питања:{S} Докле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.“</p> <pb n="46" />  
и дело: „Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни  
иси више слушао?...</p> <p>— Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на  
ми је глава мила.{S} Господин Министар, веле, ради по ваздан гимнастику, врло је напрасит човек 
а, који, како ти зврндови <pb n="21" /> веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има 
ного бољи.)</p> <p>„Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору...ске 
је добио класу, а створио је кривице за велеиздају петорици људи који припадају опозицији.</p>  
зарадио велики капитал.</p> <p>— У том, вели он, паде кабинет.</p> <p>— Па сте опет страдали? < 
нара.</p> <p>— Ја нисам, што ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? п 
а није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели онај други.</p> <p>— И ја нешто мислим!</p> <p>Са  
таџбине. „С половином ћу плате служити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам минис 
их догађаја зажелим да чујем шта о томе вели министар војни, те се још истог дана упутим њему.< 
мој!{S} Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од 
 да нека слатка слутња, неки тајни глас вели:</p> <p>— То је земља коју толико тражиш!</p> <p>Н 
Разуме се, продужи господин министар; — велика и значајна утицаја.{S} Ето, на пример, <pb n="52 
у, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књ 
им тако!</p> <p>— Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из б 
бору решио да се богатим прилозима купе велика имања и подигну многе палате, на којима ће бити  
не председниче,</p> <p>Ваше родољубље и велика дела у корист наше драге отаџбине познати су шир 
одно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна докле год се за њу тако искрено и својск 
администрација? приметим.</p> <p>— Врло велика.{S} Наше министарство има највећи број нумера од 
ну вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна плоча и на тој плочи израз народне захв 
ш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу, 
видите, то је најновији закон, који има велике вредности за земљу.{S} Прво и прво, казне од так 
 том граду.{S} Стигнем до обале.{S} Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градск 
 се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одликов 
вници, а већ увелико је започето зидање велике зграде, која је намењена за стан управников.{S}  
 и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, коју нисам могао схватити.</p> <p>Минис 
ишем владу што су неки чиновници добили велике положаје преко реда и имају по неколико великих  
а земљу поведе бољим путем и да оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас сви 
о одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет. </p> <pb n="91" /> <p>— Ја не могу да игр 
ена и кроз сузе узвикнем:</p> <p>— Боже велики! умудри ме, послушај молитву сирочета, које се п 
земља славног и срећног народа, коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом  
/p> <p>— Место Месије, пао је те године велики град, и упропастио све усеве у земљи! рече <pb n 
жена слика која је представљала како се велики државник рукује и захваљује лекару за искрено за 
 је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри државник, који ће самом владару протумачит 
ењи који би узео министрову ћерку, дати велики положај, који иначе, разуме се већ, не би никад  
 смо крупно изненађење, које мора имати велики политички значај.</p> <pb n="73" /> <p>— То ће з 
вољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од  
 добре лиферације, на којима је зарадио велики капитал.</p> <p>— У том, вели он, паде кабинет.< 
е.</p> <p>— Па чиме онда покривате тако велики дефицит?</p> <p>— Ничим.{S} Чим се може покрити? 
ањег акта силном преписком нарасте тако велики акт да га човек може једва на леђима понети.</p> 
о сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и операц 
е пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики државник и дипломата, који има великих и огромни 
 себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб.“</p> <p>Писац те чудне приче, п 
их предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу, помислим, али ме ри 
љења и у сваком по један шеф одељења са великим бројем чиновника) преписку са целим крајем.{S}  
аком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, а над свима су покрајинск 
ичаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима <pb n="3" /> којима кипти наша земљ 
} Главар цркве, као човек Богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тог 
во, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона  
а проучава уређење таквих школа са врло великим додатком уз плату, одмах је постављен управник  
тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизима.{S} Код тако сложног рада мора бити с 
ш велики државник и дипломата, који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни ут 
положаје преко реда и имају по неколико великих плата и многих додатака, док су други способниј 
д једном великом кућом.{S} Свака од тих великих група људи истакла своју заставу, на којој је и 
ли да има деце која ће наследити његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота из 
 Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штедњом. „Ко ште 
жу своју радост због срећног оздрављења великог државника.</p> <p>Сем тога главни лекар државни 
в: „за спомен на дан срећног оздрављења великог државника Симона“ (мислим, тако се звао, ако се 
је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио по глупом дотадашњем шаблону 
главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанима.</p> </body> </text> </TEI> 
а, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце, а по могућс 
 стижу депутације из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра пр 
спрскавале су се ракетле, те засија име великог државника, које изгледа као од ситних звездица  
ћности.</p> <p>Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не б 
она не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца, као да осећају да се та срећа за њих с 
ишло да суделује у том епохалном дочеку великог странца.{S} Чак ни болесници не изостадоше; и о 
едника општине, главара цркве, и остале великодостојнике земаљске.</p> <pb n="106" /> <p>И за м 
га уведоше у кућу, уђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у про 
ри се доиста појавише са <hi>свима</hi> великодостојницима земље Страдије.{S} Сви у свечаном ру 
такла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без одликовања.{S} Свет се 
елој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на великом општенародном збору решио да се богатим прилози 
љен управник школа за глувонему децу са великом платом и додатком на репрезентацију; затим су п 
страшних лекара, те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање 
на којима ће бити записано: „Народ свом великом Генију и избавитељу.“ За кратко време све је то 
свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.{S} Свака од тих великих група људи истак 
<pb n="3" /> којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о вр 
има за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се све па и живо 
је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш добро те сте дошли, господи 
вом Творцу, који милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врл 
 улоге.{S} Неком обећаше положај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне ус 
ћног народа, коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно пра 
од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова. 
оју већину у скупштини.</p> <p>— Па, ви велите, господине министре, да сте уставом дали народу  
инистром. </p> <p>— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу!  
 издања више и нема! </p> <p>— Та то је величанствено! узвикнух као одушевљено и узех разматрат 
 био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана грдно вели 
тким сном, снивајући срећну будућност и величину своје миле отаџбине.</p> <p>Разбијен овим чудн 
аде пола милиона.{S} Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све остало мање важ 
тар, и погледа ме прекорно.</p> <p>— Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посвете 
то нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време честит 
 задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од тада воли своју жену.</p> <p>Разговор је текао 
аспитање омладине.{S} На примеру главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике школске о вери 
жио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, а 
ним осећањима, која гајим према његовом верном коњу, и одмах нареди да се донесе послужење.</p> 
самом владару протумачити изразе њихове верности и оданости.</p> <p>Збор прими тај предлог и од 
мах ћу да вам се похвалим.{S} Не можете веровати колико сам задовољан!{S} Шта мислите, шта сам  
и ако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада нити икад и после моје смрти, ако ком 
вој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишава 
х главу међу руке.{S} Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у ово 
је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу истину.</p> <p>Е 
раво рећи, класични.{S} Ни једна земља, верујте, не троши на подизање привреде колико наша земљ 
p> <p>— Баш ми та проклета температура, верујте, задаје много бриге; а температура је за војску 
о одморити.{S} До сад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече министар и погледа ме кло 
ц.</p> <p>— Дошли сте нам као поручени, верујте! узвикну тај виши чиновник одушевљено.</p> <p>М 
омку; а за тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово 
ој каси, они су прекодан <pb n="101" /> весела и ведра лица примали силне депутације из народа  
ханама и приватним становима разлеже се весела песма.{S} Већ са свију страна Страдије почињу до 
ћ објављено народу и цео народ припрема весеља и очекује сваког часа важан догађај.</p> <p>— То 
>Трећег дана министри, и ако мамурни од весеља, морадоше жртвовати и одмор тела свог за срећу з 
љске власти и управу умири се и настаде весеље по целој земљи...{S} Нисте никад зар слушали ту  
— Наступила, као што вам кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на велик 
ако даље.</p> <p>У вече је опет настало весеље у граду, а затим миран, тих и спокојан сан родољ 
и.</p> <p>Већ два дана како траје бурно весеље по целом граду.{S} Свира музика, звоне звона, пу 
 Страдије.{S} Народ овога краја плива у весељу и радости због доласка Вашег на управу земаљску, 
 другарску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига око уређења земље. 
а ради, почели су приватан разговор. (У весељу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражо 
н земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним ситуацијама  
 грдне зулуме.</p> <p>— Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе пор 
p>Сутра дан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита.</p> <p>Докле је 
ст кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве  
 да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако  
е Страдије.</p> <p>Сутра дан су стизале вести из осталих крајева Страдије.{S} Ни једног јединог 
таџбини, лекару Мирону”.</p> <p>Оваквих вести биле су препуне новине.{S} Свуда су се по земљи с 
јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво  
 а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе дом 
воју, тражећи постојбину оца свога... — Ветрић и даље пири с плавих планина, које се-виде тамо  
: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко 
к стигоше до куће министра председника, већ и вече паде.{S} Странца више унеше него што га увед 
ма (а све не носе у редовним придикама, већ по неколико само).{S} Маса се расклопи на две стран 
риметих.</p> <p>— Морамо се, господине, већ једаред почети старати о благостању народном.{S} Мо 
јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о свакоме динар 
и.{S} До сад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече министар и погледа ме клонулим, по 
аво у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна <hi>будућност</hi> целе једне зем 
имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне  
више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити 
мо што су министри симпатични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит чо 
рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ да се изберу за државне питомце?{S} То је и право,  
и паметној земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после тако глупог уговора, протера и 
</p> <p>— Не само важна, господине мој, већ најважнија, разумете ли, најважнија! узвикну одушев 
ари.{S} Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет.{S} Прошли кабинет се држа 
није убио по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:</p> <p>— Ја сам назор 
 и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца, као да осећа 
мислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас могу служити, поштован 
аман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну л 
зраза, чисто зловољни што <pb n="25" /> већ два три дана како нису тукли грађане као што је то  
м становима разлеже се весела песма.{S} Већ са свију страна Страдије почињу долазити депутације 
се предузме у тако очајном положају.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да п 
з народа да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше 
о се каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ разних подлистака и романа прочитао је више од двад 
ју; затим су постављени и наставници, а већ увелико је започето зидање велике зграде, која је н 
 по једно његово одликовање запамтио, а већ све изређати било би немогућно.</p> <p>Елем, кад ве 
 парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико наступиле с поља, 
м покретања једног патриотског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће п 
ски одевен човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да ј 
дне захвалности.</p> <pb n="39" /> <p>А већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умнож 
 како су то Страђани назвали. </p> <p>А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове вели 
 проструји кроз све слојеве друштва, да већ после једног, два часа цела варош с поуздањем тврди 
ака против Анута.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, па обори гл 
зи министарској, у некима како је влада већ повољно свршила преговоре о зајму, у некима и једно 
и своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три  
</p> <p>— Па о томе се пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики државник и дипломата, који  
ични. </p> <p>Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати многобројне резолуциј 
А просвета?</p> <p>— Просвета?{S} Е она већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке.</p> <p>— 
орало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије, и 
ати било би немогућно.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше панду 
" /> неоспорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању.{S} Те новине нема нигде у свету, 
 случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb n="48" /> са министром грађевин 
срећан.{S} За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! рекох.</p> <pb n="29" / 
ло.</p> <p>— Зашто не, молим вас? то је већ објављено народу и цео народ припрема весеља и очек 
дње отпустио једног служитеља.{S} То је већ уштеда од осам стотина динара годишње.</p> <p>— То  
 од чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то је већ крупнија ствар.{S} За овакав случај казни се кривац 
 ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књиг 
 кад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи.</p> <p>— Т 
тру Просвете. „Наставници ове гимназије већ шест месеца нису плату примили и у такву су материј 
и велики положај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.</p> <p>— То је лепо кад  
тилизација и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки, с  
ne unit="subSection" /> <p>Сутра дан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским 
ми љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.< 
пила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано.{S} Идем уморан, изнемогао, док одједном уг 
 столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја у прво време помислих да 
 <p>— Браћо, поче један од сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде о 
тако леп обичај који у Страдији постоји већ од дужег времена.</p> <p>Разговарао сам с једним до 
жаја...{S} Ви сте на сваки начин бивали већ неколико пута до сада министар?</p> <p>— Нисам ника 
 с господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, коју нисам могао 
 у пространу салу једног хотела у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за са 
ским партијама буде суфицита.{S} Ја сам већ у своме министарству почео уводити штедњу, а на том 
осподине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да легн 
а да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препричам и другима.{S} Да не бист 
е се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и  
о помогнем народу у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом  
асу...{S} То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са  
 метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, 
 нити знам све то поуздано.</p> <p>— То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена 
 ја држим, господине министре, да је то већ опасност кад они убијају људе и <pb n="64" /> пљачк 
ne unit="subSection" /> <p>Сутра дан су већ све новине писале о мени.{S} У једнима беше белешка 
ивању у хладној води.</p> <p>Али, то су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбенику,  
i>Чудо од човека</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сад шесет го 
ена и нови чиновници постављени.</p> <p>Већ два дана како траје бурно весеље по целом граду.{S} 
зговор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем:</p> <p> 
и својој кући, а очајна радозналост све већа и већа у јавном мњењу. </p> <pb n="103" /> <p>Срет 
ј кући, а очајна радозналост све већа и већа у јавном мњењу. </p> <pb n="103" /> <p>Сретну се д 
се у главни град Страдије да решавају и већају о разним питањима земаљским.{S} Влада, — разуме  
 народ поводом тог случаја долази у што већем броју и честита министру председнику.</p> <p>— А  
 полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на честитање.{S} То тако мора ићи у  
вим способностима.{S} Једнима се повере већи говори, једнима мањи, почетницима још мањи, некима 
 се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобри за подизање привреде и индустрије у з 
знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.</p> <p>— Страдија! додаде 
ка, да уз остала средства, истера своју већину у скупштини.</p> <p>— Па, ви велите, господине м 
позиционаре и онда пређе на скупштинску већину.</p> <p>Ко је научио своју улогу буде похваљен,  
нај мирољубиви и тактични. </p> <p>Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати  
оше до куће министра председника, већ и вече паде.{S} Странца више унеше него што га уведоше у  
штрије осуђујемо“ и тако даље.</p> <p>У вече је опет настало весеље у граду, а затим миран, тих 
 поверењем, приредише свечану другарску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од те 
— Што то?</p> <p>— Тхе, што?...{S} Наша вечита неслога!{S} Али ипак сваки збор ће донети једнод 
резане речи: „Грађани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Мир 
ступају према нама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме.{S} Друга 
 своју већину у скупштини.</p> <p>— Па, ви велите, господине министре, да сте уставом дали наро 
/p> <p>— Браћо, поче један од сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овд 
расно, прекрасно!..{S} Никад боље!..{S} Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак.{S 
га високог и патриотског положаја...{S} Ви сте на сваки начин бивали већ неколико пута до сада  
е се, трошили на своје личне ствари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака — про 
 заиста наступи какав срећан случај.{S} Ви можда знате ону стару прастару причу, како је у једн 
томе упитам једног посланика: </p> <p>— Ви имате много морских ратних бродова?</p> <p>— Немамо. 
ити државну службу у полицији.</p> <p>— Ви сте, изгледа, школован човек: сигурно ћете добити од 
во и срећу због такве почасти.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац. </p> <p>Он ме погледа 
очара тупим, уморним погледом.</p> <p>— Ви се бавите историјом?</p> <p>— Ја?! узвикну министар  
 неочекиваном високом посетом.</p> <p>— Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? упита ме 
? упита ме.</p> <p>— Први пут.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац.</p> <p>— Дошли сте на 
ривео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракн 
ју који ће ускоро наступити.</p> <p>— А ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав с 
аљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу нашу изве 
 Цинцаре (откуд они?!)...{S} А које сте ви народности, ако смем питати?</p> <p>— Па, ја управо, 
ре додатке за репрезентацију, што бисте ви, разуме се, трошили на своје личне ствари.{S} Ви сте 
због те неразмишљености.</p> <p>— Нисте ви драги мој, посвећени довољно у ствари.{S} Није овде  
о у страну, даље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да тражите службу? упита ме.</p> <pb n="26 
е опозиције?{S} Идућих избора нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ са 
 ли то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног град 
 владу!</p> <p>— Знам, али како ћете то ви исти посланици кад сте до јуче помагали прошлу владу 
 да говорим с министром. </p> <p>— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити д 
остадоше; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, чак и из болница све болеснике 
 и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остали сви заузети један с другим у своје ра 
а подваљком испод округле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле  
ћ и даље пири с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти м 
њем тврди да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумарала се полиција, узн 
 Принесу после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и простру 
 и прегледао бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно  
с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле  
провео сам само у путовању по свету.{S} Видео сам много градова, много села, много земаља, мног 
јем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.</p>  
у земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</ 
бично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге.</p> <p>Устао сам  
рди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском из 
ња о старој граници наше земље, па ћете видети колико ту има његовога незнања, па чак, ако хоће 
згледати неподесан, али после ће се тек видети благотворни утицај ове крупне реформе.{S} По мом 
није истинита.</p> <p>Докле је то дошло видеће се из овог догађаја.</p> <p>Једног дана изишао с 
.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 18, 5, књ.{S} III.{S} Види пример: „На јунаку рана седамнаест“).</p> <p>„Прем 
 се, грокће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На послетку се накупи толико света да се закрч 
ће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција  
ки толико начичкан да му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају да не могу ни да носе  
 свршеном гласању, броје гласови, да се види која је страна победила; а у ствари је то одређено 
а је ово земља преко воде, тамо, што се види? упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одгов 
те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других  
ша Полиција.</p> <p>Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције.{ 
а, боље се не да пожелети.{S} Народ је, видим, врло задовољан и срећан.{S} За ово неколико дана 
е зове? упитам.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам питао како се з 
 хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује прошла влад 
заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обишао.{S} Пого 
, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах журно сту 
 довољно!</p> <p>— Довољно...{S} Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у 
д онда раде у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите како је.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је сп 
вините, али никако не могу.</p> <p>— Е, видите, то је најновији закон, који има велике вредност 
е оно што је некад била.{S} Ми на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго, рекох као  
али некако, по навици, — а и радије, да видите — употребљавамо старе законе. </p> <p>— Па нашто 
т милиона за увођење штедње.</p> <p>— Е видите, господине, штедња је <pb n="51" /> неоспорно на 
ста и на библиотеке трошите.</p> <p>— Е видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних к 
 послом? упитах.</p> <p>— Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре  
и ја сам учинио потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку табак хартије.</p> <p>У 
г члана владе најтачније вршила.{S} Ето видите, данас ми је министар просвете <pb n="31" /> пос 
> <p>— Сасвим тако! рекох.</p> <p>— Ето видите, опет ће министар, колико би било штете кад би с 
м презрењем, нађе рећи:</p> <p>— Чекај! видиш колико ту људи чека?!</p> <pb n="28" /> <p>— Ја с 
ао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима и министрима и да се брзо посветим с 
p>— Та шта то значи, где су сад остали? викну председник ван себе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз 
имао на одговор.</p> <p>— Што не лајеш? викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, по 
идем, док он нешто постаде нервозан, на викну:</p> <p>— Добро, добро, остави те твоје лудорије, 
</p> <p>— Потписали сте, дакле, уговор? викнуше сви у један глас, одушевљено.</p> <p>— Ево га!  
 да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна пл 
свечану другарску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига око уређења 
е донесе послужење.</p> <p>Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с  
вета, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p> <p>Престадоше узвици, н 
здух по улицама овог срећног града: а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, т 
ва док није дугим низом векова достигао висину савршенства данашњих модерних језика.</p> <p>„Да 
дина министра умолим да се примите тога високог и патриотског положаја...{S} Ви сте на сваки на 
забезекнут од чуда...{S} Онда на каквом високом положају, са неколико плата.</p> <p>— Никад.</p 
и је! рекох изненађен овом неочекиваном високом посетом.</p> <p>— Ви сте први пут сада у нашој  
лучај, да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих! помислих у себи, али њему  
ао што је вековима росила племенита крв витешких и славних прадедова твојих...“</p> <p>Код тих  
 не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.</p> 
, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу, иди и на понос оца свога 
 олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на смрти остави ми ама 
 а томе занату министри у Страдији нису вични.{S} Искрено да говоримо, неколико дана су се јуна 
цама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Државник Симон 
 да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас:</p> <p>— Господин министар не може  
, и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу.</p> <p>— Поменусте изненађења, господине 
вере?“ само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средством за сузбијање опозици 
>— Али кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p> <p>— Та то је величанствено! узвикнух 
редседника, већ и вече паде.{S} Странца више унеше него што га уведоше у кућу, уђоше сви минист 
зимали њихови присни пријатељи, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу 
родољубивој управи.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том  
ити о том спасоносном зајму, новине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога питањ 
p> <p>„Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да ч 
ије била у бољем благостању.</p> <p>Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму,  
 разних подлистака и романа прочитао је више од двадесет.{S} Њега смо послали да студира геолог 
рских рођака и пријатеља да заузму неке више положаје у државној служби.</p> <p>Најзад се унапр 
је усавршена добрим законима.{S} О томе више не треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући 
ом спасоносном зајму, новине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога питања.{S} Н 
Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки 
а у бољем благостању.</p> <p>Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму, новине  
р; управо у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна <hi>будућност</hi> целе јед 
 будалаштине?!{S} Ни о чему другом ниси више слушао?...</p> <p>— Сем свиња, веле да имају много 
етна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министрових  
</p> <p>Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда оставио хартије на страну, д 
осао, а нарочито сада молитви има много више смисла због ових последњих немилих догађаја па југ 
м савешћу полагати право на земљиште до више Крадије.{S} Шта мислите колико штете тиме наноси о 
а имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с оним  
 ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одликовањима за грађанску кураж и врлине.< 
што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Само за по 
 <p>— Разуме се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!</p> <milestone unit="subSection" / 
 патриотску.{S} У осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n= 
љавати <pb n="69" /> све мере да се што више одржимо.</p> <p>— Шта радите? -</p> <p>— Радимо шт 
рају добро успевати, и мора их бити што више.“</p> <p>— То је повољан закон, рекох.</p> <p>Мини 
S} Министар, да би своме противнику што више пакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школам 
 сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну лично 
чиновник одушевљено.</p> <p>Мене то још више збуни.</p> <p>— Имамо једно упражњено место за кон 
.</p> <p>— Е сад тек разумем! рекох још више изненађен и збуњен одговором.</p> <milestone unit= 
од Страдије, која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за спомен на дан срећног 
у свету дужност према отаџбини!”</p> <p>Више њихових глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи 
ио и пошао другом коме, али ме униформа вишег официра што је господин министар имаше на себи ип 
олико дана можете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти с 
 нам као поручени, верујте! узвикну тај виши чиновник одушевљено.</p> <p>Мене то још више збуни 
, разуме се, урадим) и представи се као виши чиновник из министарства за спољне односе земаљске 
одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког министарства.{S} Рече ми да по нало 
 неколико плата.</p> <p>— Никад.</p> <p>Виши чиновник као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта д 
ђака, деце из нижих школа, и младића из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају на глас свак 
} Прво и прво ми, данашња <pb n="67" /> влада, хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми н 
ступити решавању најхитнијих ствари.{S} Влада је тако исто правилно разумела своју дужност те ј 
 већају о разним питањима земаљским.{S} Влада, — разуме се свака патриотска влада — и ту се поб 
 <p>— Шта ће влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти  
Шта ће на то влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. </p> <p>— 
навља све једно те једно.{S} Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, 
one unit="subSection" /> <p>Сирота нова влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у 
ne unit="subSection" /> <p>Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој би 
е каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламентарна.</p> <p>— Е сад тек разумем 
{S} Влада, — разуме се свака патриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, мо 
г кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље и како је садашњи кабинет ј 
одина.</p> <p>— Добро.{S} Шта на то има влада да одговори?</p> <p>— Министри ће на то рећи да с 
је такође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у народу, те нам војска поглавито 
нистар свој лист — један или два) да је влада довела до краја преговоре са страном једном групо 
 о кризи министарској, у некима како је влада већ повољно свршила преговоре о зајму, у некима и 
е поставља министар полиције.{S} Чим се влада промени, одмах се расписују нови избори, а то зна 
роучава школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује  
 у земљи и иначе тешке.</p> <p>— Шта ће влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да јој требају 
 се унапред одобрише сви издаци које ће влада учинити преко буџета и онда се скупштина распусти 
p> <p>— Не. </p> <p>— Знам, али како ће влада имати пуно поверење ове скупштине?</p> <p>— Изгла 
осланици код нас раде само оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онда скупштина?</p> <p>— Та је 
мо осморицу.</p> <p>Док се председник и влада објаснише с осмим опозиционаром, те га једва прив 
 рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри државник, који ће самом владару пр 
поверење и осудише рад прошле, а за тим влада изнесе пред народно представништво предлог да се  
аре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то због  
решавање буде паметно, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посланиц 
 једва једном објавише владини листови (влада увек има по неколико листова, управо сваки минист 
ипрема за представу у позоришту.</p> <p>Влада сама пише дело које ће посланици играти у народно 
владини листови донесу белешке:</p> <p>„Влада енергично ради на остварењу новог зајма и сви су  
е у којима се најоштрије осуђује прошла владавина, а у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те 
у одмах изабраше тројицу, који су добро владали језиком, да саставе резолуцију у поменутом смис 
 и велики мудри државник, који ће самом владару протумачити изразе њихове верности и оданости.< 
 пет милиона, на репрезентацију чланова владе пола милиона.{S} Ту смо као и свуда веома штедљив 
н другог, да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила.{S} Ето видите, данас ми је мин 
.{S} До његовог стола је сто за чланове владе, а мало даље сто за секретаре клуба.{S} Прво једа 
те министра председника, остале чланове владе, председника општине, главара цркве, и остале вел 
 године, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно те једно.{S} Свака нова влада б 
ост нашој милој Страдији.{S} У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спасите 
верење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.</p> <p>О 
>— Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи осудити свој рад!</p> <pb  
у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује  
 пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на своме положају пет милиона, на репрезентацију  
ма сваки важан догађај и сваки поступак владе.“</p> <p>— Знам, али како се, Господине Министре, 
 <p>— На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан.</p> <p>Председник пита трећег, 
на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан, и да молим десеторицу посланик 
 издата велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и он 
и, па било ми, било други посланици.{S} Влади треба само та формалност, то је тако заведено ваљ 
ваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико толик 
 изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика, да уз остала сре 
а, и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизима.{S} Код тако сложног рада мор 
ом другу, који не хтеде честитати новој влади долазак на управу, те је због тога отпуштен из др 
о журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у 
купштини текли журно.</p> <p>Прво новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а з 
ош и важном политичком мисијом.“</p> <p>Владин лист опет учтиво демантује те гласове овако:</p> 
не свечаности пет милиона, за поверљиве владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет ми 
ни фонд, одакле се награђују присталице владине политике; друго, тај закон који изгледа тако на 
ре о зајму, у некима и једно и друго, а владини листови пишу како никад земља није била у бољем 
 из Страдије тајно, а после три дана да владини листови донесу белешке:</p> <p>„Влада енергично 
вољно!</p> <p>Док једва једном објавише владини листови (влада увек има по неколико листова, уп 
 земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за два три дана доћи у Стр 
писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан те 
ји наш рад?</p> <p>— Рад ваш са прошлом владом.</p> <p>— Осудићемо прошлу владу!</p> <p>— Знам, 
арод се радује, и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој управи.{S} Ни о чему се са 
е одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добре лиферације, на којима је 
у дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као  
/p> <p>— Ја имам да нападнем најоштрије владу што закључује зајам под неповољним условима, кад  
ина, досадна, мучна тишина.</p> <p>— Уз владу сте — поче сада љутито министар полиције...{S} Па 
 министар полиције...{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад 
з владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко представљати опози 
о, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него тек ф 
ећу да представљам опозицију, ја сам уз владу.</p> <p>Председник се узе објашњавати с њим на ду 
 ван себе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају она седморица.</p> <p>— Е баш је оскудиц 
</p> <p>— Моја је улога да интерпелишем владу што се државне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће 
ругог.</p> <p>— Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили велике положаје прек 
 име народа поздраве <pb n="96" /> нову владу.{S} Многи листови препуњени депешама и изјавама о 
сланици кад сте до јуче помагали прошлу владу?</p> <p>— Не мења ствар.</p> <p>— Не разумем!</p> 
ошлом владом.</p> <p>— Осудићемо прошлу владу!</p> <p>— Знам, али како ћете то ви исти посланиц 
илама потпомагати <pb n="97" /> данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли  
ци ове напаћене отаџбине казне, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...</p> <p>Господин 
 прастару причу, како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи пој 
и и незадовољни народ на рђаве земаљске власти и управу умири се и настаде весеље по целој земљ 
илу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју су тако онаказили, и да 
 дана поверљив распис свима полицијским властима у земљи и строго им препоручио да народ поводо 
посао.</p> <p>— Која је ово земља преко воде, тамо, што се види? упитам, а сав треперим од нест 
ак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија  
: постављење посланика, <pb n="86" /> и води своје порекло још из патријархалног друштва кад је 
ељно, стручно, расправљају све ствари и води преписка пола године <pb n="82" /> док се у акту н 
вању, да се предаје о пливању у хладној води.</p> <p>Али, то су већ ситније ствари што се мења  
p>Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и  
с на сваки начин занимати полемика коју водим са господином министром грађевина о једном врло в 
во стечене, и ја морам о свакоме динару водити озбиљна рачуна.“ Молим вас, господине, реците са 
ике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је отац неш 
 председнику на тако мудром и тактичном вођењу политике са том суседном и пријатељском земљом!  
 читају?</p> <p>— То је обавезно, као и војна обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа по подн 
за тај случај, ону која треба, одредити војни свештеник; али на крају молитве, да дође и ово: „ 
слио сам...{S} Тамо гину људи, министар војни саставља молитве и мисли на покретање родољубивог 
желим да чујем шта о томе вели министар војни, те се још истог дана упутим њему.</p> <p>Министа 
стра правде узео је отправљати министар војни, а дужност министра војног вршио је министар прос 
ј, тако је.{S} Да ја нисам као министар војни тако урадио, могао би који од команданата на југу 
истог дана упутим њему.</p> <p>Министар војни, мали журав човечић с упалим грудима и нежним тан 
це, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком 
у стари људи, доста су се и наживели: а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну  
 крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под командом, моле свев 
{S} Слава им!“ Ово имају изговорити сви војници и старешине од једном: али ће се изговарати поб 
ртог.</p> <p>— Да интерпелишем министра војног што војска гладује.</p> <p>— Шта ће он рећи?</p> 
љати министар војни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзе 
{S} Ако температура није као што треба, војска неће ваљати ништа... <pb n="65" /> Цело јутро са 
исли на покретање родољубивог листа!{S} Војска им је и послушна и храбра: то се доказало у толи 
о на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска нема прече дужности, господине? рече ми господин 
 на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми чланови данашњег кабинета гледамо на ств 
изненађења, свечаности, завера, нама је војска увек потребна за наше унутрашње ствари.{S} То је 
 дубље, трезвеније! </p> <p>— Па зар је војска чему год потребнија, него да буде одбрана земље, 
 влада нема присталица у народу, те нам војска поглавито треба за наше унутрашње политике ствар 
p>— Да интерпелишем министра војног што војска гладује.</p> <p>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Нема  
вољен тај најбитнији услов за развијање војске.“</p> <p>— То ће на сваки начин имати успеха, ак 
="71" /> а куд би све то могло бити без војске?{S} То је бар за данас главни њен задатак.{S} Не 
и признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни мук Хоријев.“</ 
важно у буџету.</p> <p>— А на просвету, војску, и остало чиновништво?</p> <p>— Јест, имате прав 
задаје много бриге; а температура је за војску главна ствар.{S} Ако температура није као што тр 
од команданата на југу земље употребити војску да оружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да 
ј исти крај, господине министре, шаље у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војс 
иционара, онда треба употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казн 
е синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју, рекох господину министру д 
 Та оставите, молим Вас, занесењака.{S} Воли да гладује с породицом, него да као сви други паме 
 Сад је потпуно умирен, и веома од тада воли своју жену.</p> <p>Разговор је текао даље, разгова 
земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој 
ан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дана, 
>— То је свеједно, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз в 
, на нашем језику.{S} Ја други језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни  
бих друго могао чинити.</p> <p>— Збиља, волите ли пастрмке? упита ме после извесног ћутања.</p> 
стар равнодушно, и изгледаше као да без воље прича ту причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Ко то зн 
ања свако зло од Страдије, која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за спомен  
ј старој књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног в 
уд ови стари људи међу децом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет ш 
у ленту; три четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут, а сем тога метуше јо 
о у овој земљи, док опет неко закуца на врата.</p> <p>— Напред!</p> <p>У собу уђе опет неки дру 
</p> <p>Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален чов 
пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан  
"subSection" /> <p>Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео у 
рства (уз њега реферат у прилогу под %) врати директору да га исправи по напоменама и замеркама 
ке особине, па да га са својим мишљењем врати што пре Министарству Просвете на даљу употребу.“< 
ерат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га према примедбама стручњака исправ 
оме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору...ске гимназије, да га према нашим прим 
ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам знао друго 
а, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције.{S} Пандури около стоје и посматрају б 
 разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди,  
 украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пандура. „ 
е јаче учестали похађати стране земље и враћати се натраг.</p> <p>— Дошао министар? пита један. 
На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова.</p> <p>На лицима 
г јединог ордена!</p> <p>Гушање, граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се све 
жавног питомца.{S} То је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много надати.</p> <p>—  
почетку најискреније изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже с 
рави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности још и са финансијског и политичког гледишта.{ 
 то је најновији закон, који има велике вредности за земљу.{S} Прво и прво, казне од таквих кри 
<p>— Извините, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, то је  
ачин имати успеха, ако распис стигне на време? рекох.</p> <p>— Морао сам журити, те је, хвала Б 
ка.{S} Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда непријат 
а прочитати:</p> <p>„Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље,  
о, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању <pb n="44" /> пр 
и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја у прво време помислих да сам погрешио и пошао другом коме, али 
но добра ствар...</p> <p>Пошто још неко време поразговарасмо тако о важним стварима, извиним се 
великом Генију и избавитељу.“ За кратко време све је то урађено, све припремљено, само се очеки 
 поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књига о штедњи за наро 
ма жалим што вам нисам могао у одређено време честитати: али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од 
је сад шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, 
али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у иностранство да проучава ш 
у поднети исцрпан извештај...{S} У исто време најстрожије наређујем да обратите нарочиту пажњу  
едаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао ј 
 чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна борба и 
би друго?...{S} Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим сте од 
ај који у Страдији постоји већ од дужег времена.</p> <p>Разговарао сам с једним добрим чиновник 
о од куд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а ни 
од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа 
ан корак још напред, и отпоче:</p> <p>— Врли странче, твој долазак у нашу земљу историја ће заб 
убљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље 
басут одликовањима за грађанску кураж и врлине.</p> <p>И мене одушеви тај бујни народ пун грађа 
 и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака.{S} Молитву ће за тај случај, ону која тр 
к (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу наставе досадашњи у 
рова <title>Илијада</title>!...{S} Али, врло, врло... ретко — издање!.. изговори сладећи сваку  
 се не да пожелети.{S} Народ је, видим, врло задовољан и срећан.{S} За ово неколико дана било ј 
 по овом утврђеном реду, и после много, врло много написаних табака, долази се на реч <hi>дозво 
title>Илијада</title>!...{S} Али, врло, врло... ретко — издање!.. изговори сладећи сваку реч, и 
ишљам; али ценећи по свему, врло добро, врло добро...{S} Није нам се ништа зла догодило, сем шт 
гова жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и радо јела сладолед 
истар, веле, ради по ваздан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да се туче.</p> <p>Причај 
лике да размишљам; али ценећи по свему, врло добро, врло добро...{S} Није нам се ништа зла дого 
ажем. </p> <p>— Како не разумете?...{S} Врло проста ствар.{S} Тај богати трговац, муж те госпођ 
ра бити нека врло лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љуб 
ња ствар.</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Врло просто и јасно! рече равнодушно.</p> <p>— Чудноват 
стре, то може извести? упитам.</p> <p>— Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљс 
асна администрација? приметим.</p> <p>— Врло велика.{S} Наше министарство има највећи број нуме 
шој земљи, господине министре?</p> <p>— Врло добро, рече он с поузданошћу, па одмах затим додад 
 важна ствар, ако смем питати?</p> <p>— Врло важна.{S} Управо неодложна: и ја сам учинио потреб 
 приметио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.</p> <pb  
штедљива Мица.“</p> <p>— Мора бити нека врло лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се износи к 
исао и операција је, Богу хвала, испала врло срећно.{S} Због тога долазе чиновници са својим ше 
аца наплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши на попуњавање дефицита шт 
аквих је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Ст 
вде да проучава уређење таквих школа са врло великим додатком уз плату, одмах је постављен упра 
овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то в 
у?</p> <pb n="74" /> <p>— Нисам, али је врло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље било?</p> <p> 
сам их никад јео.</p> <p>— Штета, то је врло фина риба.{S} Управо специјалитет.{S} Јуче сам доб 
е изабрат за државног питомца.{S} То је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много на 
 људима.{S} Његова се мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ да се  
страном једном групом и да су резултати врло повољни.</p> <p>„С поузданошћу можемо потврдити да 
p> <pb n="73" /> <p>— То ће заиста бити врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ни 
огледом.</p> <p>— Заиста је ваш положај врло тежак при тако огромном раду.{S} Без сумње сте раз 
господином министром грађевина о једном врло важном питању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на т 
p>— Е лепо, сад пазите даље: како је он врло богат, то зажели да има деце која ће наследити њег 
 прилике у земљи.{S} Како та ствар, као врло важна и значајна није могла трпети одлагања, то су 
 реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природнос 
гово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и његове жене.{S} Његова  
онизније запитам:</p> <p>— Финансије су врло добро уређене у вашој земљи, господине министре?</ 
ко натоварена кола разних одликовања за врлог странца.</p> <p>Странац је, разуме се, одмах изаб 
ак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а  
очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не ми 
да мотри над свима осталим чиновницима, врше ли своју дужност, и да утиче на снажење привреде у 
Па наредба је таква, да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције, јер, знате како је?!{S} Г 
и грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи своје узвишене грађанске дужности заспаше слатки 
е привреде у целом крају.{S} Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења и у сваком 
, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђ 
е наредба сваког члана владе најтачније вршила.{S} Ето видите, данас ми је министар просвете <p 
је дужност његову као министра просвете вршила његова жена, а она је, као што сви знају, врло р 
тавника.{S} Некад су се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивилизованој Страдиј 
нистар војни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књи 
 драге отаџбине!”</p> <p>„— Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!”</p> <p>Више  
кад боље!..{S} Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак.{S} Одмах идем министру, а  
м, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, 
у да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне засл 
>То своје мишљење Савет учтиво спроведе Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из мини 
 Страдију пуномоћник те банкарске груне г. Хорије, те ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад тек на 
олиције, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кланцали по буџацима.{S} Овак 
 да ће о томе нашем разговору известити г. министра, и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> 
г министарства.{S} Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним послом; а ја на то израз 
адлежном месту, морамо казнити. </p> <p>Г. Шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан са 
осподину министру што сам <pb n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то с 
ти с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа неку бога 
акт врати директору...ске гимназије, да га према нашим примедбама савесно исправи, а по том се  
 мени, одмах журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те ис 
 n="31" /> послао један свој распис, да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органим 
м <pb n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздравим  
интактичке и стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врати што пре Министарству Просве 
иских.</p> <p>Напослетку окуражим се да га најпонизније запитам:</p> <p>— Финансије су врло доб 
 благостању народном.{S} Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што н 
 су одликовани.</p> <p>Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожрт 
г странца, који је молио и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{S} Једва човек говори, с 
друга значајно, лицем и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели 
ом преписком нарасте тако велики акт да га човек може једва на леђима понети.</p> <p>Сви чиновн 
рат у прилогу под %) врати директору да га исправи по напоменама и замеркама стручњака... </p>  
си одлуку, да се акт врати директору да га према примедбама стручњака исправи и наново пошље ми 
{S} Сад сам дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за народн 
.</p> <p>Министар финансија кад одох да га посетим, <pb n="45" /> примио ме је одмах, и ако је, 
земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:</p> <p>— Молим вас, господине, реци 
смо сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео  
стану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема га. </p> <pb n="105" /> <p>Сутра дан доносе листови да  
> <p>— Хоћете ли дуже остати овде? пита га министар председник.</p> <p>— Докле год не свршим по 
 Кад дете изговори целу лекцију, запита га:</p> <pb n="89" /> <p>— Научи твоје?</p> <p>— Научих 
 и друштво за оснивање друштава.{S} Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснаф 
та, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жури овај оволики свет?</p> < 
ада објаснише с осмим опозиционаром, те га једва приволеше, она седморица седоше:</p> <p>— Е са 
</p> <p>Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам:</p> <p>— Какве будалаштине?</p> <p>— 
 књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног времена,  
„Силни мук Хоријев.“</p> <p>Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику 
ши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске  
 Таман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник 
спис свима командама.{S} Ево баш ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како су у последње време учестали 
који припадају опозицији.</p> <p>Ја сам га тешио због тако страшне неправде, која се чини према 
баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и операција је, Богу хвала, 
, извиним се господину министру што сам га својом посетом узнемирио можда у важном државном пос 
мреже.{S} Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио.{S} Приђем томе човеку и назовем му Бог 
Шта он доказује, ако смем знати? упитам га.</p> <p>— Не доказује он ништа, господине мој!{S} Жа 
коју сам неразмишљено учинио, и замолим га за опроштај.</p> <p>Он се одобровољи и исприча ми ка 
изненађења, господине министре? посетим га на започети разговор, јер ме није много интересовао  
 у један глас, одушевљено.</p> <p>— Ево га! рече странац и извади из џепа табак хартије на коме 
<p>— Јест, дошао!</p> <p>— Где је, камо га! жубори маса и настаде гурање, тискање, пропињање, з 
на пола часа хода, где се бели град што га две реке запљускују.{S} Као да осетих нову снагу, за 
а данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам чест 
че паде.{S} Странца више унеше него што га уведоше у кућу, уђоше сви министри и великодостојниц 
их у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас могу служити, поштовани го 
варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумарала се 
иле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од  
а.</p> <p>— А и он је историк? прекидох га питањем.</p> <p>— Надриисторик.{S} Он својим радом н 
 прошла осуђена и названа: издајничком, гадном, штетном, црном, гнусном.</p> <p>Па и изјаве и ч 
 о вери уђе и један део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, а министар је тражио да место тога уђе 
абави неколико <pb n="24" /> крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> <p>— Н 
рца захвали на искреним осећањима, која гајим према његовом верном коњу, и одмах нареди да се д 
се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Минист 
 угледам преда мном, на пола часа хода, где се бели град што га две реке запљускују.{S} Као да  
а ту циљ све депозите из државних каса, где је депонован новац приватних лица да на тај начин п 
 се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.{S} Али 
рског трговца из унутрашњости Страдије, где се овај подвезује да му лиферује <pb n="111" /> тол 
у, о великом пожртвовању за спас земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} При 
тим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом својом земљакињом.{S 
ваки радник сељак провести у читаоници, где чита (или му читају ако није писмен).{S} А сем тога 
 онај један. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад остали? викну председник ван себе од љутине. 
} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак 
ац нешто причао о једном чувеном граду, где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опоми 
министара обећа неку богату лиферацију, где се може много зарадити.</p> <p>— Но, хвала Богу! уз 
 за тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа најотменији грађани.</p> <p>Сад се ј 
н?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни један немам, тако ми свега на свету 
> <p>Једног дана изишао сам на станицу, где стаје једна страна лађа.</p> <p>Приспе лађа и почеш 
очима полиције, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кланцали по буџацима.{ 
м...</p> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ств 
 Хорије?</p> <p>— Јест, дошао!</p> <p>— Где је, камо га! жубори маса и настаде гурање, тискање, 
, ониском, а запуштеном кућом.</p> <p>— Где смо сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зов 
тник, и тек неко рекне другом:</p> <p>— Где странац неки! и погледа друга значајно, лицем и дог 
огласи је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су деца? упитам.</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па де 
лупаци из опозиције“.</p> <p>Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама поче се  
м могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још држим да сањам.</p> < 
радије.{S} Ни једног јединог места нема где не бејаше донета оштра резолуција поводом „последњи 
пагација наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом...{S} Таман ст 
р за шесет година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни једа 
за саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду 
упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим р 
угледах међу децом неколико старих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хар 
ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега. </p> <pb n="5" /> <p>Срце  
дуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој ра 
вака група жури на своје одређено место где ће се држати збор. </p> <p>Како, разуме се, нисам м 
p> <p>Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције.{S} Пандури око 
Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за дан.</p> <pb n="76" /> <p>То импонује, реко 
тог истог дана произвести још осамдесет генерала.</p> <p>— А колико их имате сада? упитам.</p>  
народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, 
а чела.</p> <p>— Потпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду, рекох одушевљено.</p> <p 
вам као странац искрено честитам на том генијалном закону, који је постао вашом заслугом, а кој 
а ће бити записано: „Народ свом великом Генију и избавитељу.“ За кратко време све је то урађено 
вадесет.{S} Њега смо послали да студира геологију.</p> <p>Господин министар ућута, замисли се н 
дину Министру Просвете. „Наставници ове гимназије већ шест месеца нису плату примили и у такву  
ити Вас да проучите акт директора...ске гимназије у погледу граматичком, синтактичком и стилист 
рили смо и проучили акт директора...ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје миш 
гу % шаље се Савету акт директора...ске гимназије да у њему проучи граматичке облике, синтактич 
мо да се овај акт врати директору...ске гимназије, да га према нашим примедбама савесно исправи 
 5860.</p> <p>1-П-891. </p> <p>Директор Гимназије...ске моли да се тамошњој гимназији изда плат 
тор Гимназије...ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.“</p> <pb n="77" />  
Господин Министар, веле, ради по ваздан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да се туче.</ 
аваром цркве.{S} И поглавар цркве добар гимнастичар и страстан јахач, међу тим напрасит човек и 
дна ствар, господине мој, што тамо људи гину; али мени је главно да свршим прече ствари, корисн 
 <p>„Чудна земља! мислио сам...{S} Тамо гину људи, министар војни саставља молитве и мисли на п 
.{S} Даље гласи:</p> <p>„Дозволити, им, гл. санскр. <foreign xml:lang="sa-Latn">dharh duhorh</f 
 одличном поштовању.“</p> <p>Председник Гл.</p> <p>Просветног Савета“</p> <p>(Потпис).</p> <p>Т 
 тако дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Господин Министар, веле, ради по ваздан  
ом министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, коју нисам могао схватити.< 
чајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.</p> <p>Према њему на другој кл 
римања од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да провед 
} До сад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече министар и погледа ме клонулим, помуће 
ст према отаџбини!”</p> <p>Више њихових глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на кој 
акоше и стадоше гологлави с приклоњеним главама, а министар председник узе <hi>његов</hi> куфер 
укама носи будућност земље Страдије.{S} Главар цркве, као човек Богом обдарен великим духом и у 
ични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у  
 усклика из хиљадама грла.</p> <p>Затим главар цркве отпоче певати побожне <pb n="107" /> песме 
вилно васпитање омладине.{S} На примеру главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике школске 
але чланове владе, председника општине, главара цркве, и остале великодостојнике земаљске.</p>  
 решим да првом приликом одем мудро оцу главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђан 
при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он с болним  
аше прозори и на њима се појавише многе главе.{S} Ограде око кућа, кровови, све то пуно радозна 
кој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p> <p>Престадоше узвици, настаде мртва тишина,  
 се све исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и  
} Чиновници немају кад од акта да дигну главе по вазда.</p> <p>После малог ћутања продужи минис 
и су елегантно одевени са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у нека 
} Једног је свештеника ударио штапом по глави у Божјем храму, из непознатих разлога.{S} Он је т 
а им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах та 
ношћу, па одмах затим додаде: </p> <p>— Главна је ствар буџет добро израдити, па све иде лако.< 
много бриге; а температура је за војску главна ствар.{S} Ако температура није као што треба, во 
рироде, то не прође ни петнаест дана, а Главни се Просветни Савет искупи у седницу.{S} Између о 
љења великог државника.</p> <p>Сем тога главни лекар државников постаде одједном славан човек.{ 
 бити без војске?{S} То је бар за данас главни њен задатак.{S} Нека упадају непријатељске чете, 
рани народни представници скупљају се у главни град Страдије да решавају и већају о разним пита 
анскрит).</p> <p>4.{S} Цепање језика на главније групе,</p> <p>5.{S} Један део из упоредне фило 
импонује, рекох.</p> <p>— Разуме се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!</p> <milestone 
ску.{S} У осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n="58" />  
освећени довољно у ствари.{S} Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет.{S}  
не мој, што тамо људи гину; али мени је главно да свршим прече ствари, корисније за земљу, него 
о место за конзула.{S} Ту бисте, што је главно, имали добру плату и добре додатке за репрезента 
 је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико навикао, да чак, и ако је  
, остави те твоје лудорије, него што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усре 
ке чете, то нису тако важне ствари, али главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а  
I ове године, а према одлуци XV седнице Главног Просветног Савета, држане 17-III исте године СБ 
/> песме и забрујаше звона на храмовима главнога града земље Страдије. </p> <p>Кад се и тај део 
ангије.{S} И тако лагано <pb n="108" /> главном улицом идући дому министра председника.{S} И ку 
 опет нов рукопис: „2-III-891. </p> <p>„Главном Просветном Савету.</p> <p>(Један тај Просветни  
чњака.{S} Реферат овако почиње:</p> <p>„Главном Просветном Савету:</p> <p>„Размотрили смо и про 
ајући своје невоље, одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче з 
 тихим, али прекорним гласом, климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења: а при том м 
 пред зору што ме обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, д 
 и онда оставио хартије на страну, диже главу, зажмири мало, и поче на памет:</p> <p>— Господо, 
отребљава и као лек.</p> <p>Старац диже главу.{S} Кад дете изговори целу лекцију, запита га:</p 
и и дотле дође! рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити шапућући својим бледим  
p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу да верујем да је све 
 на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком  
вите, молим Вас, занесењака.{S} Воли да гладује с породицом, него да као сви други паметни глед 
интерпелишем министра војног што војска гладује.</p> <p>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Нема шта да  
кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као 
{S} Једни шеткају тамо амо, и читају на глас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко вер 
 министра, а момак објави вичући на сав глас:</p> <p>— Господин министар не може примати никога 
давци листова и књижица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва!</ 
лима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Државник Симон и лекар Ми 
не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса р 
ан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:</p> <p>— То је твоја отаџбина! 
и као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели:</p> <p>— То је земља коју толико тражиш!</p> 
на, док из масе зацича с трепетом танак глас:</p> <pb n="36" /> <p>— Мудри државниче!...</p> <p 
сте, дакле, уговор? викнуше сви у један глас, одушевљено.</p> <p>— Ево га! рече странац и извад 
требити, одређују се неме улоге, кад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо поделе у 
олитички лист новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици.{S} Од мене је  
е Месија.{S} Чак је народ општим јавним гласањем изабрао и име своме избавитељу.</p> <p>Господи 
жава природности те се, као по свршеном гласању, броје гласови, да се види која је страна побед 
су, заборављајући одредбу законску која гласи: „Народни језик ни један грађанин не сме кварити  
и се на реч <hi>дозволити</hi>.{S} Даље гласи:</p> <p>„Дозволити, им, гл. санскр. <foreign xml: 
"> <p>Прештампано из „Српског Књижевног Гласника“</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <head 
их предака, моја домовина — помислим, а гласно запитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о  
наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу.{S} Опет затим покуша да је изгово 
рим с министром. </p> <p>— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну с 
азвијао од неартикулисаних, животињских гласова док није дугим низом векова достигао висину сав 
<p>Владин лист опет учтиво демантује те гласове овако:</p> <p>„Глупави опозициони листови у сво 
и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао некакав странац  
и те се, као по свршеном гласању, броје гласови, да се види која је страна победила; а у ствари 
ен?!</p> <p>— Ни један.</p> <p>Повикаше гласови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта пр 
06" /> <p>И за мало, а у маси се зачуше гласови:</p> <p>— Министри, министри!</p> <p>И министри 
ко важан догађај! изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским болом.</p> <p>Ја сам се ду 
подине, рече благо нежним нежним танким гласом; сад сам баш свршио своју редовну молитву.{S} Ја 
p>И он ме погледа презриво, па згушеним гласом пуним срџбе и гнева изговори:</p> <p>— Срамота!< 
али ће се изговарати побожним скрушеним гласом.{S} Затим ће се све исправити, дићи гордо и поно 
 с праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом.</p> <p>— Неизмерна штета! - узвикнем и ја као п 
 господин министар тихим, али прекорним гласом, климајући главом прекорно, тужно, и с нешто пре 
 не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво пи 
— Ја?! узвикну министар с нешто љутње у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим већ близу три 
, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју, рекох господину министру доста љут 
сам, што ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита председник.</p>  
 мишљење о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењем.</p> <milestone uni 
ородицом, него да као сви други паметни гледа своја посла.</p> <p>Кога год бих упитао добијем т 
 закрчи улица и сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет  
винама поче се окупљати свет.{S} Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у с 
 и сви остали чиновници са задовољством гледају.</p> <p>— Што се туку? питам.</p> <p>— Па наред 
рно депутација каква? мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврс 
ве у земљи! рече <pb n="75" /> министар гледајући смирено у своје ћилибарске бројанице.</p> <p> 
 да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју залепила 
ојска; али ми чланови данашњег кабинета гледамо на ствар много дубље, трезвеније! </p> <p>— Па  
 дође дотле, да један другог нису могли гледати.{S} Министар, да би своме противнику што више п 
сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити. </p> <p>И заиста сам  
лицом усред бела дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли није шта необично на мен 
 наше поштоване читаоце, а по могућству гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу“.</p 
у у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољства што странци ни из близа н 
ости још и са финансијског и политичког гледишта.{S} Размислите, па ћете доћи до правилног глед 
} Размислите, па ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар!</p> <p>Покушам да се удубим у м 
ио како неће да има посла „с којекаквим глуваћима.“</p> <p>Министар правде је једино и имао бри 
 снагу.</p> <p>— Па зар смемо ми остати глуви према тим покољима и том зверском поступању наших 
у, одмах је постављен управник школа за глувонему децу са великом платом и додатком на репрезен 
шао у иностранство да проучава школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у 
 и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео је отпра 
ерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и дангубна процедура упроштена.{S} Министар полиц 
иво демантује те гласове овако:</p> <p>„Глупави опозициони листови у својој шашавости измишљају 
н пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.</p> <p>Око хотела где сам одсео, 
лен човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p> <p>Министар ме прив 
Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се о 
 учинити, већ да се странац, после тако глупог уговора, протера из Страдије тајно, а после три  
 учињеног великог дефицита није убио по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред с 
ежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу.</p> <p>— Ништа не разумем, господине, чиме са 
наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју су тако онаказили, и да строго по закону каз 
ти одбор граматичара“, почели чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изговарати гњ 
зриво, па згушеним гласом пуним срџбе и гнева изговори:</p> <p>— Срамота!</p> <p>Ја се застидех 
овор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од говорника био сагла 
а: издајничком, гадном, штетном, црном, гнусном.</p> <p>Па и изјаве и честитке исте од истих љу 
уђивати прошли злогласни режим, кога се гнушају сви поштени људи у земљи.</p> <p>(потпис.)</p>  
звикујући:{S} Доле с њима! </p> <p>3. С гнушањем и презрењем констатујемо, да су Анути некултур 
ст дрско и без икаква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле  
љи? узвикну министар љутито с праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом.</p> <p>— Неизмерна ш 
<hi>I.{S} Општи део.</hi> </p> <p>1.{S} Говор и његов постанак.</p> <p>2.{S} Порекло данашњих ј 
овника свога надлештва изговорио дирљив говор у точ смислу, а господин министар је захвалио сви 
н коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.</p> <p>И на балкону свога дома појави се седи др 
ати говорници све јачи и јачи.{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Ан 
 скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и п 
к, и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је мало час понављао прву реченицу...</p 
 <p>— Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, поплашили м 
не.</p> <p>Разуме се, после тог његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“</p> <p>Сад се 
разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник је одговарао родољубивим и језгро 
ојекта побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга Т...{S} М... у коме је изнео св 
е депутације из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије 
и и опоро ме упита:</p> <p>— Одакле си, говори!</p> <p>Узех му ја све потанко причати ко сам, и 
је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говори? упита. </p> <p>Јави се један из првог реда седи 
 стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.</p> <p>Министри трче час у о 
вој управи.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном  
рхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас д 
и настала пометња: у неким листовима се говори о кризи министарској, у некима како је влада већ 
них закона, а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сеј 
пособностима.{S} Једнима се повере већи говори, једнима мањи, почетницима још мањи, некима се о 
?</p> <p>— Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича?</p> <p>— Ништа! рече министа 
те, јер има журна посла.{S} Једва човек говори, стење управо, притиснут и згњечен радозналом св 
е се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда других пречи 
уци му заклопљена књига, а оно на памет говори лекцију из Ботанике:</p> <p>— Ова корисна биљчиц 
 ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумарала се полиција, узнемирили се мини 
ити.</p> <p>После тога смо још прилично говорили о разним стварима, а између осталога господин  
ње него што треба да буде.{S} Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, али му племе 
 ал’ памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се  
одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо м 
} Ја сам странац, путник.{S} Рад сам да говорим с министром. </p> <p>— Зато ви тако гласно вели 
лу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, 
знали?!...{S} Којешта! а непрестано вам говорим да због разних важних изненађења земљи, мора би 
 је одговарао родољубивим и језгровитим говорима.{S} Наравно, кроз све је то било испреплетано  
ри у Страдији нису вични.{S} Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали д 
 богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Разумете ли?</p> <p>— Раз 
> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална температура од ше 
 а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку кра 
ом.</p> <p>— Јест, то је језик којим је говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та зем 
p>— Која деца?</p> <p>— Па деца о којој говорите?</p> <p>— Та деце нема, разумете ли? али се ра 
 се поклони до земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:</p> <p>— Молим вас,  
остању.</p> <p>Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму, новине све више и виш 
узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник продужи:</p> <p>— Народ мога краја лије топле  
ш на срећу народа и понос земље! заврши говорник, а хиљадама грла узвикну:</p> <p>— Живео!</p>  
оворника био сагласан с предлогом првог говорника, да се без икаква одлагања, јер је ствар и ин 
пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорника, да  
/p> <p>— Живео! живео! живео! прекидоше говорника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољуби 
вео!“</p> <p>Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког го 
>— Живео!</p> <p>Мудри државник захвали говорнику на искреном честитању, и напомену да ће све њ 
 по синтакси.</p> <p>Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи.{S} Сваки говор беше пун родо 
мене тај непознати свет задиви.{S} Кога год погледам, украшен орденима и лентама.{S} Ретко ко о 
 паметни гледа своја посла.</p> <p>Кога год бих упитао добијем тако исто мишљење о таквим људим 
едовну молитву.{S} Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитви има много в 
 га министар председник.</p> <p>— Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p>Минис 
ија заиста постати велика и моћна докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год 
 тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада. 
с добије одмах истог момента сваки који год постане министар):</p> <p>„Просветном Савету на миш 
ступног развијања и усавршавања.{S} Као год што се од првобитне монере поступним развијањем и у 
 се осећаше мирис измирне и тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних,  
ите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах журно ступа у разговор, да  
веније! </p> <p>— Па зар је војска чему год потребнија, него да буде одбрана земље, одбрана они 
ам.</p> <pb n="10" /> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Па још ни један орден? 
p> <p>— Ни један.</p> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Зар за шесет година ни 
м запамтио само то како је пре неколико година држао први <pb n="27" /> хотел у некој паланци и 
алом положају и не унапређују се толико година.</p> <p>— Добро.{S} Шта на то има влада да одгов 
 добије мене, а кад ми беше једва девет година он умре.{S} Он ми много причаше о својој постојб 
на куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребр 
и молбу, да му се дан рођења рачуна пет година раније него што се родио.</p> <p>— Како то може? 
ен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад 
 молила да је скупштина огласи за десет година млађу него што је.{S} Једна је опет <pb n="49" / 
ли цео свет.{S} Само за последњих десет година донето је петнаест устава, <pb n="34" /> од који 
м своју славну домовину.</p> <p>Педесет година сам путовао по туђину, по широком свету, али не  
ко почиње:</p> <pb n="2" /> <p>„Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету 
ка којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши мин 
?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Зар за шесет година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{S} На мес 
е бави један странац, коме је сад шесет година, а није никад за то време био министар, нити је  
ју:</p> <p>— Чујте људи: човек од шесет година без иједног јединог ордена!</p> <p>Гушање, граја 
путовао некакав странац од својих шесет година, који, како ти зврндови <pb n="21" /> веле, није 
о не?...{S} Он се, рецимо, родио..{S}74 године, а скупштина његов дан рођења прогласи да је у г 
 листове и прегледао бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе понавља св 
рављају све ствари и води преписка пола године <pb n="82" /> док се у акту не исправи и најмања 
дликован што се обогатио за непуне пола године, лиферујући држави лоше жито и још вазда других  
инистра Просвете ПН. 5860, од 2-III ове године, а према одлуци XV седнице Главног Просветног Са 
 млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!</p> <p>Никако нисам могао растумачити отку 
ти, господине министре?</p> <p>— Лањске године, кад је било друго министарство, био је буџет ма 
рекох.</p> <p>— Место Месије, пао је те године велики град, и упропастио све усеве у земљи! реч 
г Просветног Савета, држане 17-III исте године СБр.{S} 2., част ми је умолити Вас да проучите а 
сет, а мојој сваји око педесет и четири године.</p> <p>— Ваш господин пашеног се бави на сваки  
штина његов дан рођења прогласи да је у години..{S}69.</p> <p>— Чудновато!{S} А што му то треба 
 је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две х 
ве иде лако.</p> <p>— Колико је милиона годишње буџет ваше земље?</p> <p>— Преко осамдесет мили 
То је већ уштеда од осам стотина динара годишње.</p> <p>— То сте добро учинили! приметих.</p> < 
ако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње само да бисмо народу помогли и олакшали му коли 
трдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит.</p> <p>— А просвета?</p> <p>— Просвета 
е, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице. 
 редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним главама, а министар председник  
председника опкружен првосвештеницима и гологлавим народом, за њима.{S} Иде се лагано, свечано, 
p> <p>Више њихових глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p> <p>„М 
радије, која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за спомен на дан срећног оздр 
д узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} Поди 
, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, р 
} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака мојих? 
стра.</p> <p>Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, нађе рећи:</p> <p>— Чекај! ви 
сом.{S} Затим ће се све исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовим 
"37" /> кроз све улице, а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме свечаност.</p> <p>Увече је 
то дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли с 
м да ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погледа  
 се навикну на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачим 
ра понављала неколико пута, и успех све гори.{S} Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије  
е државна каса потпуно испразни, почеше господа министри озбиљно мислити и договарати се шта да 
ново пошље министарству на даљи рад.{S} Господи референтима се одређује по 250 динара одсеком,  
ушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Господин Министар, веле, ради по ваздан гимнастику, врл 
ају с радошћу срећну операцију жуља.{S} Господин министар их је изволео љубазно и свесрдно прим 
мак објави вичући на сав глас:</p> <p>— Господин министар не може примати никога, јер је прилег 
 изговорио дирљив говор у точ смислу, а господин министар је захвалио свима на тој реткој пажњи 
ли о разним стварима, а између осталога господин министар ми напомену како ће баш поводом тог с 
е, али ме униформа вишег официра што је господин министар имаше на себи ипак противноме уверава 
зговарали смо о многим стварима, али се господин министар ни једном речју не дотаче питања фина 
 одушевљен.</p> <p>— Разуме се, продужи господин министар; — велика и значајна утицаја.{S} Ето, 
нема прече дужности, господине? рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом, климајућ 
земљи! наљути се мало смирени и побожни господин министар.</p> <p>— Извините, то нисам знао, ре 
бу уђе опет неки други елегантно одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког ми 
ници, онда, разуме се, пишу књиге; само господин министар не пише ништа.{S} Пред њега нисам сме 
т и по степени, па ипак ништа... скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонц 
о педесет и четири године.</p> <p>— Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? </p> <p 
реда у руке коме нашем човеку...</p> <p>Господин министар се закашља, те ја уграбим реч. </p> < 
мо послали да студира геологију.</p> <p>Господин министар ућута, замисли се нешто, и узе сукати 
 изабрао и име своме избавитељу.</p> <p>Господин министар застаде и узе опет своје бројанице на 
p>— Шта је ово? упитам радознало једног господина на улици.</p> <p>— Свечаност.{S} Зар нисте зн 
а једна чиновничка депутација жели пред господина министра.</p> <p>— Зваћу их мало час, нека пр 
рекох му:</p> <p>— Желим да изиђем пред господина министра.</p> <p>Момак ме погледа намрштен, г 
 Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра председника да је затворен на северу 
Министра да што пре изволи порадити код Господина Министра Финансија за нужно наређење да нам с 
м шефом на челу били су депутативно код господина министра финансија, да му честитају с радошћу 
их добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим да се примите тога високог и  
it="subSection" /> <p>Хтео сам посетити господина министра правде, али он није био у земљи.{S}  
па и саме наставе.</p> <p>„Учтиво молим Господина Министра да што пре изволи порадити код Госпо 
:</p> <p>„Господине.</p> <p>„Према акту Господина Министра Просвете ПН. 5860, од 2-III ове годи 
ивреде стоструко надокнадити.{S} Треба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подиз 
 се то рђаво могло десити.</p> <p>— Да, господине мој, тако је.{S} Да ја нисам као министар вој 
ја и додаде:</p> <p>— Наша је се земља, господине, граничила некад са два мора, а наши су народ 
шљени поступак.</p> <p>— Не само важна, господине мој, већ најважнија, разумете ли, најважнија! 
 о мачу.</p> <p>— Поменусте изненађења, господине министре? посетим га на започети разговор, је 
итам га.</p> <p>— Не доказује он ништа, господине мој!{S} Жалосно је то доказивање кад он вели  
ан мојим комплиментом.</p> <p>— Не, не, господине министре, без ласкања, боље се не да пожелети 
истра грађевина.</p> <p>— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дуж 
пак владе.“</p> <p>— Знам, али како се, Господине Министре, то може извести? упитам.</p> <p>— В 
 учинили! приметих.</p> <p>— Морамо се, господине, већ једаред почети старати о благостању наро 
а за увођење штедње.</p> <p>— Е видите, господине, штедња је <pb n="51" /> неоспорно најважнија 
ну у скупштини.</p> <p>— Па, ви велите, господине министре, да сте уставом дали народу све слоб 
:</p> <p>— О овоме треба да размислите, господине!{S} Тај закон којим имамо права да кажњавамо  
авету исцрпан реферат.</p> <p>„Примите, Господине, и овом приликом уверење о мом одличном пошто 
ротивноме увераваше.</p> <p>— Извините, господине, рече благо нежним нежним танким гласом; сад  
послу.</p> <p>— Баш добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам р 
је су врло добро уређене у вашој земљи, господине министре?</p> <p>— Врло добро, рече он с поуз 
p>— Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? упита ме.</p> <p>— Први пут.</p> <p>— Ви сте 
"54" /> <p>А колики су приходи у земљи, господине министре, то је, држим, важна ствар?</p> <p>— 
стровим.</p> <p>— Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у к 
а са суседним земљама, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Е, како да вам кажем?...{S 
 <p>— Колики је буџет, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Лањске године, кад је било 
p> <p>— Шта мислите, ако смем запитати, господине министре, у таквом случају?</p> <p>— Предузел 
слите ли да војска нема прече дужности, господине? рече ми господин министар тихим, али прекорн 
pb n="70" /> зулума? јер тај исти крај, господине министре, шаље у војску своје синове, шаље их 
поче разговор:</p> <p>— Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао мно 
ом глупошћу.</p> <p>— Ништа не разумем, господине, чиме сам могао учинити толико зла? приметим  
аже, а који су одбачени...{S} Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне з 
какве опасности.</p> <p>— Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност кад они убија 
p> <p>— Вас можда чуди овакав мој план, господине? прекиде ме министар у мислима.</p> <p>— Па и 
тар на завршетку.</p> <p>— Имате право, господине министре; и странци вам морају завидети на та 
росто да се смрзне човек.</p> <p>— Ево, господине министре, справа за мерење топлоте показује о 
 зуба у паклу огњеноме.{S} Друга ствар, господине мој драги, која је такође важна, то је што на 
трашње ствари.{S} То је споредна ствар, господине мој, што тамо људи гину; али мени је главно д 
га прекидох речима:</p> <p>— Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?</p> < 
нару водити озбиљна рачуна.“ Молим вас, господине, реците сами од куд ја смем у лудо бацити држ 
p>— Па како вам се допада овде код нас, господине? упита ме министар смешећи се хладно, преко с 
икад чуо речи.</p> <p>— Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привре 
 у народ пет милиона.</p> <p>— Извините господине Министре, што вас прекидам...{S} Не разумем к 
> <p>— Чиме вас могу служити, поштовани господине? </p> <p>— Основано је ново звање управника д 
министарског савета Господину...</p> <p>Господине председниче,</p> <p>Ваше родољубље и велика д 
p>Сад долазе писма стручњацима:</p> <p>„Господине.</p> <p>„Према акту Господина Министра Просве 
уређењу. </p> <p>Ускоро се поздравим са господином министром и изиђем на улицу.</p> <milestone  
и начин занимати полемика коју водим са господином министром грађевина о једном врло важном пит 
упих у разговор с једним отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тражити државну сл 
ама, и одмах устанем, те се поздравим с господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава о 
/p> <p>„Председнику министарског савета Господину...</p> <p>Господине председниче,</p> <p>Ваше  
асмо тако о важним стварима, извиним се господину министру што сам га својом посетом узнемирио  
 речима:</p> <p>— Ако је могуће, јавите господину министру да један странац жели њему.</p> <p>М 
 и родољубивог лекара) решим се да одем господину министру привреде земаљске.</p> <pb n="40" /> 
вршене операције. </p> <p>Ја се извиним господину министру што сам <pb n="55" /> га сметао у по 
да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима  
а, у војсци, гледа потпору своју, рекох господину министру доста љутито, и ако то нисам требао  
p> <p>Један директор, на пример, пише: „Господину Министру Просвете. „Наставници ове гимназије  
 народу који страда.{S} Него пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да 
зажмири мало, и поче на памет:</p> <p>— Господо, посланици, после поштованог друга у коме су... 
 читајући једну исту реченицу:</p> <p>— Господо, посланици, приликом претреса овог важног закон 
и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу (а већ и да  
та ствар.{S} Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Разумете  
 слични случајеви нису ретки.{S} Једној госпођи скупштина је уважила молбу такве исте природе.{ 
ју свастику да учи сликарство.</p> <p>— Госпођица свастика има дара?</p> <pb n="72" /> <p>— Та  
ачуна због те одлуке скупштинске, да та госпоја има два детета, и тако је престао рђав живот из 
м пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостионицу).{S} Украшен звездама и орденима, те сам мог 
а пошао.</p> <p>Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине.“ Гостионича 
оницу „Код миле нам напаћене отаџбине.“ Гостионичар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим 
изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи разлика је само у именима и потписима.{S} Е 
тересовање, и за мало те дође дотле, да готово стадоше сви послови.{S} И трговци и лиферанти и  
сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и родољубивог 
рења.</p> <p>У исти мах јави се један с готовом резолуцијом <pb n="60" /> и замоли збор за дозв 
винама стоји: </p> <p>„Сазнали смо да и град Крадија, по угледу на друге градове спрема скупоце 
— Место Месије, пао је те године велики град, и упропастио све усеве у земљи! рече <pb n="75" / 
да мном, на пола часа хода, где се бели град што га две реке запљускују.{S} Као да осетих нову  
родни представници скупљају се у главни град Страдије да решавају и већају о разним питањима зе 
хвалност овоме срећном лекару.{S} Један град је толико био одушевљен да је чак почео подизати в 
n="15" /> човека, а онако ми збунио цео град, упао као какво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни 
ле на ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу.</p> <p>— Ништа не разумем, господ 
м тврђаву и упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да пото 
и забрујаше звона на храмовима главнога града земље Страдије. </p> <p>Кад се и тај део званично 
ле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака мојих?{S} Све немо, све ћути, 
роламаше ваздух по улицама овог срећног града: а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се 
 граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи  
овим биће златом урезане речи: „Грађани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према От 
у путовању по свету.{S} Видео сам много градова, много села, много земаља, многе људе и народе, 
о да и град Крадија, по угледу на друге градове спрема скупоцени поклон лекару Мирону.{S} То ће 
ивео!“ проломи ваздухом и одјекну целим градом.{S} На свима околним кућама зазвечаше прозори и  
ке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је отац нешто при 
<p>Устао сам био рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из ни 
а дана како траје бурно весеље по целом граду.{S} Свира музика, звоне звона, пуцају прангије, б 
и је отац нешто причао о једном чувеном граду, где су наши пролили силну крв, а као кроза сан с 
ор и клонулост, па пожурим у правцу том граду.{S} Стигнем до обале.{S} Две велике реке мирно пр 
</p> <p>У вече је опет настало весеље у граду, а затим миран, тих и спокојан сан родољубивих и  
не примао сам честитања од најотменијих грађана, а довече ће мог коња провести око девет часова 
ви препуњени депешама и изјавама оданих грађана.{S} Све су те изјаве и честитке налик једна на  
ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам 
25" /> већ два три дана како нису тукли грађане као што је то обичај у тој строго уставној земљ 
т наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а који 
 чохом за сазиваче збора.{S} Родољубиви грађани поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја м 
а настаде дубока, тиха ноћ и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи своје узви 
 хотелу, где имају приступа најотменији грађани.</p> <p>Сад се ја тек хтедох запањити од чуда,  
ити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају, те су, заборављајући одре 
истовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или кр 
 Ескулаповим биће златом урезане речи: „Грађани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге  
и ово: „Нека добрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачки 
ојску да оружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску.{S} Сви наши официри 
<p>А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више 
ујемчене, унео још и ово:</p> <p>„Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и  
ску која гласи: „Народни језик ни један грађанин не сме кварити нити извртати ред речи у речени 
 сваког као закон.{S} Јуче је баш један грађанин поднео скупштини молбу, да му се дан рођења ра 
 журимо на збор.{S} Ни једнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сва 
воју одлуку, која има да важи за сваког грађанина ове земље.{S} У противном случају ја ћу дати  
а, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихов 
Страдије, уморени вршећи своје узвишене грађанске дужности заспаше слатким сном, снивајући срећ 
> <p>И мене одушеви тај бујни народ пун грађанске свести и самопрегоревања за општу ствар, па м 
ко мање ко више, обасут одликовањима за грађанску кураж и врлине.</p> <p>И мене одушеви тај буј 
к напред.) Тај је мислим добио орден за грађанску кураж. (И право је.)</p> <p>Један чича добио  
љу због незнања и неразумевања министра грађевина.</p> <p>— Ја то питање, господине, нећу остав 
ба између министра финансија и министра грађевина.{S} Министар, достојанствено, са свечаном озб 
ги мој сукоб <pb n="48" /> са министром грађевина, и то све због тако важних питања по земљу.</ 
мика коју водим са господином министром грађевина о једном врло важном питању.{S} Од јутрос сам 
ако, како то износи мој колега министар грађевина.</p> <p>— А и он је историк? прекидох га пита 
 иједног јединог ордена!</p> <p>Гушање, граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица 
на света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће овај оволики све 
е у највећем реду.</p> <p>На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских 
ик и секретари збора.</p> <p>После дуге граје изабраше тога што отвори збор за председника а он 
гао <pb n="16" /> мирно ићи улицом, без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам она 
равилима, које прописује нарочити одбор граматичара“, почели чак и реч гнев, на жалост дрско и  
" /> док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по 
ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности још и са ф 
ектора...ске гимназије да у њему проучи граматичке облике, синтактичке и стилистичке особине, п 
ји би било ову или другу коју реч, било граматички облик речи, својевољно <pb n="32" /> мењали, 
а се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на понос земље и народа, к пред и увек прет 
акт директора...ске гимназије у погледу граматичком, синтактичком и стилистичком, па да о томе  
марство, сточарство, пчеларство и друге гране привреде.</p> <p>— Сељаци сигурно радо читају?</p 
окле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.“</p> <pb n="46" /> <p>— Па то је, к 
е то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а 
ве погледе поводом тога питања о старој граници наше земље, па ћете видети колико ту има његово 
лико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, како то износи мој к 
 нашто онда не извести једно одељење на границу и спречити опасност од тих анутских чета?“</p>  
:</p> <p>— Наша је се земља, господине, граничила некад са два мора, а наши су народни идеали д 
ћама истакнуте беле заставе са народним грбом у среди, све радње затворене, а сваки саобраћај п 
еме, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас је стигла вест — продужи о 
анствену вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна плоча и на тој плочи израз народн 
>— Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и  
 тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.</p> <p>— Тако је; али то је морало бити; п 
 лево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна  
овим ватреним речима: и од Бога би била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S} Ни једнога  
 у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по том предме 
к плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевај 
да играм улогу опозиционара! јекну онај грешник очајно.</p> <p>— Како не можеш? пита председник 
дао Бог, странце.{S} Имамо:{S} Јевреје, Грке, Цинцаре (откуд они?!)...{S} А које сте ви народно 
онос земље! заврши говорник, а хиљадама грла узвикну:</p> <p>— Живео!</p> <p>Мудри државник зах 
роломи се ваздух од усклика из хиљадама грла.</p> <p>Затим главар цркве отпоче певати побожне < 
а.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза грма = зволити са „до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С 
зионари и свештеници, све је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању.{S} На све стране, н 
старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На послетку 
обедоносно <pb n="66" /> кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачат 
је то било испреплетано оно одушевљено, громогласно: „Живео!“</p> <p>Дуго је трајало док се сви 
у свога дома појави се седи државник, а громогласно „Живео!“ проломи ваздухом и одјекну целим г 
храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути уз јек труба и лупу добоша: „Живе 
нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб.“</p> <p>Писац те 
?{S} Према таквим животињама треба бити груб и оштар, љути се други.</p> <p>— Знам, молим те, а 
> <p>Министар протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, и ак 
урну љутито хартије и глава му клону на груди.</p> <p>Према њему на другој клупи седи једно ђач 
прегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш никад пропа 
S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекује о 
ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак напред.) Тај је мислим до 
сто очију, и у устима држе свеће.{S} На грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: „Грађани  
е и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, гово 
стар војни, мали журав човечић с упалим грудима и нежним танким ручицама, тек беше свршио молит 
доћи у Страдију пуномоћник те банкарске груне г. Хорије, те ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад  
иком упутим тамо куда иђаше он и његова група.{S} То су били чиновници судске и полицијске стру 
азне групе и ићи разним правцима: свака група жури на своје одређено место где ће се држати збо 
 великом кућом.{S} Свака од тих великих група људи истакла своју заставу, на којој је исписано  
зненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једн 
</p> <p>4.{S} Цепање језика на главније групе,</p> <p>5.{S} Један део из упоредне филологије.</ 
>И заиста свет се поче одвајати у разне групе и ићи разним правцима: свака група жури на своје  
мљу.{S} Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви 
е исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ и 
ла до краја преговоре са страном једном групом и да су резултати врло повољни.</p> <p>„С поузда 
ривредних књига набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада 
 онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубиви лист <pb n="68" /> 
n="16" /> мирно ићи улицом, без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без о 
бе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају она седморица.</p> <p>— Е баш је оскудица у ово 
младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На послетку се наку 
 Где је, камо га! жубори маса и настаде гурање, тискање, пропињање, зверање, свађа; сваки хоће  
е пиљар, али радо чита романе; а новине гута, што се каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ раз 
дина без иједног јединог ордена!</p> <p>Гушање, граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из сви 
у масу славних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и 
ет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На 
и (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 18, 5, књ.{S} III.{S} Види пример: „На јунаку рана с 
.“</p> <p>По наредби Министра</p> <p>ит.д.</p> <p>(Потпис).</p> <p>Како је ствар хитне природе, 
аки министар свој лист — један или два) да је влада довела до краја преговоре са страном једном 
у? питам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције, јер, з 
е и проструји кроз све слојеве друштва, да већ после једног, два часа цела варош с поуздањем тв 
ог законског пројекта побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга Т...{S} М... у к 
тивно код господина министра финансија, да му честитају с радошћу срећну операцију жуља.{S} Гос 
 влади при изборима народних посланика, да уз остала средства, истера своју већину у скупштини. 
о сагласан с предлогом првог говорника, да се без икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне п 
 Страдији оснује неколико таквих школа, да би се тиме поправиле рђаве финансиске прилике у земљ 
тог многог примања од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграб 
S} Ми у кабинету помажемо један другог, да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила.{ 
аву и упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потр 
 војни свештеник; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и праведним грађани 
 правилно разумела своју дужност те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела н 
ан мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа ни 
е; али некако, по навици, — а и радије, да видите — употребљавамо старе законе. </p> <p>— Па на 
ај акт врати директору...ске гимназије, да га према нашим примедбама савесно исправи, а по том  
на Страдије почињу долазити депутације, да у име народа поздраве <pb n="96" /> нову владу.{S} М 
и се рачуна због те одлуке скупштинске, да та госпоја има два детета, и тако је престао рђав жи 
овине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв п 
тити и ствар, мало по мало, дође дотле, да један другог нису могли гледати.{S} Министар, да би  
 интересовање, и за мало те дође дотле, да готово стадоше сви послови.{S} И трговци и лиферанти 
звали. </p> <p>А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко  
та у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме народу који страда.{S} Него пр 
 су одбачени...{S} Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! додад 
<p>— Па, ви велите, господине министре, да сте уставом дали народу све слободу.</p> <p>— Тако ј 
 <p>— Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност кад они убијају људе и <pb n="64" 
p>— Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! рекох 
ењена за стан управников.{S} Разуме се, да је одмах за тим постављен економ за тај завод, лекар 
де оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! завр 
као по свршеном гласању, броје гласови, да се види која је страна победила; а у ствари је то од 
чам и другима.{S} Да не бисте сматрали, да вас овим наговарам на читање, ево одмах у самом поче 
и.{S} Несрећна судбина моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мој 
ијакер око кога беху наоружани пандури, да одбијају свет. <pb n="12" /> Онај седе са мном и одв 
итам.</p> <p>— Код нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да их има што више.{S}  
ном мало назад. </p> <p>— Чудан случај, да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака  
вама...{S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало проспавам...{S} Шта би друго?...{S} Немам посла 
 ме то што је исти језик, али помислим, да то могу бити два далека народа, једног порекла, брат 
елокупан надзор са својим чиновништвом, да мотри над свима осталим чиновницима, врше ли своју д 
тројицу, који су добро владали језиком, да саставе резолуцију у поменутом смислу и да је прочит 
је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе читати:</p> 
е главно, свет се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распит 
и му племенитост и родољубље није дало, да то учини.</p> <p>Један је одликован што је месец дан 
3. С гнушањем и презрењем констатујемо, да су Анути некултуран народ недостојан и пажње својих  
е хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, да старе и слабије изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се 
 бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и погле 
другог нису могли гледати.{S} Министар, да би своме противнику што више пакостио, нареди да се  
иже мени, одмах журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те 
<pb n="31" /> послао један свој распис, да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским орга 
ену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим своју славну домовину.</p> <p>Педесет година  
остале невоље још и ту досадну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника 
 један грађанин поднео скупштини молбу, да му се дан рођења рачуна пет година раније него што с 
змотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га према примедбама стручњ 
отиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.</p> <p>Али, то  
ем, приредише свечану другарску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких бри 
 цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумар 
 народа, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај еп 
пис на читав час пре вашега доласка.{S} Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим,  
рочитао хоћу да препричам и другима.{S} Да не бисте сматрали, да вас овим наговарам на читање,  
и без икаква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, к 
/p> <p>— Да, господине мој, тако је.{S} Да ја нисам као министар војни тако урадио, могао би ко 
нас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, поплашили многе дом 
>— Шта ти имаш? пита четвртог.</p> <p>— Да интерпелишем министра војног што војска гладује.</p> 
а би се то рђаво могло десити.</p> <p>— Да, господине мој, тако је.{S} Да ја нисам као министар 
Сметњи? рече странац уплашено.</p> <p>— Да, држим да их неће бити!</p> <p>— И ја се надам!</p>  
 Научи твоје?</p> <p>— Научих.</p> <p>— Да си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад може 
р председник.</p> <p>— Уговор?</p> <p>— Да!</p> <p>— Уговор је потписан: и ја ћу се још сутра к 
 га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели онај други.</p> <p>— И ја нешто мислим 
ји је са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио  
 сам <pb n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздрав 
бивим зборовима.{S} Нико није изостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне новине: резолуци 
 за министре; јер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако 
ало, па продужи:</p> <p>— О овоме треба да размислите, господине!{S} Тај закон којим имамо прав 
ојници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није с горег да и гл 
амо нове слободоумне законе, који треба да важе; али некако, по навици, — а и радије, да видите 
е на сваки начин спремили све што треба да такав срећан случај неминовно наступи? </p> <p>— Ми  
о две хиљаде динара мање него што треба да буде.{S} Право је, говорило се, јер је могао све упр 
> <p>— Треба му, јер тек тако има права да се кандидује за посланика на једно упражњено место,  
сподине!{S} Тај закон којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава речи и п 
 изостадоше; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, чак и из болница све болесн 
ога? пита првог.</p> <p>— Моја је улога да интерпелишем владу што се државне паре троше у лудо. 
не услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико толико изгледа истинска.</p> <p>Кад 
</p> <p>— Добро.{S} Шта на то има влада да одговори?</p> <p>— Министри ће на то рећи да су унап 
 бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри играмо улоге опозиције?{S} Идућих из 
ан почеше да стижу депутације из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу 
лети, <pb n="30" /> а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам на том генијалном з 
та што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће овај оволики свет? шта 
убим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање  
 дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се поче 
<p>Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сам, морао  
овољан, и да молим десеторицу посланика да ме потпомогну.</p> <pb n="93" /> <p>— Седи! рече пре 
ознао од господина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља,  
о и женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На послетку се накупи толико св 
онио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбин 
кве исте природе.{S} Она је опет молила да је скупштина огласи за десет година млађу него што ј 
с овде окупило племенито осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских  
олицини министарских рођака и пријатеља да заузму неке више положаје у државној служби.</p> <p> 
, уморни од државног посла одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно преброди 
 нека оно донесе своју одлуку, која има да важи за сваког грађанина ове земље.{S} У противном с 
 да се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније за мене, речи су исп 
 се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.</p> <p>Из побочне соб 
политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди: а што они тако зверски поступају прем 
два сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим разговор од тога његовог Омира о коме ја ни 
промаје.{S} Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по сте 
ера из Страдије тајно, а после три дана да владини листови донесу белешке:</p> <p>„Влада енерги 
ча, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу 
месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S} Положај нам је непрестано уз 
, синтактичке и стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врати што пре Министарству Про 
тичком, синтактичком и стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан ре 
 сада љутито министар полиције...{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете  
/p> <p>„Учтиво молим Господина Министра да што пре изволи порадити код Господина Министра Финан 
.{S} На послетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене 
, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине. 
сталих.{S} Чиновници немају кад од акта да дигну главе по вазда.</p> <p>После малог ћутања прод 
е!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати?{S} Наш 
 <p>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Нема шта да једе!</p> <p>— А ти?</p> <p>— Потпуно сам задовољан. 
три озбиљно мислити и договарати се шта да се предузме у тако очајном положају.{S} Већ за чинов 
лити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом  
, где је депонован новац приватних лица да на тај начин помогну отаџбини, која цвили у невољи.< 
 по што шта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, 
сно исту реченицу.{S} Опет затим покуша да је изговори на памет, али без успеха, погреши.{S} Ов 
орим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.</p> <p>— И в 
викну на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и св 
 милостиви Бог да рајско насеље!{S} Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била зем 
ог насиља дивљачких Анута милостиви Бог да рајско насеље!{S} Бог да им прости праведну родољуби 
есе пред народно представништво предлог да се у неколико закона учине измене.</p> <p>Предлог се 
 из првог реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри државник,  
вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној  
г питања и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје пит 
> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих. 
 мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу овојом 
ви ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми 
и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостионицу).{S} Украшен звездама и орден 
а велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда ако 
истри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу 
 Сем тога што је послат министар правде да проучава уређење таквих школа са врло великим додатк 
ратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остали сви заузети један с другим у своје разгово 
“.{S} Многи су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо  
ама;</p> <p>У брзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима.</p> <p>Пр 
ажем, само ради форме колико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламен 
ланака против Анута.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, па обори 
дговором министровим.</p> <p>— Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има сло 
плате служити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису моје па 
" /> крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> <p>— На ком језику највише чит 
што знате, при оваквим приликама ред је да се избере председник, подпредседник и секретари збор 
 По моме дубоком уверењу најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако,  
рекох.</p> <p>— Разуме се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!</p> <milestone unit="sub 
осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n="58" /> сложни, ди 
о нису тако важне ствари, али главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би 
мисли.{S} Према свему овоме природно је да се то зову слободни избори.</p> <p>Тако изабрани нар 
ници скупљају се у главни град Страдије да решавају и већају о разним питањима земаљским.{S} Вл 
се Савету акт директора...ске гимназије да у њему проучи граматичке облике, синтактичке и стили 
ашњости Страдије, где се овај подвезује да му лиферује <pb n="111" /> толику и толику количину  
из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до бој 
, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи по свему, врло добро, врло доб 
ише слушао?...</p> <p>— Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на распо 
рв анутску.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало 
а онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузме у том јединственом случају, извини се што м 
то сам и могао очекивати.{S} Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје 
ти свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у опасност свој положај и 
"39" /> <p>А већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика која је представљ 
одине министре, без ласкања, боље се не да пожелети.{S} Народ је, видим, врло задовољан и срећа 
рили се министри, па трче на све стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема г 
 Сем тога дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек, долази још и важном политичком миси 
вака патриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно.{S} И ту влада узм 
на Министра Финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.“</p> <p>На поле 
мо употребљавати <pb n="69" /> све мере да се што више одржимо.</p> <p>— Шта радите? -</p> <p>— 
прави.{S} Не знам просто чему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми  
дног представништва?</p> <p>— Разуме се да је задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од т 
ансиских.</p> <p>Напослетку окуражим се да га најпонизније запитам:</p> <p>— Финансије су врло  
м водом градске бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду, где  
 чувеног и родољубивог лекара) решим се да одем господину министру привреде земаљске.</p> <pb n 
те онда доносили нове законе? усудих се да упитам.</p> <p>— Код нас је такав обичај, да се што  
иликом одем мудро оцу главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанима.</p> </body> < 
тре; јер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за 
</p> <pb n="33" /> <p>— Дакле не можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, и 
м. </p> <p>— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! рече он 
за тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два три 
ле да би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле.{S} Прв 
 је министар просвете изјавио како неће да има посла „с којекаквим глуваћима.“</p> <p>Министар  
, пропињање, зверање, свађа; сваки хоће да приђе ближе.</p> <p>Заиста приметим једног странца,  
ледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале до 
и о благостању народном.{S} Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али шт 
ју, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити г. министра, и о 
и се један из првог реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри  
јих су одликовани.</p> <p>Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и по 
отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полицији.</p> <p>— 
ију страна посматрају странца и закључе да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош  
> тог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему 
а блене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стижу депутације из народа да поздраве великог стран 
 мало смири, али владини листови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те бан 
 тамо дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој ку 
разумели своју праву дужност и одјурише да о доласку његовом известе министра председника, оста 
 оснажити привреду; те због тога решише да земљу задуже повећим дугом; али како се око закључив 
рска у стране земље, то министри решише да покупе за ту циљ све депозите из државних каса, где  
жне песме над куфером оног пекмезара, и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подв 
здајници ове напаћене отаџбине казне, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...</p> <p>Го 
ите реч гнев, коју су тако онаказили, и да строго по закону казните сваког оног који би било ов 
ије изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; 
вог закона, проговорим неколико речи, и да управо у неколико допуним мишљење поштованог предгов 
 с њим дознам да је народни посланик, и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је ма 
са одговором владе потпуно задовољан, и да молим десеторицу посланика да ме потпомогну.</p> <pb 
злозима <pb n="94" /> потпуно убеђен, и да сам са одговором задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? п 
м чиновницима, врше ли своју дужност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.{S} Преко ње 
 почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају, те су, забора 
а набави неколико <pb n="24" /> крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> <p> 
томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам праведну ствар...{S} Ево показаћу вам члана 
а се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламентарна.</p> <p>— Е сад тек разу 
жјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску.{S} Сви наши официри и мисле да  
ам са виђеним личностима и министрима и да се брзо посветим свима државним тајнама;</p> <p>У бр 
 се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада, како бих од те зараде могао даљ 
налазимо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“.</p> <p 
м успео да се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобри за подизање привреде и инду 
жаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање не 
и на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности.</p> <p>Свет се окупи 
обичај, да се што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет. 
жност да то <pb n="87" /> дело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима улоге — разуме с 
тупком доведе у опасност свој положај и да рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњ 
чекивао да чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и очај 
им.{S} Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудних утисака које ова земља на први 
и у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу о 
ја преговоре са страном једном групом и да су резултати врло повољни.</p> <p>„С поузданошћу мож 
евен човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да је свак 
тпомагати <pb n="97" /> данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласн 
саставе резолуцију у поменутом смислу и да је прочитају збору ради одобрења.</p> <p>У исти мах  
оји уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина мини 
части, председник лупи у звоно и објави да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говори? упит 
а добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као ш 
 n="105" /> <p>Сутра дан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита.</p 
аиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав гл 
т тако исто наредити полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на честитање.{S} 
 остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део нова 
ветину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер о 
ме противнику што више пакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о к 
ема његовом верном коњу, и одмах нареди да се донесе послужење.</p> <p>Послужише ме вином и кол 
 почетницима још мањи, некима се одреди да изговоре само по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово 
, два часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{ 
инистар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко с 
оме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на чес 
стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска нема прече дужности, господине? рече ми госпо 
 се ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја 
ви, који беху акламацијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно по  
"85" /> плате и с нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужности — сем управника који  
д са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је некад била.{S} Ми на томе,  
ормисаним чиновником, који ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице за велеиз 
" /> <p>И заиста, посланици су показали да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и с 
е више од двадесет.{S} Њега смо послали да студира геологију.</p> <p>Господин министар ућута, з 
S} Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од град 
 даље: како је он врло богат, то зажели да има деце која ће наследити његово велико имање, и ус 
ских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње само да бисмо нар 
 смишљено.{S} У први мах бисмо наредили да се по целој земљи опет донесу оштрије резолуције, па 
ставите, молим Вас, занесењака.{S} Воли да гладује с породицом, него да као сви други паметни г 
мнастику, врло је напрасит човек и воли да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дана, поту 
. </p> <p>Директор Гимназије...ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.“</p> 
 чита чланке о сточарству, и како мисли да набави неколико <pb n="24" /> крава и да гаји телад, 
ј <title>Илијади</title>.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Према свему овом 
аље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да тражите службу? упита ме.</p> <pb n="26" /> <p>— Не. 
ог патриотског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листо 
 рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер м 
чиновник неког министарства.{S} Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним послом; а ј 
а мислиш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега та 
} По неки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима п 
 у такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може дозволити, ј 
ашања Анутских чета, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију: </p> <p>1.{S} Дубоко сажа 
> <p>— Па ми баш и треба као просвећени да будемо узвишенији од њих; а после тога, треба бити о 
ојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад  
и чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.</p> <p>Таман о 
, а скупштина његов дан рођења прогласи да је у години..{S}69.</p> <p>— Чудновато!{S} А што му  
 домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла па 
дног свог рођака министра издејствовати да се у тај завод примају потпуно здрава деца.</p> <p>Т 
сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још 
д осталих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо што детаљније из њего 
 ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању 
 и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличија пошао.</p> <p>Онај ме пандур  
оћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозицион 
</p> <p>„С поузданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у  
Страдија, доле с Анутима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи 
ку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара, и д 
стар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци <pb n="23" />  
p>Као човек странац имао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима и министрима и 
внике је лако, они су и иначе навикнути да плате не примају по неколико месеци: пензионари су с 
 се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним људима.</p> < 
ова.{S} Приђем радознало ближе, мислећи да ћу још ту <pb n="8" /> прочитати имена славних јунак 
 грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државн 
лада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш н 
лада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p> 
и се — сад разумем и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна докле год  
говори?</p> <p>— Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе рођак 
— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима <pb n="94" /> потпуно убеђе 
ш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан.</p> <p>Пре 
атан разговор. (У весељу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли 
ого потписа жали што се није могло доћи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења ве 
гачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда, нареди 
их предмета дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице стручњака.{S} Одр 
 ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем н 
е, одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станем 
кве природе:</p> <p>— Није требало ипак да буде онако оштро доказује један.</p> <p>— Шта није т 
 и уморила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господину Минис 
био рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и  
, шта је његова улога.</p> <p>— Ја имам да нападнем најоштрије владу што закључује зајам под не 
ја улога? пита другог.</p> <p>— Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили вели 
 на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан, и 
то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја  
том срећном племену, и ако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада нити икад и посл 
ом старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик, и да му је одређено у клубу да  
.{S} Ја сам странац, путник.{S} Рад сам да говорим с министром. </p> <p>— Зато ви тако гласно в 
ао бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно те једно.{ 
 гледишта на целу ствар!</p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми д 
 је то чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донели закон о...</p> <p>— Јест, прекиде ме он — 
стионичар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао да останем сам и да с 
 кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан, и да молим 
 рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p> <p>— Та то је величанс 
м се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, 
.{S} У исто време најстрожије наређујем да обратите нарочиту пажњу на температуру у касарнама,  
по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју су тако онаказ 
 јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под командом, мол 
у самом почетку најискреније изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је? 
ри велике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати <pb n="97" /> да 
међу руке.{S} Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, 
— Штета је за тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? приметим учтиво.</p> <p>— Им 
 unit="subSection" /> <p>Сутрадан чујем да је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама и меха 
а сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара...</p> <pb n="42" />  
? упитам.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</ 
че странац уплашено.</p> <p>— Да, држим да их неће бити!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда  
м пуна три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам праведну ствар...{S} Ево 
јском питању? приметим. </p> <p>— Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим с 
услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! рече министар финансија.< 
где бити овако дочекан.{S} Ја још држим да сањам.</p> <p>— Потписали сте, дакле, уговор? викнуш 
приђем момку и рекох му:</p> <p>— Желим да изиђем пред господина министра.</p> <p>Момак ме погл 
ових последњих немилих догађаја зажелим да чујем шта о томе вели министар војни, те се још исто 
је свеједно, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу,  
ам дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за народног послан 
 да вас у име господина министра умолим да се примите тога високог и патриотског положаја...{S} 
.{S} Извозе само свиње.</p> <p>Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта 
> <p>Кад сам обишао све министре наумим да обиђем и Народну Скупштину.{S} Народна се зове по не 
 <p>— Куда жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него с 
..{S} Којешта! а непрестано вам говорим да због разних важних изненађења земљи, мора бити и све 
а моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и о 
 мора бити среће.</p> <p>Одмах се решим да првом приликом одем мудро оцу главару цркве, те да и 
римати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!</p> <p>Публика се разиђе, а ја приђем 
авника државних добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим да се примите то 
д њих; а после тога, треба бити опрезан да се не замеримо суседној земљи, разлаже онај мирољуби 
или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају д 
 још не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док 
ом, понизно се поклони до земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:</p> <p>—  
е оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима.</p> <p>— Нап 
штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толико помогнем народу у том погледу, те сам  
аву земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу на 
.{S} Један град је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ћ 
кну шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, додаде за тим — сад ма 
у.</p> <p>Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам  
ован што је први приметио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује на а, а почињ 
дног странца, који је молио и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{S} Једва човек говори 
љила своје очице у великог странца, као да осећају да се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док ст 
аници се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“  
 дивљачни као...{S} Овде је хладно, као да од некуд има промаје.{S} Кажем тим несрећним момцима 
град што га две реке запљускују.{S} Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па по 
оњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:< 
се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања рече:</p> <p>—  
ко човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска 
че министар равнодушно, и изгледаше као да без воље прича ту причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p>— К 
нском управом...{S} Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се муч 
ојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели:</p> <p>— Т 
p> <p>— Никад.</p> <p>Виши чиновник као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузме у  
је је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</ 
да друга значајно, лицем и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? в 
ни речи проговорити.{S} Министар то као да примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S 
 примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ретки.{S}  
<p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив сме 
 уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудних утисака које  
чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? заврши питањем, обратив се 
ета земља коју сам крвљу овојом натапао да би слободна могла бити.{S} Несрећна судбина моја не  
е.</p> <p>Забринули се и дошли на мисао да треба оснажити привреду; те због тога решише да земљ 
обро, добро, на сваки начин...{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да  
> <p>— Зашто не?{S} Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке које су обавезне за с 
мем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не разумете?...{S} Врло про 
е тој заиста важној науци, рекох учтиво да бих колико толико оправдао свој малопрешњи заиста не 
еме на одсуству и отишао у иностранство да проучава школе за глувонему децу, јер се влада носил 
зар је војска чему год потребнија, него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на ју 
а.{S} Воли да гладује с породицом, него да као сви други паметни гледа своја посла.</p> <p>Кога 
разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и да се што већи буџет од 
у има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода које су дате народу и потпу 
мао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Где ти 
бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору!</p> <p>— Долазе посл 
чај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, пред 
које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па како вам се допада о 
не.{S} На примеру главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и један де 
о гајењу ждребади, а министар је тражио да место тога уђе чланак пливању.{S} У тим важним питањ 
.</p> <pb n="63" /> <p>И ако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак због ових последњи 
доласком новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље и како је сада 
а јесам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална температура од шеснаест и 
роза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега.  
с пре вашега доласка.{S} Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би се дес 
тар:</p> <p>— После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која мора би 
и симпатични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се  
властима у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог случаја долази у што већем броју и 
ен на великом општенародном збору решио да се богатим прилозима купе велика имања и подигну мно 
да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говори? упита. </p> <p>Јави се један из првог реда с 
 то ваљда народ бира?</p> <p>— Па, како да вам кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је по ус 
и, господине министре?</p> <p>— Е, како да вам кажем?...{S} Добро, добро, на сваки начин...{S}  
 али их не употребљава!{S} Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове слободоумне законе, 
ем питати?</p> <p>— Па, ја управо, како да вам кажем, и сам <pb n="18" /> још не знам!.. рекох  
>— Тхе, то баш и није важно!...{S} Како да вам кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S 
p> <p>Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што 
о сам чиновништво у својој струци, тако да свако село има привредно надлештво од пет чиновника, 
, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како 
је л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгле 
воје хитне послове, а потребно јој било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у и 
ти.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглави 
, све се испразнило, све је живо изишло да суделује у том епохалном дочеку великог странца.{S}  
 за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n="100" /> само част своју да жртвујемо 
жртвујемо ту приличну суму годишње само да бисмо народу помогли и олакшали му колико толико.{S} 
оване читаоце, а по могућству гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу“.</p> <p>Друге 
амнаест“).</p> <p>„Према овоме налазимо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну п 
?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти  
„Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору...ске гимназије, да га п 
им новинама стоји: </p> <p>„Сазнали смо да и град Крадија, по угледу на друге градове спрема ск 
 што тамо људи гину; али мени је главно да свршим прече ствари, корисније за земљу, него што би 
 дебати у појединостима би још усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне 
истри у Страдији нису вични.{S} Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држал 
 захвалан на оваквом дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан  
м маса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шт 
осећања бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, привреда и благостање миле отаџбин 
це у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одг 
ад опет хладно; па нека промаја: просто да се смрзне човек.</p> <p>— Ево, господине министре, с 
да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стижу депут 
p>— Имате право! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао имати појма шта би се то р 
дине СБр.{S} 2., част ми је умолити Вас да проучите акт директора...ске гимназије у погледу гра 
сли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радозн 
љда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах журно  
<p>— Е видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних књига набављају и уџбеници за грчк 
илном преписком нарасте тако велики акт да га човек може једва на леђима понети.</p> <p>Сви чин 
клуба, као какав драматург, има дужност да то <pb n="87" /> дело проучи и да за сваку седницу о 
шење у записник, а деловођа има дужност да то изврши.</p> <p>Сад долазе писма стручњацима:</p>  
азмишљали, али није искључена могућност да баш заиста наступи какав срећан случај.{S} Ви можда  
о уче; и шта се могло друго радити, већ да се изберу за државне питомце?{S} То је и право, а и  
метној земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после тако глупог уговора, протера из Ст 
дна је опет <pb n="49" /> поднела молбу да народно представништво донесе меродавну одлуку да је 
и посланик, и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је мало час понављао прву речен 
вратне“.</p> <p>За тим овластише управу да у име збор потпише резолуцију, а збор се разиђе у на 
им органима у подручном ми министарству да се строго придржавају тога расписа министра просвете 
рет. </p> <pb n="91" /> <p>— Ја не могу да играм улогу опозиционара! јекну онај грешник очајно. 
оних главу међу руке.{S} Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у  
емљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, к 
 После дугог ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има у тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само зб 
ад.</p> <p>— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! нареди председник.</p> <p 
ело не види.{S} По неки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за со 
очице у великог странца, као да осећају да се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до ку 
човек и воли да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дана, потукао са поглаваром цркве.{S} 
ли за њу <pb n="100" /> само част своју да жртвујемо! узвикнуо је један посланик. </p> <p>— Так 
неће сметати великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу о 
це, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство.</p> <p>— Госпођица свастика има дара 
нданата на југу земље употребити војску да оружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролиј 
а, онда треба употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне, и да 
 представништво донесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која о 
 <pb n="60" /> и замоли збор за дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими. 
ецу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколико таквих школа, да би 
 помињем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.{S} Ка 
рнику на искреном честитању, и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљ 
те Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, 
 како је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике народне 
м:</p> <p>— Извините, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, 
еферат у прилогу под %) врати директору да га исправи по напоменама и замеркама стручњака... </ 
оноси одлуку, да се акт врати директору да га према примедбама стручњака исправи и наново пошље 
ко је могуће, јавите господину министру да један странац жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч 
ка!{S} Сад сам дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за нар 
ет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и пол 
 и отрцаним корицама.</p> <p>— Одмах ћу да вам се похвалим.{S} Не можете веровати колико сам за 
редстављати опозицију.</p> <p>— Ја нећу да представљам опозицију, ја сам уз владу.</p> <p>Предс 
 велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на 
м до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препричам и другима.{S} Да не бисте сматрали, да вас 
 смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S 
аника изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте 
д њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан — осетих у том тренутку  
 књига.</p> <p>Ја у прво време помислих да сам погрешио и пошао другом коме, али ме униформа ви 
ао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало проспавам...{S} Шта би друго?...{S}  
ити.</p> <p>Министар финансија кад одох да га посетим, <pb n="45" /> примио ме је одмах, и ако  
та ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на д 
ти.{S} Принесу после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и п 
ав такт према њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако ваљаним људима, шта ли?{S} 
ајно, лицем и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели онај друг 
нства данашњих модерних језика.</p> <p>„Да бисмо ствар што боље и прегледније извели, то ћемо с 
могла бити.{S} Несрећна судбина моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слоб 
рем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу о 
 остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде  
м отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго п 
ефом и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостионицу).{S} Украшен звездама и  
воје невоље, одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав 
едљивих чланака против Анута.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, 
ност</hi> целе једне земље.{S} Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим р 
држим да сањам.</p> <p>— Потписали сте, дакле, уговор? викнуше сви у један глас, одушевљено.</p 
ш!“ одговорио је пандур). <pb n="17" /> Дакле, уђе човек с наочарима на носу, поклони се дубоко 
ило чак за лудо.</p> <pb n="33" /> <p>— Дакле не можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа 
 зену равнодушно.</p> <pb n="7" /> <p>— Дакле свиње и будалаштине?!{S} Ни о чему другом ниси ви 
ством за сузбијање опозиције.{S} И тако дакле, због тих изненађења, свечаности, завера, нама је 
език, али помислим, да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имај 
ем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају, те су, заборављајући одредбу законску ко 
ите, господине министре, да сте уставом дали народу све слободу.</p> <p>— Тако је.{S} Народ има 
ти, али му племенитост и родољубље није дало, да то учини.</p> <p>Један је одликован што је мес 
вуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да тражите слу 
долази се на реч <hi>дозволити</hi>.{S} Даље гласи:</p> <p>„Дозволити, им, гл. санскр. <foreign 
као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузме у том јединственом случају, извини се  
је врло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље било?</p> <p>— Наступила, као што вам кажем радост 
 доведени да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наст 
>— Разумем.</p> <p>— Е лепо, сад пазите даље: како је он врло богат, то зажели да има деце која 
жећи постојбину оца свога... — Ветрић и даље пири с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, 
 /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздравим и изађем из  
, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“</p> <p>После читавих месец дана састан 
довољан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, додаде за тим — сад мало личи на 
ао у највећу истину.</p> <p>Ево како он даље прича. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре 
ражим рада, како бих од те зараде могао даље продужити пут и тражити своју домовину.</p> <p>Нис 
ли своју жену.</p> <p>Разговор је текао даље, разговарали смо о многим стварима, али се господи 
торију, ко хемију, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога што су 
тресени“, „најоштрије осуђујемо“ и тако даље.</p> <p>У вече је опет настало весеље у граду, а з 
овељама...“</p> <!-- ovde --> <p>И тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то јест, а 
г стола је сто за чланове владе, а мало даље сто за секретаре клуба.{S} Прво један секретар про 
ед трже ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од мене угледам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу 
есла натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, приметим грдну вел 
аматичка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по том предмету.{S} Од најмањег акта силном  
ивети! одговори ми равнодушно.</p> <p>У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство 
 исправи и наново пошље министарству на даљи рад.{S} Господи референтима се одређује по 250 дин 
ње Савет учтиво спроведе Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министарства (уз ње 
<p>Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље.{S} То ис 
и с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре шт 
 врати што пре Министарству Просвете на даљу употребу.“</p> <p>По наредби Министра</p> <p>ит.д. 
мо како то звучи: осамдесет генерала за дан.</p> <pb n="76" /> <p>То импонује, рекох.</p> <p>—  
 голуба је крупан наслов: „за спомен на дан срећног оздрављења великог државника Симона“ (мисли 
p>Нема га. </p> <pb n="105" /> <p>Сутра дан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријево 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се већ о тој свечаности писало у свима листовима зе 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су већ све новине писале о мени.{S} У једнима беше  
ова срећне земље Страдије.</p> <p>Сутра дан су стизале вести из осталих крајева Страдије.{S} Ни 
ани тако саблажњиву слику.</p> <p>Сутра дан сам морао променити хотел.{S} Кад сам улицом ишао,  
ли просто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стижу депутације из народа да поздраве ве 
 родио..{S}74 године, а скупштина његов дан рођења прогласи да је у години..{S}69.</p> <p>— Чуд 
ађанин поднео скупштини молбу, да му се дан рођења рачуна пет година раније него што се родио.< 
зданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“</p> <p 
редседнику.</p> <p>— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? упитам учтиво 
 већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова), те упитах и њега:< 
ините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време 
ћи:</p> <p>— Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и д 
људе, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце припекло да мозак проври, од силне  
ви чиновници постављени.</p> <p>Већ два дана како траје бурно весеље по целом граду.{S} Свира м 
тати многобројне резолуције донете тога дана на родољубивим зборовима.{S} Нико није изостао а д 
.{S} Многи чиновници беху у почаст тога дана унапређени, многи полицајци и одликовани и унапређ 
ако си смео такав ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли н 
је песме, расипа се пиће.</p> <p>Трећег дана министри, и ако мамурни од весеља, морадоше жртвов 
рограми за наставу мењају сваког другог дана.</p> <p>Нема човека који је са службом у просветно 
да чинили!{S} Правимо изненађења сваког дана, чинимо свечаности, а сад ћемо, како нам ствари рђ 
емље, то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под командом, моле свевишњем Богу за с 
 туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дана, потукао са поглаваром цркве.{S} И поглавар цркве  
деће се из овог догађаја.</p> <p>Једног дана изишао сам на станицу, где стаје једна страна лађа 
ну шљива за кување пекмеза до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у једној цивилизованој и памет 
>У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прош 
 тактични. </p> <p>Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати многобројне резо 
ног случаја о коме беше речи, тог истог дана произвести још осамдесет генерала.</p> <p>— А коли 
се треба и њему учинити.{S} Одмах истог дана распис:</p> <pb n="84" /> <p>„Пошто се дугом употр 
ме вели министар војни, те се још истог дана упутим њему.</p> <p>Министар војни, мали журав чов 
 грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и операција је, Богу хвала, испала врло с 
владини листови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске груне г. Х 
ан од тог многог примања од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам 
 зловољни што <pb n="25" /> већ два три дана како нису тукли грађане као што је то обичај у тој 
 протера из Страдије тајно, а после три дана да владини листови донесу белешке:</p> <p>„Влада е 
ћи и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис свима полицијским властима у земљи 
— Па о томе се пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики државник и дипломата, који има вели 
вични.{S} Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали док је трајало и пос 
.{S} Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себ 
ве завере?“ само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средством за сузбијање оп 
 се почне рад, морају провести неколико дана у припремној школи, која се зове клуб.{S} Ту се по 
 задовољан и срећан.{S} За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! рекох.</p> 
рено.</p> <p>По петнаест, па и двадесет дана дотерује се само стилизација и најмањег акта, и ра 
 хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а Главни се Просветни Савет искупи у седницу.{S}  
докаже сведоцима — од десет до петнаест дана затвора!</p> <p>Министар поћута мало, па продужи:< 
 упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај  
овао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде д 
 да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну 
</p> <p>Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и магацин није и 
тотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добре лифе 
p> <pb n="4" /> <p>Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штап 
бинет.{S} Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднем 
 шта треба.“</p> <p>После читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а за тим доно 
владе најтачније вршила.{S} Ето видите, данас ми је министар просвете <pb n="31" /> послао једа 
ову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас п 
 могло бити без војске?{S} То је бар за данас главни њен задатак.{S} Нека упадају непријатељске 
 народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати <pb n="97" /> данашњу вла 
ште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? заврши питањем, обратив се мени. 
врженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је пр 
 је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих гр 
у флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона.</p> <p>— Допире ли Страдија до 
<p>Или изјаве, обично оваке:</p> <p>„До данас сам био приврженик прошлог режима, али како сам с 
 али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева 
вестраније размисле.{S} Прво и прво ми, данашња <pb n="67" /> влада, хоћемо мирољубиву, побожну 
и, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у народу, те нам војска п 
и официри и наша војска; али ми чланови данашњег кабинета гледамо на ствар много дубље, трезвен 
и судске и полициске струке окупљени на данашњем збору, дубоко потресени немилим догађајима кој 
па ће рећи:</p> <p>— Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно ја 
изом векова достигао висину савршенства данашњих модерних језика.</p> <p>„Да бисмо ствар што бо 
 и његов постанак.</p> <p>2.{S} Порекло данашњих језика.</p> <p>3.{S} Заједнички корени (Санскр 
с свим силама потпомагати <pb n="97" /> данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати 
поставља, бира место народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свему овоме при 
зумела своју дужност те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на решавање з 
ивилизованој Страдији та стара, глупа и дангубна процедура упроштена.{S} Министар полиције узео 
но силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима.</p> <p>— Напред 
 читати:</p> <p>„Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем наро 
 важну тачку.{S} За остала места имамо, дао Бог, странце.{S} Имамо:{S} Јевреје, Грке, Цинцаре ( 
арство.</p> <p>— Госпођица свастика има дара?</p> <pb n="72" /> <p>— Та она до сад није сликала 
ијаш код бившег министра просвете...{S} Даровит кочијаш!“ одговорио је пандур). <pb n="17" /> Д 
пео да у устав сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово:</p> <p> 
ладожењи који би узео министрову ћерку, дати велики положај, који иначе, разуме се већ, не би н 
ове земље.{S} У противном случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb n="48" 
е слојеве друштва, да већ после једног, два часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су г 
То је обавезно, као и војна обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радни 
уба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника.{S} До његовог стола је сто за члано 
ри, али владини листови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске гр 
е одлуке скупштинске, да та госпоја има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и ње 
се земља, господине, граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно 
ено је и другом референту.</p> <p>После два месеца тек стиже Просветном Савету исцрпан реферат  
науку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Док од једном 
 војна обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у чи 
во сваки министар свој лист — један или два) да је влада довела до краја преговоре са страном ј 
ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело н 
ти језик, али помислим, да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који  
ако уморан од тог многог примања од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама 
о веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Док од  
ану земљу, час један, час други, час по два три заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо де 
а, чисто зловољни што <pb n="25" /> већ два три дана како нису тукли грађане као што је то обич 
и нови чиновници постављени.</p> <p>Већ два дана како траје бурно весеље по целом граду.{S} Сви 
 Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са вел 
подлистака и романа прочитао је више од двадесет.{S} Њега смо послали да студира геологију.</p> 
но и смотрено.</p> <p>По петнаест, па и двадесет дана дотерује се само стилизација и најмањег а 
 свима су покрајински економи, и има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља.{S 
икачише на капут, а сем тога метуше још дваестак разних медаља и споменица.</p> <p>— Тако, брат 
 претвара ц.“</p> <p>Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда, шта све то има д 
авцу том граду.{S} Стигнем до обале.{S} Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом гр 
пола часа хода, где се бели град што га две реке запљускују.{S} Као да осетих нову снагу, забор 
рода“; а моја ћерка је до сада написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како  
 неколико само).{S} Маса се расклопи на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једн 
е говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега. </p> <pb n="5" /> <p>Срце ми ј 
p>Шеф нареди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, једну ленту; три четири ордена обесише  
и кабинет се држао месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S} Положај н 
а, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде.{S} Право 
 и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p> <p>Престадоше узвици, настаде мртва 
ође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у уст 
скашља се и прочита наслов:</p> <p>„Још две три речи поводом питања:{S} Докле се на југ у старо 
ку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају законити наследници њено 
кше за нас, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су п 
у и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су деца? упитам.</p> <p>— Ко 
мњењу. </p> <pb n="103" /> <p>Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах:</p> <p>— Шта 
ет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице стручњака.{S} Одредише <pb n="78" /> двојицу и  
це стручњака.{S} Одредише <pb n="78" /> двојицу и ставише решење у записник, а деловођа има дуж 
иција.</p> <p>Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције.{S} Пан 
в кабинет.</p> <p>Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак,  
ласно примљена у начелу, али при бурној дебати у појединостима би још усвојено да се код 2. тач 
но.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам закључи п 
 месту, морамо казнити. </p> <p>Г. Шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан са подваљк 
 браку добије мене, а кад ми беше једва девет година он умре.{S} Он ми много причаше о својој п 
ђана, а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити и 
ну из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом својом земљакињом.{S} У том браку доби 
рише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом  
седниче,</p> <p>Ваше родољубље и велика дела у корист наше драге отаџбине познати су широм целе 
.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу, иди и  
p>Сад долази стручно разрађивање сваког дела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, 
 Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе.</p> <p>— Дивота! узвикнем  
ка, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу, помислим, али ме рибар чудн 
матург, има дужност да то <pb n="87" /> дело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима ул 
аву у позоришту.</p> <p>Влада сама пише дело које ће посланици играти у народној скупштини.{S}  
м народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народа“; а  
 у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син  
рину:</p> <p>— Шта мислите, које је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он оп 
</p> <p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми суд 
 двојицу и ставише решење у записник, а деловођа има дужност да то изврши.</p> <p>Сад долазе пи 
исијом.“</p> <p>Владин лист опет учтиво демантује те гласове овако:</p> <p>„Глупави опозициони  
 занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:</p> <p>— То је твоја  
ити овим редом:</p> <p> <hi>I.{S} Општи део.</hi> </p> <p>1.{S} Говор и његов постанак.</p> <p> 
да земље Страдије. </p> <p>Кад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри са љубазним о 
а на главније групе,</p> <p>5.{S} Један део из упоредне филологије.</p> <p>6.{S} Историја науке 
о у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, а министар је траж 
 још до краја овог месеца примити један део новаца.“</p> <p>Свет се мало распитивао о Хорију, п 
 поздрављати многобројним ситуацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“</ 
 нову владу.{S} Многи листови препуњени депешама и изјавама оданих грађана.{S} Све су те изјаве 
министри решише да покупе за ту циљ све депозите из државних каса, где је депонован новац прива 
љ све депозите из државних каса, где је депонован новац приватних лица да на тај начин помогну  
о подне са својим шефом на челу били су депутативно код господина министра финансија, да му чес 
 канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина министра.</p> <p>— Зваћу 
ки свет? шта је сад било?...{S} Сигурно депутација каква? мислио сам у себи гледајући с чуђењем 
истих људи сваком новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти људи.</p> <p>Чиновници наро 
ет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије, и честитати минист 
1" /> весела и ведра лица примали силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о срећној  
а свију страна Страдије почињу долазити депутације, да у име народа поздраве <pb n="96" /> нову 
 кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стижу депутације из народа да поздраве великог странца, а већ 
се мотљају продавци листова и књижица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“,  
е опет молила да је скупштина огласи за десет година млађу него што је.{S} Једна је опет <pb n= 
у тридесет милиона, за набављање ордена десет милиона, за увођење штедње у народ пет милиона.</ 
е његова погрешка докаже сведоцима — од десет до петнаест дана затвора!</p> <p>Министар поћута  
Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда оставио хартије на страну, диже глав 
т милиона, за поверљиве владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржав 
претекли цео свет.{S} Само за последњих десет година донето је петнаест устава, <pb n="34" /> о 
ута: „Живео!“</p> <p>Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а после с 
 чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.</p> <p>Из побочне собе одмах донеше ваз 
ром владе потпуно задовољан, и да молим десеторицу посланика да ме потпомогну.</p> <pb n="93" / 
ко на време паметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђавих случајева.</p> <p>— Има 
ао имати појма шта би се то рђаво могло десити.</p> <p>— Да, господине мој, тако је.{S} Да ја н 
и да о овом загонетном бићу дознамо што детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морат 
о лек.</p> <p>Старац диже главу.{S} Кад дете изговори целу лекцију, запита га:</p> <pb n="89" / 
луке скупштинске, да та госпоја има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног  
<p>— Па чиме онда покривате тако велики дефицит?</p> <p>— Ничим.{S} Чим се може покрити?{S} То  
милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит.</p> <p>— А просвета?</p> <p>— Просвета?{S} Е о 
одликован што се после учињеног великог дефицита није убио по глупом дотадашњем шаблону, већ је 
 лепа прихода; који троши на попуњавање дефицита што се нађе у касама начелних пријатеља, или н 
о долази у дуг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми закључимо зајам, па тако опет.{S} Али се и  
а се у тај завод примају потпуно здрава деца.</p> <p>Тај завод, управо чиновници, јер завода ни 
>— А где су деца? упитам.</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па деца о којој говорите?</p> <p>— Та де 
им заслужним људима.{S} Његова се мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго радити 
арио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још једном, како си т 
упитам.</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па деца о којој говорите?</p> <p>— Та деце нема, разумете  
помисле на срећу своје миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје  
је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су деца? упитам.</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па деца о ко 
ки парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и младића из виших.{S} Једни шетка 
како је он врло богат, то зажели да има деце која ће наследити његово велико имање, и услед тог 
— Па деца о којој говорите?</p> <p>— Та деце нема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке ск 
ћим пословима.{S} Он, сиромах има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људим 
је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају законити наследници њеног бога 
емениту молбу, и огласи је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су деца? упитам.</p> <p>— Која дец 
а и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у 
а стара о његовој породици.{S} Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликар 
те госпође о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Разумете ли?</p> <p>— Разумем.</p> <p>— Е лепо 
награђивање ученика и за лектиру доброј деци.</p> <p>Уџбеници, управо писци, чекају на ред.{S}  
о растумачити откуд ови стари људи међу децом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} Какв 
 научили.{S} Док од једном угледах међу децом неколико старих људи где тако исто шеткају, или с 
е обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту свету земљу, кад но 
итомце?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати јер ће им се спремити мираз 
е постављен управник школа за глувонему децу са великом платом и додатком на репрезентацију; за 
транство да проучава школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Стр 
игу и старање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео је отправљати мини 
/p> <p>По свима улицама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике 
 или „против.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природности те се, к 
оварати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врло к 
може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!</p> <p>Публика се разиђе, а ја  
{S} Не знам просто чему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се тру 
 који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дија 
ма што падоше као жртве зверског насиља дивљачких Анута милостиви Бог да рајско насеље!{S} Бог  
ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачни као...{S} Овде је хладно, као да од некуд има  
ећа“;</p> <p>2.{S} Најоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући:{S} Доле с њима! </p> < 
ш усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За тим овластише уп 
е дубока, тиха ноћ и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи своје узвишене гра 
ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у нај 
вљује.</p> <pb n="41" /> <p>— То вам је дивно, рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да овог и 
и!..{S} Народ као народ!</p> <p>— То је дивно чудо! рекох.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете право, 
/p> <p>— А нарочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној управи.{S} Не знам пр 
зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати о том сре 
х дела из класичне литературе.</p> <p>— Дивота! узвикнем с раширеним рукама, и одмах устанем, т 
ма.{S} То је таман пет.</p> <p>— То сте дивота удесили!...{S} Доста и на библиотеке трошите.</p 
лих.{S} Чиновници немају кад од акта да дигну главе по вазда.</p> <p>После малог ћутања продужи 
пута, и онда оставио хартије на страну, диже главу, зажмири мало, и поче на памет:</p> <p>— Гос 
ду употребљава и као лек.</p> <p>Старац диже главу.{S} Кад дете изговори целу лекцију, запита г 
тских језика нашем језику.</p> <p>4.{S} Дијалекти заједничког језика у старој постојбини развиј 
ијају се у засебне језике.</p> <p>б.{S} Дијалекти нашег језика.</p> <pb n="80" /> <p> <hi>III.{ 
кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.{S} На г 
заснивање библиотека, и један милион на дијурне чиновницима.{S} То је таман пет.</p> <p>— То ст 
а Јоцковића.</p> <p>1902.</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Прештампано 
 Господи референтима се одређује по 250 динара одсеком, као хонорар за реферате, који се има ис 
ља.{S} То је већ уштеда од осам стотина динара годишње.</p> <p>— То сте добро учинили! приметих 
мем у лудо бацити државних осам стотина динара? заврши министар и с раширеним рукама очекиваше  
ике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на вл 
и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара...</p> <pb n="42" /> <p>— То је за вашу земљу до 
о сам таман лепо распоредио пет милиона динара: пет милиона на чиновнике, један милион хонорара 
 је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде.{S} Право је, говори 
што је приложио на добротворне цељи пет динара.</p> <p>Ко би све попамтио!{S} Од сваког сам сам 
е, крваво стечене, и ја морам о свакоме динару водити озбиљна рачуна.“ Молим вас, господине, ре 
 већ три дана.{S} Наш велики државник и дипломата, који има великих и огромних заслуга за отаџб 
/p> <p>Посматрао сам акта.</p> <p>Један директор, на пример, пише: „Господину Министру Просвете 
p>П.Н.{S} 5860.</p> <p>1-П-891. </p> <p>Директор Гимназије...ске моли да се тамошњој гимназији  
 част ми је умолити Вас да проучите акт директора...ске гимназије у погледу граматичком, синтак 
:</p> <p>„Размотрили смо и проучили акт директора...ске гимназије и имамо част поднети Савету с 
</p> <p>„У прилогу % шаље се Савету акт директора...ске гимназије да у њему проучи граматичке о 
зика.</p> <pb n="80" /> <p> <hi>III.{S} Директоров акт.</hi> </p> <p>1.{S} Порекло и историја а 
иже Просветном Савету исцрпан реферат о директорову акту на коме су заједнички радила оба струч 
 „Паралела између језика и стила у акту директорову и стила у Омировој <title>Илијади</title>.“ 
у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову и ту учинили стручне замерке. </p> <pb n="8 
(уз њега реферат у прилогу под %) врати директору да га исправи по напоменама и замеркама струч 
а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га према примедбама стручњака исправи и на 
веле — мишљења смо да се овај акт врати директору...ске гимназије, да га према нашим примедбама 
ију чиновника свога надлештва изговорио дирљив говор у точ смислу, а господин министар је захва 
али силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности миле им и напаћене  
ађе у касама начелних пријатеља, или на диспозициони фонд, одакле се награђују присталице влади 
м гласом.{S} Затим ће се све исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим си 
осећању и мислима <pb n="58" /> сложни, дишемо једном душом, кад је питање о нашој милој отаџби 
н прекиде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.</p> <p>— Прекрасно,  
 док ме он прекиде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.</p> <p>— Пр 
толом, и уз њега два потпредседника.{S} До његовог стола је сто за чланове владе, а мало даље с 
е, повукао сам се с политичког поља.{S} До душе у почетку сам помагао наш политички лист новцем 
подине, те ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече  
 довољно свестан шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао  
едник секретара.</p> <p>— Сви.</p> <p>— До ђавола, па мора неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{ 
толику количину шљива за кување пекмеза до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у једној цивилизо 
тог закона.</p> <p>— Допире ли Страдија до мора?</p> <p>— За сад не.</p> <p>— Па нашто онда тај 
олико служитеља.{S} Сви су од управника до служитеља примали ревносно <pb n="85" /> плате и с н 
ист — један или два) да је влада довела до краја преговоре са страном једном групом и да су рез 
 и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на 
има дара?</p> <pb n="72" /> <p>— Та она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекива 
на сваки начин бивали већ неколико пута до сада министар?</p> <p>— Нисам никада.</p> <p>— Никад 
м ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он с болним уздахо 
 његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и његове жене.{S} Њего 
би немогућно.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше пандури разгон 
ази, објашњење и речи „нужно“, и долазе до истог закључка.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у 
рни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада написала две приповетке, опет за народ, у којим 
јеним уснама топле молитве.</p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то блажено, религиозно осећање 
ој даљини, скидоше капе и приклонише се до земље.{S} То исто уради и маса. <hi>Он</hi> изгледаш 
 како ћете то ви исти посланици кад сте до јуче помагали прошлу владу?</p> <p>— Не мења ствар.< 
рном савешћу полагати право на земљиште до више Крадије.{S} Шта мислите колико штете тиме нанос 
зноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жури овај оволики 
рећа за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће министра председника, већ и вече паде.{S} Стран 
 кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И  
 Шта радите? -</p> <p>— Радимо што су и до сада чинили!{S} Правимо изненађења сваког дана, чини 
 усавршавањем дугим низом векова долази до најсложенијег организма човечијег тела, тако се исто 
о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одс 
ђењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона.</p> <p>— Допире ли Страдија 
погледа с решпектом, понизно се поклони до земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох  
 и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрад 
и продуже своје упаде, то још може доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема никакве опасности. 
г гледишта.{S} Размислите, па ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар!</p> <p>Покушам да  
</p> <p>У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступ 
да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врат 
својим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препричам и др 
 пожурим у правцу том граду.{S} Стигнем до обале.{S} Две велике реке мирно протичу и умивају св 
д и после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш 
ако крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико толико изгледа истинска.</p 
ва погрешка докаже сведоцима — од десет до петнаест дана затвора!</p> <p>Министар поћута мало,  
овог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца.“</p> <p> 
8.) = Скочи срна иза грма = зволити са „до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 
p> <p>Или изјаве, обично оваке:</p> <p>„До данас сам био приврженик прошлог режима, али како са 
едни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају 
а поглаваром цркве.{S} И поглавар цркве добар гимнастичар и страстан јахач, међу тим напрасит ч 
ма равна.{S} Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара о његов 
 учити — па је добио службу, и то одмах добар положај.</p> <p>Још сам с неколицином разговарао, 
новано је ново звање управника државних добара, па сам слободан да вас у име господина министра 
положај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стал 
, нечитак, као што обично такав рукопис добије одмах истог момента сваки који год постане минис 
бињом својом земљакињом.{S} У том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година он умре.{ 
своја посла.</p> <p>Кога год бих упитао добијем тако исто мишљење о таквим људима, па чак их св 
нам је милија и од свиња!“</p> <p>Улица добила нарочити свечан изглед, на кућама истакнуте беле 
нтерпелишем владу што су неки чиновници добили велике положаје преко реда и имају по неколико в 
 своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади п 
 дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добре лиферације, на којима је зарадио велики кап 
 кураж. (И право је.)</p> <p>Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.</p> <p>Ј 
 и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овде добио улогу опозиционара.</p> <p>— Ја нисам, што ме бед 
ије учио, нити мисли ишта учити — па је добио службу, и то одмах добар положај.</p> <p>Још сам  
новником, који ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице за велеиздају петориц 
 друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учи 
ба.{S} Управо специјалитет.{S} Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада, ванредно доб 
кнуо један корак напред.) Тај је мислим добио орден за грађанску кураж. (И право је.)</p> <p>Је 
ећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.{S} Један мој друг, такође школован, морао 
, изгледа, школован човек: сигурно ћете добити одмах државну службу? упитам.</p> <p>Млади човек 
иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене заслуге! рекох. 
 гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! рече он шапатом.</p> <p>— Зар се 
омогласно узвикнути уз јек труба и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ Треба пазити 
ног пријатеља неколико комада, ванредно добра ствар...</p> <p>Пошто још неко време поразговарас 
се прича.</p> <p>— То ће имати необично добра утицаја на народ! рекох одушевљен.</p> <p>— Разум 
.{S} М... у коме је изнео сву важност и добре стране оваквог закона, проговорим неколико речи,  
сте, што је главно, имали добру плату и добре додатке за репрезентацију, што бисте ви, разуме с 
 кад дођоше на владу његови људи, добио добре лиферације, на којима је зарадио велики капитал.< 
p>С том недовршеном речином издахну мој добри отац. </p> <pb n="4" /> <p>Није прошло ни месец д 
рава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> <p>— На ком језику највише читате? у 
 на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жрт 
ну читаоницу, која мора бити снабдевена добрим књигама за ратарство, шумарство, сточарство, пче 
акву привреду!{S} Привреда је усавршена добрим законима.{S} О томе више не треба ни мислити.</p 
времена.</p> <p>Разговарао сам с једним добрим чиновником <pb n="98" /> о једном његовом другу, 
а, разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племениту молбу, 
азује један.</p> <p>— Шта није требало! добро је оно.{S} Није него шта мислиш?{S} Према таквим  
<p>— Е, како да вам кажем?...{S} Добро, добро, на сваки начин...{S} Право да вам кажем, ја нешт 
аде нервозан, на викну:</p> <p>— Добро, добро, остави те твоје лудорије, него што је главно, ка 
е?</p> <p>— Е, како да вам кажем?...{S} Добро, добро, на сваки начин...{S} Право да вам кажем,  
е унапређују се толико година.</p> <p>— Добро.{S} Шта на то има влада да одговори?</p> <p>— Мин 
то постаде нервозан, на викну:</p> <p>— Добро, добро, остави те твоје лудорије, него што је гла 
ерењу најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети 
е тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која мора бити снабдевена добр 
 разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда других 
ем народу, иди и на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу ор 
да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољ 
а Симона“ (мислим, тако се звао, ако се добро сећам).</p> <p>По свима улицама и хотелима носе д 
стотина динара годишње.</p> <p>— То сте добро учинили! приметих.</p> <p>— Морамо се, господине, 
по и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине.{S} Кад се све то без опасности изв 
е то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.</p> <p>Сад долази стручно разрађивање  
; али ценећи по свему, врло добро, врло добро...{S} Није нам се ништа зла догодило, сем што су  
да размишљам; али ценећи по свему, врло добро, врло добро...{S} Није нам се ништа зла догодило, 
емљи, господине министре?</p> <p>— Врло добро, рече он с поузданошћу, па одмах затим додаде: </ 
ије запитам:</p> <p>— Финансије су врло добро уређене у вашој земљи, господине министре?</p> <p 
додаде: </p> <p>— Главна је ствар буџет добро израдити, па све иде лако.</p> <p>— Колико је мил 
:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више.“</p> <p>— То ј 
<p>И ту одмах изабраше тројицу, који су добро владали језиком, да саставе резолуцију у поменуто 
каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одмор 
игу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци.</p> <p>Уџбеници, управо писци, чекају на р 
ерантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплат 
сног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва с 
упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељи пет динара.</p> <p>Ко би све попамтио! 
не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући неку ста 
зула.{S} Ту бисте, што је главно, имали добру плату и добре додатке за репрезентацију, што бист 
ње!{S} На мермеру урезане речи:</p> <p>„Довде се на север простире земља славног и срећног наро 
сем ако који сме да противним поступком доведе у опасност свој положај и да рескира службу.{S}  
примили и у такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може доз 
 на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{S} Искрено да Ва 
 свој лист — један или два) да је влада довела до краја преговоре са страном једном групом и да 
се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале, прими новац по погодби, и, пошто ја и 
ам честитања од најотменијих грађана, а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадам 
— То је за вашу земљу довољно!</p> <p>— Довољно...{S} Е сад, видите, у закон је унета и ова тач 
</p> <p>— Нисте ви драги мој, посвећени довољно у ствари.{S} Није овде главно одржати земљу, ве 
 да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном.{S} До душе у овој с 
 <pb n="42" /> <p>— То је за вашу земљу довољно!</p> <p>— Довољно...{S} Е сад, видите, у закон  
рема весеља и очекује сваког часа важан догађај.</p> <p>— То ће бити нека срећа по вашу земљу?< 
јним ситуацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“</p> <p>— Знам, али как 
и се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изговори мој познаник гласом што дрхти патриот 
 <p>Докле је то дошло видеће се из овог догађаја.</p> <p>Једног дана изишао сам на станицу, где 
е: резолуција професора поводом немилих догађаја на југу Страдије, резолуција омладине, резолуц 
више смисла због ових последњих немилих догађаја па југу наше миле земље.</p> <p>— Ако они прод 
свете, ипак због ових последњих немилих догађаја зажелим да чујем шта о томе вели министар војн 
а резолуција поводом „последњих немилих догађаја“, како су то Страђани назвали. </p> <p>А већ п 
анашњем збору, дубоко потресени немилим догађајима који се свакодневно на жалост одигравају у ј 
ад сам узео размишљати о овом последњем догађају необично ми се допадаше општа хармонија у Стра 
неки! и погледа друга значајно, лицем и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>—  
чеше господа министри озбиљно мислити и договарати се шта да се предузме у тако очајном положај 
е се не сме знати ништа пре него што се догоди? упитам радознало.</p> <p>— Зашто не, молим вас? 
 врло добро...{S} Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свињ 
то с њим; ваљда му реферисао шта се све догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита:</p> <p>—  
</p> <p>— Па ништа се чак ни важно није догодило?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Чудновато! рекох.</p 
тима би још усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За тим ов 
пектом и понизношћу.</p> <p>— Страдија! додаде и стукну преда мном мало назад. </p> <p>— Чудан  
лежи савршенство и култура једне земље! додаде министар на завршетку.</p> <p>— Имате право, гос 
 начин да спречи даље шкандале. — Тако, додаде за тим — сад мало личи на обична <pb n="15" /> ч 
тај закон?</p> <p>Посланик се насмеја и додаде:</p> <p>— Наша је се земља, господине, граничила 
, рече он с поузданошћу, па одмах затим додаде: </p> <p>— Главна је ствар буџет добро израдити, 
зразим најласкавије о земљи и народу, и додам:</p> <p>— А нарочито могу честитати овој дивној з 
мају по неколико великих плата и многих додатака, док су други способнији и старији чиновници у 
то је главно, имали добру плату и добре додатке за репрезентацију, што бисте ви, разуме се, тро 
а за глувонему децу са великом платом и додатком на репрезентацију; затим су постављени и наста 
д прилике то исто саопштавале са оваким додатком:</p> <p>„...{S} Сем тога дознали смо с поуздан 
ва уређење таквих школа са врло великим додатком уз плату, одмах је постављен управник школа за 
е хтео попустити и ствар, мало по мало, дође дотле, да један другог нису могли гледати.{S} Мини 
едити његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и његове жене.{S} 
јни свештеник; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и праведним грађанима  
, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хлад 
и у седницу.{S} Између осталих предмета дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оце 
 продре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p 
и не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, па обори главу скрушено и узе се к 
 нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича,  
док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика <pb n="37" /> кроз све улице 
 стране јако интересовање, и за мало те дође дотле, да готово стадоше сви послови.{S} И трговци 
страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анути 
ито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да је ст 
 мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање разуме 
било би немогућно.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше пандури р 
, сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!</p> <p>Никако нисам могао рас 
ара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добре лиферације, на 
био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа друга питања побожна и просветна, о 
Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале доле, на улици 
 гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, 
 затим се држе пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и ту заузме сваки своје место.{S} Председн 
ек“, свеска прва!</p> <p>— Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!“</p> <p>Још је вазд 
 Скочи срна иза грма = зволити са „до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 18,  
ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и  
ксе.{S} Употребљене су стране речи: <hi>дозволити</hi> и <hi>нужно</hi>.“ (Те су речи у акту по 
 написаних табака, долази се на реч <hi>дозволити</hi>.{S} Даље гласи:</p> <p>„Дозволити, им, г 
).</p> <p>„Према овоме налазимо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну по нашу н 
>дозволити</hi>.{S} Даље гласи:</p> <p>„Дозволити, им, гл. санскр. <foreign xml:lang="sa-Latn"> 
олуцијом <pb n="60" /> и замоли збор за дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да с 
ваким додатком:</p> <p>„...{S} Сем тога дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек, долаз 
рићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик, и да му је одређено у кл 
 се постарати да о овом загонетном бићу дознамо што детаљније из његова живота, што ће на сваки 
 земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра председника да је затворен 
не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.{S} Један мој друг, такође  
инистри, министри!</p> <p>И министри се доиста појавише са <hi>свима</hi> великодостојницима зе 
дморица и траже очима свог осмог друга, док се тек један присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај 
колико великих плата и многих додатака, док су други способнији и старији чиновници у малом пол 
рестадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацича с трепетом танак глас:</p> <pb n="36 
 Да си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године —  
тина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.</p> <p>— Напред!</p> <p> 
о?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</p> <p>— Омиро 
чати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, на викну:</p> <p>— Добро 
Ја заћутах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показуј 
се нешто заговорио с једним познаником, док од једном маса света се пови ка лађи тако силно да  
већ поабано.{S} Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где 
причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и 
зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући знач 
води преписка пола године <pb n="82" /> док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и 
 пошао ни неколико корака, <pb n="9" /> док од једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, 
а слишавају из онога што су научили.{S} Док од једном угледах међу децом неколико старих људи г 
 сам управо мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим 
од неартикулисаних, животињских гласова док није дугим низом векова достигао висину савршенства 
лико дана су се јуначки, поносно држали док је трајало и последње паре у државној каси, они су  
гласно: „Живео!“</p> <p>Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, зас 
у да се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће министра председника, већ и вече па 
учињено?</p> <p>— Ваљда повољно!</p> <p>Док једва једном објавише владини листови (влада увек и 
 заморен; сад их имамо осморицу.</p> <p>Док се председник и влада објаснише с осмим опозиционар 
азни се кривац — ако се његова погрешка докаже сведоцима — од десет до петнаест дана затвора!</ 
Војска им је и послушна и храбра: то се доказало у толиким ратовима: и нашто онда не извести је 
 ништа, господине мој!{S} Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стра 
 ако смем знати? упитам га.</p> <p>— Не доказује он ништа, господине мој!{S} Жалосно је то дока 
право, и непатриотизма.</p> <p>— Шта он доказује, ако смем знати? упитам га.</p> <p>— Не доказу 
— Није требало ипак да буде онако оштро доказује један.</p> <p>— Шта није требало! добро је оно 
<p>„Још две три речи поводом питања:{S} Докле се на југ у старом веку простирала граница наше з 
? пита га министар председник.</p> <p>— Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p 
 Страдија заиста постати велика и моћна докле год се за њу тако искрено и својски старате и док 
 за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као 
доласку Хоријевом није истинита.</p> <p>Докле је то дошло видеће се из овог догађаја.</p> <p>Је 
ш у зору пред кућу министра председника докрцкаше лагано тешко натоварена кола разних одликовањ 
емљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор права, али то кријем, и не смем ником рећи: јер  
гу, који не хтеде честитати новој влади долазак на управу, те је због тога отпуштен из државне  
жити златним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу, твој долаза 
, и отпоче:</p> <p>— Врли странче, твој долазак у нашу земљу историја ће забележити златним сло 
ини епоху у нашем државном животу, твој долазак доноси срећну будућност нашој милој Страдији.{S 
роведем у пријатном разговору!</p> <p>— Долазе послом? упитах.</p> <p>— Имао сам, ево видите, б 
хвала, испала врло срећно.{S} Због тога долазе чиновници са својим шефовима на челу те ми чести 
ђа има дужност да то изврши.</p> <p>Сад долазе писма стручњацима:</p> <p>„Господине.</p> <p>„Пр 
ном долази, објашњење и речи „нужно“, и долазе до истог закључка.</p> <p>Затим су прешли на ред 
сле много, врло много написаних табака, долази се на реч <hi>дозволити</hi>.{S} Даље гласи:</p> 
<p>— Просвета?{S} Е она већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке.</p> <p>— Па чиме онда по 
о с поуздане стране да тај чудни човек, долази још и важном политичком мисијом.“</p> <p>Владин  
јањем и усавршавањем дугим низом векова долази до најсложенијег организма човечијег тела, тако  
препоручио да народ поводом тог случаја долази у што већем броју и честита министру председнику 
 реченицу...</p> <p>После учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе. </p> <p>Послан 
ва.{S} Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје нео 
мо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све остало мање важно у буџету.</p> <p>— А н 
ко је и ово добро запамћено.</p> <p>Сад долази стручно разрађивање сваког дела сваке тачке по о 
 нацију избацити“.</p> <p>Истим начином долази, објашњење и речи „нужно“, и долазе до истог зак 
>— Ничим.{S} Чим се може покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми закљу 
 поради да народ опет у што већем броју долази на честитање.{S} То тако мора ићи у почетку поте 
али ће се народ постепено навићи, па ће долазити и сам.</p> <p>— Тако је, имате право! рекох из 
{S} Већ са свију страна Страдије почињу долазити депутације, да у име народа поздраве <pb n="96 
афом цео распис на читав час пре вашега доласка.{S} Да нисам журио да ствар овако на време паме 
ога краја плива у весељу и радости због доласка Вашег на управу земаљску, јер је сваки тврдо уб 
 прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је прошла вл 
јеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно те једно.{S} Сва 
ели своју праву дужност и одјурише да о доласку његовом известе министра председника, остале чл 
 дан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита.</p> <p>Докле је то дош 
 труба и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљ 
емо дивље поступке Анута узвикујући:{S} Доле с њима! </p> <p>3. С гнушањем и презрењем констату 
ођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале доле, на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити. < 
/> кроз све улице, а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме свечаност.</p> <p>Увече је било 
ти, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громог 
љубиви говор.</p> <p>И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно „Живео!“ пр 
nt> <div type="titlepage"> <p>Радоје М. Домановић</p> <p>СТРАДИЈА.</p> <p>I </p> <p>БЕОГРАД:</p 
и, ако не би био случајно заузет својим домаћим пословима.{S} Он, сиромах има доста деце, али с 
потукли многе породице, поплашили многе домове и запленили многу стоку!</p> <p>— То је страшно, 
 то онда није земља мојих предака, моја домовина — помислим, а гласно запитам:</p> <p>— Па зар  
рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом својом зем 
ваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих 
 пута отац причаше.</p> <p>Али, тражећи домовину моју наиђем на интересантну земљу и људе, о че 
које се потуца по широком свету тражећи домовину своју, тражећи постојбину оца свога... — Ветри 
огао даље продужити пут и тражити своју домовину.</p> <p>Нисам пошао ни неколико корака, <pb n= 
нем у бели свет, да тражим своју славну домовину.</p> <p>Педесет година сам путовао по туђину,  
ј будућности.</p> <p>Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјач 
ано <pb n="108" /> главном улицом идући дому министра председника.{S} И куће и кафане и храмови 
кон о...</p> <p>— Јест, прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потреб 
чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донели закон о...</p> <p>— Јест, прекиде ме он — донели 
ња, јер је ствар и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на збору оштра резолуција, којом ће се 
говом верном коњу, и одмах нареди да се донесе послужење.</p> <p>Послужише ме вином и колачима, 
ник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник неки његов приснији, и ра 
поднела молбу да народно представништво донесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем р 
амо народно представништво, па нека оно донесе своју одлуку, која има да важи за сваког грађани 
не читаоце, а по могућству гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу“.</p> <p>Друге су 
ња Анутских чета, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију: </p> <p>1.{S} Дубоко сажаљев 
врну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.</p> <p>Из побочне собе одмах дон 
но, а после три дана да владини листови донесу белешке:</p> <p>„Влада енергично ради на остваре 
исмо наредили да се по целој земљи опет донесу оштрије резолуције, па Бога ми, ако и то не помо 
једног јединог места нема где не бејаше донета оштра резолуција поводом „последњих немилих дога 
ама могле читати многобројне резолуције донете тога дана на родољубивим зборовима.{S} Нико није 
чита неслога!{S} Али ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску.{S} У осталом и бо 
свет.{S} Само за последњих десет година донето је петнаест устава, <pb n="34" /> од којих је св 
ови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику.{S} Многи чиновници беху у почаст т 
ак ордена.</p> <p>Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о вр 
ма га. </p> <pb n="105" /> <p>Сутра дан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом ни 
Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке које су обавезне за сваког као закон.{S}  
м на тој <pb n="47" /> науци само штете доноси.{S} Узмите само па читајте његове погледе поводо 
у у нашем државном животу, твој долазак доноси срећну будућност нашој милој Страдији.{S} У име  
е се Савет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га према пр 
аре законе. </p> <p>— Па нашто сте онда доносили нове законе? усудих се да упитам.</p> <p>— Код 
скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке?</p> <p>— Зашто не?{S} Скупштина има пр 
 што љубазнији.</p> <p>— Па како вам се допада овде код нас, господине? упита ме министар смеше 
 овом последњем догађају необично ми се допадаше општа хармонија у Страдији.{S} Не само што су  
ни до данас немамо тог закона.</p> <p>— Допире ли Страдија до мора?</p> <p>— За сад не.</p> <p> 
аконима, јер су закони без тих измена и допуна сметали неколицини министарских рођака и пријате 
м неколико речи, и да управо у неколико допуним мишљење поштованог предговорника.</p> <p>Старац 
којавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао некакав странац од својих шесет година, који, 
 неподесан, то ће се у интересу наставе досадашњи уџбеник избацити из употребе, а узеће се уџбе 
 да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем:</p> <p>— Одакл 
. </p> <pb n="92" /> <p>Настаде тишина, досадна, мучна тишина.</p> <p>— Уз владу сте — поче сад 
збиља имао поред остале невоље још и ту досадну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати за с 
> <p>— Свакојаке, одговори онај с неком досадом и зену равнодушно.</p> <pb n="7" /> <p>— Дакле  
 странци ни из близа нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме из 
} Тек на сваки начин има доста прихода, доста без сумње! рече министар и с убеђењем и неком стр 
олико месеци: пензионари су стари људи, доста су се и наживели: а војници, разуме се само по се 
го, тај закон који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика 
.</p> <p>— То сте дивота удесили!...{S} Доста и на библиотеке трошите.</p> <p>— Е видите, ја са 
 је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста прихода, доста без сумње! рече министар и с убеђе 
 за вазда других пречих ствари, јер има доста ствари, које су прече од Страдије.</p> <p>Забрину 
м домаћим пословима.{S} Он, сиромах има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним 
 јаче истицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и ум 
ај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави в 
к, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p> <p>Министар м 
 рече:</p> <p>— Кажу да има у тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само због свиња чувена та  
о закључивања тога зајма мора потрошити доста новаца за скупштинске седнице, за путовања <pb n= 
потпору своју, рекох господину министру доста љутито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође т 
чтиво.</p> <p>— Има, хвала Богу, има их доста; али све једно; појешће се овде те свиње, још ће  
х имате сада? упитам.</p> <p>— Имамо их доста, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа  
ких гласова док није дугим низом векова достигао висину савршенства данашњих модерних језика.</ 
 који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не говор 
одговори министар и направи лице важно, достојанствено.</p> <p>— Лепо, приметим, али ако то буд 
сија и министра грађевина.{S} Министар, достојанствено, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у р 
ог великог дефицита није убио по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:</ 
се господин министар ни једном речју не дотаче питања финансиских.</p> <p>Напослетку окуражим с 
, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер око ког 
</p> <p>По петнаест, па и двадесет дана дотерује се само стилизација и најмањег акта, и разуме  
о попустити и ствар, мало по мало, дође дотле, да један другог нису могли гледати.{S} Министар, 
не јако интересовање, и за мало те дође дотле, да готово стадоше сви послови.{S} И трговци и ли 
{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, па обори главу скрушено и уз 
ни листови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске груне г. Хорије 
ко они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема никакве опасн 
тичког гледишта.{S} Размислите, па ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар!</p> <p>Покуша 
а грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засеб 
позиције?{S} Идућих избора нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ сам б 
но много потписа жали што се није могло доћи да лично искажу своју радост због срећног оздравље 
p> <p>— Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске партије 
, а они што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску седницу.</p> <p>Због неповољних прил 
 човечић, просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазније него што сам и могао очекивати.{S}  
ије. </p> <p>Кад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри са љубазним осмехом на лицу 
ти да ћу као непознат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још држим да сањам.</p> <p>— Потписали с 
и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нис 
живо изишло да суделује у том епохалном дочеку великог странца.{S} Чак ни болесници не изостадо 
варају.</p> <p>— Хорије?</p> <p>— Јест, дошао!</p> <p>— Где је, камо га! жубори маса и настаде  
ане земље и враћати се натраг.</p> <p>— Дошао министар? пита један.</p> <p>— И ја чујем..</p> < 
м младим господином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полицији.</p> <p>— Ви ст 
трати.</p> <pb n="13" /> <p>Онај што је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му реферисао 
човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим изб 
већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздр 
сте странац?</p> <p>— Странац.</p> <p>— Дошли сте нам као поручени, верујте! узвикну тај виши ч 
еликом послу.</p> <p>— Баш добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити.{S} До са 
ану, даље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да тражите службу? упита ме.</p> <pb n="26" /> <p 
д под туђинском управом...{S} Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана к 
рече од Страдије.</p> <p>Забринули се и дошли на мисао да треба оснажити привреду; те због тога 
јевом није истинита.</p> <p>Докле је то дошло видеће се из овог догађаја.</p> <p>Једног дана из 
 се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!”</p> <p>„— Ја сам само вршио своју свет 
дима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме народу који ст 
андом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих  
е родољубље и велика дела у корист наше драге отаџбине познати су широм целе Страдије.{S} Народ 
г те неразмишљености.</p> <p>— Нисте ви драги мој, посвећени довољно у ствари.{S} Није овде гла 
огњеноме.{S} Друга ствар, господине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња вла 
тва за спољне односе земаљске.</p> <p>— Драго ми је! рекох изненађен овом неочекиваном високом  
упштини.{S} Председник клуба, као какав драматург, има дужност да то <pb n="87" /> дело проучи  
 чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара о његовој породици.{S} Ја немам деце, али  
То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати јер ће им се спремити мираз о државном 
овој породици.{S} Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство.</p> <p> 
Он, сиромах има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима.{S} Његова се му 
гатио за непуне пола године, лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари.</p> <p>Једа 
е се родољубиве здравице.{S} Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа министри  
могло друго радити, већ да се изберу за државне питомце?{S} То је и право, а и за женску децу ћ 
а је улога да интерпелишем владу што се државне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада  
 на управу, те је због тога отпуштен из државне службе.</p> <p>— Изгледа паметан човек, рекох.< 
а њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.{S} Али, није лако за министре; јер они,  
ичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Државник Симон и лекар Мирон!...</p> <milestone unit="s 
>И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно „Живео!“ проломи ваздухом и одј 
ика која је представљала како се велики државник рукује и захваљује лекару за искрено заузимање 
по новинама већ три дана.{S} Наш велики државник и дипломата, који има великих и огромних заслу 
а отаџбине, а после сваког говора стари државник је одговарао родољубивим и језгровитим говорим 
 са збора поздрави влада и велики мудри државник, који ће самом владару протумачити изразе њихо 
а узвикну:</p> <p>— Живео!</p> <p>Мудри државник захвали говорнику на искреном честитању, и нап 
 радост због срећног оздрављења великог државника.</p> <p>Сем тога главни лекар државников пост 
помен на дан срећног оздрављења великог државника Симона“ (мислим, тако се звао, ако се добро с 
ле су се ракетле, те засија име великог државника, које изгледа као од ситних звездица оплетено 
/p> <p>Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би, од љу 
државника.</p> <p>Сем тога главни лекар државников постаде одједном славан човек.{S} У свима ли 
те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро 
 министрима и да се брзо посветим свима државним тајнама;</p> <p>У брзо сам имао част такође да 
е према Отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегл 
> <p>— Основано је ново звање управника државних добара, па сам слободан да вас у име господина 
ише да покупе за ту циљ све депозите из државних каса, где је депонован новац приватних лица да 
еците сами од куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина динара? заврши министар и с рашир 
кован што је месец дана био чувар неких државних магацина и магацин није изгорео.</p> <p>Један  
анак глас:</p> <pb n="36" /> <p>— Мудри државниче!...</p> <p>— Живео! живео! живео! прекидоше г 
народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос  
њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.{S} То је врло озбиљан и вредан човек; 
упштина распусти и посланици, уморни од државног посла одоше кућама да се одморе, а чланови каб 
ријатеља да заузму неке више положаје у државној служби.</p> <p>Најзад се унапред одобрише сви  
држали док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан <pb n="101" /> весела и  
ај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу, твој долазак доноси срећну будућност н 
својом посетом узнемирио можда у важном државном послу, поздравим се с њим и пођем. </p> <p>Он  
постарати јер ће им се спремити мираз о државном трошку, па ће се младожењи који би узео минист 
 велите да ћу као школован одмах добити државну службу! рече он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме 
дином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полицији.</p> <p>— Ви сте, изгледа, шк 
икован, па чак никад није имао ни једну државну службу, нити икад примао плату.{S} Заиста једин 
олован човек: сигурно ћете добити одмах државну службу? упитам.</p> <p>Млади човек презну од то 
 слободоумних закона, а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништ 
ца примали силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности миле им и на 
о, неколико дана су се јуначки, поносно држали док је трајало и последње паре у државној каси,  
 је то одређено много пре него што је и држана та скупштинска седница.) Некима, који се не могу 
и XV седнице Главног Просветног Савета, држане 17-III исте године СБр.{S} 2., част ми је умолит 
тио само то како је пре неколико година држао први <pb n="27" /> хотел у некој паланци и како ј 
е одржати кабинет.{S} Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако с 
рна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две п 
неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту.</p> <p>— Што то?</p> <p> 
 жури на своје одређено место где ће се држати збор. </p> <p>Како, разуме се, нисам могао стићи 
 са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.{S} На грудима Ескулаповим биће златом уреза 
ња лекција долази слишавање, а затим се држе пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и ту заузме  
 и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.{S} Али кад се државна каса 
ије писмен).{S} А сем тога им чиновници држе предавања о савременом рационалном обделавању земљ 
p>— То је млад пар?</p> <p>— Млади још, држећи: паши је шесет, а мојој сваји око педесет и чети 
њи? рече странац уплашено.</p> <p>— Да, држим да их неће бити!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— 
оди у земљи, господине министре, то је, држим, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није важно!. 
рос сам пуна три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам праведну ствар...{ 
инансијском питању? приметим. </p> <p>— Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју в 
акони важе, а који су одбачени...{S} Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура  
нема никакве опасности.</p> <p>— Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност кад он 
 ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! рече министар финан 
ат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још држим да сањам.</p> <p>— Потписали сте, дакле, уговор?  
 излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Господ 
е и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге 
ио по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:</p> <p>— Ја сам назоре и иде 
чара“, почели чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у 
знао, не бих добио службу.{S} Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, по 
ом и шкргутом зуба у паклу огњеноме.{S} Друга ствар, господине мој драги, која је такође важна, 
ачке трке, па одмах дођоше на ред многа друга питања побожна и просветна, од којих је зависило  
м:</p> <p>— Где странац неки! и погледа друга значајно, лицем и догледом као да га пита: „Да ни 
 она седморица и траже очима свог осмог друга, док се тек један присети и узвикну:</p> <p>— А,  
 и ја, да после лепог говора поштованог друга Т...{S} М... у коме је изнео сву важност и добре  
>— Господо, посланици, после поштованог друга у коме су...{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго 
м народним поверењем, приредише свечану другарску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами од 
али смо да и град Крадија, по угледу на друге градове спрема скупоцени поклон лекару Мирону.{S} 
да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у ча 
га што отвори збор за председника а оне друге сазиваче за остало зборско часништво.</p> <pb n=" 
во, шумарство, сточарство, пчеларство и друге гране привреде.</p> <p>— Сељаци сигурно радо чита 
 тако опет.{S} Али се и <pb n="53" /> с друге стране старамо па у неким буџетским партијама буд 
таде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри идући му у сусрет.</p 
о и његову слику у нашем листу“.</p> <p>Друге су новине од прилике то исто саопштавале са оваки 
Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика 
 политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и уморила ме полити 
ам.</p> <p>— Па, на нашем језику.{S} Ја други језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А 
ш? пита председник..</p> <p>— Нека буде други опозиционар..</p> <p>— То је свеједно, ко било.</ 
тињама треба бити груб и оштар, љути се други.</p> <p>— Знам, молим те, али не иде, није тактич 
њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и  
да гладује с породицом, него да као сви други паметни гледа своја посла.</p> <p>Кога год бих уп 
p>— Напред!</p> <p>У собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и представи се опет као 
Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели онај други.</p> <p>— И ја нешто мислим!</p> <p>Са свију стра 
ознало.</p> <p>— Ништа простије: пошљем други поверљив распис у коме ћу опет тако исто наредити 
 ће то морати урадити, па било ми, било други посланици.{S} Влади треба само та формалност, то  
 час у ону страну земљу, час један, час други, час по два три заједно.{S} Скупштина на окупу, т 
чају ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb n="48" /> са министром грађевина, и 
 набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник неки његов приснији, и разуме се треба и  
великих плата и многих додатака, док су други способнији и старији чиновници у малом положају и 
д виде да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући своје невоље, од 
ад сам већ прочитао хоћу да препричам и другима.{S} Да не бисте сматрали, да вас овим наговарам 
ори и пише.{S} Није лако још и за вазда других пречих ствари, јер има доста ствари, које су пре 
ца има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе.</p> <p>— Диво 
лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари.</p> <p>Један богати наследник одликован  
а тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то п 
И заиста сам био изненађен, али само из других разлога: али сам се правио како ме баш та реткос 
 награђују присталице владине политике; друго, тај закон који изгледа тако наиван, доста може п 
 једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава при 
а преговоре о зајму, у некима и једно и друго, а владини листови пишу како никад земља није бил 
 легнем, да мало проспавам...{S} Шта би друго?...{S} Немам посла, па од дуга времена просто не  
p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господски одевен човек с наоча 
а, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ да се изберу за државне питомце?{S} Т 
 цивилизованој и паметној земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после тако глупог уго 
ре?</p> <p>— Лањске године, кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео 
, видите, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго, рекох као извињавајући се — сад разумем и могу с 
иналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити.</p> <p>— Збиља, волите ли пастрмке? 
е сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведете из ових 
ју један језик, али и не знају један за другог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех  
ан.</p> <p>— Каква је твоја улога? пита другог.</p> <p>— Ја имам да интерпелишем владу што су н 
купни програми за наставу мењају сваког другог дана.</p> <p>Нема човека који је са службом у пр 
 за масом.</p> <pb n="56" /> <p>Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одг 
вар, мало по мало, дође дотле, да један другог нису могли гледати.{S} Министар, да би своме про 
то?</p> <p>— Ко је? стадоше многи један другог запиткивати.</p> <p>— <hi>Он!</hi> одговарају.</ 
 слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један другог, да би се наредба сваког члана владе најтачније  
му клону на груди.</p> <p>Према њему на другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљена књиг 
није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, али поми 
какав странац, путник, и тек неко рекне другом:</p> <p>— Где странац неки! и погледа друга знач 
у достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Проне 
p> <p>Такве садржине писмо упућено је и другом референту.</p> <p>После два месеца тек стиже Про 
пе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да 
 време помислих да сам погрешио и пошао другом коме, али ме униформа вишег официра што је госпо 
измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за лудо.</p> <pb n="33" /> <p>— 
акле свиње и будалаштине?!{S} Ни о чему другом ниси више слушао?...</p> <p>— Сем свиња, веле да 
 су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи разлика је само у именима и потписим 
p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говори 
азните сваког оног који би било ову или другу коју реч, било граматички облик речи, својевољно  
новником <pb n="98" /> о једном његовом другу, који не хтеде честитати новој влади долазак на у 
а сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.{S} Све га вароши изабраше за свог почасног чл 
кадемије Наука, и свију могућих хуманих друштава и удружења <pb n="109" /> у Страдији, а њих им 
оди своје порекло још из патријархалног друштва кад је народ збиља имао поред остале невоље још 
зо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва, да већ после једног, два часа цела варош с поу 
но, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке луде мисли ме 
у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.{S} Све га вароши изабраше 
лиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазв 
гађај! изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским болом.</p> <p>Ја сам се дуго извињава 
 да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као просвећ 
анашњег кабинета гледамо на ствар много дубље, трезвеније! </p> <p>— Па зар је војска чему год  
 начин био, али неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле.{S} Прво и прво ми, данашњ 
ица оплетено.</p> <p>После тога настаде дубока, тиха ноћ и родољубиви грађани дивне земље Страд 
иске струке окупљени на данашњем збору, дубоко потресени немилим догађајима који се свакодневно 
онесу следећу резолуцију: </p> <p>1.{S} Дубоко сажаљевамо то што је наш народ у тим крајевима с 
е човек с наочарима на носу, поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и представи се као 
љено и узех разматрати књигу правећи се дубоко тронут и заинтересован том реткошћу.</p> <p>Једв 
овај оволики свет?</p> <p>Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љут 
ћи, ако је повољи.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми та проклета тем 
 све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени“, „најоштрије осуђујемо“ и тако даље.< 
и утицај ове крупне реформе.{S} По моме дубоком уверењу најглавније је да се прво теорија добро 
ти.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје 
{S} Чим се може покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми закључимо заја 
 Шта би друго?...{S} Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим с 
и у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада, како бих од те зара 
>Председник се узе објашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му један  
дседник и секретари збора.</p> <p>После дуге граје изабраше тога што отвори збор за председника 
кулисаних, животињских гласова док није дугим низом векова достигао висину савршенства данашњих 
ијев.“</p> <p>Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику.{S} Многи чин 
ере поступним развијањем и усавршавањем дугим низом векова долази до најсложенијег организма чо 
е су...{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет пр 
хти патриотским болом.</p> <p>Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју  
ављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! заврши гово 
 тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда, већ 
душевљено, громогласно: „Живео!“</p> <p>Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се 
прав Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ п 
ске опозиционаре! </p> <p>Најзад, после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаваше по што шта,  
руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има у тој земљи дос 
 распис:</p> <pb n="84" /> <p>„Пошто се дугом употребом показао уџбеник (за тај и тај предмет о 
бог тога решише да земљу задуже повећим дугом; али како се око закључивања тога зајма мора потр 
/hi>. </p> <pb n="110" /> <p>— Мислите, дуже ће трајати? </p> <p>— На сваки начин.{S} Такав је  
<p>— Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p>Министре збуни та реч <hi>дужи</hi 
 под јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли дуже остати овде? пита га министар председник.</p> <p>— 
Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет.{S} Прошли кабинет се држао месец  
п обичај који у Страдији постоји већ од дужег времена.</p> <p>Разговарао сам с једним добрим чи 
ајати!</p> <p>Министре збуни та реч <hi>дужи</hi>. </p> <pb n="110" /> <p>— Мислите, дуже ће тр 
де узео је отправљати министар војни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, кој 
твари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака — пропагација наше народне идеје у  
дседник клуба, као какав драматург, има дужност да то <pb n="87" /> дело проучи и да за сваку с 
авише решење у записник, а деловођа има дужност да то изврши.</p> <p>Сад долазе писма стручњаци 
ећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини к 
је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министра просвете вршила његова жена 
Полицајци су одмах разумели своју праву дужност и одјурише да о доласку његовом известе министр 
, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посланици, пре него што се по 
да је тако исто правилно разумела своју дужност те је, да се не би дангубило у ситним питањима, 
вима осталим чиновницима, врше ли своју дужност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.{ 
ао поред остале невоље још и ту досадну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати за свога пре 
/p> <p>„— Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!”</p> <p>Више њихових глава лебд 
уморени вршећи своје узвишене грађанске дужности заспаше слатким сном, снивајући срећну будућно 
извршене тешке, али племените, узвишене дужности.</p> <p>На многим местима чуо сам разговор ова 
p> <p>— Мислите ли да војска нема прече дужности, господине? рече ми господин министар тихим, а 
ењем очекивали да започну посао у новој дужности — сем управника који је зуцкао овде, онде, как 
 људи, који морају мислити по званичној дужности, на квит посла, а сви остали смо сербес).{S} Е 
нај сатански, подругљив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље.</p> <p>Нехотице уздахн 
ам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном тренутку, уп 
.</p> <p>— Сасвим тако! одобрим му тако духовите, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих д 
 цркве, као човек Богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера 
 изостао.{S} Све су резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко пот 
повукао сам се с политичког поља.{S} До душе у почетку сам помагао наш политички лист новцем, а 
вољно свестан шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни  
им уснама топле молитве.</p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то блажено, религиозно осећање, а 
<p>На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир као оно кад човек осети задовољство <pb n=" 
но ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима.</p> <p>— Напред! реко 
има <pb n="58" /> сложни, дишемо једном душом, кад је питање о нашој милој отаџбини.</p> <p>И з 
S} Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жа 
зволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 18, 5, књ.{S} III.{S} Види пример: „На јунаку  
звер (В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза грма = зволити са „до 
ик секретара.</p> <p>— Сви.</p> <p>— До ђавола, па мора неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S}  
 градски парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и младића из виших.{S} Једни 
p>Према њему на другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на памет говори 
ста љутито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини што шта као д 
у земљу довољно!</p> <p>— Довољно...{S} Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жи 
 <p>— А просвета?</p> <p>— Просвета?{S} Е она већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке.</p 
а влада изгледа парламентарна.</p> <p>— Е сад тек разумем! рекох још више изненађен и збуњен од 
 владу! гунђају она седморица.</p> <p>— Е баш је оскудица у овој опозицији! узвикну очајно мини 
пет милиона за увођење штедње.</p> <p>— Е видите, господине, штедња је <pb n="51" /> неоспорно  
Доста и на библиотеке трошите.</p> <p>— Е видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних 
 кад онда раде у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите како је.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је 
Разумете ли?</p> <p>— Разумем.</p> <p>— Е лепо, сад пазите даље: како је он врло богат, то заже 
 Извините, али никако не могу.</p> <p>— Е, видите, то је најновији закон, који има велике вредн 
иволеше, она седморица седоше:</p> <p>— Е сад устаните сви опозиционари! рече председник задово 
утских чета узму јаче размере?</p> <p>— Е онда бисмо и ми предузели оштрије кораке.</p> <p>— Шт 
ем питати, господине министре?</p> <p>— Е, како да вам кажем?...{S} Добро, добро, на сваки начи 
.{S} Ми на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго, рекох као извињавајући се — сад р 
трали, да вас овим наговарам на читање, ево одмах у самом почетку најискреније изјављујем да ни 
лазе послом? упитах.</p> <p>— Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га  
рава и да заступам праведну ствар...{S} Ево показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.</p 
 сам спремао распис свима командама.{S} Ево баш ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како су у последње 
злика је само у именима и потписима.{S} Ево једне:</p> <p>„Председнику министарског савета Госп 
на: и ја сам учинио потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку табак хартије.</p>  
оји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак на 
ја: просто да се смрзне човек.</p> <p>— Ево, господине министре, справа за мерење топлоте показ 
 сви у један глас, одушевљено.</p> <p>— Ево га! рече странац и извади из џепа табак хартије на  
</p> <p>— Преко осамдесет милиона.{S} А ево како је распоређен: </p> <p>За бивше министре, који 
м могао у одређено време честитати: али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на 
нтересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце припекло да моз 
 тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на вл 
егову лаж, као у највећу истину.</p> <p>Ево како он даље прича. </p> <milestone unit="subSectio 
ога.{S} Затим у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, а над с 
Разуме се, да је одмах за тим постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајн 
на наша земља.{S} Сваки од покрајинских економа има целокупан надзор са својим чиновништвом, да 
м чиновника, а над свима су покрајински економи, и има их двадесет, на колико је покрајина поде 
овника, од којих је најстарији управник економије и привреде села тога и тога.{S} Затим у свако 
у министарству има преписку са поједним економом покрајинским, а они после о томе извештавају м 
вит посла, а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, односно путних бележака овак 
пред!</p> <p>У собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и представи се опет као виши  
ра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Неки су елегантно одевени са цилиндером на глави, неки опет под 
.</p> <p>I </p> <p>БЕОГРАД:</p> <p>Нова Електрична Штампарија Петра Јоцковића.</p> <p>1902.</p> 
 све изређати било би немогућно.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, у 
и листови донесу белешке:</p> <p>„Влада енергично ради на остварењу новог зајма и сви су изглед 
 заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.</p> <p>Најпре, као увода ради, почели  
о, све је живо изишло да суделује у том епохалном дочеку великог странца.{S} Чак ни болесници н 
словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу, твој долазак доноси срећ 
рону.{S} То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни диви 
у, и у устима држе свеће.{S} На грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: „Грађани града Кр 
изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у п 
нистар; — велика и значајна утицаја.{S} Ето, на пример, <pb n="52" /> од кад је установљена ште 
ваког члана владе најтачније вршила.{S} Ето видите, данас ми је министар просвете <pb n="31" /> 
е интересе, као и по интересе земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина минист 
одговор.</p> <p>— Сасвим тако!</p> <p>— Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану в 
.</p> <p>— Сасвим тако! рекох.</p> <p>— Ето видите, опет ће министар, колико би било штете кад  
температура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: просто да се смрз 
<p>— А одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и ро 
n="38" /> се са небројено много потписа жали што се није могло доћи да лично искажу своју радос 
ам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време честитати: а 
Не доказује он ништа, господине мој!{S} Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара границ 
граматичара“, почели чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изговарати гњев.{S} Да 
овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми члан 
милим догађајима који се свакодневно на жалост одигравају у јужним крајевима наше земље, због в 
 била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају изговорити сви во 
 уђе и један део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, а министар је тражио да место тога уђе чланак 
ћам вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.{S} З 
 један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.</p> <p>Око хотела где сам о 
} Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним људима 
о и објави да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говори? упита. </p> <p>Јави се један из п 
у и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина министра.</p> <p>— Зваћу их мало ча 
p>Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Неки су 
ите господину министру да један странац жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч „странац“, учтив 
иком, приђем момку и рекох му:</p> <p>— Желим да изиђем пред господина министра.</p> <p>Момак м 
је вас овде окупило племенито осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анут 
 маси да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи поскидали ка 
та између њега и његове жене.{S} Његова жена онда, као што вам кажем, поднесе скупштини молбу,  
ову као министра просвете вршила његова жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала кри 
 врло рђава живота између њега и његове жене.{S} Његова жена онда, као што вам кажем, поднесе с 
љати свет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље види 
телу, и маса радознала света и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако жу 
жавне питомце?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати јер ће им се спремит 
 сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда ако се не п 
пуно умирен, и веома од тада воли своју жену.</p> <p>Разговор је текао даље, разговарали смо о  
 твоје?</p> <p>— Научих.</p> <p>— Да си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памт 
 узвикнути уз јек труба и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ Треба пазити да се св 
и.</p> <p>Кроз сузе радости кличемо:{S} Живели!</p> <p>У име пет стотина потписа</p> <p>(потпис 
ри државниче!...</p> <p>— Живео! живео! живео! прекидоше говорника бурни и силни узвици; а кад  
p>— Мудри државниче!...</p> <p>— Живео! живео! живео! прекидоше говорника бурни и силни узвици; 
оздрављам као спаситеља нашег и кличем: живео!</p> <p>— Живео!{S} Живео! проломи се ваздух од у 
шег и кличем: живео!</p> <p>— Живео!{S} Живео! проломи се ваздух од усклика из хиљадама грла.</ 
аситеља нашег и кличем: живео!</p> <p>— Живео!{S} Живео! проломи се ваздух од усклика из хиљада 
6" /> <p>— Мудри државниче!...</p> <p>— Живео! живео! живео! прекидоше говорника бурни и силни  
рник, а хиљадама грла узвикну:</p> <p>— Живео!</p> <p>Мудри државник захвали говорнику на искре 
 година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни један немам, т 
твар...{S} Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи.</p> <p>— То је истина! рекох п 
говог говора понови се небројено пута: „Живео!“</p> <p>Сад се тако изређа десетак говорника из  
реплетано оно одушевљено, громогласно: „Живео!“</p> <p>Дуго је трајало док се сви ти обреди изв 
појави се седи државник, а громогласно „Живео!“ проломи ваздухом и одјекну целим градом.{S} На  
и имали свиња?!...{S} Морало би се опет живети! одговори ми равнодушно.</p> <p>У даљем разговор 
ција наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом...{S} Таман сте до 
 племену, и ако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада нити икад и после моје смрт 
> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју 
 канцеларије, све се испразнило, све је живо изишло да суделује у том епохалном дочеку великог  
тарству почео уводити штедњу, а на томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, као што вам  
ше и свој лични понос и образ.</p> <p>— Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још 
 има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p> <p>— То не разумем, п 
ртвовању за спас земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну и 
ома ценим историју и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној науци, рекох учтиво да  
 имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и његове жене.{S} Његова жена онда,  
ом бићу дознамо што детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог ин 
> <pb n="2" /> <p>„Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.{S} Видео са 
} Није него шта мислиш?{S} Према таквим животињама треба бити груб и оштар, љути се други.</p>  
е предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предај 
то и језик развијао од неартикулисаних, животињских гласова док није дугим низом векова достига 
ити долазак чини епоху у нашем државном животу, твој долазак доноси срећну будућност нашој мило 
уне пола године, лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари.</p> <p>Један богати нас 
, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морају добро успевати, и мора их 
им и праведним грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачких Анута милостиви Бог да  
с и образ.</p> <p>— Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли  
стри, и ако мамурни од весеља, морадоше жртвовати и одмор тела свог за срећу земље и народа, те 
 умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.</p> <p>— Живот су 
х прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње само да бисмо народу 
за њу <pb n="100" /> само част своју да жртвујемо! узвикнуо је један посланик. </p> <p>— Тако ј 
пи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!“</p 
 Јест, дошао!</p> <p>— Где је, камо га! жубори маса и настаде гурање, тискање, пропињање, звера 
арог и младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, да старе и слабије изгазе и изгрувај 
ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и операција је, 
му честитају с радошћу срећну операцију жуља.{S} Господин министар их је изволео љубазно и свес 
егова кабинета. </p> <p>И заиста о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда нових с 
p>Министар привреде, постарији, омален, журав човечић, просед, са наочарима на носу, дочека ме  
путим њему.</p> <p>Министар војни, мали журав човечић с упалим грудима и нежним танким ручицама 
но исти људи.</p> <p>Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако ко 
стова), те упитах и њега:</p> <p>— Куда жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим па 
е до мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жури овај оволики свет?</p> <p>Онај се осети дубоко увр 
рупе и ићи разним правцима: свака група жури на своје одређено место где ће се држати збор. </p 
д Бога би била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S} Ни једнога свеснога грађанина нема к 
е знати?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови 
тав час пре вашега доласка.{S} Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би  
гне на време? рекох.</p> <p>— Морао сам журити, те је, хвала Богу Благовремено откуцан телеграф 
 молио и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{S} Једва човек говори, стење управо, прити 
на.</p> <p>Послови су у скупштини текли журно.</p> <p>Прво новој влади изгласаше пуно поверење  
.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.</p> <p 
н за почасног председника министарства, за почасног председника општине, Академије Наука, и сви 
имер за народне свечаности пет милиона, за поверљиве владине издатке десет милиона, за тајну по 
милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на своме положају пет м 
она, за набављање ордена десет милиона, за увођење штедње у народ пет милиона.</p> <p>— Извинит 
оверљиве владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивањ 
и било на расположењу тридесет милиона, за набављање ордена десет милиона, за увођење штедње у  
ти доста новаца за скупштинске седнице, за путовања <pb n="102" /> министарска у стране земље,  
та ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у  
 првосвештеницима и гологлавим народом, за њима.{S} Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, пев 
 је, видим, врло задовољан и срећан.{S} За ово неколико дана било је већ толико светковина и па 
ме се, јер то је већ крупнија ствар.{S} За овакав случај казни се кривац — ако се његова погреш 
и погодну личност за ту важну тачку.{S} За остала места имамо, дао Бог, странце.{S} Имамо:{S} Ј 
их свега имате? </p> <pb n="95" /> <p>— За сад немамо ни један!</p> <p>Ја се запрепастих од чуд 
у и сузбио све бриге и невоље.</p> <p>— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да  
>— Допире ли Страдија до мора?</p> <p>— За сад не.</p> <p>— Па нашто онда тај закон?</p> <p>Пос 
арод свом великом Генију и избавитељу.“ За кратко време све је то урађено, све припремљено, сам 
ало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> <milestone unit="subSect 
е пуно поверење и осудише рад прошле, а за тим влада изнесе пред народно представништво предлог 
 састане се Савет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га п 
е, претресајући своје невоље, одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно м 
етао задатак.{S} Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чино 
мало час, нека причекају, рече момку; а за тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако умо 
у народу, те нам војска поглавито треба за наше унутрашње политике ствари.{S} На пример, ако је 
и.{S} А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика.{S} Нарочито на овом положају, 
p> <p>— Ево, господине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест! рече момак учтиво 
"111" /> толику и толику количину шљива за кување пекмеза до тог и тог дана......</p> <p>Шта се 
треба, рекох, то је и најважнија основа за напредак сваке земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, 
Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке земље.{S} Јуче сам у интересу штедњ 
ви се као виши чиновник из министарства за спољне односе земаљске.</p> <p>— Драго ми је! рекох  
у сам неразмишљено учинио, и замолим га за опроштај.</p> <p>Он се одобровољи и исприча ми како  
та, који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу  
ст да то <pb n="87" /> дело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима улоге — разуме се,  
еферате, који се има исплатити из фонда за пензије удовица чиновника просветне струке, или из б 
радити код Господина Министра Финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месец 
ада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штедњом. „Ко  
 само како то звучи: осамдесет генерала за дан.</p> <pb n="76" /> <p>То импонује, рекох.</p> <p 
ја ћер је већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи.</p> <p>— То вам је онда најважнија парти 
лату, одмах је постављен управник школа за глувонему децу са великом платом и додатком на репре 
а грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална темп 
оја мора бити снабдевена добрим књигама за ратарство, шумарство, сточарство, пчеларство и друге 
огу.</p> <p>Све то изгледа као припрема за представу у позоришту.</p> <p>Влада сама пише дело к 
 великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању 
и, ко мање ко више, обасут одликовањима за грађанску кураж и врлине.</p> <p>И мене одушеви тај  
иновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један милион на заснивање библ 
и, завера, нама је војска увек потребна за наше унутрашње ствари.{S} То је споредна ствар, госп 
ку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента, и каквих не одликовања 
 зидање велике зграде, која је намењена за стан управников.{S} Разуме се, да је одмах за тим по 
умем какав је то издатак од пет милиона за увођење штедње.</p> <p>— Е видите, господине, штедња 
 пун грађанске свести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Ст 
тешко натоварена кола разних одликовања за врлог странца.</p> <p>Странац је, разуме се, одмах и 
оли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.“</p> <pb n="77" /> <p>Испод тога Министр 
ction" /> <p>Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан  
столице, а сазивачи заузеше своја места за столом.</p> <p>— Браћо, поче један од сазивача: ви в 
 странца, као да осећају да се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће министра пре 
 тога зајма мора потрошити доста новаца за скупштинске седнице, за путовања <pb n="102" /> мини 
 ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, 
о би био задовољен тај најбитнији услов за развијање војске.“</p> <p>— То ће на сваки начин има 
а, морадоше жртвовати и одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу, 
 коме је сад шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом одли 
им да ме о идућим изборима избере народ за народног посланика.</p> <p>— Па то ваљда народ бира? 
да спречи даље шкандале. — Тако, додаде за тим — сад мало личи на обична <pb n="15" /> човека,  
да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан неким ста 
 реда само своје најближе рођаке и људе за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и нико 
зрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.</p> <pb n="56" /> <p>Запитам другог, трећег,  
ас земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну и витешку прошл 
е, задаје много бриге; а температура је за војску главна ствар.{S} Ако температура није као што 
...{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је за тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? 
 си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— 
 динара...</p> <pb n="42" /> <p>— То је за вашу земљу довољно!</p> <p>— Довољно...{S} Е сад, ви 
 <p>Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколик 
 има да значи.{S} Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.</p> < 
лавно да свршим прече ствари, корисније за земљу, него што би била тако очита будалаштина тући  
 јер тек тако има права да се кандидује за посланика на једно упражњено место, а он је наш чове 
росветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио какву корисну књигу  
авно, имали добру плату и добре додатке за репрезентацију, што бисте ви, разуме се, трошили на  
отишао у иностранство да проучава школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу д 
ино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео је от 
питањима доноси одлуке које су обавезне за сваког као закон.{S} Јуче је баш један грађанин подн 
ане земље, то министри решише да покупе за ту циљ све депозите из државних каса, где је депонов 
ста постати велика и моћна докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде и 
не одредбе законске.</p> <p>— Па зар се за ово кажњава? упитам пренеражен од чуда.</p> <p>— Раз 
, онда посланици иду кући и спремају се за седницу.{S} Необично сам се изненадио кад сам први п 
смири, али владини листови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске 
p>„С поузданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу. 
рвљу наших врлих предака.{S} Молитву ће за тај случај, ону која треба, одредити војни свештеник 
 није добио класу, а створио је кривице за велеиздају петорици људи који припадају опозицији.</ 
 свој започети говор и зазвони у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му  
бор за председника а оне друге сазиваче за остало зборско часништво.</p> <pb n="59" /> <p>Пошто 
ак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.</p> 
ање друштава.{S} Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за доб 
кланцали по буџацима.{S} Овако је лакше за нас, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће д 
очасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозв 
ај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту.</p> <p>— Што то? 
таде на све стране јако интересовање, и за мало те дође дотле, да готово стадоше сви послови.{S 
 девет часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају присту 
 државне питомце?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати јер ће им се спре 
 корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци.</p> <p>Уџбеници, управо писци,  
добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда других пречих ствари, јер има доста ствари, ко 
јнике земаљске.</p> <pb n="106" /> <p>И за мало, а у маси се зачуше гласови:</p> <p>— Министри, 
и своје место.{S} Председник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника.{S} Д 
о донесе своју одлуку, која има да важи за сваког грађанина ове земље.{S} У противном случају ј 
у земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n="100" /> само част своју да жртвујемо! узви 
</p> <p>— Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb  
и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког другог дана.</p> <p>Нема човек 
ка седница.) Некима, који се не могу ни за то употребити, одређују се неме улоге, кад се гласа  
ју или препоручују школама као обавезни за наставу.{S} На првом месту министар подмири своје пр 
дат читав милион писцима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толико помог 
и направе и да се што већи буџет одобри за подизање привреде и индустрије у земљи.</p> <p>— Кол 
одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.</p> <p>Кола се зауставише пред једно 
а је опет молила да је скупштина огласи за десет година млађу него што је.{S} Једна је опет <pb 
ред бела дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли није шта необично на мени, али н 
ност, да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника.{S} Некад су се тако примитивно в 
и зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб.“</p> 
новији закон, који има велике вредности за земљу.{S} Прво и прво, казне од таквих криваца напла 
ани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Мирону”.</p> <p>Овакв 
м привредних књига набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског р 
аметно што би у другом свету важило чак за лудо.</p> <pb n="33" /> <p>— Дакле не можете да се с 
итву.{S} Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитви има много више смисла 
дана више с тим најсигурнијим средством за сузбијање опозиције.{S} И тако дакле, због тих изнен 
 Затим у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, а над свима су 
се, да је одмах за тим постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајник, под 
премљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.{S} Родољубиви грађани поседаше на ст 
имају један језик, али и не знају један за другог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја поч 
<p>Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника министарства, за почасног предс 
о орден?“ упитам пандура. „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу“ одговори он  
орак напред.) Тај је мислим добио орден за грађанску кураж. (И право је.)</p> <p>Један чича доб 
по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут  
 рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је р 
> <p>Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљено учинио,  
ечима:</p> <p>— Извините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам мог 
ји, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.{S} Све га вароши изабраше за свог 
о показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с нестрпљењем очекивао да чује 
> <p>Један је одликован што се обогатио за непуне пола године, лиферујући држави лоше жито и јо 
одишњи државни буџет.{S} Али, није лако за министре; јер они, разуме се, треба да плате да се о 
и смо у томе претекли цео свет.{S} Само за последњих десет година донето је петнаест устава, <p 
 би све попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно његово одликовање запамтио, а већ све изређ 
председника.{S} До његовог стола је сто за чланове владе, а мало даље сто за секретаре клуба.{S 
е сто за чланове владе, а мало даље сто за секретаре клуба.{S} Прво један секретар прозове све  
и.</p> <p>— Имамо једно упражњено место за конзула.{S} Ту бисте, што је главно, имали добру пла 
нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.“</p> <p>На полеђини превијеног акта стој 
 то могло бити без војске?{S} То је бар за данас главни њен задатак.{S} Нека упадају непријатељ 
је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Зар за шесет година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{ 
ђује по 250 динара одсеком, као хонорар за реферате, који се има исплатити из фонда за пензије  
али да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.</p> <p>— Жи 
је, пре мога министровања.{S} На пример за народне свечаности пет милиона, за поверљиве владине 
резолуцијом <pb n="60" /> и замоли збор за дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, д 
уге граје изабраше тога што отвори збор за председника а оне друге сазиваче за остало зборско ч 
 и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.{S} То је врло озбиљан и вредан чов 
е до сада написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како ваља штедити, а сад п 
 како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку.{S} За остала места имамо, дао Бог, с 
редузме у тако очајном положају.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да плате 
на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књига о  
 тога сваки спремио какву корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци.</p> <p 
ички, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу 
м велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да  
линама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се све па и живот прилаже за олтар о 
е је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!”</p> <p>„— Ја сам само в 
лики државник рукује и захваљује лекару за искрено заузимање.{S} Испод ње је текст:</p> <p>„— Х 
се могло друго радити, већ да се изберу за државне питомце?{S} То је и право, а и за женску дец 
н управников.{S} Разуме се, да је одмах за тим постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне  
ни синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изговори мој познаник гласом што 
 ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати?{S} Наша земља с 
што се дугом употребом показао уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то 
а.{S} А ево како је распоређен: </p> <p>За бивше министре, који су сад било у било у пензији би 
од „дивље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За тим овластише управу да у име збор потпише резолуциј 
 одреди да изговоре само по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и т 
.</p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за спомен на дан срећног оздрављења великог државника С 
а је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија 
м никада.</p> <p>— Никад!... узвикну он забезекнут од чуда...{S} Онда на каквом високом положај 
, твој долазак у нашу земљу историја ће забележити златним словима, јер тај знаменити долазак ч 
 и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варва 
 свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца тво 
апљускују.{S} Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том гра 
 сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја 
, а узеће се уџбеник.... (име писца сам заборавио.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Хтео 
 грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан — осетих у том 
 почели су приватан разговор. (У весељу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом).</p> 
ки грађани толико далеко терају, те су, заборављајући одредбу законску која гласи: „Народни јез 
 ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву слику.</p> <p>Сутра дан сам мор 
вари, које су прече од Страдије.</p> <p>Забринули се и дошли на мисао да треба оснажити привред 
е певати побожне <pb n="107" /> песме и забрујаше звона на храмовима главнога града земље Страд 
вако је лакше за нас, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне 
 протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуг 
ди треба само та формалност, то је тако заведено ваљда по угледу на остале стране земље, али у  
дакле, због тих изненађења, свечаности, завера, нама је војска увек потребна за наше унутрашње  
м распитују: „Шта? зар још нема никакве завере?“ само ако се задржи неколико дана више с тим на 
ари рђаво стоје, морати измислити какву заверу.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је  
осподине министре; и странци вам морају завидети на тако мудром уређењу. </p> <p>Ускоро се позд 
 ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине.{S} Кад се све то без опасно 
питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно васпитање омладине.{S} На примеру гла 
је одмах за тим постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајник, подблагајн 
ђака министра издејствовати да се у тај завод примају потпуно здрава деца.</p> <p>Тај завод, уп 
примају потпуно здрава деца.</p> <p>Тај завод, управо чиновници, јер завода није ни било, стаја 
/p> <p>Тај завод, управо чиновници, јер завода није ни било, стајали су под управом министра пр 
 искупише у пуну седницу, да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор. 
ајзад: „Стил и особине стила у акту“, а завршено опширним текстом од неколико табака: „Паралела 
култура једне земље! додаде министар на завршетку.</p> <p>— Имате право, господине министре; и  
 поживиш на срећу народа и понос земље! заврши говорник, а хиљадама грла узвикну:</p> <p>— Живе 
снову, темељ здрав, па подизати зграду! заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.</p> 
а, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и погледа ме прекорно.</p> <p>— Ја вео 
до бацити државних осам стотина динара? заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене  
си ни знао да је данас још и свечаност? заврши питањем, обратив се мени.</p> <p>— Нисам.</p> <p 
штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се прича.</p> <p>— То ће имати необично добра  
запањи од чуда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад  
се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће овај оволики свет? шта је сад 
почеше излазити путници.{S} Ја се нешто заговорио с једним познаником, док од једном маса света 
људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо што детаљније из његова живота, 
 твојих...“</p> <p>Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу.</ 
аш ми та проклета температура, верујте, задаје много бриге; а температура је за војску главна с 
ојске?{S} То је бар за данас главни њен задатак.{S} Нека упадају непријатељске чете, то нису та 
те тек моћи савесно вршити овако светао задатак.{S} Одмах идем министру, а за неколико дана мож 
 с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.{S} Кога год погледам, украшен орденима и лентам 
ли сам се правио како ме баш та реткост задивљује.</p> <pb n="41" /> <p>— То вам је дивно, реко 
 трудимо колико можемо! рече поношљиво, задовољан мојим комплиментом.</p> <p>— Не, не, господин 
редставништва?</p> <p>— Разуме се да је задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од тада во 
pb n="93" /> <p>— Седи! рече председник задовољан.</p> <p>— Каква је твоја улога? пита другог.< 
валим.{S} Не можете веровати колико сам задовољан!{S} Шта мислите, шта сам пронашао?</p> <p>— Н 
де!</p> <p>— А ти?</p> <p>— Потпуно сам задовољан.</p> <p>— Седи.</p> <p>Тако преслиша и остале 
> потпуно убеђен, и да сам са одговором задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? пита четвртог.</p> <p 
е да пожелети.{S} Народ је, видим, врло задовољан и срећан.{S} За ово неколико дана било је већ 
 рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан.</p> <p>Председник пита трећег, шта је његова 
кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан, и да молим десеторицу посланика да ме потпом 
.</p> <p>— Онда побро, рећи ће министар задовољан одговором; можете сад ићи, ако је повољи.</p> 
ница.</p> <p>— Тако, брате! узвикну шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкандале 
 n="50" /> <p>— Па је ли богати трговац задовољан таквом одлуком народног представништва?</p> < 
на температуру у касарнама, како би био задовољен тај најбитнији услов за развијање војске.“</p 
, пошто срећно пребродише све препоне и задовољни пуним народним поверењем, приредише свечану д 
b n="23" /> ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор:</p> <p>—  
овољан закон, рекох.</p> <p>Министар се задовољно осмену, па продужи.</p> <p>— Разгранао сам чи 
аните сви опозиционари! рече председник задовољно и отре зној с чела.</p> <p>Стоји само онај је 
ој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољства што странци ни из близа нису тако разумни,  
аше душевни мир као оно кад човек осети задовољство <pb n="61" /> после извршене тешке, али пле 
слом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу због такве почасти.</p> <p>— Ви сте 
 шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гледају.</p> <p>— Што се туку? питам.</p>  
 осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.</p> <p>Ово ме јако изненади, т 
р још нема никакве завере?“ само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средством 
 ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекује оно пак 
 привреду; те због тога решише да земљу задуже повећим дугом; али како се око закључивања тога  
ници судске и полицијске струке.</p> <p>Зађосмо у пространу салу једног хотела у којој већ беху 
 пазите даље: како је он врло богат, то зажели да има деце која ће наследити његово велико имањ 
ак због ових последњих немилих догађаја зажелим да чујем шта о томе вели министар војни, те се  
 оставио хартије на страну, диже главу, зажмири мало, и поче на памет:</p> <p>— Господо, послан 
елим градом.{S} На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.{S} 
господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони с 
а, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив смех неко 
 реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешав 
е пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.</p> <p>— Прекрасно, прекрасн 
 рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, куд сам  
атрати књигу правећи се дубоко тронут и заинтересован том реткошћу.</p> <p>Једва сам успео разн 
авну службу, нити икад примао плату.{S} Заиста јединствен случај у свету.{S} Како смо сазнали,  
 клонулим, помућеним погледом.</p> <p>— Заиста је ваш положај врло тежак при тако огромном раду 
мем и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна докле год се за њу тако и 
роцеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста нека земља!</p> <p>— Како се зове? упитам.</p> < 
ки значај.</p> <pb n="73" /> <p>— То ће заиста бити врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се не  
бољим путем, срећнијој будућности.{S} И заиста раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљске 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И заиста, посланици су показали да умеју ценити своју ота 
 и изађем из његова кабинета. </p> <p>И заиста о томе жуљу министра финансија беше и у новинама 
ати како ће ме то изненадити. </p> <p>И заиста сам био изненађен, али само из других разлога: а 
питање о нашој милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет се поче одвајати у разне групе и ићи разним 
 колико толико оправдао свој малопрешњи заиста неразмишљени поступак.</p> <p>— Не само важна, г 
 и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној науци, рекох учтиво да бих колико толико  
ли, али није искључена могућност да баш заиста наступи какав срећан случај.{S} Ви можда знате о 
вађа; сваки хоће да приђе ближе.</p> <p>Заиста приметим једног странца, који је молио и запомаг 
нападнем најоштрије владу што закључује зајам под неповољним условима, кад су финансијске прили 
дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, а  
ошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“</p> <p>Све 
 се накупи повише дефицита ми закључимо зајам, па тако опет.{S} Али се и <pb n="53" /> с друге  
 осули бисмо читав низ оштрих, на чак и заједљивих чланака против Анута.{S} Али не дај Боже да  
p> <p>2.{S} Сродни језици.</p> <p>3.{S} Заједничке особине и разлике сродних братских језика на 
} Порекло данашњих језика.</p> <p>3.{S} Заједнички корени (Санскрит).</p> <p>4.{S} Цепање језик 
 то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под командом, моле свевишњем Богу за спас н 
н реферат о директорову акту на коме су заједнички радила оба стручњака.{S} Реферат овако почињ 
ка нашем језику.</p> <p>4.{S} Дијалекти заједничког језика у старој постојбини развијају се у з 
у, час један, час други, час по два три заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо дебатује,  
дугом; али како се око закључивања тога зајма мора потрошити доста новаца за скупштинске седниц 
Влада енергично ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца 
есто поздрава одмах:</p> <p>— Шта је са зајмом?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Преговарају?</p> <p> 
ише стаде се говорити о том спасоносном зајму, новине све више и више пунише своје ступце распр 
е влада већ повољно свршила преговоре о зајму, у некима и једно и друго, а владини листови пишу 
дницу, да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.</p> <p>Најпре, као 
м човеку...</p> <p>Господин министар се закашља, те ја уграбим реч. </p> <p>— То све јесте, али 
другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на памет говори лекцију из Бота 
<p>Са свију страна посматрају странца и закључе да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест кро 
је, решава и најзад одбрише да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна 
у задуже повећим дугом; али како се око закључивања тога зајма мора потрошити доста новаца за с 
уг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми закључимо зајам, па тако опет.{S} Али се и <pb n="53" / 
шњење и речи „нужно“, и долазе до истог закључка.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у опште, п 
а имам да нападнем најоштрије владу што закључује зајам под неповољним условима, кад су финанси 
тним питањима, одмах изнела на решавање закон о уређењу морске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о том 
гу.</p> <p>— Е, видите, то је најновији закон, који има велике вредности за земљу.{S} Прво и пр 
упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донели закон о...</p> <p>— Јест, прекиде ме он — донели смо та 
присталице владине политике; друго, тај закон који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади 
 треба да размислите, господине!{S} Тај закон којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправи 
— За сад не.</p> <p>— Па нашто онда тај закон?</p> <p>Посланик се насмеја и додаде:</p> <p>— На 
>— Јест, прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до д 
 бити што више.“</p> <p>— То је повољан закон, рекох.</p> <p>Министар се задовољно осмену, па п 
и одлуке које су обавезне за сваког као закон.{S} Јуче је баш један грађанин поднео скупштини м 
/p> <p>— Довољно...{S} Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усе 
знео сву важност и добре стране оваквог закона, проговорим неколико речи, и да управо у неколик 
ло потребно, јер ни до данас немамо тог закона.</p> <p>— Допире ли Страдија до мора?</p> <p>— З 
представништво предлог да се у неколико закона учине измене.</p> <p>Предлог се прими једногласн 
мена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе, држали се говори и писале књи 
p> <p>— Па нашто сте онда доносили нове законе? усудих се да упитам.</p> <p>— Код нас је такав  
ажем, ми, знате, имамо нове слободоумне законе, који треба да важе; али некако, по навици, — а  
радије, да видите — употребљавамо старе законе. </p> <p>— Па нашто сте онда доносили нове закон 
у опште.</p> <p> <hi>II.{S} Наш језик и закони његова развијања.</hi> </p> <p>1.{S} Стара посто 
 се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени...{S} Ја држим, господи 
ао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобри за подизањ 
је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли  
редним законима! рекох. </p> <p>— То су закони, управо рећи, класични.{S} Ни једна земља, веруј 
ше предложене измене у законима, јер су закони без тих измена и допуна сметали неколицини минис 
Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљским! одговори министар и направи лице ва 
да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! рекох. </p> <p>— То су закони, управо рећи, к 
ивреду!{S} Привреда је усавршена добрим законима.{S} О томе више не треба ни мислити.</p> <p>Ја 
ногласно и усвојише предложене измене у законима, јер су закони без тих измена и допуна сметали 
м родила двоје деце, која одмах постају законити наследници њеног богатог мужа.{S} И скупштина, 
" /> мењали, не пазећи на јасне одредбе законске.</p> <p>— Па зар се за ово кажњава? упитам пре 
осланици, приликом претреса овог важног законског пројекта побуђен сам и ја, да после лепог гов 
ко терају, те су, заборављајући одредбу законску која гласи: „Народни језик ни један грађанин н 
и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случа 
n="79" /> <p>„Све у природи подлежно је закону поступног развијања и усавршавања.{S} Као год шт 
пешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с  
анац искрено честитам на том генијалном закону, који је постао вашом заслугом, а који је усрећи 
 коју су тако онаказили, и да строго по закону казните сваког оног који би било ову или другу к 
а послетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене свет  
њега. </p> <pb n="5" /> <p>Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те 
о сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.</p> <p>— Напред!</p> <p>У собу уђе опе 
{S} Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано 
ови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министром био је због нек 
има ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако ти њима, 
после тога, треба бити опрезан да се не замеримо суседној земљи, разлаже онај мирољубиви и такт 
директору да га исправи по напоменама и замеркама стручњака... </p> <p>Тако се тамо темељно, ст 
у акту директорову и ту учинили стручне замерке. </p> <pb n="81" /> <p>Најзад: „Стил и особине  
логију.</p> <p>Господин министар ућута, замисли се нешто, и узе сукати своје бројанице, које му 
ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{ 
о се мора учинити ради угледа земље.{S} Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за дан 
ти и скроз невероватне ствари могу само замислити и у злој намери протурати скучени, бедни и из 
н с готовом резолуцијом <pb n="60" /> и замоли збор за дозволу да је прочита, па ако се збор сл 
грешку, коју сам неразмишљено учинио, и замолим га за опроштај.</p> <p>Он се одобровољи и испри 
ла Богу! узвикну председник сав знојав, заморен; сад их имамо осморицу.</p> <p>Док се председни 
а влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страдији нису вични.{S} Искрено да го 
ме обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са 
екао!.</p> <p>— Та оставите, молим Вас, занесењака.{S} Воли да гладује с породицом, него да као 
 Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио.{S} Приђе 
 и будалаштина много, ал’ то мене слабо занима! рече онај хладнокрвно и узе опет крпити мреже.< 
/p> <p>— Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим са господином министром гр 
 Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича?</p> <p>— Ништа! рече министар.</p> <p> 
> <pb n="74" /> <p>— Нисам, али је врло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље било?</p> <p>— Нас 
 Скупштину.{S} Народна се зове по неком заосталом обичају, а у ствари посланике поставља минист 
је било осветљење, и опет музика.{S} Уз запаљене буктиње, које носаше родољубива маса света, пр 
 сам само за по једно његово одликовање запамтио, а већ све изређати било би немогућно.</p> <p> 
из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само то како је пре неколико година држао први 
 попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.</p> <p>Сад долази стручно разрађивање сваког 
 на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у ме 
ји грађани.</p> <p>Сад се ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би приметио, приберем се 
унце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, 
 кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара, и да т 
еницима опкружи министра председника, и запеваше побожне песме.</p> <p>Спровод се крете.{S} Он  
подигну многе палате, на којима ће бити записано: „Народ свом великом Генију и избавитељу.“ За  
pb n="78" /> двојицу и ставише решење у записник, а деловођа има дужност да то изврши.</p> <p>С 
аву.{S} Кад дете изговори целу лекцију, запита га:</p> <pb n="89" /> <p>— Научи твоје?</p> <p>— 
 и приђем првом што беше до мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жури овај оволики свет?</p> <p>О 
 намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Где ти жи 
послетку окуражим се да га најпонизније запитам:</p> <p>— Финансије су врло добро уређене у ваш 
ше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам:</p> <p>— Какве будалаштине?</p> <p>— Свакојаке 
ака, моја домовина — помислим, а гласно запитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој зем 
мам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! рекох. </p>  
и и пође за масом.</p> <pb n="56" /> <p>Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа  
 кораке.</p> <p>— Шта мислите, ако смем запитати, господине министре, у таквом случају?</p> <p> 
к настаде и усмено и писмено препирање; запиткивање, очекивање, сувишна нервозна радозналост, и 
шћу.</p> <p>Једва сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим разговор од тога његовог Омир 
 <p>— Ко је? стадоше многи један другог запиткивати.</p> <p>— <hi>Он!</hi> одговарају.</p> <p>— 
 на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.</p> <p>Министри трче час у ову, час  
ноге породице, поплашили многе домове и запленили многу стоку!</p> <p>— То је страшно, рекох, и 
 хода, где се бели град што га две реке запљускују.{S} Као да осетих нову снагу, заборавим умор 
риметим једног странца, који је молио и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{S} Једва чо 
поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор:</p> <p>— Баш се радујем, господине, шт 
ђења, господине министре? посетим га на започети разговор, јер ме није много интересовао ни њег 
 ништа... скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка.</p> <p>Мома 
стављени и наставници, а већ увелико је започето зидање велике зграде, која је намењена за стан 
" /> плате и с нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужности — сем управника који је  
>— За сад немамо ни један!</p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то  
ојски постојеће политичко стање.</p> <p>Запрепаштен од чуда нисам умео ни речи проговорити.{S}  
више пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом.</p> <p>— Где смо сад ово? упитам оног 
Но, то је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и сток 
и послушно, са чуђењем распитују: „Шта? зар још нема никакве завере?“ само ако се задржи неколи 
а са чуђењем:</p> <p>— Одакле си?...{S} Зар немаш ни један орден?...</p> <p>— Немам.</p> <pb n= 
подина на улици.</p> <p>— Свечаност.{S} Зар нисте знали?</p> <pb n="35" /> <p>— Нисам.</p> <p>— 
ар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пу 
а има у тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само због свиња чувена та земља? упитам зачуђено 
жавну службу! рече он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодил 
 ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Зар за шесет година ни један орден?{S} Па где си ти жив 
р много дубље, трезвеније! </p> <p>— Па зар је војска чему год потребнија, него да буде одбрана 
 на јасне одредбе законске.</p> <p>— Па зар се за ово кажњава? упитам пренеражен од чуда.</p> < 
м тренутку младићску снагу.</p> <p>— Па зар смемо ми остати глуви према тим покољима и том звер 
ако важних питања по земљу.</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим научним питањима доносити од 
помислим, а гласно запитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему 
аде?</p> <p>— Какве параде?</p> <p>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ств 
весеље по целој земљи...{S} Нисте никад зар слушали ту стару причу?</p> <pb n="74" /> <p>— Ниса 
 да потом потражим рада, како бих од те зараде могао даље продужити пут и тражити своју домовин 
и, добио добре лиферације, на којима је зарадио велики капитал.</p> <p>— У том, вели он, паде к 
ку богату лиферацију, где се може много зарадити.</p> <p>— Но, хвала Богу! узвикну председник с 
{S} Неком обећаше положај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге вл 
 читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домо 
криће.</p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу да верујем д 
и обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика <pb n="37" /> кроз све улице, а свет је  
зика у старој постојбини развијају се у засебне језике.</p> <p>б.{S} Дијалекти нашег језика.</p 
 ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту.</p> <p>— Што то?</p> <p>— Тхе, што?...{ 
ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име великог државника, које изгледа као од ситни 
 дипломата, који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и ун 
ше тући, надоват овог оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.</p> <p>Један ми реч 
 града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Мирону”.</p> <p>Оваквих  
рден?“ упитам пандура. „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу“ одговори он озб 
оме народном расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода које 
га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руковао мн 
добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то јединствено.{S}  
 за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента, и каквих не одликовања.</p> <p> 
, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се звао) купити такав и так 
овори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег ми 
генијалном закону, који је постао вашом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и  
деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима.{S} Његова се мушка деца, знате врло р 
а уџбенике из привреде, један милион на заснивање библиотека, и један милион на дијурне чиновни 
вим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоњеном г 
ршећи своје узвишене грађанске дужности заспаше слатким сном, снивајући срећну будућност и вели 
свечан изглед, на кућама истакнуте беле заставе са народним грбом у среди, све радње затворене, 
сности изведе, онда ће неколико чета са заставом промарширати победоносно <pb n="66" /> кроз ул 
од тих великих група људи истакла своју заставу, на којој је исписано име краја из кога је наро 
ме избавитељу.</p> <p>Господин министар застаде и узе опет своје бројанице на којима поче лаган 
сле поштованог друга у коме су...{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново у 
зговори:</p> <p>— Срамота!</p> <p>Ја се застидех и једва промуцам:</p> <p>— Извините, нисам има 
 сам <pb n="18" /> још не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну пород 
е радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам праведну ствар...{S} Ево показаћу вам чланак к 
ам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежно 
м и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и ње 
е сведоцима — од десет до петнаест дана затвора!</p> <p>Министар поћута мало, па продужи:</p> < 
ан кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер око кога беху  
од господина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како и 
ве са народним грбом у среди, све радње затворене, а сваки саобраћај прекинут.</p> <p>— Шта је  
м се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљ 
one unit="subSection" /> <p>Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордењ 
ом платом и додатком на репрезентацију; затим су постављени и наставници, а већ увелико је запо 
ономије и привреде села тога и тога.{S} Затим у сваком среском месту је економ за срез са велик 
зговарати побожним скрушеним гласом.{S} Затим ће се све исправити, дићи гордо и поносно главе,  
После учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и т 
рво један секретар прозове све редом, а затим се почиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека устану сви к 
 вече је опет настало весеље у граду, а затим миран, тих и спокојан сан родољубивих и куражних  
е отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет о 
т прочита гласно исту реченицу.{S} Опет затим покуша да је изговори на памет, али без успеха, п 
 добро, рече он с поузданошћу, па одмах затим додаде: </p> <p>— Главна је ствар буџет добро изр 
но“, и долазе до истог закључка.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред 
дух од усклика из хиљадама грла.</p> <p>Затим главар цркве отпоче певати побожне <pb n="107" /> 
правде, која се чини према њему.</p> <p>Затим сам разговарао са једним богатим трговцем који ми 
<hi>будућност</hi> целе једне земље.{S} Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у 
д сам да говорим с министром. </p> <p>— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах доб 
/p> <p>— Како шкодило, зашто? </p> <p>— Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе  
ма: и од Бога би била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S} Ни једнога свеснога грађанина 
о је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих кр 
ђи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је? с 
оме више не треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћ 
 о томе бринути, ако не би био случајно заузет својим домаћим пословима.{S} Он, сиромах има дос 
је питање.{S} Кад виде да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући  
грађани поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја места за столом.</p> <p>— Браћо, поче јед 
је најближе рођаке и људе за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више.</p> <p 
ик рукује и захваљује лекару за искрено заузимање.{S} Испод ње је текст:</p> <p>„— Хвала ти, од 
мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара...</p> <pb 
а је излечена милошћу Божјом и искреним заузимањем страшних лекара, те сад то неће сметати вели 
бе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и ту заузме сваки своје место.{S} Председник клуба седи за н 
цини министарских рођака и пријатеља да заузму неке више положаје у државној служби.</p> <p>Нај 
 јури за колима светина.</p> <p>Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а запуштено 
и идући му у сусрет.</p> <p>Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклон 
пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја 
о сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима, која гајим према његовом 
:</p> <p>— Живео!</p> <p>Мудри државник захвали говорнику на искреном честитању, и напомену да  
ор у точ смислу, а господин министар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.“ 
врђеном реду и обичају часници одборски захвалише родољубивом скупу на тој реткој почасти, пред 
кони ико ценипутем телеграма исказивала захвалност овоме срећном лекару.{S} Један град је толик 
ерна плоча и на тој плочи израз народне захвалности.</p> <pb n="39" /> <p>А већ само по себи се 
 речи: „Грађани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Мирону”.< 
пле сузе радости, и клечећи на коленима захваљује премилостивом Творцу, који милошћу својом отк 
ављала како се велики државник рукује и захваљује лекару за искрено заузимање.{S} Испод ње је т 
 ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџбине. „С половином ћу  
вици, настаде мртва тишина, док из масе зацича с трепетом танак глас:</p> <pb n="36" /> <p>— Му 
људе и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом 
 збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично 
</p> <p>— Историска, рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем и погледа ме преко св 
само због свиња чувена та земља? упитам зачуђено.</p> <p>— Па има и будалаштина много, ал’ то м 
 и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и шт 
pb n="106" /> <p>И за мало, а у маси се зачуше гласови:</p> <p>— Министри, министри!</p> <p>И м 
џбину, то вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју су тако онаказили, и да строго 
кнух и нехотице од чуда.</p> <p>— Може, зашто не?...{S} Он се, рецимо, родио..{S}74 године, а с 
би мени шкодило.</p> <p>— Како шкодило, зашто? </p> <p>— Зато што се у овој струци, овде у нашо 
о се догоди? упитам радознало.</p> <p>— Зашто не, молим вас? то је већ објављено народу и цео н 
ао да без воље прича ту причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Ко то зна! </p> <p>— Па ништа се чак н 
чним питањима доносити одлуке?</p> <p>— Зашто не?{S} Скупштина има право да о свима питањима до 
зе само свиње.</p> <p>Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени  
ам шта бих друго могао чинити.</p> <p>— Збиља, волите ли пастрмке? упита ме после извесног ћута 
 из патријархалног друштва кад је народ збиља имао поред остале невоље још и ту досадну дужност 
а сузбијање опозиције.{S} И тако дакле, због тих изненађења, свечаности, завера, нама је војска 
игравају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања Анутских чета, налазе се побуђ 
 је, Богу хвала, испала врло срећно.{S} Због тога долазе чиновници са својим шефовима на челу т 
S} Којешта! а непрестано вам говорим да због разних важних изненађења земљи, мора бити и свечан 
у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансиских прилика у земљи, те смо тако хт 
чито сада молитви има много више смисла због ових последњих немилих догађаја па југу наше миле  
адоват овог оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.</p> <p>Један ми рече да га је 
а деце нема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке скупштинске, да та госпоја има два детет 
па; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и уве 
48" /> са министром грађевина, и то све због тако важних питања по земљу.</p> <p>— Па зар скупш 
ти новој влади долазак на управу, те је због тога отпуштен из државне службе.</p> <p>— Изгледа  
{S} Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа др 
на мисао да треба оснажити привреду; те због тога решише да земљу задуже повећим дугом; али как 
од овога краја плива у весељу и радости због доласка Вашег на управу земаљску, јер је сваки твр 
ио да прво идем министру просвете, ипак због ових последњих немилих догађаја зажелим да чујем ш 
хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динар 
адају опозицији.</p> <p>Ја сам га тешио због тако страшне неправде, која се чини према њему.</p 
земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само због свиња чувена та земља? упитам зачуђено.</p> <p>— П 
ворити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да к 
могло доћи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог државника.</p> <p>Сем т 
 ми честитају и изражавају своју радост због срећно извршене операције. </p> <p>Ја се извиним г 
м страхотом која би постигла целу земљу због незнања и неразумевања министра грађевина.</p> <p> 
азим своје необично задовољство и срећу због такве почасти.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— С 
рекох нехотично, и ако се одмах покајах због те неразмишљености.</p> <p>— Нисте ви драги мој, п 
меју доћи у скупштинску седницу.</p> <p>Због неповољних прилика у земљи народно представништво  
аву да у име збор потпише резолуцију, а збор се разиђе у највећем реду.</p> <p>На улици опет гр 
била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S} Ни једнога свеснога грађанина нема који на ова 
 председник лупи у звоно и објави да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говори? упита. </p 
/p> <p>За тим овластише управу да у име збор потпише резолуцију, а збор се разиђе у највећем ре 
бор за дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и он 
 Наша вечита неслога!{S} Али ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску.{S} У оста 
овом резолуцијом <pb n="60" /> и замоли збор за дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њ 
сле дуге граје изабраше тога што отвори збор за председника а оне друге сазиваче за остало збор 
ћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту.</p> <p>— Што то?</p> <p>— Тхе,  
а своје одређено место где ће се држати збор. </p> <p>Како, разуме се, нисам могао стићи на све 
га свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збо 
разе њихове верности и оданости.</p> <p>Збор прими тај предлог и одмах се спремише написмени по 
 реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри државник, који ће с 
ишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.{S} Родољубиви грађани поседаше на столице, а саз 
е председник, подпредседник и секретари збора.</p> <p>После дуге граје изабраше тога што отвори 
та што се враћаше са многих патриотских зборова.</p> <p>На лицима се њиховим сад примећаваше ду 
ко, разуме се, нисам могао стићи на све зборове, то се са својим познаником упутим тамо куда иђ 
олуције донете тога дана на родољубивим зборовима.{S} Нико није изостао а да не похита земљи у  
дседника а оне друге сазиваче за остало зборско часништво.</p> <pb n="59" /> <p>Пошто се по утв 
наче хитне природе, донесе одмах ту, на збору оштра резолуција, којом ће се најенергичније осуд 
и полициске струке окупљени на данашњем збору, дубоко потресени немилим догађајима који се свак 
е чак, скупљен на великом општенародном збору решио да се богатим прилозима купе велика имања и 
ју у поменутом смислу и да је прочитају збору ради одобрења.</p> <p>У исти мах јави се један с  
, а он ће дуже трајати!</p> <p>Министре збуни та реч <hi>дужи</hi>. </p> <pb n="110" /> <p>— Ми 
ник одушевљено.</p> <p>Мене то још више збуни.</p> <p>— Имамо једно упражњено место за конзула. 
обична <pb n="15" /> човека, а онако ми збунио цео град, упао као какво чудовиште...{S} А ти ва 
тек разумем! рекох још више изненађен и збуњен одговором.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном.{S 
ади и маса. <hi>Он</hi> изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се  
зад. </p> <p>— Чудан случај, да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих! поми 
емље Страдије. </p> <p>Кад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри са љубазним осмех 
Поставе се људи, који морају мислити по званичној дужности, на квит посла, а сви остали смо сер 
и господине? </p> <p>— Основано је ново звање управника државних добара, па сам слободан да вас 
иког државника Симона“ (мислим, тако се звао, ако се добро сећам).</p> <p>По свима улицама и хо 
, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се звао) купити такав и такав скупоцени поклон.{S} У једни 
voco, provocere (sic)</foreign> k. 3xb, звати, звонити, звук, звер (В. Расрди се тигар звери љу 
 жели пред господина министра.</p> <p>— Зваћу их мало час, нека причекају, рече момку; а за тим 
собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан мед 
 и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента, и каквих не одликовања.</p> <p>Једва сам 
 да ме одведе у гостионицу).{S} Украшен звездама и орденима, те сам могао <pb n="16" /> мирно и 
реди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, једну ленту; три четири ордена обесише ми о вра 
ајоштрије осуђује прошла владавина, а у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и прег 
г државника, које изгледа као од ситних звездица оплетено.</p> <p>После тога настаде дубока, ти 
момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја  
/foreign> k. 3xb, звати, звонити, звук, звер (В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18. 
а и настаде гурање, тискање, пропињање, зверање, свађа; сваки хоће да приђе ближе.</p> <p>Заист 
звонити, звук, звер (В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза грма = 
тељима да будемо нељуди: а што они тако зверски поступају према нама то ће им Бог платити вечно 
раведним грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачких Анута милостиви Бог да рајско 
и остати глуви према тим покољима и том зверском поступању наших суседа? </p> <p>— Никако! узви 
. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза грма = зволити са „до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S 
у пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И тако лагано <pb n=" 
 по целом граду.{S} Свира музика, звоне звона, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.</p 
обожне <pb n="107" /> песме и забрујаше звона на храмовима главнога града земље Страдије. </p>  
весеље по целом граду.{S} Свира музика, звоне звона, пуцају прангије, брује песме, расипа се пи 
 ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И тако лагано <pb n="108" / 
rovocere (sic)</foreign> k. 3xb, звати, звонити, звук, звер (В. Расрди се тигар звери љута.{S}  
а тој реткој почасти, председник лупи у звоно и објави да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко  
инистар свој започети говор и зазвони у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а звекн 
ц од својих шесет година, који, како ти зврндови <pb n="21" /> веле, није никад био ни министар 
(sic)</foreign> k. 3xb, звати, звонити, звук, звер (В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{ 
"66" /> кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да  
угледа земље.{S} Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за дан.</p> <pb n="76" /> <p> 
човек говори, стење управо, притиснут и згњечен радозналом светином.</p> <p>Полицајци су одмах  
ан и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном тренутку, управо у најсудбоноснијем тренутку, к 
а већ увелико је започето зидање велике зграде, која је намењена за стан управников.{S} Разуме  
и јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! заврши министар, и од узбуђења обриса зној са ч 
е јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S} Нај 
ма.</p> <p>И он ме погледа презриво, па згушеним гласом пуним срџбе и гнева изговори:</p> <p>—  
?</p> <p>— Научих.</p> <p>— Да си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, а 
господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! заврши министар, и од узбуђе 
овати да се у тај завод примају потпуно здрава деца.</p> <p>Тај завод, управо чиновници, јер за 
 где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.{S} Али кад се државна каса потпуно испразни,  
е, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша 
јој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.{S} Родољубиви грађани  
ео сам много градова, много села, много земаља, многе људе и народе, али ме ништа толико није з 
раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљске власти и управу умири се и настаде весеље по ц 
 се да одем господину министру привреде земаљске.</p> <pb n="40" /> <p>Министар привреде, поста 
лавара цркве, и остале великодостојнике земаљске.</p> <pb n="106" /> <p>И за мало, а у маси се  
новник из министарства за спољне односе земаљске.</p> <p>— Драго ми је! рекох изненађен овом не 
тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога 
, јер се сваки мора покоравати законима земаљским! одговори министар и направи лице важно, дост 
 да решавају и већају о разним питањима земаљским.{S} Влада, — разуме се свака патриотска влада 
а би се ваљда и министар спољних односа земаљских почео нешто о томе бринути, ако не би био слу 
 и радости због доласка Вашег на управу земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим  
 се приберем од чудних утисака које ова земља на први мах учини на мене.</p> <milestone unit="s 
 зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста нека земља!</p> <p>— Како се зове? упитам.</p> <p>— То не зн 
— То не знам.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</p> <p>— А одакле  
а се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих! помислих у себи, али њему ништа не 
привреди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било, у 
 праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили!{S} Слав 
они, управо рећи, класични.{S} Ни једна земља, верујте, не троши на подизање привреде колико на 
ке луде мисли ме обузеше:</p> <p>„Чудна земља! мислио сам...{S} Тамо гину људи, министар војни  
> <p>— Зар је само због свиња чувена та земља? упитам зачуђено.</p> <p>— Па има и будалаштина м 
ј отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Буни м 
 ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу овојом натапао да би слободна могл 
подине, реците ми како се зове ова ваша земља?</p> <pb n="19" /> <p>— Нисте знали?! узвикну она 
 ствар коју и стока може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ 
т, на колико је покрајина подељена наша земља.{S} Сваки од покрајинских економа има целокупан н 
актерима <pb n="3" /> којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слоб 
 троши на подизање привреде колико наша земља.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је и најважнија 
руго, а владини листови пишу како никад земља није била у бољем благостању.</p> <p>Све више и в 
а, неки тајни глас вели:</p> <p>— То је земља коју толико тражиш!</p> <p>Наједаред трже ме неки 
родио.</p> <p>— Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домовина — помислим, а гласно 
м све то поуздано.</p> <p>— То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима 
ечи:</p> <p>„Довде се на север простире земља славног и срећног народа, коме је велики Бог пода 
е насмеја и додаде:</p> <p>— Наша је се земља, господине, граничила некад са два мора, а наши с 
творен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.</p> <p>— Та 
родужи свој посао.</p> <p>— Која је ово земља преко воде, тамо, што се види? упитам, а сав треп 
аквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши на попуњавање д 
е се опет ожени девојком робињом својом земљакињом.{S} У том браку добије мене, а кад ми беше ј 
 <p>— У каквим сте односима са суседним земљама, ако смем питати, господине министре?</p> <p>—  
ујаше звона на храмовима главнога града земље Страдије. </p> <p>Кад се и тај део званичног доче 
ла, али ово се мора учинити ради угледа земље.{S} Замислите само како то звучи: осамдесет генер 
ше са <hi>свима</hi> великодостојницима земље Страдије.{S} Сви у свечаном руху, са свима лентам 
му год потребнија, него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу, које страдај 
оснијем тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног  
сами одморе од тешких брига око уређења земље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сирота но 
 се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе стр 
оја има да важи за сваког грађанина ове земље.{S} У противном случају ја ћу дати оставку, јер о 
кажем, то је основа за благостање сваке земље.{S} Јуче сам у интересу штедње отпустио једног сл 
е и најважнија основа за напредак сваке земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, ка 
дњих немилих догађаја па југу наше миле земље.</p> <p>— Ако они продуже своје упаде, то још мож 
ведено ваљда по угледу на остале стране земље, али у ствари скупштина и посланици код нас раде  
истри све јаче учестали похађати стране земље и враћати се натраг.</p> <p>— Дошао министар? пит 
ања <pb n="102" /> министарска у стране земље, то министри решише да покупе за ту циљ све депоз 
ка, тиха ноћ и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи своје узвишене грађанске 
у томе лежи савршенство и култура једне земље! додаде министар на завршетку.</p> <p>— Имате пра 
т, срећна <hi>будућност</hi> целе једне земље.{S} Зато је, дакле, министар председник, знајући  
чкају по наглим селима Анути из суседне земље...{S} Но то није ништа...{S} То су ситнице.</p> < 
ех неког злог духа ове срећне и блажене земље.</p> <p>Нехотице уздахнем.</p> <pb n="63" /> <p>И 
е посвети на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности.</p> <p>Свет  
ан родољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.</p> <p>Сутра дан су стизале вести из ос 
од и његове интересе, као и по интересе земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам дознао од господ 
ња; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} Подигох очи  
>— Колико је милиона годишње буџет ваше земље?</p> <p>— Преко осамдесет милиона.{S} А ево како  
вакодневно по читавом једном крају ваше земље?</p> <p>— Убијају, то јесте; али ми не можемо бит 
лост одигравају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања Анутских чета, налазе с 
 као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути уз јек труба и  
г у старом веку простирала граница наше земље.“</p> <pb n="46" /> <p>— Па то је, како изгледа,  
естали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заједничк 
водом тога питања о старој граници наше земље, па ћете видети колико ту има његовога незнања, п 
штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, како то износи мој колега министа 
цај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу  
 унео још и ово:</p> <p>„Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу 
даљини, скидоше капе и приклонише се до земље.{S} То исто уради и маса. <hi>Он</hi> изгледаше н 
леда с решпектом, понизно се поклони до земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох реч 
 поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине. 
, потпуно правилно граматички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочи 
ам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! заврши говорник, а хиљадама грла узвикну:</p> <p 
сит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије.{S} Главар цркве, као човек Богом обдаре 
о, могао би који од команданата на југу земље употребити војску да оружјем притекне у помоћ наш 
ања о савременом рационалном обделавању земље.</p> <p>— Па кад онда раде у пољу? упитам.</p> <p 
ораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и н 
ерио да је прошла влада радила на штету земље и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу 
ше жртвовати и одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу, да са Хо 
оворим да због разних важних изненађења земљи, мора бити и свечаности и парада; <pb n="71" /> а 
ма.{S} Нико није изостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне новине: резолуција професора  
 ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.</p> <p>— Напред!< 
 земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, али помислим, д 
 о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољства што ст 
х нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.</p> <p>Али,  
да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу, иди и на понос оца свога, на добр 
раву умири се и настаде весеље по целој земљи...{S} Нисте никад зар слушали ту стару причу?</p> 
 први мах бисмо наредили да се по целој земљи опет донесу оштрије резолуције, па Бога ми, ако и 
о што вам кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на великом општенародно 
ни, која цвили у невољи.</p> <p>У целој земљи настала пометња: у неким листовима се говори о кр 
 што је то обичај у тој строго уставној земљи.</p> <p>Ходници и чекаоница препуни света што жел 
— А нарочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној управи.{S} Не знам просто че 
 стару прастару причу, како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у зем 
бити опрезан да се не замеримо суседној земљи, разлаже онај мирољубиви и тактични. </p> <p>Пред 
колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи? узвикну министар љутито с праведним гњевом, уздр 
та се у једној цивилизованој и паметној земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после т 
 <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар се з 
е, према распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу теб 
ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има у тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само због свиња чуве 
</p> <p>— Који?</p> <p>— Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича?</p> <p>— Ништа 
а једног патриотског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико 
Финансије су врло добро уређене у вашој земљи, господине министре?</p> <p>— Врло добро, рече он 
ради форме колико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламентарна.</p>  
.</p> <p>— Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? упита ме.</p> <p>— Први пут.</p> <p>— 
Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор права,  
се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће ускоро на 
кву заверу.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико навикао 
а је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као 
ца.</p> <p>Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам:</p> <p>— А нарочито могу чести 
ле су препуне новине.{S} Свуда су се по земљи спремали лекару скуп покони ико ценипутем телегра 
јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколико таквих школа, да би се т 
учила због рђавих финансиских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму  
дницу.</p> <p>Због неповољних прилика у земљи народно представништво је морало у првим седницам 
љив распис свима полицијским властима у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог случа 
ко разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно 
е велики град, и упропастио све усеве у земљи! рече <pb n="75" /> министар гледајући смирено у  
бри за подизање привреде и индустрије у земљи.</p> <p>— Колики је буџет, ако смем питати, госпо 
ме поправиле рђаве финансиске прилике у земљи.{S} Како та ствар, као врло важна и значајна није 
 условима, кад су финансијске прилике у земљи и иначе тешке.</p> <p>— Шта ће влада одговорити?< 
објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџ 
воз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? приметим учтиво.</p> <p>— Има, хвала Богу, има и 
 <pb n="54" /> <p>А колики су приходи у земљи, господине министре, то је, држим, важна ствар?</ 
жим, кога се гнушају сви поштени људи у земљи.</p> <p>(потпис.)</p> <p>У многим новинама, у кој 
дина министра правде, али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у инос 
 питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни господин минист 
ин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи.</p> <p>— О, не!{S} Какву привреду!{S} Привреда ј 
могу с мирном савешћу полагати право на земљиште до више Крадије.{S} Шта мислите колико штете т 
политике са том суседном и пријатељском земљом! рече министар одушевљено.</p> <p>— То је прекра 
нажити привреду; те због тога решише да земљу задуже повећим дугом; али како се око закључивања 
Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из 
ко је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике народне ид 
но да свршим прече ствари, корисније за земљу, него што би била тако очита будалаштина тући се  
ији закон, који има велике вредности за земљу.{S} Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћуј 
о широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пу 
и, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у свакој групи је по ј 
ног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему се друго 
о у ствари.{S} Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет.{S} Прошли кабинет  
остао вашом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p> <p>— За сваки сл 
на, и то све због тако важних питања по земљу.</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим научним п 
з јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и мини 
 ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита председник.</p> <p>— Не  
ан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али владини листови  
>— Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n="100" 
 ратоборно племе, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас је стигла вес 
жен том страхотом која би постигла целу земљу због незнања и неразумевања министра грађевина.</ 
нистри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час по два три заједно.{S} 
ћи домовину моју наиђем на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан лет 
потреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је век 
итања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обишао.{S 
цу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај 
..</p> <pb n="42" /> <p>— То је за вашу земљу довољно!</p> <p>— Довољно...{S} Е сад, видите, у  
</p> <p>— То ће бити нека срећа по вашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео народ се радује, и  
обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао некакав странац од својих шесет година, 
 <p>— Врли странче, твој долазак у нашу земљу историја ће забележити златним словима, јер тај з 
којаке, одговори онај с неком досадом и зену равнодушно.</p> <pb n="7" /> <p>— Дакле свиње и бу 
и наставници, а већ увелико је започето зидање велике зграде, која је намењена за стан управник 
е ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака мојих?{S} Све 
клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да п 
бро, врло добро...{S} Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз  
спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести бољим путем, срећнијој  
осподине, чиме сам могао учинити толико зла? приметим у страху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш  
лику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова.{S} Приђем радознало ближе, мислећи да ћу  
зак у нашу земљу историја ће забележити златним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у 
ој кући украла само неколико сребрних и златних ствари.</p> <p>Један је опет одликован што се п 
е свеће.{S} На грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: „Грађани града Крадије, из вечне з 
 појаве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем  
</p> <p>„Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба 
о да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:</p> <p>— То је твоја отаџбина!...{S} Х 
ружаних момака, намрштена израза, чисто зловољни што <pb n="25" /> већ два три дана како нису т 
пет онај сатански, подругљив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље.</p> <p>Нехотице у 
вуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, кога се гнушају сви поштени људи у зем 
ероватне ствари могу само замислити и у злој намери протурати скучени, бедни и излапели мозгови 
вит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће 
жно!...{S} Како да вам кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе 
 она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен му 
— Али, молим вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар 
о о томе у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста приход 
 причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Ко то зна! </p> <p>— Па ништа се чак ни важно није догодило?< 
ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и на 
 иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.{S} Мало по мало преста чуђење па 
шила његова жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и радо јела с 
</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још једн 
S} Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, прео 
 му тако духовите, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити.</p> <p>— Зби 
треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаже 
ши чиновник као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузме у том јединственом случају 
невоље, одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да с 
 <p>Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза зубе:</p> <p>—  
аша земља?</p> <pb n="19" /> <p>— Нисте знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом 
е, то нисам знао, рекох.</p> <p>— Нисте знали?!...{S} Којешта! а непрестано вам говорим да због 
улици.</p> <p>— Свечаност.{S} Зар нисте знали?</p> <pb n="35" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Па о томе 
штина? — упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Знам, али како ће влада имати пуно поверење ове скупшти 
> <p>— Осудићемо прошлу владу!</p> <p>— Знам, али како ћете то ви исти посланици кад сте до јуч 
и груб и оштар, љути се други.</p> <p>— Знам, молим те, али не иде, није тактично! опет ће први 
гађај и сваки поступак владе.“</p> <p>— Знам, али како се, Господине Министре, то може извести? 
ти о том срећном племену, и ако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада нити икад и 
е, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица 
емљи на мудрој и паметној управи.{S} Не знам просто чему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, мо 
 Па ко је? пита председник.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу ли сви ту? пита председник секретар 
</p> <p>— Шта је са зајмом?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Преговарају?</p> <p>— Сигурно!</p> <p>Ми 
в строго узев по литерарним облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, је 
 а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајућ 
>— Како се зове? упитам.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам питао  
мам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим сте односима са суседним 
а вам кажем, и сам <pb n="18" /> још не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати сво 
угих чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.</p> <p>— То већ није земља мојих  
сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око чега се в 
 ће забележити златним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу, т 
товањем, а министар финансија опет штап знаменитог човека.{S} Понеше те ствари као какве светињ 
S} А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика.{S} Нарочито на овом положају, то 
изи читао сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног времена, у к 
о министрових речи, све сам управо мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспеш 
акво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? заврши питањем, обрат 
ма.</p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господски одевен човек с  
н министар.</p> <p>— Извините, то нисам знао, рекох.</p> <p>— Нисте знали?!...{S} Којешта! а не 
там речима:</p> <p>— Извините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам ниса 
а сам већ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало проспавам...{S} Шта би 
лужним људима.{S} Његова се мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ  
но. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете...{S} Д 
љава!{S} Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове слободоумне законе, који треба да важ 
дали врше ту, пред очима полиције, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кла 
аступи какав срећан случај.{S} Ви можда знате ону стару прастару причу, како је у једној земљи  
да.{S} Него пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се избере предсе 
— Браћо, поче један од сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупи 
 питаш за једну ствар коју и стока може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо да јој при 
ачајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? упитам радознало.</ 
ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени...{S} Ја држ 
зма.</p> <p>— Шта он доказује, ако смем знати? упитам га.</p> <p>— Не доказује он ништа, господ 
ађење, које мора имати велики политички значај.</p> <pb n="73" /> <p>— То ће заиста бити врло з 
, продужи господин министар; — велика и значајна утицаја.{S} Ето, на пример, <pb n="52" /> од к 
мљи.{S} Како та ствар, као врло важна и значајна није могла трпети одлагања, то су одмах предуз 
b n="73" /> <p>— То ће заиста бити врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа п 
 <p>— Где странац неки! и погледа друга значајно, лицем и догледом као да га пита: „Да није то  
звикну одушевљено министар и погледа ме значајно, испитујући.</p> <p>— Сасвим тако! рекох.</p>  
стар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво питање.</p> <p>— А пара 
ачи бар месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у оваквом случају: постављење посланика, <pb n="8 
 се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније за мене, речи су исписа 
удити рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи осудити свој рад!</p> <pb n="99" /> <p>— Који наш 
и, одмах се расписују нови избори, а то значи бар месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у овакв 
ји само онај један. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад остали? викну председник ван себе од  
тим у страху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Питам ја  
апитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p 
 ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изговори мој познаник гласо 
и, а поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна праш 
! заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.</p> <p>— Потпуно одобравам ваше генијалне 
онари! рече председник задовољно и отре зној с чела.</p> <p>Стоји само онај један. </p> <p>— Та 
 Но, хвала Богу! узвикну председник сав знојав, заморен; сад их имамо осморицу.</p> <p>Док се п 
аш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} Подигох очи небу, клекох на колена и к 
ледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ п 
колико дана у припремној школи, која се зове клуб.{S} Ту се посланици припремају и вежбају, как 
иђем и Народну Скупштину.{S} Народна се зове по неком заосталом обичају, а у ствари посланике п 
 је заиста нека земља!</p> <p>— Како се зове? упитам.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да има тамо 
Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?</p> <pb n="19" /> <p>— Нисте знали 
амо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</p> <p>— А одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ето т 
тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>Министар протегљаст, сув човек, са грубим 
ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.< 
 Према свему овоме природно је да се то зову слободни избори.</p> <p>Тако изабрани народни пред 
то више пакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те 
 не могох целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе 
а поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше лагано те 
ини.{S} Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас дец 
ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини.{S} Али, проста  
ојанице на којима поче лагано одбрајати зрна.</p> <p>— И појави се Месија? упитам.</p> <p>— Не. 
 им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме.{S} Друга ствар, господине мој др 
знак чуђења, погледа ме и процеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста нека земља!</p> <p>—  
паре чисто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једв 
оје страдају од туђинског <pb n="70" /> зулума? јер тај исти крај, господине министре, шаље у в 
пада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас је стигла вест — продужи он гово 
 новој дужности — сем управника који је зуцкао овде, онде, како ће он преко једног свог рођака  
екне другом:</p> <p>— Где странац неки! и погледа друга значајно, лицем и догледом као да га пи 
се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и представи се као виши чиновник из министарства за спо 
чином долази, објашњење и речи „нужно“, и долазе до истог закључка.</p> <p>Затим су прешли на р 
отив.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природности те се, као по св 
стока може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваља 
>Реч <hi>странац</hi> имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију 
ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све сло 
, један милион на заснивање библиотека, и један милион на дијурне чиновницима.{S} То је таман п 
штеницима опкружи министра председника, и запеваше побожне песме.</p> <p>Спровод се крете.{S} О 
г председника општине, Академије Наука, и свију могућих хуманих друштава и удружења <pb n="109" 
не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по том предмету.{S} О 
S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и младића из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају 
>— Дивота! узвикнем с раширеним рукама, и одмах устанем, те се поздравим с господином министром 
.</p> <p>Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (к 
б <pb n="48" /> са министром грађевина, и то све због тако важних питања по земљу.</p> <p>— Па  
 се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и 
 </p> <p>Најзад, после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаваше по што шта, пристадоше и она  
божне песме над куфером оног пекмезара, и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим по 
 нашем разговору известити г. министра, и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан 
оге.</p> <p>Устао сам био рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, д 
небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:</p> <p> 
е миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје очице у великог стран 
пштинске, да та госпоја има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p 
је се само стилизација и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи с 
ордена за разне заслуге, звезда, лента, и каквих не одликовања.</p> <p>Једва сам могао корачати 
а се процедура понављала неколико пута, и успех све гори.{S} Старац очајно уздахну, одгурну љут 
у реченицу прочитао више од десет пута, и онда оставио хартије на страну, диже главу, зажмири м 
благајник, писар, три четири преписача, и неколико служитеља.{S} Сви су од управника до служите 
и, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог пом 
е пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и ту заузме сваки своје место.{S} Председник клуба седи 
ише њихових глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p> <p>„Милостив 
лучајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.</p> <p>Прођем тврђ 
pb n="56" /> <p>Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.{S} Најзад 
аса радознала света и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бес 
о Месије, пао је те године велики град, и упропастио све усеве у земљи! рече <pb n="75" /> мини 
едседник иступи један корак још напред, и отпоче:</p> <p>— Врли странче, твој долазак у нашу зе 
овим изразом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па к 
де, председника општине, главара цркве, и остале великодостојнике земаљске.</p> <pb n="106" />  
ке депутације из свих крајева Страдије, и честитати министру председнику на тако мудром и такти 
нас, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили  
>— Ретка срећа.{S} Цео народ се радује, и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој уп 
чи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћ 
о доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути уз јек труба и лупу до 
мо).{S} Маса се расклопи на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а  
моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о свакоме динару водити озбиљна рачуна.“ Мол 
 издајници ове напаћене отаџбине казне, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...</p> <p> 
ан реферат.</p> <p>„Примите, Господине, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању.“</p>  
о народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свему овоме природно је да се то з 
астаде на све стране јако интересовање, и за мало те дође дотле, да готово стадоше сви послови. 
 која ће наследити његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и ње 
чаност.</p> <p>Увече је било осветљење, и опет музика.{S} Уз запаљене буктиње, које носаше родо 
е земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони напр 
 какве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; 
зда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку  
та и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву слик 
 се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један другог 
ко девет часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају прис 
о потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку табак хартије.</p> <p>Узех читати:</p 
весла до обале, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг.</p> <p> 
ели: а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није с горег 
p>Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу.</p> <p>— Поћи, син 
 осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше:</p>  
удите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак напред.) Тај је мислим добио орд 
стру други уџбеник неки његов приснији, и разуме се треба и њему учинити.{S} Одмах истог дана р 
p> <p>— Он је, он је! узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики те 
итите реч гнев, коју су тако онаказили, и да строго по закону казните сваког оног који би било  
у се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>—  
ка, а над свима су покрајински економи, и има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша 
, чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров кабинет.</p> <p>Наједаред се отворише 
а се пиће.</p> <p>Трећег дана министри, и ако мамурни од весеља, морадоше жртвовати и одмор тел 
и у опште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више.“</p> <p>— То је повољан закон, 
еније изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је прича 
, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан извештај...{S} У исто време н 
род мога краја лије топле сузе радости, и клечећи на коленима захваљује премилостивом Творцу, к 
аквог закона, проговорим неколико речи, и да управо у неколико допуним мишљење поштованог предг 
ска.</p> <p>Кад се све то срећно сврши, и отклони се најтежа препона, председник узе слишавати  
S} Између осталих предмета дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице ст 
, свет се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шт 
ра с њим дознам да је народни посланик, и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је  
јави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом:</p> <p>— Где странац неки! и п 
 n="28" /> <p>— Ја сам странац, путник, и не могу одлагати! рекох учтиво, и поклоним се пред мо 
е потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, на викну:</ 
>Узех му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервоза 
 <p>— Па, ја управо, како да вам кажем, и сам <pb n="18" /> још не знам!.. рекох застиђен, и та 
{S} Ја сам доктор права, али то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не би 
раво! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло  
ен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих  
шем језику.{S} Ја други језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указива 
мужа.</p> <p>— То не разумем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не 
> са искључиво патриотском тенденцијом, и у таквом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, н 
дседник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника.{S} До његовог стола је ст 
вор с једним отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полиц 
мачити откуд ови стари људи међу децом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је 
едном, како си тако могао проћи улицом, и изазвати нереде и то још на ненадлежном месту?</p> <p 
 што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време чест 
иде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.</p> <p>— Прекрасно, прекра 
м са одговором владе потпуно задовољан, и да молим десеторицу посланика да ме потпомогну.</p> < 
разлозима <pb n="94" /> потпуно убеђен, и да сам са одговором задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? 
="18" /> још не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну истор 
је задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од тада воли своју жену.</p> <p>Разговор је тек 
иновништво?</p> <p>— Јест, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, али то у 
вога незнања, па чак, ако хоћемо право, и непатриотизма.</p> <p>— Шта он доказује, ако смем зна 
тник, и не могу одлагати! рекох учтиво, и поклоним се пред момком.</p> <p>Реч <hi>странац</hi>  
погрешку, коју сам неразмишљено учинио, и замолим га за опроштај.</p> <p>Он се одобровољи и исп 
ија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у  
је на страну, диже главу, зажмири мало, и поче на памет:</p> <p>— Господо, посланици, после пош 
ћа из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају на глас сваки свој предмет: ко историју, ко хе 
асом, климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем ме 
р одушевљено.</p> <p>— То је прекрасно, и такво мудро уређење може се само пожелети, <pb n="30" 
/p> <p>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах због те неразмишљености.</p> <p> 
Ваљда никако! рече министар равнодушно, и изгледаше као да без воље прича ту причу.</p> <p>— За 
ек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p> <p>Министар ме приведе јед 
кон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морају добро успевати, и мора их бити  
 рекох господину министру доста љутито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те 
одбрише да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна радозналост све већ 
подин министар ућута, замисли се нешто, и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу.</p 
в, па подизати зграду! заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.</p> <p>— Потпуно одо 
скам себи, са успехом, заврши министар, и погледа ме прекорно.</p> <p>— Ја веома ценим историју 
 по буџацима.{S} Овако је лакше за нас, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се тук 
чекивање, сувишна нервозна радозналост, и силно полагање наде у <pb n="104" /> тог једног стран 
лим чиновницима, врше ли своју дужност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.{S} Преко  
 мисли ишта учити — па је добио службу, и то одмах добар положај.</p> <p>Још сам с неколицином  
што вам кажем, поднесе скупштини молбу, и скупштина повољно реши.</p> <pb n="50" /> <p>— Па је  
, усвоји њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су деца?  
о, а сад радо чита чланке о сточарству, и како мисли да набави неколико <pb n="24" /> крава и д 
ела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло много написаних табака, долази се н 
 изразим најласкавије о земљи и народу, и додам:</p> <p>— А нарочито могу честитати овој дивној 
ше почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају, те су, забо 
ју, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кро 
те књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S} Први сукоб његов с минист 
аћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.{S} На грудима Ескулаповим биће з 
 ту масу славних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки 
буџету.</p> <p>— А на просвету, војску, и остало чиновништво?</p> <p>— Јест, имате право, и ту, 
: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога 
 је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света и мушког и женског, и старог и м 
с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе читати:</p> <p>„Чиновници судске и полициске 
а ћу вам причати о том срећном племену, и ако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни са 
ахвали говорнику на искреном честитању, и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и у бу 
, која гајим према његовом верном коњу, и одмах нареди да се донесе послужење.</p> <p>Послужише 
и јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојав 
, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор:</p> <p>— Баш се радујем, господине,  
етим, <pb n="45" /> примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> <p>— Б 
у стоку!</p> <p>— То је страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље  
— издање!.. изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити.  
 њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изговори мој познаник  
бра: то се доказало у толиким ратовима: и нашто онда не извести једно одељење на границу и спре 
кнух одушевљен његовим ватреним речима: и од Бога би била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на зб 
> <p>— Врло важна.{S} Управо неодложна: и ја сам учинио потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и 
> <p>— Да!</p> <p>— Уговор је потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу  
{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.{S} То је врло озби 
д помисле на срећу своје миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила свој 
> <p>— Имате право, господине министре; и странци вам морају завидети на тако мудром уређењу. < 
ва се мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ да се изберу за државн 
нца.{S} Чак ни болесници не изостадоше; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност,  
м утисцима, не могох целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоњеном главом на  
дан с готовом резолуцијом <pb n="60" /> и замоли збор за дозволу да је прочита, па ако се збор  
ју: постављење посланика, <pb n="86" /> и води своје порекло још из патријархалног друштва кад  
љене су стране речи: <hi>дозволити</hi> и <hi>нужно</hi>.“ (Те су речи у акту подвучене црвеном 
онити наследници њеног богатог мужа.{S} И скупштина, разуме се, како је она имала јаких и добри 
цом идући дому министра председника.{S} И куће и кафане и храмови и канцеларије, све се испразн 
г дана, потукао са поглаваром цркве.{S} И поглавар цркве добар гимнастичар и страстан јахач, ме 
ме, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И тако лагано <pb n="108" /> главном улицом идући дому  
им средством за сузбијање опозиције.{S} И тако дакле, због тих изненађења, свечаности, завера,  
} Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све остало мање важно у буџету.</p> <p 
отле, да готово стадоше сви послови.{S} И трговци и лиферанти и чиновници и пензионари и свеште 
.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико навикао, да чак,  
и бољим путем, срећнијој будућности.{S} И заиста раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљс 
а то решавање буде паметно, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе пос 
 поче са свију страна скупљати свет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, 
а, — разуме се свака патриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно.{S 
p>— Да, држим да их неће бити!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда можемо одмах потписати уго 
ма поче лагано одбрајати зрна.</p> <p>— И појави се Месија? упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Ника 
— Да није он? вели онај други.</p> <p>— И ја нешто мислим!</p> <p>Са свију страна посматрају ст 
>— Дошао министар? пита један.</p> <p>— И ја чујем..</p> <p>— Шта је учињено?</p> <p>— Ваљда по 
на привреду, рекох одушевљено.</p> <p>— И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: пе 
ало у страну, даље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да тражите службу? упита ме.</p> <pb n=" 
боко потресени“, „најоштрије осуђујемо“ и тако даље.</p> <p>У вече је опет настало весеље у гра 
а га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.</p 
ог што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам п 
/p> <p>— Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! реч 
ај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.{S} Кога год погледам, 
за државне питомце?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати јер ће им се сп 
ндури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством г 
ликих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше з 
 од истих људи сваком новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти људи.</p> <p>Чиновници  
е на вратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господски одеве 
{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и уморила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог 
еба да важе; али некако, по навици, — а и радије, да видите — употребљавамо старе законе. </p>  
ј колега министар грађевина.</p> <p>— А и он је историк? прекидох га питањем.</p> <p>— Надриист 
 неки његов приснији, и разуме се треба и њему учинити.{S} Одмах истог дана распис:</p> <pb n=" 
пута громогласно узвикнути уз јек труба и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ Треба 
а.{S} Њен се корен у народу употребљава и као лек.</p> <p>Старац диже главу.{S} Кад дете изгово 
 да набави неколико <pb n="24" /> крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> < 
а томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам праведну ствар...{S} Ево показаћу вам чла 
Наука, и свију могућих хуманих друштава и удружења <pb n="109" /> у Страдији, а њих има сијасет 
на окупу, те се и тамо дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам закључи пошто пото, и одош 
ронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Док од једн 
не и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.{S} Али кад се државна ка 
, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чу 
"31" /> послао један свој распис, да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у 
 <p>(Један тај Просветни Савет је свега и био, а мислио би човек има бар тридесет споредних).</ 
а дође до врло рђава живота између њега и његове жене.{S} Његова жена онда, као што вам кажем,  
ом језику.{S} Уговор је био измећу њега и једног шљиварског трговца из унутрашњости Страдије, г 
есни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона ( 
 се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи за 
управник економије и привреде села тога и тога.{S} Затим у сваком среском месту је економ за ср 
о уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу наставе дос 
 да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламентарна.</p> <p>— Е сад тек ра 
ну на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и свако 
мом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти 
оја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обиш 
новинама стоји: </p> <p>„Сазнали смо да и град Крадија, по угледу на друге градове спрема скупо 
да је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри државник, који ће самом владару протумач 
ти на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{S} Искрено да  
народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа“;</p> <p>2.{S} Најоштрије осуђујемо дивље пос 
 трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.{S} Најзад се намерих на једног с којим с 
вници добили велике положаје преко реда и имају по неколико великих плата и многих додатака, до 
ени на то да се ојача култура, привреда и благостање миле отаџбине.</p> <p>Разуме се, после тог 
лико наступиле с поља, онда би се ваљда и министар спољних односа земаљских почео нешто о томе  
јом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго 
лица примали силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности миле им и  
че, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! заврши говорник, а хиљадама грла узвикну 
b n="97" /> данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, ког 
е?!... изговори пошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.</p> 
е једна страна лађа.</p> <p>Приспе лађа и почеше излазити путници.{S} Ја се нешто заговорио с ј 
ех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, из 
јвећем реду.</p> <p>На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборо 
а тај закон?</p> <p>Посланик се насмеја и додаде:</p> <p>— Наша је се земља, господине, граничи 
жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!“</p> <p>Улица добила нарочити свечан изглед 
 очајна борба између министра финансија и министра грађевина.{S} Министар, достојанствено, са с 
десет дана дотерује се само стилизација и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне  
 сметали неколицини министарских рођака и пријатеља да заузму неке више положаје у државној слу 
ке наше новине, а већ разних подлистака и романа прочитао је више од двадесет.{S} Њега смо посл 
леменито осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне кра 
еколико табака: „Паралела између језика и стила у акту директорову и стила у Омировој <title>Ил 
се, продужи господин министар; — велика и значајна утицаја.{S} Ето, на пример, <pb n="52" /> од 
ћи да ће Страдија заиста постати велика и моћна докле год се за њу тако искрено и својски стара 
, те нарочито нађем једног од посланика и поведем с њим разговор:</p> <p>— Без сумње ће кабинет 
ву корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци.</p> <p>Уџбеници, управо писци 
/p> <p>— Чудан случај, да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих! помислих у 
, они су прекодан <pb n="101" /> весела и ведра лица примали силне депутације из народа и држал 
ти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести бољим путем, срећнијој буду 
у, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила п 
ваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од говорника био 
 читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе.</p> < 
 тога метуше још дваестак разних медаља и споменица.</p> <p>— Тако, брате! узвикну шеф задовоља 
љено народу и цео народ припрема весеља и очекује сваког часа важан догађај.</p> <p>— То ће бит 
веде у гостионицу).{S} Украшен звездама и орденима, те сам могао <pb n="16" /> мирно ићи улицом 
ћу поздрављати многобројним ситуацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“ 
} На све стране по и улицама и механама и приватним становима разлеже се весела песма.{S} Већ с 
и директору да га исправи по напоменама и замеркама стручњака... </p> <p>Тако се тамо темељно,  
крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се  
} Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима (а све не носе у редовним придикама,  
е добро сећам).</p> <p>По свима улицама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> 
инет пао.{S} На све стране по и улицама и механама и приватним становима разлеже се весела песм 
ду.{S} Многи листови препуњени депешама и изјавама оданих грађана.{S} Све су те изјаве и честит 
земља? упитам зачуђено.</p> <p>— Па има и будалаштина много, ал’ то мене слабо занима! рече она 
 колико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламентарна.</p> <p>— Е сад 
ни, мали журав човечић с упалим грудима и нежним танким ручицама, тек беше свршио молитву мало  
ситнице, падежи свакојаки, с предлозима и без предлога.</p> <p>Посматрао сам акта.</p> <p>Један 
љно свршила преговоре о зајму, у некима и једно и друго, а владини листови пишу како никад земљ 
 она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу, помислим, али ме рибар чудним одго 
мемо ми остати глуви према тим покољима и том зверском поступању наших суседа? </p> <p>— Никако 
ружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску.{S} Сви наши официри и мисле д 
{S} Кога год погледам, украшен орденима и лентама.{S} Ретко ко од сиромашнијих носи један орден 
/p> <pb n="6" /> <p>Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза 
, готово рећи разлика је само у именима и потписима.{S} Ево једне:</p> <p>„Председнику министар 
знам са виђеним личностима и министрима и да се брзо посветим свима државним тајнама;</p> <p>У  
а се одмах познам са виђеним личностима и министрима и да се брзо посветим свима државним тајна 
причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима <pb n="3" /> којима кипти наша зе 
а председника опкружен првосвештеницима и гологлавим народом, за њима.{S} Иде се лагано, свечан 
уначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако ј 
енергично ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца прими 
 по себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика која је представљала како се велики др 
о једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа: издајничком, гадном, штетном, црном, гнусном 
 да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а 
.{S} Подигох очи небу, клекох на колена и кроз сузе узвикнем:</p> <p>— Боже велики! умудри ме,  
 законима, јер су закони без тих измена и допуна сметали неколицини министарских рођака и прија 
апређени, многа нова надлештва отворена и нови чиновници постављени.</p> <p>Већ два дана како т 
 време сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и министра гра 
земљи.{S} Како та ствар, као врло важна и значајна није могла трпети одлагања, то су одмах пред 
ођоше на ред многа друга питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно васпитање ом 
лико дана било је већ толико светковина и парада! рекох.</p> <pb n="29" /> <p>— Тако је, али у  
ле стране земље, али у ствари скупштина и посланици код нас раде само оно што хоће влада.</p> < 
 дана био чувар неких државних магацина и магацин није изгорео.</p> <p>Један је опет одликован  
бивог листа!{S} Војска им је и послушна и храбра: то се доказало у толиким ратовима: и нашто он 
 подлежно је закону поступног развијања и усавршавања.{S} Као год што се од првобитне монере по 
 се богатим прилозима купе велика имања и подигну многе палате, на којима ће бити записано: „На 
оја би постигла целу земљу због незнања и неразумевања министра грађевина.</p> <p>— Ја то питањ 
<p>Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко  
министарство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са великим бројем чинов 
р ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе.</p> <p>„Учтиво молим Господина Министра 
сте морали осудити рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи осудити свој рад!</p> <pb n="99" />  
препастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита 
ељно и смотрено.</p> <p>По петнаест, па и двадесет дана дотерује се само стилизација и најмањег 
ца све болеснике изнели на носилима: па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на сре 
киде ме министар у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах због 
ожртвовању за спас земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну 
ном, штетном, црном, гнусном.</p> <p>Па и изјаве и честитке исте од истих људи сваком новом каб 
 цивилизованој Страдији та стара, глупа и дангубна процедура упроштена.{S} Министар полиције уз 
е страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Ану 
!</p> <p>— Где је, камо га! жубори маса и настаде гурање, тискање, пропињање, зверање, свађа; с 
 реда и имају по неколико великих плата и многих додатака, док су други способнији и старији чи 
p>Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, по 
ом и том хотелу, и маса радознала света и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, ју 
о...{S} Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морају добр 
даци које ће влада учинити преко буџета и онда се скупштина распусти и посланици, уморни од држ 
<p>— То сте дивота удесили!...{S} Доста и на библиотеке трошите.</p> <p>— Е видите, ја сам сада 
истицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и уморила  
да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада, како бих од те зараде могао д 
вет се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавно 
 <p>Јави се један из првог реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики 
тела у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.{S} Родољубиви 
јој кући, а очајна радозналост све већа и већа у јавном мњењу. </p> <pb n="103" /> <p>Сретну се 
и, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“</p> <p>— Мора бити нека врло лепа при 
у се мотљају продавци листова и књижица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“ 
 накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а  
сми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и траже очима свог осмог друга, док се тек један присет 
> <p>Са свију страна посматрају странца и закључе да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест к 
ити узидана грдно велика мермерна плоча и на тој плочи израз народне захвалности.</p> <pb n="39 
е налазимо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“.</p>  
.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него  
ан.</p> <p>— Седи.</p> <p>Тако преслиша и остале опозиционаре и онда пређе на скупштинску већин 
Према таквим животињама треба бити груб и оштар, љути се други.</p> <p>— Знам, молим те, али не 
кара Мирона (тако се звао) купити такав и такав скупоцени поклон.{S} У једним новинама стоји: < 
је?</p> <p>— Научих.</p> <p>— Да си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, 
а, ја те поздрављам као спаситеља нашег и кличем: живео!</p> <p>— Живео!{S} Живео! проломи се в 
истра умолим да се примите тога високог и патриотског положаја...{S} Ви сте на сваки начин бива 
оцењиве вредности још и са финансијског и политичког гледишта.{S} Размислите, па ћете доћи до п 
хотелу, и маса радознала света и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако  
оданости.</p> <p>Збор прими тај предлог и одмах се спремише написмени поздрави, који беху аклам 
овде се на север простире земља славног и срећног народа, коме је велики Бог подарио велику, ре 
тово била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара) решим се да одем господину минист 
нала света и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, д 
количину шљива за кување пекмеза до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у једној цивилизованој и 
о живи неће веровати, ни сада нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита 
атички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочитам једанпут, двапут, н 
 то буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и по интересе земље?{S} Ето, као 
резриво, па згушеним гласом пуним срџбе и гнева изговори:</p> <p>— Срамота!</p> <p>Ја се застид 
ама оданих грађана.{S} Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи разлика је 
ном, црном, гнусном.</p> <p>Па и изјаве и честитке исте од истих људи сваком новом кабинету, а  
сам успео да се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобри за подизање привреде и ин 
отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести бољим путем, с 
 многе породице, поплашили многе домове и запленили многу стоку!</p> <p>— То је страшно, рекох, 
је нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка године, видео сам да се  
у људи, министар војни саставља молитве и мисли на покретање родољубивог листа!{S} Војска им је 
ћно.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше пандури разгонити свети 
просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министра просвете врш 
оји је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p> <p>— За сваки случај, ако би народ баш не 
гов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руковао многим држ 
и понизношћу.</p> <p>— Страдија! додаде и стукну преда мном мало назад. </p> <p>— Чудан случај, 
 и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.</p> <p>Ово ме  
чео уводити штедњу, а на томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то  
итељу.</p> <p>Господин министар застаде и узе опет своје бројанице на којима поче лагано одбрај 
отписати уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено и писмено препирање; запиткивање, очекивање, с 
 већи буџет одобри за подизање привреде и индустрије у земљи.</p> <p>— Колики је буџет, ако сме 
о могао проћи улицом, и изазвати нереде и то још на ненадлежном месту?</p> <p>— Ја сам исправан 
стру важно откриће.</p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу 
а, много села, много земаља, многе људе и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно м 
је то већ опасност кад они убијају људе и <pb n="64" /> пљачкају свакодневно по читавом једном  
вештеник; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и праведним грађанима што п 
едницу.{S} Између осталих предмета дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену дв 
ре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p> 
што по то у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, а министар 
они у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.</p> <p>— 
о земљу.</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке?</p> <p>— Зашт 
 и бесомучно, да старе и слабије изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се на улици какав странац, п 
атични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао  
ног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као 
никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ни ј 
азда било таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на 
тање родољубивог листа!{S} Војска им је и послушна и храбра: то се доказало у толиким ратовима: 
о и свесрдно примити, а том приликом је и шеф у име свију чиновника свога надлештва изговорио д 
гао све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.</p> <p>Сад долази стручно разрађ 
</p> <p>Такве садржине писмо упућено је и другом референту.</p> <p>После два месеца тек стиже П 
ља.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је и најважнија основа за напредак сваке земље.</p> <p>— Т 
 се изберу за државне питомце?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати јер  
ри је то одређено много пре него што је и држана та скупштинска седница.) Некима, који се не мо 
 обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосве 
b n="16" /> мирно ићи улицом, без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без 
 проучили акт директора...ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење:</p>  
 којих је најстарији управник економије и привреде села тога и тога.{S} Затим у сваком среском  
 очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.</p> <p>Према њему на другој  
је и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гледају.</p> <p> 
ратима Полиције.{S} Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чинов 
стављала како се велики државник рукује и захваљује лекару за искрено заузимање.{S} Испод ње је 
и преко реда само своје најближе рођаке и људе за које су се заузимали њихови присни пријатељи, 
лицама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Државник Сим 
а група.{S} То су били чиновници судске и полицијске струке.</p> <p>Зађосмо у пространу салу је 
ај узе читати:</p> <p>„Чиновници судске и полициске струке окупљени на данашњем збору, дубоко п 
 по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лифер 
у проучи граматичке облике, синтактичке и стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врат 
исао, а остале су буџетске партије биле и раније, пре мога министровања.{S} На пример за народн 
није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми чланови данашњег к 
 био, али неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле.{S} Прво и прво ми, данашња <pb  
дине председниче,</p> <p>Ваше родољубље и велика дела у корист наше драге отаџбине познати су ш 
министар подмири своје присне пријатеље и рођаке.{S} Таман се прими један уџбеник и ученици га  
 ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање  
све јаче учестали похађати стране земље и враћати се натраг.</p> <p>— Дошао министар? пита једа 
ети на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности.</p> <p>Свет се оку 
 решпектом, понизно се поклони до земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:</ 
уно правилно граматички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочитам је 
а је прошла влада радила на штету земље и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу повед 
вовати и одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем  
језика.</p> <p>„Да бисмо ствар што боље и прегледније извели, то ћемо се служити овим редом:</p 
и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста нека  
 се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се прича.</p> <p>— То ће имати  
оче певати побожне <pb n="107" /> песме и забрујаше звона на храмовима главнога града земље Стр 
ају, врло радо читала криминалне романе и радо јела сладолед с чоколадом.</p> <milestone unit=" 
инистра председника.{S} И куће и кафане и храмови и канцеларије, све се испразнило, све је живо 
 и војна обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у  
да ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.</p> <p>— Која је ово земља преко  
језици.</p> <p>3.{S} Заједничке особине и разлике сродних братских језика нашем језику.</p> <p> 
ојој шашавости измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је 
кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољуби 
рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>—  
 певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И тако лагано <pb n="108" /> глав 
та, пошто срећно пребродише све препоне и задовољни пуним народним поверењем, приредише свечану 
ој канцеларији се осећаше мирис измирне и тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом ва 
другљив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље.</p> <p>Нехотице уздахнем.</p> <pb n="6 
 и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p> <p>— То не разумем, приметим, и ако ч 
ајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на своме положају пет милиона, на ре 
е је вас овде окупило племенито осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима ан 
 собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на  
</p> <p>Истим начином долази, објашњење и речи „нужно“, и долазе до истог закључка.</p> <p>Зати 
рво новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а за тим влада изнесе пред народн 
од преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то  
ушно.</p> <pb n="7" /> <p>— Дакле свиње и будалаштине?!{S} Ни о чему другом ниси више слушао?.. 
више на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље.{S} То исто уради и маса. <hi> 
е се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Мини 
ста свет се поче одвајати у разне групе и ићи разним правцима: свака група жури на своје одређе 
 <p>Тако преслиша и остале опозиционаре и онда пређе на скупштинску већину.</p> <p>Ко је научио 
 јурне тако жудно и бесомучно, да старе и слабије изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се на улици 
кнуо пред судом:</p> <p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на с 
 су резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени“, „најошт 
икаква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које мо 
ла дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа н 
на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:</p> <p>„Још две три речи поводом пита 
ог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, што је случајно и мој матер 
га града земље Страдије. </p> <p>Кад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри са љуба 
ноге помоћи материјално и према томе се и уџбеници откупљују или препоручују школама као обавез 
и заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам за 
акључимо зајам, па тако опет.{S} Али се и <pb n="53" /> с друге стране старамо па у неким буџет 
 прече од Страдије.</p> <p>Забринули се и дошли на мисао да треба оснажити привреду; те због то 
 се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагле 
рђаве земаљске власти и управу умири се и настаде весеље по целој земљи...{S} Нисте никад зар с 
е за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— Чудновато, то онда није земља мојих п 
, али да он не би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам речима:</p> <p>— Извинит 
 се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мења 
: пензионари су стари људи, доста су се и наживели: а војници, разуме се само по себи, и треба  
знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и траже очима свог осмог друга, док се  
.{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекује 
 Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва, да већ после једн 
ља примали ревносно <pb n="85" /> плате и с нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужн 
се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу к 
 и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S} Најзад до 
ћи дому министра председника.{S} И куће и кафане и храмови и канцеларије, све се испразнило, св 
>Гушање, граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да пр 
ити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.</p> <p>— Живот су наши стар 
ста о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда нових саопштења:</p> <p>„Чиновници.. 
и кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p> <p>— Та то је величанствено! узвикнух као  
 том спасоносном зајму, новине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога питања.{S} 
>„Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак не 
ила у бољем благостању.</p> <p>Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму, новин 
се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“</p> <p>— Мо 
им ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну,  
вакоме обећаваше по што шта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком  
уковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним главама, а министар п 
 обасут одликовањима за грађанску кураж и врлине.</p> <p>И мене одушеви тај бујни народ пун гра 
 пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! рече поно 
 хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и они без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обича 
а га према примедбама стручњака исправи и наново пошље министарству на даљи рад.{S} Господи реф 
 <pb n="82" /> док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљ 
суседној земљи, разлаже онај мирољубиви и тактични. </p> <p>Пред вече тога истог дана већ су се 
 </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ретки.{S} Једној госпођи скупшт 
едседника.{S} И куће и кафане и храмови и канцеларије, све се испразнило, све је живо изишло да 
риклонише се до земље.{S} То исто уради и маса. <hi>Он</hi> изгледаше нешто збуњен, преплашен,  
 тој витешкој земљи и нашем народу, иди и на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не з 
у земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешк 
ногих додатака, док су други способнији и старији чиновници у малом положају и не унапређују се 
се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су д 
них књига набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу  
тска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.{S} Мало по мало преста чуђе 
, па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Как 
му годишње само да бисмо народу помогли и олакшали му колико толико.{S} Сада ће на сваки начин  
ди да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумарала се полиција, узнемирили 
зије већ шест месеца нису плату примили и у такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба не 
отаџбине“.{S} Многи су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од осталих људи.{S}  
...“</p> <p>Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу.</p> <p>— 
воље још и ту досадну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника.{S} Нека 
тању, и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљени на то да се ојача к 
p> <p>Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци <pb  
велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу, иди и на понос оца свога, на добро упот 
у једној цивилизованој и паметној земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после тако гл 
> <p>Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам:</p> <p>— А нарочито могу честитати о 
спис свима полицијским властима у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог случаја дол 
има, кад су финансијске прилике у земљи и иначе тешке.</p> <p>— Шта ће влада одговорити?</p> <p 
га за опроштај.</p> <p>Он се одобровољи и исприча ми како Анути, <pb n="57" /> једно ратоборно  
напређени, многи полицајци и одликовани и унапређени, многа нова надлештва отворена и нови чино 
цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама са 
 у злој намери протурати скучени, бедни и излапели мозгови сарадника опозиционе штампе; али им  
ијој будућности.{S} И заиста раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљске власти и управу у 
 на репрезентацију; затим су постављени и наставници, а већ увелико је започето зидање велике з 
и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.</p> <pb n="56" /> <p>Запитам другог, т 
а ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни господин министар.</p> <p>— Извините, то ниса 
в обичај, да се што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео све 
љи.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми та проклета температура, веруј 
живео! живео! прекидоше говорника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорни 
.{S} Не само што су министри симпатични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и  
, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а свак 
р је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.“</p> <milestone unit="subSection" / 
емељно, стручно, расправљају све ствари и води преписка пола године <pb n="82" /> док се у акту 
ци и лиферанти и чиновници и пензионари и свештеници, све је то у неком грозничавом, напрегнуто 
им је говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим друго 
; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми чланови данашњег кабинета гледамо 
ролију крв анутску.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али неће да о ствар 
ави.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају 
</p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је пр 
она, а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цел 
реба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда других пречих ствар 
 свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.{S} Ограде око кућа,  
о га уведоше у кућу, уђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у п 
о мамурни од весеља, морадоше жртвовати и одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупи 
о ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени...{S} Ја д 
 као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно представништво, па нека оно донесе  
г осмог друга, док се тек један присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овде добио улогу опоз 
у да ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, привред 
зних важних изненађења земљи, мора бити и свечаности и парада; <pb n="71" /> а куд би све то мо 
 народ постепено навићи, па ће долазити и сам.</p> <p>— Тако је, имате право! рекох изненађен о 
почеше господа министри озбиљно мислити и договарати се шта да се предузме у тако очајном полож 
 невероватне ствари могу само замислити и у злој намери протурати скучени, бедни и излапели моз 
ажним питањима нико није хтео попустити и ствар, мало по мало, дође дотле, да један другог нису 
е сви послови.{S} И трговци и лиферанти и чиновници и пензионари и свештеници, све је то у неко 
адовољни народ на рђаве земаљске власти и управу умири се и настаде весеље по целој земљи...{S} 
ви тај бујни народ пун грађанске свести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте 
овори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.</p> < 
 је бар неколико месеци живео у радости и срећи.</p> <p>— То је истина! рекох постиђен што тако 
зненађења земљи, мора бити и свечаности и парада; <pb n="71" /> а куд би све то могло бити без  
дару протумачити изразе њихове верности и оданости.</p> <p>Збор прими тај предлог и одмах се сп 
каквог одличија.{S} Овакве немогућности и скроз невероватне ствари могу само замислити и у злој 
еко буџета и онда се скупштина распусти и посланици, уморни од државног посла одоше кућама да с 
 шта се све догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита:</p> <p>— Одакле си, говори!</p> <p>Уз 
а.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, па обори главу скрушено и  
же се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног пито 
ема закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив расп 
о поделе улоге, онда посланици иду кући и спремају се за седницу.{S} Необично сам се изненадио  
отово стадоше сви послови.{S} И трговци и лиферанти и чиновници и пензионари и свештеници, све  
и.{S} И трговци и лиферанти и чиновници и пензионари и свештеници, све је то у неком грозничаво 
ј строго уставној земљи.</p> <p>Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министра.</p> < 
арити нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике противно прописаним и у 
а им!“ Ово имају изговорити сви војници и старешине од једном: али ће се изговарати побожним ск 
т тога дана унапређени, многи полицајци и одликовани и унапређени, многа нова надлештва отворен 
рви <pb n="27" /> хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неко 
p>Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи.{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и п 
 сваког ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности јо 
дужност да то <pb n="87" /> дело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима улоге — разуме 
уацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“</p> <p>— Знам, али како се, Го 
оступком доведе у опасност свој положај и да рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно  
"19" /> <p>— Нисте знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.</p> <p 
дугом употребом показао уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се  
..</p> <p>Шта се у једној цивилизованој и паметној земљи и могло друго учинити, већ да се стран 
у честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној управи.{S} Не знам просто чему човек пре да  
 очекивао да чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и оч 
станова да виде ту ретку свечаност, чак и из болница све болеснике изнели на носилима: па и њим 
ту осули бисмо читав низ оштрих, на чак и заједљивих чланака против Анута.{S} Али не дај Боже д 
и, све то пуно радознала, света, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.< 
е сваки стаде окретати око себе, па чак и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека се јави, који је!< 
о у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког другог да 
> у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.{S} Све га вароши изабра 
нарочити одбор граматичара“, почели чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изговар 
здан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дан 
страстан јахач, међу тим напрасит човек и тако исто радо се туче.{S} Једног је свештеника удари 
едно упражњено место, а он је наш човек и помагаће својски постојеће политичко стање.</p> <p>За 
у у опште.</p> <p> <hi>II.{S} Наш језик и закони његова развијања.</hi> </p> <p>1.{S} Стара пос 
ма већ три дана.{S} Наш велики државник и дипломата, који има великих и огромних заслуга за ота 
мамо осморицу.</p> <p>Док се председник и влада објаснише с осмим опозиционаром, те га једва пр 
 да се избере председник, подпредседник и секретари збора.</p> <p>После дуге граје изабраше тог 
рођаке.{S} Таман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе министру дру 
ке. </p> <pb n="81" /> <p>Најзад: „Стил и особине стила у акту“, а завршено опширним текстом од 
а кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{S} Искр 
е свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака.{S 
 сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што 
цима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толико помогнем народу у том пог 
орим.{S} Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудних утисака које ова земља на пр 
 пожелети, <pb n="30" /> а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам на том генијал 
г важног законског пројекта побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга Т...{S} М. 
е већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>Министар протегљаст, сув човек, 
 носу, дочека ме љубазније него што сам и могао очекивати.{S} Намести ме да седнем крај његовог 
 кад сам већ прочитао хоћу да препричам и другима.{S} Да не бисте сматрали, да вас овим наговар 
ам обишао све министре наумим да обиђем и Народну Скупштину.{S} Народна се зове по неком заоста 
рекох као извињавајући се — сад разумем и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати вели 
дан свој распис, да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у подручном ми мин 
м.</p> <p>— Неизмерна штета! - узвикнем и ја као пренеражен том страхотом која би постигла целу 
у се неме улоге, кад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо поделе улоге, онда посла 
д првобитне монере поступним развијањем и усавршавањем дугим низом векова долази до најсложениј 
 мало зачуђен тако неочекиваним питањем и погледа ме преко својих наочара тупим, уморним поглед 
:{S} Доле с њима! </p> <p>3. С гнушањем и презрењем констатујемо, да су Анути некултуран народ  
а без сумње! рече министар и с убеђењем и неком стручњачком важношћу.</p> <p>У том пријатном и  
ини у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу 
еким старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама.</p> <p>— Одмах ћу да вам се похвал 
ц неки! и погледа друга значајно, лицем и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p> 
иве говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређују 
ка, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши претходници.</p> <p>Кроз суз 
е прекидао, то се најучтивије поздравим и изађем из његова кабинета. </p> <p>И заиста о томе жу 
стари државник је одговарао родољубивим и језгровитим говорима.{S} Наравно, кроз све је то било 
ати поједине облике противно прописаним и утврђеним правилима, које прописује нарочити одбор гр 
ве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверског нас 
жном државном послу, поздравим се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врата.</p> <m 
уге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале, прими  
се све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента, и 
гли врхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се г 
вакојаке, одговори онај с неком досадом и зену равнодушно.</p> <pb n="7" /> <p>— Дакле свиње и  
т мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара...</p> < 
јавицу, која је излечена милошћу Божјом и искреним заузимањем страшних лекара, те сад то неће с 
 лекара, те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети 
 нама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме.{S} Друга ствар, госпо 
ије у погледу граматичком, синтактичком и стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесет 
одушну одлуку, патриотску.{S} У осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и  
ктичном вођењу политике са том суседном и пријатељском земљом! рече министар одушевљено.</p> <p 
се послужење.</p> <p>Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним 
у свет. <pb n="12" /> Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима све 
њачком важношћу.</p> <p>У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у минист 
 „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу“ одговори он озбиљно и хладно. „Какве  
раја преговоре са страном једном групом и да су резултати врло повољни.</p> <p>„С поузданошћу м 
ати министру председнику на тако мудром и тактичном вођењу политике са том суседном и пријатељс 
ро се поздравим са господином министром и изиђем на улицу.</p> <milestone unit="subSection" />  
 те се поздравим с господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе,  
есе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света и мушког и женског 
ола за глувонему децу са великом платом и додатком на репрезентацију; затим су постављени и нас 
онај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.</p> <p>— Страдија! додаде и стукну преда  
 и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у  
чак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p> <p>Министар 
не можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.</p> <p>— Извините,  
, као човек Богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те с 
а громогласно „Живео!“ проломи ваздухом и одјекну целим градом.{S} На свима околним кућама зазв 
и по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани мо 
да су Анути некултуран народ недостојан и пажње својих просвећених суседа.“</p> <p>Ова резолуци 
државног питомца.{S} То је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много надати.</p> <p> 
ети.{S} Народ је, видим, врло задовољан и срећан.{S} За ово неколико дана било је већ толико св 
о!{S} Положај нам је непрестано уздрман и ми, разуме се, морамо употребљавати <pb n="69" /> све 
 сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном тренутку,  
о са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима.</p>  
и да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али 
д тек разумем! рекох још више изненађен и збуњен одговором.</p> <milestone unit="subSection" /> 
нин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним ситуацијам 
ре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје до 
па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан — осетих у том тренутку младићску снагу.</p>  
ет неки други елегантно одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког министарств 
е песме.</p> <p>Спровод се крете.{S} Он и министар финансија напред, а куфер у наручју министра 
им познаником упутим тамо куда иђаше он и његова група.{S} То су били чиновници судске и полици 
</p> <p>— Нове слике!{S} Државник Симон и лекар Мирон!...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 болом.</p> <p>Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљен 
а ствар по народ и његове интересе, као и по интересе земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам до 
до читају?</p> <p>— То је обавезно, као и војна обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа по по 
анова владе пола милиона.{S} Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све остало  
је народ општим јавним гласањем изабрао и име своме избавитељу.</p> <p>Господин министар застад 
жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и операција је, Богу хвала, испала врло срећно.{S} Због 
лепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано.{S} Идем уморан, изнемогао, док одједном  
е показује осамнаест! рече момак учтиво и поклони се.</p> <p>— Онда побро, рећи ће министар зад 
 свиња, шта онда мислите? упитам учтиво и радознало.</p> <p>— Ништа простије: пошљем други пове 
о дубље и свестраније размисле.{S} Прво и прво ми, данашња <pb n="67" /> влада, хоћемо мирољуби 
 има велике вредности за земљу.{S} Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу и  
а то изразим своје необично задовољство и срећу због такве почасти.</p> <p>— Ви сте странац?</p 
, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! додаде министар на завршетку.</p 
ство, шумарство, сточарство, пчеларство и друге гране привреде.</p> <p>— Сељаци сигурно радо чи 
трана скупљати свет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што 
} Затим ће се све исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше 
у видим, куд сам већ толике друге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</p> <p> 
инистар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министра прос 
орију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света и му 
е Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним ситуацијама и депе 
 приметим једног странца, који је молио и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{S} Једва  
едан чича добио је орден што је остарио и што није умро.</p> <p>Један је одликован што се обога 
<p>— Јест, то је језик којим је говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он м 
 је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује 
а у прво време помислих да сам погрешио и пошао другом коме, али ме униформа вишег официра што  
есу оштрије резолуције, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не 
м како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега. </p> <pb n="5" /> < 
ивреде колико наша земља.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је и најважнија основа за напредак с 
е његови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министром био је збо 
бјашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа н 
 почели чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будућ 
ник се узе објашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му један од минис 
упљати свет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље ви 
 јуначки, поносно држали док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан <pb n= 
се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах  
 и да рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре 
екторов акт.</hi> </p> <p>1.{S} Порекло и историја акта.</p> <p>2.{S} Особине језика у и њему п 
е, а по могућству гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу“.</p> <p>Друге су новине о 
осветном Савету:</p> <p>„Размотрили смо и проучили акт директора...ске гимназије и имамо част п 
зму јаче размере?</p> <p>— Е онда бисмо и ми предузели оштрије кораке.</p> <p>— Шта мислите, ак 
ене слабо занима! рече онај хладнокрвно и узе опет крпити мреже.</p> <p>Беше ми нејасан тај одг 
ила преговоре о зајму, у некима и једно и друго, а владини листови пишу како никад земља није б 
 младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, да старе и слабије изгазе и изгрувају.</p> 
 величанствено! узвикнух као одушевљено и узех разматрати књигу правећи се дубоко тронут и заин 
уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено и писмено препирање; запиткивање, очекивање, сувишна не 
и моћна докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и р 
им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају изговорити сви  
 рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити шапућући својим бледим испијеним уснам 
асом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво питање.</p> <p>— А параде?</p> <p>— Какве па 
</p> <p>Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, к 
Господин министар их је изволео љубазно и свесрдно примити, а том приликом је и шеф у име свију 
ћима.“</p> <p>Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу,  
 почех осећати поносан, што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом крас 
 ред.{S} Треба многе помоћи материјално и према томе се и уџбеници откупљују или препоручују шк 
јани научник.{S} Ту се тек ради темељно и смотрено.</p> <p>По петнаест, па и двадесет дана доте 
м и културном пољу“ одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, би 
опозиционари! рече председник задовољно и отре зној с чела.</p> <p>Стоји само онај један. </p>  
реткој почасти, председник лупи у звоно и објави да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да гов 
не.</p> <p>Предлог се прими једногласно и усвојише предложене измене у законима, јер су закони  
 да је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама и механама и приватним становима разлеже се в 
утима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбин 
 свију страна скупљати свет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска д 
 своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој буд 
>И тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.</p> 
 од Бога би била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S} Ни једнога свеснога грађанина нема 
ола године, лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари.</p> <p>Један богати наследни 
ог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом 
 организма човечијег тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, животињских гласов 
> <p>— Не разумем!</p> <p>— Врло просто и јасно! рече равнодушно.</p> <p>— Чудновато.</p> <p>—  
очарима на носу, поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и представи се као виши чиновн 
За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам  
те око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остал 
да се без икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на збору оштра  
прихода, доста без сумње! рече министар и с убеђењем и неком стручњачком важношћу.</p> <p>У том 
 верујте, већ глава боли! рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.</p> <p>— Заи 
и законима земаљским! одговори министар и направи лице важно, достојанствено.</p> <p>— Лепо, пр 
их осам стотина динара? заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одгово 
најважнија! узвикну одушевљено министар и погледа ме значајно, испитујући.</p> <p>— Сасвим тако 
.{S} И поглавар цркве добар гимнастичар и страстан јахач, међу тим напрасит човек и тако исто р 
{S} Општи део.</hi> </p> <p>1.{S} Говор и његов постанак.</p> <p>2.{S} Порекло данашњих језика. 
у господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони 
из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику.{S} Уговор је био измећу ње 
ао да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду.{S} Стигнем  
 јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.</p> <p>— Живот су наши стари жртвовали за ову  
сле читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт в 
их.{S} Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није узимао на одговор.</p> <p>— Што не 
аши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године.</p> <p>— Ваш господин пашеног се бави  
ету буде стална температура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: п 
јој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрену господин министар 
p>— Наступила, као што вам кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на вел 
...{S} М... у коме је изнео сву важност и добре стране оваквог закона, проговорим неколико речи 
и су одмах разумели своју праву дужност и одјурише да о доласку његовом известе министра предсе 
латким сном, снивајући срећну будућност и величину своје миле отаџбине.</p> <p>Разбијен овим чу 
гао све упропастити, али му племенитост и родољубље није дало, да то учини.</p> <p>Један је одл 
зматрати књигу правећи се дубоко тронут и заинтересован том реткошћу.</p> <p>Једва сам успео ра 
а човек говори, стење управо, притиснут и згњечен радозналом светином.</p> <p>Полицајци су одма 
х од те зараде могао даље продужити пут и тражити своју домовину.</p> <p>Нисам пошао ни неколик 
игоше до куће министра председника, већ и вече паде.{S} Странца више унеше него што га уведоше  
одевен човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да је св 
ражећи постојбину оца свога... — Ветрић и даље пири с плавих планина, које се-виде тамо у даљин 
 <p>После тога настаде дубока, тиха ноћ и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени врше 
ија акта.</p> <p>2.{S} Особине језика у и њему према особинама старог страдиског језика у стари 
красном особином.</p> <p>Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу  
змеђу језика и стила у акту директорову и стила у Омировој <title>Илијади</title>.“ (Ту су нашл 
посебно, па ред речи у акту директорову и ту учинили стручне замерке. </p> <pb n="81" /> <p>Нај 
земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у иностранство да проучава школе за глувонему  
>Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове мин 
м и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и 
потпомагати <pb n="97" /> данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогла 
n="59" /> <p>Пошто се по утврђеном реду и обичају часници одборски захвалише родољубивом скупу  
приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова.{S} Приђем радознало ближ 
ав сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово:</p> <p>„Сваки грађа 
, молим вас? то је већ објављено народу и цео народ припрема весеља и очекује сваког часа важан 
у се у главни град Страдије да решавају и већају о разним питањима земаљским.{S} Влада, — разум 
а северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по наглим селима Анути из суседне земље...{S 
ји и старији чиновници у малом положају и не унапређују се толико година.</p> <p>— Добро.{S} Шт 
ис да се сем привредних књига набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци посл 
ове клуб.{S} Ту се посланици припремају и вежбају, како ће што боље одиграти своју улогу.</p> < 
p>— Остарио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још једном, ка 
својим шефовима на челу те ми честитају и изражавају своју радост због срећно извршене операциј 
ти записано: „Народ свом великом Генију и избавитељу.“ За кратко време све је то урађено, све п 
омак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господи 
корно.</p> <p>— Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној на 
је срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви жури 
ом тог случаја долази у што већем броју и честита министру председнику.</p> <p>— А ако се кроз  
 га пре приметио.{S} Приђем томе човеку и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одма 
је да му лиферује <pb n="111" /> толику и толику количину шљива за кување пекмеза до тог и тог  
о наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му:</p> <p>— Желим да изиђем пред господина мин 
а саставе резолуцију у поменутом смислу и да је прочитају збору ради одобрења.</p> <p>У исти ма 
а кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу,  
је.{S} Народ овога краја плива у весељу и радости због доласка Вашег на управу земаљску, јер је 
ску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига око уређења земље.</p> <m 
вашом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p> <p>— За сваки случај,  
орно племе, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас је стигла вест — пр 
овину моју наиђем на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} 
 приметио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам речима:</p> <p>— Извините што нисам знао  
 да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.</p> <p>Најпре, као увода 
 трче на све стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема га. </p> <pb n="105"  
за олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на смрти остави ми а 
 и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце.</p> < 
мрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим своју сла 
дликован је што није упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељи пет динара.</p> < 
отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, 
апу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} Подигох очи небу, клекох 
 више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n="58" /> сложни, дишемо једном душом, ка 
арате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада.</p> <milestone unit="subS 
ју.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да плате не примају по неколико месец 
>— Шта радите? -</p> <p>— Радимо што су и до сада чинили!{S} Правимо изненађења сваког дана, чи 
и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки, с предлозима  
бисте, што је главно, имали добру плату и добре додатке за репрезентацију, што бисте ви, разуме 
ао толике шкандале на ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу.</p> <p>— Ништа не 
Куда жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са са о 
 од таквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши на попуњав 
њака.{S} Одредише <pb n="78" /> двојицу и ставише решење у записник, а деловођа има дужност да  
нда не извести једно одељење на границу и спречити опасност од тих анутских чета?“</p> <p>— Вас 
обале.{S} Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.</p> <p>Сетим се  
, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кланцали по буџацима.{S} Овако је ла 
покреће по неколико листова), те упитах и њега:</p> <p>— Куда жури оволики свет? а стрепим да ћ 
/p> <p>— Срамота!</p> <p>Ја се застидех и једва промуцам:</p> <p>— Извините, нисам имао намеру  
5" /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздравим и изађем и 
м миран, тих и спокојан сан родољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.</p> <p>Сутра д 
ина, разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племениту молб 
 државник и дипломата, који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на  
 вековима росила племенита крв витешких и славних прадедова твојих...“</p> <p>Код тих речи отац 
еколицином разговарао, а између осталих и с једним униформисаним чиновником, који ми се пожали  
атој кући украла само неколико сребрних и златних ствари.</p> <p>Један је опет одликован што се 
у да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и 
на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја у прво време помислих  
тало весеље у граду, а затим миран, тих и спокојан сан родољубивих и куражних синова срећне зем 
откриће.</p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу да верујем 
 родио.</p> <p>— Како то може? узвикнух и нехотице од чуда.</p> <p>— Може, зашто не?...{S} Он с 
ушевљено.</p> <p>— Ево га! рече странац и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе  
то је језик којим је говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми је причао 
 му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као просвећени да будемо узвишенији од њих; а п 
ржим, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није важно!...{S} Како да вам кажем? управо не зна се 
ипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: 
да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За тим овластише управу да у и 
арод збиља имао поред остале невоље још и ту досадну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати 
>— Какве параде?</p> <p>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! 
е стране да тај чудни човек, долази још и важном политичком мисијом.“</p> <p>Владин лист опет у 
е погрешке, има неоцењиве вредности још и са финансијског и политичког гледишта.{S} Размислите, 
ате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово:</p> <p>„Сваки грађанин земље Страдије мора бити  
а добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда других пречих ствари, јер има доста ствари,  
А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? заврши питањем, обратив се мени.</p> <p>—  
мислим добио орден за грађанску кураж. (И право је.)</p> <p>Један чича добио је орден што је ос 
тарим повељама...“</p> <!-- ovde --> <p>И тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то  
Нехотице уздахнем.</p> <pb n="63" /> <p>И ако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак з 
тојнике земаљске.</p> <pb n="106" /> <p>И за мало, а у маси се зачуше гласови:</p> <p>— Министр 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И заиста, посланици су показали да умеју ценити своју о 
им и изађем из његова кабинета. </p> <p>И заиста о томе жуљу министра финансија беше и у новина 
едати како ће ме то изненадити. </p> <p>И заиста сам био изненађен, али само из других разлога: 
ви:</p> <p>— Министри, министри!</p> <p>И министри се доиста појавише са <hi>свима</hi> великод 
 горе проћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погледа презриво, па згушеним гласом пуним срџб 
судити варварски поступци Анута.</p> <p>И ту одмах изабраше тројицу, који су добро владали јези 
проведе Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министарства (уз њега реферат у прил 
е умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог 
има за грађанску кураж и врлине.</p> <p>И мене одушеви тај бујни народ пун грађанске свести и с 
е питање о нашој милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет се поче одвајати у разне групе и ићи разн 
 стрчи написан родољубиви говор.</p> <p>И на балкону свога дома појави се седи државник, а гром 
</p> <p>— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! нареди председник.</p> <p>Ус 
. </p> <pb n="91" /> <p>— Ја не могу да играм улогу опозиционара! јекну онај грешник очајно.</p 
рао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри играмо улоге опозиције?{S} Идућих избора нећете ми ви д 
 бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа најотменији  
>Влада сама пише дело које ће посланици играти у народној скупштини.{S} Председник клуба, као к 
 Јест, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годиш 
ицима и гологлавим народом, за њима.{S} Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побож 
а је ствар буџет добро израдити, па све иде лако.</p> <p>— Колико је милиона годишње буџет ваше 
није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџбине. „С п 
 други.</p> <p>— Знам, молим те, али не иде, није тактично! опет ће први.</p> <p>— Какав такт п 
оли, а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџбин 
бољим путем и да оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпом 
ла некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је некад била.{S} Ми на 
 се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам 
 вам је лака — пропагација наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском упра 
уо пред судом:</p> <p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на све 
на; одело ми прашљиво и већ поабано.{S} Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном 
ко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, на викну:</p> <p>— 
b n="63" /> <p>И ако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак због ових последњих немили 
о вршити овако светао задатак.{S} Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! и 
њена тој витешкој земљи и нашем народу, иди и на понос оца свога, на добро употреби слободу, а  
свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој ви 
 да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од дру 
 тако лепо поделе улоге, онда посланици иду кући и спремају се за седницу.{S} Необично сам се и 
, а с друге се стране појавише министри идући му у сусрет.</p> <p>Министри се зауставише на при 
ко лагано <pb n="108" /> главном улицом идући дому министра председника.{S} И куће и кафане и х 
 Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за народног посланика.</p> 
 ми министри играмо улоге опозиције?{S} Идућих избора нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу 
е са својим познаником упутим тамо куда иђаше он и његова група.{S} То су били чиновници судске 
ведете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским рад 
м урезане речи: „Грађани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару  
 ударио штапом по глави у Божјем храму, из непознатих разлога.{S} Он је ту своју напраситу нара 
раја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз  
 а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоу 
заставу, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Стради 
{S} Живео! проломи се ваздух од усклика из хиљадама грла.</p> <p>Затим главар цркве отпоче пева 
<p>Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари 
та, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе.</p> <p>— Дивота! узвикнем с раш 
, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима <pb n="38" /> се са 
нац, после тако глупог уговора, протера из Страдије тајно, а после три дана да владини листови  
но ђака, деце из нижих школа, и младића из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају на глас с 
измећу њега и једног шљиварског трговца из унутрашњости Страдије, где се овај подвезује да му л 
м загонетном бићу дознамо што детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од  
данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије, и честитати министру председн 
а и ведра лица примали силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности  
<p>Сутра дан почеше да стижу депутације из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору 
дан милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један милион на заснивање библиотека, и је 
капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.</p> <p>И на бал 
ита.</p> <p>Докле је то дошло видеће се из овог догађаја.</p> <p>Једног дана изишао сам на стан 
амопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш никад пр 
о чудо сам, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик, и да  
а једини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је  
решише да покупе за ту циљ све депозите из државних каса, где је депонован новац приватних лица 
рк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и младића из виших.{S} Једни шеткају та 
анова да виде ту ретку свечаност, чак и из болница све болеснике изнели на носилима: па и њима  
</p> <p>— Ево га! рече странац и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на 
удовица чиновника просветне струке, или из буџета одређеног на плате послужитељима.</p> <p>То с 
ше с осмехом задовољства што странци ни из близа нису тако разумни, досетљива соја, као народ у 
олесници не изостадоше; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, чак и из болница 
орар за реферате, који се има исплатити из фонда за пензије удовица чиновника просветне струке, 
ресу наставе досадашњи уџбеник избацити из употребе, а узеће се уџбеник.... (име писца сам забо 
дије.</p> <p>Сутра дан су стизале вести из осталих крајева Страдије.{S} Ни једног јединог места 
адају и пљачкају по наглим селима Анути из суседне земље...{S} Но то није ништа...{S} То су сит 
је био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.</p> <p>Око хотела где сам одсео, после о 
радим) и представи се као виши чиновник из министарства за спољне односе земаљске.</p> <p>— Дра 
адоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацича с трепетом танак глас:</p> <pb n="36" /> 
о, то се најучтивије поздравим и изађем из његова кабинета. </p> <p>И заиста о томе жуљу минист 
>То је наша Полиција.</p> <p>Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима П 
тру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министарства (уз њега реферат у прилогу под %) врати 
да говори? упита. </p> <p>Јави се један из првог реда седишта и рече да је рад да се са збора п 
зак на управу, те је због тога отпуштен из државне службе.</p> <p>— Изгледа паметан човек, реко 
 богатим трговцем који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само т 
 главније групе,</p> <p>5.{S} Један део из упоредне филологије.</p> <p>6.{S} Историја науке о ј 
<p>И заиста сам био изненађен, али само из других разлога: али сам се правио како ме баш та рет 
> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из „Српског Књижевног Гласника“</p> </div> </front> <bo 
 тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.{S} Приђем ближе једном старцу у народ 
а?</p> <p>Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања 
даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Док од једном угледах међу  
на књига, а оно на памет говори лекцију из Ботанике:</p> <p>— Ова корисна биљчица расте по мочв 
 новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда ако се не пази н 
робљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом с 
 <pb n="86" /> и води своје порекло још из патријархалног друштва кад је народ збиља имао поред 
а што пре донесу десетак ордена.</p> <p>Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звез 
 љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза грма = зволити са „до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{ 
род, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција хоће.</p> <p>Кад сам се тако 
ца.</p> <p>Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника министарства, за почасн 
се то зову слободни избори.</p> <p>Тако изабрани народни представници скупљају се у главни град 
 Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри играмо улог 
{S} Чак је народ општим јавним гласањем изабрао и име своме избавитељу.</p> <p>Господин министа 
м ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.{S} То је врло озбиљан и вр 
садну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника.{S} Некад су се тако при 
екретари збора.</p> <p>После дуге граје изабраше тога што отвори збор за председника а оне друг 
 за оснивање друштава.{S} Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадо 
арски поступци Анута.</p> <p>И ту одмах изабраше тројицу, који су добро владали језиком, да сас 
прекидао, то се најучтивије поздравим и изађем из његова кабинета. </p> <p>И заиста о томе жуљу 
утине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и узнемири 
ном, како си тако могао проћи улицом, и изазвати нереде и то још на ненадлежном месту?</p> <p>— 
stone unit="subSection" /> <p>— Кад сам изашао на улицу, опет улица препуна силна света што се  
тим јавним гласањем изабрао и име своме избавитељу.</p> <p>Господин министар застаде и узе опет 
 записано: „Народ свом великом Генију и избавитељу.“ За кратко време све је то урађено, све при 
се у интересу наставе досадашњи уџбеник избацити из употребе, а узеће се уџбеник.... (име писца 
и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“.</p> <p>Истим начином долази, објашњење и реч 
тру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за народног посланика.</p> <p>— Па то ваљд 
ате, при оваквим приликама ред је да се избере председник, подпредседник и секретари збора.</p> 
 и шта се могло друго радити, већ да се изберу за државне питомце?{S} То је и право, а и за жен 
ком одем мудро оцу главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанима.</p> </body> </te 
истри играмо улоге опозиције?{S} Идућих избора нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја ост 
 влада промени, одмах се расписују нови избори, а то значи бар месечно једном.{S} Реч „избори“  
.{S} Некад су се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивилизованој Страдији та ст 
воме природно је да се то зову слободни избори.</p> <p>Тако изабрани народни представници скупљ 
 а то значи бар месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у оваквом случају: постављење посланика,  
ако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика, да уз остала средства, ист 
ину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за народног посланика.</p> <p>— П 
<p>Устаде њих неколико.</p> <p>Секретар изброја седам.</p> <pb n="90" /> <p>— Куд је осми? пита 
евљено.</p> <p>— Ево га! рече странац и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе чи 
таџбине.{S} Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета са заставом промарширати  
еба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине.{S} Кад  
 друговима једини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у 
>„Да бисмо ствар што боље и прегледније извели, то ћемо се служити овим редом:</p> <p> <hi>I.{S 
иља, волите ли пастрмке? упита ме после извесног ћутања.</p> <p>— Нисам их никад јео.</p> <p>—  
дужност и одјурише да о доласку његовом известе министра председника, остале чланове владе, пре 
ли како се, Господине Министре, то може извести? упитам.</p> <p>— Врло лако, јер се сваки мора  
ало у толиким ратовима: и нашто онда не извести једно одељење на границу и спречити опасност од 
ирио, рече да ће о томе нашем разговору известити г. министра, и оде.</p> <milestone unit="subS 
ономом покрајинским, а они после о томе извештавају министра, преко његових личних секретара.</ 
чно извршити, и о свему поднети исцрпан извештај...{S} У исто време најстрожије наређујем да об 
да предузме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем  
 поразговарасмо тако о важним стварима, извиним се господину министру што сам га својом посетом 
рећно извршене операције. </p> <p>Ја се извиним господину министру што сам <pb n="55" /> га сме 
ње штедње у народ пет милиона.</p> <p>— Извините господине Министре, што вас прекидам...{S} Не  
еби ипак противноме увераваше.</p> <p>— Извините, господине, рече благо нежним нежним танким гл 
леда ме испод ока, испитујући.</p> <p>— Извините, али никако не могу.</p> <p>— Е, видите, то је 
и и побожни господин министар.</p> <p>— Извините, то нисам знао, рекох.</p> <p>— Нисте знали?!. 
м, те му и ја честитам речима:</p> <p>— Извините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома 
 се застидех и једва промуцам:</p> <p>— Извините, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хте 
</p> <p>Е, то је нешто друго, рекох као извињавајући се — сад разумем и могу слободно рећи да ћ 
атриотским болом.</p> <p>Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам н 
</p> <p>— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? упитам учтиво и радознал 
То су ситнице.</p> <p>— Штета је за тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? примет 
ило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по наглим сел 
ра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети г 
ложењу, али њих не извозе на страну.{S} Извозе само свиње.</p> <p>Помислим да рибар збија шалу  
ензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну.{S} Извозе само свиње.</p> <p>Помислим 
рацију жуља.{S} Господин министар их је изволео љубазно и свесрдно примити, а том приликом је и 
иво молим Господина Министра да што пре изволи порадити код Господина Министра Финансија за нуж 
к ни један грађанин не сме кварити нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине о 
к осети задовољство <pb n="61" /> после извршене тешке, али племените, узвишене дужности.</p> < 
у и изражавају своју радост због срећно извршене операције. </p> <p>Ја се извиним господину мин 
 записник, а деловођа има дужност да то изврши.</p> <p>Сад долазе писма стручњацима:</p> <p>„Го 
твар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан извештај...{S} У ис 
<p>Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика <pb n="37 
о жудно и бесомучно, да старе и слабије изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се на улици какав стр 
и пуно поверење ове скупштине?</p> <p>— Изгласаћемо! </p> <p>— Онда бисте морали осудити рад пр 
ни текли журно.</p> <p>Прво новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а за тим  
а!“</p> <p>Улица добила нарочити свечан изглед, на кућама истакнуте беле заставе са народним гр 
вну службу у полицији.</p> <p>— Ви сте, изгледа, школован човек: сигурно ћете добити одмах држа 
га отпуштен из државне службе.</p> <p>— Изгледа паметан човек, рекох.</p> <p>— Будала! одговори 
 да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламентарна.</p> <p>— Е сад тек разумем! реко 
, те засија име великог државника, које изгледа као од ситних звездица оплетено.</p> <p>После т 
владине политике; друго, тај закон који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при избори 
на тући се са Анутима.{S} Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинал 
веру извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.</p> <p>— Тако је; али т 
“</p> <pb n="46" /> <p>— Па то је, како изгледа, нека историска распра?</p> <p>— Историска, реч 
тало до тога да скупштина колико толико изгледа истинска.</p> <p>Кад се све то срећно сврши, и  
оље одиграти своју улогу.</p> <p>Све то изгледа као припрема за представу у позоришту.</p> <p>В 
p> <p>— Е, видите како је.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах  
дник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рука 
} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподесан, али после ће се тек видети благотв 
е.{S} То исто уради и маса. <hi>Он</hi> изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако  
љда никако! рече министар равнодушно, и изгледаше као да без воље прича ту причу.</p> <p>— Зашт 
 ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један  
: док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво питање.</p 
ев, на жалост дрско и без икаква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешавале ова 
ојници и старешине од једном: али ће се изговарати побожним скрушеним гласом.{S} Затим ће се св 
четницима још мањи, некима се одреди да изговоре само по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се 
ђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским боло 
 а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да  
S} Али, врло, врло... ретко — издање!.. изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледат 
p> <p>— Одакле си, по Богу, човече?!... изговори пошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе м 
 па згушеним гласом пуним срџбе и гнева изговори:</p> <p>— Срамота!</p> <p>Ја се застидех и јед 
ту реченицу.{S} Опет затим покуша да је изговори на памет, али без успеха, погреши.{S} Ова се п 
.</p> <p>Старац диже главу.{S} Кад дете изговори целу лекцију, запита га:</p> <pb n="89" /> <p> 
ф у име свију чиновника свога надлештва изговорио дирљив говор у точ смислу, а господин министа 
и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају изговорити сви војници и старешине од једном: али ће се 
 неких државних магацина и магацин није изгорео.</p> <p>Један је опет одликован што је први при 
 бесомучно, да старе и слабије изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се на улици какав странац, пут 
а Финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.“</p> <p>На полеђини преви 
ије...ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.“</p> <pb n="77" /> <p>Испод т 
а употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне, и да се власт пр 
љана, а свака прошла осуђена и названа: издајничком, гадном, штетном, црном, гнусном.</p> <p>Па 
</p> <p>— Али кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p> <p>— Та то је величанствено! у 
itle>!...{S} Али, врло, врло... ретко — издање!.. изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљ 
трошите.</p> <p>— Е видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних књига набављају и уџб 
на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књига о штедњи за народ.{S}  
>— Сасвим тако!</p> <p>— Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе да лечи же 
с прекидам...{S} Не разумем какав је то издатак од пет милиона за увођење штедње.</p> <p>— Е ви 
аде да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће н 
а већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке.</p> <p>— Па чиме онда покривате тако велики де 
ности пет милиона, за поверљиве владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, з 
Бог...</p> <p>С том недовршеном речином издахну мој добри отац. </p> <pb n="4" /> <p>Није прошл 
.</p> <p>Најзад се унапред одобрише сви издаци које ће влада учинити преко буџета и онда се ску 
ће он преко једног свог рођака министра издејствовати да се у тај завод примају потпуно здрава  
.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми та проклета температура, верујте 
ђем момку и рекох му:</p> <p>— Желим да изиђем пред господина министра.</p> <p>Момак ме погледа 
</p> <p>То је наша Полиција.</p> <p>Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вр 
 се поздравим са господином министром и изиђем на улицу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ле, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза саму оба 
ох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас: 
се из овог догађаја.</p> <p>Једног дана изишао сам на станицу, где стаје једна страна лађа.</p> 
обалу мало даље у лево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њо 
еларије, све се испразнило, све је живо изишло да суделује у том епохалном дочеку великог стран 
.{S} Многи листови препуњени депешама и изјавама оданих грађана.{S} Све су те изјаве и честитке 
 људи.</p> <p>Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме  
и изјавама оданих грађана.{S} Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи раз 
м, штетном, црном, гнусном.</p> <p>Па и изјаве и честитке исте од истих људи сваком новом кабин 
 <p>(потпис једног трговца.)</p> <p>Или изјаве, обично оваке:</p> <p>„До данас сам био привржен 
о јој било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле в 
нистра правде, јер је министар просвете изјавио како неће да има посла „с којекаквим глуваћима. 
 ево одмах у самом почетку најискреније изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, 
 и да оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати <pb n 
 своје улоге.</p> <p>Устао сам био рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам.{S} Тамо пун 
трана лађа.</p> <p>Приспе лађа и почеше излазити путници.{S} Ја се нешто заговорио с једним поз 
 пише ништа.{S} Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не 
 злој намери протурати скучени, бедни и излапели мозгови сарадника опозиционе штампе; али им та 
е земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу Божјом и искреним заузимањем страшних  
транцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним главама, а м 
се Просветни Савет искупи у седницу.{S} Између осталих предмета дође и овај, и савет одлучи да  
 прилично говорили о разним стварима, а између осталога господин министар ми напомену како ће б 
 <p>Још сам с неколицином разговарао, а између осталих и с једним униформисаним чиновником, кој 
ко чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и министра грађевина.{S} Мини 
м текстом од неколико табака: „Паралела између језика и стила у акту директорову и стила у Омир 
 и услед тога дође до врло рђава живота између њега и његове жене.{S} Његова жена онда, као што 
ва детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p> <p>— То не разумем, примети 
змене у законима, јер су закони без тих измена и допуна сметали неколицини министарских рођака  
прими једногласно и усвојише предложене измене у законима, јер су закони без тих измена и допун 
о предлог да се у неколико закона учине измене.</p> <p>Предлог се прими једногласно и усвојише  
читати на свом језику.{S} Уговор је био измећу њега и једног шљиварског трговца из унутрашњости 
>У његовој канцеларији се осећаше мирис измирне и тамњана као год у каквом храму, а на столу ње 
ко, брате! узвикну шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, додаде  
а, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету ва 
мо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити какву заверу.{S} А то је бар лако у нашој зем 
и опозициони листови у својој шашавости измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспок 
е би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на решавање закон о уређењу морске флоте. </p> < 
ечаност, чак и из болница све болеснике изнели на носилима: па и њима чисто секнула бољка: лакш 
прашљиво и већ поабано.{S} Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола час 
one unit="subSection" /> <p>На улици ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа 
жаше исте посланике.</p> <p>Ово ме јако изненади, те нарочито нађем једног од посланика и повед 
емају се за седницу.{S} Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче сво 
зе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити. </p> <p>И заиста сам био изненађен, али сам 
 <p>— Е сад тек разумем! рекох још више изненађен и збуњен одговором.</p> <milestone unit="subS 
то изненадити. </p> <p>И заиста сам био изненађен, али само из других разлога: али сам се прави 
е земаљске.</p> <p>— Драго ми је! рекох изненађен овом неочекиваном високом посетом.</p> <p>— В 
м.</p> <p>— Тако је, имате право! рекох изненађен овим одговором министровим.</p> <p>— Све може 
је му вишаху о мачу.</p> <p>— Поменусте изненађења, господине министре? посетим га на започети  
имо што су и до сада чинили!{S} Правимо изненађења сваког дана, чинимо свечаности, а сад ћемо,  
стано вам говорим да због разних важних изненађења земљи, мора бити и свечаности и парада; <pb  
ње опозиције.{S} И тако дакле, због тих изненађења, свечаности, завера, нама је војска увек пот 
ма ми отац причаше.{S} Кад тамо — какво изненађење!{S} На мермеру урезане речи:</p> <p>„Довде с 
S} Имате право.{S} Приредили смо крупно изненађење, које мора имати велики политички значај.</p 
поштованог друга Т...{S} М... у коме је изнео сву важност и добре стране оваквог закона, прогов 
ње и осудише рад прошле, а за тим влада изнесе пред народно представништво предлог да се у неко 
ећу своје миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје очице у велик 
таџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно представништво, па нека оно  
ак ни болесници не изостадоше; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, чак и из  
 приповетке, опет за народ, у којима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна 
па прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала 
ници наше земље утврдило онако, како то износи мој колега министар грађевина.</p> <p>— А и он ј 
арства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан — осетих у том тренутку младићску сна 
великог странца.{S} Чак ни болесници не изостадоше; и они су изнети из станова да виде ту ретку 
 на родољубивим зборовима.{S} Нико није изостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне новине 
, преписача.{S} Једним словом нико није изостао.{S} Све су резолуције у једном духу, све оштре  
: </p> <p>— Главна је ствар буџет добро израдити, па све иде лако.</p> <p>— Колико је милиона г 
 већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика која је представљала како се  
ојим шефовима на челу те ми честитају и изражавају своју радост због срећно извршене операције. 
но велика мермерна плоча и на тој плочи израз народне захвалности.</p> <pb n="39" /> <p>А већ с 
ством маса наоружаних момака, намрштена израза, чисто зловољни што <pb n="25" /> већ два три да 
вник, који ће самом владару протумачити изразе њихове верности и оданости.</p> <p>Збор прими та 
ећи се хладно, преко срца.</p> <p>Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам:</p> <p> 
а долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу због такве п 
отегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио д 
ојено пута: „Живео!“</p> <p>Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а  
о његово одликовање запамтио, а већ све изређати било би немогућно.</p> <p>Елем, кад већ дође д 
се све ово време проведено у теоријском изучавању <pb n="44" /> привреде стоструко надокнадити. 
>У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарству 
— Чујте људи: човек од шесет година без иједног јединог ордена!</p> <p>Гушање, граја, врева, ти 
није имао ни једну државну службу, нити икад примао плату.{S} Заиста јединствен случај у свету. 
и нико живи неће веровати, ни сада нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово до руку те у 
 с предлогом првог говорника, да се без икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне природе, до 
и чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не б 
се по земљи спремали лекару скуп покони ико ценипутем телеграма исказивала захвалност овоме сре 
ди да изговоре само по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онд 
то се нађе у касама начелних пријатеља, или на диспозициони фонд, одакле се награђују присталиц 
ије удовица чиновника просветне струке, или из буџета одређеног на плате послужитељима.</p> <p> 
аса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да  
лико старих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.{S} Приђем ближе ј 
 тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!“</p> <p>Улица  
вога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се звао)  
управо сваки министар свој лист — један или два) да је влада довела до краја преговоре са стран 
тко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни оде 
на.{S} Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара о његовој пор 
ну казните сваког оног који би било ову или другу коју реч, било граматички облик речи, својево 
но и према томе се и уџбеници откупљују или препоручују школама као обавезни за наставу.{S} На  
к сељак провести у читаоници, где чита (или му читају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновн 
</p> <p>(потпис једног трговца.)</p> <p>Или изјаве, обично оваке:</p> <p>„До данас сам био прив 
аженим осмехом:</p> <p>— Омирова <title>Илијада</title>!...{S} Али, врло, врло... ретко — издањ 
у директорову и стила у Омировој <title>Илијади</title>.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много  
/hi>.{S} Даље гласи:</p> <p>„Дозволити, им, гл. санскр. <foreign xml:lang="sa-Latn">dharh duhor 
оју су искрено и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају изговорити сви војници и старешине од је 
 читају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновници држе предавања о савременом рационалном об 
лостиви Бог да рајско насеље!{S} Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била земља  
 војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је 
м прости праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили! 
 покретање родољубивог листа!{S} Војска им је и послушна и храбра: то се доказало у толиким рат 
ирљиве говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређ 
тако зверски поступају према нама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњ 
нску децу ће се држава постарати јер ће им се спремити мираз о државном трошку, па ће се младож 
а: па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине; и деца на  
озгови сарадника опозиционе штампе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељ 
а полицијским властима у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог случаја долази у што 
 Председник клуба, као какав драматург, има дужност да то <pb n="87" /> дело проучи и да за сва 
бљава речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности још и са финансијског и политич 
метим учтиво.</p> <p>— Има, хвала Богу, има их доста; али све једно; појешће се овде те свиње,  
мате у земљи? приметим учтиво.</p> <p>— Има, хвала Богу, има их доста; али све једно; појешће с 
 министар просвете изјавио како неће да има посла „с којекаквим глуваћима.“</p> <p>Министар пра 
ље: како је он врло богат, то зажели да има деце која ће наследити његово велико имање, и услед 
питам.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</p>  
сле дугог ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има у тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само због  
и ставише решење у записник, а деловођа има дужност да то изврши.</p> <p>Сад долазе писма струч 
, па нека оно донесе своју одлуку, која има да важи за сваког грађанина ове земље.{S} У противн 
ог те одлуке скупштинске, да та госпоја има два детета, и тако је престао рђав живот између ње  
сликарство.</p> <p>— Госпођица свастика има дара?</p> <pb n="72" /> <p>— Та она до сад није сли 
криваца наплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши на попуњавање дефицит 
земља.{S} Сваки од покрајинских економа има целокупан надзор са својим чиновништвом, да мотри н 
одлуке?</p> <p>— Зашто не?{S} Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке које су оба 
 та земља? упитам зачуђено.</p> <p>— Па има и будалаштина много, ал’ то мене слабо занима! рече 
зике облагорођавати.{S} Свака читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела  
ини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један другог, да б 
све слободу.</p> <p>— Тако је.{S} Народ има све слободе, али их не употребљава!{S} Управо, како 
о...{S} Овде је хладно, као да од некуд има промаје.{S} Кажем тим несрећним момцима да у мојој  
.{S} Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са 
S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који  
секом, као хонорар за реферате, који се има исплатити из фонда за пензије удовица чиновника про 
, а над свима су покрајински економи, и има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша з 
седам за посао, а нарочито сада молитви има много више смисла због ових последњих немилих догађ 
} Наш велики државник и дипломата, који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудн 
 Е, видите, то је најновији закон, који има велике вредности за земљу.{S} Прво и прво, казне од 
орме колико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламентарна.</p> <p>— Е 
икад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија.{S} Овакве немогућности и скроз  
ном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени“, „најоштрије осуђујемо“ и та 
Савет је свега и био, а мислио би човек има бар тридесет споредних).</p> <p>„У прилогу % шаље с 
ом објавише владини листови (влада увек има по неколико листова, управо сваки министар свој лис 
 зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста прихода, доста без сумње! рече министар и с у 
 <p>— Врло велика.{S} Наше министарство има највећи број нумера од свију осталих.{S} Чиновници  
 треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има права да се кандидује за посланика на једно упражње 
После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која мора бити снабдевена  
тво у својој струци, тако да свако село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих је н 
о на другу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Нити са 
ко година.</p> <p>— Добро.{S} Шта на то има влада да одговори?</p> <p>— Министри ће на то рећи  
како да се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније за мене, речи су 
и је молио и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{S} Једва човек говори, стење управо, п 
ош и за вазда других пречих ствари, јер има доста ствари, које су прече од Страдије.</p> <p>Заб 
ем.{S} Сваки шеф одељења у министарству има преписку са поједним економом покрајинским, а они п 
ако је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем св 
ци наше земље, па ћете видети колико ту има његовога незнања, па чак, ако хоћемо право, и непат 
војим домаћим пословима.{S} Он, сиромах има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслу 
, да се што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Са 
ружења <pb n="109" /> у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.{S}  
 слушао?...</p> <p>— Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на располож 
тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа најотменији грађани.</p> <p>Сад се ја те 
ици добили велике положаје преко реда и имају по неколико великих плата и многих додатака, док  
да, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.{S} М 
иљан рад.</p> <p>— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! нареди председник.< 
крено и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају изговорити сви војници и старешине од једном: али 
 ни одело не види.{S} По неки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица 
ред момком.</p> <p>Реч <hi>странац</hi> имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у мини 
t="subSection" /> <p>Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој било да  
{S} И скупштина, разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и пл 
рено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада.</p> <mil 
за конзула.{S} Ту бисте, што је главно, имали добру плату и добре додатке за репрезентацију, шт 
: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би се опет живети! одговори  
рећег, шта је његова улога.</p> <p>— Ја имам да нападнем најоштрије владу што закључује зајам п 
е твоја улога? пита другог.</p> <p>— Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили 
 три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам праведну ствар...{S} Ево показ 
 имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољ 
 јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.{S 
} Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове слободоумне законе, који треба да важе; али  
стала места имамо, дао Бог, странце.{S} Имамо:{S} Јевреје, Грке, Цинцаре (откуд они?!)...{S} А  
/p> <p>Мене то још више збуни.</p> <p>— Имамо једно упражњено место за конзула.{S} Ту бисте, шт 
 колико их имате сада? упитам.</p> <p>— Имамо их доста, Богу хвала, али ово се мора учинити рад 
т за ту важну тачку.{S} За остала места имамо, дао Бог, странце.{S} Имамо:{S} Јевреје, Грке, Ци 
роучили акт директора...ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење:</p> <p 
змислите, господине!{S} Тај закон којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљ 
 председник сав знојав, заморен; сад их имамо осморицу.</p> <p>Док се председник и влада објасн 
шио да се богатим прилозима купе велика имања и подигну многе палате, на којима ће бити записан 
ма деце која ће наследити његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између ње 
спољну и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу Божјом  
p> <p>— Долазе послом? упитах.</p> <p>— Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ,  
тријархалног друштва кад је народ збиља имао поред остале невоље још и ту досадну дужност, да м 
им орденом одликован, па чак никад није имао ни једну државну службу, нити икад примао плату.{S 
земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направ 
ма.“</p> <p>Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а  
 да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи по свему, врло до 
има државним тајнама;</p> <p>У брзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим каби 
едва промуцам:</p> <p>— Извините, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...< 
пажњу на мене.</p> <p>Као човек странац имао сам могућности да се одмах познам са виђеним лично 
па ће долазити и сам.</p> <p>— Тако је, имате право! рекох изненађен овим одговором министровим 
 његова свастика. </p> <p>— Јест, јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор на споредне с 
у, и остало чиновништво?</p> <p>— Јест, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет мили 
скренуо разговор на споредне ствари.{S} Имате право.{S} Приредили смо крупно изненађење, које м 
 непријатних рђавих случајева.</p> <p>— Имате право! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако ни 
 додаде министар на завршетку.</p> <p>— Имате право, господине министре; и странци вам морају з 
> <p>— Немамо.</p> <p>— Колико их свега имате? </p> <pb n="95" /> <p>— За сад немамо ни један!< 
е упитам једног посланика: </p> <p>— Ви имате много морских ратних бродова?</p> <p>— Немамо.</p 
а тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? приметим учтиво.</p> <p>— Има, хвала Бог 
самдесет генерала.</p> <p>— А колико их имате сада? упитам.</p> <p>— Имамо их доста, Богу хвала 
о надокнадити.{S} Треба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! зав 
а већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан ор 
— Не. </p> <p>— Знам, али како ће влада имати пуно поверење ове скупштине?</p> <p>— Изгласаћемо 
редили смо крупно изненађење, које мора имати велики политички значај.</p> <pb n="73" /> <p>— Т 
аже,“ завршује се прича.</p> <p>— То ће имати необично добра утицаја на народ! рекох одушевљен. 
 војске.“</p> <p>— То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време? рекох.</p> <p 
 тек нешто да рекнем, и ако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити.</p> <p>— Д 
оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре! </p> <p>Најзад, после дуго 
а одговором задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? пита четвртог.</p> <p>— Да интерпелишем министра  
због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да 
 вишег официра што је господин министар имаше на себи ипак противноме увераваше.</p> <p>— Извин 
рудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална темпера 
, распрскавале су се ракетле, те засија име великог државника, које изгледа као од ситних звезд 
 народ општим јавним гласањем изабрао и име своме избавитељу.</p> <p>Господин министар застаде  
кла своју заставу, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи:  
 милој Страдији.{S} У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег  
ну будућност нашој милој Страдији.{S} У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам ка 
радије почињу долазити депутације, да у име народа поздраве <pb n="96" /> нову владу.{S} Многи  
е“.</p> <p>За тим овластише управу да у име збор потпише резолуцију, а збор се разиђе у највеће 
жавних добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим да се примите тога високо 
рдно примити, а том приликом је и шеф у име свију чиновника свога надлештва изговорио дирљив го 
зе радости кличемо:{S} Живели!</p> <p>У име пет стотина потписа</p> <p>(потпис једног трговца.) 
ти из употребе, а узеће се уџбеник.... (име писца сам заборавио.“</p> <milestone unit="subSecti 
ећи да ћу још ту <pb n="8" /> прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше.{S} Кад т 
на другу, готово рећи разлика је само у именима и потписима.{S} Ево једне:</p> <p>„Председнику  
енерала за дан.</p> <pb n="76" /> <p>То импонује, рекох.</p> <p>— Разуме се.{S} Главно је да је 
 сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не вид 
 науком? </p> <p>— О још како!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; а новине гута, што с 
г вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као м 
а, кад су финансијске прилике у земљи и иначе тешке.</p> <p>— Шта ће влада одговорити?</p> <p>— 
 се без икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на збору оштра ре 
.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да плате не примају по неколико месеци: 
строву ћерку, дати велики положај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.</p> <p> 
ећи буџет одобри за подизање привреде и индустрије у земљи.</p> <p>— Колики је буџет, ако смем  
м кабинетима.</p> <p>Прво одем министру иностраних односа.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ход 
ио је у то време на одсуству и отишао у иностранство да проучава школе за глувонему децу, јер с 
е на сваки начин морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце, а по могућству глед 
етио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.</p> <pb n="11 
<p>Али, тражећи домовину моју наиђем на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати.</ 
каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и по интересе земље?{S} Ето, као на приме 
ар по народ и његове интересе, као и по интересе земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам дознао  
али што не иде не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџбине. „С половином ћу плате служ 
а питања.{S} Настаде на све стране јако интересовање, и за мало те дође дотле, да готово стадош 
на започети разговор, јер ме није много интересовао ни његов паша, ни његова свастика. </p> <p> 
тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу наставе досадашњи уџбеник избацити из употребе 
 полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву слику.</ 
а благостање сваке земље.{S} Јуче сам у интересу штедње отпустио једног служитеља.{S} То је већ 
Шта ти имаш? пита четвртог.</p> <p>— Да интерпелишем министра војног што војска гладује.</p> <p 
? пита првог.</p> <p>— Моја је улога да интерпелишем владу што се државне паре троше у лудо.</p 
улога? пита другог.</p> <p>— Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили велике  
 мислио да прво идем министру просвете, ипак због ових последњих немилих догађаја зажелим да чу 
ура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрену господин министар свој започети го 
>— Тхе! оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У ћару?</p> <p>— Разуме се!</p> < 
.{S} Он, сиромах има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима.{S} Његова  
 што је господин министар имаше на себи ипак противноме увераваше.</p> <p>— Извините, господине 
 што?...{S} Наша вечита неслога!{S} Али ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску 
р овакве природе:</p> <p>— Није требало ипак да буде онако оштро доказује један.</p> <p>— Шта н 
са жали што се није могло доћи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог држ 
ару скуп покони ико ценипутем телеграма исказивала захвалност овоме срећном лекару.{S} Један гр 
озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:</p> <p>„Још две три речи п 
ош ништа темељније размишљали, али није искључена могућност да баш заиста наступи какав срећан  
ренути родољубиви лист <pb n="68" /> са искључиво патриотском тенденцијом, и у таквом једном ли 
м.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима, која гајим према његовом верном коњ 
вицу, која је излечена милошћу Божјом и искреним заузимањем страшних лекара, те сад то неће сме 
нату министри у Страдији нису вични.{S} Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, понос 
век бити захвалан на оваквом дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно  
и државник рукује и захваљује лекару за искрено заузимање.{S} Испод ње је текст:</p> <p>„— Хвал 
 велика и моћна докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако м 
у; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају изговор 
 а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам на том генијалном закону, који је пост 
 <p>Мудри државник захвали говорнику на искреном честитању, и напомену да ће све његове мисли и 
је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.“</p> <milestone unit="subSection" />  
положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са ст 
влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посланици, пре него што се почне рад, морају про 
наест дана, а Главни се Просветни Савет искупи у седницу.{S} Између осталих предмета дође и ова 
ела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем заврше преговоре 
 на своје личне ствари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака — пропагација наше 
итајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S} Први сук 
на оперисао и операција је, Богу хвала, испала врло срећно.{S} Због тога долазе чиновници са св 
и узе се крстити шапућући својим бледим испијеним уснама топле молитве.</p> <p>Мене до душе не  
 Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.</p> <p>— Јест, то је ј 
људи истакла своју заставу, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод то 
 рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.</p> <p>— Извините, али никако не могу.</p>  
шевљено министар и погледа ме значајно, испитујући.</p> <p>— Сасвим тако! рекох.</p> <p>— Ето в 
ађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни б 
м, као хонорар за реферате, који се има исплатити из фонда за пензије удовица чиновника просвет 
хваљује лекару за искрено заузимање.{S} Испод ње је текст:</p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти 
о име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Стра 
се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.</p> <p>— Извините, али никако не 
проседих бркова, подбријан са подваљком испод округле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде 
та за три месеца.“</p> <pb n="77" /> <p>Испод тога Министровом руком написан реферат: „Стил неп 
кту подвучене црвеном писаљком).</p> <p>Испод тога министровом руком написано (рукопис ружан, н 
>„Просветном Савету на мишљење.“</p> <p>Испод тога стоји опет нов рукопис: „2-III-891. </p> <p> 
"14" /> <p>— Ти си луд, тако матор... — Исправан... а камо ти одличја?</p> <p>— Немам.</p> <p>— 
ш на ненадлежном месту?</p> <p>— Ја сам исправан.</p> <pb n="14" /> <p>— Ти си луд, тако матор. 
 у прилогу под %) врати директору да га исправи по напоменама и замеркама стручњака... </p> <p> 
ектору да га према примедбама стручњака исправи и наново пошље министарству на даљи рад.{S} Гос 
а године <pb n="82" /> док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се онда прис 
е, да га према нашим примедбама савесно исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта 
им скрушеним гласом.{S} Затим ће се све исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује 
ице.{S} Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа министри озбиљно мислити и дог 
 кафане и храмови и канцеларије, све се испразнило, све је живо изишло да суделује у том епохал 
се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врата.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ворима.{S} Наравно, кроз све је то било испреплетано оно одушевљено, громогласно: „Живео!“</p>  
 за опроштај.</p> <p>Он се одобровољи и исприча ми како Анути, <pb n="57" /> једно ратоборно пл 
далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за д 
ез сумње ће кабинет пасти, пошто остаје иста скупштина? — упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Знам,  
отискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем:</p> <p>— Одакле си?...{S} Зар н 
 би ко потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем:</p> <p>— Одакле си?...{ 
их књижица.</p> <p>Чак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли 
ћом.{S} Свака од тих великих група људи истакла своју заставу, на којој је исписано име краја и 
обила нарочити свечан изглед, на кућама истакнуте беле заставе са народним грбом у среди, све р 
оспођи скупштина је уважила молбу такве исте природе.{S} Она је опет молила да је скупштина огл 
 гнусном.</p> <p>Па и изјаве и честитке исте од истих људи сваком новом кабинету, а и у депутац 
д прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.</p> <p>Ово ме јако изненади, те нарочит 
лавног Просветног Савета, држане 17-III исте године СБр.{S} 2., част ми је умолити Вас да проуч 
одних посланика, да уз остала средства, истера своју већину у скупштини.</p> <p>— Па, ви велите 
о те једно.{S} Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошл 
свим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, али помислим, да то могу бити два далека на 
аду!</p> <p>— Знам, али како ћете то ви исти посланици кад сте до јуче помагали прошлу владу?</ 
туђинског <pb n="70" /> зулума? јер тај исти крај, господине министре, шаље у војску своје сино 
ан, што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.</p> <p 
 кабинету, а и у депутацијама су стално исти људи.</p> <p>Чиновници нарочито журе с изјавама од 
реко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задр 
прочитају збору ради одобрења.</p> <p>У исти мах јави се један с готовом резолуцијом <pb n="60" 
штетну по нашу нацију избацити“.</p> <p>Истим начином долази, објашњење и речи „нужно“, и долаз 
живео у радости и срећи.</p> <p>— То је истина! рекох постиђен што тако просту ствар нисам мога 
Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко 
јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита.</p> <p>Докле је то дошло видеће се из овог до 
тога да скупштина колико толико изгледа истинска.</p> <p>Кад се све то срећно сврши, и отклони  
ти да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре! </p> <p>Најзад, после дугог обја 
 верујем у ту његову лаж, као у највећу истину.</p> <p>Ево како он даље прича. </p> <milestone  
.</p> <p>Па и изјаве и честитке исте од истих људи сваком новом кабинету, а и у депутацијама су 
 али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други  
нијег организма човечијег тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, животињских г 
еђу децом неколико старих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.{S}  
њу најхитнијих ствари.{S} Влада је тако исто правилно разумела своју дужност те је, да се не би 
н јахач, међу тим напрасит човек и тако исто радо се туче.{S} Једног је свештеника ударио штапо 
/p> <p>Кога год бих упитао добијем тако исто мишљење о таквим људима, па чак их све гледа са са 
уги поверљив распис у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ опет у што ве 
ше капе и приклонише се до земље.{S} То исто уради и маса. <hi>Он</hi> изгледаше нешто збуњен,  
“.</p> <p>Друге су новине од прилике то исто саопштавале са оваким додатком:</p> <p>„...{S} Сем 
 свему поднети исцрпан извештај...{S} У исто време најстрожије наређујем да обратите нарочиту п 
 изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, ста 
ао да чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна бо 
биви и тактични. </p> <p>Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати многобројн 
г срећног случаја о коме беше речи, тог истог дана произвести још осамдесет генерала.</p> <p>—  
, објашњење и речи „нужно“, и долазе до истог закључка.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у оп 
азуме се треба и њему учинити.{S} Одмах истог дана распис:</p> <pb n="84" /> <p>„Пошто се дугом 
о што обично такав рукопис добије одмах истог момента сваки који год постане министар):</p> <p> 
а о томе вели министар војни, те се још истог дана упутим њему.</p> <p>Министар војни, мали жур 
 матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.</p> <p>Прођем тврђаву и упутим  
ма савесно исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“</p> <p>После читавих 
ео из упоредне филологије.</p> <p>6.{S} Историја науке о језику. </p> <p>7.{S} Развијање науке  
торов акт.</hi> </p> <p>1.{S} Порекло и историја акта.</p> <p>2.{S} Особине језика у и њему пре 
Врли странче, твој долазак у нашу земљу историја ће забележити златним словима, јер тај знамени 
а.</hi> </p> <p>1.{S} Стара постојбина (историја).</p> <p>2.{S} Сродни језици.</p> <p>3.{S} Зај 
уморним погледом.</p> <p>— Ви се бавите историјом?</p> <p>— Ја?! узвикну министар с нешто љутње 
да ме прекорно.</p> <p>— Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посвете тој заиста  
и читају на глас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки 
 отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде пљеснувши одушевљено дланом 
 министар грађевина.</p> <p>— А и он је историк? прекидох га питањем.</p> <p>— Надриисторик.{S} 
згледа, нека историска распра?</p> <p>— Историска, рече министар мало зачуђен тако неочекиваним 
6" /> <p>— Па то је, како изгледа, нека историска распра?</p> <p>— Историска, рече министар мал 
узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу.{S} Опет затим покуша да је изговори на п 
, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу:</p> <p>— Господо, посланици, приликом пр 
чно, као статуа.{S} Министар председник иступи један корак још напред, и отпоче:</p> <p>— Врли  
одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан извештај...{S} У исто време најстрожије наређуј 
томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан реферат.</p> <p>„Примите, Господине, и овом при 
 два месеца тек стиже Просветном Савету исцрпан реферат о директорову акту на коме су заједничк 
ебу.“</p> <p>По наредби Министра</p> <p>ит.д.</p> <p>(Потпис).</p> <p>Како је ствар хитне приро 
ју долази на честитање.{S} То тако мора ићи у почетку потешко; али ће се народ постепено навићи 
главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ја стадох гледати за 
инистар задовољан одговором; можете сад ићи, ако је повољи.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони 
 прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време пр 
, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног  
а свет се поче одвајати у разне групе и ићи разним правцима: свака група жури на своје одређено 
отел.{S} Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, <pb n="22" /> бар са неколико ордена; те 
енима, те сам могао <pb n="16" /> мирно ићи улицом, без граје и гужве од светине, што би морало 
чај, да се што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} 
тета је за тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? приметим учтиво.</p> <p>— Има,  
странац уплашено.</p> <p>— Да, држим да их неће бити!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда мож 
м учтиво.</p> <p>— Има, хвала Богу, има их доста; али све једно; појешће се овде те свиње, још  
над свима су покрајински економи, и има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља 
те усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више.“</p> <p>— То је повољан закон, рекох. 
кну председник сав знојав, заморен; сад их имамо осморицу.</p> <p>Док се председник и влада обј 
истре, шаље у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју, р 
н да му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ в 
 Тако је.{S} Народ има све слободе, али их не употребљава!{S} Управо, како да вам кажем, ми, зн 
ко исто мишљење о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењем.</p> <milest 
е после извесног ћутања.</p> <p>— Нисам их никад јео.</p> <p>— Штета, то је врло фина риба.{S}  
одова?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Колико их свега имате? </p> <pb n="95" /> <p>— За сад немамо н 
ш осамдесет генерала.</p> <p>— А колико их имате сада? упитам.</p> <p>— Имамо их доста, Богу хв 
о их имате сада? упитам.</p> <p>— Имамо их доста, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угле 
ну операцију жуља.{S} Господин министар их је изволео љубазно и свесрдно примити, а том прилико 
пред господина министра.</p> <p>— Зваћу их мало час, нека причекају, рече момку; а за тим се об 
еш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!</p> <p>Никако нисам могао растумачити откуд ови ста 
 ко више, претрпан орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, вид 
ао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици.{S} Од  
орао променити хотел.{S} Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, <pb n="22" /> бар са нек 
вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер н 
 како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити — па је добио службу, и то одмах добар полож 
у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изговори мо 
 продужи министар:</p> <p>— После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу 
} У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег и кличем: живео!</ 
родности, ако смем питати?</p> <p>— Па, ја управо, како да вам кажем, и сам <pb n="18" /> још н 
 библиотеке трошите.</p> <p>— Е видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних књига наб 
а сваки начин...{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али 
ваквом дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са  
ика. </p> <p>— Јест, јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор на споредне ствари.{S} Има 
 све што је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу истину. 
 <p>— Ја нећу да представљам опозицију, ја сам уз владу.</p> <p>Председник се узе објашњавати с 
ели он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, 
 а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало проспавам...{S} Шт 
и закони важе, а који су одбачени...{S} Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култу 
гу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја там 
м буџетским партијама буде суфицита.{S} Ја сам већ у своме министарству почео уводити штедњу, а 
ион писцима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толико помогнем народу у  
упита ме.</p> <pb n="26" /> <p>— Не.{S} Ја сам странац, путник.{S} Рад сам да говорим с министр 
нашој земљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор права, али то кријем, и не смем ником рећ 
рна држава стара о његовој породици.{S} Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да у 
испе лађа и почеше излазити путници.{S} Ја се нешто заговорио с једним познаником, док од једно 
 непознат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још држим да сањам.</p> <p>— Потписали сте, дакле, у 
ма нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно представништ 
ам баш свршио своју редовну молитву.{S} Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сад 
питам.</p> <p>— Па, на нашем језику.{S} Ја други језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S 
е, у једном дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати о том срећном племену, и ако унапред  
 а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале  
а велики терет. </p> <pb n="91" /> <p>— Ја не могу да играм улогу опозиционара! јекну онај греш 
о ту људи чека?!</p> <pb n="28" /> <p>— Ја сам странац, путник, и не могу одлагати! рекох учтив 
>— Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпун 
а трећег, шта је његова улога.</p> <p>— Ја имам да нападнем најоштрије владу што закључује заја 
разумевања министра грађевина.</p> <p>— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најз 
овде добио улогу опозиционара.</p> <p>— Ја нисам, што ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у зе 
а је твоја улога? пита другог.</p> <p>— Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници доб 
 <p>— То је свеједно, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари у 
нистар, и погледа ме прекорно.</p> <p>— Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посв 
а неко представљати опозицију.</p> <p>— Ја нећу да представљам опозицију, ја сам уз владу.</p>  
 је дрско узвикнуо пред судом:</p> <p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су мој 
> <p>— Ви се бавите историјом?</p> <p>— Ја?! узвикну министар с нешто љутње у гласу...{S} То је 
ре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима <pb n="94" /> по 
и то још на ненадлежном месту?</p> <p>— Ја сам исправан.</p> <pb n="14" /> <p>— Ти си луд, тако 
 срећу своје драге отаџбине!”</p> <p>„— Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!”< 
о проспава!</p> <p>Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је могуће, јавит 
ујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох  
до земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:</p> <p>— Молим вас, господине, р 
рошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели с 
. министра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу збо 
е још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочек 
 <p>— Да, господине мој, тако је.{S} Да ја нисам као министар војни тако урадио, могао би који  
уна три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам праведну ствар...{S} Ево по 
иностраних односа.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пр 
олим вас, господине, реците сами од куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина динара? зав 
м разговор од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</p> <p>— Узимам слободу, госпо 
тупа најотменији грађани.</p> <p>Сад се ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би примети 
 мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудн 
утње у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам  
/p> <p>Господин министар се закашља, те ја уграбим реч. </p> <p>— То све јесте, али ако упади а 
/p> <p>Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (ког 
је паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о свакоме динару водити озбиљна рачуна.“ Молим 
<p>— Врло важна.{S} Управо неодложна: и ја сам учинио потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и п 
<p>— Да!</p> <p>— Уговор је потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Ва 
— Да, држим да их неће бити!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда можемо одмах потписати угово 
Да није он? вели онај други.</p> <p>— И ја нешто мислим!</p> <p>Са свију страна посматрају стра 
 Дошао министар? пита један.</p> <p>— И ја чујем..</p> <p>— Шта је учињено?</p> <p>— Ваљда пово 
1" /> послао један свој распис, да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у п 
ру важно откриће.</p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу д 
.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, што је случајно и мој матерњи 
 је говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој  
ожелети, <pb n="30" /> а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам на том генијално 
важног законског пројекта побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга Т...{S} М... 
</p> <p>— Неизмерна штета! - узвикнем и ја као пренеражен том страхотом која би постигла целу з 
арима на носу, поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и представи се као виши чиновник 
риметио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам речима:</p> <p>— Извините што нисам знао за 
умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог о 
ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде ста 
го министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе 
е, нема никакве опасности.</p> <p>— Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност кад 
орим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.</p> <p>— То већ 
врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре т 
а напредак сваке земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што б 
 знају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још једном, како си тако могао проћи улицом, и  
обале, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза саму  
де смо сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном с 
почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, 
...{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри играм 
анина ове земље.{S} У противном случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb  
 <p>— Одакле си, говори!</p> <p>Узех му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда иде 
ћете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинс 
због срећно извршене операције. </p> <p>Ја се извиним господину министру што сам <pb n="55" />  
нева изговори:</p> <p>— Срамота!</p> <p>Ја се застидех и једва промуцам:</p> <p>— Извините, нис 
 /> <p>— За сад немамо ни један!</p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему  
х, старих и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја у прво време помислих да сам погрешио и пошао другом 
р смешећи се хладно, преко срца.</p> <p>Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам:</ 
и људи који припадају опозицији.</p> <p>Ја сам га тешио због тако страшне неправде, која се чин 
О томе више не треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доб 
сом што дрхти патриотским болом.</p> <p>Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погре 
нак који сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чл 
акав ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли није шта необи 
— Шта мислите, које је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним бл 
ирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и  
ека се јави, који је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече председник о 
и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека се јави, који је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си,  
ак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина 
 збору ради одобрења.</p> <p>У исти мах јави се један с готовом резолуцијом <pb n="60" /> и зам 
>— Жели ти ко да говори? упита. </p> <p>Јави се један из првог реда седишта и рече да је рад да 
момку с речима:</p> <p>— Ако је могуће, јавите господину министру да један странац жели њему.</ 
Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник 
а, па мора неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сваки стаде окретати око себе, па чак 
сми? пита председник.</p> <p>Нико се не јавља.</p> <p>Посланици се почеше обазирати око себе, к 
правилно по синтакси.</p> <p>Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи.{S} Сваки говор беше  
бљама о бедрици.{S} Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим  
чекиваше Месија.{S} Чак је народ општим јавним гласањем изабрао и име своме избавитељу.</p> <p> 
ира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп  
, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву слику.</p> <p>Сут 
 а очајна радозналост све већа и већа у јавном мњењу. </p> <pb n="103" /> <p>Сретну се двојица  
</p> <p>Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сам, м 
 на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима <pb n="94" /> потпуно убеђен, и да сам  
скупштина, разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племенит 
 задржаше исте посланике.</p> <p>Ово ме јако изненади, те нарочито нађем једног од посланика и  
нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непо 
м тога питања.{S} Настаде на све стране јако интересовање, и за мало те дође дотле, да готово с 
крај њега. </p> <pb n="5" /> <p>Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од го 
ељу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли дуже остати овде? пи 
 унутрашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу Божјом и искрен 
кнадити.{S} Треба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! заврши ми 
ољно <pb n="32" /> мењали, не пазећи на јасне одредбе законске.</p> <p>— Па зар се за ово кажња 
<p>— Не разумем!</p> <p>— Врло просто и јасно! рече равнодушно.</p> <p>— Чудновато.</p> <p>— Ни 
авар цркве добар гимнастичар и страстан јахач, међу тим напрасит човек и тако исто радо се туче 
укоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа друга питања 
p> <p>Гушање, граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује  
?</p> <p>— Сигурно!</p> <p>Министри све јаче учестали похађати стране земље и враћати се натраг 
вцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Д 
ушање, граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да прод 
јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размере?</p> <p>— Е онда бисмо и ми предузели оштр 
/p> <p>Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи.{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун бол 
Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи.{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун 
 и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно своје важно и убедљ 
ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотм 
Што се туку? питам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се сви шкандали врше ту, пред очима полици 
 која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за спомен на дан срећног оздрављења  
че председник задовољан.</p> <p>— Каква је твоја улога? пита другог.</p> <p>— Ја имам да интерп 
 одликовани.</p> <p>Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвов 
дређено у клубу да научи говор, од кога је мало час понављао прву реченицу...</p> <p>После учењ 
 на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све ж 
 министар свој лист — један или два) да је влада довела до краја преговоре са страном једном гр 
ли. </p> <p>А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко мањ 
>— Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност кад они убијају људе и <pb n="64" /> 
на за стан управников.{S} Разуме се, да је одмах за тим постављен економ за тај завод, лекар, ш 
ао од господина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, как 
 исте природе.{S} Она је опет молила да је скупштина огласи за десет година млађу него што је.{ 
 исту реченицу.{S} Опет затим покуша да је изговори на памет, али без успеха, погреши.{S} Ова с 
ох.</p> <p>— Разуме се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!</p> <milestone unit="subSec 
" /> <p>А већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика која је представљала 
г представништва?</p> <p>— Разуме се да је задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од тада 
е један из првог реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри држ 
еним младим господином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полицији.</p> <p>— Ви 
азимо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“.</p> <p>Ис 
а добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности.</p> <p>Свет се окупи пр 
таве резолуцију у поменутом смислу и да је прочитају збору ради одобрења.</p> <p>У исти мах јав 
ти, председник лупи у звоно и објави да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говори? упита.  
обро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што  
ва часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S}  
Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од града К 
title>Илијади</title>.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Према свему овоме — 
 скупштина његов дан рођења прогласи да је у години..{S}69.</p> <p>— Чудновато!{S} А што му то  
а одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на т 
старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик, и да му је одређено у клубу да нау 
у руке.{S} Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, до 
it="subSection" /> <p>Сутрадан чујем да је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама и механам 
} Један град је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће б 
човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска не 
овиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? заврши питањем, обратив се ме 
аском новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље и како је садашњи 
импатични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се мог 
 до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала 
едставништво донесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одма 
b n="60" /> и замоли збор за дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p 
мињем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.{S} Кад с 
и решавању најхитнијих ствари.{S} Влада је тако исто правилно разумела своју дужност те је, да  
— О, не!{S} Какву привреду!{S} Привреда је усавршена добрим законима.{S} О томе више не треба н 
га пре четири дана оперисао и операција је, Богу хвала, испала врло срећно.{S} Због тога долазе 
 је започето зидање велике зграде, која је намењена за стан управников.{S} Разуме се, да је одм 
 Друга ствар, господине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема прис 
наше земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу Божјом и искреним заузимањем страшн 
ене и продужи свој посао.</p> <p>— Која је ово земља преко воде, тамо, што се види? упитам, а с 
је одмах израђена и умножена слика која је представљала како се велики државник рукује и захваљ 
гласању, броје гласови, да се види која је страна победила; а у ствари је то одређено много пре 
 твоја улога? пита првог.</p> <p>— Моја је улога да интерпелишем владу што се државне паре трош 
лик једна на другу, готово рећи разлика је само у именима и потписима.{S} Ево једне:</p> <p>„Пр 
лтурни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада написала две приповетке, опет за народ, у ко 
мком.</p> <p>Реч <hi>странац</hi> имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову 
 неколико листова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара) реш 
два потпредседника.{S} До његовог стола је сто за чланове владе, а мало даље сто за секретаре к 
их изненађења, свечаности, завера, нама је војска увек потребна за наше унутрашње ствари.{S} То 
људи, добио добре лиферације, на којима је зарадио велики капитал.</p> <p>— У том, вели он, пад 
па одмах затим додаде: </p> <p>— Главна је ствар буџет добро израдити, па све иде лако.</p> <p> 
есет година млађу него што је.{S} Једна је опет <pb n="49" /> поднела молбу да народно представ 
томе у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста прихода, д 
нису ретки.{S} Једној госпођи скупштина је уважила молбу такве исте природе.{S} Она је опет мол 
важила молбу такве исте природе.{S} Она је опет молила да је скупштина огласи за десет година м 
стра просвете вршила његова жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне рома 
је земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу, 
е.</p> <p>— Е видите, господине, штедња је <pb n="51" /> неоспорно најважнија ствар, кад је већ 
а није учио, нити мисли ишта учити — па је добио службу, и то одмах добар положај.</p> <p>Још с 
повољно реши.</p> <pb n="50" /> <p>— Па је ли богати трговац задовољан таквом одлуком народног  
ујте, задаје много бриге; а температура је за војску главна ствар.{S} Ако температура није као  
>— Па нашто онда скупштина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже да у 
шта...{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је за тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у зем 
им, помућеним погледом.</p> <p>— Заиста је ваш положај врло тежак при тако огромном раду.{S} Бе 
љан.</p> <p>Председник пита трећег, шта је његова улога.</p> <p>— Ја имам да нападнем најоштриј 
ли је врло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље било?</p> <p>— Наступила, као што вам кажем рад 
/p> <p>— Куда ће овај оволики свет? шта је сад било?...{S} Сигурно депутација каква? мислио сам 
дан.</p> <p>— И ја чујем..</p> <p>— Шта је учињено?</p> <p>— Ваљда повољно!</p> <p>Док једва је 
н што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је? стадоше многи један другог запит 
 сваки саобраћај прекинут.</p> <p>— Шта је ово? упитам радознало једног господина на улици.</p> 
, па место поздрава одмах:</p> <p>— Шта је са зајмом?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Преговарају?</ 
зе слишавати опозиционаре?</p> <p>— Шта је твоја улога? пита првог.</p> <p>— Моја је улога да и 
м збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пу 
 к.</p> <pb n="11" /> <p>Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кућ 
аник се насмеја и додаде:</p> <p>— Наша је се земља, господине, граничила некад са два мора, а  
што вас прекидам...{S} Не разумем какав је то издатак од пет милиона за увођење штедње.</p> <p> 
ати? </p> <p>— На сваки начин.{S} Такав је посао.</p> <p>— Нама су ваши услови познати, а и вам 
век и тако исто радо се туче.{S} Једног је свештеника ударио штапом по глави у Божјем храму, из 
е министре?</p> <p>— Лањске године, кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја с 
58" /> сложни, дишемо једном душом, кад је питање о нашој милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет  
"51" /> неоспорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању.{S} Те новине нема нигде у све 
рекло још из патријархалног друштва кад је народ збиља имао поред остале невоље још и ту досадн 
S} Ето, на пример, <pb n="52" /> од кад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада 
 <p>— Сасвим тако!</p> <p>— Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе да лечи 
ост овоме срећном лекару.{S} Један град је толико био одушевљен да је чак почео подизати велича 
 <p>— Разуме се да је задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од тада воли своју жену.</p> 
ао што знате, при оваквим приликама ред је да се избере председник, подпредседник и секретари з 
 <p>— Тхе! оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У ћару?</p> <p>— Разуме се!</p 
умем!</p> <p>— Проста ствар...{S} Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи.</p> <p> 
радост и весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на великом општенародном збору решио да 
скања, боље се не да пожелети.{S} Народ је, видим, врло задовољан и срећан.{S} За ово неколико  
броја седам.</p> <pb n="90" /> <p>— Куд је осми? пита председник.</p> <p>Нико се не јавља.</p>  
иновници и пензионари и свештеници, све је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању.{S} На 
и и канцеларије, све се испразнило, све је живо изишло да суделује у том епохалном дочеку велик 
ћ знате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупило племенито осећање и жеља да се нађе 
нију и избавитељу.“ За кратко време све је то урађено, све припремљено, само се очекиваше Месиј 
гровитим говорима.{S} Наравно, кроз све је то било испреплетано оно одушевљено, громогласно: „Ж 
квим глуваћима.“</p> <p>Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувон 
екултурни, тако дивљачни као...{S} Овде је хладно, као да од некуд има промаје.{S} Кажем тим не 
 циљ све депозите из државних каса, где је депонован новац приватних лица да на тај начин помог 
ије?</p> <p>— Јест, дошао!</p> <p>— Где је, камо га! жубори маса и настаде гурање, тискање, про 
{S} По моме дубоком уверењу најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лак 
у књижурину:</p> <p>— Шта мислите, које је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ћ 
о очајном положају.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да плате не примају п 
у Хоријевом није истинита.</p> <p>Докле је то дошло видеће се из овог догађаја.</p> <p>Једног д 
одлуку, патриотску.{S} У осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима 
 ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје др 
тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.</p> <p>— Ми 
 да га посетим, <pb n="45" /> примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.< 
 јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору извести 
ре земља славног и срећног народа, коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његов 
већ се од јуче бави један странац, коме је сад шесет година, а није никад за то време био минис 
 и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику.{S} Уговор је био 
 књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе, др 
ра поштованог друга Т...{S} М... у коме је изнео сву важност и добре стране оваквог закона, про 
 се јаче истицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и 
екару за искрено заузимање.{S} Испод ње је текст:</p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти си откло 
ање омладине.{S} На примеру главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе  
ји је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министра просвете вршила његова ж 
е? рекох.</p> <p>— Морао сам журити, те је, хвала Богу Благовремено откуцан телеграфом цео расп 
итати новој влади долазак на управу, те је због тога отпуштен из државне службе.</p> <p>— Изгле 
исто правилно разумела своју дужност те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изне 
ашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.{S}  
е осуђујемо“ и тако даље.</p> <p>У вече је опет настало весеље у граду, а затим миран, тих и сп 
личавајући тиме свечаност.</p> <p>Увече је било осветљење, и опет музика.{S} Уз запаљене буктињ 
у обавезне за сваког као закон.{S} Јуче је баш један грађанин поднео скупштини молбу, да му се  
<p>Заиста приметим једног странца, који је молио и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{ 
војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову  
 проказаше.</p> <p>— Нека се јави, који је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не уста 
честитам на том генијалном закону, који је постао вашом заслугом, а који је усрећио земљу и суз 
, који је постао вашом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p> <p>—  
ог другог дана.</p> <p>Нема човека који је са службом у просветној струци, а да не пише уџбеник 
о у новој дужности — сем управника који је зуцкао овде, онде, како ће он преко једног свог рођа 
ола и пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорник 
е и индустрије у земљи.</p> <p>— Колики је буџет, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— 
га они уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдији?</p> <p>Радозналост моја по 
во се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде д 
разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме  
но читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја лич 
уџету, приметим. </p> <p>— Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале  
у се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и 
ричу?</p> <pb n="74" /> <p>— Нисам, али је врло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље било?</p>  
оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови љ 
, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљ 
м градске бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду, где су наш 
ви стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је и 
шно.</p> <p>У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о 
ољне односе земаљске.</p> <p>— Драго ми је! рекох изненађен овом неочекиваном високом посетом.< 
 да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Господин Министар, веле, ради по вазд 
рв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку  
тачније вршила.{S} Ето видите, данас ми је министар просвете <pb n="31" /> послао један свој ра 
 17-III исте године СБр.{S} 2., част ми је умолити Вас да проучите акт директора...ске гимназиј 
кле си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> < 
одине мој, што тамо људи гину; али мени је главно да свршим прече ствари, корисније за земљу, н 
} Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор 
иди која је страна победила; а у ствари је то одређено много пре него што је и држана та скупшт 
авним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање него 
њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су деца? упитам.</ 
Немам.</p> <pb n="10" /> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Па још ни један орд 
?</p> <p>— Ни један.</p> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Зар за шесет година 
је никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао н 
д пар?</p> <p>— Млади још, држећи: паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године.</p 
 присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овде добио улогу опозиционара.</p> <p>— Ја нисам, шт 
ди, и коракнуо један корак напред.) Тај је мислим добио орден за грађанску кураж. (И право је.) 
раду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико толико изгледа ист 
па људи истакла своју заставу, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод 
"subSection" /> <p>Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен  
мљено, само се очекиваше Месија.{S} Чак је народ општим јавним гласањем изабрао и име своме изб 
е вазда било таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а 
е, а после сваког говора стари државник је одговарао родољубивим и језгровитим говорима.{S} Нар 
 дана су се јуначки, поносно држали док је трајало и последње паре у државној каси, они су прек 
па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донели за 
адивљује.</p> <pb n="41" /> <p>— То вам је дивно, рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да ово 
уштедила за мираз себи.</p> <p>— То вам је онда најважнија партија у буџету, приметим. </p> <p> 
 сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака — пропагација наше народне идеје у крајевима гд 
адију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!“</p> <p>Улица добила нарочити све 
 да тако срамно паднемо!{S} Положај нам је непрестано уздрман и ми, разуме се, морамо употребља 
кретање родољубивог листа!{S} Војска им је и послушна и храбра: то се доказало у толиким ратови 
зиком.</p> <p>— Јест, то је језик којим је говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та  
азно и свесрдно примити, а том приликом је и шеф у име свију чиновника свога надлештва изговори 
/p> <p>Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је приложио на доб 
ље није дало, да то учини.</p> <p>Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних 
сребрних и златних ствари.</p> <p>Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицит 
на и магацин није изгорео.</p> <p>Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да 
е остарио и што није умро.</p> <p>Један је одликован што се обогатио за непуне пола године, лиф 
е пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне  
 ономе осумњиченом. </p> <p>— Он је, он је! узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као човек који  
чин науком? </p> <p>— О још како!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; а новине гута, шт 
јем храму, из непознатих разлога.{S} Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио чита 
дседник ономе осумњиченом. </p> <p>— Он је, он је! узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као чове 
осланика на једно упражњено место, а он је наш човек и помагаће својски постојеће политичко ста 
хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете...{ 
 њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.{S} То је врло озбиљан и 
ега министар грађевина.</p> <p>— А и он је историк? прекидох га питањем.</p> <p>— Надриисторик. 
>— Довољно...{S} Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, мо 
 стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народн 
уђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.{S} Министар председник иступи 
у и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу Божјом и иск 
вато! рекох.</p> <p>— Место Месије, пао је те године велики град, и упропастио све усеве у земљ 
 Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништ 
већ разних подлистака и романа прочитао је више од двадесет.{S} Њега смо послали да студира гео 
а мање него што треба да буде.{S} Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, али му п 
обио орден за грађанску кураж. (И право је.)</p> <p>Један чича добио је орден што је остарио и  
о је.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподесан,  
ном случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb n="48" /> са министром грађе 
 прилика у земљи народно представништво је морало у првим седницама приступити решавању најхитн 
љено, громогласно: „Живео!“</p> <p>Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође 
му децу, а послове министра правде узео је отправљати министар војни, а дужност министра војног 
ра упроштена.{S} Министар полиције узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира место  
не, кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузим 
правде, али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у иностранство да пр 
ра.{S} Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа 
. (И право је.)</p> <p>Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.</p> <p>Један ј 
свете...{S} Даровит кочијаш!“ одговорио је пандур). <pb n="17" /> Дакле, уђе човек с наочарима  
жали да још није добио класу, а створио је кривице за велеиздају петорици људи који припадају о 
 војни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и ш 
 обори.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је? стадоше многи један другог запиткивати.</p> <p>— <h 
љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита председник.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу ли 
а би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и траже 
 пређе на скупштинску већину.</p> <p>Ко је научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге ни 
адовољан одговором; можете сад ићи, ако је повољи.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони и изиђе. 
ашње политике ствари.{S} На пример, ако је која општина у рукама опозиционара, онда треба употр 
 могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.</p> <p>Сад долази стручно раз 
 ја приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је могуће, јавите господину министру да један странац ж 
 се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? зар 
<pb n="45" /> примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш доб 
иновници кланцали по буџацима.{S} Овако је лакше за нас, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и а 
г мужа.{S} И скупштина, разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наив 
да знате ону стару прастару причу, како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да 
</p> <p>— Е лепо, сад пазите даље: како је он врло богат, то зажели да има деце која ће наследи 
ком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и 
ори о кризи министарској, у некима како је влада већ повољно свршила преговоре о зајму, у неким 
 хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један п 
роза свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао некакав странац од својих шес 
 <p>У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарс 
у, пред очима полиције, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кланцали по бу 
у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите како је.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је спор начин, ко 
ошла влада радила на штету земље и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе бољим 
 n="27" /> хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико ст 
 Преко осамдесет милиона.{S} А ево како је распоређен: </p> <p>За бивше министре, који су сад б 
од свега тога сам запамтио само то како је пре неколико година држао први <pb n="27" /> хотел у 
<milestone unit="subSection" /> <p>Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребн 
> <p>ит.д.</p> <p>(Потпис).</p> <p>Како је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а 
о; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са стране.</p> <p>— Сасвим тако!  
м добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњ 
кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полициј 
есити.</p> <p>— Да, господине мој, тако је.{S} Да ја нисам као министар војни тако урадио, мога 
ада! рекох.</p> <pb n="29" /> <p>— Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје засл 
икнуо је један посланик. </p> <p>— Тако је! одјекну са свију страна.</p> <p>Послови су у скупшт 
тија у буџету, приметим. </p> <p>— Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а 
ћи, па ће долазити и сам.</p> <p>— Тако је, имате право! рекох изненађен овим одговором министр 
 дали народу све слободу.</p> <p>— Тако је.{S} Народ има све слободе, али их не употребљава!{S} 
а, претрпети грдну штету.</p> <p>— Тако је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра  
е, да та госпоја има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p> <p>—  
 постављени и наставници, а већ увелико је започето зидање велике зграде, која је намењена за с 
адити, па све иде лако.</p> <p>— Колико је милиона годишње буџет ваше земље?</p> <p>— Преко оса 
и економи, и има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља.{S} Сваки од покрајинс 
о смо сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи  
 и срећан.{S} За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! рекох.</p> <pb n="29 
, веле, ради по ваздан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да се туче.</p> <p>Причају да  
поштовани господине? </p> <p>— Основано је ново звање управника државних добара, па сам слобода 
е, рекох.</p> <p>— Разуме се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!</p> <milestone unit=" 
 У осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n="58" /> сложни, 
, то нису тако важне ствари, али главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако 
не мисли.{S} Према свему овоме природно је да се то зову слободни избори.</p> <p>Тако изабрани  
с).</p> <p>Такве садржине писмо упућено је и другом референту.</p> <p>После два месеца тек стиж 
pb n="79" /> <p>„Све у природи подлежно је закону поступног развијања и усавршавања.{S} Као год 
 му је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу“ одг 
ује он ништа, господине мој!{S} Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужн 
један.</p> <p>— Шта није требало! добро је оно.{S} Није него шта мислиш?{S} Према таквим животи 
ине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у народу, те  
 Нисам их никад јео.</p> <p>— Штета, то је врло фина риба.{S} Управо специјалитет.{S} Јуче сам  
и на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго, рекох као извињавајући се — сад разумем 
приходи у земљи, господине министре, то је, држим, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није важ 
 никако не могу.</p> <p>— Е, видите, то је најновији закон, који има велике вредности за земљу. 
онели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона.</p 
олеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке земље.{S} Јуче сам у инте 
 сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да 
ационог суда.{S} Узгред буди речено, то је леп обичај.{S} Поставе се људи, који морају мислити  
јим матерњим језиком.</p> <p>— Јест, то је језик којим је говорио и мој отац и његови стари и ј 
и процеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста нека земља!</p> <p>— Како се зове? упитам.</p 
.{S} Влади треба само та формалност, то је тако заведено ваљда по угледу на остале стране земље 
земља.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је и најважнија основа за напредак сваке земље.</p> <p> 
знало.</p> <p>— Зашто не, молим вас? то је већ објављено народу и цео народ припрема весеља и о 
министар с нешто љутње у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и 
штедње отпустио једног служитеља.{S} То је већ уштеда од осам стотина динара годишње.</p> <p>—  
ан милион на дијурне чиновницима.{S} То је таман пет.</p> <p>— То сте дивота удесили!...{S} Дос 
н је изабрат за државног питомца.{S} То је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много 
отребна за наше унутрашње ствари.{S} То је споредна ствар, господине мој, што тамо људи гину; а 
 би све то могло бити без војске?{S} То је бар за данас главни њен задатак.{S} Нека упадају неп 
 да се изберу за државне питомце?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати ј 
она динара...</p> <pb n="42" /> <p>— То је за вашу земљу довољно!</p> <p>— Довољно...{S} Е сад, 
их секретара.</p> <pb n="43" /> <p>— То је онда ужасна администрација? приметим.</p> <p>— Врло  
а би!..{S} Народ као народ!</p> <p>— То је дивно чудо! рекох.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете пра 
ве и запленили многу стоку!</p> <p>— То је страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да ј 
ка буде други опозиционар..</p> <p>— То је свеједно, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз владу 
ега се можемо много надати.</p> <p>— То је млад пар?</p> <p>— Млади још, држећи: паши је шесет, 
, не би никад могао добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је 
ци живео у радости и срећи.</p> <p>— То је истина! рекох постиђен што тако просту ствар нисам м 
! рече министар одушевљено.</p> <p>— То је прекрасно, и такво мудро уређење може се само пожеле 
утња, неки тајни глас вели:</p> <p>— То је земља коју толико тражиш!</p> <p>Наједаред трже ме н 
ки глас са злобним кикотом:</p> <p>— То је твоја отаџбина!...{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Трго 
Сељаци сигурно радо читају?</p> <p>— То је обавезно, као и војна обавеза.{S} Два часа пре подне 
, и мора их бити што више.“</p> <p>— То је повољан закон, рекох.</p> <p>Министар се задовољно о 
ане ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мирном с 
>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени 
 морати измислити какву заверу.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се  
ше земље.“</p> <pb n="46" /> <p>— Па то је, како изгледа, нека историска распра?</p> <p>— Истор 
вог издања више и нема! </p> <p>— Та то је величанствено! узвикнух као одушевљено и узех размат 
и грдну штету.</p> <p>— Тако је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи т 
жен од чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то је већ крупнија ствар.{S} За овакав случај казни се кри 
а, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.</p> <p>Кад изиђем из кола, видим двој 
удућност</hi> целе једне земље.{S} Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у свој 
} Само за последњих десет година донето је петнаест устава, <pb n="34" /> од којих је сваки по  
а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишће 
 онога кмета (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То ј 
њено место за конзула.{S} Ту бисте, што је главно, имали добру плату и добре додатке за репрезе 
е па се и ја почех осећати поносан, што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са то 
д чуда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матер 
зети најнужнији кораци.{S} Сем тога што је послат министар правде да проучава уређење таквих шк 
 /> <p>Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неко 
коме, али ме униформа вишег официра што је господин министар имаше на себи ипак противноме увер 
 видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден.  
ча (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту ње 
 то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико навикао, да чак, и ако  
ан је што није упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељи пет динара.</p> <p>Ко б 
сматрати.</p> <pb n="13" /> <p>Онај што је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му рефери 
то учини.</p> <p>Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и магац 
рео.</p> <p>Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књига врло инт 
 Тако, брате! узвикну шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, дода 
.)</p> <p>Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.</p> <p>Један је одликован ш 
сила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв витешких и славних пра 
ри дана како нису тукли грађане као што је то обичај у тој строго уставној земљи.</p> <p>Ходниц 
бро, остави те твоје лудорије, него што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом у 
твари је то одређено много пре него што је и држана та скупштинска седница.) Некима, који се не 
а огласи за десет година млађу него што је.{S} Једна је опет <pb n="49" /> поднела молбу да нар 
народни идеали да Страдија буде оно што је некад била.{S} Ми на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, 
 сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, али помислим, да то могу бити два далека 
 </p> <p>1.{S} Дубоко сажаљевамо то што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећ 
 само част своју да жртвујемо! узвикнуо је један посланик. </p> <p>— Тако је! одјекну са свију  
а у тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само због свиња чувена та земља? упитам зачуђено.</p 
ого дубље, трезвеније! </p> <p>— Па зар је војска чему год потребнија, него да буде одбрана зем 
n="83" /> о гајењу ждребади, а министар је тражио да место тога уђе чланак пливању.{S} У тим ва 
говор у точ смислу, а господин министар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећањ 
ин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!</p> <p>Публика с 
ворника, да се без икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на збо 
Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо у том куфер 
али су под управом министра правде, јер је министар просвете изјавио како неће да има посла „с  
ци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах пос 
ада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима к 
 да буде.{S} Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубљ 
слуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у 
г доласка Вашег на управу земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једи 
 од кад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи.</p> <p> 
е те ствари као какве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно суд 
д тада воли своју жену.</p> <p>Разговор је текао даље, разговарали смо о многим стварима, али с 
 и узе читати на свом језику.{S} Уговор је био измећу њега и једног шљиварског трговца из унутр 
>— Уговор?</p> <p>— Да!</p> <p>— Уговор је потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре 
? усудих се да упитам.</p> <p>— Код нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да их  
е цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то јединствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко б 
} Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансиских прилика  
мљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли 
вету.</p> <p>(Један тај Просветни Савет је свега и био, а мислио би човек има бар тридесет спор 
ка <pb n="37" /> кроз све улице, а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме свечаност.</p> <p 
 убио по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:</p> <p>— Ја сам назоре и  
их и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши претходници 
 дознам да је народни посланик, и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је мало час 
 отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за сп 
адњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је орден за заслуге 
чудне приче, путних бележака (шта ли му је тај састав строго узев по литерарним облицима не зна 
и тога.{S} Затим у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, а на 
гом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим прво 
а врло великим додатком уз плату, одмах је постављен управник школа за глувонему децу са велико 
bSection" /> <p>Сирота нова влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страдији ни 
операцију жуља.{S} Господин министар их је изволео љубазно и свесрдно примити, а том приликом ј 
 положај и да рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, ј 
но надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник економије и привреде села тога и 
га питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно васпитање омладине.{S} На примеру  
петнаест устава, <pb n="34" /> од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет н 
ковања за врлог странца.</p> <p>Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника ми 
поштованог предговорника.</p> <p>Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда ост 
! гунђају она седморица.</p> <p>— Е баш је оскудица у овој опозицији! узвикну очајно министар п 
и једног старца без ордена!“</p> <p>Још је вазда било таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна меа 
а имамо, дао Бог, странце.{S} Имамо:{S} Јевреје, Грке, Цинцаре (откуд они?!)...{S} А које сте в 
; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали  
норара писцима за уџбенике из привреде, један милион на заснивање библиотека, и један милион на 
лиона динара: пет милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде,  
 језика на главније групе,</p> <p>5.{S} Један део из упоредне филологије.</p> <p>6.{S} Историја 
инистар дознао, не бих добио службу.{S} Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио  
ала захвалност овоме срећном лекару.{S} Један град је толико био одушевљен да је чак почео поди 
това, управо сваки министар свој лист — један или два) да је влада довела до краја преговоре са 
и га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни мук Х 
ија, узеше пандури разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фиј 
и и ствар, мало по мало, дође дотле, да један другог нису могли гледати.{S} Министар, да би сво 
је могуће, јавите господину министру да један странац жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч „с 
е натраг.</p> <p>— Дошао министар? пита један.</p> <p>— И ја чујем..</p> <p>— Шта је учињено?</ 
мо част своју да жртвујемо! узвикнуо је један посланик. </p> <p>— Тако је! одјекну са свију стр 
ебало ипак да буде онако оштро доказује један.</p> <p>— Шта није требало! добро је оно.{S} Није 
ади одобрења.</p> <p>У исти мах јави се један с готовом резолуцијом <pb n="60" /> и замоли збор 
ти ко да говори? упита. </p> <p>Јави се један из првог реда седишта и рече да је рад да се са з 
а места за столом.</p> <p>— Браћо, поче један од сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили 
један милион на заснивање библиотека, и један милион на дијурне чиновницима.{S} То је таман пет 
о по то у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, а министар ј 
>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сад шесет година, а није никад з 
та је то?</p> <p>— Ко је? стадоше многи један другог запиткивати.</p> <p>— <hi>Он!</hi> одговар 
е пријатеље и рођаке.{S} Таман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донес 
p>— Па још ни један орден?!</p> <p>— Ни један.</p> <p>Повикаше гласови кроз масу као оно на ваш 
> <p>— Немам, тако ми Бога!</p> <p>— Ни један?</p> <p>— Ни један.</p> <p>— Колико ти је година? 
ивео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни један немам, тако ми свега на свету! узех се клети.</p> 
ми Бога!</p> <p>— Ни један?</p> <p>— Ни један.</p> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p 
 Шесет.</p> <p>— Зар за шесет година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, где л 
 законску која гласи: „Народни језик ни један грађанин не сме кварити нити извртати ред речи у  
а други језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала потреба за зн 
/p> <pb n="95" /> <p>— За сад немамо ни један!</p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} Он то приме 
кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из  
</p> <p>— Одакле си?...{S} Зар немаш ни један орден?...</p> <p>— Немам.</p> <pb n="10" /> <p>—  
ина?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Па још ни један орден?!</p> <p>— Ни један.</p> <p>Повикаше гласов 
о статуа.{S} Министар председник иступи један корак још напред, и отпоче:</p> <p>— Врли странче 
нтама.{S} Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да  
е.{S} Кад виде да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући своје не 
а ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца.“</p> <p>Свет се мало распитивао о Хор 
тре зној с чела.</p> <p>Стоји само онај један. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад остали? ви 
раже очима свог осмог друга, док се тек један присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овде до 
 министар просвете <pb n="31" /> послао један свој распис, да га и ја потпомогнем и наредим сви 
ло даље сто за секретаре клуба.{S} Прво један секретар прозове све редом, а затим се почиње озб 
се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је то?</p>  
ад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један другог, да би се наредба сваког члана владе најта 
 поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.</p>  
које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са великим бројем чиновника) преписку 
во ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак напред.) Тај је мислим добио орден за грађа 
 час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час по два три заједно.{S} Скупштина  
исали сте, дакле, уговор? викнуше сви у један глас, одушевљено.</p> <p>— Ево га! рече странац и 
дног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.{S} Мало по 
 који имају један језик, али и не знају један за другог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и  
 на широко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа неку богату лиферацију, где се 
зне за сваког као закон.{S} Јуче је баш један грађанин поднео скупштини молбу, да му се дан рођ 
 <p>„Главном Просветном Савету.</p> <p>(Један тај Просветни Савет је свега и био, а мислио би ч 
а грађанску кураж. (И право је.)</p> <p>Један чича добио је орден што је остарио и што није умр 
лога.</p> <p>Посматрао сам акта.</p> <p>Један директор, на пример, пише: „Господину Министру Пр 
лугама због којих су одликовани.</p> <p>Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретк 
одољубље није дало, да то учини.</p> <p>Један је одликован што је месец дана био чувар неких др 
 жито и још вазда других ствари.</p> <p>Један богати наследник одликован је што није упропастио 
олико сребрних и златних ствари.</p> <p>Један је опет одликован што се после учињеног великог д 
магацина и магацин није изгорео.</p> <p>Један је опет одликован што је први приметио и констато 
 што је остарио и што није умро.</p> <p>Један је одликован што се обогатио за непуне пола годин 
ред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда, шта св 
тих.</p> <p>— Морамо се, господине, већ једаред почети старати о благостању народном.{S} Момак  
ао да га пусте, јер има журна посла.{S} Једва човек говори, стење управо, притиснут и згњечен р 
и једну собу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудн 
 објаснише с осмим опозиционаром, те га једва приволеше, она седморица седоше:</p> <p>— Е сад у 
арасте тако велики акт да га човек може једва на леђима понети.</p> <p>Сви чиновници у министар 
а, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју за 
 У том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година он умре.{S} Он ми много причаше о св 
ашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа нек 
> <p>— Срамота!</p> <p>Ја се застидех и једва промуцам:</p> <p>— Извините, нисам имао намеру да 
ено?</p> <p>— Ваљда повољно!</p> <p>Док једва једном објавише владини листови (влада увек има п 
, лента, и каквих не одликовања.</p> <p>Једва сам могао корачати кроз ту масу славних људи што  
ут и заинтересован том реткошћу.</p> <p>Једва сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим р 
>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Нема шта да једе!</p> <p>— А ти?</p> <p>— Потпуно сам задовољан.</p 
лада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа: издајн 
рдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и  
а штету земље и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари 
м глуваћима.“</p> <p>Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему 
 осталих крајева Страдије.{S} Ни једног јединог места нема где не бејаше донета оштра резолуциј 
људи: човек од шесет година без иједног јединог ордена!</p> <p>Гушање, граја, врева, тискање св 
ужбу, нити икад примао плату.{S} Заиста јединствен случај у свету.{S} Како смо сазнали, то чудо 
 заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то јединствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био мин 
} Не знајући шта даље да предузме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, ре 
и за десет година млађу него што је.{S} Једна је опет <pb n="49" /> поднела молбу да народно пр 
 уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина министр 
г дана изишао сам на станицу, где стаје једна страна лађа.</p> <p>Приспе лађа и почеше излазити 
да било таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на в 
су закони, управо рећи, класични.{S} Ни једна земља, верујте, не троши на подизање привреде кол 
а.{S} Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи разлика је само у именима и 
 а, а почиње са к.</p> <pb n="11" /> <p>Једна куварица је одликована што је за пет година служб 
е, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! додаде министар на завршетку.</p> <p>— Има 
дућност, срећна <hi>будућност</hi> целе једне земље.{S} Зато је, дакле, министар председник, зн 
а је само у именима и потписима.{S} Ево једне:</p> <p>„Председнику министарског савета Господин 
 и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри иду 
а глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама са сабљама о б 
 из нижих школа, и младића из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају на глас сваки свој пре 
љати свет.{S} Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око 
адника, трговаца, лекара, преписача.{S} Једним словом нико није изостао.{S} Све су резолуције у 
ма њему.</p> <p>Затим сам разговарао са једним богатим трговцем који ми причаше много из своје  
кад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ни јед 
ицином разговарао, а између осталих и с једним униформисаним чиновником, који ми се пожали да ј 
 дужег времена.</p> <p>Разговарао сам с једним добрим чиновником <pb n="98" /> о једном његовом 
а, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостионицу 
ити путници.{S} Ја се нешто заговорио с једним познаником, док од једном маса света се пови ка  
људима.</p> <p>Прво ступих у разговор с једним отменим младим господином, и он ми рече да је до 
ти такав и такав скупоцени поклон.{S} У једним новинама стоји: </p> <p>„Сазнали смо да и град К 
тима.{S} Једнима се повере већи говори, једнима мањи, почетницима још мањи, некима се одреди да 
уме се, према њиховим способностима.{S} Једнима се повере већи говори, једнима мањи, почетницим 
н су већ све новине писале о мени.{S} У једнима беше белешка: </p> <pb n="20" /> <p> <hi>Чудо о 
 и исприча ми како Анути, <pb n="57" /> једно ратоборно племе, упада с југа у њихову земљу и чи 
 ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— Чу 
а права да се кандидује за посланика на једно упражњено место, а он је наш човек и помагаће сво 
и, то су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и цел 
 да се доласком сваке владе понавља све једно те једно.{S} Свака нова влада буде на исти начин  
 Има, хвала Богу, има их доста; али све једно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније: 
ласком сваке владе понавља све једно те једно.{S} Свака нова влада буде на исти начин поздравље 
о свршила преговоре о зајму, у некима и једно и друго, а владини листови пишу како никад земља  
</p> <p>Према њему на другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на памет  
ликим ратовима: и нашто онда не извести једно одељење на границу и спречити опасност од тих ану 
, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу.{S}  
>Мене то још више збуни.</p> <p>— Имамо једно упражњено место за конзула.{S} Ту бисте, што је г 
е попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно његово одликовање запамтио, а већ све изређати би 
лим, да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик,  
и да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дана, потукао са поглаваром цркве.{S} И поглавар 
асит човек и тако исто радо се туче.{S} Једног је свештеника ударио штапом по глави у Божјем хр 
 и не одговори.{S} Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једног  
 којим сам се познао приликом покретања једног патриотског листа (а већ у тој земљи да се не чу 
илно полагање наде у <pb n="104" /> тог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху  
раво специјалитет.{S} Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада, ванредно добра ствар. 
 кроз све слојеве друштва, да већ после једног, два часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, 
 језику.{S} Уговор је био измећу њега и једног шљиварског трговца из унутрашњости Страдије, где 
а прва!</p> <p>— Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!“</p> <p>Још је вазда било так 
ести из осталих крајева Страдије.{S} Ни једног јединог места нема где не бејаше донета оштра ре 
лоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упитам једног посланика: </p> <p>— Ви имате много морских ратн 
Ово ме јако изненади, те нарочито нађем једног од посланика и поведем с њим разговор:</p> <p>—  
 да приђе ближе.</p> <p>Заиста приметим једног странца, који је молио и запомагао да га пусте,  
{S} Јуче сам у интересу штедње отпустио једног служитеља.{S} То је већ уштеда од осам стотина д 
 је зуцкао овде, онде, како ће он преко једног свог рођака министра издејствовати да се у тај з 
.</p> <p>— Шта је ово? упитам радознало једног господина на улици.</p> <p>— Свечаност.{S} Зар н 
напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о вр 
 име пет стотина потписа</p> <p>(потпис једног трговца.)</p> <p>Или изјаве, обично оваке:</p> < 
струке.</p> <p>Зађосмо у пространу салу једног хотела у којој већ беху спремљена седишта и сто  
ошло видеће се из овог догађаја.</p> <p>Једног дана изишао сам на станицу, где стаје једна стра 
!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S} Ни једнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће  
ћених суседа.“</p> <p>Ова резолуција би једногласно примљена у начелу, али при бурној дебати у  
а учине измене.</p> <p>Предлог се прими једногласно и усвојише предложене измене у законима, је 
слога!{S} Али ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску.{S} У осталом и боље је ш 
Такви и слични случајеви нису ретки.{S} Једној госпођи скупштина је уважила молбу такве исте пр 
ично унутра.</p> <p>Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени 
ате ону стару прастару причу, како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће с 
до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у једној цивилизованој и паметној земљи и могло друго учи 
<pb n="1" /> <head>СТРАДИЈА</head> <p>У једној старој књизи читао сам чудну причу, а враг би га 
p> <p>— Ваљда повољно!</p> <p>Док једва једном објавише владини листови (влада увек има по неко 
то, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве  
аса са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.{S} Свака од тих великих група људ 
светина.</p> <p>Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом.</p> <p> 
у изговорити сви војници и старешине од једном: али ће се изговарати побожним скрушеним гласом. 
о заговорио с једним познаником, док од једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у ма 
ни неколико корака, <pb n="9" /> док од једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, поче с 
вају из онога што су научили.{S} Док од једном угледах међу децом неколико старих људи где тако 
нешто из неких хартија.{S} Приђем ближе једном старцу у народном <pb n="88" /> оделу, послушам, 
м стварима, али се господин министар ни једном речју не дотаче питања финансиских.</p> <p>Напос 
"64" /> пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље?</p> <p>— Убијају, то јесте; ал 
иво патриотском тенденцијом, и у таквом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, на чак и зај 
да довела до краја преговоре са страном једном групом и да су резултати врло повољни.</p> <p>„С 
едним добрим чиновником <pb n="98" /> о једном његовом другу, који не хтеде честитати новој вла 
дим са господином министром грађевина о једном врло важном питању.{S} Од јутрос сам пуна три ча 
p>Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду, где су наши пролили силну крв, а  
 и мислима <pb n="58" /> сложни, дишемо једном душом, кад је питање о нашој милој отаџбини.</p> 
ују нови избори, а то значи бар месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у оваквом случају: постав 
p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год 
о није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати о  
ко није изостао.{S} Све су резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дуб 
су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на 
а деца по улици...{S} Питам ја тебе још једном, како си тако могао проћи улицом, и изазвати нер 
 ми на брзу руку метуше две три звезде, једну ленту; три четири ордена обесише ми о врат, некол 
 живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати?{S} Наша земља стра 
паћене отаџбине.“ Гостионичар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао д 
ом одликован, па чак никад није имао ни једну државну службу, нити икад примао плату.{S} Заиста 
 оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу:</p> <p>— Господо, посланици, прили 
и, некима се одреди да изговоре само по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ретко 
ари државник је одговарао родољубивим и језгровитим говорима.{S} Наравно, кроз све је то било и 
 матерњим језиком.</p> <p>— Јест, то је језик којим је говорио и мој отац и његови стари и ја,  
рганизма човечијег тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, животињских гласова  
> <p>— Па, на нашем језику.{S} Ја други језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није  
абављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класи 
и одредбу законску која гласи: „Народни језик ни један грађанин не сме кварити нити извртати ре 
 поносан, што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.< 
им даном све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико дале 
другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, али помислим, да то могу бити два далека народа, 
орекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.{S} Мало по мало  
 језику у опште.</p> <p> <hi>II.{S} Наш језик и закони његова развијања.</hi> </p> <p>1.{S} Ста 
не језике.</p> <p>б.{S} Дијалекти нашег језика.</p> <pb n="80" /> <p> <hi>III.{S} Директоров ак 
 њему према особинама старог страдиског језика у старим повељама...“</p> <!-- ovde --> <p>И так 
ику.</p> <p>4.{S} Дијалекти заједничког језика у старој постојбини развијају се у засебне језик 
 ни указивала потреба за знањем страног језика.{S} Нарочито на овом положају, то ми није потреб 
о и историја акта.</p> <p>2.{S} Особине језика у и њему према особинама старог страдиског језик 
 корени (Санскрит).</p> <p>4.{S} Цепање језика на главније групе,</p> <p>5.{S} Један део из упо 
ом од неколико табака: „Паралела између језика и стила у акту директорову и стила у Омировој <t 
ичке особине и разлике сродних братских језика нашем језику.</p> <p>4.{S} Дијалекти заједничког 
ао висину савршенства данашњих модерних језика.</p> <p>„Да бисмо ствар што боље и прегледније и 
постанак.</p> <p>2.{S} Порекло данашњих језика.</p> <p>3.{S} Заједнички корени (Санскрит).</p>  
тарој постојбини развијају се у засебне језике.</p> <p>б.{S} Дијалекти нашег језика.</p> <pb n= 
 после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати.{S} Свака читаоница има Омира, Та 
изабраше тројицу, који су добро владали језиком, да саставе резолуцију у поменутом смислу и да  
а мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.</p> <p>— Јест, то је језик којим је говорио и  
најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки, с предлозима и  
и разлике сродних братских језика нашем језику.</p> <p>4.{S} Дијалекти заједничког језика у ста 
е читате? упитам.</p> <p>— Па, на нашем језику.{S} Ја други језик не волим, и нисам хтео ни јед 
рио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на понос земље и н 
 на коме је уговор и узе читати на свом језику.{S} Уговор је био измећу њега и једног шљиварско 
же да су добри приходи.</p> <p>— На ком језику највише читате? упитам.</p> <p>— Па, на нашем је 
лологије.</p> <p>6.{S} Историја науке о језику. </p> <p>7.{S} Развијање науке о језику у опште. 
језику. </p> <p>7.{S} Развијање науке о језику у опште.</p> <p> <hi>II.{S} Наш језик и закони њ 
тојбина (историја).</p> <p>2.{S} Сродни језици.</p> <p>3.{S} Заједничке особине и разлике сродн 
ље, и три пута громогласно узвикнути уз јек труба и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анути 
Ја не могу да играм улогу опозиционара! јекну онај грешник очајно.</p> <p>— Како не можеш? пита 
лавно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико нас 
ло радо читала криминалне романе и радо јела сладолед с чоколадом.</p> <milestone unit="subSect 
звесног ћутања.</p> <p>— Нисам их никад јео.</p> <p>— Штета, то је врло фина риба.{S} Управо сп 
сподин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!</p> <p>Публи 
ој постојбини.{S} Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасја 
о већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном пр 
историја ће забележити златним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном ж 
 усвојише предложене измене у законима, јер су закони без тих измена и допуна сметали неколицин 
г говорника, да се без икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на 
{S} Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо у том к 
ко <pb n="24" /> крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> <p>— На ком језику 
стајали су под управом министра правде, јер је министар просвете изјавио како неће да има посла 
ти да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине.{S} Кад се све т 
 шкандали врше ту, пред очима полиције, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновниц 
аланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах 
S} Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писци 
ма, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдији постоји већ о 
пренеражен од чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то је већ крупнија ствар.{S} За овакав случај казни 
реба да буде.{S} Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, али му племенитост и родо 
 који је молио и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{S} Једва човек говори, стење управ 
е заслуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, 
ко још и за вазда других пречих ствари, јер има доста ствари, које су прече од Страдије.</p> <p 
а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и они без сваке сумње, по утврђеном нашем српско 
Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним пр 
а.{S} Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним, ак 
 штампе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај каби 
мају.{S} Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме настав 
ца.</p> <p>Тај завод, управо чиновници, јер завода није ни било, стајали су под управом министр 
здравим с господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, коју ниса 
. — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гла 
же извести? упитам.</p> <p>— Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљским! одгово 
н о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона.</p> <p>— Допире ли С 
истре? посетим га на започети разговор, јер ме није много интересовао ни његов паша, ни његова  
дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту  
, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије.{S} Г 
У противном случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb n="48" /> са министр 
ари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наста 
 због доласка Вашег на управу земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима  
} А што му то треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има права да се кандидује за посланика на  
оказали да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.</p> <p> 
во да проучава школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији  
а, али то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.{S} Јед 
грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџбине. „С полови 
но од града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мирном савешћу полагат 
и буџет.{S} Али, није лако за министре; јер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро г 
дају од туђинског <pb n="70" /> зулума? јер тај исти крај, господине министре, шаље у војску св 
на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од  
и за женску децу ће се држава постарати јер ће им се спремити мираз о државном трошку, па ће се 
 он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, кр 
кнуше му ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету 
ша, ни његова свастика. </p> <p>— Јест, јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор на спор 
?</p> <p>— Па, како да вам кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буд 
гов паша, ни његова свастика. </p> <p>— Јест, јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор н 
лушам да сте донели закон о...</p> <p>— Јест, прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу фл 
писане мојим матерњим језиком.</p> <p>— Јест, то је језик којим је говорио и мој отац и његови  
гледа ме и процеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста нека земља!</p> <p>— Како се зове? у 
> одговарају.</p> <p>— Хорије?</p> <p>— Јест, дошао!</p> <p>— Где је, камо га! жубори маса и на 
 војску, и остало чиновништво?</p> <p>— Јест, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесе 
 Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.</p> <p>Сад долази с 
ља, те ја уграбим реч. </p> <p>— То све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размере?</ 
 крају ваше земље?</p> <p>— Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљ 
или ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, реке ми 
 председник.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу ли сви ту? пита председник секретара.</p> <p>— Сви 
а одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ј 
е хитне послове, а потребно јој било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти 
} Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се  
ла неке своје хитне послове, а потребно јој било да јој народ преко посланика изјави пуно повер 
/p> <p>Нова Електрична Штампарија Петра Јоцковића.</p> <p>1902.</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР.</p> </div> 
ли све једно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било кад не бис 
S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном.{S} До душ 
 како да вам кажем, и сам <pb n="18" /> још не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем прич 
ено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За тим овластише управу да 
исаним чиновником, који ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице за велеиздај 
познат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још држим да сањам.</p> <p>— Потписали сте, дакле, угов 
 већи говори, једнима мањи, почетницима још мањи, некима се одреди да изговоре само по једну ре 
 је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Па још ни један орден?!</p> <p>— Ни један.</p> <p>Повикаше 
 мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још једном, како си тако могао проћи улицом, и изазвати 
срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности.</p> <p>Свет се окупи пред домом в 
уда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим 
је народ збиља имао поред остале невоље још и ту досадну дужност, да мисли и брине кога ће изаб 
{S} Како да вам кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једн 
м шта о томе вели министар војни, те се још истог дана упутим њему.</p> <p>Министар војни, мали 
и стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n="100" /> само част с 
> <p>— Какве параде?</p> <p>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у зе 
/p> <p>— Уговор је потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада  
о прикачише на капут, а сем тога метуше још дваестак разних медаља и споменица.</p> <p>— Тако,  
а године, лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари.</p> <p>Један богати наследник  
ли при бурној дебати у појединостима би још усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и  
 <!-- ovde --> <p>И тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово доб 
/p> <p>— То је млад пар?</p> <p>— Млади још, држећи: паши је шесет, а мојој сваји око педесет и 
здане стране да тај чудни човек, долази још и важном политичком мисијом.“</p> <p>Владин лист оп 
први.</p> <p>— Какав такт према њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако ваљаним  
ме беше речи, тог истог дана произвести још осамдесет генерала.</p> <p>— А колико их имате сада 
тичке погрешке, има неоцењиве вредности још и са финансијског и политичког гледишта.{S} Размисл 
јем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задов 
 Министар председник иступи један корак још напред, и отпоче:</p> <p>— Врли странче, твој долаз 
 је дивно, рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p> <p>— Та то ј 
репим да ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погл 
бави на сваки начин науком? </p> <p>— О још како!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; а 
су дате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово:</p> <p>„Сваки грађанин земље Страдије мора б 
 њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда других пречих ствари, јер има доста ства 
ика, <pb n="86" /> и води своје порекло још из патријархалног друштва кад је народ збиља имао п 
њу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца.“</p> 
дмах протумачити.</p> <p>После тога смо још прилично говорили о разним стварима, а између остал 
овно наступи? </p> <p>— Ми о томе нисмо још ништа темељније размишљали, али није искључена могу 
p> <p>— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема ника 
иши чиновник одушевљено.</p> <p>Мене то још више збуни.</p> <p>— Имамо једно упражњено место за 
ао проћи улицом, и изазвати нереде и то још на ненадлежном месту?</p> <p>— Ја сам исправан.</p> 
а, ванредно добра ствар...</p> <p>Пошто још неко време поразговарасмо тако о важним стварима, и 
слушно, са чуђењем распитују: „Шта? зар још нема никакве завере?“ само ако се задржи неколико д 
сте знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.</p> <p>— Страдија! до 
{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? заврши питањем, обратив се мени.</p> < 
рода да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше лаг 
} Приђем радознало ближе, мислећи да ћу још ту <pb n="8" /> прочитати имена славних јунака о ко 
арна.</p> <p>— Е сад тек разумем! рекох још више изненађен и збуњен одговором.</p> <milestone u 
лужбу, и то одмах добар положај.</p> <p>Још сам с неколицином разговарао, а између осталих и с  
вљаји једног старца без ордена!“</p> <p>Још је вазда било таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна 
с, искашља се и прочита наслов:</p> <p>„Још две три речи поводом питања:{S} Докле се на југ у с 
три речи поводом питања:{S} Докле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.“</p> < 
есем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе 
="57" /> једно ратоборно племе, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас 
м затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по наглим селима Анути из сусед 
а професора поводом немилих догађаја на југу Страдије, резолуција омладине, резолуција учитеља, 
урадио, могао би који од команданата на југу земље употребити војску да оружјем притекне у помо 
на земље, одбрана оних породица тамо на југу, које страдају од туђинског <pb n="70" /> зулума?  
због ових последњих немилих догађаја па југу наше миле земље.</p> <p>— Ако они продуже своје уп 
ивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је неп 
е на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећ 
у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници св 
и се свакодневно на жалост одигравају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања А 
ту <pb n="8" /> прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше.{S} Кад тамо — какво из 
 18, 5, књ.{S} III.{S} Види пример: „На јунаку рана седамнаест“).</p> <p>„Према овоме налазимо  
ојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу, помислим, 
ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима <pb n="3" /> којима кипт 
уке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком друго 
скрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали док је трајало и последње паре  
ом и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.</p> <p>Кола се зауставише пред  
 и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, да старе и  
нског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, да старе и слабије изгазе 
кох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме т 
ла је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију. </p> <p>Министар ме одм 
неће ваљати ништа... <pb n="65" /> Цело јутро сам спремао распис свима командама.{S} Ево баш ћу 
вина о једном врло важном питању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе радио.{S} Држим да ја  
 интересе земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра председника да је 
је основа за благостање сваке земље.{S} Јуче сам у интересу штедње отпустио једног служитеља.{S 
оје су обавезне за сваког као закон.{S} Јуче је баш један грађанин поднео скупштини молбу, да м 
о фина риба.{S} Управо специјалитет.{S} Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада, ван 
пштења:</p> <p>„Чиновници.... надлештва јуче у четири часа по подне са својим шефом на челу бил 
 нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од ост 
човека</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сад шесет година, а ни 
ко ћете то ви исти посланици кад сте до јуче помагали прошлу владу?</p> <p>— Не мења ствар.</p> 
"105" /> <p>Сутра дан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита.</p> < 
но граматички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочитам једанпут, дв 
 интересантно свршује на а, а почиње са к.</p> <pb n="11" /> <p>Једна куварица је одликована шт 
ником, док од једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не 
нац“, учтиво поклони, и уђе у министров кабинет.</p> <p>Наједаред се отворише двокрилна врата и 
 капитал.</p> <p>— У том, вели он, паде кабинет.</p> <p>— Па сте опет страдали? </p> <p>— Не, п 
"subSection" /> <p>Сутрадан чујем да је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама и механама и 
м с њим разговор:</p> <p>— Без сумње ће кабинет пасти, пошто остаје иста скупштина? — упитам.</ 
већ што дуже одржати кабинет.{S} Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек две три недеље, п 
радила на штету земље и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе бољим путем и да 
вно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет.{S} Прошли кабинет се држао месец дана, а ми те 
огу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није  
ајучтивије поздравим и изађем из његова кабинета. </p> <p>И заиста о томе жуљу министра финанси 
 и наша војска; али ми чланови данашњег кабинета гледамо на ствар много дубље, трезвеније! </p> 
, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радила на ш 
ла одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно пребродише све препоне и задовољ 
акође да посетим све министре у њиховим кабинетима.</p> <p>Прво одем министру иностраних односа 
еститке исте од истих људи сваком новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти људи.</p> < 
и ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална температура од шеснаест и по степе 
о кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један другог, да би се наредба сваког 
немогућно.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше пандури разгонити 
акључује зајам под неповољним условима, кад су финансијске прилике у земљи и иначе тешке.</p> < 
 динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добре лиферације 
 то употребити, одређују се неме улоге, кад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо п 
ријан са подваљком испод округле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>—  
одине министре?</p> <p>— Лањске године, кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али  
и о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливањ 
зређати било би немогућно.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше п 
 n="58" /> сложни, дишемо једном душом, кад је питање о нашој милој отаџбини.</p> <p>И заиста с 
b n="51" /> неоспорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању.{S} Те новине нема нигде у 
ку, управо у најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне п 
.{S} Пођи синко, пољуби ту свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су  
>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и да се што 
ко мање, ко више, претрпан орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напомен 
 од тога зависи добро наше отаџбине.{S} Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико че 
 чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остали сви заузети један с другим у свој 
них јунака о којима ми отац причаше.{S} Кад тамо — какво изненађење!{S} На мермеру урезане речи 
Сутра дан сам морао променити хотел.{S} Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, <pb n="22 
е, кад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо поделе улоге, онда посланици иду кући  
} И ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посланици, пре него што се почне рад, мор 
и као лек.</p> <p>Старац диже главу.{S} Кад дете изговори целу лекцију, запита га:</p> <pb n="8 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Кад сам изашао на улицу, опет улица препуна силна света 
ком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препричам и другима.{S} Да 
мљакињом.{S} У том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година он умре.{S} Он ми много  
рајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика <pb n="37" /> кроз св 
 Учи, сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!</p> <p>Никако нисам могао 
дућности миле им и напаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гоз 
идоше говорника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник продужи:</p> <p> 
е порекло још из патријархалног друштва кад је народ збиља имао поред остале невоље још и ту до 
о се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природности те се, као по свршеном гла 
гао схватити.</p> <p>Министар финансија кад одох да га посетим, <pb n="45" /> примио ме је одма 
им људима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти о 
ционалном обделавању земље.</p> <p>— Па кад онда раде у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите како ј 
ја.{S} Ето, на пример, <pb n="52" /> од кад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хи 
подине мој!{S} Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла сев 
 опет ће министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, 
е учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један другог,  
а и држе се родољубиве здравице.{S} Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа ми 
— То вам је дивно, рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p> <p>— 
нам, али како ћете то ви исти посланици кад сте до јуче помагали прошлу владу?</p> <p>— Не мења 
ју редовну молитву.{S} Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитви има мно 
па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине; и деца на сис 
а седницу.{S} Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге.< 
е бити јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би се опет ж 
— Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо 
вим сад примећаваше душевни мир као оно кад човек осети задовољство <pb n="61" /> после извршен 
никад могао добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то једи 
ли то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.{S} Један м 
сподине министре, да је то већ опасност кад они убијају људе и <pb n="64" /> пљачкају свакоднев 
а од свију осталих.{S} Чиновници немају кад од акта да дигну главе по вазда.</p> <p>После малог 
аше гласови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују:</p> <p>— Чујте људи: човек  
тру иностраних односа.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам обишао све министре наумим да обиђем и Народну  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам узео размишљати о овом последњем догађају необи 
 главнога града земље Страдије. </p> <p>Кад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри  
е закон о уређењу морске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упитам једног посланика: </p> <p>— В 
владавина, а у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка  
тра.</p> <p>То је наша Полиција.</p> <p>Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред сами 
 колико толико изгледа истинска.</p> <p>Кад се све то срећно сврши, и отклони се најтежа препон 
изабран онај кога полиција хоће.</p> <p>Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и 
у мене, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре д 
вам кажем, само ради форме колико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа пар 
радо чита романе; а новине гута, што се каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ разних подлистак 
> примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш добро те сте до 
днем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>Министар протегљас 
хладно, као да од некуд има промаје.{S} Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура 
 то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан, и да 
о онда скупштина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже да у нашој зем 
обро, на сваки начин...{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљ 
да народ бира?</p> <p>— Па, како да вам кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је по уставу; а 
одине министре?</p> <p>— Е, како да вам кажем?...{S} Добро, добро, на сваки начин...{S} Право д 
 не употребљава!{S} Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове слободоумне законе, који т 
ти?</p> <p>— Па, ја управо, како да вам кажем, и сам <pb n="18" /> још не знам!.. рекох застиђе 
 то баш и није важно!...{S} Како да вам кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S} Читао 
ан на оваквом дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је  
 жене.{S} Његова жена онда, као што вам кажем, поднесе скупштини молбу, и скупштина повољно реш 
е било?</p> <p>— Наступила, као што вам кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, с 
аде моје колеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке земље.{S} Јуче  
риметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не разумете?...{S} Врло проста ст 
/p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече,  
дивно, рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p> <p>— Та то је ве 
у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одгово 
 те твоје лудорије, него што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела д 
де тамо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, је 
дбе законске.</p> <p>— Па зар се за ово кажњава? упитам пренеражен од чуда.</p> <p>— Разуме се, 
дине!{S} Тај закон којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава речи и прав 
а.{S} После дугог ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има у тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је са 
ике вредности за земљу.{S} Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља 
е такви издајници ове напаћене отаџбине казне, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...< 
већ крупнија ствар.{S} За овакав случај казни се кривац — ако се његова погрешка докаже сведоци 
у тако онаказили, и да строго по закону казните сваког оног који би било ову или другу коју реч 
 на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити. </p> <p>Г. Шеф, дебео неки човек, проседих брк 
, није тактично! опет ће први.</p> <p>— Какав такт према њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда  
кључена могућност да баш заиста наступи какав срећан случај.{S} Ви можда знате ону стару праста 
 и изгрувају.</p> <p>Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом:</p> <p> 
стре, што вас прекидам...{S} Не разумем какав је то издатак од пет милиона за увођење штедње.</ 
ној скупштини.{S} Председник клуба, као какав драматург, има дужност да то <pb n="87" /> дело п 
у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је орден з 
а ког врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдији?</p> <p>Радозналос 
ди! рече председник задовољан.</p> <p>— Каква је твоја улога? пита другог.</p> <p>— Ја имам да  
а је сад било?...{S} Сигурно депутација каква? мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небро 
p> <p>— Лепо, приметим, али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и 
одговор, те га наново запитам:</p> <p>— Какве будалаштине?</p> <p>— Свакојаке, одговори онај с  
иво питање.</p> <p>— А параде?</p> <p>— Какве параде?</p> <p>— Та зар се још и то може питати?  
менитог човека.{S} Понеше те ствари као какве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био светиња, ј 
ом пољу“ одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш к 
емена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим сте односима са суседним земљама, ако смем питат 
дена за разне заслуге, звезда, лента, и каквих не одликовања.</p> <p>Једва сам могао корачати к 
о којима ми отац причаше.{S} Кад тамо — какво изненађење!{S} На мермеру урезане речи:</p> <p>„Д 
а, а онако ми збунио цео град, упао као какво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је дан 
о ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија.{S} Овакве немогућности и скроз неверов 
> док од једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.{S 
кну он забезекнут од чуда...{S} Онда на каквом високом положају, са неколико плата.</p> <p>— Ни 
ном раду.{S} Без сумње сте размишљали о каквом важном финансијском питању? приметим. </p> <p>—  
ећаше мирис измирне и тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих 
ти привреду у земљи.</p> <p>— О, не!{S} Какву привреду!{S} Привреда је усавршена добрим законим 
ам ствари рђаво стоје, морати измислити какву заверу.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И ш 
нике за школе; а сем тога сваки спремио какву корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру 
а поводом „последњих немилих догађаја“, како су то Страђани назвали. </p> <p>А већ по себи се р 
 од дуга пута и да потом потражим рада, како бих од те зараде могао даље продужити пут и тражит 
на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.</p> <p>— Тако је;  
очиту пажњу на температуру у касарнама, како би био задовољен тај најбитнији услов за развијање 
>— Па то ваљда народ бира?</p> <p>— Па, како да вам кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је  
ога.{S} Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се 
питати, господине министре?</p> <p>— Е, како да вам кажем?...{S} Добро, добро, на сваки начин.. 
ем управника који је зуцкао овде, онде, како ће он преко једног свог рођака министра издејствов 
n="45" /> примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш добро т 
емље.“</p> <pb n="46" /> <p>— Па то је, како изгледа, нека историска распра?</p> <p>— Историска 
огатог мужа.{S} И скупштина, разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену 
удалаштина тући се са Анутима.{S} Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није  
в странац од својих шесет година, који, како ти зврндови <pb n="21" /> веле, није никад био ни  
о улици...{S} Питам ја тебе још једном, како си тако могао проћи улицом, и изазвати нереде и то 
боде, али их не употребљава!{S} Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове слободоумне за 
ко смем питати?</p> <p>— Па, ја управо, како да вам кажем, и сам <pb n="18" /> још не знам!.. р 
о, о граници наше земље утврдило онако, како то износи мој колега министар грађевина.</p> <p>—  
ог дана, чинимо свечаности, а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити какву зав 
} Ту се посланици припремају и вежбају, како ће што боље одиграти своју улогу.</p> <p>Све то из 
е, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p> <pb n="54" /> <p>А колики су 
и можда знате ону стару прастару причу, како је у једној земљи власт објавила незадовољном наро 
умем.</p> <p>— Е лепо, сад пазите даље: како је он врло богат, то зажели да има деце која ће на 
p> <p>— Тхе, то баш и није важно!...{S} Како да вам кажем? управо не зна се још колики су прихо 
и сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно изврши 
ле рђаве финансиске прилике у земљи.{S} Како та ствар, као врло важна и значајна није могла трп 
S} Заиста јединствен случај у свету.{S} Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу 
к не беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не разумете?...{S} Врло проста ствар.{S} Тај богат 
Јест, то је заиста нека земља!</p> <p>— Како се зове? упитам.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да  
дина раније него што се родио.</p> <p>— Како то може? узвикнух и нехотице од чуда.</p> <p>— Мож 
<p>— Сме, али би мени шкодило.</p> <p>— Како шкодило, зашто? </p> <p>— Зато што се у овој струц 
ра! јекну онај грешник очајно.</p> <p>— Како не можеш? пита председник..</p> <p>— Нека буде дру 
а и умножена слика која је представљала како се велики државник рукује и захваљује лекару за ис 
е говори о кризи министарској, у некима како је влада већ повољно свршила преговоре о зајму, у  
новници постављени.</p> <p>Већ два дана како траје бурно весеље по целом граду.{S} Свира музика 
ољни што <pb n="25" /> већ два три дана како нису тукли грађане као што је то обичај у тој стро 
мо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачк 
удио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па како вам се допада овде код нас, господине? упита ме ми 
, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни је 
ају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао некакав странац од своји 
.</p> <p>У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о ст 
енадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге.</p> <p>Устао сам био рано изјутра 
је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити — па  
е.</p> <p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити јези 
рше ту, пред очима полиције, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кланцали  
раде у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите како је.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је спор начи 
 а сад радо чита чланке о сточарству, и како мисли да набави неколико <pb n="24" /> крава и да  
је прошла влада радила на штету земље и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе  
и <pb n="27" /> хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколи 
већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>Министар протегљаст, сув човек, с 
 сам био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уве 
питам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Знам, али како ће влада имати пуно поверење ове скупштине?</p> <p 
дићемо прошлу владу!</p> <p>— Знам, али како ћете то ви исти посланици кад сте до јуче помагали 
аки поступак владе.“</p> <p>— Знам, али како се, Господине Министре, то може извести? упитам.</ 
шише да земљу задуже повећим дугом; али како се око закључивања тога зајма мора потрошити доста 
ј.</p> <p>Он се одобровољи и исприча ми како Анути, <pb n="57" /> једно ратоборно племе, упада  
p> <p>— Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?</p> <pb n="19" /> <p>— Нис 
орије, него што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ј 
етке, опет за народ, у којима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица 
а?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за вел 
сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити. </p> <p>И заиста сам био изне 
к.{S} У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и оно 
ша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си  
 силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две ре 
да има тамо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</p> <p>— А одакле си ти? питам.</p> <p>—  
 <p>— Преко осамдесет милиона.{S} А ево како је распоређен: </p> <p>За бивше министре, који су  
у лаж, као у највећу истину.</p> <p>Ево како он даље прича. </p> <milestone unit="subSection" / 
равде, јер је министар просвете изјавио како неће да има посла „с којекаквим глуваћима.“</p> <p 
мо из других разлога: али сам се правио како ме баш та реткост задивљује.</p> <pb n="41" /> <p> 
ти ради угледа земље.{S} Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за дан.</p> <pb n="76 
и; а од свега тога сам запамтио само то како је пре неколико година држао први <pb n="27" /> хо 
 осталога господин министар ми напомену како ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше реч 
и једно и друго, а владини листови пишу како никад земља није била у бољем благостању.</p> <p>С 
 на сваки начин науком? </p> <p>— О још како!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; а нов 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а по 
но место где ће се држати збор. </p> <p>Како, разуме се, нисам могао стићи на све зборове, то с 
ра</p> <p>ит.д.</p> <p>(Потпис).</p> <p>Како је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест да 
S} Ево баш ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како су у последње време учестали упади Анута у јужне к 
 и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска нема прече дужност 
</p> <p>— Јест, дошао!</p> <p>— Где је, камо га! жубори маса и настаде гурање, тискање, пропиња 
и си луд, тако матор... — Исправан... а камо ти одличја?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Лажеш, матора 
 Треба му, јер тек тако има права да се кандидује за посланика на једно упражњено место, а он ј 
седника.{S} И куће и кафане и храмови и канцеларије, све се испразнило, све је живо изишло да с 
е него што мене прими.</p> <p>У његовој канцеларији се осећаше мирис измирне и тамњана као год  
рекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели  
мак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију. </p> <p>Министар ме одмах прими љубазно и  
ародној скупштини.{S} Председник клуба, као какав драматург, има дужност да то <pb n="87" /> де 
емљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв витешких и сла 
ега и његове жене.{S} Његова жена онда, као што вам кажем, поднесе скупштини молбу, и скупштина 
лиза нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто то 
, шта је даље било?</p> <p>— Наступила, као што вам кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Нар 
о раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке зем 
 упиљила своје очице у великог странца, као да осећају да се та срећа за њих спрема. </p> <p>До 
Посланици се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осм 
 исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пут 
ућност земље Страдије.{S} Главар цркве, као човек Богом обдарен великим духом и умом, одмах је  
 просвете вршила његова жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и 
ишу тај епохални уговор.</p> <p>Најпре, као увода ради, почели су приватан разговор. (У весељу  
 n="9" /> док од једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати 
нда кад се подражава природности те се, као по свршеном гласању, броје гласови, да се види која 
вољна ствар по народ и његове интересе, као и по интересе земље?{S} Ето, као на пример, јуче са 
је! узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет. </p> <pb n="9 
чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу истину.</p> <p>Ево како он даље прича. </ 
руком написано (рукопис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис добије одмах истог момента 
тима се одређује по 250 динара одсеком, као хонорар за реферате, који се има исплатити из фонда 
ложај му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.</p> <p>Око хотел 
> <p>— Што не лајеш? викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша полиција у тој 
оји страда.{S} Него пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се избер 
тако дивљачни као...{S} Овде је хладно, као да од некуд има промаје.{S} Кажем тим несрећним мом 
о радо читају?</p> <p>— То је обавезно, као и војна обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа п 
 места није мицао, стајао је непомично, као статуа.{S} Министар председник иступи један корак ј 
ересе, као и по интересе земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра пр 
иске прилике у земљи.{S} Како та ствар, као врло важна и значајна није могла трпети одлагања, т 
у поступног развијања и усавршавања.{S} Као год што се од првобитне монере поступним развијањем 
ели град што га две реке запљускују.{S} Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, п 
граду, где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш так 
наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикот 
реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“.</p> <p>Истим начин 
и од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као просвећени да будемо узвишенији од њих; а после тог 
S} Воли да гладује с породицом, него да као сви други паметни гледа своја посла.</p> <p>Кога го 
ија име великог државника, које изгледа као од ситних звездица оплетено.</p> <p>После тога наст 
рати своју улогу.</p> <p>Све то изгледа као припрема за представу у позоришту.</p> <p>Влада сам 
> <p>— Неизмерна штета! - узвикнем и ја као пренеражен том страхотом која би постигла целу земљ 
еници откупљују или препоручују школама као обавезни за наставу.{S} На првом месту министар под 
рији се осећаше мирис измирне и тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожн 
ва влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа: из 
бар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања рече:</p> < 
е тако човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да во 
оноси одлуке које су обавезне за сваког као закон.{S} Јуче је баш један грађанин поднео скупшти 
Баш ништа? </p> <p>— Шта би!..{S} Народ као народ!</p> <p>— То је дивно чудо! рекох.</p> <p>— Т 
у главна ствар.{S} Ако температура није као што треба, војска неће ваљати ништа... <pb n="65" / 
ећ два три дана како нису тукли грађане као што је то обичај у тој строго уставној земљи.</p> < 
и ја, разуме се, урадим) и представи се као виши чиновник из министарства за спољне односе зема 
! рече министар равнодушно, и изгледаше као да без воље прича ту причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p 
мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачких Анута милостиви Бог 
{S} Њен се корен у народу употребљава и као лек.</p> <p>Старац диже главу.{S} Кад дете изговори 
туђинском управом...{S} Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се 
ка мојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели:</p> <p 
мам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само наро 
емо бити тако некултурни, тако дивљачни као...{S} Овде је хладно, као да од некуд има промаје.{ 
 знаменитог човека.{S} Понеше те ствари као какве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био светињ 
а.</p> <p>— Никад.</p> <p>Виши чиновник као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузм 
pb n="30" /> а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам на том генијалном закону,  
е, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег и кличем: живео!</p> <p>— Живео!{S} 
p> <p>— Странац.</p> <p>— Дошли сте нам као поручени, верујте! узвикну тај виши чиновник одушев 
 господине мој, тако је.{S} Да ја нисам као министар војни тако урадио, могао би који од команд 
, које је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехо 
огледа друга значајно, лицем и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није о 
овека, а онако ми збунио цео град, упао као какво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је 
роде, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу. 
у чланова владе пола милиона.{S} Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све ост 
мео ни речи проговорити.{S} Министар то као да примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуд 
 се њиховим сад примећаваше душевни мир као оно кад човек осети задовољство <pb n="61" /> после 
о да примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ретки. 
тно одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког министарства.{S} Рече ми да по  
ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за 
де имала тако мудру и родољубиву управу као сада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрад 
о и књиге и школе, те је дужност његову као министра просвете вршила његова жена, а она је, као 
/p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив 
едан.</p> <p>Повикаше гласови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују:</p> <p>—  
> <p>— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! рече он шапат 
ви пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још држим 
ац</hi> имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију. </p> <p>Мини 
имо.</p> <p>Е, то је нешто друго, рекох као извињавајући се — сад разумем и могу слободно рећи  
> <p>— Та то је величанствено! узвикнух као одушевљено и узех разматрати књигу правећи се дубок 
 нико не обраћаше пажњу на мене.</p> <p>Као човек странац имао сам могућности да се одмах позна 
ауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље.{S} То исто уради и маса. 
могла пасти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи н 
лиферације, на којима је зарадио велики капитал.</p> <p>— У том, вели он, паде кабинет.</p> <p> 
Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми  
бесише ми о врат, неколико прикачише на капут, а сем тога метуше још дваестак разних медаља и с 
својој постојбини, о јунацима и великим карактерима <pb n="3" /> којима кипти наша земља, о вел 
ољубиве здравице.{S} Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа министри озбиљно  
купе за ту циљ све депозите из државних каса, где је депонован новац приватних лица да на тај н 
ши на попуњавање дефицита што се нађе у касама начелних пријатеља, или на диспозициони фонд, од 
братите нарочиту пажњу на температуру у касарнама, како би био задовољен тај најбитнији услов з 
и тај предмет на мишљење општој седници касационог суда.{S} Узгред буди речено, то је леп обича 
к је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан <pb n="101" /> весела и ведра лиц 
м државним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање 
 дому министра председника.{S} И куће и кафане и храмови и канцеларије, све се испразнило, све  
јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдији постоји већ од ду 
„Народни језик ни један грађанин не сме кварити нити извртати ред речи у реченици и употребљава 
о се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани тол 
орају мислити по званичној дужности, на квит посла, а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац те  
рашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу Божјом и искреним за 
 неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:</p> <p>— То је твоја отаџбина!...{S} Ха, ха, х 
великим карактерима <pb n="3" /> којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратов 
м великог државника у толикој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти н 
е?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кланцали по буџацима.{S} Овако је лакше за нас, и прегл 
 Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе.</p> <p>— Дивота! узвикнем с рашире 
се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати.{S} Свака читаоница има  
х. </p> <p>— То су закони, управо рећи, класични.{S} Ни једна земља, верујте, не троши на подиз 
ом, који ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице за велеиздају петорици људи 
и ми знојаво чело.{S} Подигох очи небу, клекох на колена и кроз сузе узвикнем:</p> <p>— Боже ве 
 немам, тако ми свега на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S} Зину, разрогачи 
д мога краја лије топле сузе радости, и клечећи на коленима захваљује премилостивом Творцу, кој 
н министар тихим, али прекорним гласом, климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења: а 
 ја те поздрављам као спаситеља нашег и кличем: живео!</p> <p>— Живео!{S} Живео! проломи се ваз 
и претходници.</p> <p>Кроз сузе радости кличемо:{S} Живели!</p> <p>У име пет стотина потписа</p 
ахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.</p> <p>Према њему на другој клупи седи  
 глава боли! рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.</p> <p>— Заиста је ваш по 
 да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду.{S} Стигнем до 
о дана у припремној школи, која се зове клуб.{S} Ту се посланици припремају и вежбају, како ће  
се држе пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и ту заузме сваки своје место.{S} Председник клуб 
ове владе, а мало даље сто за секретаре клуба.{S} Прво један секретар прозове све редом, а зати 
ати у народној скупштини.{S} Председник клуба, као какав драматург, има дужност да то <pb n="87 
заузме сваки своје место.{S} Председник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредсе 
народни посланик, и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је мало час понављао прву 
у на груди.</p> <p>Према њему на другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а он 
њихових глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p> <p>„Милостиви Тв 
зеше пандури разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.{ 
</p> <p>— Где смо сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, а и о 
S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 18, 5, књ.{S} III.{S} Види пример: „На јунаку рана седамнаест“ 
gn>, скакати, скакуцкати, трчкарати (В. књ.{S} III.{S} с. 15, 114, 118 b.{S} Н. С.** m.)=pl. do 
удан човек“, свеска прва!</p> <p>— Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!“</p> <p>Још 
кратко време издат читав милион писцима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да коли 
и седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на памет говори лекцију из Ботанике:</p> < 
причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много сл 
 вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја у прво време помислих да сам погрешио  
 сада издао распис да се сем привредних књига набављају и уџбеници за грчки и латински језик, т 
е први приметио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.</p 
то.{S} Сто је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама.</p> <p 
оницу, која мора бити снабдевена добрим књигама за ратарство, шумарство, сточарство, пчеларство 
мало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цела земља п 
о сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не 
истар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министра просве 
то су књижевници, онда, разуме се, пишу књиге; само господин министар не пише ништа.{S} Пред ње 
викнух као одушевљено и узех разматрати књигу правећи се дубоко тронут и заинтересован том ретк 
 а сем тога сваки спремио какву корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци.< 
>Сви чиновници у министарству, пошто су књижевници, онда, разуме се, пишу књиге; само господин  
"titlepage"> <p>Прештампано из „Српског Књижевног Гласника“</p> </div> </front> <body> <pb n="1 
а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чуда 
рдена!“</p> <p>Још је вазда било таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна меана истакла фирму: „ко 
ним осмехом рече, показујући неку стару књижурину:</p> <p>— Шта мислите, које је ово дело?</p>  
head>СТРАДИЈА</head> <p>У једној старој књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао од куд м 
реба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с он 
естано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.{S} Кад сам ишао хо 
 Та она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен 
грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одликовањима за грађанску кураж 
 опозиционар..</p> <p>— То је свеједно, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз владу.</p> <p>— Ам 
и свој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слиш 
а глас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два 
о, и читају на глас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако даље.{S} Н 
.“</p> <!-- ovde --> <p>И тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је и о 
и главар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном тренутку, управо у најсудбонос 
ича ту причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Ко то зна! </p> <p>— Па ништа се чак ни важно није дого 
 не обори.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је? стадоше многи један другог запиткивати.</p> <p>— 
<p>— Али, молим вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме минис 
ствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благода 
ај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита председник.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу 
се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да с 
 за ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одликовањима за грађанску кураж и врлин 
лавних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадиш 
мах журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста питања 
ешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста при 
ви да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говори? упита. </p> <p>Јави се један из првог ред 
!</p> <p>Узех му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде 
о да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и тр 
пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>Министар протегљаст, сув 
м, украшен орденима и лентама.{S} Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је с 
 на добротворне цељи пет динара.</p> <p>Ко би све попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно њ 
устите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах журно ступа у разговор,  
нда пређе на скупштинску већину.</p> <p>Ко је научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге 
огаташа, и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се прича.</p> <p 
 откуд ови стари људи међу децом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је то оп 
месту осуђивати прошли злогласни режим, кога се гнушају сви поштени људи у земљи.</p> <p>(потпи 
 а и мене тај непознати свет задиви.{S} Кога год погледам, украшен орденима и лентама.{S} Ретко 
 је одређено у клубу да научи говор, од кога је мало час понављао прву реченицу...</p> <p>После 
 и ту досадну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника.{S} Некад су се  
таву, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију  
 стаде окретати око себе, па чак и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека се јави, који је!</p> <p> 
по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција хоће.</p> <p>Кад сам се тако наразговарао 
рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима мес 
рен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер око кога беху наоружани пандури, да одбијају свет. <pb n="1 
вим са шефом и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостионицу).{S} Украшен зве 
други паметни гледа своја посла.</p> <p>Кога год бих упитао добијем тако исто мишљење о таквим  
ни света што жели пред министра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Неки су елегантно одевени са цилин 
дољубивој влади у великим подвизима.{S} Код тако сложног рада мора бити среће.</p> <p>Одмах се  
е законе? усудих се да упитам.</p> <p>— Код нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони  
по кад се цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то јединствено.{S} У томе нам нема равна.{S} 
би још усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За тим овласти 
ји.</p> <p>— Па како вам се допада овде код нас, господине? упита ме министар смешећи се хладно 
и у појединостима би још усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне“.</p> 
ина Министра да што пре изволи порадити код Господина Министра Финансија за нужно наређење да н 
мље, али у ствари скупштина и посланици код нас раде само оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто 
војим шефом на челу били су депутативно код господина министра финансија, да му честитају с рад 
, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су га јуче по 
слуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете...{S} Даровит кочијаш!“ од 
х и славних прадедова твојих...“</p> <p>Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе пок 
<p>Чак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек  
 <p>Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине.“ Гостионичар ми одреди  
вег срца захвали на искреним осећањима, која гајим према његовом верном коњу, и одмах нареди да 
елико је започето зидање велике зграде, која је намењена за стан управников.{S} Разуме се, да ј 
ам га тешио због тако страшне неправде, која се чини према њему.</p> <p>Затим сам разговарао са 
и Творац отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је крупан наслов 
раку са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају законити наследници њеног богатог му 
е.{S} Друга ствар, господине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема 
вести неколико дана у припремној школи, која се зове клуб.{S} Ту се посланици припремају и вежб 
 лица да на тај начин помогну отаџбини, која цвили у невољи.</p> <p>У целој земљи настала помет 
 Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу  
иштво, па нека оно донесе своју одлуку, која има да важи за сваког грађанина ове земље.{S} У пр 
тику наше земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу Божјом и искреним заузимањем с 
свако село има добро уређену читаоницу, која мора бити снабдевена добрим књигама за ратарство,  
p> <p>— А где су деца? упитам.</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па деца о којој говорите?</p> <p>—  
д с мене и продужи свој посао.</p> <p>— Која је ово земља преко воде, тамо, што се види? упитам 
е да је одмах израђена и умножена слика која је представљала како се велики државник рукује и з 
е политике ствари.{S} На пример, ако је која општина у рукама опозиционара, онда треба употреби 
је он врло богат, то зажели да има деце која ће наследити његово велико имање, и услед тога дођ 
еном гласању, броје гласови, да се види која је страна победила; а у ствари је то одређено мног 
икнем и ја као пренеражен том страхотом која би постигла целу земљу због незнања и неразумевања 
, те су, заборављајући одредбу законску која гласи: „Народни језик ни један грађанин не сме ква 
едака.{S} Молитву ће за тај случај, ону која треба, одредити војни свештеник; али на крају моли 
кетле, те засија име великог државника, које изгледа као од ситних звездица оплетено.</p> <p>По 
тивно прописаним и утврђеним правилима, које прописује нарочити одбор граматичара“, почели чак  
 — Ветрић и даље пири с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи  
м свиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе  
! умудри ме, послушај молитву сирочета, које се потуца по широком свету тражећи домовину своју, 
човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љуб 
ће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу м 
во.{S} Приредили смо крупно изненађење, које мора имати велики политички значај.</p> <pb n="73" 
 и опет музика.{S} Уз запаљене буктиње, које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по  
 стару књижурину:</p> <p>— Шта мислите, које је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам,  
се нешто, и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу.</p> <p>— Поменусте изненађења, г 
 имају много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну.{S} Из 
их пречих ствари, јер има доста ствари, које су прече од Страдије.</p> <p>Забринули се и дошли  
ље, одбрана оних породица тамо на југу, које страдају од туђинског <pb n="70" /> зулума? јер та 
је, Грке, Цинцаре (откуд они?!)...{S} А које сте ви народности, ако смем питати?</p> <p>— Па, ј 
о сам успео да у устав сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово: 
да само своје најближе рођаке и људе за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог в 
 сам и да се приберем од чудних утисака које ова земља на први мах учини на мене.</p> <mileston 
право да о свима питањима доноси одлуке које су обавезне за сваког као закон.{S} Јуче је баш је 
p>Најзад се унапред одобрише сви издаци које ће влада учинити преко буџета и онда се скупштина  
 позоришту.</p> <p>Влада сама пише дело које ће посланици играти у народној скупштини.{S} Предс 
крају.{S} Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одеље 
свете изјавио како неће да има посла „с којекаквим глуваћима.“</p> <p>Министар правде је једино 
ао, рекох.</p> <p>— Нисте знали?!...{S} Којешта! а непрестано вам говорим да због разних важних 
ном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!</p> <p>— Плат 
ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога  
љи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и свако 
држана та скупштинска седница.) Некима, који се не могу ни за то употребити, одређују се неме у 
некакав странац од својих шесет година, који, како ти зврндови <pb n="21" /> веле, није никад б 
на.{S} Наш велики државник и дипломата, који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пр 
 народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог. 
де у <pb n="104" /> тог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац 
</p> <p>Заиста приметим једног странца, који је молио и запомагао да га пусте, јер има журна по 
, знате, имамо нове слободоумне законе, који треба да важе; али некако, по навици, — а и радије 
 распоређен: </p> <p>За бивше министре, који су сад било у било у пензији било на расположењу т 
инара одсеком, као хонорар за реферате, који се има исплатити из фонда за пензије удовица чинов 
стра војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност ње 
 кога проказаше.</p> <p>— Нека се јави, који је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не 
и одмах се спремише написмени поздрави, који беху акламацијом усвојени, али да се само на неким 
, то је леп обичај.{S} Поставе се људи, који морају мислити по званичној дужности, на квит посл 
тљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом 
 министрову ћерку, дати велики положај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.</p 
м и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чинов 
поздрави влада и велики мудри државник, који ће самом владару протумачити изразе њихове верност 
их и с једним униформисаним чиновником, који ми се пожали да још није добио класу, а створио је 
тку изгледа тако.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподесан, али после ће се 
 <p>— Е, видите, то је најновији закон, који има велике вредности за земљу.{S} Прво и прво, каз 
м <pb n="98" /> о једном његовом другу, који не хтеде честитати новој влади долазак на управу,  
рено честитам на том генијалном закону, који је постао вашом заслугом, а који је усрећио земљу  
та.</p> <p>И ту одмах изабраше тројицу, који су добро владали језиком, да саставе резолуцију у  
оленима захваљује премилостивом Творцу, који милошћу својом отклони велику беду од нашег народа 
новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши на попуњавање дефицита што се нађе у касама  
судити свој рад!</p> <pb n="99" /> <p>— Који наш рад?</p> <p>— Рад ваш са прошлом владом.</p> < 
нице.</p> <p>— А народ? питам.</p> <p>— Који?</p> <p>— Па народ у тој земљи о којој говори та з 
у разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени...{S} Ја држим, господине, да у томе л 
акону, који је постао вашом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p>  
С поузданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“</ 
 сваког другог дана.</p> <p>Нема човека који је са службом у просветној струци, а да не пише уџ 
 посао у новој дужности — сем управника који је зуцкао овде, онде, како ће он преко једног свог 
.{S} Ни једнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за се 
ру, дубоко потресени немилим догађајима који се свакодневно на жалост одигравају у јужним краје 
да строго по закону казните сваког оног који би било ову или другу коју реч, било граматички об 
/p> <p>— Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној науци, ре 
тру председнику.</p> <p>— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? упитам у 
ао министар војни тако урадио, могао би који од команданата на југу земље употребити војску да  
е озбиљан рад.</p> <p>— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! нареди председ 
 је кривице за велеиздају петорици људи који припадају опозицији.</p> <p>Ја сам га тешио због т 
укопис добије одмах истог момента сваки који год постане министар):</p> <p>„Просветном Савету н 
з о државном трошку, па ће се младожењи који би узео министрову ћерку, дати велики положај, кој 
 нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени...{S} Ја држим, го 
ђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдији постоји већ од дужег времена.</p> <p>Ра 
дну ствар...{S} Ево показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с нестрпљење 
уше остали, и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет. </p> <pb n="91" /> <p>— 
м разговарао са једним богатим трговцем који ми причаше много из своје прошлости; а од свега то 
лице владине политике; друго, тај закон који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при и 
ма оданости свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у опасност свој  
аџбине, да се помогне несрећноме народу који страда.{S} Него пре свега, господо, као што знате, 
ј земљи, већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити.</p> <p>— А ви сте на сваки на 
p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у наше 
њим језиком.</p> <p>— Јест, то је језик којим је говорио и мој отац и његови стари и ја, али ни 
, шта сам пронашао?</p> <p>— Неки начин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи.</p> <p>— О, 
 да размислите, господине!{S} Тај закон којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно уп 
овори.{S} Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једног патриотск 
цима и великим карактерима <pb n="3" /> којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвави 
његови људи, добио добре лиферације, на којима је зарадио велики капитал.</p> <p>— У том, вели  
велика имања и подигну многе палате, на којима ће бити записано: „Народ свом великом Генију и и 
р застаде и узе опет своје бројанице на којима поче лагано одбрајати зрна.</p> <p>— И појави се 
"8" /> прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше.{S} Кад тамо — какво изненађење! 
p>(потпис.)</p> <p>У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали с 
писала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: 
 телеграма из свију крајева Страдије, у којима <pb n="38" /> се са небројено много потписа жали 
ступак прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује прошла владавина, а у звез 
у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим  
т овог оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.</p> <p>Један ми рече да га је њего 
ривредно надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник економије и привреде села  
га друга питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно васпитање омладине.{S} На пр 
то је петнаест устава, <pb n="34" /> од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и  
би награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико толико изгле 
их група људи истакла своју заставу, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а 
к почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна плоча и на  
у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p> <p>„Милостиви Творац отклања свако з 
</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па деца о којој говорите?</p> <p>— Та деце нема, разумете ли? али 
S} Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Разумете ли?</p> <p 
на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.</p> <p>Али, тражећи  
— Који?</p> <p>— Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича?</p> <p>— Ништа! рече м 
ађосмо у пространу салу једног хотела у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом 
се одмах ту, на збору оштра резолуција, којом ће се најенергичније осудити варварски поступци А 
с нешто љутње у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да н 
биву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају 
јем да силом власти заштитите реч гнев, коју су тако онаказили, и да строго по закону казните с 
 већ бучаше глава од те велике реформе, коју нисам могао схватити.</p> <p>Министар финансија ка 
авао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљено учинио, и замолим га за опроштај. 
ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим са господином министром грађевина о једном в 
 даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу овојом натапао да би слободна могла бити 
и тајни глас вели:</p> <p>— То је земља коју толико тражиш!</p> <p>Наједаред трже ме неки шум.{ 
те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви 
вити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њ 
 мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши претхо 
 сваког оног који би било ову или другу коју реч, било граматички облик речи, својевољно <pb n= 
дника докрцкаше лагано тешко натоварена кола разних одликовања за врлог странца.</p> <p>Странац 
 је наша Полиција.</p> <p>Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Поли 
а (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Поли 
у страна јури за колима светина.</p> <p>Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а з 
 послужење.</p> <p>Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним п 
емље утврдило онако, како то износи мој колега министар грађевина.</p> <p>— А и он је историк?  
едњу, а на томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је основа за б 
во чело.{S} Подигох очи небу, клекох на колена и кроз сузе узвикнем:</p> <p>— Боже велики! умуд 
а лије топле сузе радости, и клечећи на коленима захваљује премилостивом Творцу, који милошћу с 
привреде и индустрије у земљи.</p> <p>— Колики је буџет, ако смем питати, господине министре?</ 
е народ плаћати?</p> <pb n="54" /> <p>А колики су приходи у земљи, господине министре, то је, д 
Како да вам кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једном с 
</p> <p>— Ето видите, опет ће министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше  
</p> <p>— Немам.</p> <pb n="10" /> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Па још ни 
— Ни један?</p> <p>— Ни један.</p> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Зар за ше 
бро израдити, па све иде лако.</p> <p>— Колико је милиона годишње буџет ваше земље?</p> <p>— Пр 
тних бродова?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Колико их свега имате? </p> <pb n="95" /> <p>— За сад н 
ести још осамдесет генерала.</p> <p>— А колико их имате сада? упитам.</p> <p>— Имамо их доста,  
дњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толико помогнем народу у том погледу, те сам већ 
рајински економи, и има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља.{S} Сваки од по 
ди, којој је стало до тога да скупштина колико толико изгледа истинска.</p> <p>Кад се све то ср 
 верујте, не троши на подизање привреде колико наша земља.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је  
p>— Та је л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влад 
емљиште до више Крадије.{S} Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи? узвикну  
 вам се похвалим.{S} Не можете веровати колико сам задовољан!{S} Шта мислите, шта сам пронашао? 
арој граници наше земље, па ћете видети колико ту има његовога незнања, па чак, ако хоћемо прав 
могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! рече поношљиво, задовољан мојим комплиме 
о да бисмо народу помогли и олакшали му колико толико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на боље,  
аиста важној науци, рекох учтиво да бих колико толико оправдао свој малопрешњи заиста неразмишљ 
 случајева.</p> <p>— Имате право! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао имати пој 
рењем, нађе рећи:</p> <p>— Чекај! видиш колико ту људи чека?!</p> <pb n="28" /> <p>— Ја сам стр 
еде ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.</p> <p>Кола се зауставише пред једном п 
не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге,  
лиферује <pb n="111" /> толику и толику количину шљива за кување пекмеза до тог и тог дана..... 
у може да су добри приходи.</p> <p>— На ком језику највише читате? упитам.</p> <p>— Па, на наше 
 сам добио од једног пријатеља неколико комада, ванредно добра ствар...</p> <p>Пошто још неко в 
 /> Цело јутро сам спремао распис свима командама.{S} Ево баш ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како 
тар војни тако урадио, могао би који од команданата на југу земље употребити војску да оружјем  
 се војници сваког дана заједнички, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и  
ростире земља славног и срећног народа, коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у  
есту већ се од јуче бави један странац, коме је сад шесет година, а није никад за то време био  
ранац и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику.{S} Уговор ј 
у исцрпан реферат о директорову акту на коме су заједнички радила оба стручњака.{S} Реферат ова 
џбине казне, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...</p> <p>Господин министар се закашљ 
помислих да сам погрешио и пошао другом коме, али ме униформа вишег официра што је господин мин 
дали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.</p> <p>И н 
ко ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше речи, тог истог дана произвести још осамдесет 
вратим разговор од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</p> <p>— Узимам слободу,  
 сада нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет неки ч 
ни та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слобод 
маљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Ст 
 говора поштованог друга Т...{S} М... у коме је изнео сву важност и добре стране оваквог закона 
до, посланици, после поштованог друга у коме су...{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећ 
ростије: пошљем други поверљив распис у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да н 
можемо! рече поношљиво, задовољан мојим комплиментом.</p> <p>— Не, не, господине министре, без  
/p> <p>— Имамо једно упражњено место за конзула.{S} Ту бисте, што је главно, имали добру плату  
е опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује н 
њима! </p> <p>3. С гнушањем и презрењем констатујемо, да су Анути некултуран народ недостојан и 
н економ за тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајник, подблагајник, писар, три четири пр 
одина, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао  
д најотменијих грађана, а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице,  
ћањима, која гајим према његовом верном коњу, и одмах нареди да се донесе послужење.</p> <p>Пос 
 зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред 
уа.{S} Министар председник иступи један корак још напред, и отпоче:</p> <p>— Врли странче, твој 
 (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак напред.) Тај је мислим добио орден за грађанску к 
омовину.</p> <p>Нисам пошао ни неколико корака, <pb n="9" /> док од једном, а око мене се, као  
p>— Е онда бисмо и ми предузели оштрије кораке.</p> <p>— Шта мислите, ако смем запитати, господ 
аво неодложна: и ја сам учинио потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку табак ха 
ите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак напред.) Тај је мислим добио орден 
логика, ал’ памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расип 
орачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ствар хитна, то  
агања, то су одмах предузети најнужнији кораци.{S} Сем тога што је послат министар правде да пр 
х не одликовања.</p> <p>Једва сам могао корачати кроз ту масу славних људи што ме опкружују, и  
атоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне м 
расте по мочварним пределима.{S} Њен се корен у народу употребљава и као лек.</p> <p>Старац диж 
анашњих језика.</p> <p>3.{S} Заједнички корени (Санскрит).</p> <p>4.{S} Цепање језика на главни 
овори лекцију из Ботанике:</p> <p>— Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима.{S} Њен се 
 мени је главно да свршим прече ствари, корисније за земљу, него што би била тако очита будалаш 
а школе; а сем тога сваки спремио какву корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру добро 
,</p> <p>Ваше родољубље и велика дела у корист наше драге отаџбине познати су широм целе Стради 
 књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама.</p> <p>— Одмах ћу да вам се похвалим.{S} Не м 
ецом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдији?</p> <p> 
 милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу овојом натап 
су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете...{S} Даровит кочи 
 бившег министра просвете...{S} Даровит кочијаш!“ одговорио је пандур). <pb n="17" /> Дакле, уђ 
 мисли да набави неколико <pb n="24" /> крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи. 
а стоји: </p> <p>„Сазнали смо да и град Крадија, по угледу на друге градове спрема скупоцени по 
ца с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи онда м 
иће златом урезане речи: „Грађани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини 
ешћу полагати право на земљиште до више Крадије.{S} Шта мислите колико штете тиме наноси овој н 
!</p> <p>Наједаред трже ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од мене угледам неког рибара.{S} Ч 
ског <pb n="70" /> зулума? јер тај исти крај, господине министре, шаље у војску своје синове, ш 
огао очекивати.{S} Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место.{S} 
аш тако некако и лежи где две реке теку крај њега. </p> <pb n="5" /> <p>Срце ми јако закуца од  
 су широм целе Страдије.{S} Народ овога краја плива у весељу и радости због доласка Вашег на уп 
, говорник продужи:</p> <p>— Народ мога краја лије топле сузе радости, и клечећи на коленима за 
своју заставу, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За  
 и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се звао) купи 
 — један или два) да је влада довела до краја преговоре са страном једном групом и да су резулт 
јим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препричам и други 
г зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца.“</p> <p>Све 
сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима <pb n="38" /> се са небројен 
тра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије, и честитати министру председнику на т 
p>Сутра дан су стизале вести из осталих крајева Страдије.{S} Ни једног јединог места нема где н 
тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник  
ут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме н 
едње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког д 
акодневно на жалост одигравају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања Анутских 
ко сажаљевамо то што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа“;</p> <p>2.{S} На 
лака — пропагација наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом...{S 
ким бројем чиновника) преписку са целим крајем.{S} Сваки шеф одељења у министарству има преписк 
треба, одредити војни свештеник; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и пр 
е сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика <pb n="37" /> кроз све улице, а с 
 и да утиче на снажење привреде у целом крају.{S} Преко њега врши министарство (које има двадес 
 пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље?</p> <p>— Убијају, то јесте; али ми не 
њи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.</p> <p>Прођем тврђаву и упутим се ули 
д свом великом Генију и избавитељу.“ За кратко време све је то урађено, све припремљено, само с 
и начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књига о штедњи  
чком и стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан реферат.</p> <p>„П 
рави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв 
 заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенит 
а, као што је вековима росила племенита крв витешких и славних прадедова твојих...“</p> <p>Код  
 мојој милој постојбини.{S} Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине м 
их гордих зидина поносног града спирате крв предака мојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да 
не у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбо 
увеном граду, где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да  
пти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о ве 
р, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о свакоме динару водити озби 
ше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака.{S} Молитву ће за тај случај, 
ми кости прими она света земља коју сам крвљу овојом натапао да би слободна могла бити.{S} Неср 
ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим своју славну домовину.</p 
говор је потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек би 
певаше побожне песме.</p> <p>Спровод се крете.{S} Он и министар финансија напред, а куфер у нар 
ија ствар.{S} За овакав случај казни се кривац — ако се његова погрешка докаже сведоцима — од д 
 земљу.{S} Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа п 
и да још није добио класу, а створио је кривице за велеиздају петорици људи који припадају опоз 
 пометња: у неким листовима се говори о кризи министарској, у некима како је влада већ повољно  
ни људи.{S} Ја сам доктор права, али то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар дозна 
је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и радо јела сладолед с чоколадом.</p> 
јавише многе главе.{S} Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала, света, па чак и на свак 
вим и језгровитим говорима.{S} Наравно, кроз све је то било испреплетано оно одушевљено, громог 
 промарширати победоносно <pb n="66" /> кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници 
ође крају, засвира музика <pb n="37" /> кроз све улице, а свет је шетао горе доле увеличавајући 
ко доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру се 
а провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, гд 
лица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се у 
министру председнику.</p> <p>— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? упи 
S} Подигох очи небу, клекох на колена и кроз сузе узвикнем:</p> <p>— Боже велики! умудри ме, по 
 <p>— Ни један.</p> <p>Повикаше гласови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују: 
а вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва, да већ после једног, два часа 
ковања.</p> <p>Једва сам могао корачати кроз ту масу славних људи што ме опкружују, и гуше се к 
и ништа не приметих.{S} Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није узимао на одговор 
е баш он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо  
риотским радом Ваши претходници.</p> <p>Кроз сузе радости кличемо:{S} Живели!</p> <p>У име пет  
уке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста нека земља!</p> 
у, где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако не 
ти измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљ 
еког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем, нисам га пре при 
анима! рече онај хладнокрвно и узе опет крпити мреже.</p> <p>Беше ми нејасан тај одговор, те га 
истар, па обори главу скрушено и узе се крстити шапућући својим бледим испијеним уснама топле м 
и сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше:</p> <p>„Чудна зе 
ја му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за спомен на дан срећног оздрављења вел 
ће се тек видети благотворни утицај ове крупне реформе.{S} По моме дубоком уверењу најглавније  
 зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштин 
чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то је већ крупнија ствар.{S} За овакав случај казни се кривац — а 
е немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то вам на 
твари.{S} Имате право.{S} Приредили смо крупно изненађење, које мора имати велики политички зна 
сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљено учинио, и замоли 
1" /> толику и толику количину шљива за кување пекмеза до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у  
почиње са к.</p> <pb n="11" /> <p>Једна куварица је одликована што је за пет година службе у бо 
есова, те се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обишао.{S} Погодим се  
р изброја седам.</p> <pb n="90" /> <p>— Куд је осми? пита председник.</p> <p>Нико се не јавља.< 
 и свечаности и парада; <pb n="71" /> а куд би све то могло бити без војске?{S} То је бар за да 
 му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, на 
.“ Молим вас, господине, реците сами од куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина динара? 
о сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног времена, у коме је б 
тране, а граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће овај оволики свет? шта је сад било?...{S} Сигур 
ко листова), те упитах и њега:</p> <p>— Куда жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познат 
о беше до мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жури овај оволики свет?</p> <p>Онај се осети дубок 
г чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблаж 
потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, на викну:</p> 
 то се са својим познаником упутим тамо куда иђаше он и његова група.{S} То су били чиновници с 
је осуђује прошла владавина, а у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и прегледао б 
</p> <p>— Немам.</p> <p>— Лажеш, матора кујо!</p> <p>— Немам, тако ми Бога!</p> <p>— Ни један?< 
 и у будуће управљени на то да се ојача култура, привреда и благостање миле отаџбине.</p> <p>Ра 
господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! додаде министар на завршетку.</p>  
 а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада на 
Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу“ одговори он озбиљно и хладно. „Какве су 
ном збору решио да се богатим прилозима купе велика имања и подигну многе палате, на којима ће  
ћи заслуге лекара Мирона (тако се звао) купити такав и такав скупоцени поклон.{S} У једним нови 
 а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољу 
 више, обасут одликовањима за грађанску кураж и врлине.</p> <p>И мене одушеви тај бујни народ п 
 Тај је мислим добио орден за грађанску кураж. (И право је.)</p> <p>Један чича добио је орден ш 
миран, тих и спокојан сан родољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.</p> <p>Сутра дан 
<p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— Чудновато, то онда 
 се појавише многе главе.{S} Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала, света, па чак и н 
Улица добила нарочити свечан изглед, на кућама истакнуте беле заставе са народним грбом у среди 
сланици, уморни од државног посла одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно п 
јекну целим градом.{S} На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе гл 
м идући дому министра председника.{S} И куће и кафане и храмови и канцеларије, све се испразнил 
а за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће министра председника, већ и вече паде.{S} Странца  
акључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна радозналост све већа и већа у јавном мње 
м поукама, а морала није било, у свакој кући пун таван логика, ал’ памети није било, на сваком  
а што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ствари.</p 
о лепо поделе улоге, онда посланици иду кући и спремају се за седницу.{S} Необично сам се изнен 
рана, скупљајући се пред једном великом кућом.{S} Свака од тих великих група људи истакла своју 
едном пространом, ониском, а запуштеном кућом.</p> <p>— Где смо сад ово? упитам онога кмета (ба 
 великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше лагано тешко натова 
ознало у прозоре, или просто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стижу депутације из на 
транца више унеше него што га уведоше у кућу, уђоше сви министри и великодостојници, а маса ост 
 министар председник узе <hi>његов</hi> куфер у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар ф 
 Понеше те ствари као какве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигур 
е.{S} Он и министар финансија напред, а куфер у наручју министра председника опкружен првосвешт 
азговор. (У весељу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли дуже  
мом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи министра 
мље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара, и да тиме моћно помогне трудољу 
сигурно судбоносни уговор; управо у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна <hi 
 уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам  
р (В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза грма = зволити са „до“:  
Па нашто онда скупштина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже да у на 
 гологлавим народом, за њима.{S} Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песм 
узе опет своје бројанице на којима поче лагано одбрајати зрна.</p> <p>— И појави се Месија? упи 
ред кућу министра председника докрцкаше лагано тешко натоварена кола разних одликовања за врлог 
вона звоне и пуцају прангије.{S} И тако лагано <pb n="108" /> главном улицом идући дому министр 
 сам на станицу, где стаје једна страна лађа.</p> <p>Приспе лађа и почеше излазити путници.{S}  
 стаје једна страна лађа.</p> <p>Приспе лађа и почеше излазити путници.{S} Ја се нешто заговори 
ом, док од једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не об 
ивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу истину.</p> <p>Ево како он даље прич 
тати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја лично ве 
мо ти одличја?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Лажеш, матора кујо!</p> <p>— Немам, тако ми Бога!</p> < 
није узимао на одговор.</p> <p>— Што не лајеш? викну онај учтиво, као што се уопште, према расп 
 да им прости праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љу 
е стар, искусан човек, а дужност вам је лака — пропагација наше народне идеје у крајевима где ж 
требно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са стране.</p> <p>— Сасвим т 
 ствар буџет добро израдити, па све иде лако.</p> <p>— Колико је милиона годишње буџет ваше зем 
чајном положају.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да плате не примају по н 
другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овог 
 овогодишњи државни буџет.{S} Али, није лако за министре; јер они, разуме се, треба да плате да 
 се о њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда других пречих ствари, јер има доста 
о теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време провед 
 то може извести? упитам.</p> <p>— Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљским!  
 измислити какву заверу.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то т 
осилима: па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине; и де 
вници кланцали по буџацима.{S} Овако је лакше за нас, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако  
а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у ст 
ем питати, господине министре?</p> <p>— Лањске године, кад је било друго министарство, био је б 
 већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и погледа ме  
p> <p>— Не, не, господине министре, без ласкања, боље се не да пожелети.{S} Народ је, видим, вр 
х књига набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу уч 
ма отаџбини!”</p> <p>Више њихових глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су  
траг.</p> <p>Уза саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, приметим грдну велику мер 
много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало проспавам...{S} Шта би друго?...{S} Нем 
 чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет. </p> <pb n="91" /> <p>— Ја не могу д 
ко велики акт да га човек може једва на леђима понети.</p> <p>Сви чиновници у министарству, пош 
а ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.</p> <pb n="56" /> <p>Запит 
ни...{S} Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! додаде министар 
како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега. </p> <pb n="5" /> <p> 
Њен се корен у народу употребљава и као лек.</p> <p>Старац диже главу.{S} Кад дете изговори цел 
ило племенито осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужн 
х за тим постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајник, подблагајник, пис 
p> <p>— Нове слике!{S} Државник Симон и лекар Мирон!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ликог државника.</p> <p>Сем тога главни лекар државников постаде одједном славан човек.{S} У св 
 официра, резолуција радника, трговаца, лекара, преписача.{S} Једним словом нико није изостао.{ 
пширна биографија чувеног и родољубивог лекара) решим се да одем господину министру привреде зе 
и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се звао) купити такав и такав скупо 
у Божјом и искреним заузимањем страшних лекара, те сад то неће сметати великом и мудром државни 
 захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Мирону”.</p> <p>Оваквих вести биле су препуне но 
о се велики државник рукује и захваљује лекару за искрено заузимање.{S} Испод ње је текст:</p>  
овине.{S} Свуда су се по земљи спремали лекару скуп покони ико ценипутем телеграма исказивала з 
ама исказивала захвалност овоме срећном лекару.{S} Један град је толико био одушевљен да је чак 
а друге градове спрема скупоцени поклон лекару Мирону.{S} То ће бити мала сребрна статуа Ескула 
рисну књигу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци.</p> <p>Уџбеници, управо писци, чек 
љао прву реченицу...</p> <p>После учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе. </p> < 
заклопљена књига, а оно на памет говори лекцију из Ботанике:</p> <p>— Ова корисна биљчица расте 
ц диже главу.{S} Кад дете изговори целу лекцију, запита га:</p> <pb n="89" /> <p>— Научи твоје? 
а пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента, и каквих не одликовања.</p> <p>Једва сам могао к 
адије.{S} Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима (а све не носе у редовним при 
} Кога год погледам, украшен орденима и лентама.{S} Ретко ко од сиромашнијих носи један орден и 
ах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.</p> 
 брзу руку метуше две три звезде, једну ленту; три четири ордена обесише ми о врат, неколико пр 
оног суда.{S} Узгред буди речено, то је леп обичај.{S} Поставе се људи, који морају мислити по  
 има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдији постоји већ од дужег времена 
ти нека врло лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави,  
ива Мица.“</p> <p>— Мора бити нека врло лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се износи како п 
аплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши на попуњавање дефицита што се  
Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе.</p> <p>— Дивота! узв 
ви лице важно, достојанствено.</p> <p>— Лепо, приметим, али ако то буде каква неповољна ствар п 
зумете ли?</p> <p>— Разумем.</p> <p>— Е лепо, сад пазите даље: како је он врло богат, то зажели 
м хтео да запитам...</p> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да пи 
е би никад могао добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то 
х одушевљено.</p> <p>— И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: пет милиона на чино 
 с Анутима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше от 
аса устајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо поделе улоге, онда посланици иду кући и спремају с 
ког пројекта побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга Т...{S} М... у коме је из 
, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце припекло да мозак проври, од силне запа 
елика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда ако се 
врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдији?</p> <p>Радозналост моја 
не моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв пред 
p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих.{S} 
жљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад вид 
 ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n="100" /> само част своју да жртвујемо! у 
да не замеримо тако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће 
ри разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.{S} Метуше  
редно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја  
ац те чудне приче, путних бележака (шта ли му је тај састав строго узев по литерарним облицима  
} Па где си ти живео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни један немам, тако ми свега на свету! уз 
е у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста прихода, дост 
ољно реши.</p> <pb n="50" /> <p>— Па је ли богати трговац задовољан таквом одлуком народног пре 
анас немамо тог закона.</p> <p>— Допире ли Страдија до мора?</p> <p>— За сад не.</p> <p>— Па на 
господине мој, већ најважнија, разумете ли, најважнија! узвикну одушевљено министар и погледа м 
ворите?</p> <p>— Та деце нема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке скупштинске, да та гос 
 говоримо, нема с њом деце.{S} Разумете ли?</p> <p>— Разумем.</p> <p>— Е лепо, сад пазите даље: 
ува под јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли дуже остати овде? пита га министар председник.</p> < 
го могао чинити.</p> <p>— Збиља, волите ли пастрмке? упита ме после извесног ћутања.</p> <p>— Н 
ерио од главе до пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он с болним уздахом.</p> <p>— Али, молим вас 
је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска нема прече дужности, господине? рече ми го 
три над свима осталим чиновницима, врше ли своју дужност, и да утиче на снажење привреде у цело 
му ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде  
етре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, д 
седник.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу ли сви ту? пита председник секретара.</p> <p>— Сви.</p> 
рник продужи:</p> <p>— Народ мога краја лије топле сузе радости, и клечећи на коленима захваљуј 
не губећи ни часа, покренути родољубиви лист <pb n="68" /> са искључиво патриотском тенденцијом 
уше у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче ист 
ико листова, управо сваки министар свој лист — један или два) да је влада довела до краја прего 
жном политичком мисијом.“</p> <p>Владин лист опет учтиво демантује те гласове овако:</p> <p>„Гл 
олитве и мисли на покретање родољубивог листа!{S} Војска им је и послушна и храбра: то се доказ 
о приликом покретања једног патриотског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се  
ика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов ро 
ection" /> <p>Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је опширна биографија чув 
ини листови (влада увек има по неколико листова, управо сваки министар свој лист — један или дв 
удите, сваки дан се покреће по неколико листова), те упитах и њега:</p> <p>— Куда жури оволики  
везде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка године, видео са 
</p> <pb n="105" /> <p>Сутра дан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није исти 
озва се „Силни мук Хоријев.“</p> <p>Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше њего 
раве <pb n="96" /> нову владу.{S} Многи листови препуњени депешама и изјавама оданих грађана.{S 
му, у некима и једно и друго, а владини листови пишу како никад земља није била у бољем благост 
дије тајно, а после три дана да владини листови донесу белешке:</p> <p>„Влада енергично ради на 
p> <p>Док једва једном објавише владини листови (влада увек има по неколико листова, управо сва 
</p> <p>Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пу 
асове овако:</p> <p>„Глупави опозициони листови у својој шашавости измишљају разне неистине и п 
стаде одједном славан човек.{S} У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога  
 се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у ком 
>У целој земљи настала пометња: у неким листовима се говори о кризи министарској, у некима како 
ћемо да донесемо и његову слику у нашем листу“.</p> <p>Друге су новине од прилике то исто саопш 
Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин им 
риотском тенденцијом, и у таквом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, на чак и заједљивих 
свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма и 
(шта ли му је тај састав строго узев по литерарним облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стр 
а и вазда других лепих дела из класичне литературе.</p> <p>— Дивота! узвикнем с раширеним рукам 
ово стадоше сви послови.{S} И трговци и лиферанти и чиновници и пензионари и свештеници, све је 
па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађа 
ођоше на владу његови људи, добио добре лиферације, на којима је зарадио велики капитал.</p> <p 
му један од министара обећа неку богату лиферацију, где се може много зарадити.</p> <p>— Но, хв 
и Страдије, где се овај подвезује да му лиферује <pb n="111" /> толику и толику количину шљива  
 што се обогатио за непуне пола године, лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари.< 
 прекодан <pb n="101" /> весела и ведра лица примали силне депутације из народа и држали дирљив 
, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде ш 
 каса, где је депонован новац приватних лица да на тај начин помогну отаџбини, која цвили у нев 
 земаљским! одговори министар и направи лице важно, достојанствено.</p> <p>— Лепо, приметим, ал 
странац неки! и погледа друга значајно, лицем и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</ 
а многих патриотских зборова.</p> <p>На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир као оно к 
и, онда министри са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом,  
стојанствено, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:< 
ндале. — Тако, додаде за тим — сад мало личи на обична <pb n="15" /> човека, а онако ми збунио  
о бисте ви, разуме се, трошили на своје личне ствари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а дужност  
ју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.</p> <p>— Живот су наши стари жртво 
оме извештавају министра, преко његових личних секретара.</p> <pb n="43" /> <p>— То је онда ужа 
 потписа жали што се није могло доћи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења велик 
е што је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу истину.</p 
 се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p> <p>Министар ме приведе једној фотељи  
поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумарала се полициј 
сец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку.{S} За остала места имамо, да 
огућности да се одмах познам са виђеним личностима и министрима и да се брзо посветим свима држ 
трпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама.</p> <p>— Одмах ћу да вам се 
рала није било, у свакој кући пун таван логика, ал’ памети није било, на сваком кораку говорило 
са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима.</p> <p 
рила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господину Министру да 
а непуне пола године, лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари.</p> <p>Један богат 
 исправан.</p> <pb n="14" /> <p>— Ти си луд, тако матор... — Исправан... а камо ти одличја?</p> 
ени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на другу об 
уштва ради, и сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше:</p> <p>„Чудна земља! мислио сам. 
рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска нема прече ду 
тно што би у другом свету важило чак за лудо.</p> <pb n="33" /> <p>— Дакле не можете да се сети 
лишем владу што се државне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада одговорити?</p> <p>—  
господине, реците сами од куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина динара? заврши минист 
</p> <p>— Добро, добро, остави те твоје лудорије, него што је главно, кажи ти мени како си смео 
скупу на тој реткој почасти, председник лупи у звоно и објави да је збор отворен.</p> <p>— Жели 
свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак напред.) Тај је м 
та громогласно узвикнути уз јек труба и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ Треба п 
 њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се  
просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазније него што сам и могао очекивати.{S} Намести ме 
од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па како вам се допада овде код нас, 
ваничног дочека сврши, онда министри са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, 
здравим се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врата.</p> <milestone unit="subSecti 
ларију. </p> <p>Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разу 
уља.{S} Господин министар их је изволео љубазно и свесрдно примити, а том приликом је и шеф у и 
земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају изговорити сви војници  
Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа 
 штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“</p> <p>— Мора бити нека врло л 
.. изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити. </p> <p>И 
радова, много села, много земаља, многе људе и народе, али ме ништа толико није зачудило као је 
преко реда само своје најближе рођаке и људе за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и 
рно.</p> <p>— Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној науц 
ину моју наиђем на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} С 
, да је то већ опасност кад они убијају људе и <pb n="64" /> пљачкају свакодневно по читавом је 
, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме  
ош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумарала се по 
ом кућом.{S} Свака од тих великих група људи истакла своју заставу, на којој је исписано име кр 
оликој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи поскид 
речено, то је леп обичај.{S} Поставе се људи, који морају мислити по званичној дужности, на кви 
 се чудовишта приказују:</p> <p>— Чујте људи: човек од шесет година без иједног јединог ордена! 
 месец дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добре лиферације, на којима је зарадио вели 
, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор права, али то кријем, и не смем  
асни режим, кога се гнушају сви поштени људи у земљи.</p> <p>(потпис.)</p> <p>У многим новинама 
нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом, и шта ког врага они уче под седом косо 
по неколико месеци: пензионари су стари људи, доста су се и наживели: а војници, разуме се само 
нету, а и у депутацијама су стално исти људи.</p> <p>Чиновници нарочито журе с изјавама оданост 
ворио је кривице за велеиздају петорици људи који припадају опозицији.</p> <p>Ја сам га тешио з 
споредна ствар, господине мој, што тамо људи гину; али мени је главно да свршим прече ствари, к 
Чудна земља! мислио сам...{S} Тамо гину људи, министар војни саставља молитве и мисли на покрет 
е рећи:</p> <p>— Чекај! видиш колико ту људи чека?!</p> <pb n="28" /> <p>— Ја сам странац, путн 
е да се ни мало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу 
сам могао корачати кроз ту масу славних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати бли 
дном угледах међу децом неколико старих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неки 
<p>Па и изјаве и честитке исте од истих људи сваком новом кабинету, а и у депутацијама су сталн 
итао добијем тако исто мишљење о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењ 
<p>Да се ваљда не замеримо тако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стр 
се ипак држава стара о својим заслужним људима.{S} Његова се мушка деца, знате врло рђаво уче;  
 се мало поразговарам с тим разноврсним људима.</p> <p>Прво ступих у разговор с једним отменим  
и, звук, звер (В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза грма = зволи 
вим животињама треба бити груб и оштар, љути се други.</p> <p>— Знам, молим те, али не иде, ниј 
ад остали? викну председник ван себе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају она седморица 
тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике 
ресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као просвећени да бу 
шина.</p> <p>— Уз владу сте — поче сада љутито министар полиције...{S} Па да нисте уз владу, не 
у своју, рекох господину министру доста љутито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако чо 
ен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође з 
<p>— Ја нисам, што ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита предсе 
 овој напаћеној земљи? узвикну министар љутито с праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом.</ 
гори.{S} Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.</p> <p>Према  
</p> <p>— Ја?! узвикну министар с нешто љутње у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим већ б 
 оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете св 
е лепог говора поштованог друга Т...{S} М... у коме је изнео сву важност и добре стране оваквог 
front> <div type="titlepage"> <p>Радоје М. Домановић</p> <p>СТРАДИЈА.</p> <p>I </p> <p>БЕОГРАД: 
динствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благ 
 био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија.{S} Овакве немогућности и скроз неве 
>„Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том  
исам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још држим да сањам.</p 
ана био чувар неких државних магацина и магацин није изгорео.</p> <p>Један је опет одликован шт 
 је месец дана био чувар неких државних магацина и магацин није изгорео.</p> <p>Један је опет о 
у наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су деца? упитам.</p>  
— Остарио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још једном, како 
ени поклон лекару Мирону.{S} То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати 
ана упутим њему.</p> <p>Министар војни, мали журав човечић с упалим грудима и нежним танким руч 
ањима нико није хтео попустити и ствар, мало по мало, дође дотле, да један другог нису могли гл 
зик, али и не знају један за другог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех осећати пон 
еговог стола је сто за чланове владе, а мало даље сто за секретаре клуба.{S} Прво један секрета 
а...{S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало проспавам...{S} Шта би друго?...{S} Немам посла, п 
ати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!</p> <p>Публика се разиђе, а ја приђем мо 
е на све стране јако интересовање, и за мало те дође дотле, да готово стадоше сви послови.{S} И 
ке земаљске.</p> <pb n="106" /> <p>И за мало, а у маси се зачуше гласови:</p> <p>— Министри, ми 
јбољи начин био, али неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле.{S} Прво и прво ми, д 
ст дана затвора!</p> <p>Министар поћута мало, па продужи:</p> <p>— О овоме треба да размислите, 
е шкандале. — Тако, додаде за тим — сад мало личи на обична <pb n="15" /> човека, а онако ми зб 
 сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, о 
ђено у клубу да научи говор, од кога је мало час понављао прву реченицу...</p> <p>После учења л 
ложај и да рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер  
једаред трже ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од мене угледам неког рибара.{S} Чамац му уз  
ео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним људима.</p> <p>Прво 
 па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу д 
бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни господин министар.</p> <p>— Изви 
имити један део новаца.“</p> <p>Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет св 
и новац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за два три 
олитве.</p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек др 
ги су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се постар 
 хартије на страну, диже главу, зажмири мало, и поче на памет:</p> <p>— Господо, посланици, пос 
p> <p>— Јест, јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор на споредне ствари.{S} Имате прав 
>— Страдија! додаде и стукну преда мном мало назад. </p> <p>— Чудан случај, да се тако звала и  
<p>— Нисам.</p> <p>— Чудновато! рече он мало увређен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре пет годин 
 те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, верујте, већ 
и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли 
ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу  
ко није хтео попустити и ствар, мало по мало, дође дотле, да један другог нису могли гледати.{S 
 и не знају један за другог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, шт 
спра?</p> <p>— Историска, рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем и погледа ме пре 
љком испод округле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по  
вета се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је то? 
анким ручицама, тек беше свршио молитву мало пре него што мене прими.</p> <p>У његовој канцелар 
н одвесла натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, приметим грдн 
д господина министра.</p> <p>— Зваћу их мало час, нека причекају, рече момку; а за тим се обрат 
а да дигну главе по вазда.</p> <p>После малог ћутања продужи министар:</p> <p>— После тога, ја  
 други способнији и старији чиновници у малом положају и не унапређују се толико година.</p> <p 
тиво да бих колико толико оправдао свој малопрешњи заиста неразмишљени поступак.</p> <p>— Не са 
иће.</p> <p>Трећег дана министри, и ако мамурни од весеља, морадоше жртвовати и одмор тела свог 
 прегледу нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде.{S} Право је, говорило се,  
ни уговор; управо у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна <hi>будућност</hi>  
 на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министрових речи, све сам управо  
смисао министрових речи, све сам управо мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим без 
ано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.{S} Кад сам ишао хотел 
ђанин за ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одликовањима за грађанску кураж и  
тедљиви.{S} И сад долази оно све остало мање важно у буџету.</p> <p>— А на просвету, војску, и  
 Једнима се повере већи говори, једнима мањи, почетницима још мањи, некима се одреди да изговор 
е било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у 
и говори, једнима мањи, почетницима још мањи, некима се одреди да изговоре само по једну реч, „ 
им придикама, већ по неколико само).{S} Маса се расклопи на две стране, и тако странац остаде с 
ђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да  
силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник продужи:</p> <p>— Народ мога краја лије  
апаљене буктиње, које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног гр 
 /> <p>На улици ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, ску 
е приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света и мушког и женског, и старог и мла 
ећем реду.</p> <p>На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова 
клонише се до земље.{S} То исто уради и маса. <hi>Он</hi> изгледаше нешто збуњен, преплашен, а  
дошао!</p> <p>— Где је, камо га! жубори маса и настаде гурање, тискање, пропињање, зверање, сва 
тра полиције.</p> <p>Пред министарством маса наоружаних момака, намрштена израза, чисто зловољн 
орио с једним познаником, док од једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало једа 
ше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацича с трепетом танак глас:</p> <pb n="36" /> <p 
 пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, мог 
е.</p> <pb n="106" /> <p>И за мало, а у маси се зачуше гласови:</p> <p>— Министри, министри!</p 
њем, па се окрете леђима мени и пође за масом.</p> <pb n="56" /> <p>Запитам другог, трећег, и с 
се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша  
 Ни један.</p> <p>Повикаше гласови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују:</p>  
едајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, 
/p> <p>Једва сам могао корачати кроз ту масу славних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се  
и, чекају на ред.{S} Треба многе помоћи материјално и према томе се и уџбеници откупљују или пр 
 месеца нису плату примили и у такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба немају.{S} Ово  
 осећати поносан, што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном ос 
чудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.</p> <p>— Јест, то је језик којим је г 
</p> <pb n="14" /> <p>— Ти си луд, тако матор... — Исправан... а камо ти одличја?</p> <p>— Нема 
дличја?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Лажеш, матора кујо!</p> <p>— Немам, тако ми Бога!</p> <p>— Ни  
д чудних утисака које ова земља на први мах учини на мене.</p> <milestone unit="subSection" />  
ет тактично, мудро, смишљено.{S} У први мах бисмо наредили да се по целој земљи опет донесу ошт 
о.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподесан, али после ће се тек видети бла 
посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше  
тају збору ради одобрења.</p> <p>У исти мах јави се један с готовом резолуцијом <pb n="60" /> и 
инистру иностраних односа.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да  
укати своје бројанице, које му вишаху о мачу.</p> <p>— Поменусте изненађења, господине министре 
они се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p> <p>Министар ме приведе једној фоте 
S} Несрећна судбина моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој  
љан, и да молим десеторицу посланика да ме потпомогну.</p> <pb n="93" /> <p>— Седи! рече предсе 
 женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На послетку се накупи толико света 
оглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме  
ођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостионицу).{S} Украшен звездама и орденима 
дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за народног посланика 
аса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта ј 
згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полици 
ређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пођ 
ма и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста не 
 са успехом, заврши министар, и погледа ме прекорно.</p> <p>— Ја веома ценим историју и људе ко 
>— Нисте знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.</p> <p>— Страдиј 
ђен тако неочекиваним питањем и погледа ме преко својих наочара тупим, уморним погледом.</p> <p 
да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.</p> <p>— Извините, али никако 
већ глава боли! рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.</p> <p>— Заиста је ваш 
! узвикну одушевљено министар и погледа ме значајно, испитујући.</p> <p>— Сасвим тако! рекох.</ 
не, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје 
ћ, просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазније него што сам и могао очекивати.{S} Намести 
нису ни толико чинили...{S} А и уморила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог века!{S}  
 мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече министар и погледа ме 
> <p>— Збиља, волите ли пастрмке? упита ме после извесног ћутања.</p> <p>— Нисам их никад јео.< 
ут сада у нашој земљи, господине? упита ме.</p> <p>— Први пут.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p> 
е допада овде код нас, господине? упита ме министар смешећи се хладно, преко срца.</p> <p>Ја се 
но.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донели закон о...</p> <p>— Ј 
И ви сте дошли да тражите службу? упита ме.</p> <pb n="26" /> <p>— Не.{S} Ја сам странац, путни 
н са подваљком испод округле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одак 
pb n="12" /> Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.</p> 
онели закон о...</p> <p>— Јест, прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је бил 
уди овакав мој план, господине? прекиде ме министар у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! рекох нех 
ју толико тражиш!</p> <p>Наједаред трже ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од мене угледам не 
 се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.</p> <pb n="13" /> <p>Она 
ње!.. изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити. </p> < 
е ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до к 
<p>— Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, 
ч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити. </p> <p>И заиста сам био изненађен, а 
а се донесе послужење.</p> <p>Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем 
а се дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер око кога беху наоружани пандури, да одбија 
 министар у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах због те нер 
" /> <p>Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.{S} Најзад се наме 
 много земаља, многе људе и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у ј 
а сам погрешио и пошао другом коме, али ме униформа вишег официра што је господин министар имаш 
лима и сјајном прошлошћу, помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, 
 и сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше:</p> <p>„Чудна земља! мислио сам...{S} Тамо  
е причао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, али помислим, да то могу бити  
 узвикнем:</p> <p>— Боже велики! умудри ме, послушај молитву сирочета, које се потуца по широко 
о што сам и могао очекивати.{S} Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на св 
estone unit="subSection" /> <p>На улици ме изненади непрегледна маса света што се у групама тал 
м онако без одличија пошао.</p> <p>Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене от 
поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина;  
м пред господина министра.</p> <p>Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, нађе рећ 
ати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заи 
шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно 
о, тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.</p> <p>— 
 проћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погледа презриво, па згушеним гласом пуним срџбе и г 
 поздравим се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врата.</p> <milestone unit="subSe 
е странац?</p> <p>— Странац. </p> <p>Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље и т 
оме човеку и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и проду 
погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак напред 
 то задржаше исте посланике.</p> <p>Ово ме јако изненади, те нарочито нађем једног од посланика 
дох да га посетим, <pb n="45" /> примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом посл 
 других разлога: али сам се правио како ме баш та реткост задивљује.</p> <pb n="41" /> <p>— То  
Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није узимао на одговор.</p> <p>— Што не лајеш? 
ом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од ос 
све догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита:</p> <p>— Одакле си, говори!</p> <p>Узех му ја 
гу опозиционара.</p> <p>— Ја нисам, што ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>—  
том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору изве 
 корачати кроз ту масу славних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{ 
 целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а к 
кону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољства што странци ни из близ 
инистрову канцеларију. </p> <p>Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ 
 позва ме лично унутра.</p> <p>Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе 
} Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми 
е? посетим га на започети разговор, јер ме није много интересовао ни његов паша, ни његова свас 
уг земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихо 
ова твојих...“</p> <p>Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу 
о таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој 
и, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку метуше дв 
, а сем тога метуше још дваестак разних медаља и споменица.</p> <p>— Тако, брате! узвикну шеф з 
кве добар гимнастичар и страстан јахач, међу тим напрасит човек и тако исто радо се туче.{S} Је 
 могао растумачити откуд ови стари људи међу децом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} 
Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу да верујем да је све ово и 
то су научили.{S} Док од једном угледах међу децом неколико старих људи где тако исто шеткају,  
и улица и сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви 
а да значи.{S} Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.</p> <p>— 
ака које ова земља на први мах учини на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што са 
дена; те тако нико не обраћаше пажњу на мене.</p> <p>Као човек странац имао сам могућности да с 
 нити се јаче истицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили...{S 
ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од мене угледам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он к 
истар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одговор.</p> <p>— Сасвим тако!</p> <p>—  
ала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим стар 
војом земљакињом.{S} У том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година он умре.{S} Он м 
 чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; 
.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.{S} Кога год погледам, у 
а за грађанску кураж и врлине.</p> <p>И мене одушеви тај бујни народ пун грађанске свести и сам 
врсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жури овај оволики св 
рака, <pb n="9" /> док од једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна 
<p>— Па има и будалаштина много, ал’ то мене слабо занима! рече онај хладнокрвно и узе опет крп 
к беше свршио молитву мало пре него што мене прими.</p> <p>У његовој канцеларији се осећаше мир 
погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.</p> <p>— Која је ово земља п 
а.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало поврн 
 испијеним уснама топле молитве.</p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то блажено, религиозно ос 
ну тај виши чиновник одушевљено.</p> <p>Мене то још више збуни.</p> <p>— Имамо једно упражњено  
а, а на смрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судб 
предака мојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели:</ 
љи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци <pb n="23" /> ногу преко ноге, поглади се 
тито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.</p> <pb n="56" /> <p>Запитам друг 
е и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих.{S} Тако сам прошао кроз то 
м чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било  
ас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах журно ступа у разговор, да га не би ко поти 
ују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули се и п 
и свечаност? заврши питањем, обратив се мени.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чудновато! рече он мало  
се не сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодило.</p> <p>— Како шкодило, зашто? </p> <p>— З 
Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично з 
 господине мој, што тамо људи гину; али мени је главно да свршим прече ствари, корисније за зем 
 са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!</p> <p>— 
е лудорије, него што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?</p> 
ичекају, рече момку; а за тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако уморан од тог многог 
 „С половином ћу плате служити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам министар, али 
<p>Сутра дан су већ све новине писале о мени.{S} У једнима беше белешка: </p> <pb n="20" /> <p> 
јуче помагали прошлу владу?</p> <p>— Не мења ствар.</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Врло просто и 
<p>Али, то су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак  
од нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе пр 
 па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког другог дана.</p> <p>Нема човека који је с 
ки облик речи, својевољно <pb n="32" /> мењали, не пазећи на јасне одредбе законске.</p> <p>— П 
 морамо употребљавати <pb n="69" /> све мере да се што више одржимо.</p> <p>— Шта радите? -</p> 
учају?</p> <p>— Предузеле би се оштрије мере, али опет тактично, мудро, смишљено.{S} У први мах 
<p>— Ево, господине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест! рече момак учтиво и  
зрења: а при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он  
, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна плоча и на тој плочи израз народне захвалности 
а где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова.{S} При 
.{S} Кад тамо — какво изненађење!{S} На мермеру урезане речи:</p> <p>„Довде се на север простир 
 молбу да народно представништво донесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила д 
ли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту 
учини.</p> <p>Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и магацин  
лико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добр 
ац. </p> <pb n="4" /> <p>Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену  
ати кабинет.{S} Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно  
и даље шта треба.“</p> <p>После читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а за ти 
је и другом референту.</p> <p>После два месеца тек стиже Просветном Савету исцрпан реферат о ди 
ви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца.“</p> <p>Свет се мало р 
се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.“</p> <pb n="77" /> <p>Испод тога Министровом ру 
аређење да нам се изда плата бар за три месеца.“</p> <p>На полеђини превијеног акта стоји:</p>  
ете. „Наставници ове гимназије већ шест месеца нису плату примили и у такву су материјалну нево 
викнути да плате не примају по неколико месеци: пензионари су стари људи, доста су се и наживел 
роста ствар...{S} Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи.</p> <p>— То је истина!  
дан орден?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни један немам, тако ми свега  
е расписују нови избори, а то значи бар месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у оваквом случају 
се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе 
но одбрајати зрна.</p> <p>— И појави се Месија? упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Никако? </p> <p> 
ено, све припремљено, само се очекиваше Месија.{S} Чак је народ општим јавним гласањем изабрао  
> <p>— Чудновато! рекох.</p> <p>— Место Месије, пао је те године велики град, и упропастио све  
стављен економ за тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајник, подблагајник, писар, три чет 
ти како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге ле 
ше на столице, а сазивачи заузеше своја места за столом.</p> <p>— Браћо, поче један од сазивача 
личност за ту важну тачку.{S} За остала места имамо, дао Бог, странце.{S} Имамо:{S} Јевреје, Гр 
 крајева Страдије.{S} Ни једног јединог места нема где не бејаше донета оштра резолуција поводо 
> <p>Уза саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пи 
избора нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар има 
, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.{S} М 
те, узвишене дужности.</p> <p>На многим местима чуо сам разговор овакве природе:</p> <p>— Није  
цијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно по синтакси.</p> <p>Ста 
та.</p> <p>— Чудновато! рекох.</p> <p>— Место Месије, пао је те године велики град, и упропасти 
ји у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у преда 
ајењу ждребади, а министар је тражио да место тога уђе чланак пливању.{S} У тим важним питањима 
лећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.{S} На грудима Ескул 
3" /> <p>Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах:</p> <p>— Шта је са зајмом?</p> <p 
сву народну бригу, те он поставља, бира место народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли. 
еговог стола, а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан неким старим књигама са п 
ци дођу у клуб, и ту заузме сваки своје место.{S} Председник клуба седи за нарочитим столом, и  
су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни 
има: свака група жури на своје одређено место где ће се држати збор. </p> <p>Како, разуме се, н 
ндидује за посланика на једно упражњено место, а он је наш човек и помагаће својски постојеће п 
е збуни.</p> <p>— Имамо једно упражњено место за конзула.{S} Ту бисте, што је главно, имали доб 
<p> <hi>Чудо од човека</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сад ше 
ма као обавезни за наставу.{S} На првом месту министар подмири своје присне пријатеље и рођаке. 
 очекивању.{S} На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.</p> <p> 
данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, кога се гнушају 
 тога и тога.{S} Затим у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника 
 сталеж за себе држати збор на засебном месту.</p> <p>— Што то?</p> <p>— Тхе, што?...{S} Наша в 
шкандале доле, на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити. </p> <p>Г. Шеф, дебео неки човек 
 изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу.</p> <p>— Ни 
изазвати нереде и то још на ненадлежном месту?</p> <p>— Ја сам исправан.</p> <pb n="14" /> <p>— 
сарадника опозиционе штампе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана  
ареди да се дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер око кога беху наоружани пандури, да 
неколико прикачише на капут, а сем тога метуше још дваестак разних медаља и споменица.</p> <p>— 
.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, једну ленту; три четири ордена о 
ет пао.{S} На све стране по и улицама и механама и приватним становима разлеже се весела песма. 
требљава!{S} Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове слободоумне законе, који треба да 
мо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди: а што о 
Страдија буде оно што је некад била.{S} Ми на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго 
, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један другог, да би се наредба с 
 мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Само за последњих д 
и мало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо  
ћан случај неминовно наступи? </p> <p>— Ми о томе нисмо још ништа темељније размишљали, али ниј 
председник ван себе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају она седморица.</p> <p>— Е баш  
} Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S} По 
су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n="100" /> само  
 да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам к 
опет донесу оштрије резолуције, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали  
а шефом и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостионицу).{S} Украшен звездама 
 многог примања од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио  
м у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање раз 
јој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу овојом на 
ису тако важне ствари, али главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би оп 
одом градске бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду, где су  
 срећном племену, и ако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада нити икад и после м 
— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив смех н 
прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше.{S} Кад тамо — какво изненађење!{S} На  
ти и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш ни 
 а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као просвећени да будемо узвишенији од њ 
у дуг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми закључимо зајам, па тако опет.{S} Али се и <pb n="53 
штај.</p> <p>Он се одобровољи и исприча ми како Анути, <pb n="57" /> једно ратоборно племе, упа 
ињом.{S} У том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година он умре.{S} Он ми много прич 
с ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри играмо улоге опозиције?{S} Идућих избора не 
 бити.{S} Несрећна судбина моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у 
но, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима је 
 и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика.{S} 
 и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, једну ленту; три 
чиновници са својим шефовима на челу те ми честитају и изражавају своју радост због срећно извр 
логе опозиције?{S} Идућих избора нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ 
:</p> <p>— Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?</p> <pb n="19" /> <p>—  
есу ли то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног г 
ку крај њега. </p> <pb n="5" /> <p>Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од 
ка нема прече дужности, господине? рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом, клима 
ши чиновник неког министарства.{S} Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним послом;  
т прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на смрти о 
но и узе опет крпити мреже.</p> <p>Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам:</p> <p>—  
 једну ленту; три четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут, а сем тога мету 
ока може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани 
{S} Положај нам је непрестано уздрман и ми, разуме се, морамо употребљавати <pb n="69" /> све м 
у јаче размере?</p> <p>— Е онда бисмо и ми предузели оштрије кораке.</p> <p>— Шта мислите, ако  
ео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо  
рошлост нашег народа, а на смрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој м 
р баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} Подигох очи небу, клекох на колена  
мо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли 
не кораке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку табак хартије.</p> <p>Узех читати:</p> <p>„Ув 
с једним униформисаним чиновником, који ми се пожали да још није добио класу, а створио је крив 
говарао са једним богатим трговцем који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога са 
/p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! рече поношљиво, задовољан  
мисле и наши официри и наша војска; али ми чланови данашњег кабинета гледамо на ствар много дуб 
 земље?</p> <p>— Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачни као... 
ациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони  
.{S} Морало би се опет живети! одговори ми равнодушно.</p> <p>У даљем разговору причао ми је ка 
аљда мислиш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега 
љу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.</p> <p>Али, тражећи домови 
аћутах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући  
ресајући своје невоље, одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуч 
 свима полицијским органима у подручном ми министарству да се строго придржавају тога расписа м 
 због којих су одликовани.</p> <p>Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке засл 
егови стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што ј 
 беше једва девет година он умре.{S} Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и вели 
 једним отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полицији.< 
итати: али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима, која гај 
одушно.</p> <p>У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланк 
 и свестраније размисле.{S} Прво и прво ми, данашња <pb n="67" /> влада, хоћемо мирољубиву, поб 
 спољне односе земаљске.</p> <p>— Драго ми је! рекох изненађен овом неочекиваном високом посето 
аху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Господин Министар, веле, ради по в 
штина тући се са Анутима.{S} Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није ориги 
у крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке те 
на обична <pb n="15" /> човека, а онако ми збунио цео град, упао као какво чудовиште...{S} А ти 
ажеш, матора кујо!</p> <p>— Немам, тако ми Бога!</p> <p>— Ни један?</p> <p>— Ни један.</p> <p>— 
, где ли?</p> <p>— Ни један немам, тако ми свега на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи  
 по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано.{S} Идем уморан, изнемогао, д 
.{S} Неко ће то морати урадити, па било ми, било други посланици.{S} Влади треба само та формал 
 младићску снагу.</p> <p>— Па зар смемо ми остати глуви према тим покољима и том зверском посту 
љати о овом последњем догађају необично ми се допадаше општа хармонија у Страдији.{S} Не само ш 
езика.{S} Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако  
итање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према наш 
 запаре чисто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те ј 
ма, а између осталога господин министар ми напомену како ће баш поводом тог срећног случаја о к 
иле нам напаћене отаџбине.“ Гостионичар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим.{S} Једва с 
вим с господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, коју нисам мо 
најтачније вршила.{S} Ето видите, данас ми је министар просвете <pb n="31" /> послао један свој 
ане 17-III исте године СБр.{S} 2., част ми је умолити Вас да проучите акт директора...ске гимна 
ор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем:</p> <p>— Од 
одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p 
ет дубоко поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми та проклета температура, верујте, задаје много бриге 
дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Господин Министар, веле, ради по ваздан гимнас 
 чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су га јуче посети 
Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине.“ Гостионичар ми одреди једн 
ајући срећну будућност и величину своје миле отаџбине.</p> <p>Разбијен овим чудним утисцима, не 
ка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, в 
ре домовине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате 
се ојача култура, привреда и благостање миле отаџбине.</p> <p>Разуме се, после тог његовог гово 
 не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџбине. „С половином ћу плате служити“ вели он м 
последњих немилих догађаја па југу наше миле земље.</p> <p>— Ако они продуже своје упаде, то јо 
свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака.{S}  
али дирљиве говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се п 
љини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то гор 
ју све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!“</p> <p>Улица добила нарочити свечан 
 је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам 
 писцима за уџбенике из привреде, један милион на заснивање библиотека, и један милион на дијур 
динара: пет милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један  
милион на заснивање библиотека, и један милион на дијурне чиновницима.{S} То је таман пет.</p>  
а, на репрезентацију чланова владе пола милиона.{S} Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад 
ти, па све иде лако.</p> <p>— Колико је милиона годишње буџет ваше земље?</p> <p>— Преко осамде 
лепо распоредио пет милиона динара: пет милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за  
} Не разумем какав је то издатак од пет милиона за увођење штедње.</p> <p>— Е видите, господине 
 милиона, за увођење штедње у народ пет милиона.</p> <p>— Извините господине Министре, што вас  
 трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара...</p> <pb n="42" /> <p>— То је за вашу  
{S} На пример за народне свечаности пет милиона, за поверљиве владине издатке десет милиона, за 
>— И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: пет милиона на чиновнике, један милион  
 утврђивање владе на своме положају пет милиона, на репрезентацију чланова владе пола милиона.{ 
ке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на своме полож 
есет милиона, за набављање ордена десет милиона, за увођење штедње у народ пет милиона.</p> <p> 
она, за поверљиве владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и  
 у пензији било на расположењу тридесет милиона, за набављање ордена десет милиона, за увођење  
ет ваше земље?</p> <p>— Преко осамдесет милиона.{S} А ево како је распоређен: </p> <p>За бивше  
, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит.</p> <p 
и склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини.{S} Али, проста крв моја, јер ће ти зр 
нко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она  
 дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и 
емо једном душом, кад је питање о нашој милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет се поче одвајати у 
ј долазак доноси срећну будућност нашој милој Страдији.{S} У име целе владе, у име целог народа 
о жртве зверског насиља дивљачких Анута милостиви Бог да рајско насеље!{S} Бог да им прости пра 
ну носи траку на којој су речи:</p> <p>„Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије, која му 
имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу Божјом и искреним заузимањем страшних лекара, т 
ма захваљује премилостивом Творцу, који милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и да 
 од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштити 
i> целе једне земље.{S} Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама,  
земља! мислио сам...{S} Тамо гину људи, министар војни саставља молитве и мисли на покретање ро 
чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољства што странци н 
о све усеве у земљи! рече <pb n="75" /> министар гледајући смирено у своје ћилибарске бројанице 
лупа и дангубна процедура упроштена.{S} Министар полиције узео је на се сву народну бригу, те о 
стра финансија и министра грађевина.{S} Министар, достојанствено, са свечаном озбиљношћу на лиц 
ао, стајао је непомично, као статуа.{S} Министар председник иступи један корак још напред, и от 
 да један другог нису могли гледати.{S} Министар, да би своме противнику што више пакостио, нар 
чуда нисам умео ни речи проговорити.{S} Министар то као да примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас к 
доше гологлави с приклоњеним главама, а министар председник узе <hi>његов</hi> куфер у наручје, 
 део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, а министар је тражио да место тога уђе чланак пливању.{S} 
 у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар финансија опет штап знаменитог човека.{S} Поне 
p>— Хоћете ли дуже остати овде? пита га министар председник.</p> <p>— Докле год не свршим посао 
врдило онако, како то износи мој колега министар грађевина.</p> <p>— А и он је историк? прекидо 
 начин бивали већ неколико пута до сада министар?</p> <p>— Нисам никада.</p> <p>— Никад!... узв 
 обичају, а у ствари посланике поставља министар полиције.{S} Чим се влада промени, одмах се ра 
ни.</p> <p>Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовање према 
вршенство и култура једне земље! додаде министар на завршетку.</p> <p>— Имате право, господине  
није вршила.{S} Ето видите, данас ми је министар просвете <pb n="31" /> послао један свој распи 
јни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школ 
 су под управом министра правде, јер је министар просвете изјавио како неће да има посла „с кој 
опада овде код нас, господине? упита ме министар смешећи се хладно, преко срца.</p> <p>Ја се из 
 овакав мој план, господине? прекиде ме министар у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! рекох нехоти 
 сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно св 
ах истог момента сваки који год постане министар):</p> <p>„Просветном Савету на мишљење.“</p> < 
оклони се.</p> <p>— Онда побро, рећи ће министар задовољан одговором; можете сад ићи, ако је по 
ко! рекох.</p> <p>— Ето видите, опет ће министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о гра 
а занимљива прича?</p> <p>— Ништа! рече министар.</p> <p>— Баш ништа? </p> <p>— Шта би!..{S} На 
же да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити шапу 
ма доста прихода, доста без сумње! рече министар и с убеђењем и неком стручњачком важношћу.</p> 
о, па ме, верујте, већ глава боли! рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.</p> 
ржим да неће бити никаквих сметњи! рече министар финансија.</p> <p>— Сметњи? рече странац уплаш 
ом суседном и пријатељском земљом! рече министар одушевљено.</p> <p>— То је прекрасно, и такво  
>— Никако? </p> <p>— Ваљда никако! рече министар равнодушно, и изгледаше као да без воље прича  
нда можемо одмах потписати уговор! рече министар председник.</p> <p>— Уговор?</p> <p>— Да!</p>  
ориска распра?</p> <p>— Историска, рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем и погле 
ко наступиле с поља, онда би се ваљда и министар спољних односа земаљских почео нешто о томе бр 
песме.</p> <p>Спровод се крете.{S} Он и министар финансија напред, а куфер у наручју министра п 
ријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.{S} Један мој друг 
азда.</p> <p>После малог ћутања продужи министар:</p> <p>— После тога, ја сам удесио да свако с 
к има по неколико листова, управо сваки министар свој лист — један или два) да је влада довела  
гађаја зажелим да чујем шта о томе вели министар војни, те се још истог дана упутим њему.</p> < 
и <pb n="21" /> веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија.{S}  
покоравати законима земаљским! одговори министар и направи лице важно, достојанствено.</p> <p>— 
лове министра правде узео је отправљати министар војни, а дужност министра војног вршио је мини 
темељ здрав, па подизати зграду! заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.</p> <p>— П 
, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и погледа ме прекорно.</p> <p>— Ја веома цени 
ти државних осам стотина динара? заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитив 
ни.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво с 
иним, ако ми је глава мила.{S} Господин Министар, веле, ради по ваздан гимнастику, врло је напр 
ошћу срећну операцију жуља.{S} Господин министар их је изволео љубазно и свесрдно примити, а то 
и вичући на сав глас:</p> <p>— Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на див 
о дирљив говор у точ смислу, а господин министар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искрен 
им стварима, а између осталога господин министар ми напомену како ће баш поводом тог срећног сл 
 униформа вишег официра што је господин министар имаше на себи ипак противноме увераваше.</p> < 
 смо о многим стварима, али се господин министар ни једном речју не дотаче питања финансиских.< 
н.</p> <p>— Разуме се, продужи господин министар; — велика и значајна утицаја.{S} Ето, на приме 
е дужности, господине? рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом, климајући главом  
љути се мало смирени и побожни господин министар.</p> <p>— Извините, то нисам знао, рекох.</p>  
а, разуме се, пишу књиге; само господин министар не пише ништа.{S} Пред њега нисам смео ни изла 
епени, па ипак ништа... скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момк 
ке коме нашем човеку...</p> <p>Господин министар се закашља, те ја уграбим реч. </p> <p>— То св 
и да студира геологију.</p> <p>Господин министар ућута, замисли се нешто, и узе сукати своје бр 
и име своме избавитељу.</p> <p>Господин министар застаде и узе опет своје бројанице на којима п 
подине мој, тако је.{S} Да ја нисам као министар војни тако урадио, могао би који од команданат 
мље и враћати се натраг.</p> <p>— Дошао министар? пита један.</p> <p>— И ја чујем..</p> <p>— Шт 
ет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак ни 
{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држ 
мете ли, најважнија! узвикну одушевљено министар и погледа ме значајно, испитујући.</p> <p>— Са 
кудица у овој опозицији! узвикну очајно министар полиције. </p> <pb n="92" /> <p>Настаде тишина 
p> <p>— Уз владу сте — поче сада љутито министар полиције...{S} Па да нисте уз владу, не бих ва 
жнији кораци.{S} Сем тога што је послат министар правде да проучава уређење таквих школа са врл 
бавите историјом?</p> <p>— Ја?! узвикну министар с нешто љутње у гласу...{S} То је наука којом  
ме наноси овој напаћеној земљи? узвикну министар љутито с праведним гњевом, уздрхталим, болним  
 обавезни за наставу.{S} На првом месту министар подмири своје присне пријатеље и рођаке.{S} Та 
привреде земаљске.</p> <pb n="40" /> <p>Министар привреде, постарији, омален, журав човечић, пр 
јурну у министрову канцеларију. </p> <p>Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пош 
 десет до петнаест дана затвора!</p> <p>Министар поћута мало, па продужи:</p> <p>— О овоме треб 
 глупо, и позва ме лично унутра.</p> <p>Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем,  
орме, коју нисам могао схватити.</p> <p>Министар финансија кад одох да га посетим, <pb n="45" / 
е, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>Министар протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изра 
е се још истог дана упутим њему.</p> <p>Министар војни, мали журав човечић с упалим грудима и н 
<p>— То је повољан закон, рекох.</p> <p>Министар се задовољно осмену, па продужи.</p> <p>— Разг 
 посла „с којекаквим глуваћима.“</p> <p>Министар правде је једино и имао бригу и старање око те 
о и једва га приволи, пошто му један од министара обећа неку богату лиферацију, где се може мно 
/p> <p>— Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих 
ске седнице, за путовања <pb n="102" /> министарска у стране земље, то министри решише да покуп 
 тих измена и допуна сметали неколицини министарских рођака и пријатеља да заузму неке више пол 
сима.{S} Ево једне:</p> <p>„Председнику министарског савета Господину...</p> <p>Господине предс 
ња: у неким листовима се говори о кризи министарској, у некима како је влада већ повољно свршил 
, одмах изабран за почасног председника министарства, за почасног председника општине, Академиј 
едстави се опет као виши чиновник неког министарства.{S} Рече ми да по налогу г. министра долаз 
им) и представи се као виши чиновник из министарства за спољне односе земаљске.</p> <p>— Драго  
 на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министарства (уз њега реферат у прилогу под %) врати ди 
приметим.</p> <p>— Врло велика.{S} Наше министарство има највећи број нумера од свију осталих.{ 
вреде у целом крају.{S} Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења и у сваком по ј 
> <p>— Лањске године, кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео велик 
полеђини превијеног акта стоји:</p> <p>„Министарство Просвете.</p> <p>П.Н.{S} 5860.</p> <p>1-П- 
 посетио министра полиције.</p> <p>Пред министарством маса наоружаних момака, намрштена израза, 
едбама стручњака исправи и наново пошље министарству на даљи рад.{S} Господи референтима се одр 
ма буде суфицита.{S} Ја сам већ у своме министарству почео уводити штедњу, а на томе живо раде  
 да га са својим мишљењем врати што пре Министарству Просвете на даљу употребу.“</p> <p>По наре 
има полицијским органима у подручном ми министарству да се строго придржавају тога расписа мини 
са целим крајем.{S} Сваки шеф одељења у министарству има преписку са поједним економом покрајин 
а леђима понети.</p> <p>Сви чиновници у министарству, пошто су књижевници, онда, разуме се, пиш 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Министарству Просвете све сам овејани научник.{S} Ту се 
 ће о томе нашем разговору известити г. министра, и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
инистарства.{S} Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним послом; а ја на то изразим  
де, како ће он преко једног свог рођака министра издејствовати да се у тај завод примају потпун 
новничка депутација жели пред господина министра.</p> <p>— Зваћу их мало час, нека причекају, р 
/p> <p>— Желим да изиђем пред господина министра.</p> <p>Момак ме погледа намрштен, гордо, с не 
на пример, јуче сам дознао од господина министра председника да је затворен на северу извоз сви 
а што пре изволи порадити код Господина Министра Финансија за нужно наређење да нам се изда пла 
 челу били су депутативно код господина министра финансија, да му честитају с радошћу срећну оп 
 па сам слободан да вас у име господина министра умолим да се примите тога високог и патриотско 
tion" /> <p>Хтео сам посетити господина министра правде, али он није био у земљи.{S} Био је у т 
наставе.</p> <p>„Учтиво молим Господина Министра да што пре изволи порадити код Господина Минис 
Господине.</p> <p>„Према акту Господина Министра Просвете ПН. 5860, од 2-III ове године, а прем 
 целу земљу због незнања и неразумевања министра грађевина.</p> <p>— Ја то питање, господине, н 
у да се строго придржавају тога расписа министра просвете.</p> <p>— Нека важна ствар, ако смем  
Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете...{S} Даровит кочијаш!“ одговорио је  
и чекаоница препуни света што жели пред министра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Неки су елегантно 
, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас:</p> <p>— Г 
о те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео је отправљати министар војни, а ду 
и одјурише да о доласку његовом известе министра председника, остале чланове владе, председника 
њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће министра председника, већ и вече паде.{S} Странца више  
чајна борба између министра финансија и министра грађевина.{S} Министар, достојанствено, са све 
те на даљу употребу.“</p> <p>По наредби Министра</p> <p>ит.д.</p> <p>(Потпис).</p> <p>Како је с 
 те са осталим првосвештеницима опкружи министра председника, и запеваше побожне песме.</p> <p> 
пита четвртог.</p> <p>— Да интерпелишем министра војног што војска гладује.</p> <p>— Шта ће он  
да није ни било, стајали су под управом министра правде, јер је министар просвете изјавио како  
књиге и школе, те је дужност његову као министра просвете вршила његова жена, а она је, као што 
"subSection" /> <p>Сутрадан сам посетио министра полиције.</p> <p>Пред министарством маса наору 
је отправљати министар војни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, који је и и 
 се води та важна и очајна борба између министра финансија и министра грађевина.{S} Министар, д 
јинским, а они после о томе извештавају министра, преко његових личних секретара.</p> <pb n="43 
тар финансија напред, а куфер у наручју министра председника опкружен првосвештеницима и гологл 
 кабинета. </p> <p>И заиста о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда нових саопшт 
pb n="108" /> главном улицом идући дому министра председника.{S} И куће и кафане и храмови и ка 
ког странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше лагано тешко натоварена  
шњи државни буџет.{S} Али, није лако за министре; јер они, разуме се, треба да плате да се о њи 
рзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима.</p> <p>Прво одем министр 
t="subSection" /> <p>Кад сам обишао све министре наумим да обиђем и Народну Скупштину.{S} Народ 
p> <p>— Поменусте изненађења, господине министре? посетим га на започети разговор, јер ме није  
омплиментом.</p> <p>— Не, не, господине министре, без ласкања, боље се не да пожелети.{S} Народ 
“</p> <p>— Знам, али како се, Господине Министре, то може извести? упитам.</p> <p>— Врло лако,  
тини.</p> <p>— Па, ви велите, господине министре, да сте уставом дали народу све слободу.</p> < 
 добро уређене у вашој земљи, господине министре?</p> <p>— Врло добро, рече он с поузданошћу, п 
>А колики су приходи у земљи, господине министре, то је, држим, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то б 
ним земљама, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Е, како да вам кажем?...{S} Добро, д 
ки је буџет, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Лањске године, кад је било друго мин 
а мислите, ако смем запитати, господине министре, у таквом случају?</p> <p>— Предузеле би се ош 
/> зулума? јер тај исти крај, господине министре, шаље у војску своје синове, шаље их радо, пош 
ности.</p> <p>— Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност кад они убијају људе и  
ршетку.</p> <p>— Имате право, господине министре; и странци вам морају завидети на тако мудром  
е смрзне човек.</p> <p>— Ево, господине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест!  
ечи.</p> <p>— Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним закон 
ет милиона.</p> <p>— Извините господине Министре, што вас прекидам...{S} Не разумем какав је то 
во како је распоређен: </p> <p>За бивше министре, који су сад било у било у пензији било на рас 
шим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p>Министре збуни та реч <hi>дужи</hi>. </p> <pb n="110" / 
и се зачуше гласови:</p> <p>— Министри, министри!</p> <p>И министри се доиста појавише са <hi>с 
о, а у маси се зачуше гласови:</p> <p>— Министри, министри!</p> <p>И министри се доиста појавиш 
а на то има влада да одговори?</p> <p>— Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда са 
 и тај део званичног дочека сврши, онда министри са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђ 
а каса потпуно испразни, почеше господа министри озбиљно мислити и договарати се шта да се пред 
сме, расипа се пиће.</p> <p>Трећег дана министри, и ако мамурни од весеља, морадоше жртвовати и 
} Устумарала се полиција, узнемирили се министри, па трче на све стране да се с њим састану и у 
не стране, а с друге се стране појавише министри идући му у сусрет.</p> <p>Министри се заустави 
:</p> <p>— Министри, министри!</p> <p>И министри се доиста појавише са <hi>свима</hi> великодос 
е него што га уведоше у кућу, уђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радо 
а ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри играмо улоге опозиције?{S} Идућих избора нећет 
"102" /> министарска у стране земље, то министри решише да покупе за ту циљ све депозите из држ 
хармонија у Страдији.{S} Не само што су министри симпатични и ваљани, већ сам приметио да је и  
 одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страдији нису вични.{S} Искрено да говоримо, 
— Преговарају?</p> <p>— Сигурно!</p> <p>Министри све јаче учестали похађати стране земље и враћ 
 томе говори, запиткује, нагађа.</p> <p>Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час је 
више министри идући му у сусрет.</p> <p>Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше ка 
се одмах познам са виђеним личностима и министрима и да се брзо посветим свима државним тајнама 
 реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров кабинет.</p> <p>Наједаред се отворише двокрил 
уџетске партије биле и раније, пре мога министровања.{S} На пример за народне свечаности пет ми 
е право! рекох изненађен овим одговором министровим.</p> <p>— Све може да се учини, господине,  
е мислио, све сам мање разумевао смисао министрових речи, све сам управо мање знао о чему мисли 
есеца.“</p> <pb n="77" /> <p>Испод тога Министровом руком написан реферат: „Стил неправилан.{S} 
не црвеном писаљком).</p> <p>Испод тога министровом руком написано (рукопис ружан, нечитак, као 
трошку, па ће се младожењи који би узео министрову ћерку, дати велики положај, који иначе, разу 
разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депут 
ицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију. </p> <p>Министар ме одмах прими 
је већ други мој сукоб <pb n="48" /> са министром грађевина, и то све због тако важних питања п 
p> <p>Ускоро се поздравим са господином министром и изиђем на улицу.</p> <milestone unit="subSe 
имати полемика коју водим са господином министром грађевина о једном врло важном питању.{S} Од  
х устанем, те се поздравим с господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике 
нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођош 
транац, путник.{S} Рад сам да говорим с министром. </p> <p>— Зато ви тако гласно велите да ћу к 
 своје мишљење Савет учтиво спроведе Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министа 
чаја долази у што већем броју и честита министру председнику.</p> <p>— А ако се кроз који дан о 
бе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.</p> <p>Таман он оде и ја седох  
ченици га набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник неки његов приснији, и разуме се 
бедрици.{S} Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврс 
е из свих крајева Страдије, и честитати министру председнику на тако мудром и тактичном вођењу  
63" /> <p>И ако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак због ових последњих немилих дог 
ити овако светао задатак.{S} Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! изгово 
 у њиховим кабинетима.</p> <p>Прво одем министру иностраних односа.{S} Баш у тај мах кад ја наи 
о важним стварима, извиним се господину министру што сам га својом посетом узнемирио можда у ва 
p> <p>— Ако је могуће, јавите господину министру да један странац жели њему.</p> <p>Момак се, ч 
ивог лекара) решим се да одем господину министру привреде земаљске.</p> <pb n="40" /> <p>Минист 
рације. </p> <p>Ја се извиним господину министру што сам <pb n="55" /> га сметао у послу, а да  
 целог века!{S} Сад сам дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере нар 
и, гледа потпору своју, рекох господину министру доста љутито, и ако то нисам требао рећи: е, а 
н директор, на пример, пише: „Господину Министру Просвете. „Наставници ове гимназије већ шест м 
цима се њиховим сад примећаваше душевни мир као оно кад човек осети задовољство <pb n="61" /> п 
ћер је већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи.</p> <p>— То вам је онда најважнија партија  
 држава постарати јер ће им се спремити мираз о државном трошку, па ће се младожењи који би узе 
је опет настало весеље у граду, а затим миран, тих и спокојан сан родољубивих и куражних синова 
/p> <p>У његовој канцеларији се осећаше мирис измирне и тамњана као год у каквом храму, а на ст 
у молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверс 
ма јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих 
 и орденима, те сам могао <pb n="16" /> мирно ићи улицом, без граје и гужве од светине, што би  
S} Стигнем до обале.{S} Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.</p 
штење; јер наши непријатељи онда могу с мирном савешћу полагати право на земљиште до више Кради 
е замеримо суседној земљи, разлаже онај мирољубиви и тактични. </p> <p>Пред вече тога истог дан 
ми, данашња <pb n="67" /> влада, хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према не 
— Нове слике!{S} Државник Симон и лекар Мирон!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад са 
 среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се звао) купити такав и такав скупоцени по 
 ње је текст:</p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је омета 
ности за заслуге према Отаџбини, лекару Мирону”.</p> <p>Оваквих вести биле су препуне новине.{S 
 градове спрема скупоцени поклон лекару Мирону.{S} То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, к 
традије.</p> <p>Забринули се и дошли на мисао да треба оснажити привреду; те због тога решише д 
 је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске партије биле и раније, пре  
и човек, долази још и важном политичком мисијом.“</p> <p>Владин лист опет учтиво демантује те г 
арима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми чланови дана 
лију крв анутску.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али неће да о стварим 
н је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови и 
латна слова.{S} Приђем радознало ближе, мислећи да ћу још ту <pb n="8" /> прочитати имена славн 
але невоље још и ту досадну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника.{S 
 честитању, и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљени на то да се о 
 ради, и сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше:</p> <p>„Чудна земља! мислио сам...{S} 
ода, а народ не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свему овоме природно је да се то зову с 
<p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео 
о! одобрим му тако духовите, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити.</p 
људи, министар војни саставља молитве и мисли на покретање родољубивог листа!{S} Војска им је и 
верење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити — па је добио службу, и то одмах добар 
д радо чита чланке о сточарству, и како мисли да набави неколико <pb n="24" /> крава и да гаји  
лу ствар!</p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Ш 
е ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, ми 
 и коракнуо један корак напред.) Тај је мислим добио орден за грађанску кураж. (И право је.)</p 
н? вели онај други.</p> <p>— И ја нешто мислим!</p> <p>Са свију страна посматрају странца и зак 
х речи, све сам управо мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним покушаје 
г оздрављења великог државника Симона“ (мислим, тако се звао, ако се добро сећам).</p> <p>По св 
ише, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n="58" /> сложни, дишемо једном душом, кад  
 план, господине? прекиде ме министар у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако  
 мисли ме обузеше:</p> <p>„Чудна земља! мислио сам...{S} Тамо гину људи, министар војни састављ 
д било?...{S} Сигурно депутација каква? мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену ша 
н тај Просветни Савет је свега и био, а мислио би човек има бар тридесет споредних).</p> <p>„У  
идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министрових речи, 
здахнем.</p> <pb n="63" /> <p>И ако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак због ових п 
<hi>дужи</hi>. </p> <pb n="110" /> <p>— Мислите, дуже ће трајати? </p> <p>— На сваки начин.{S}  
авањем мерио од главе до пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он с болним уздахом.</p> <p>— Али, м 
 као да је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска нема прече дужности, господине? ре 
з који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? упитам учтиво и радознало.</p> <p>— Ништа прос 
е веровати колико сам задовољан!{S} Шта мислите, шта сам пронашао?</p> <p>— Неки начин којим ће 
аво на земљиште до више Крадије.{S} Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи?  
 предузели оштрије кораке.</p> <p>— Шта мислите, ако смем запитати, господине министре, у такво 
јући неку стару књижурину:</p> <p>— Шта мислите, које је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да с 
/> <p>Сирота нова влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страдији нису вични.{ 
им законима.{S} О томе више не треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да му кажем, 
празни, почеше господа министри озбиљно мислити и договарати се шта да се предузме у тако очајн 
обичај.{S} Поставе се људи, који морају мислити по званичној дужности, на квит посла, а сви ост 
>— Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да те превезем та 
требало! добро је оно.{S} Није него шта мислиш?{S} Према таквим животињама треба бити груб и ош 
носи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликовала 
ше и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“</p> <p>— Мора бити нека врло лепа прича?!</p> <p 
време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.{S} Министар пре 
љи.)</p> <p>„Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору...ске гимназ 
има.{S} Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалос 
 српском обичају упутили тај предмет на мишљење општој седници касационог суда.{S} Узгред буди  
министар):</p> <p>„Просветном Савету на мишљење.“</p> <p>Испод тога стоји опет нов рукопис: „2- 
имамо част поднети Савету следеће своје мишљење:</p> <pb n="79" /> <p>„Све у природи подлежно ј 
на плате послужитељима.</p> <p>То своје мишљење Савет учтиво спроведе Г. Министру на даљи рад.< 
ко речи, и да управо у неколико допуним мишљење поштованог предговорника.</p> <p>Старац је ову  
ло и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдији пост 
p>Кога год бих упитао добијем тако исто мишљење о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењ 
стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врати што пре Министарству Просвете на даљу уп 
нему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколико таквих школа, 
 се можемо много надати.</p> <p>— То је млад пар?</p> <p>— Млади још, држећи: паши је шесет, а  
жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!</p> 
дати.</p> <p>— То је млад пар?</p> <p>— Млади још, држећи: паши је шесет, а мојој сваји око пед 
ти одмах државну службу? упитам.</p> <p>Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окр 
Прво ступих у разговор с једним отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тражити држ 
 Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и младића из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају н 
нурен и немоћан — осетих у том тренутку младићску снагу.</p> <p>— Па зар смемо ми остати глуви  
вију страна скупљати свет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска да  
ла света и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, да  
емити мираз о државном трошку, па ће се младожењи који би узео министрову ћерку, дати велики по 
> <p>Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.</p> <p>Из поб 
 да је скупштина огласи за десет година млађу него што је.{S} Једна је опет <pb n="49" /> подне 
ги полицајци и одликовани и унапређени, многа нова надлештва отворена и нови чиновници поставље 
ке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа друга питања побожна и просветна, од којих је зав 
ного градова, много села, много земаља, многе људе и народе, али ме ништа толико није зачудило  
, управо писци, чекају на ред.{S} Треба многе помоћи материјално и према томе се и уџбеници отк 
зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.{S} Ограде око кућа, кровови, све то пуно р 
ноћас потукли многе породице, поплашили многе домове и запленили многу стоку!</p> <p>— То је ст 
 продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, поплашили многе домове и запленили мног 
у нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак  
м прилозима купе велика имања и подигну многе палате, на којима ће бити записано: „Народ свом в 
и листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику.{S} Многи чиновници беху у по 
ици беху у почаст тога дана унапређени, многи полицајци и одликовани и унапређени, многа нова н 
елу код миле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разл 
а поздраве <pb n="96" /> нову владу.{S} Многи листови препуњени депешама и изјавама оданих грађ 
чланцима, многи донеше његову слику.{S} Многи чиновници беху у почаст тога дана унапређени, мно 
<p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је? стадоше многи један другог запиткивати.</p> <p>— <hi>Он!</hi> о 
племените, узвишене дужности.</p> <p>На многим местима чуо сам разговор овакве природе:</p> <p> 
зговор је текао даље, разговарали смо о многим стварима, али се господин министар ни једном реч 
ртвовање према Отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је пр 
људи у земљи.</p> <p>(потпис.)</p> <p>У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке  
ет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова.</p> <p>На лицима се њиховим 
еда и имају по неколико великих плата и многих додатака, док су други способнији и старији чино 
у по свету.{S} Видео сам много градова, много села, много земаља, многе људе и народе, али ме н 
S} Видео сам много градова, много села, много земаља, многе људе и народе, али ме ништа толико  
м за посао, а нарочито сада молитви има много више смисла због ових последњих немилих догађаја  
зачуђено.</p> <p>— Па има и будалаштина много, ал’ то мене слабо занима! рече онај хладнокрвно  
title>.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Према свему овоме — веле — мишљења 
ећа неку богату лиферацију, где се може много зарадити.</p> <p>— Но, хвала Богу! узвикну предсе 
а проклета температура, верујте, задаје много бриге; а температура је за војску главна ствар.{S 
им га на започети разговор, јер ме није много интересовао ни његов паша, ни његова свастика. </ 
е тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло много написаних табака, долази се на реч <h 
ам једног посланика: </p> <p>— Ви имате много морских ратних бродова?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— 
једним богатим трговцем који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио  
ше једва девет година он умре.{S} Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим 
 само у путовању по свету.{S} Видео сам много градова, много села, много земаља, многе људе и н 
то сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало 
з неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе, држали се  
вом утврђеном реду, и после много, врло много написаних табака, долази се на реч <hi>дозволити< 
биљан и вредан човек; од њега се можемо много надати.</p> <p>— То је млад пар?</p> <p>— Млади ј 
ана победила; а у ствари је то одређено много пре него што је и држана та скупштинска седница.) 
 у којима <pb n="38" /> се са небројено много потписа жали што се није могло доћи да лично иска 
нови данашњег кабинета гледамо на ствар много дубље, трезвеније! </p> <p>— Па зар је војска чем 
о?...</p> <p>— Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на расположењу, а 
а је за тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? приметим учтиво.</p> <p>— Има, хва 
 дана већ су се у новинама могле читати многобројне резолуције донете тога дана на родољубивим  
положен и весео и с радошћу поздрављати многобројним ситуацијама и депешама сваки важан догађај 
 <p>— Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два три дана, да ми чисто глава б 
ице, поплашили многе домове и запленили многу стоку!</p> <p>— То је страшно, рекох, и стресем с 
, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бели град што га две ре 
p> <p>— Страдија! додаде и стукну преда мном мало назад. </p> <p>— Чудан случај, да се тако зва 
још нисам довољно свестан шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али нис 
бијају свет. <pb n="12" /> Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колим 
о зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.</p> <p>Кад 
> <pb n="13" /> <p>Онај што је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му реферисао шта се с 
</p> <p>Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешта причаш 
ужбу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај 
на радозналост све већа и већа у јавном мњењу. </p> <pb n="103" /> <p>Сретну се двојица на улиц 
 <p>Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па  
питам.</p> <p>Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се увери д 
ња од најотменијих грађана, а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз ули 
 маса, говорник продужи:</p> <p>— Народ мога краја лије топле сузе радости, и клечећи на колени 
 су буџетске партије биле и раније, пре мога министровања.{S} На пример за народне свечаности п 
а нисам као министар војни тако урадио, могао би који од команданата на југу земље употребити в 
на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики  
 који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене заслуге!  
ом потражим рада, како бих од те зараде могао даље продужити пут и тражити своју домовину.</p>  
 буде.{S} Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубље н 
цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном тренутку, управо у најсудбоноснијем тре 
осу, дочека ме љубазније него што сам и могао очекивати.{S} Намести ме да седнем крај његовог с 
 каквих не одликовања.</p> <p>Једва сам могао корачати кроз ту масу славних људи што ме опкружу 
— Ништа не разумем, господине, чиме сам могао учинити толико зла? приметим у страху.</p> <p>— О 
{S} Украшен звездама и орденима, те сам могао <pb n="16" /> мирно ићи улицом, без граје и гужве 
ти збор. </p> <p>Како, разуме се, нисам могао стићи на све зборове, то се са својим познаником  
 овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако до 
вечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време честитати: али ево то сада чиним 
колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити.</p>  
у моје године — ич!</p> <p>Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом, и шт 
ох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.</p> <p>После тога смо још прил 
 глава од те велике реформе, коју нисам могао схватити.</p> <p>Министар финансија кад одох да г 
 мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити.</p> <p>— Збиља, волите ли пастрмке? упита 
 Питам ја тебе још једном, како си тако могао проћи улицом, и изазвати нереде и то још на ненад 
- ovde --> <p>И тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро з 
ша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у свако 
сам крвљу овојом натапао да би слободна могла бити.{S} Несрећна судбина моја не даде ми, да ме, 
а ствар, као врло важна и значајна није могла трпети одлагања, то су одмах предузети најнужнији 
че тога истог дана већ су се у новинама могле читати многобројне резолуције донете тога дана на 
 мало, дође дотле, да један другог нису могли гледати.{S} Министар, да би своме противнику што  
ему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо!  
да ствар овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђавих случајева.< 
дном славан човек.{S} У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога ме 
ебројено много потписа жали што се није могло доћи да лично искажу своју радост због срећног оз 
ка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ да се изберу за државне питомце 
једној цивилизованој и паметној земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после тако глуп 
ам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити.</p> <p>— Да, господине мој, тако је.{S} Д 
и парада; <pb n="71" /> а куд би све то могло бити без војске?{S} То је бар за данас главни њен 
p> <p>Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена 
 језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати.{S} Свака чит 
је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мирном савешћу полагати право на земљиште до виш 
 би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу милу о 
 види.{S} По неки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и  
ки терет. </p> <pb n="91" /> <p>— Ја не могу да играм улогу опозиционара! јекну онај грешник оч 
купштинска седница.) Некима, који се не могу ни за то употребити, одређују се неме улоге, кад с 
8" /> <p>— Ја сам странац, путник, и не могу одлагати! рекох учтиво, и поклоним се пред момком. 
и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад вид 
ујући.</p> <p>— Извините, али никако не могу.</p> <p>— Е, видите, то је најновији закон, који и 
кох као извињавајући се — сад разумем и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика 
 приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а који су одба 
немогућности и скроз невероватне ствари могу само замислити и у злој намери протурати скучени,  
 што је исти језик, али помислим, да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, и 
 и народу, и додам:</p> <p>— А нарочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној у 
рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас могу служити, поштовани господине? </p> <p>— Основано ј 
 приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је могуће, јавите господину министру да један странац жели 
а постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сам, морао прићи оном старцу, 
дника општине, Академије Наука, и свију могућих хуманих друштава и удружења <pb n="109" /> у Ст 
емељније размишљали, али није искључена могућност да баш заиста наступи какав срећан случај.{S} 
мене.</p> <p>Као човек странац имао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима и м 
нтереса по наше поштоване читаоце, а по могућству гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем  
ва достигао висину савршенства данашњих модерних језика.</p> <p>„Да бисмо ствар што боље и прег 
се побрине да то решавање буде паметно, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад с 
тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и данг 
иста наступи какав срећан случај.{S} Ви можда знате ону стару прастару причу, како је у једној  
тру што сам га својом посетом узнемирио можда у важном државном послу, поздравим се с њим и пођ 
ост од тих анутских чета?“</p> <p>— Вас можда чуди овакав мој план, господине? прекиде ме минис 
до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој 
? узвикнух и нехотице од чуда.</p> <p>— Може, зашто не?...{S} Он се, рецимо, родио..{S}74 годин 
та да питаш за једну ствар коју и стока може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо да јо 
ања по земљу.</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке?</p> <p>— 
ј закон који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика, да у 
вим одговором министровим.</p> <p>— Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад им 
м ћу плате служити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису мо 
и да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника,  
сав глас:</p> <p>— Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало п 
 То је прекрасно, и такво мудро уређење може се само пожелети, <pb n="30" /> а слободан сам и ј 
ра обећа неку богату лиферацију, где се може много зарадити.</p> <p>— Но, хвала Богу! узвикну п 
лики дефицит?</p> <p>— Ничим.{S} Чим се може покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи пови 
примедбама савесно исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“</p> <p>После 
ком нарасте тако велики акт да га човек може једва на леђима понети.</p> <p>Сви чиновници у мин 
ам, али како се, Господине Министре, то може извести? упитам.</p> <p>— Врло лако, јер се сваки  
кве параде?</p> <p>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљу 
ије него што се родио.</p> <p>— Како то може? узвикнух и нехотице од чуда.</p> <p>— Може, зашто 
n="24" /> крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> <p>— На ком језику највиш 
p>— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема никакве  
!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда можемо одмах потписати уговор! рече министар председник 
?</p> <p>— Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачни као...{S} Ов 
врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много надати.</p> <p>— То је млад пар?</p> <p>—  
и и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! рече поношљиво, задовољан мојим комплиментом.</ 
ати врло повољни.</p> <p>„С поузданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан  
, рећи ће министар задовољан одговором; можете сад ићи, ако је повољи.</p> <p>Момак се опет дуб 
Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од  
<p>— Одмах ћу да вам се похвалим.{S} Не можете веровати колико сам задовољан!{S} Шта мислите, ш 
а лудо.</p> <pb n="33" /> <p>— Дакле не можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод 
 здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!</p> <p>Н 
у онај грешник очајно.</p> <p>— Како не можеш? пита председник..</p> <p>— Нека буде други опози 
</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу: 
, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово  
ери протурати скучени, бедни и излапели мозгови сарадника опозиционе штампе; али им тај метак н 
Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак  
nit="subSection" /> <p>Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одве 
х чета?“</p> <p>— Вас можда чуди овакав мој план, господине? прекиде ме министар у мислима.</p> 
ет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне при 
струко надокнадити.{S} Треба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду 
во могло десити.</p> <p>— Да, господине мој, тако је.{S} Да ја нисам као министар војни тако ур 
упак.</p> <p>— Не само важна, господине мој, већ најважнија, разумете ли, најважнија! узвикну о 
p> <p>— Не доказује он ништа, господине мој!{S} Жалосно је то доказивање кад он вели да је стар 
клу огњеноме.{S} Друга ствар, господине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња 
ари.{S} То је споредна ствар, господине мој, што тамо људи гину; али мени је главно да свршим п 
ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту с 
ивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.{S} То 
>— Јест, то је језик којим је говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми  
очех осећати поносан, што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красно 
еразмишљености.</p> <p>— Нисте ви драги мој, посвећени довољно у ствари.{S} Није овде главно од 
а ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb n="48" /> са министром грађевина, и то св 
не знаш за тако важан догађај! изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским болом.</p> <p 
ше земље утврдило онако, како то износи мој колега министар грађевина.</p> <p>— А и он је истор 
р дознао, не бих добио службу.{S} Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу 
p> <p>С том недовршеном речином издахну мој добри отац. </p> <pb n="4" /> <p>Није прошло ни мес 
вато, то онда није земља мојих предака, моја домовина — помислим, а гласно запитам:</p> <p>— Па 
n="52" /> од кад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи 
та је твоја улога? пита првог.</p> <p>— Моја је улога да интерпелишем владу што се државне паре 
тедње на културни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада написала две приповетке, опет за  
слим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу вид 
лободна могла бити.{S} Несрећна судбина моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зр 
ој милој постојбини.{S} Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој;  
 а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила пле 
ет школа у Страдији?</p> <p>Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објас 
вери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остали сви заузети један 
ти штедњу, а на томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је основа 
еће веровати, ни сада нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...“</p> 
х плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих з 
и у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода 
ок си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!</p> <p>Никако нисам могао растумачити 
 рекох; ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о св 
е и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се 
ош најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.</p> <p>— Јест, то је језик који 
олико можемо! рече поношљиво, задовољан мојим комплиментом.</p> <p>— Не, не, господине министре 
а и она узвишена, витешка земља предака мојих! помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га 
дина поносног града спирате крв предака мојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка 
</p> <p>— Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домовина — помислим, а гласно запит 
то поуздано.</p> <p>— То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, вели 
p>— Млади још, држећи: паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године.</p> <p>— Ваш г 
је.{S} Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, 
его очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини.{S} Али, проста крв моја, јер ће 
т: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прим 
S} Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство.</p> <p>— Госпођица сва 
ц причаше.</p> <p>Али, тражећи домовину моју наиђем на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам 
{S} Једна је опет <pb n="49" /> поднела молбу да народно представништво донесе меродавну одлуку 
{S} Једној госпођи скупштина је уважила молбу такве исте природе.{S} Она је опет молила да је с 
а, као што вам кажем, поднесе скупштини молбу, и скупштина повољно реши.</p> <pb n="50" /> <p>— 
 је баш један грађанин поднео скупштини молбу, да му се дан рођења рачуна пет година раније нег 
ијатеља, усвоји њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су 
и сваког дана заједнички, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџб 
дном.{S} Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; је 
П-891. </p> <p>Директор Гимназије...ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца. 
олбу такве исте природе.{S} Она је опет молила да је скупштина огласи за десет година млађу нег 
и? упитам радознало.</p> <p>— Зашто не, молим вас? то је већ објављено народу и цео народ припр 
>— Не бих рекао!.</p> <p>— Та оставите, молим Вас, занесењака.{S} Воли да гладује с породицом,  
нови он с болним уздахом.</p> <p>— Али, молим вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер  
 и оштар, љути се други.</p> <p>— Знам, молим те, али не иде, није тактично! опет ће први.</p>  
> <p>— Нисам, али је врло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље било?</p> <p>— Наступила, као шт 
рити, а ја га прекидох речима:</p> <p>— Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша з 
 свакоме динару водити озбиљна рачуна.“ Молим вас, господине, реците сами од куд ја смем у лудо 
 Сад сам дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за народног  
одговором владе потпуно задовољан, и да молим десеторицу посланика да ме потпомогну.</p> <pb n= 
ника, па и саме наставе.</p> <p>„Учтиво молим Господина Министра да што пре изволи порадити код 
Заиста приметим једног странца, који је молио и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{S}  
Тамо гину људи, министар војни саставља молитве и мисли на покретање родољубивог листа!{S} Војс 
ћи својим бледим испијеним уснама топле молитве.</p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то блажен 
 одредити војни свештеник; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и праведни 
кад год седам за посао, а нарочито сада молитви има много више смисла због ових последњих немил 
натопљене крвљу наших врлих предака.{S} Молитву ће за тај случај, ону која треба, одредити војн 
> <p>— Боже велики! умудри ме, послушај молитву сирочета, које се потуца по широком свету траже 
нежним танким ручицама, тек беше свршио молитву мало пре него што мене прими.</p> <p>У његовој  
ласом; сад сам баш свршио своју редовну молитву.{S} Ја то чиним увек кад год седам за посао, а  
е, Господине, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању.“</p> <p>Председник Гл.</p> <p>П 
ам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална температура од шеснаест и по с 
очети старати о благостању народном.{S} Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни  
оста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас:</p> <p>— Господин мини 
мерење топлоте показује осамнаест! рече момак учтиво и поклони се.</p> <p>— Онда побро, рећи ће 
еч <hi>странац</hi> имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију.  
ријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једн 
вор и зазвони у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима 
 изиђем пред господина министра.</p> <p>Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, на 
; можете сад ићи, ако је повољи.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми т 
стру да један странац жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у 
> <p>Пред министарством маса наоружаних момака, намрштена израза, чисто зловољни што <pb n="25" 
рли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу.</p> <p>— Поћи, синко, нек’ ти Бог...</p> <p> 
творни утицај ове крупне реформе.{S} По моме дубоком уверењу најглавније је да се прво теорија  
обично такав рукопис добије одмах истог момента сваки који год постане министар):</p> <p>„Просв 
ој започети говор и зазвони у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му орд 
агати! рекох учтиво, и поклоним се пред момком.</p> <p>Реч <hi>странац</hi> имала је утицаја, и 
Зваћу их мало час, нека причекају, рече момку; а за тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам 
се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му:</p> <p>— Желим да изиђем пред господи 
!</p> <p>Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је могуће, јавите господин 
куд има промаје.{S} Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест  
ршавања.{S} Као год што се од првобитне монере поступним развијањем и усавршавањем дугим низом  
да због разних важних изненађења земљи, мора бити и свечаности и парада; <pb n="71" /> а куд би 
кошна Љубица и штедљива Мица.“</p> <p>— Мора бити нека врло лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у  
емља, господине, граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што 
ким подвизима.{S} Код тако сложног рада мора бити среће.</p> <p>Одмах се решим да првом прилико 
 село има добро уређену читаоницу, која мора бити снабдевена добрим књигама за ратарство, шумар 
 али како се око закључивања тога зајма мора потрошити доста новаца за скупштинске седнице, за  
а.</p> <p>— Сви.</p> <p>— До ђавола, па мора неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сва 
:</p> <p>„Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати мн 
} Приредили смо крупно изненађење, које мора имати велики политички значај.</p> <pb n="73" /> < 
 Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита  
 Имамо их доста, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље.{S} Замислите само како  
у опште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више.“</p> <p>— То је повољан закон, р 
 у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко представљати опозицију.</p> <p>— Ја нећу да п 
питам.</p> <p>— Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљским! одговори министар и 
 закона.</p> <p>— Допире ли Страдија до мора?</p> <p>— За сад не.</p> <p>— Па нашто онда тај за 
м броју долази на честитање.{S} То тако мора ићи у почетку потешко; али ће се народ постепено н 
дана министри, и ако мамурни од весеља, морадоше жртвовати и одмор тела свог за срећу земље и н 
е посланици, пре него што се почне рад, морају провести неколико дана у припремној школи, која  
а тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више.“</p> <p 
је леп обичај.{S} Поставе се људи, који морају мислити по званичној дужности, на квит посла, а  
ромке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку  
раво, господине министре; и странци вам морају завидети на тако мудром уређењу. </p> <p>Ускоро  
ела земља претрпана моралним поукама, а морала није било, у свакој кући пун таван логика, ал’ п 
но, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву слику.</p> <p>Сутра дан  
ction" /> <p>Сирота нова влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страдији нису  
и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубиви ли 
 <p>— Изгласаћемо! </p> <p>— Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи  
 ништа није сејао, цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било, у свакој кући пун 
ило кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би се опет живети! одговори ми равнодушно.</p> < 
илика у земљи народно представништво је морало у првим седницама приступити решавању најхитнији 
рдну штету.</p> <p>— Тако је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толи 
м, без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличија пошао.</p> <p>Она 
S} Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једн 
паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о свакоме динару водити озбиљна рачуна.“ Молим ва 
 је непрестано уздрман и ми, разуме се, морамо употребљавати <pb n="69" /> све мере да се што в 
е доле, на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити. </p> <p>Г. Шеф, дебео неки човек, просе 
о сте добро учинили! приметих.</p> <p>— Морамо се, господине, већ једаред почети старати о благ 
јзад, не могући објаснити ово чудо сам, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам д 
бу.{S} Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како ника 
роменити хотел.{S} Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, <pb n="22" /> бар са неколико  
распис стигне на време? рекох.</p> <p>— Морао сам журити, те је, хвала Богу Благовремено откуца 
 саблажњиву слику.</p> <p>Сутра дан сам морао променити хотел.{S} Кад сам улицом ишао, морао са 
 сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити какву заверу.{S} А то је бар лако у на 
из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше поштоване читао 
p> <p>— Ништа није чудно.{S} Неко ће то морати урадити, па било ми, било други посланици.{S} Вл 
дмах изнела на решавање закон о уређењу морске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упитам једног  
ног посланика: </p> <p>— Ви имате много морских ратних бродова?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Колик 
ји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру се у сав глас 
купан надзор са својим чиновништвом, да мотри над свима осталим чиновницима, врше ли своју дужн 
ронашао?</p> <p>— Неки начин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи.</p> <p>— О, не!{S} Как 
асно!..{S} Никад боље!..{S} Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак.{S} Одмах идем 
 да ће Страдија заиста постати велика и моћна докле год се за њу тако искрено и својски старате 
е над куфером оног пекмезара, и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизима.{S 
:</p> <p>— Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима.{S} Њен се корен у народу употребља 
рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио 
рече онај хладнокрвно и узе опет крпити мреже.</p> <p>Беше ми нејасан тај одговор, те га наново 
 чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог  
о је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министр 
лаве.</p> <p>Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацича с трепетом танак глас: 
о!{S} А што му то треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има права да се кандидује за посланика 
уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.</p> <p>Према њему на другој клупи се 
но код господина министра финансија, да му честитају с радошћу срећну операцију жуља.{S} Господ 
дан грађанин поднео скупштини молбу, да му се дан рођења рачуна пет година раније него што се р 
и.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом реч 
ости Страдије, где се овај подвезује да му лиферује <pb n="111" /> толику и толику количину шљи 
њим дознам да је народни посланик, и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је мало  
 два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају да н 
ао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му реферисао шта се све догодило.{S} Шеф се намршти и о 
рац отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за 
ј радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је орден за засл 
што, и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу.</p> <p>— Поменусте изненађења, господ 
 би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам речима:</p> <p>— Извините што нисам зн 
аже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе читати:</p> <p>„Чиновници судске и полиц 
> <p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за и 
те чудне приче, путних бележака (шта ли му је тај састав строго узев по литерарним облицима не  
о се, јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубље није дало, да то учини.</p>  
само да бисмо народу помогли и олакшали му колико толико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на бољ 
љак провести у читаоници, где чита (или му читају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновници  
друге се стране појавише министри идући му у сусрет.</p> <p>Министри се зауставише на пристојно 
на другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на памет говори лекцију из Б 
 овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупа 
ге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министром би 
иметио.{S} Приђем томе човеку и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде по 
а стране.</p> <p>— Сасвим тако! одобрим му тако духовите, оригиналне мисли, не знајући ни сам ш 
ни..{S}69.</p> <p>— Чудновато!{S} А што му то треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има права  
о и на широко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа неку богату лиферацију, где 
ита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као прос 
 све стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема га. </p> <pb n="105" /> <p>Су 
/p> <p>— Одакле си, говори!</p> <p>Узех му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда  
оварао с публиком, приђем момку и рекох му:</p> <p>— Желим да изиђем пред господина министра.</ 
 од мене угледам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем 
етом танак глас:</p> <pb n="36" /> <p>— Мудри државниче!...</p> <p>— Живео! живео! живео! преки 
 да се са збора поздрави влада и велики мудри државник, који ће самом владару протумачити израз 
ма грла узвикну:</p> <p>— Живео!</p> <p>Мудри државник захвали говорнику на искреном честитању, 
 би се оштрије мере, али опет тактично, мудро, смишљено.{S} У први мах бисмо наредили да се по  
p>Одмах се решим да првом приликом одем мудро оцу главару цркве, те да изближе познам тог велик 
љено.</p> <p>— То је прекрасно, и такво мудро уређење може се само пожелети, <pb n="30" /> а сл 
ито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној управи.{S} Не знам просто чему човек  
адује, и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој управи.{S} Ни о чему се сад више не 
екара, те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети н 
; и странци вам морају завидети на тако мудром уређењу. </p> <p>Ускоро се поздравим са господин 
 честитати министру председнику на тако мудром и тактичном вођењу политике са том суседном и пр 
ски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада.</p> <milestone unit 
ло проста ствар.{S} Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Ра 
очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.{S 
је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p> <p>— То не разумем, приметим, и ако чак не бе 
стају законити наследници њеног богатог мужа.{S} И скупштина, разуме се, како је она имала јаки 
еродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају законити на 
е бурно весеље по целом граду.{S} Свира музика, звоне звона, пуцају прангије, брује песме, раси 
 извршише, а кад се дође крају, засвира музика <pb n="37" /> кроз све улице, а свет је шетао го 
</p> <p>Увече је било осветљење, и опет музика.{S} Уз запаљене буктиње, које носаше родољубива  
> кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се  
војске у почаст његову прозва се „Силни мук Хоријев.“</p> <p>Сви листови га поздравише дугим чл 
 само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе;  
 према нама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме.{S} Друга ствар, 
оручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку.{S} За 
ње знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном  
b n="92" /> <p>Настаде тишина, досадна, мучна тишина.</p> <p>— Уз владу сте — поче сада љутито  
тадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, неком велику зар 
 у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише р 
им. </p> <p>— Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске п 
о својим заслужним људима.{S} Његова се мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго  
ана скупљати свет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што б 
 и том хотелу, и маса радознала света и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурн 
В. књ.{S} III.{S} с. 15, 114, 118 b.{S} Н. С.** m.)=pl. donti. r. duti, gr. <foreign xml:lang=" 
 иза грма = зволити са „до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 18, 5, књ.{S} I 
/p> <p>„Министарство Просвете.</p> <p>П.Н.{S} 5860.</p> <p>1-П-891. </p> <p>Директор Гимназије. 
а „до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 18, 5, књ.{S} III.{S} Види пример: „ 
нашем народу, иди и на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу 
та па ће рећи:</p> <p>— Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно 
ње владе на своме положају пет милиона, на репрезентацију чланова владе пола милиона.{S} Ту смо 
ку највише читате? упитам.</p> <p>— Па, на нашем језику.{S} Ја други језик не волим, и нисам хт 
ор граматичара“, почели чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изговарати гњев.{S} 
<p>Улица добила нарочити свечан изглед, на кућама истакнуте беле заставе са народним грбом у ср 
ду његови људи, добио добре лиферације, на којима је зарадио велики капитал.</p> <p>— У том, ве 
.{S} Оне, што су правили шкандале доле, на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити. </p> <p 
апрегнутом очекивању.{S} На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађ 
пе велика имања и подигну многе палате, на којима ће бити записано: „Народ свом великом Генију  
ом језику, потпуно правилно граматички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> 
и морају мислити по званичној дужности, на квит посла, а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац  
што су правили шкандале доле, на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити. </p> <p>Г. Шеф, д 
могао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бели град што га две реке зап 
да идем, док он нешто постаде нервозан, на викну:</p> <p>— Добро, добро, остави те твоје лудори 
 о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми ч 
пун таван логика, ал’ памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земљ 
 како да вам кажем?...{S} Добро, добро, на сваки начин...{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам 
р; — велика и значајна утицаја.{S} Ето, на пример, <pb n="52" /> од кад је установљена штедња,  
матрао сам акта.</p> <p>Један директор, на пример, пише: „Господину Министру Просвете. „Наставн 
покрајински економи, и има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља.{S} Сваки од 
ликих група људи истакла своју заставу, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи 
 чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна плоча и  
и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на збору оштра резолуција, којом ће се најенергичније о 
ном листу осули бисмо читав низ оштрих, на чак и заједљивих чланака против Анута.{S} Али не дај 
аше.{S} Кад тамо — какво изненађење!{S} На мермеру урезане речи:</p> <p>„Довде се на север прос 
иле и раније, пре мога министровања.{S} На пример за народне свечаности пет милиона, за поверљи 
ависило правилно васпитање омладине.{S} На примеру главар вере је тражио да пошто по то у уџбен 
 место очију, и у устима држе свеће.{S} На грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: „Грађа 
ће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На послетку се накупи толико света да се закрчи улица и 
а за наше унутрашње политике ствари.{S} На пример, ако је која општина у рукама опозиционара, о 
оми ваздухом и одјекну целим градом.{S} На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се  
<p>Сутрадан чујем да је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама и механама и приватним стано 
ују школама као обавезни за наставу.{S} На првом месту министар подмири своје присне пријатеље  
 грозничавом, напрегнутом очекивању.{S} На све стране, на сваком месту само се о томе говори, з 
 један орден?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни један немам, тако ми све 
p>— Мислите, дуже ће трајати? </p> <p>— На сваки начин.{S} Такав је посао.</p> <p>— Нама су ваш 
р ту може да су добри приходи.</p> <p>— На ком језику највише читате? упитам.</p> <p>— Па, на н 
p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољ 
 истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без одликовања.{S} Свет 
авну и витешку прошлост нашег народа, а на смрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да 
 нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по наглим селима Анути из су 
рне и тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих 
ме министарству почео уводити штедњу, а на томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, као  
 остало мање важно у буџету.</p> <p>— А на просвету, војску, и остало чиновништво?</p> <p>— Јес 
 тако велики акт да га човек може једва на леђима понети.</p> <p>Сви чиновници у министарству,  
енађења, господине министре? посетим га на започети разговор, јер ме није много интересовао ни  
</p> <p>— Ни један немам, тако ми свега на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{ 
де је депонован новац приватних лица да на тај начин помогну отаџбини, која цвили у невољи.</p> 
звикну он забезекнут од чуда...{S} Онда на каквом високом положају, са неколико плата.</p> <p>— 
Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно з 
инистра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу због т 
ција професора поводом немилих догађаја на југу Страдије, резолуција омладине, резолуција учите 
<p>— То ће имати необично добра утицаја на народ! рекох одушевљен.</p> <p>— Разуме се, продужи  
 (Санскрит).</p> <p>4.{S} Цепање језика на главније групе,</p> <p>5.{S} Један део из упоредне ф 
 има права да се кандидује за посланика на једно упражњено место, а он је наш човек и помагаће  
нгубило у ситним питањима, одмах изнела на решавање закон о уређењу морске флоте. </p> <p>Кад с 
отпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље и како је садашњи кабинет једини у стању 
иберем од чудних утисака које ова земља на први мах учини на мене.</p> <milestone unit="subSect 
ога долазе чиновници са својим шефовима на челу те ми честитају и изражавају своју радост због  
, а господин министар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.“</p> <milestone 
ен, журав човечић, просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазније него што сам и могао очеки 
 n="17" /> Дакле, уђе човек с наочарима на носу, поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим 
 уђе господски одевен човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано, треба имати  
омислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу  
многобројне резолуције донете тога дана на родољубивим зборовима.{S} Нико није изостао а да не  
Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи разлика је само у именима и потпи 
 ово? упитам радознало једног господина на улици.</p> <p>— Свечаност.{S} Зар нисте знали?</p> < 
и, час по два три заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо дебатује, решава и најзад одбриш 
 <pb n="107" /> песме и забрујаше звона на храмовима главнога града земље Страдије. </p> <p>Кад 
поредио пет милиона динара: пет милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике 
улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће 
 питању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам  
ко урадио, могао би који од команданата на југу земље употребити војску да оружјем притекне у п 
дном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку па 
е толико година.</p> <p>— Добро.{S} Шта на то има влада да одговори?</p> <p>— Министри ће на то 
ите, па ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар!</p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али 
ле на срећу своје миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје очице 
/p> <pb n="103" /> <p>Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах:</p> <p>— Шта је са з 
идео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.</p> <p>— Напред!</p> <p>У собу уђе опет неки  
а у весељу и радости због доласка Вашег на управу земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви 
осветне струке, или из буџета одређеног на плате послужитељима.</p> <p>То своје мишљење Савет у 
И заиста раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљске власти и управу умири се и настаде ве 
питам пандура. „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу“ одговори он озбиљно и х 
илиона, за одржавање и утврђивање владе на своме положају пет милиона, на репрезентацију чланов 
це расправљањем тога питања.{S} Настаде на све стране јако интересовање, и за мало те дође дотл 
, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико 
отпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду, рекох одушевљено.</p> <p>— И тако сам тама 
едно те једно.{S} Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака пр 
лиша и остале опозиционаре и онда пређе на скупштинску већину.</p> <p>Ко је научио своју улогу  
есто те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној в 
и, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање разумевао с 
 које на расположењу, али њих не извозе на страну.{S} Извозе само свиње.</p> <p>Помислим да риб 
упроштена.{S} Министар полиције узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира место нар 
 странац и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику.{S} Угово 
е од десет пута, и онда оставио хартије на страну, диже главу, зажмири мало, и поче на памет:</ 
у много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну.{S} Извозе  
 се реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.</p> <pb n="11" /> <p>Једна кувариц 
твор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупош 
сто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и  
 није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у иностранство да проучава школе з 
де паметно, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посланици, пре него 
 осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наш 
и начин имати успеха, ако распис стигне на време? рекох.</p> <p>— Морао сам журити, те је, хвал 
 и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам знао др 
у“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада 
: и нашто онда не извести једно одељење на границу и спречити опасност од тих анутских чета?“</ 
 мермеру урезане речи:</p> <p>„Довде се на север простире земља славног и срећног народа, коме  
ве три речи поводом питања:{S} Докле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.“</p 
је изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом 
 врло много написаних табака, долази се на реч <hi>дозволити</hi>.{S} Даље гласи:</p> <p>„Дозво 
тедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи к 
ашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послу 
њем врати што пре Министарству Просвете на даљу употребу.“</p> <p>По наредби Министра</p> <p>ит 
ког и патриотског положаја...{S} Ви сте на сваки начин бивали већ неколико пута до сада министа 
 ће ускоро наступити.</p> <p>— А ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав срећан с 
и олакшали му колико толико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко в 
авне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то 
влада да одговори?</p> <p>— Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје нај 
ов за развијање војске.“</p> <p>— То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време 
 што детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше  
стар застаде и узе опет своје бројанице на којима поче лагано одбрајати зрна.</p> <p>— И појави 
цима, врше ли своју дужност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.{S} Преко њега врши м 
трану, диже главу, зажмири мало, и поче на памет:</p> <p>— Господо, посланици, после поштованог 
лиција, узнемирили се министри, па трче на све стране да се с њим састану и укажу му поштовање. 
е збора.{S} Родољубиви грађани поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја места за столом.</ 
 официра што је господин министар имаше на себи ипак противноме увераваше.</p> <p>— Извините, г 
у сусрет.</p> <p>Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до з 
а обесише ми о врат, неколико прикачише на капут, а сем тога метуше још дваестак разних медаља  
и је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добре лиферације, на којима 
због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа друга питања побожна и просветна, од којих 
n="97" /> данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, кога  
Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, покл 
>— То сте дивота удесили!...{S} Доста и на библиотеке трошите.</p> <p>— Е видите, ја сам сада и 
и узидана грдно велика мермерна плоча и на тој плочи израз народне захвалности.</p> <pb n="39"  
ој витешкој земљи и нашем народу, иди и на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заб 
вима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.{S} Ограде око кућа, кр 
 све то пуно радознала, света, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p 
к се узе објашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му један од министа 
иметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова.{S} Приђем радознало ближе, 
трчи написан родољубиви говор.</p> <p>И на балкону свога дома појави се седи државник, а громог 
.</p> <p>— Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? </p> <p>— О још како!{S} Он је и 
у белешке:</p> <p>„Влада енергично ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још д 
је у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груд 
 да народ опет у што већем броју долази на честитање.{S} То тако мора ићи у почетку потешко; ал 
оверљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p> <pb n="54" /> 
Ни једнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе др 
ја треба, одредити војни свештеник; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и 
иним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима, која гајим према његовом верном  
, чак и из болница све болеснике изнели на носилима: па и њима чисто секнула бољка: лакше им ка 
е нађе у касама начелних пријатеља, или на диспозициони фонд, одакле се награђују присталице вл 
 зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по  
ацију, што бисте ви, разуме се, трошили на своје личне ствари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а 
министар војни саставља молитве и мисли на покретање родољубивог листа!{S} Војска им је и послу 
 истог закључка.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту дир 
д Страдије.</p> <p>Забринули се и дошли на мисао да треба оснажити привреду; те због тога решиш 
рочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној управи.{S} Не знам просто чему чов 
адија буде оно што је некад била.{S} Ми на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго, р 
ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, једну ленту; три че 
 уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, г 
сли и осећања бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, привреда и благостање миле о 
ници судске и полициске струке окупљени на данашњем збору, дубоко потресени немилим догађајима  
тисака које ова земља на први мах учини на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што 
 по неколико само).{S} Маса се расклопи на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с ј 
цу.{S} Опет затим покуша да је изговори на памет, али без успеха, погреши.{S} Ова се процедура  
и ићи разним правцима: свака група жури на своје одређено место где ће се држати збор. </p> <p> 
а јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима  
тељи, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором  
и да не помињем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима 
 хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику.{S} Уговор је био измећу њега и једног ш 
ку да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још  
министре; и странци вам морају завидети на тако мудром уређењу. </p> <p>Ускоро се поздравим са  
е би, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у свакој групи је п 
 потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захва 
ај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице стручњака.{S} Одредише <pb n="78" /> д 
јевољно <pb n="32" /> мењали, не пазећи на јасне одредбе законске.</p> <p>— Па зар се за ово ка 
раја лије топле сузе радости, и клечећи на коленима захваљује премилостивом Творцу, који милошћ 
> <p>Како, разуме се, нисам могао стићи на све зборове, то се са својим познаником упутим тамо  
>— Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске партије биле 
инистру, а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и од 
 толико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав мил 
ђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас:</p> <p>— Господин министар не може примати 
. — Тако, додаде за тим — сад мало личи на обична <pb n="15" /> човека, а онако ми збунио цео г 
и.{S} Ни једна земља, верујте, не троши на подизање привреде колико наша земља.</p> <p>— Тако и 
земља има врло лепа прихода; који троши на попуњавање дефицита што се нађе у касама начелних пр 
аслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку 
 не хтеде честитати новој влади долазак на управу, те је због тога отпуштен из државне службе.< 
м листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста прихода, доста без сумње! рече 
е бисте сматрали, да вас овим наговарам на читање, ево одмах у самом почетку најискреније изјав 
догађаја.</p> <p>Једног дана изишао сам на станицу, где стаје једна страна лађа.</p> <p>Приспе  
 ја да вам као странац искрено честитам на том генијалном закону, који је постао вашом заслугом 
p> <p>Али, тражећи домовину моју наиђем на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати 
дравим са господином министром и изиђем на улицу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На ули 
стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заб 
 <p>Председник се узе објашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му јед 
ору што ме обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски 
> <p>— Надриисторик.{S} Он својим радом на тој <pb n="47" /> науци само штете доноси.{S} Узмите 
онему децу са великом платом и додатком на репрезентацију; затим су постављени и наставници, а  
Неки су елегантно одевени са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у н 
 у четири часа по подне са својим шефом на челу били су депутативно код господина министра фина 
врши, онда министри са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редо 
 ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњ 
у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на великом општенародном збору решио да се богатим прил 
ише голуба је крупан наслов: „за спомен на дан срећног оздрављења великог државника Симона“ (ми 
ина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, п 
а за уџбенике из привреде, један милион на заснивање библиотека, и један милион на дијурне чино 
на заснивање библиотека, и један милион на дијурне чиновницима.{S} То је таман пет.</p> <p>— То 
не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!</p> <p>Публика се разиђе, а  
е, као и по интересе земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра предсе 
.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и д 
толики свет и нико ме нигде није узимао на одговор.</p> <p>— Што не лајеш? викну онај учтиво, к 
те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска нема прече 
nit="subSection" /> <p>— Кад сам изашао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа  
ш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици.{S} Од мене  
дељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, к 
да могу с мирном савешћу полагати право на земљиште до више Крадије.{S} Шта мислите колико штет 
је упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељи пет динара.</p> <p>Ко би све попамт 
ласка.{S} Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда непри 
 који су сад било у било у пензији било на расположењу тридесет милиона, за набављање ордена де 
ли ми чланови данашњег кабинета гледамо на ствар много дубље, трезвеније! </p> <p>— Па зар је в 
ху акламацијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно по синтакси.</ 
брана земље, одбрана оних породица тамо на југу, које страдају од туђинског <pb n="70" /> зулум 
!</p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти гов 
би била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S} Ни једнога свеснога грађанина нема који на  
 немилим догађајима који се свакодневно на жалост одигравају у јужним крајевима наше земље, збо 
ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на памет говори лекцију из Ботанике:</p> <p>— Ова корис 
> <p>Повикаше гласови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују:</p> <p>— Чујте љу 
а се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих.{S} Тако сам прошао кроз 
а за знањем страног језика.{S} Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла 
ем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан неким старим књи 
 и култура једне земље! додаде министар на завршетку.</p> <p>— Имате право, господине министре; 
амо ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту.</p> <p>— Што то?</p> <p>— Тхе, што?. 
ате право, ја сам мало скренуо разговор на споредне ствари.{S} Имате право.{S} Приредили смо кр 
њу? приметим. </p> <p>— Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим са господин 
говремено откуцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега доласка.{S} Да нисам журио да с 
шем српском обичају упутили тај предмет на мишљење општој седници касационог суда.{S} Узгред бу 
ака исправи и наново пошље министарству на даљи рад.{S} Господи референтима се одређује по 250  
е радује, и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој управи.{S} Ни о чему се сад више 
азнали смо да и град Крадија, по угледу на друге градове спрема скупоцени поклон лекару Мирону. 
ст, то је тако заведено ваљда по угледу на остале стране земље, али у ствари скупштина и послан 
.</p> <p>Уџбеници, управо писци, чекају на ред.{S} Треба многе помоћи материјално и према томе  
их.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају на глас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко  
ди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p> <p>„Милостиви Творац отклања свак 
адије, и честитати министру председнику на тако мудром и тактичном вођењу политике са том сусед 
/p> <p>Мудри државник захвали говорнику на искреном честитању, и напомену да ће све његове мисл 
ва му клону на груди.</p> <p>Према њему на другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљена к 
шта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, неком в 
 се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трп 
одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.</p> <p>Према њему на другој клупи седи једно  
 ордена; те тако нико не обраћаше пажњу на мене.</p> <p>Као човек странац имао сам могућности д 
е увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остали сви заузети је 
је наређујем да обратите нарочиту пажњу на температуру у касарнама, како би био задовољен тај н 
ци одборски захвалише родољубивом скупу на тој реткој почасти, председник лупи у звоно и објави 
шљење Савет учтиво спроведе Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министарства (уз 
.</p> <p>— Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана опе 
не министар):</p> <p>„Просветном Савету на мишљење.“</p> <p>Испод тога стоји опет нов рукопис:  
вету исцрпан реферат о директорову акту на коме су заједнички радила оба стручњака.{S} Реферат  
 достојанствено, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита насло 
еда и не одговори.{S} Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једн 
ми новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало 
ојаво чело.{S} Подигох очи небу, клекох на колена и кроз сузе узвикнем:</p> <p>— Боже велики! у 
оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам  
врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! заврши говорник, а хиљад 
пољуби ту свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењ 
роћи улицом, и изазвати нереде и то још на ненадлежном месту?</p> <p>— Ја сам исправан.</p> <pb 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На улици ме изненади непрегледна маса света што се у гр 
е са многих патриотских зборова.</p> <p>На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир као он 
ли племените, узвишене дужности.</p> <p>На многим местима чуо сам разговор овакве природе:</p>  
 збор се разиђе у највећем реду.</p> <p>На улици опет граја и маса света што се враћаше са мног 
е изда плата бар за три месеца.“</p> <p>На полеђини превијеног акта стоји:</p> <p>„Министарство 
 Д. 18, 5, књ.{S} III.{S} Види пример: „На јунаку рана седамнаест“).</p> <p>„Према овоме налази 
ман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник не 
та чланке о сточарству, и како мисли да набави неколико <pb n="24" /> крава и да гаји телад, је 
ога кмета (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је н 
издао распис да се сем привредних књига набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се с 
ило на расположењу тридесет милиона, за набављање ордена десет милиона, за увођење штедње у нар 
 јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође 
} И што је главно, свет се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењ 
, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није с горег да и глад јун 
ећ за чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да плате не примају по неколико месеци: пензи 
етку потешко; али ће се народ постепено навићи, па ће долазити и сам.</p> <p>— Тако је, имате п 
оне, који треба да важе; али некако, по навици, — а и радије, да видите — употребљавамо старе з 
месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.</p> <p>Министри трче час у ову, час у ону стран 
онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и 
 свиња, а на југу упадају и пљачкају по наглим селима Анути из суседне земље...{S} Но то није н 
еки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочита 
а.{S} Да не бисте сматрали, да вас овим наговарам на читање, ево одмах у самом почетку најискре 
ај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до  
га сваки спремио какву корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци.</p> <p>Уџ 
ља, или на диспозициони фонд, одакле се награђују присталице владине политике; друго, тај закон 
срез са великим персоналом чиновника, а над свима су покрајински економи, и има их двадесет, на 
а земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара, и да тиме моћно помогне тру 
надзор са својим чиновништвом, да мотри над свима осталим чиновницима, врше ли своју дужност, и 
држим да их неће бити!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда можемо одмах потписати уговор! реч 
и вредан човек; од њега се можемо много надати.</p> <p>— То је млад пар?</p> <p>— Млади још, др 
 нервозна радозналост, и силно полагање наде у <pb n="104" /> тог једног странца, који се очеки 
и од покрајинских економа има целокупан надзор са својим чиновништвом, да мотри над свима остал 
 нових саопштења:</p> <p>„Чиновници.... надлештва јуче у четири часа по подне са својим шефом н 
и и одликовани и унапређени, многа нова надлештва отворена и нови чиновници постављени.</p> <p> 
ом је и шеф у име свију чиновника свога надлештва изговорио дирљив говор у точ смислу, а господ 
труци, тако да свако село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији упра 
а сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о заслугама због којих су  
чавању <pb n="44" /> привреде стоструко надокнадити.{S} Треба, господине мој, имати јаку основу 
 историк? прекидох га питањем.</p> <p>— Надриисторик.{S} Он својим радом на тој <pb n="47" /> н 
еда намрштен, гордо, с неким презрењем, нађе рећи:</p> <p>— Чекај! видиш колико ту људи чека?!< 
 окупило племенито осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у 
оји троши на попуњавање дефицита што се нађе у касама начелних пријатеља, или на диспозициони ф 
p> <p>Ово ме јако изненади, те нарочито нађем једног од посланика и поведем с њим разговор:</p> 
у годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање него што треба да бу 
пензионари су стари људи, доста су се и наживели: а војници, разуме се само по себи, и треба да 
радија! додаде и стукну преда мном мало назад. </p> <p>— Чудан случај, да се тако звала и она у 
 немилих догађаја“, како су то Страђани назвали. </p> <p>А већ по себи се разуме, да је сваки г 
једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа: издајничком, гадном, штетном, црном, гнусном.< 
а пре приметио.{S} Приђем томе човеку и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одмах  
ко узвикнуо пред судом:</p> <p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погле 
ике; друго, тај закон који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних п 
а јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце 
чаше.</p> <p>Али, тражећи домовину моју наиђем на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево  
страних односа.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред  
вао по туђину, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о ко 
 у касарнама, како би био задовољен тај најбитнији услов за развијање војске.“</p> <p>— То ће н 
а су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и људе за које су се заузимали њихови п 
у.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало дубље и  
одине мој, већ најважнија, разумете ли, најважнија! узвикну одушевљено министар и погледа ме зн 
 за мираз себи.</p> <p>— То вам је онда најважнија партија у буџету, приметим. </p> <p>— Тако ј 
.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је и најважнија основа за напредак сваке земље.</p> <p>— То  
дине, штедња је <pb n="51" /> неоспорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању.{S} Те н 
 <p>— Не само важна, господине мој, већ најважнија, разумете ли, најважнија! узвикну одушевљено 
 потпише резолуцију, а збор се разиђе у највећем реду.</p> <p>На улици опет граја и маса света  
— Врло велика.{S} Наше министарство има највећи број нумера од свију осталих.{S} Чиновници нема 
ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу истину.</p> <p>Ево како он даље прича. </p> <mi 
у добри приходи.</p> <p>— На ком језику највише читате? упитам.</p> <p>— Па, на нашем језику.{S 
пне реформе.{S} По моме дубоком уверењу најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће п 
кону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис сви 
 То је земља коју толико тражиш!</p> <p>Наједаред трже ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од  
лони, и уђе у министров кабинет.</p> <p>Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појав 
 на збору оштра резолуција, којом ће се најенергичније осудити варварски поступци Анута.</p> <p 
е, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој м 
љује да продре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе  
е с презрењем погледа и не одговори.{S} Најзад се намерих на једног с којим сам се познао прили 
овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} 
 окупу, те се и тамо дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам закључи пошто пото, и одоше  
зналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сам, морао прићи о 
 стручне замерке. </p> <pb n="81" /> <p>Најзад: „Стил и особине стила у акту“, а завршено опшир 
ар имати истинске опозиционаре! </p> <p>Најзад, после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаваш 
више положаје у државној служби.</p> <p>Најзад се унапред одобрише сви издаци које ће влада учи 
ам на читање, ево одмах у самом почетку најискреније изјављујем да није вредно читати, и да чич 
иког државника у толикој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти на зем 
ладно, преко срца.</p> <p>Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам:</p> <p>— А наро 
pb n="82" /> док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљем 
ступи даљем раду по том предмету.{S} Од најмањег акта силном преписком нарасте тако велики акт  
сет дана дотерује се само стилизација и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне си 
како не могу.</p> <p>— Е, видите, то је најновији закон, који има велике вредности за земљу.{S} 
 трпети одлагања, то су одмах предузети најнужнији кораци.{S} Сем тога што је послат министар п 
анка у првом хотелу, где имају приступа најотменији грађани.</p> <p>Сад се ја тек хтедох запањи 
данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана, а довече ће мог коња провести око 
шла таква беда и несрећа“;</p> <p>2.{S} Најоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући:{S 
шле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује прошла владавина, а у звезде кује но 
ова улога.</p> <p>— Ја имам да нападнем најоштрије владу што закључује зајам под неповољним усл 
, у свакој има оно „дубоко потресени“, „најоштрије осуђујемо“ и тако даље.</p> <p>У вече је опе 
их.</p> <p>Напослетку окуражим се да га најпонизније запитам:</p> <p>— Финансије су врло добро  
у и потпишу тај епохални уговор.</p> <p>Најпре, као увода ради, почели су приватан разговор. (У 
 ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средством за сузбијање опозиције.{S} И та 
авршавањем дугим низом векова долази до најсложенијег организма човечијег тела, тако се исто и  
надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник економије и привреде села тога и то 
ети исцрпан извештај...{S} У исто време најстрожије наређујем да обратите нарочиту пажњу на тем 
и се могао у згодном тренутку, управо у најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земље, 
ог, да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила.{S} Ето видите, данас ми је министар  
ад се све то срећно сврши, и отклони се најтежа препона, председник узе слишавати опозиционаре? 
, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздравим и изађем из његова кабинета. </p> 
о у првим седницама приступити решавању најхитнијих ствари.{S} Влада је тако исто правилно разу 
 шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим јез 
 покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми закључимо зајам, па тако опет 
 да ме што боље види.{S} На послетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћа 
дине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој ота 
због варварског понашања Анутских чета, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију: </p> < 
 рана седамнаест“).</p> <p>„Према овоме налазимо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као 
грађана.{S} Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи разлика је само у име 
 свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац п 
ик неког министарства.{S} Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним послом; а ја на т 
? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни господин министар.</p> 
оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! заврши  
Министра Финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.“</p> <p>На полеђин 
 Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!“</p> <p>Улица добила нарочити 
 моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предак 
вему, врло добро, врло добро...{S} Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на  
 од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су га јуче посетили и  
ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине.“ Гостионичар ми одреди једну соб 
>— Код нас је то јединствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак добар или 
ашња влада нема присталица у народу, те нам војска поглавито треба за наше унутрашње политике с 
ц?</p> <p>— Странац.</p> <p>— Дошли сте нам као поручени, верујте! узвикну тај виши чиновник од 
, па да тако срамно паднемо!{S} Положај нам је непрестано уздрман и ми, разуме се, морамо употр 
на, чинимо свечаности, а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити какву заверу.{ 
е нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају  
бог тих изненађења, свечаности, завера, нама је војска увек потребна за наше унутрашње ствари.{ 
ваки начин.{S} Такав је посао.</p> <p>— Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да 
 а што они тако зверски поступају према нама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба  
Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу, иди и на по 
 започето зидање велике зграде, која је намењена за стан управников.{S} Разуме се, да је одмах  
тне ствари могу само замислити и у злој намери протурати скучени, бедни и излапели мозгови сара 
њем погледа и не одговори.{S} Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покрет 
промуцам:</p> <p>— Извините, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...</p> < 
није него што сам и могао очекивати.{S} Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за с 
 <p>Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци <pb n= 
одина министра.</p> <p>Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, нађе рећи:</p> <p>— 
д министарством маса наоружаних момака, намрштена израза, чисто зловољни што <pb n="25" /> већ  
ваног друга у коме су...{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне ха 
еферисао шта се све догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита:</p> <p>— Одакле си, говори!</ 
 и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности.</p> 
> <p>Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам:</p> <p>— Какве будалаштине?</p> <p>— Св 
, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реч 
га према примедбама стручњака исправи и наново пошље министарству на даљи рад.{S} Господи рефер 
и пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу раза 
адије.{S} Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи? узвикну министар љутито с  
р.{S} Метуше ме у фијакер око кога беху наоружани пандури, да одбијају свет. <pb n="12" /> Онај 
олиције.</p> <p>Пред министарством маса наоружаних момака, намрштена израза, чисто зловољни што 
ваним питањем и погледа ме преко својих наочара тупим, уморним погледом.</p> <p>— Ви се бавите  
рији, омален, журав човечић, просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазније него што сам и м 
ндур). <pb n="17" /> Дакле, уђе човек с наочарима на носу, поклони се дубоко (што и ја, разуме  
 <p>У собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано, тр 
та је његова улога.</p> <p>— Ја имам да нападнем најоштрије владу што закључује зајам под непов 
ружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне, и да се власт преда у руке ком 
е говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређују с 
човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су га јуче посетили и тврд 
андур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине.“ Гостионичар ми одреди једну собу, т 
а мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи? узвикну министар љутито с праведним гњ 
едак у народа“; а моја ћерка је до сада написала две приповетке, опет за народ, у којима се изн 
ој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.</p> <p>И на балкону свога дом 
"77" /> <p>Испод тога Министровом руком написан реферат: „Стил неправилан.{S} Ред речи не одгов 
врђеном реду, и после много, врло много написаних табака, долази се на реч <hi>дозволити</hi>.{ 
м).</p> <p>Испод тога министровом руком написано (рукопис ружан, нечитак, као што обично такав  
р прими тај предлог и одмах се спремише написмени поздрави, који беху акламацијом усвојени, али 
S} Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода;  
под %) врати директору да га исправи по напоменама и замеркама стручњака... </p> <p>Тако се там 
вали говорнику на искреном честитању, и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и у буду 
 а између осталога господин министар ми напомену како ће баш поводом тог срећног случаја о коме 
ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је у 
ју не дотаче питања финансиских.</p> <p>Напослетку окуражим се да га најпонизније запитам:</p>  
му, кад сам успео да се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобри за подизање привр 
законима земаљским! одговори министар и направи лице важно, достојанствено.</p> <p>— Лепо, прим 
еле, ради по ваздан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да се туче.</p> <p>Причају да се  
 гимнастичар и страстан јахач, међу тим напрасит човек и тако исто радо се туче.{S} Једног је с 
з непознатих разлога.{S} Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе с 
штеници, све је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању.{S} На све стране, на сваком мест 
ом, а зачух куцање на вратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђ 
док опет неко закуца на врата.</p> <p>— Напред!</p> <p>У собу уђе опет неки други елегантно оде 
од се крете.{S} Он и министар финансија напред, а куфер у наручју министра председника опкружен 
е лупио у груди, и коракнуо један корак напред.) Тај је мислим добио орден за грађанску кураж.  
истар председник иступи један корак још напред, и отпоче:</p> <p>— Врли странче, твој долазак у 
ба, рекох, то је и најважнија основа за напредак сваке земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и  
н пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада написала дв 
их разлога.{S} Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге 
 окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала заб 
 родољубивим и језгровитим говорима.{S} Наравно, кроз све је то било испреплетано оно одушевљен 
а полиција хоће.</p> <p>Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му:</p> < 
у.{S} Од најмањег акта силном преписком нарасте тако велики акт да га човек може једва на леђим 
p> <p>— Што се туку? питам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се сви шкандали врше ту, пред очим 
абинету помажемо један другог, да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила.{S} Ето ви 
у Просвете на даљу употребу.“</p> <p>По наредби Министра</p> <p>ит.д.</p> <p>(Потпис).</p> <p>К 
оји имају да играју улоге опозиционара! нареди председник.</p> <p>Устаде њих неколико.</p> <p>С 
ори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.</p> <p 
онити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме у фи 
 би своме противнику што више пакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предав 
то се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, једну 
ајим према његовом верном коњу, и одмах нареди да се донесе послужење.</p> <p>Послужише ме вино 
о, мудро, смишљено.{S} У први мах бисмо наредили да се по целој земљи опет донесу оштрије резол 
н свој распис, да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у подручном ми минис 
оверљив распис у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ опет у што већем б 
д Господина Министра Финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.“</p> < 
извештај...{S} У исто време најстрожије наређујем да обратите нарочиту пажњу на температуру у к 
последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју су т 
ди Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под ком 
х.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У ћару?</p> <p>— Разуме  
 <p>— Баш ништа? </p> <p>— Шта би!..{S} Народ као народ!</p> <p>— То је дивно чудо! рекох.</p>  
Не разумем!</p> <p>— Проста ствар...{S} Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи.</ 
ароду све слободу.</p> <p>— Тако је.{S} Народ има све слободе, али их не употребљава!{S} Управо 
бине познати су широм целе Страдије.{S} Народ овога краја плива у весељу и радости због доласка 
кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на великом општенародном збору ре 
без ласкања, боље се не да пожелети.{S} Народ је, видим, врло задовољан и срећан.{S} За ово нек 
љубива маса, говорник продужи:</p> <p>— Народ мога краја лије топле сузе радости, и клечећи на  
у, те он поставља, бира место народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свему  
 своје ћилибарске бројанице.</p> <p>— А народ? питам.</p> <p>— Који?</p> <p>— Па народ у тој зе 
ако исто наредити полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на честитање.{S} То 
.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре 
стима у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог случаја долази у што већем броју и че 
ародног посланика.</p> <p>— Па то ваљда народ бира?</p> <p>— Па, како да вам кажем?...{S} Јест, 
 читав милион писцима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толико помогнем 
о сада написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како ваља штедити, а сад пише 
— То ће имати необично добра утицаја на народ! рекох одушевљен.</p> <p>— Разуме се, продужи гос 
арод? питам.</p> <p>— Који?</p> <p>— Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича?</p 
како да вам кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај  
 којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртв 
ло још из патријархалног друштва кад је народ збиља имао поред остале невоље још и ту досадну д 
но, само се очекиваше Месија.{S} Чак је народ општим јавним гласањем изабрао и име своме избави 
га молим да ме о идућим изборима избере народ за народног посланика.</p> <p>— Па то ваљда народ 
о мора ићи у почетку потешко; али ће се народ постепено навићи, па ће долазити и сам.</p> <p>—  
рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести бољим путем, срећнијој будућности.{S} И з 
а ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p> <pb n="54" /> <p>А колики су приходи 
евоље.</p> <p>— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према 
врлине.</p> <p>И мене одушеви тај бујни народ пун грађанске свести и самопрегоревања за општу с 
и.{S} И заиста раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљске власти и управу умири се и наст 
тне послове, а потребно јој било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах 
ем констатујемо, да су Анути некултуран народ недостојан и пажње својих просвећених суседа.“</p 
 нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико 
ништа? </p> <p>— Шта би!..{S} Народ као народ!</p> <p>— То је дивно чудо! рекох.</p> <p>— Тхе!  
ашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео народ се радује, и с усхићењем поздравља владу на мудро 
м вас? то је већ објављено народу и цео народ припрема весеља и очекује сваког часа важан догађ 
ли ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и по интересе земље?{S} Ет 
дена десет милиона, за увођење штедње у народ пет милиона.</p> <p>— Извините господине Министре 
p>1.{S} Дубоко сажаљевамо то што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа“;</p> 
 народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом...{S} Таман сте дошли као д 
ге палате, на којима ће бити записано: „Народ свом великом Генију и избавитељу.“ За кратко врем 
ли помислим, да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један 
шћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да н 
чаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на смрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт  
адији.{S} У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег и кличем:  
 север простире земља славног и срећног народа, коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу  
је почињу долазити депутације, да у име народа поздраве <pb n="96" /> нову владу.{S} Многи лист 
 ведра лица примали силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности мил 
Сутра дан почеше да стижу депутације из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору пр 
о правилно граматички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочитам једа 
вати и одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем за 
родну бригу, те он поставља, бира место народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Пр 
: „Утицај штедње на културни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада написала две приповетк 
државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! заврши говорник, а хиљадама грла  
 много села, много земаља, многе људе и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мал 
ијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутк 
аумим да обиђем и Народну Скупштину.{S} Народна се зове по неком заосталом обичају, а у ствари  
 пре мога министровања.{S} На пример за народне свечаности пет милиона, за поверљиве владине из 
 поведе бољим путем и да оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силам 
 дужност вам је лака — пропагација наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинс 
ика мермерна плоча и на тој плочи израз народне захвалности.</p> <pb n="39" /> <p>А већ само по 
м министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о свакоме динару во 
рцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик, и да му је одређено у клубу да научи  
упити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб.“</p> <p>Писац те чудне приче, путних б 
у слободни избори.</p> <p>Тако изабрани народни представници скупљају се у главни град Страдије 
 граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је некад била.{ 
рављајући одредбу законску која гласи: „Народни језик ни један грађанин не сме кварити нити изв 
ед, на кућама истакнуте беле заставе са народним грбом у среди, све радње затворене, а сваки са 
ребродише све препоне и задовољни пуним народним поверењем, приредише свечану другарску вечеру, 
н, доста може помоћи влади при изборима народних посланика, да уз остала средства, истера своју 
 је опет <pb n="49" /> поднела молбу да народно представништво донесе меродавну одлуку да је у  
 рад прошле, а за тим влада изнесе пред народно представништво предлог да се у неколико закона  
</p> <p>Због неповољних прилика у земљи народно представништво је морало у првим седницама прис 
.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно представништво, па нека оно донесе своју одлуку 
да ме о идућим изборима избере народ за народног посланика.</p> <p>— Па то ваљда народ бира?</p 
богати трговац задовољан таквом одлуком народног представништва?</p> <p>— Разуме се да је задов 
ма пише дело које ће посланици играти у народној скупштини.{S} Председник клуба, као какав драм 
 <pb n="29" /> <p>— Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што сам ус 
артија.{S} Приђем ближе једном старцу у народном <pb n="88" /> оделу, послушам, а он понавља чи 
већ једаред почети старати о благостању народном.{S} Момак плаче да га примим опет, моли, а ниј 
нцаре (откуд они?!)...{S} А које сте ви народности, ако смем питати?</p> <p>— Па, ја управо, ка 
 обишао све министре наумим да обиђем и Народну Скупштину.{S} Народна се зове по неком заостало 
{S} Министар полиције узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира место народа, а нар 
 опкружен првосвештеницима и гологлавим народом, за њима.{S} Иде се лагано, свечано, ногу пред  
раге отаџбине, да се помогне несрећноме народу који страда.{S} Него пре свега, господо, као што 
а у устав сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово:</p> <p>„Свак 
<p>Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам:</p> <p>— А нарочито могу честитати ово 
господине министре, да сте уставом дали народу све слободу.</p> <p>— Тако је.{S} Народ има све  
 и сам науман да колико толико помогнем народу у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Шт 
ела намењена тој витешкој земљи и нашем народу, иди и на понос оца свога, на добро употреби сло 
 већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај ште 
ише и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају, те  
едној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Ме 
 ту приличну суму годишње само да бисмо народу помогли и олакшали му колико толико.{S} Сада ће  
ашто не, молим вас? то је већ објављено народу и цео народ припрема весеља и очекује сваког час 
то наша данашња влада нема присталица у народу, те нам војска поглавито треба за наше унутрашње 
 мочварним пределима.{S} Њен се корен у народу употребљава и као лек.</p> <p>Старац диже главу. 
милија и од свиња!“</p> <p>Улица добила нарочити свечан изглед, на кућама истакнуте беле застав 
м и утврђеним правилима, које прописује нарочити одбор граматичара“, почели чак и реч гнев, на  
воје место.{S} Председник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника.{S} До њ 
ла потреба за знањем страног језика.{S} Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако б 
то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитви има много више смисла због ових п 
е о земљи и народу, и додам:</p> <p>— А нарочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и п 
ланике.</p> <p>Ово ме јако изненади, те нарочито нађем једног од посланика и поведем с њим разг 
а су стално исти људи.</p> <p>Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, с 
листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свиј 
време најстрожије наређујем да обратите нарочиту пажњу на температуру у касарнама, како би био  
р председник узе <hi>његов</hi> куфер у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар финансија 
 и министар финансија напред, а куфер у наручју министра председника опкружен првосвештеницима  
нцали по буџацима.{S} Овако је лакше за нас, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да с 
коне? усудих се да упитам.</p> <p>— Код нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да 
ад се цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то јединствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма  
/p> <p>— Па како вам се допада овде код нас, господине? упита ме министар смешећи се хладно, пр 
 али у ствари скупштина и посланици код нас раде само оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онд 
ом пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да  
, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах жу 
у.{S} Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансиских прил 
дивљачких Анута милостиви Бог да рајско насеље!{S} Бог да им прости праведну родољубиву душу; л 
грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачких Анута милостиви Бог да рајско насеље!{ 
ло богат, то зажели да има деце која ће наследити његово велико имање, и услед тога дође до врл 
азда других ствари.</p> <p>Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и шт 
двоје деце, која одмах постају законити наследници њеног богатог мужа.{S} И скупштина, разуме с 
код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без одликовања.{S} Свет се почео окупљат 
зе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:</p> <p>„Још две три речи поводом питања:{S} Док 
е у вољи“.</p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за спомен на дан срећног оздрављења великог др 
пати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки 
ашто онда тај закон?</p> <p>Посланик се насмеја и додаде:</p> <p>— Наша је се земља, господине, 
 тиме убити углед наставника, па и саме наставе.</p> <p>„Учтиво молим Господина Министра да што 
га) врло неподесан, то ће се у интересу наставе досадашњи уџбеник избацити из употребе, а узеће 
е дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе.</p> <p>„Учтиво молим Гос 
а репрезентацију; затим су постављени и наставници, а већ увелико је започето зидање велике згр 
р, пише: „Господину Министру Просвете. „Наставници ове гимназије већ шест месеца нису плату при 
џбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког другог дана.</p> <p>Нема човека к 
или препоручују школама као обавезни за наставу.{S} На првом месту министар подмири своје присн 
е, три главе.</p> <p>Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацича с трепетом тан 
оје ступце расправљањем тога питања.{S} Настаде на све стране јако интересовање, и за мало те д 
их звездица оплетено.</p> <p>После тога настаде дубока, тиха ноћ и родољубиви грађани дивне зем 
/p> <p>— Где је, камо га! жубори маса и настаде гурање, тискање, пропињање, зверање, свађа; сва 
аве земаљске власти и управу умири се и настаде весеље по целој земљи...{S} Нисте никад зар слу 
 ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено и писмено препирање; запиткивање, очек 
инистар полиције. </p> <pb n="92" /> <p>Настаде тишина, досадна, мучна тишина.</p> <p>— Уз влад 
ја цвили у невољи.</p> <p>У целој земљи настала пометња: у неким листовима се говори о кризи ми 
емо“ и тако даље.</p> <p>У вече је опет настало весеље у граду, а затим миран, тих и спокојан с 
 није искључена могућност да баш заиста наступи какав срећан случај.{S} Ви можда знате ону стар 
 треба да такав срећан случај неминовно наступи? </p> <p>— Ми о томе нисмо још ништа темељније  
} Молим вас, шта је даље било?</p> <p>— Наступила, као што вам кажем радост и весеље у целој зе 
а већ ако би опасности по земљу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и министар спољних о 
мо о том срећном случају који ће ускоро наступити.</p> <p>— А ви сте на сваки начин спремили св 
и она света земља коју сам крвљу овојом натапао да би слободна могла бити.{S} Несрећна судбина  
стра председника докрцкаше лагано тешко натоварена кола разних одликовања за врлог странца.</p> 
за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака.{S} Молитву ће за т 
и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало даље у лево од места 
тали похађати стране земље и враћати се натраг.</p> <p>— Дошао министар? пита један.</p> <p>— И 
истар с нешто љутње у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то 
почасног председника општине, Академије Наука, и свију могућих хуманих друштава и удружења <pb  
редне филологије.</p> <p>6.{S} Историја науке о језику. </p> <p>7.{S} Развијање науке о језику  
науке о језику. </p> <p>7.{S} Развијање науке о језику у опште.</p> <p> <hi>II.{S} Наш језик и  
господин пашеног се бави на сваки начин науком? </p> <p>— О још како!{S} Он је иначе пиљар, али 
њига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толико помогнем народу у том погледу,  
tion" /> <p>Кад сам обишао све министре наумим да обиђем и Народну Скупштину.{S} Народна се зов 
S} Он својим радом на тој <pb n="47" /> науци само штете доноси.{S} Узмите само па читајте њего 
ео свој живот посвете тој заиста важној науци, рекох учтиво да бих колико толико оправдао свој  
цију, запита га:</p> <pb n="89" /> <p>— Научи твоје?</p> <p>— Научих.</p> <p>— Да си жив и здра 
осланик, и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је мало час понављао прву реченицу 
а нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансиских прилика у земљи, те смо 
 по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Док од једном угледах међу децом неколико с 
огу буде похваљен, а они што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску седницу.</p> <p>Збо 
еђе на скупштинску већину.</p> <p>Ко је научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге нису  
pb n="89" /> <p>— Научи твоје?</p> <p>— Научих.</p> <p>— Да си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, 
У Министарству Просвете све сам овејани научник.{S} Ту се тек ради темељно и смотрено.</p> <p>П 
</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке?</p> <p>— Зашто не?{S} 
е наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“.</p> <p>Истим начином долази, објашњењ 
опуњавање дефицита што се нађе у касама начелних пријатеља, или на диспозициони фонд, одакле се 
ва резолуција би једногласно примљена у начелу, али при бурној дебати у појединостима би још ус 
вам кажем?...{S} Добро, добро, на сваки начин...{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе н 
те, дуже ће трајати? </p> <p>— На сваки начин.{S} Такав је посао.</p> <p>— Нама су ваши услови  
риотског положаја...{S} Ви сте на сваки начин бивали већ неколико пута до сада министар?</p> <p 
о наступити.</p> <p>— А ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав срећан случај нем 
и му колико толико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време изда 
вијање војске.“</p> <p>— То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време? рекох.< 
љније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше поштоване 
— Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? </p> <p>— О још како!{S} Он је иначе пиља 
али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста прихода, доста без сумње! рече министар 
тим. </p> <p>— Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим са господином минист 
ислите, шта сам пронашао?</p> <p>— Неки начин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи.</p> < 
и наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало дубље и свестран 
једно.{S} Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осу 
епонован новац приватних лица да на тај начин помогну отаџбини, која цвили у невољи.</p> <p>У ц 
! узвикну шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, додаде за тим —  
 У почетку изгледа тако.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподесан, али посл 
 по нашу нацију избацити“.</p> <p>Истим начином долази, објашњење и речи „нужно“, и долазе до и 
ан орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.{S} По неки их толик 
ме се пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики државник и дипломата, који има великих и огр 
ке о језику у опште.</p> <p> <hi>II.{S} Наш језик и закони његова развијања.</hi> </p> <p>1.{S} 
аника на једно упражњено место, а он је наш човек и помагаће својски постојеће политичко стање. 
p> <p>1.{S} Дубоко сажаљевамо то што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа“; 
наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом...{S} Таман сте дошли к 
и свој рад!</p> <pb n="99" /> <p>— Који наш рад?</p> <p>— Рад ваш са прошлом владом.</p> <p>— О 
шег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и по 
 поља.{S} До душе у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање ни 
> <p>— Што то?</p> <p>— Тхе, што?...{S} Наша вечита неслога!{S} Али ипак сваки збор ће донети ј 
једну ствар коју и стока може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у  
>Посланик се насмеја и додаде:</p> <p>— Наша је се земља, господине, граничила некад са два мор 
адесет, на колико је покрајина подељена наша земља.{S} Сваки од покрајинских економа има целоку 
а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.</p> <p>Кад изиђем из кола, видим двојицу 
 овоме налазимо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“. 
тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми чланови данашњег кабинета гледамо н 
м карактерима <pb n="3" /> којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за 
е, не троши на подизање привреде колико наша земља.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је и најва 
 драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у народу, те нам вој 
ија? приметим.</p> <p>— Врло велика.{S} Наше министарство има највећи број нумера од свију оста 
ароду, те нам војска поглавито треба за наше унутрашње политике ствари.{S} На пример, ако је ко 
завера, нама је војска увек потребна за наше унутрашње ствари.{S} То је споредна ствар, господи 
ек, а дужност вам је лака — пропагација наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под т 
на жалост одигравају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања Анутских чета, нал 
лаве, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути уз јек тру 
на југ у старом веку простирала граница наше земље.“</p> <pb n="46" /> <p>— Па то је, како изгл 
м упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме народу ко 
ме учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заје 
новине гута, што се каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ разних подлистака и романа прочитао  
е иде не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџбине. „С половином ћу плате служити“ вели 
де поводом тога питања о старој граници наше земље, па ћете видети колико ту има његовога незна 
било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, како то износи мој колега ми 
ачин морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце, а по могућству гледаћемо да дон 
ажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине.{S} Кад се све то без опасности изведе, о 
д командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших в 
p>Ваше родољубље и велика дела у корист наше драге отаџбине познати су широм целе Страдије.{S}  
ових последњих немилих догађаја па југу наше миле земље.</p> <p>— Ако они продуже своје упаде,  
и утицај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена мил 
 народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег и кличем: живео!</p> <p>— Живео!{S} Живео! пролом 
и милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче 
 засебне језике.</p> <p>б.{S} Дијалекти нашег језика.</p> <pb n="80" /> <p> <hi>III.{S} Директо 
S} Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на смрти остави ми аманет: „Синко, мени 
обине и разлике сродних братских језика нашем језику.</p> <p>4.{S} Дијалекти заједничког језика 
највише читате? упитам.</p> <p>— Па, на нашем језику.{S} Ја други језик не волим, и нисам хтео  
 казне, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...</p> <p>Господин министар се закашља, те 
 што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити г. министра, и оде.</p> <mile 
лика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу, иди и на понос оца свога, на добро употре 
 би и они без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају упутили тај предмет на мишљење оп 
0" /> <p> <hi>Чудо од човека</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је  
те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утиц 
 све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терај 
 гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу“.</p> <p>Друге су новине од прилике то исто 
 јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу, твој долазак доноси срећну будућ 
сподине, граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је нека 
— Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! рече минис 
је оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми чланови данашњег каб 
ђанима и да пролију крв анутску.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али не 
д града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мирном савешћу полагати пр 
о причао о једном чувеном граду, где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем как 
 лични понос и образ.</p> <p>— Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомиш 
 директору...ске гимназије, да га према нашим примедбама савесно исправи, а по том се може по и 
бити војску да оружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску.{S} Сви наши о 
ге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака.{S} Молитву ће за тај случај, ону к 
а тим покољима и том зверском поступању наших суседа? </p> <p>— Никако! узвикнух одушевљен њего 
мировој <title>Илијади</title>.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Према свем 
налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање из 
и, дишемо једном душом, кад је питање о нашој милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет се поче одва 
у, твој долазак доноси срећну будућност нашој милој Страдији.{S} У име целе владе, у име целог  
 само ради форме колико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламентарна 
осетом.</p> <p>— Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? упита ме.</p> <p>— Први пут.</p 
 <p>— Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор п 
 чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће уск 
ити какву заверу.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико н 
потребљавамо старе законе. </p> <p>— Па нашто сте онда доносили нове законе? усудих се да упита 
де само оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онда скупштина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само 
о мора?</p> <p>— За сад не.</p> <p>— Па нашто онда тај закон?</p> <p>Посланик се насмеја и дода 
а: то се доказало у толиким ратовима: и нашто онда не извести једно одељење на границу и спречи 
 бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти за 
“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“.</p> <p>Истим начином долази, обј 
свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао некакав странац од својих шесет го 
:</p> <p>— Врли странче, твој долазак у нашу земљу историја ће забележити златним словима, јер  
Вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из ове б 
сјати тебе, сине мој; обасјаће вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту свету земљу, кад ногом с 
.</p> <p>Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обуч 
моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сам, морао прићи оном стар 
овољан мојим комплиментом.</p> <p>— Не, не, господине министре, без ласкања, боље се не да поже 
, класични.{S} Ни једна земља, верујте, не троши на подизање привреде колико наша земља.</p> <p 
 бира место народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свему овоме природно је  
 речи, својевољно <pb n="32" /> мењали, не пазећи на јасне одредбе законске.</p> <p>— Па зар се 
рим му тако духовите, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити.</p> <p>—  
о се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор права, али то  
усавршити привреду у земљи.</p> <p>— О, не!{S} Какву привреду!{S} Привреда је усавршена добрим  
ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.{S} Један мој друг, такође школован 
не, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубиви лист <pb n="68" 
ики положај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.</p> <p>— То је лепо кад се це 
ар полиције...{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми мин 
не треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, бл 
себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седмор 
подине Министре, што вас прекидам...{S} Не разумем какав је то издатак од пет милиона за увођењ 
>Виши чиновник као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузме у том јединственом случ 
ј земљи на мудрој и паметној управи.{S} Не знам просто чему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, 
допадаше општа хармонија у Страдији.{S} Не само што су министри симпатични и ваљани, већ сам пр 
ином ћу плате служити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису 
p> <p>— Одмах ћу да вам се похвалим.{S} Не можете веровати колико сам задовољан!{S} Шта мислите 
лужбу? упита ме.</p> <pb n="26" /> <p>— Не.{S} Ја сам странац, путник.{S} Рад сам да говорим с  
p> <p>— Па сте опет страдали? </p> <p>— Не, повукао сам се с политичког поља.{S} До душе у поче 
>— У ћару?</p> <p>— Разуме се!</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Проста ствар...{S} Народ је бар не 
је, ако смем знати? упитам га.</p> <p>— Не доказује он ништа, господине мој!{S} Жалосно је то д 
 заиста неразмишљени поступак.</p> <p>— Не само важна, господине мој, већ најважнија, разумете  
p>— Па ко је? пита председник.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу ли сви ту? пита председник секре 
>— И појави се Месија? упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Никако? </p> <p>— Ваљда никако! рече мини 
таје иста скупштина? — упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Знам, али како ће влада имати пуно повере 
 задовољан мојим комплиментом.</p> <p>— Не, не, господине министре, без ласкања, боље се не да  
 Будала! одговори овај хладно.</p> <p>— Не бих рекао!.</p> <p>— Та оставите, молим Вас, занесењ 
владу?</p> <p>— Не мења ствар.</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Врло просто и јасно! рече равнодуш 
ах:</p> <p>— Шта је са зајмом?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Преговарају?</p> <p>— Сигурно!</p> <p 
до јуче помагали прошлу владу?</p> <p>— Не мења ствар.</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Врло прост 
иметим у страху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Питам  
оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца  
ш може доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема никакве опасности.</p> <p>— Али ја држим, госп 
ни, одмах журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста  
pb n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздравим и и 
вим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и погледа  
итао хоћу да препричам и другима.{S} Да не бисте сматрали, да вас овим наговарам на читање, ево 
је са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио как 
им зборовима.{S} Нико није изостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне новине: резолуција  
н човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да је сваки,  
 не види.{S} По неки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом 
а њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако ти њи 
казало у толиким ратовима: и нашто онда не извести једно одељење на границу и спречити опасност 
ругле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, човече? 
елики терет. </p> <pb n="91" /> <p>— Ја не могу да играм улогу опозиционара! јекну онај грешник 
на могла бити.{S} Несрећна судбина моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци с 
реди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње,  
став строго узев по литерарним облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, 
 отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца, ка 
ео град твојом глупошћу.</p> <p>— Ништа не разумем, господине, чиме сам могао учинити толико зл 
ли није шта необично на мени, али ништа не приметих.{S} Тако сам прошао кроз толики свет и нико 
 мојих! помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас могу служити 
о запитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> 
авника у толикој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Љ 
ти јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би се опет живет 
ре ли Страдија до мора?</p> <p>— За сад не.</p> <p>— Па нашто онда тај закон?</p> <p>Посланик с 
министар председник.</p> <p>— Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p>Министре  
он поставља, бира место народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свему овоме  
 свима лентама и силним орденима (а све не носе у редовним придикама, већ по неколико само).{S} 
је.{S} Ни једног јединог места нема где не бејаше донета оштра резолуција поводом „последњих не 
 а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџбине. „ 
к за лудо.</p> <pb n="33" /> <p>— Дакле не можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме ис 
дени да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставник 
лно разумела своју дужност те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на реша 
риотског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова), т 
 а после тога, треба бити опрезан да се не замеримо суседној земљи, разлаже онај мирољубиви и т 
осподине министре, без ласкања, боље се не да пожелети.{S} Народ је, видим, врло задовољан и ср 
врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? упитам радоз 
а скупштинска седница.) Некима, који се не могу ни за то употребити, одређују се неме улоге, ка 
ета на поверљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p> <pb n 
— Нека се јави, који је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече председни 
вола, па мора неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сваки стаде окретати око себе, па  
е осми? пита председник.</p> <p>Нико се не јавља.</p> <p>Посланици се почеше обазирати око себе 
лужбу! рече он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодило.</p>  
лако, они су и иначе навикнути да плате не примају по неколико месеци: пензионари су стари људи 
ра изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од  
убивој управи.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећн 
авршена добрим законима.{S} О томе више не треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта  
нама топле молитве.</p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то блажено, религиозно осећање, али са 
народа, а народ не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свему овоме природно је да се то зов 
="28" /> <p>— Ја сам странац, путник, и не могу одлагати! рекох учтиво, и поклоним се пред момк 
} Ја сам доктор права, али то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих  
ени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изговори мој познаник гл 
рећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.{S} Најзад се намерих на једног с којим сам 
ка, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.{S} Мало по мало преста чуђење 
и.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају к 
p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је прис 
и врхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се гла 
његови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министром био је због  
 и старији чиновници у малом положају и не унапређују се толико година.</p> <p>— Добро.{S} Шта  
 n="98" /> о једном његовом другу, који не хтеде честитати новој влади долазак на управу, те је 
 се други.</p> <p>— Знам, молим те, али не иде, није тактично! опет ће први.</p> <p>— Какав так 
утовао по туђину, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о 
заједљивих чланака против Анута.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече минист 
 похваљен, а они што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску седницу.</p> <p>Због непово 
 умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљ 
мље?</p> <p>— Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачни као...{S} 
ку великог странца.{S} Чак ни болесници не изостадоше; и они су изнети из станова да виде ту ре 
 реферат: „Стил неправилан.{S} Ред речи не одговара правилима синтаксе.{S} Употребљене су стран 
 ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Господин Министар, в 
<p>— То не разумем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не разумете? 
 Па, на нашем језику.{S} Ја други језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се  
то: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, изговара 
гласи: „Народни језик ни један грађанин не сме кварити нити извртати ред речи у реченици и упот 
 тек хтедох запањити од чуда, али да он не би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја чести 
силно да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је? стадоше м 
 важно!...{S} Како да вам кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S} Читао сам нешто о т 
маљских почео нешто о томе бринути, ако не би био случајно заузет својим домаћим пословима.{S}  
беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не разумете?...{S} Врло проста ствар.{S} Тај богати трг 
екну онај грешник очајно.</p> <p>— Како не можеш? пита председник..</p> <p>— Нека буде други оп 
ох и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад  
питујући.</p> <p>— Извините, али никако не могу.</p> <p>— Е, видите, то је најновији закон, кој 
/> бар са неколико ордена; те тако нико не обраћаше пажњу на мене.</p> <p>Као човек странац има 
 га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се постарати д 
сваки толико начичкан да му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају да не могу ни да но 
</p> <p>Како је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а Главни се Просветни Савет  
вот између ње и њеног мужа.</p> <p>— То не разумем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то ка 
 <p>— Како се зове? упитам.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам пит 
штрије резолуције, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губе 
 Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим сте односима са сусед 
<p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече председник ономе осумњиченом. </p> <p> 
де није узимао на одговор.</p> <p>— Што не лајеш? викну онај учтиво, као што се уопште, према р 
, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџ 
 нехотице од чуда.</p> <p>— Може, зашто не?...{S} Он се, рецимо, родио..{S}74 године, а скупшти 
огоди? упитам радознало.</p> <p>— Зашто не, молим вас? то је већ објављено народу и цео народ п 
итањима доносити одлуке?</p> <p>— Зашто не?{S} Скупштина има право да о свима питањима доноси о 
на сав глас:</p> <p>— Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мал 
 се, пишу књиге; само господин министар не пише ништа.{S} Пред њега нисам смео ни излазити, јер 
рти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не да 
ли се господин министар ни једном речју не дотаче питања финансиских.</p> <p>Напослетку окуражи 
пола године <pb n="82" /> док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се онда п 
ко је.{S} Народ има све слободе, али их не употребљава!{S} Управо, како да вам кажем, ми, знате 
 разне заслуге, звезда, лента, и каквих не одликовања.</p> <p>Једва сам могао корачати кроз ту  
у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну.{S} Извозе само свиње.</p> <p>Помис 
о да вам кажем, и сам <pb n="18" /> још не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати  
 тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, животињских гласова док није дугим низ 
 планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од 
 Страдије, у којима <pb n="38" /> се са небројено много потписа жали што се није могло доћи да  
 се, после тог његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“</p> <p>Сад се тако изређа десе 
лио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом  
асхлади ми знојаво чело.{S} Подигох очи небу, клекох на колена и кроз сузе узвикнем:</p> <p>— Б 
дличија.{S} Овакве немогућности и скроз невероватне ствари могу само замислити и у злој намери  
 са Анутима јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто  
ине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансиских прилика у земљи, 
м у своје разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим 
ва кад је народ збиља имао поред остале невоље још и ту досадну дужност, да мисли и брине кога  
и је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p> <p>— За сваки случај, ако би народ баш нешт 
о себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферан 
ај начин помогну отаџбини, која цвили у невољи.</p> <p>У целој земљи настала пометња: у неким л 
 плату примили и у такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не м 
— Па зар је војска чему год потребнија, него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо  
Добро, добро, остави те твоје лудорије, него што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи 
сењака.{S} Воли да гладује с породицом, него да као сви други паметни гледа своја посла.</p> <p 
.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко представљати опозицију.</ 
вршим прече ствари, корисније за земљу, него што би била тако очита будалаштина тући се са Анут 
могне несрећноме народу који страда.{S} Него пре свега, господо, као што знате, при оваквим при 
Шта није требало! добро је оно.{S} Није него шта мислиш?{S} Према таквим животињама треба бити  
 се дан рођења рачуна пет година раније него што се родио.</p> <p>— Како то може? узвикнух и не 
 наочарима на носу, дочека ме љубазније него што сам и могао очекивати.{S} Намести ме да седнем 
леду нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде.{S} Право је, говорило се, јер ј 
ћна судбина моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој по 
ужност.{S} Кад се искупе посланици, пре него што се почне рад, морају провести неколико дана у  
 да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о 
> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? упитам радознало.</p> <p>— Зашто не 
ла; а у ствари је то одређено много пре него што је и држана та скупштинска седница.) Некима, к 
ицама, тек беше свршио молитву мало пре него што мене прими.</p> <p>У његовој канцеларији се ос 
 већ и вече паде.{S} Странца више унеше него што га уведоше у кућу, уђоше сви министри и велико 
 овим познатим патриотом још горе проћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погледа презриво, п 
 скупштина огласи за десет година млађу него што је.{S} Једна је опет <pb n="49" /> поднела мол 
т се држао месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S} Положај нам је не 
ак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а п 
оћи, синко, нек’ ти Бог...</p> <p>С том недовршеном речином издахну мој добри отац. </p> <pb n= 
статујемо, да су Анути некултуран народ недостојан и пажње својих просвећених суседа.“</p> <p>О 
, мали журав човечић с упалим грудима и нежним танким ручицама, тек беше свршио молитву мало пр 
 Извините, господине, рече благо нежним нежним танким гласом; сад сам баш свршио своју редовну  
p> <p>— Извините, господине, рече благо нежним нежним танким гласом; сад сам баш свршио своју р 
ој будућности.{S} И заиста раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљске власти и управу уми 
, како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Ге 
, па ћете видети колико ту има његовога незнања, па чак, ако хоћемо право, и непатриотизма.</p> 
ахотом која би постигла целу земљу због незнања и неразумевања министра грађевина.</p> <p>— Ја  
ом, уздрхталим, болним гласом.</p> <p>— Неизмерна штета! - узвикнем и ја као пренеражен том стр 
тови у својој шашавости измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласов 
и узе опет крпити мреже.</p> <p>Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам:</p> <p>— Как 
аше но моме челу.</p> <p>— Поћи, синко, нек’ ти Бог...</p> <p>С том недовршеном речином издахну 
 n="46" /> <p>— Па то је, како изгледа, нека историска распра?</p> <p>— Историска, рече министа 
а министра.</p> <p>— Зваћу их мало час, нека причекају, рече момку; а за тим се обрати мени:</p 
 је бар за данас главни њен задатак.{S} Нека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ств 
ко не можеш? пита председник..</p> <p>— Нека буде други опозиционар..</p> <p>— То је свеједно,  
а затим се почиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара 
ога расписа министра просвете.</p> <p>— Нека важна ствар, ако смем питати?</p> <p>— Врло важна. 
 па чак и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека се јави, који је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— 
х?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели:</p> <p>— То ј 
 и пред само народно представништво, па нека оно донесе своју одлуку, која има да важи за свако 
и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: просто да се смрзне човек.</p> <p>— Ево,  
кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста нека земља!</p> <p>— Како се зове? упитам.</p> <p>— То  
ца и штедљива Мица.“</p> <p>— Мора бити нека врло лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се изн 
часа важан догађај.</p> <p>— То ће бити нека срећа по вашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео  
> <p>— То не знам.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</p> <p>— А од 
; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и праведним грађанима што падоше ка 
а ће изабрати за свога представника.{S} Некад су се тако примитивно вршили избори, али је у мод 
 Наша је се земља, господине, граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија 
одни идеали да Страдија буде оно што је некад била.{S} Ми на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то 
 гласове како је у нашу земљу допутовао некакав странац од својих шесет година, који, како ти з 
 опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама са сабљама о бедрици.{S} Ни 
одоумне законе, који треба да важе; али некако, по навици, — а и радије, да видите — употребљав 
опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега. </p> <pb n=" 
ек друштва ради, и сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше:</p> <p>„Чудна земља! мислио 
Section" /> <p>Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој било да јој на 
рви сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа друга п 
нистарских рођака и пријатеља да заузму неке више положаје у државној служби.</p> <p>Најзад се  
ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели:</p> <p>— То је земља коју толико  
егантно одевени са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим ша 
д министра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Неки су елегантно одевени са цилиндером на глави, неки  
о хемију, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога што су научили. 
Шта мислите, шта сам пронашао?</p> <p>— Неки начин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи.< 
толико тражиш!</p> <p>Наједаред трже ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од мене угледам неког 
о ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што 
 кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају, те су, заборављајући 
 сутрадан донесе министру други уџбеник неки његов приснији, и разуме се треба и њему учинити.{ 
, морамо казнити. </p> <p>Г. Шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан са подваљком исп 
чичкан да му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају да не могу ни да носе све о себи,  
/p> <p>— Напред!</p> <p>У собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и представи се опе 
 ово до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар 
>— Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили велике положаје преко реда и имај 
главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:</p> <p> 
неко рекне другом:</p> <p>— Где странац неки! и погледа друга значајно, лицем и догледом као да 
акламацијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно по синтакси.</p>  
 на своје место.{S} Сто је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним кор 
к узе <hi>његов</hi> куфер у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар финансија опет штап  
 <p>Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, нађе рећи:</p> <p>— Чекај! видиш колик 
/p> <p>У целој земљи настала пометња: у неким листовима се говори о кризи министарској, у неким 
b n="53" /> с друге стране старамо па у неким буџетским партијама буде суфицита.{S} Ја сам већ  
то је и држана та скупштинска седница.) Некима, који се не могу ни за то употребити, одређују с 
ри, једнима мањи, почетницима још мањи, некима се одреди да изговоре само по једну реч, „за“, и 
овима се говори о кризи министарској, у некима како је влада већ повољно свршила преговоре о за 
ећ повољно свршила преговоре о зајму, у некима и једно и друго, а владини листови пишу како ник 
ко исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.{S} Приђем ближе једном старцу у народном 
е одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и магацин није изгорео.</p> <p> 
удновато.</p> <p>— Ништа није чудно.{S} Неко ће то морати урадити, па било ми, било други посла 
> <p>— Сви.</p> <p>— До ђавола, па мора неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сваки ст 
вари уз владу, него тек форме ради мора неко представљати опозицију.</p> <p>— Ја нећу да предст 
е на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом:</p> <p>— Где странац неки! и погледа 
сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.</p> <p>— Напред!</p> <p>У собу уђ 
анредно добра ствар...</p> <p>Пошто још неко време поразговарасмо тако о важним стварима, извин 
враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумни 
н и представи се опет као виши чиновник неког министарства.{S} Рече ми да по налогу г. министра 
S} Крај обале мало даље од мене угледам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} 
шима опет онај сатански, подругљив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље.</p> <p>Нехо 
у у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно о 
година држао први <pb n="27" /> хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је о 
ији нису вични.{S} Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали док је трај 
у; три четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут, а сем тога метуше још двае 
о задатак.{S} Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чиновни 
еленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб.“</p> <p 
 погреши.{S} Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори.{S} Старац очајно уздах 
.{S} Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада, ванредно добра ствар...</p> <p>Пошто ј 
{S} Онда на каквом високом положају, са неколико плата.</p> <p>— Никад.</p> <p>Виши чиновник ка 
традао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, 
сам ићи пристојно, <pb n="22" /> бар са неколико ордена; те тако нико не обраћаше пажњу на мене 
у акту“, а завршено опширним текстом од неколико табака: „Паралела између језика и стила у акту 
биљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколико таквих школа, да би се тиме поправиле рђаве фи 
а тога сам запамтио само то како је пре неколико година држао први <pb n="27" /> хотел у некој  
се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета са заставом промарширати победоносно <pb  
агајник, писар, три четири преписача, и неколико служитеља.{S} Сви су од управника до служитеља 
ке о сточарству, и како мисли да набави неколико <pb n="24" /> крава и да гаји телад, јер ту мо 
ема никакве завере?“ само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средством за суз 
и своју домовину.</p> <p>Нисам пошао ни неколико корака, <pb n="9" /> док од једном, а око мене 
 него што се почне рад, морају провести неколико дана у припремној школи, која се зове клуб.{S} 
добре стране оваквог закона, проговорим неколико речи, и да управо у неколико допуним мишљење п 
ли.{S} Док од једном угледах међу децом неколико старих људи где тако исто шеткају, или седе, у 
nit="subSection" /> <p>Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је опширна биогр 
дим, врло задовољан и срећан.{S} За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! р 
одина службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ствари.</p> <p>Један је опе 
више владини листови (влада увек има по неколико листова, управо сваки министар свој лист — јед 
а се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова), те упитах и њега:</p> <p>— Куда жури 
ве не носе у редовним придикама, већ по неколико само).{S} Маса се расклопи на две стране, и та 
и велике положаје преко реда и имају по неколико великих плата и многих додатака, док су други  
 иначе навикнути да плате не примају по неколико месеци: пензионари су стари људи, доста су се  
p> <p>— Проста ствар...{S} Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи.</p> <p>— То је 
...{S} Ви сте на сваки начин бивали већ неколико пута до сада министар?</p> <p>— Нисам никада.< 
 народно представништво предлог да се у неколико закона учине измене.</p> <p>Предлог се прими ј 
проговорим неколико речи, и да управо у неколико допуним мишљење поштованог предговорника.</p>  
а! нареди председник.</p> <p>Устаде њих неколико.</p> <p>Секретар изброја седам.</p> <pb n="90" 
 закони без тих измена и допуна сметали неколицини министарских рођака и пријатеља да заузму не 
о одмах добар положај.</p> <p>Још сам с неколицином разговарао, а између осталих и с једним уни 
 мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за тако кру 
морица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, неком велику зараду, тек сваки д 
без сумње! рече министар и с убеђењем и неком стручњачком важношћу.</p> <p>У том пријатном и ва 
ародну Скупштину.{S} Народна се зове по неком заосталом обичају, а у ствари посланике поставља  
не?</p> <p>— Свакојаке, одговори онај с неком досадом и зену равнодушно.</p> <pb n="7" /> <p>—  
 и пензионари и свештеници, све је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању.{S} На све стр 
воли, пошто му један од министара обећа неку богату лиферацију, где се може много зарадити.</p> 
дним, блаженим осмехом рече, показујући неку стару књижурину:</p> <p>— Шта мислите, које је ово 
чни као...{S} Овде је хладно, као да од некуд има промаје.{S} Кажем тим несрећним момцима да у  
n="12" /> Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.</p> <p 
м и презрењем констатујемо, да су Анути некултуран народ недостојан и пажње својих просвећених  
у, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачни као...{S} Овде је хладно, као 
ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди: а што они тако зверски поступају према нама то  
же доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема никакве опасности.</p> <p>— Али ја држим, господин 
говац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Разумете ли?</p> <p>— Разумем.</p>  
дује.</p> <p>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Нема шта да једе!</p> <p>— А ти?</p> <p>— Потпуно сам з 
ође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у народу, те нам војска поглавито треба 
ди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска нема прече дужности, господине? рече ми господин минист 
 збор.{S} Ни једнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж  
ва Страдије.{S} Ни једног јединог места нема где не бејаше донета оштра резолуција поводом „пос 
 је већ реч о финансирању.{S} Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због 
деца о којој говорите?</p> <p>— Та деце нема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке скупшти 
кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p> <p>— Та то је величанствено! узвикнух као од 
од нас је то јединствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак добар или рђа 
 жели пред министра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Неки су елегантно одевени са цилиндером на гла 
но, са чуђењем распитују: „Шта? зар још нема никакве завере?“ само ако се задржи неколико дана  
ставу мењају сваког другог дана.</p> <p>Нема човека који је са службом у просветној струци, а д 
им састану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема га. </p> <pb n="105" /> <p>Сутра дан доносе листов 
материјалну невољу доведени да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може дозволити, јер ће се тим 
ј нумера од свију осталих.{S} Чиновници немају кад од акта да дигну главе по вазда.</p> <p>Посл 
ало проспавам...{S} Шта би друго?...{S} Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.< 
.</p> <p>— Лажеш, матора кујо!</p> <p>— Немам, тако ми Бога!</p> <p>— Ни један?</p> <p>— Ни јед 
} Зар немаш ни један орден?...</p> <p>— Немам.</p> <pb n="10" /> <p>— Колико ти је година?</p>  
Исправан... а камо ти одличја?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Лажеш, матора кујо!</p> <p>— Немам, так 
 држава стара о његовој породици.{S} Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи  
S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни један немам, тако ми свега на свету! узех се клети.</p> <p>Ше 
 много морских ратних бродова?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Колико их свега имате? </p> <pb n="95" 
а имате? </p> <pb n="95" /> <p>— За сад немамо ни један!</p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} О 
е, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона.</p> <p>— Допире ли Страдија до мора? 
 чуђењем:</p> <p>— Одакле си?...{S} Зар немаш ни један орден?...</p> <p>— Немам.</p> <pb n="10" 
е могу ни за то употребити, одређују се неме улоге, кад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се 
 Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих посл 
ени на данашњем збору, дубоко потресени немилим догађајима који се свакодневно на жалост одигра 
не новине: резолуција професора поводом немилих догађаја на југу Страдије, резолуција омладине, 
а много више смисла због ових последњих немилих догађаја па југу наше миле земље.</p> <p>— Ако  
стру просвете, ипак због ових последњих немилих догађаја зажелим да чујем шта о томе вели минис 
ета оштра резолуција поводом „последњих немилих догађаја“, како су то Страђани назвали. </p> <p 
ли све што треба да такав срећан случај неминовно наступи? </p> <p>— Ми о томе нисмо још ништа  
града спирате крв предака мојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки  
ње запамтио, а већ све изређати било би немогућно.</p> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја ум 
 нити има ма каквог одличија.{S} Овакве немогућности и скроз невероватне ствари могу само замис 
 чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан — осетих у том тренутку младићску снагу.</p> <p 
 су правили шкандале доле, на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити. </p> <p>Г. Шеф, дебе 
р, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу. 
и улицом, и изазвати нереде и то још на ненадлежном месту?</p> <p>— Ја сам исправан.</p> <pb n= 
и иду кући и спремају се за седницу.{S} Необично сам се изненадио кад сам први пут видео послан 
гледати за се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих.{S} Тако сам пр 
важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу због такве почасти.</p> <p 
завршује се прича.</p> <p>— То ће имати необично добра утицаја на народ! рекох одушевљен.</p> < 
ео размишљати о овом последњем догађају необично ми се допадаше општа хармонија у Страдији.{S}  
 питати?</p> <p>— Врло важна.{S} Управо неодложна: и ја сам учинио потребне кораке.{S} Ево види 
ите, господине, штедња је <pb n="51" /> неоспорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирањ 
а речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности још и са финансијског и политичког  
ориска, рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем и погледа ме преко својих наочара  
 <p>— Драго ми је! рекох изненађен овом неочекиваном високом посетом.</p> <p>— Ви сте први пут  
га незнања, па чак, ако хоћемо право, и непатриотизма.</p> <p>— Шта он доказује, ако смем знати 
, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши претходници.</p> <p>Кроз сузе  
— Лепо, приметим, али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и по ин 
ајоштрије владу што закључује зајам под неповољним условима, кад су финансијске прилике у земљи 
доћи у скупштинску седницу.</p> <p>Због неповољних прилика у земљи народно представништво је мо 
пор начин, који ће у први мах изгледати неподесан, али после ће се тек видети благотворни утица 
 тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу наставе досадашњи уџбени 
ут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још држим да  
Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.{S} Кога год погледам, украшен ор 
арио штапом по глави у Божјем храму, из непознатих разлога.{S} Он је ту своју напраситу нарав,  
н, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.{S} Министар председник иступи је 
 ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мирном саве 
p> <p>Ја сам га тешио због тако страшне неправде, која се чини према њему.</p> <p>Затим сам раз 
инистровом руком написан реферат: „Стил неправилан.{S} Ред речи не одговара правилима синтаксе. 
јим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погрешке 
"subSection" /> <p>На улици ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију 
вета?{S} Е она већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке.</p> <p>— Па чиме онда покривате т 
/p> <p>— Нисте знали?!...{S} Којешта! а непрестано вам говорим да због разних важних изненађења 
 тако срамно паднемо!{S} Положај нам је непрестано уздрман и ми, разуме се, морамо употребљават 
аочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко 
да Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мирном савешћу полагати право н 
обожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди: а што они тако зверски  
нас главни њен задатак.{S} Нека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ствари, али глав 
аметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђавих случајева.</p> <p>— Имате право! рек 
p>Један је одликован што се обогатио за непуне пола године, лиферујући држави лоше жито и још в 
 толико оправдао свој малопрешњи заиста неразмишљени поступак.</p> <p>— Не само важна, господин 
авдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљено учинио, и замолим га за опроштај.</p> <p>О 
хотично, и ако се одмах покајах због те неразмишљености.</p> <p>— Нисте ви драги мој, посвећени 
а би постигла целу земљу због незнања и неразумевања министра грађевина.</p> <p>— Ја то питање, 
 сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, на викну:</p> <p>— Добро, добро, остави те тв 
пирање; запиткивање, очекивање, сувишна нервозна радозналост, и силно полагање наде у <pb n="10 
 си тако могао проћи улицом, и изазвати нереде и то још на ненадлежном месту?</p> <p>— Ја сам и 
е, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, човече?!... изгов 
о?</p> <p>— Тхе, што?...{S} Наша вечита неслога!{S} Али ипак сваки збор ће донети једнодушну од 
род у тим крајевима снашла таква беда и несрећа“;</p> <p>2.{S} Најоштрије осуђујемо дивље посту 
тив Анута.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, па обори главу скр 
м натапао да би слободна могла бити.{S} Несрећна судбина моја не даде ми, да ме, пре него очи с 
о да од некуд има промаје.{S} Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек 
јеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме народу који страда.{S} Него пре свега, госпо 
 што се види? упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити.</p> <pb n="6" /> <p>Онај  
римали ревносно <pb n="85" /> плате и с нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужности 
сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да 
ови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! рече министар финансија.</p> 
 температура није као што треба, војска неће ваљати ништа... <pb n="65" /> Цело јутро сам спрем 
ену, и ако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада нити икад и после моје смрти, ак 
и мисле да би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле.{S 
ика опозиционе штампе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од как 
, јер је министар просвете изјавио како неће да има посла „с којекаквим глуваћима.“</p> <p>Мини 
м заузимањем страшних лекара, те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву своју бр 
еснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на  
анац уплашено.</p> <p>— Да, држим да их неће бити!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда можемо 
мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди: а што они  
грамо улоге опозиције?{S} Идућих избора нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити д 
з груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!“</p> <p 
вина.</p> <p>— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју и 
еко представљати опозицију.</p> <p>— Ја нећу да представљам опозицију, ја сам уз владу.</p> <p> 
одио.</p> <p>— Како то може? узвикнух и нехотице од чуда.</p> <p>— Може, зашто не?...{S} Он се, 
духа ове срећне и блажене земље.</p> <p>Нехотице уздахнем.</p> <pb n="63" /> <p>И ако сам мисли 
у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах због те неразмишљенос 
исли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања рече:</p> <p>— Кажу д 
истровом руком написано (рукопис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис добије одмах исто 
 силне запаре чисто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан 
ваки начин...{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али це 
није он? вели онај други.</p> <p>— И ја нешто мислим!</p> <p>Са свију страна посматрају странца 
је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих с 
 <p>Онај што је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му реферисао шта се све догодило.{S} 
а томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго, рекох као извињавајући се — сад разумем и  
ађа и почеше излазити путници.{S} Ја се нешто заговорио с једним познаником, док од једном маса 
 <p>Господин министар ућута, замисли се нешто, и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о м 
ди где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.{S} Приђем ближе једном старцу у 
сто уради и маса. <hi>Он</hi> изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, а 
од у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак з 
</p> <p>— Имате право! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао имати појма шта би с 
 се још колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли т 
 сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, на викну:</p> <p>— Добро, добро 
министар спољних односа земаљских почео нешто о томе бринути, ако не би био случајно заузет сво 
, климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем мерио  
ријом?</p> <p>— Ја?! узвикну министар с нешто љутње у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим 
хом.</p> <p>— Али, молим вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док 
е бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду, где су наши пролил 
 <p>— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, т 
е није много интересовао ни његов паша, ни његова свастика. </p> <p>— Јест, јест, имате право,  
носни уговор; управо у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна <hi>будућност</h 
ред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово 
1" /> веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија.{S} Овакве нем 
 /> <p>— Дакле свиње и будалаштине?!{S} Ни о чему другом ниси више слушао?...</p> <p>— Сем свињ 
е вести из осталих крајева Страдије.{S} Ни једног јединог места нема где не бејаше донета оштра 
владу на мудрој, родољубивој управи.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи 
То су закони, управо рећи, класични.{S} Ни једна земља, верујте, не троши на подизање привреде  
ота!</p> <p>— Зато и журимо на збор.{S} Ни једнога свеснога грађанина нема који на овај збор не 
> <p>— Па још ни један орден?!</p> <p>— Ни један.</p> <p>Повикаше гласови кроз масу као оно на  
</p> <p>— Немам, тако ми Бога!</p> <p>— Ни један?</p> <p>— Ни један.</p> <p>— Колико ти је годи 
и живео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни један немам, тако ми свега на свету! узех се клети.< 
ко ми Бога!</p> <p>— Ни један?</p> <p>— Ни један.</p> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет. 
обрим законима.{S} О томе више не треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да му каж 
такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може дозволити, јер  
{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри играмо у 
p>— Шесет.</p> <p>— Зар за шесет година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, гд 
у, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда 
ако је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а Главни се Просветни Савет искупи у  
е молитве.</p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек 
авод, управо чиновници, јер завода није ни било, стајали су под управом министра правде, јер је 
аво да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи по свему, врло 
овор; управо у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна <hi>будућност</hi> целе  
Многи су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се пос 
ам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика.{S} Нароч 
иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају да не могу 
о какво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? заврши питањем, об 
исмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубиви лист <pb n="68" /> са иск 
 духовите, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити.</p> <p>— Збиља, воли 
едаше с осмехом задовољства што странци ни из близа нису тако разумни, досетљива соја, као наро 
похалном дочеку великог странца.{S} Чак ни болесници не изостадоше; и они су изнети из станова  
ику што више пакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а мес 
>— Ко то зна! </p> <p>— Па ништа се чак ни важно није догодило?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Чуднов 
дбу законску која гласи: „Народни језик ни један грађанин не сме кварити нити извртати ред речи 
да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интере 
ого узев по литерарним облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би  
разговор, јер ме није много интересовао ни његов паша, ни његова свастика. </p> <p>— Јест, јест 
сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан. 
деном одликован, па чак никад није имао ни једну државну службу, нити икад примао плату.{S} Заи 
жити своју домовину.</p> <p>Нисам пошао ни неколико корака, <pb n="9" /> док од једном, а око м 
 не пише ништа.{S} Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај 
.</p> <p>Запрепаштен од чуда нисам умео ни речи проговорити.{S} Министар то као да примети, те  
м облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и они без сваке сумње 
} Ја други језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала потреба за 
дови <pb n="21" /> веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија.{ 
одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који зако 
 отац. </p> <pb n="4" /> <p>Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о раме 
? </p> <pb n="95" /> <p>— За сад немамо ни један!</p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} Он то пр 
ије: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би се опет живети! одгово 
и баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пусти  
огим стварима, али се господин министар ни једном речју не дотаче питања финансиских.</p> <p>На 
уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона.</p> <p>— Допире ли Страд 
.{S} По неки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њим 
инска седница.) Некима, који се не могу ни за то употребити, одређују се неме улоге, кад се гла 
ком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута ота 
ај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци  
S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и уморила ме политика.{S} Шта  
ем:</p> <p>— Одакле си?...{S} Зар немаш ни један орден?...</p> <p>— Немам.</p> <pb n="10" /> <p 
година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Па још ни један орден?!</p> <p>— Ни један.</p> <p>Повикаше гла 
се земљу, беху достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хор 
ећ реч о финансирању.{S} Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђав 
о сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није узимао на одговор.</p> <p>— Што не лајеш? ви 
туђину, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми  
да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и младића из виших.{S} Једни шеткају тамо  
у таквом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, на чак и заједљивих чланака против Анута.{S 
них, животињских гласова док није дугим низом векова достигао висину савршенства данашњих модер 
ступним развијањем и усавршавањем дугим низом векова долази до најсложенијег организма човечије 
и.</p> <p>— Знам, молим те, али не иде, није тактично! опет ће први.</p> <p>— Какав такт према  
и, како ти зврндови <pb n="21" /> веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма ка 
шла у овогодишњи државни буџет.{S} Али, није лако за министре; јер они, разуме се, треба да пла 
 по свему, врло добро, врло добро...{S} Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворил 
те да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда других пречих ствари, јер има  
аги мој, посвећени довољно у ствари.{S} Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати ка 
<p>— Шта није требало! добро је оно.{S} Није него шта мислиш?{S} Према таквим животињама треба  
о сам разговор овакве природе:</p> <p>— Није требало ипак да буде онако оштро доказује један.</ 
Према овоме налазимо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избац 
ан странац, коме је сад шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним о 
 Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то зах 
олим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језик 
 пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели онај други.</p> <p>— И ја нешто мислим!</ 
амом почетку најискреније изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) л 
о, лицем и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели онај други.< 
се и родио.</p> <p>— Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домовина — помислим, а г 
Тај завод, управо чиновници, јер завода није ни било, стајали су под управом министра правде, ј 
ља претрпана моралним поукама, а морала није било, у свакој кући пун таван логика, ал’ памети н 
а владини листови пишу како никад земља није била у бољем благостању.</p> <p>Све више и више ст 
гледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри  
ако та ствар, као врло важна и значајна није могла трпети одлагања, то су одмах предузети најну 
 лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.{S} Али, није лако 
реба да се навикну на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферантима, преду 
војску главна ствар.{S} Ако температура није као што треба, војска неће ваљати ништа... <pb n=" 
 што се после учињеног великог дефицита није убио по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско уз 
исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.{S} Министа 
нако оштро доказује један.</p> <p>— Шта није требало! добро је оно.{S} Није него шта мислиш?{S} 
шно.</p> <p>— Чудновато.</p> <p>— Ништа није чудно.{S} Неко ће то морати урадити, па било ми, б 
лужбу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити — па је добио службу,  
и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним поукама, а мо 
 једним орденом одликован, па чак никад није имао ни једну државну службу, нити икад примао пла 
а?</p> <pb n="72" /> <p>— Та она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успе 
прошао кроз толики свет и нико ме нигде није узимао на одговор.</p> <p>— Што не лајеш? викну он 
пастити, али му племенитост и родољубље није дало, да то учини.</p> <p>Један је одликован што ј 
посетим га на започети разговор, јер ме није много интересовао ни његов паша, ни његова свастик 
 са небројено много потписа жали што се није могло доћи да лично искажу своју радост због срећн 
је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може  
им, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није важно!...{S} Како да вам кажем? управо не зна се ј 
а стадох гледати за се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих.{S} Та 
рио и мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S 
смо још ништа темељније размишљали, али није искључена могућност да баш заиста наступи какав ср 
ка.{S} Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је  
вакој кући пун таван логика, ал’ памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благ 
еартикулисаних, животињских гласова док није дугим низом векова достигао висину савршенства дан 
и да јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита.</p> <p>Докле је то дошло видеће се из ов 
чувар неких државних магацина и магацин није изгорео.</p> <p>Један је опет одликован што је прв 
етити господина министра правде, али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и от 
 читаоници, где чита (или му читају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновници држе предавања 
ноге људе и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, пи 
 дана на родољубивим зборовима.{S} Нико није изостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне н 
 пливању.{S} У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, мало по мало, дође дотле,  
екара, преписача.{S} Једним словом нико није изостао.{S} Све су резолуције у једном духу, све о 
зна! </p> <p>— Па ништа се чак ни важно није догодило?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Чудновато! реко 
лима Анути из суседне земље...{S} Но то није ништа...{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је за та 
Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је приложио на добротворн 
ича добио је орден што је остарио и што није умро.</p> <p>Један је одликован што се обогатио за 
шао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“ 
и знам све то поуздано.</p> <p>— То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јун 
 не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пусти мрежу из ру 
им чиновником, који ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице за велеиздају пе 
ну мој добри отац. </p> <pb n="4" /> <p>Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с т 
ти.</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!..{S} Никад боље!..{S} Ви ћете тек моћи савесно вршити овако  
нистар?</p> <p>— Нисам никада.</p> <p>— Никад!... узвикну он забезекнут од чуда...{S} Онда на к 
м положају, са неколико плата.</p> <p>— Никад.</p> <p>Виши чиновник као да онеме од чуда.{S} Не 
ко ти зврндови <pb n="21" /> веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог  
ранац, коме је сад шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним ордено 
стаде весеље по целој земљи...{S} Нисте никад зар слушали ту стару причу?</p> <pb n="74" /> <p> 
ложај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене зас 
и је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ни једну државну службу, нити икад прим 
р од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</p> <p>— Узимам слободу, господине мини 
а би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити — па је до 
но и друго, а владини листови пишу како никад земља није била у бољем благостању.</p> <p>Све ви 
осле извесног ћутања.</p> <p>— Нисам их никад јео.</p> <p>— Штета, то је врло фина риба.{S} Упр 
и оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!“</p> <p>— Ха, 
о пута до сада министар?</p> <p>— Нисам никада.</p> <p>— Никад!... узвикну он забезекнут од чуд 
p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више 
ћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема никакве опасности.</p> <p>— Али ја држим, господине мин 
а чуђењем распитују: „Шта? зар још нема никакве завере?“ само ако се задржи неколико дана више  
и, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! рече министар финансија.</p> <p>— Смет 
а ц.“</p> <p>Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда, шта све то има да значи. 
 ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам  
 Месија? упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Никако? </p> <p>— Ваљда никако! рече министар равнодушн 
рском поступању наших суседа? </p> <p>— Никако! узвикнух одушевљен његовим ватреним речима: и о 
— Не. </p> <p>— Никако? </p> <p>— Ваљда никако! рече министар равнодушно, и изгледаше као да бе 
ока, испитујући.</p> <p>— Извините, али никако не могу.</p> <p>— Е, видите, то је најновији зак 
 а кад дођеш у моје године — ич!</p> <p>Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међ 
 тога дана на родољубивим зборовима.{S} Нико није изостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Преп 
 се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним по 
ланак пливању.{S} У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, мало по мало, дође до 
.{S} Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није узимао на одговор.</p> <p>— Што не л 
ећном племену, и ако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада нити икад и после моје 
ца, лекара, преписача.{S} Једним словом нико није изостао.{S} Све су резолуције у једном духу,  
"22" /> бар са неколико ордена; те тако нико не обраћаше пажњу на мене.</p> <p>Као човек страна 
 те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министром био ј 
</p> <p>— Нека се јави, који је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече п 
>— До ђавола, па мора неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сваки стаде окретати око с 
>— Куд је осми? пита председник.</p> <p>Нико се не јавља.</p> <p>Посланици се почеше обазирати  
се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На 
 <p>— Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!</p>  
 доктор права, али то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио сл 
ме је било много слободоумних закона, а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привр 
е држати збор. </p> <p>Како, разуме се, нисам могао стићи на све зборове, то се са својим позна 
ех и једва промуцам:</p> <p>— Извините, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запит 
 крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио.{S} Приђем томе човеку и назовем  
ним униформама са сабљама о бедрици.{S} Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало 
 ту стару причу?</p> <pb n="74" /> <p>— Нисам, али је врло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље 
Зар нисте знали?</p> <pb n="35" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Па о томе се пише по новинама већ три д 
пита ме после извесног ћутања.</p> <p>— Нисам их никад јео.</p> <p>— Штета, то је врло фина риб 
врши питањем, обратив се мени.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чудновато! рече он мало увређен, поћута 
еколико пута до сада министар?</p> <p>— Нисам никада.</p> <p>— Никад!... узвикну он забезекнут  
м.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</p> <p>— А одакле си ти? пита 
о литерарним облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и они без  
ин министар не пише ништа.{S} Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако др 
 на читав час пре вашега доласка.{S} Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, мог 
тичко стање.</p> <p>Запрепаштен од чуда нисам умео ни речи проговорити.{S} Министар то као да п 
е добио улогу опозиционара.</p> <p>— Ја нисам, што ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу 
>— Да, господине мој, тако је.{S} Да ја нисам као министар војни тако урадио, могао би који од  
азговор од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</p> <p>— Узимам слободу, господин 
ти око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она 
м језику.{S} Ја други језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала 
 помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици.{ 
душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити ов 
 ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време честитати: али ево то сада 
рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити 
дођеш у моје године — ич!</p> <p>Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом 
осподин министар.</p> <p>— Извините, то нисам знао, рекох.</p> <p>— Нисте знали?!...{S} Којешта 
сподину министру доста љутито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и  
 честитам речима:</p> <p>— Извините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што ва 
ачин...{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи п 
а! рекох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.</p> <p>После тога смо јо 
бучаше глава од те велике реформе, коју нисам могао схватити.</p> <p>Министар финансија кад одо 
скрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном.{S} До душе у  
ти пут и тражити своју домовину.</p> <p>Нисам пошао ни неколико корака, <pb n="9" /> док од јед 
ао као какво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? заврши питање 
иње и будалаштине?!{S} Ни о чему другом ниси више слушао?...</p> <p>— Сем свиња, веле да имају  
 неминовно наступи? </p> <p>— Ми о томе нисмо још ништа темељније размишљали, али није искључен 
е и настаде весеље по целој земљи...{S} Нисте никад зар слушали ту стару причу?</p> <pb n="74"  
 ова ваша земља?</p> <pb n="19" /> <p>— Нисте знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим реш 
кајах због те неразмишљености.</p> <p>— Нисте ви драги мој, посвећени довољно у ствари.{S} Није 
звините, то нисам знао, рекох.</p> <p>— Нисте знали?!...{S} Којешта! а непрестано вам говорим д 
да љутито министар полиције...{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљ 
на на улици.</p> <p>— Свечаност.{S} Зар нисте знали?</p> <pb n="35" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Па  
хом задовољства што странци ни из близа нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Ст 
аставници ове гимназије већ шест месеца нису плату примили и у такву су материјалну невољу дове 
ло по мало, дође дотле, да један другог нису могли гледати.{S} Министар, да би своме противнику 
ју улогу буде похваљен, а они што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску седницу.</p> < 
да то чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ретки.{S} Једној госпођи скупштина је уважила молб 
ици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и уморила ме политика.{S} 
лити, а томе занату министри у Страдији нису вични.{S} Искрено да говоримо, неколико дана су се 
буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам 
што <pb n="25" /> већ два три дана како нису тукли грађане као што је то обичај у тој строго ус 
{S} Нека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ствари, али главно је да ми парадирамо  
ан и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе 
ије никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија.{S} Овакве немогућности и с 
од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.</p> <p>— То већ није земља м 
ети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити — па је добио службу, и то одмах  
 а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није и 
икад није имао ни једну државну службу, нити икад примао плату.{S} Заиста јединствен случај у с 
Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.</p> <p 
 да ми нико живи неће веровати, ни сада нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово до руку 
 лист новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици.{S} Од мене је доста и  
 језик ни један грађанин не сме кварити нити извртати ред речи у реченици и употребљавати појед 
ало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „ 
покривате тако велики дефицит?</p> <p>— Ничим.{S} Чим се може покрити?{S} То долази у дуг.{S} Ч 
те? упитам учтиво и радознало.</p> <p>— Ништа простије: пошљем други поверљив распис у коме ћу  
авнодушно.</p> <p>— Чудновато.</p> <p>— Ништа није чудно.{S} Неко ће то морати урадити, па било 
ирио цео град твојом глупошћу.</p> <p>— Ништа не разумем, господине, чиме сам могао учинити тол 
јој говори та занимљива прича?</p> <p>— Ништа! рече министар.</p> <p>— Баш ништа? </p> <p>— Шта 
се чак ни важно није догодило?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Чудновато! рекох.</p> <p>— Место Месије 
"72" /> <p>— Та она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.{S} С њом  
ашто? </p> <p>— Ко то зна! </p> <p>— Па ништа се чак ни важно није догодило?</p> <p>— Ништа.</p 
обио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити — па је добио сл 
Анути из суседне земље...{S} Но то није ништа...{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је за тај изв 
 знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и они без сваке сумње, по утврђено 
ого земаља, многе људе и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једн 
рло добро, врло добро...{S} Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу  
у књиге; само господин министар не пише ништа.{S} Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви  
бе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих.{S} Тако сам прошао кроз толики свет  
 није као што треба, војска неће ваљати ништа... <pb n="65" /> Цело јутро сам спремао распис св 
 ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? упитам радознало.</p> <p> 
уде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрену господин министар свој започети говор и 
ати? упитам га.</p> <p>— Не доказује он ништа, господине мој!{S} Жалосно је то доказивање кад о 
овори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним поукама 
редака мојих! помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас могу с 
<p>— Ништа! рече министар.</p> <p>— Баш ништа? </p> <p>— Шта би!..{S} Народ као народ!</p> <p>— 
 гласно запитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувен 
 наступи? </p> <p>— Ми о томе нисмо још ништа темељније размишљали, али није искључена могућнос 
лим селима Анути из суседне земље...{S} Но то није ништа...{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је 
м, само сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није сра 
у, где се може много зарадити.</p> <p>— Но, хвала Богу! узвикну председник сав знојав, заморен; 
загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу.</p> <p>— Поћи, синко, нек’ ти Бог...</p>  
 књижица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва!</p> <p>— Нова књ 
 мишљење.“</p> <p>Испод тога стоји опет нов рукопис: „2-III-891. </p> <p>„Главном Просветном Са 
н: „Чудан човек“, свеска прва!</p> <p>— Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!“</p> < 
ицајци и одликовани и унапређени, многа нова надлештва отворена и нови чиновници постављени.</p 
де понавља све једно те једно.{S} Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ва 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сирота нова влада одмах је морала мислити, а томе занату минис 
lestone unit="subSection" /> <p>Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно ј 
уђује прошла владавина, а у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и прегледао бројев 
АДИЈА.</p> <p>I </p> <p>БЕОГРАД:</p> <p>Нова Електрична Штампарија Петра Јоцковића.</p> <p>1902 
да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али в 
ц.</p> <p>Рибар довесла до обале, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвес 
зите из државних каса, где је депонован новац приватних лица да на тај начин помогну отаџбини,  
 <p>— Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на пов 
учивања тога зајма мора потрошити доста новаца за скупштинске седнице, за путовања <pb n="102"  
 до краја овог месеца примити један део новаца.“</p> <p>Свет се мало распитивао о Хорију, па пр 
и ове слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Државник Симон и лекар Мирон!...</p> <mi 
е. </p> <p>— Па нашто сте онда доносили нове законе? усудих се да упитам.</p> <p>— Код нас је т 
во, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове слободоумне законе, који треба да важе; али некако 
ређени, многа нова надлештва отворена и нови чиновници постављени.</p> <p>Већ два дана како тра 
им се влада промени, одмах се расписују нови избори, а то значи бар месечно једном.{S} Реч „изб 
земљи.</p> <p>(потпис.)</p> <p>У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којим 
в и такав скупоцени поклон.{S} У једним новинама стоји: </p> <p>„Сазнали смо да и град Крадија, 
а где сам одсео, после ових чланчића по новинама поче се окупљати свет.{S} Стану, гледају, блен 
>— Нисам.</p> <p>— Па о томе се пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики државник и диплома 
p>Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати многобројне резолуције донете тог 
о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда нових саопштења:</p> <p>„Чиновници.... н 
де се говорити о том спасоносном зајму, новине све више и више пунише своје ступце расправљањем 
је иначе пиљар, али радо чита романе; а новине гута, што се каже.{S} Чита сваке наше новине, а  
"subSection" /> <p>Сутра дан су већ све новине писале о мени.{S} У једнима беше белешка: </p> < 
 да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне новине: резолуција професора поводом немилих догађаја н 
”.</p> <p>Оваквих вести биле су препуне новине.{S} Свуда су се по земљи спремали лекару скуп по 
ар, кад је већ реч о финансирању.{S} Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научи 
е гута, што се каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ разних подлистака и романа прочитао је ви 
у слику у нашем листу“.</p> <p>Друге су новине од прилике то исто саопштавале са оваким додатко 
истра финансија беше и у новинама вазда нових саопштења:</p> <p>„Чиновници.... надлештва јуче у 
товани господине? </p> <p>— Основано је ново звање управника државних добара, па сам слободан д 
режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радил 
> <p>„Влада енергично ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог  
 његовом другу, који не хтеде честитати новој влади долазак на управу, те је због тога отпуштен 
арочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком до 
су у скупштини текли журно.</p> <p>Прво новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошл 
естрпљењем очекивали да започну посао у новој дужности — сем управника који је зуцкао овде, онд 
ве и честитке исте од истих људи сваком новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти људи. 
 да у име народа поздраве <pb n="96" /> нову владу.{S} Многи листови препуњени депешама и изјав 
а две реке запљускују.{S} Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у пр 
таџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађен 
 почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао  
 казне од таквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши на п 
 Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ј 
 мени, пребаци <pb n="23" /> ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе ра 
 Пођи синко, пољуби ту свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су вели 
ом, за њима.{S} Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне  
 седе према мени, пребаци <pb n="23" /> ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху,  
а.{S} Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају п 
p> <p>— Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперис 
ет музика.{S} Уз запаљене буктиње, које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улица 
о неки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно 
ам).</p> <p>По свима улицама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове  
има лентама и силним орденима (а све не носе у редовним придикама, већ по неколико само).{S} Ма 
а, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу 
реображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије.{S} Главар цркве, као чов 
дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поно 
х глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p> <p>„Милостиви Творац о 
 и лентама.{S} Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичка 
а школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколи 
ак и из болница све болеснике изнели на носилима: па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад п 
 журав човечић, просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазније него што сам и могао очекиват 
"17" /> Дакле, уђе човек с наочарима на носу, поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и 
е господски одевен човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано, треба имати на  
</p> <p>После тога настаде дубока, тиха ноћ и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени  
ости миле им и напаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе,  
 стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, поплашили многе домове и  
јен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоње 
ити код Господина Министра Финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.“ 
у стране речи: <hi>дозволити</hi> и <hi>нужно</hi>.“ (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљ 
Истим начином долази, објашњење и речи „нужно“, и долазе до истог закључка.</p> <p>Затим су пре 
.{S} Наше министарство има највећи број нумера од свију осталих.{S} Чиновници немају кад од акт 
е лекару за искрено заузимање.{S} Испод ње је текст:</p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти си от 
та, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p> <p>— То не разумем, приметим, и ак 
романа прочитао је више од двадесет.{S} Њега смо послали да студира геологију.</p> <p>Господин  
осподин министар не пише ништа.{S} Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да та 
} То је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много надати.</p> <p>— То је млад пар?</ 
ик клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника.{S} До његовог стола је сто за  
 <p>И акт се по том из министарства (уз њега реферат у прилогу под %) врати директору да га исп 
креће по неколико листова), те упитах и њега:</p> <p>— Куда жури оволики свет? а стрепим да ћу  
ко некако и лежи где две реке теку крај њега. </p> <pb n="5" /> <p>Срце ми јако закуца од узбуђ 
нажење привреде у целом крају.{S} Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења и у с 
д тога дође до врло рђава живота између њега и његове жене.{S} Његова жена онда, као што вам ка 
на свом језику.{S} Уговор је био измећу њега и једног шљиварског трговца из унутрашњости Стради 
ецимо, родио..{S}74 године, а скупштина његов дан рођења прогласи да је у години..{S}69.</p> <p 
 чак му нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одм 
ликовани.</p> <p>Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовање 
} Општи део.</hi> </p> <p>1.{S} Говор и његов постанак.</p> <p>2.{S} Порекло данашњих језика.</ 
адан донесе министру други уџбеник неки његов приснији, и разуме се треба и њему учинити.{S} Од 
говор, јер ме није много интересовао ни његов паша, ни његова свастика. </p> <p>— Јест, јест, и 
 главама, а министар председник узе <hi>његов</hi> куфер у наручје, с неким страхопоштовањем, а 
ава стара о својим заслужним људима.{S} Његова се мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се мо 
ва живота између њега и његове жене.{S} Његова жена онда, као што вам кажем, поднесе скупштини  
ост његову као министра просвете вршила његова жена, а она је, као што сви знају, врло радо чит 
.</p> <p>Председник пита трећег, шта је његова улога.</p> <p>— Ја имам да нападнем најоштрије в 
 овакав случај казни се кривац — ако се његова погрешка докаже сведоцима — од десет до петнаест 
агонетном бићу дознамо што детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од вел 
то се најучтивије поздравим и изађем из његова кабинета. </p> <p>И заиста о томе жуљу министра  
 познаником упутим тамо куда иђаше он и његова група.{S} То су били чиновници судске и полицијс 
ије много интересовао ни његов паша, ни његова свастика. </p> <p>— Јест, јест, имате право, ја  
.</p> <p> <hi>II.{S} Наш језик и закони његова развијања.</hi> </p> <p>1.{S} Стара постојбина ( 
скреном честитању, и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљени на то  
штете доноси.{S} Узмите само па читајте његове погледе поводом тога питања о старој граници наш 
Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу.</p> <p>— Поћи, синко 
дође до врло рђава живота између њега и његове жене.{S} Његова жена онда, као што вам кажем, по 
о буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и по интересе земље?{S} Ето, као н 
добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S} П 
 је језик којим је говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми је причао о 
х после месец дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добре лиферације, на којима је зарад 
а? </p> <p>— Никако! узвикнух одушевљен његовим ватреним речима: и од Бога би била грехота!</p> 
осле о томе извештавају министра, преко његових личних секретара.</p> <pb n="43" /> <p>— То је  
то зажели да има деце која ће наследити његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава жи 
мтио!{S} Од сваког сам само за по једно његово одликовање запамтио, а већ све изређати било би  
иткивањима да одвратим разговор од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</p> <p>—  
е отаџбине.</p> <p>Разуме се, после тог његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“</p> < 
очекивати.{S} Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место.{S} Сто  
ом, и уз њега два потпредседника.{S} До његовог стола је сто за чланове владе, а мало даље сто  
аше земље, па ћете видети колико ту има његовога незнања, па чак, ако хоћемо право, и непатриот 
> <p>Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци крен 
рђав, увек се благодарна држава стара о његовој породици.{S} Ја немам деце, али ће држава посла 
 мало пре него што мене прими.</p> <p>У његовој канцеларији се осећаше мирис измирне и тамњана  
на искреним осећањима, која гајим према његовом верном коњу, и одмах нареди да се донесе послуж 
обрим чиновником <pb n="98" /> о једном његовом другу, који не хтеде честитати новој влади дола 
Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на понос з 
у праву дужност и одјурише да о доласку његовом известе министра председника, остале чланове вл 
њана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.</ 
поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику.{S} Многи чиновници беху у почаст тога дан 
 а по могућству гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу“.</p> <p>Друге су новине од  
добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни мук Хоријев.“</p> <p>Сви листов 
че мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министра просвете вршила његова жена, а она  
и, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу истину.</p> <p>Ево како он да 
ко страшне неправде, која се чини према њему.</p> <p>Затим сам разговарао са једним богатим трг 
и глава му клону на груди.</p> <p>Према њему на другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљ 
 што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пан 
еки његов приснији, и разуме се треба и њему учинити.{S} Одмах истог дана распис:</p> <pb n="84 
епастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита м 
а акта.</p> <p>2.{S} Особине језика у и њему према особинама старог страдиског језика у старим  
мља предака мојих! помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас м 
осподину министру да један странац жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво пок 
стар војни, те се још истог дана упутим њему.</p> <p>Министар војни, мали журав човечић с упали 
вету акт директора...ске гимназије да у њему проучи граматичке облике, синтактичке и стилистичк 
 је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо у том куферу беш 
иљчица расте по мочварним пределима.{S} Њен се корен у народу употребљава и као лек.</p> <p>Ста 
 се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног питомц 
ез војске?{S} То је бар за данас главни њен задатак.{S} Нека упадају непријатељске чете, то нис 
иним према нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно пред 
ви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за так 
 тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p> <p>— То не разумем, приметим, и ако чак 
 која одмах постају законити наследници њеног богатог мужа.{S} И скупштина, разуме се, како је  
 имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје 
ао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик, и да му је одређено  
министри, па трче на све стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема га. </p>  
у важном државном послу, поздравим се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врата.</p 
е друге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале, пр 
а је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумарала се полиција, узнемирили се  
</p> <p>Председник се узе објашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му 
о нађем једног од посланика и поведем с њим разговор:</p> <p>— Без сумње ће кабинет пасти, пошт 
 што је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му реферисао шта се све догодило.{S} Шеф се  
восвештеницима и гологлавим народом, за њима.{S} Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају 
опет ће први.</p> <p>— Какав такт према њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако  
а околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.{S} Ограде око кућа, крово 
 све болеснике изнели на носилима: па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу 
ако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а глас м 
 они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда д 
а рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре так 
ље поступке Анута узвикујући:{S} Доле с њима! </p> <p>3. С гнушањем и презрењем констатујемо, д 
ве о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента, и как 
ску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју, рекох господину ми 
и удружења <pb n="109" /> у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава. 
ранца, као да осећају да се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће министра предсе 
едаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони 
 кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући  
 као просвећени да будемо узвишенији од њих; а после тога, треба бити опрезан да се не замеримо 
онара! нареди председник.</p> <p>Устаде њих неколико.</p> <p>Секретар изброја седам.</p> <pb n= 
оје у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну.{S} Извозе само свиње.</p> <p>П 
 полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног рас 
оле страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изну 
оји ће самом владару протумачити изразе њихове верности и оданости.</p> <p>Збор прими тај предл 
е рођаке и људе за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш 
ди посланицима улоге — разуме се, према њиховим способностима.{S} Једнима се повере већи говори 
атриотских зборова.</p> <p>На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир као оно кад човек о 
о част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима.</p> <p>Прво одем министру инострани 
срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.{S} 
ту дужност према отаџбини!”</p> <p>Више њихових глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи трак 
> једно ратоборно племе, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас је сти 
тим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова.{S} Приђем радознало ближе, ми 
врло лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица с 
 ко зна, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за др 
муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Разумете ли?</p> <p>— Разумем.</p> <p>— Е  
у да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе читати 
 постати велика и моћна докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имал 
емљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n="100" /> само част своју да жртвујемо! узвикну 
 да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.</p> <p>— Живот 
уби ту свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена 
ба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру се у са 
а <pb n="3" /> којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о  
ју наиђем на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце п 
н ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима <pb n="3" /> којима ки 
колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, како то износи мој 
ољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас зем 
овима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се све па и жи 
ке о вери уђе и један део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, а министар је тражио да место тога у 
 једним добрим чиновником <pb n="98" /> о једном његовом другу, који не хтеде честитати новој в 
ивреда је усавршена добрим законима.{S} О томе више не треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не  
е бави на сваки начин науком? </p> <p>— О још како!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; 
ћи усавршити привреду у земљи.</p> <p>— О, не!{S} Какву привреду!{S} Привреда је усавршена добр 
истар поћута мало, па продужи:</p> <p>— О овоме треба да размислите, господине!{S} Тај закон ко 
иста бити врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? уп 
 време издат читав милион писцима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико тол 
ком, синтактичком и стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан рефер 
да би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле.{S} Прво и 
умели своју праву дужност и одјурише да о доласку његовом известе министра председника, остале  
сталих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо што детаљније из његова  
p>— Зашто не?{S} Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке које су обавезне за свак 
како ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше речи, тог истог дана произвести још осамдес 
n="8" /> прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше.{S} Кад тамо — какво изненађењ 
 некаквим шареним униформама са сабљама о бедрици.{S} Нисам се хтео одмах јављати министру, жел 
ан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди 
водим са господином министром грађевина о једном врло важном питању.{S} Од јутрос сам пуна три  
 А сем тога им чиновници држе предавања о савременом рационалном обделавању земље.</p> <p>— Па  
ајте његове погледе поводом тога питања о старој граници наше земље, па ћете видети колико ту и 
> <pb n="35" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Па о томе се пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики  
и рђав, увек се благодарна држава стара о његовој породици.{S} Ја немам деце, али ће држава пос 
ма доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима.{S} Његова се мушка деца, зна 
одвратим разговор од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</p> <p>— Узимам слободу 
ем из његова кабинета. </p> <p>И заиста о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда  
х немилих догађаја зажелим да чујем шта о томе вели министар војни, те се још истог дана упутим 
м.</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па деца о којој говорите?</p> <p>— Та деце нема, разумете ли? а 
 толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена з 
лободе, држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпа 
.{S} Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Разумете ли?</p>  
 дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.</p> <p>Али, то су већ ситније 
срца.</p> <p>Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам:</p> <p>— А нарочито могу чес 
чавао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарству, и како мисли да набави неколико <pb n="24 
ражио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, 
филологије.</p> <p>6.{S} Историја науке о језику. </p> <p>7.{S} Развијање науке о језику у општ 
о језику. </p> <p>7.{S} Развијање науке о језику у опште.</p> <p> <hi>II.{S} Наш језик и закони 
> <p>Сутра дан су већ све новине писале о мени.{S} У једнима беше белешка: </p> <pb n="20" /> < 
дним економом покрајинским, а они после о томе извештавају министра, преко његових личних секре 
ао Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за народног посланика.</ 
жни, дишемо једном душом, кад је питање о нашој милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет се поче од 
Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле 
од бих упитао добијем тако исто мишљење о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењем, али  
ите, Господине, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању.“</p> <p>Председник Гл.</p> <p 
ације из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије: а кад 
 је влада већ повољно свршила преговоре о зајму, у некима и једно и друго, а владини листови пи 
седницу, да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.</p> <p>Најпре, к 
ер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда 
није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стран 
 На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.</p> <p>Министри трче  
вини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити г. министра, и оде.</p 
 година он умре.{S} Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима < 
а постарати јер ће им се спремити мираз о државном трошку, па ће се младожењи који би узео мини 
то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан извештај...{S} У исто време нај 
земљу.</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке?</p> <p>— Зашто  
 да рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре т 
кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о  
омном раду.{S} Без сумње сте размишљали о каквом важном финансијском питању? приметим. </p> <p> 
<p>После тога смо још прилично говорили о разним стварима, а између осталога господин министар  
е на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.</p> <p>Али, тражећ 
p>— Који?</p> <p>— Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича?</p> <p>— Ништа! рече 
 случај неминовно наступи? </p> <p>— Ми о томе нисмо још ништа темељније размишљали, али није и 
дну ленту; три четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут, а сем тога метуше  
 <p>— Дакле свиње и будалаштине?!{S} Ни о чему другом ниси више слушао?...</p> <p>— Сем свиња,  
ду на мудрој, родољубивој управи.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, в 
земљу, беху достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију 
ла пометња: у неким листовима се говори о кризи министарској, у некима како је влада већ повољн 
 у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на р 
bSection" /> <p>Кад сам узео размишљати о овом последњем догађају необично ми се допадаше општа 
, господине, већ једаред почети старати о благостању народном.{S} Момак плаче да га примим опет 
, питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати о том срећном племену, и ако унапред знам да ми нико жи 
p> <p>Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму, новине све више и више пунише  
већ народне, крваво стечене, и ја морам о свакоме динару водити озбиљна рачуна.“ Молим вас, гос 
.{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи по свем 
оду, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! рекох. </p> <p>— То  
чио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар  
дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим  
 он прекиде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.</p> <p>— Прекрасно 
итањима, одмах изнела на решавање закон о уређењу морске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упит 
ме.</p> <p>— Слушам да сте донели закон о...</p> <p>— Јест, прекиде ме он — донели смо тај зако 
т, прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас н 
чеше тући, надоват овог оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.</p> <p>Један ми р 
новаца.“</p> <p>Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> 
истрових речи, све сам управо мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним п 
 ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, 
 <p>Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду, где су наши пролили силну крв,  
 ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало просп 
ему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео  
ошто још неко време поразговарасмо тако о важним стварима, извиним се господину министру што са 
овори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити.</p> <p> 
Разговор је текао даље, разговарали смо о многим стварима, али се господин министар ни једном р 
ш колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{ 
ар спољних односа земаљских почео нешто о томе бринути, ако не би био случајно заузет својим до 
еђењу морске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упитам једног посланика: </p> <p>— Ви имате мног 
стиже Просветном Савету исцрпан реферат о директорову акту на коме су заједнички радила оба стр 
ра дан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита.</p> <p>Докле је то д 
nit="subSection" /> <p>Сутра дан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а  
авни град Страдије да решавају и већају о разним питањима земаљским.{S} Влада, — разуме се свак 
је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пандура. 
 сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу.</p> <p>— Поменусте изненађења, господине минист 
спорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању.{S} Те новине нема нигде у свету, али нас 
м:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p>Риба 
„до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 18, 5, књ.{S} III.{S} Види пример: „На 
орову акту на коме су заједнички радила оба стручњака.{S} Реферат овако почиње:</p> <p>„Главном 
у?</p> <p>— То је обавезно, као и војна обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа по подне мора 
 о свима питањима доноси одлуке које су обавезне за сваког као закон.{S} Јуче је баш један грађ 
и откупљују или препоручују школама као обавезни за наставу.{S} На првом месту министар подмири 
аци сигурно радо читају?</p> <p>— То је обавезно, као и војна обавеза.{S} Два часа пре подне и  
род баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај 
се не јавља.</p> <p>Посланици се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; н 
 <p>Наједаред трже ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од мене угледам неког рибара.{S} Чамац  
седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на об 
журим у правцу том граду.{S} Стигнем до обале.{S} Две велике реке мирно протичу и умивају својо 
новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало да 
не угледам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем, ниса 
— Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта  
алу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, примети 
роста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас децу нашу.{S} Пођ 
 зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту свету  
елике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одликовањима за грађанску кураж и врлине.</p> <p 
адије.{S} Главар цркве, као човек Богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важ 
држе предавања о савременом рационалном обделавању земље.</p> <p>— Па кад онда раде у пољу? упи 
 звезде, једну ленту; три четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут, а сем т 
у разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао 
га приволи, пошто му један од министара обећа неку богату лиферацију, где се може много зарадит 
 после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаваше по што шта, пристадоше и она седморица да узм 
 да узму на се те мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, неком велику зараду, тек сваки доби на 
p>Кад сам обишао све министре наумим да обиђем и Народну Скупштину.{S} Народна се зове по неком 
се да упитам.</p> <p>— Код нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да их има што в 
а како нису тукли грађане као што је то обичај у тој строго уставној земљи.</p> <p>Ходници и че 
 суда.{S} Узгред буди речено, то је леп обичај.{S} Поставе се људи, који морају мислити по зван 
 врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдији постоји већ од дужег времена.</p 
"59" /> <p>Пошто се по утврђеном реду и обичају часници одборски захвалише родољубивом скупу на 
сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају упутили тај предмет на мишљење општој седници к 
.{S} Народна се зове по неком заосталом обичају, а у ствари посланике поставља министар полициј 
 Тако, додаде за тим — сад мало личи на обична <pb n="15" /> човека, а онако ми збунио цео град 
пис једног трговца.)</p> <p>Или изјаве, обично оваке:</p> <p>„До данас сам био приврженик прошл 
 оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција хоће.</p> <p>Кад 
писано (рукопис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис добије одмах истог момента сваки к 
видим, куд сам већ толике друге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Ри 
lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам обишао све министре наумим да обиђем и Народну Скупштин 
ткој почасти, председник лупи у звоно и објави да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говор 
их ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас:</p> <p>— Господин министар н 
ару причу, како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити  
 Ваљда повољно!</p> <p>Док једва једном објавише владини листови (влада увек има по неколико ли 
/p> <p>— Зашто не, молим вас? то је већ објављено народу и цео народ припрема весеља и очекује  
де толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сам, морао прићи оном старцу, те из  
орицу.</p> <p>Док се председник и влада објаснише с осмим опозиционаром, те га једва приволеше, 
 сам уз владу.</p> <p>Председник се узе објашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га при 
озиционаре! </p> <p>Најзад, после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаваше по што шта, приста 
избацити“.</p> <p>Истим начином долази, објашњење и речи „нужно“, и долазе до истог закључка.</ 
пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати.{S} Свака читаоница има Омира, Тацита, П 
ини!”</p> <p>Више њихових глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p 
ову или другу коју реч, било граматички облик речи, својевољно <pb n="32" /> мењали, не пазећи  
е гимназије да у њему проучи граматичке облике, синтактичке и стилистичке особине, па да га са  
ечи у реченици и употребљавати поједине облике противно прописаним и утврђеним правилима, које  
оран, те једва гледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми  
је тај састав строго узев по литерарним облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништ 
огу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор:</p> <p>— Баш се радује 
 умро.</p> <p>Један је одликован што се обогатио за непуне пола године, лиферујући држави лоше  
несрећи и дотле дође! рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити шапућући својим б 
но да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је? стадоше мног 
ер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.</p> <p>— Живот су наши стари жртвовали за ову зе 
нека причекају, рече момку; а за тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако уморан од тог 
 данас још и свечаност? заврши питањем, обратив се мени.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чудновато! ре 
 око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остали  
} У исто време најстрожије наређујем да обратите нарочиту пажњу на температуру у касарнама, как 
бар са неколико ордена; те тако нико не обраћаше пажњу на мене.</p> <p>Као човек странац имао с 
!“</p> <p>Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика <p 
 зграду! заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.</p> <p>— Потпуно одобравам ваше ге 
а топле молитве.</p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то блажено, религиозно осећање, али сам с 
сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше:</p> <p>„Чудна земља! мислио сам...{S} Тамо гин 
ле ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као  
и на памет, али без успеха, погреши.{S} Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све г 
ет говори лекцију из Ботанике:</p> <p>— Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима.{S} Ње 
 вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?</p> <pb n="19" /> <p>— Нисте знали?! уз 
и да се приберем од чудних утисака које ова земља на први мах учини на мене.</p> <milestone uni 
..{S} Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морају добро  
ажње својих просвећених суседа.“</p> <p>Ова резолуција би једногласно примљена у начелу, али пр 
једнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држат 
један присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овде добио улогу опозиционара.</p> <p>— Ја ниса 
ала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут  
 свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору...ске гимназије, да га према н 
рговца из унутрашњости Страдије, где се овај подвезује да му лиферује <pb n="111" /> толику и т 
 граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће овај оволики свет? шта је сад било?...{S} Сигурно депут 
ницу.{S} Између осталих предмета дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двој 
човек, рекох.</p> <p>— Будала! одговори овај хладно.</p> <p>— Не бих рекао!.</p> <p>— Та остави 
мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жури овај оволики свет?</p> <p>Онај се осети дубоко увређен  
се, јер то је већ крупнија ствар.{S} За овакав случај казни се кривац — ако се његова погрешка  
анутских чета?“</p> <p>— Вас можда чуди овакав мој план, господине? прекиде ме министар у мисли 
новник, нити има ма каквог одличија.{S} Овакве немогућности и скроз невероватне ствари могу сам 
њев.{S} Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних зл 
> <p>На многим местима чуо сам разговор овакве природе:</p> <p>— Није требало ипак да буде онак 
 пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се избере председник, подпр 
 према Отаџбини, лекару Мирону”.</p> <p>Оваквих вести биле су препуне новине.{S} Свуда су се по 
оме је изнео сву важност и добре стране оваквог закона, проговорим неколико речи, и да управо у 
 ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, 
месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у оваквом случају: постављење посланика, <pb n="86" /> и  
ног трговца.)</p> <p>Или изјаве, обично оваке:</p> <p>„До данас сам био приврженик прошлог режи 
овине од прилике то исто саопштавале са оваким додатком:</p> <p>„...{S} Сем тога дознали смо с  
тали чиновници кланцали по буџацима.{S} Овако је лакше за нас, и прегледније.{S} Заваде се двој 
америмо тако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, 
те чудне приче, односно путних бележака овако почиње:</p> <pb n="2" /> <p>„Педесет година свога 
н лист опет учтиво демантује те гласове овако:</p> <p>„Глупави опозициони листови у својој шаша 
и сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још држим да сањам.</p> <p>— Потпи 
е!..{S} Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак.{S} Одмах идем министру, а за неко 
ега доласка.{S} Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда 
днички радила оба стручњака.{S} Реферат овако почиње:</p> <p>„Главном Просветном Савету:</p> <p 
о? </p> <p>— Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам д 
ако некултурни, тако дивљачни као...{S} Овде је хладно, као да од некуд има промаје.{S} Кажем т 
базнији.</p> <p>— Па како вам се допада овде код нас, господине? упита ме министар смешећи се х 
исети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овде добио улогу опозиционара.</p> <p>— Ја нисам, што м 
ој, посвећени довољно у ствари.{S} Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет 
има их доста; али све једно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би  
ан од сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупило племенито осећ 
тражом).</p> <p>— Хоћете ли дуже остати овде? пита га министар председник.</p> <p>— Докле год н 
дужности — сем управника који је зуцкао овде, онде, како ће он преко једног свог рођака министр 
 што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупило племенито осећање и жеља да се нађе лека и 
себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одл 
у, која има да важи за сваког грађанина ове земље.{S} У противном случају ја ћу дати оставку, ј 
атански, подругљив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље.</p> <p>Нехотице уздахнем.</ 
, али како ће влада имати пуно поверење ове скупштине?</p> <p>— Изгласаћемо! </p> <p>— Онда бис 
ете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом  
По свима улицама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Др 
осподину Министру Просвете. „Наставници ове гимназије већ шест месеца нису плату примили и у та 
ти оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне, и да се власт преда у руке 
сле ће се тек видети благотворни утицај ове крупне реформе.{S} По моме дубоком уверењу најглавн 
ригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности. 
на Министра Просвете ПН. 5860, од 2-III ове године, а према одлуци XV седнице Главног Просветно 
" /> <p>У Министарству Просвете све сам овејани научник.{S} Ту се тек ради темељно и смотрено.< 
<p>Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом, и шта ког врага они уче под  
 прегледније извели, то ћемо се служити овим редом:</p> <p> <hi>I.{S} Општи део.</hi> </p> <p>1 
— Тако је, имате право! рекох изненађен овим одговором министровим.</p> <p>— Све може да се учи 
ну своје миле отаџбине.</p> <p>Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати; и тек 
ше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и 
 жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са са остал 
ругима.{S} Да не бисте сматрали, да вас овим наговарам на читање, ево одмах у самом почетку нај 
сада молитви има много више смисла због ових последњих немилих догађаја па југу наше миле земље 
 прво идем министру просвете, ипак због ових последњих немилих догађаја зажелим да чујем шта о  
</p> <p>Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама поче се окупљати свет.{S} Ста 
едини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бац 
ље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За тим овластише управу да у име збор потпише резолуцију, а зб 
ва три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном  
 како је.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподес 
 невољу доведени да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити угл 
у искрено и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају изговорити сви војници и старешине од једном: 
, видим, врло задовољан и срећан.{S} За ово неколико дана било је већ толико светковина и парад 
одредбе законске.</p> <p>— Па зар се за ово кажњава? упитам пренеражен од чуда.</p> <p>— Разуме 
сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књига о ште 
 запуштеном кућом.</p> <p>— Где смо сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем) што је н 
ам тако уморан од тог многог примања од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с  
{S} Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет  
доле с Анутима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наш 
 лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању <pb n="44" / 
ви.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан изв 
 икад и после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме 
 и продужи свој посао.</p> <p>— Која је ово земља преко воде, тамо, што се види? упитам, а сав  
аки саобраћај прекинут.</p> <p>— Шта је ово? упитам радознало једног господина на улици.</p> <p 
њижурину:</p> <p>— Шта мислите, које је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће о 
штеник; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и праведним грађанима што пад 
о све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.</p> <p>Сад долази стручно разрађив 
е народу и потпуно ујемчене, унео још и ово:</p> <p>„Сваки грађанин земље Страдије мора бити ра 
p> <p>— Имамо их доста, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље.{S} Замислите сам 
 да буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја м 
јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сам, морао прићи оном старцу, те из разговора  
отивном случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb n="48" /> са министром г 
само по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подраж 
ине, то задржаше исте посланике.</p> <p>Ово ме јако изненади, те нарочито нађем једног од посла 
кох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да овог издања више и нема! </p> <p>— Та то је величанстве 
а и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца.“</p> <p>Свет се м 
маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града: а у висини, у тамном ваздуху, распр 
— Господо, посланици, приликом претреса овог важног законског пројекта побуђен сам и ја, да пос 
.</p> <p>Докле је то дошло видеће се из овог догађаја.</p> <p>Једног дана изишао сам на станицу 
х, пре него што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о заслугама због којих су одликова 
 ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Ми 
ознати су широм целе Страдије.{S} Народ овога краја плива у весељу и радости због доласка Вашег 
 могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, цен 
и да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.{S} Али, није лако за министре 
S} Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи? узвикну министар љутито с праведн 
дам:</p> <p>— А нарочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној управи.{S} Не зн 
седморица.</p> <p>— Е баш је оскудица у овој опозицији! узвикну очајно министар полиције. </p>  
шкодило, зашто? </p> <p>— Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи 
вестан шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати  
е све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.</p> <p>— Нап 
ти прими она света земља коју сам крвљу овојом натапао да би слободна могла бити.{S} Несрећна с 
), те упитах и њега:</p> <p>— Куда жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриот 
а да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће овај оволики свет? шта је сад било?...{S} Сигурно депутација 
 те га запитам:</p> <p>— Куда жури овај оволики свет?</p> <p>Онај се осети дубоко увређен од то 
а знањем страног језика.{S} Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла та 
 реферат.</p> <p>„Примите, Господине, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању.“</p> <p 
.</p> <p>— Драго ми је! рекох изненађен овом неочекиваном високом посетом.</p> <p>— Ви сте први 
алих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо што детаљније из његова жи 
ection" /> <p>Кад сам узео размишљати о овом последњем догађају необично ми се допадаше општа х 
 разрађивање сваког дела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло много написани 
јунаку рана седамнаест“).</p> <p>„Према овоме налазимо да реч „дозволити“ није наша и да је тре 
тар поћута мало, па продужи:</p> <p>— О овоме треба да размислите, господине!{S} Тај закон који 
нипутем телеграма исказивала захвалност овоме срећном лекару.{S} Један град је толико био одуше 
и, не брине, и не мисли.{S} Према свему овоме природно је да се то зову слободни избори.</p> <p 
Омиров много бољи.)</p> <p>„Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директо 
> <p>— Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n=" 
тованог предговорника.</p> <p>Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда остави 
закону казните сваког оног који би било ову или другу коју реч, било граматички облик речи, сво 
ује, нагађа.</p> <p>Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час  
.{S} Она је опет молила да је скупштина огласи за десет година млађу него што је.{S} Једна је о 
усвоји њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су деца? уп 
ти вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме.{S} Друга ствар, господине мој драги, која је  
и и на њима се појавише многе главе.{S} Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала, света, 
е даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини.{S} Али,  
ржавник и дипломата, који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на сп 
иста је ваш положај врло тежак при тако огромном раду.{S} Без сумње сте размишљали о каквом важ 
у Господина Министра Просвете ПН. 5860, од 2-III ове године, а према одлуци XV седнице Главног  
а привредно надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник економије и привреде се 
многа друга питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно васпитање омладине.{S} На 
у толикој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи пос 
тњи.{S} Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји 
 му је одређено у клубу да научи говор, од кога је мало час понављао прву реченицу...</p> <p>По 
.{S} То је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много надати.</p> <p>— То је млад пар 
ицаја.{S} Ето, на пример, <pb n="52" /> од кад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто 
онето је петнаест устава, <pb n="34" /> од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван 
т динара.</p> <p>Ко би све попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно његово одликовање запамт 
ање нити се јаче истицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили.. 
ађевина о једном врло важном питању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе радио.{S} Држим да  
приступи даљем раду по том предмету.{S} Од најмањег акта силном преписком нарасте тако велики а 
о се његова погрешка докаже сведоцима — од десет до петнаест дана затвора!</p> <p>Министар поћу 
 ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само то како је пре неколико 
истром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, коју нисам могао схватити.</p> <p 
вљачни као...{S} Овде је хладно, као да од некуд има промаје.{S} Кажем тим несрећним момцима да 
о једног служитеља.{S} То је већ уштеда од осам стотина динара годишње.</p> <p>— То сте добро у 
 и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без одлик 
убим, суровим изразом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p>  
 се пред једном великом кућом.{S} Свака од тих великих група људи истакла своју заставу, на кој 
ољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од тада воли своју жену.</p> <p>Разговор је текао даље, 
ити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни 
заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, и 
а сам тако уморан од тог многог примања од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад 
 и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана, а довече ће мог коња провести  
{S} Шта би друго?...{S} Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У какви 
у, човече?!... изговори пошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматр 
ше министарство има највећи број нумера од свију осталих.{S} Чиновници немају кад од акта да ди 
 у мом кабинету буде стална температура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нек 
/p> <pb n="5" /> <p>Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље  
јако изненади, те нарочито нађем једног од посланика и поведем с њим разговор:</p> <p>— Без сум 
 свију осталих.{S} Чиновници немају кад од акта да дигну главе по вазда.</p> <p>После малог ћут 
на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно отк 
у сад остали? викну председник ван себе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају она седмор 
сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе 
 /> мирно ићи улицом, без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличиј 
 и пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорника,  
тили и тврде да се ни мало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом заго 
за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да тражите службу?  
же ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од мене угледам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а о 
икад.</p> <p>Виши чиновник као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузме у том једин 
едности за земљу.{S} Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља има в 
 у нашем листу“.</p> <p>Друге су новине од прилике то исто саопштавале са оваким додатком:</p>  
мају изговорити сви војници и старешине од једном: али ће се изговарати побожним скрушеним глас 
 се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига око уређења земље.</p> <milestone unit= 
<p>— То је страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побиј 
вијања и усавршавања.{S} Као год што се од првобитне монере поступним развијањем и усавршавањем 
од човека</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сад шесет година, а 
ном.</p> <p>Па и изјаве и честитке исте од истих људи сваком новом кабинету, а и у депутацијама 
 <p>— Како то може? узвикнух и нехотице од чуда.</p> <p>— Може, зашто не?...{S} Он се, рецимо,  
ри, јер има доста ствари, које су прече од Страдије.</p> <p>Забринули се и дошли на мисао да тр 
министар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одговор.</p> <p>— Сасвим тако!</p> <p 
а!...</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекује оно пакосно:</p>  
их подлистака и романа прочитао је више од двадесет.{S} Њега смо послали да студира геологију.< 
<p>Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда оставио хартије на страну, диже г 
дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за 
зех му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, 
 па подизати зграду! заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.</p> <p>— Потпуно одобр 
ух одушевљен његовим ватреним речима: и од Бога би била грехота!</p> <p>— Зато и журимо на збор 
твујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!“</p> <p>Улица добила нарочити свечан изглед,  
шевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!..{S} Никад б 
еба као просвећени да будемо узвишенији од њих; а после тога, треба бити опрезан да се не замер 
нистар војни тако урадио, могао би који од команданата на југу земље употребити војску да оружј 
покрајина подељена наша земља.{S} Сваки од покрајинских економа има целокупан надзор са својим  
ти: али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима, која гајим  
уна.“ Молим вас, господине, реците сами од куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина дина 
 скупштина распусти и посланици, уморни од државног посла одоше кућама да се одморе, а чланови  
 <p>Трећег дана министри, и ако мамурни од весеља, морадоше жртвовати и одмор тела свог за срећ 
ту! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па  
вота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце, а по мог 
ле овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, т 
и.</p> <p>Сад се ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би приметио, приберем се и, приђе 
, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће наро 
 у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао тол 
 стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као просвећени да 
дознала, света, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p> <p>Престадоше 
ам...{S} Не разумем какав је то издатак од пет милиона за увођење штедње.</p> <p>— Е видите, го 
а приказују:</p> <p>— Чујте људи: човек од шесет година без иједног јединог ордена!</p> <p>Гуша 
ешто заговорио с једним познаником, док од једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у 
ао ни неколико корака, <pb n="9" /> док од једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, поч 
ишавају из онога што су научили.{S} Док од једном угледах међу децом неколико старих људи где т 
чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све т 
м чекао да останем сам и да се приберем од чудних утисака које ова земља на први мах учини на м 
једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудн 
мо, што се види? упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити.</p> <pb n="6" /> <p>Он 
води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада, како бих од те з 
ла у акту“, а завршено опширним текстом од неколико табака: „Паралела између језика и стила у а 
а за столом.</p> <p>— Браћо, поче један од сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили.{S} С 
роко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа неку богату лиферацију, где се може  
ни:</p> <p>— Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два три дана, да ми чисто  
ет?</p> <p>Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењ 
ар се за ово кажњава? упитам пренеражен од чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то је већ крупнија ств 
еће политичко стање.</p> <p>Запрепаштен од чуда нисам умео ни речи проговорити.{S} Министар то  
јег тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, животињских гласова док није дугим  
име великог државника, које изгледа као од ситних звездица оплетено.</p> <p>После тога настаде  
итао сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног времена, у коме ј 
{S} Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра председника да је затворен на сев 
</p> <p>Уза саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну 
о да свако село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник еконо 
ј у свету.{S} Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћене ота 
елешка: </p> <pb n="20" /> <p> <hi>Чудо од човека</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави је 
 Управо специјалитет.{S} Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада, ванредно добра ств 
 Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим с 
 а при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он с болн 
украшен орденима и лентама.{S} Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је свак 
испод округле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, 
 <p>„Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је  
ара граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријате 
а се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине.{S} Кад се све то бе 
сним запиткивањима да одвратим разговор од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</ 
м показао уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу нас 
 одељење на границу и спречити опасност од тих анутских чета?“</p> <p>— Вас можда чуди овакав м 
p> <p>— Никад!... узвикну он забезекнут од чуда...{S} Онда на каквом високом положају, са некол 
 леп обичај који у Страдији постоји већ од дужег времена.</p> <p>Разговарао сам с једним добрим 
који милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државн 
их породица тамо на југу, које страдају од туђинског <pb n="70" /> зулума? јер тај исти крај, г 
ужбу? упитам.</p> <p>Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се  
да проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак орден 
писача, и неколико служитеља.{S} Сви су од управника до служитеља примали ревносно <pb n="85" / 
ике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати <pb n="97" /> данашњу  
пута и да потом потражим рада, како бих од те зараде могао даље продужити пут и тражити своју д 
мамо ни један!</p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> < 
<p>— Живео!{S} Живео! проломи се ваздух од усклика из хиљадама грла.</p> <p>Затим главар цркве  
 у нашу земљу допутовао некакав странац од својих шесет година, који, како ти зврндови <pb n="2 
а од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} П 
> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Р 
их пријатеља, или на диспозициони фонд, одакле се награђују присталице владине политике; друго, 
ало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, човече?!... изговори пошто се прибр 
ф се намршти и опоро ме упита:</p> <p>— Одакле си, говори!</p> <p>Узех му ја све потанко причат 
ста те иста питања са чуђењем:</p> <p>— Одакле си?...{S} Зар немаш ни један орден?...</p> <p>—  
л’ нисам питао како се зове.</p> <p>— А одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно  
 Испод ње је текст:</p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је 
и листови препуњени депешама и изјавама оданих грађана.{S} Све су те изјаве и честитке налик је 
> <p>Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме да против 
ру протумачити изразе њихове верности и оданости.</p> <p>Збор прими тај предлог и одмах се спре 
е разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и 
Он је, он је! узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет. </p 
их је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се  
ати и знати који закони важе, а који су одбачени...{S} Ја држим, господине, да у томе лежи савр 
, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазниј 
кер око кога беху наоружани пандури, да одбијају свет. <pb n="12" /> Онај седе са мном и одведе 
еним правилима, које прописује нарочити одбор граматичара“, почели чак и реч гнев, на жалост др 
 се по утврђеном реду и обичају часници одборски захвалише родољубивом скупу на тој реткој поча 
т своје бројанице на којима поче лагано одбрајати зрна.</p> <p>— И појави се Месија? упитам.</p 
потребнија, него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу, које страдају од ту 
ојска чему год потребнија, него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу, које 
 те се и тамо дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки с 
 отаџбини.</p> <p>И заиста свет се поче одвајати у разне групе и ићи разним правцима: свака гру 
м с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостионицу).{S} Украшен звездама и орденима, т 
свет. <pb n="12" /> Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима свети 
з одличија пошао.</p> <p>Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине.“ Г 
 тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени д 
огодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало даље у лево  
 сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим разговор од тога његовог Омира о коме ја нисам 
ама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да  
од 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За тим овластише управу да у име збор 
ферат: „Стил неправилан.{S} Ред речи не одговара правилима синтаксе.{S} Употребљене су стране р 
угог запиткивати.</p> <p>— <hi>Он!</hi> одговарају.</p> <p>— Хорије?</p> <p>— Јест, дошао!</p>  
а после сваког говора стари државник је одговарао родољубивим и језгровитим говорима.{S} Наравн 
ики свет и нико ме нигде није узимао на одговор.</p> <p>— Што не лајеш? викну онај учтиво, као  
рпити мреже.</p> <p>Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам:</p> <p>— Какве будалашти 
еним рукама очекиваше од мене позитиван одговор.</p> <p>— Сасвим тако!</p> <p>— Ето, ономад је  
 паметан човек, рекох.</p> <p>— Будала! одговори овај хладно.</p> <p>— Не бих рекао!.</p> <p>—  
свиња?!...{S} Морало би се опет живети! одговори ми равнодушно.</p> <p>У даљем разговору причао 
аки мора покоравати законима земаљским! одговори министар и направи лице важно, достојанствено. 
 Какве будалаштине?</p> <p>— Свакојаке, одговори онај с неком досадом и зену равнодушно.</p> <p 
заслуге на просветном и културном пољу“ одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ —  
> <p>— Добро.{S} Шта на то има влада да одговори?</p> <p>— Министри ће на то рећи да су унапређ 
ег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.{S} Најзад се намерих на једног с којим сам се 
рошлошћу, помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се решим да  
нистра просвете...{S} Даровит кочијаш!“ одговорио је пандур). <pb n="17" /> Дакле, уђе човек с  
љи и иначе тешке.</p> <p>— Шта ће влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да јој требају паре. 
оше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то због оскуди 
ам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити.</p> <pb n="6" /> <p>Онај слеже раменима и р 
b n="94" /> потпуно убеђен, и да сам са одговором задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? пита четврт 
 рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан.</p> <p>Председник пи 
> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан, и да молим десеториц 
о је, имате право! рекох изненађен овим одговором министровим.</p> <p>— Све може да се учини, г 
 Онда побро, рећи ће министар задовољан одговором; можете сад ићи, ако је повољи.</p> <p>Момак  
умем! рекох још више изненађен и збуњен одговором.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И заи 
пех све гори.{S} Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.</p> < 
ашем разговору известити г. министра, и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан с 
министру важно откриће.</p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако не  
знао друго.</p> <p>У собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем 
<p>У собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и представи се опет као виши чиновник н 
>Кога све ту нема!{S} Неки су елегантно одевени са цилиндером на глави, неки опет подрпани и по 
 па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано.{S} Идем уморан, изнемо 
че је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају да не могу ни 
 једном старцу у народном <pb n="88" /> оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту речен 
га врши министарство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са великим број 
 преписку са целим крајем.{S} Сваки шеф одељења у министарству има преписку са поједним економо 
вадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са великим бројем чиновника) преписку са целим  
ратовима: и нашто онда не извести једно одељење на границу и спречити опасност од тих анутских  
веног и родољубивог лекара) решим се да одем господину министру привреде земаљске.</p> <pb n="4 
е.</p> <p>Устао сам био рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, дец 
/p> <p>Одмах се решим да првом приликом одем мудро оцу главару цркве, те да изближе познам тог  
истре у њиховим кабинетима.</p> <p>Прво одем министру иностраних односа.{S} Баш у тај мах кад ј 
огађајима који се свакодневно на жалост одигравају у јужним крајевима наше земље, због варварск 
 припремају и вежбају, како ће што боље одиграти своју улогу.</p> <p>Све то изгледа као припрем 
ем тога главни лекар државников постаде одједном славан човек.{S} У свима листовима могло се чи 
поабано.{S} Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се  
о је један посланик. </p> <p>— Тако је! одјекну са свију страна.</p> <p>Послови су у скупштини  
громогласно „Живео!“ проломи ваздухом и одјекну целим градом.{S} На свима околним кућама зазвеч 
 задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха, ха ха!</p> <mile 
ори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.</p> <p> 
су одмах разумели своју праву дужност и одјурише да о доласку његовом известе министра председн 
логом првог говорника, да се без икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне природе, донесе од 
врло важна и значајна није могла трпети одлагања, то су одмах предузети најнужнији кораци.{S} С 
 <p>— Ја сам странац, путник, и не могу одлагати! рекох учтиво, и поклоним се пред момком.</p>  
вет.{S} Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотел 
се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завр 
није дало, да то учини.</p> <p>Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних ма 
старио и што није умро.</p> <p>Један је одликован што се обогатио за непуне пола године, лиферу 
х ствари.</p> <p>Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је прило 
 био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ни једну државну служ 
 и златних ствари.</p> <p>Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није у 
ацин није изгорео.</p> <p>Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч  
</p> <pb n="11" /> <p>Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући у 
тога дана унапређени, многи полицајци и одликовани и унапређени, многа нова надлештва отворена  
ог распитивао о заслугама због којих су одликовани.</p> <p>Један ми рече да га је његов министа 
зне заслуге, звезда, лента, и каквих не одликовања.</p> <p>Једва сам могао корачати кроз ту мас 
, а на великој табли насликан човек без одликовања.{S} Свет се почео окупљати око тог чудовишта 
аше лагано тешко натоварена кола разних одликовања за врлог странца.</p> <p>Странац је, разуме  
} Од сваког сам само за по једно његово одликовање запамтио, а већ све изређати било би немогућ 
слуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одликовањима за грађанску кураж и врлине.</p> <p>И мене 
p>Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовање према Отаџбини 
нистар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија.{S} Овакве немогућности и скроз невероватне ст 
не, што би морало бити да сам онако без одличија пошао.</p> <p>Онај ме пандур одведе у гостиони 
, тако матор... — Исправан... а камо ти одличја?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Лажеш, матора кујо!</ 
осподине, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању.“</p> <p>Председник Гл.</p> <p>Просв 
ема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке скупштинске, да та госпоја има два детета, и так 
на има право да о свима питањима доноси одлуке које су обавезне за сваког као закон.{S} Јуче је 
 може и о тим научним питањима доносити одлуке?</p> <p>— Зашто не?{S} Скупштина има право да о  
а је ли богати трговац задовољан таквом одлуком народног представништва?</p> <p>— Разуме се да  
вет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га према примедбам 
редставништво, па нека оно донесе своју одлуку, која има да важи за сваког грађанина ове земље. 
народно представништво донесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, 
ли ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску.{S} У осталом и боље је што више, а  
 ПН. 5860, од 2-III ове године, а према одлуци XV седнице Главног Просветног Савета, држане 17- 
у осталих предмета дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице стручњака. 
у резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени“, „најоштри 
а се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на решавање закон о уређењу морске флоте.  
 странца.</p> <p>Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника министарства, за  
видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.< 
стар полиције.{S} Чим се влада промени, одмах се расписују нови избори, а то значи бар месечно  
век Богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са остали 
кола са врло великим додатком уз плату, одмах је постављен управник школа за глувонему децу са  
и, и разуме се треба и њему учинити.{S} Одмах истог дана распис:</p> <pb n="84" /> <p>„Пошто се 
савесно вршити овако светао задатак.{S} Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на  
им лишћем и отрцаним корицама.</p> <p>— Одмах ћу да вам се похвалим.{S} Не можете веровати коли 
 се двојица на улици, па место поздрава одмах:</p> <p>— Шта је са зајмом?</p> <p>— Не знам!</p> 
it="subSection" /> <p>Сирота нова влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страд 
са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају законити наследници њеног богатог мужа.{S 
стром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа друга питања побожна и просве 
у Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.</p> <p> 
— Врло добро, рече он с поузданошћу, па одмах затим додаде: </p> <p>— Главна је ствар буџет доб 
 десетак ордена.</p> <p>Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, орден 
за стан управников.{S} Разуме се, да је одмах за тим постављен економ за тај завод, лекар, шеф  
> <p>А већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика која је представљала ка 
 га посетим, <pb n="45" /> примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> 
ећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови људи 
ак, као што обично такав рукопис добије одмах истог момента сваки који год постане министар):</ 
строву канцеларију. </p> <p>Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пр 
човек странац имао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима и министрима и да се 
Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах због те неразмишљености.</p> <p>— Нисте в 
 је ствар и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на збору оштра резолуција, којом ће се најене 
 Дивота! узвикнем с раширеним рукама, и одмах устанем, те се поздравим с господином министром и 
која гајим према његовом верном коњу, и одмах нареди да се донесе послужење.</p> <p>Послужише м 
аности.</p> <p>Збор прими тај предлог и одмах се спремише написмени поздрави, који беху акламац 
да, школован човек: сигурно ћете добити одмах државну службу? упитам.</p> <p>Млади човек презну 
>странац</hi> имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију. </p> < 
и тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! рече он шапатом.</p> <p>—  
тиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.</p> <p>После тога смо још прилично г 
и, да вас овим наговарам на читање, ево одмах у самом почетку најискреније изјављујем да није в 
S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан извешта 
 са сабљама о бедрици.{S} Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам  
p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда можемо одмах потписати уговор! рече министар председник.</p> < 
и ишта учити — па је добио службу, и то одмах добар положај.</p> <p>Још сам с неколицином разго 
адозналом светином.</p> <p>Полицајци су одмах разумели своју праву дужност и одјурише да о дола 
чајна није могла трпети одлагања, то су одмах предузети најнужнији кораци.{S} Сем тога што је п 
и варварски поступци Анута.</p> <p>И ту одмах изабраше тројицу, који су добро владали језиком,  
ко сложног рада мора бити среће.</p> <p>Одмах се решим да првом приликом одем мудро оцу главару 
мамурни од весеља, морадоше жртвовати и одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише 
ни од државног посла одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно пребродише све 
еру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига око уређења земље.</p> <mileston 
чар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао да останем сам и да се приб 
цом што води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада, како бих 
те дошли, господине, те ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, верујте, већ глав 
а.</p> <p>Прво одем министру иностраних односа.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где бе 
ља, онда би се ваљда и министар спољних односа земаљских почео нешто о томе бринути, ако не би  
виши чиновник из министарства за спољне односе земаљске.</p> <p>— Драго ми је! рекох изненађен  
о не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим сте односима са суседним земљама, ако смем питати, господин 
 сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, односно путних бележака овако почиње:</p> <pb n="2" />  
а обриса зној са чела.</p> <p>— Потпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду, рекох оду 
том смислу и да је прочитају збору ради одобрења.</p> <p>У исти мах јави се један с готовом рез 
и закони направе и да се што већи буџет одобри за подизање привреде и индустрије у земљи.</p> < 
учњака са стране.</p> <p>— Сасвим тако! одобрим му тако духовите, оригиналне мисли, не знајући  
жавној служби.</p> <p>Најзад се унапред одобрише сви издаци које ће влада учинити преко буџета  
е збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе читати:</p> <p>„Чиновници судск 
 и замолим га за опроштај.</p> <p>Он се одобровољи и исприча ми како Анути, <pb n="57" /> једно 
схватити.</p> <p>Министар финансија кад одох да га посетим, <pb n="45" /> примио ме је одмах, и 
и и посланици, уморни од државног посла одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто ср 
брише да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна радозналост све већа  
pb n="32" /> мењали, не пазећи на јасне одредбе законске.</p> <p>— Па зар се за ово кажњава? уп 
ико далеко терају, те су, заборављајући одредбу законску која гласи: „Народни језик ни један гр 
а мањи, почетницима још мањи, некима се одреди да изговоре само по једну реч, „за“, или „против 
 нам напаћене отаџбине.“ Гостионичар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам  
7" /> дело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима улоге — разуме се, према њиховим спо 
литву ће за тај случај, ону која треба, одредити војни свештеник; али на крају молитве, да дође 
ар упути на оцену двојице стручњака.{S} Одредише <pb n="78" /> двојицу и ставише решење у запис 
знам да је народни посланик, и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је мало час по 
ним правцима: свака група жури на своје одређено место где ће се држати збор. </p> <p>Како, раз 
ја је страна победила; а у ствари је то одређено много пре него што је и држана та скупштинска  
ан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време честитати: али ево то сада чиним.</p> <p 
новника просветне струке, или из буџета одређеног на плате послужитељима.</p> <p>То своје мишље 
 на даљи рад.{S} Господи референтима се одређује по 250 динара одсеком, као хонорар за реферате 
а, који се не могу ни за то употребити, одређују се неме улоге, кад се гласа устајањем и седање 
иона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на своме положају пет мили 
овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет.{S} Прошли кабинет се држао месец дана, 
и довољно у ствари.{S} Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет.{S} Прошли  
и <pb n="69" /> све мере да се што више одржимо.</p> <p>— Шта радите? -</p> <p>— Радимо што су  
и референтима се одређује по 250 динара одсеком, као хонорар за реферате, који се има исплатити 
{S} Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћене отаџбине“.{S} 
ију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света и мушк 
з опозиције“.</p> <p>Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама поче се окупљати 
је био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у иностранство да проучава школе за г 
грађанску кураж и врлине.</p> <p>И мене одушеви тај бујни народ пун грађанске свести и самопрег 
ном лекару.{S} Један град је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу,  
 необично добра утицаја на народ! рекох одушевљен.</p> <p>— Разуме се, продужи господин министа 
аших суседа? </p> <p>— Никако! узвикнух одушевљен његовим ватреним речима: и од Бога би била гр 
акле, уговор? викнуше сви у један глас, одушевљено.</p> <p>— Ево га! рече странац и извади из џ 
у историју, док ме он прекиде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.< 
ени, верујте! узвикну тај виши чиновник одушевљено.</p> <p>Мене то још више збуни.</p> <p>— Има 
>— Та то је величанствено! узвикнух као одушевљено и узех разматрати књигу правећи се дубоко тр 
о, кроз све је то било испреплетано оно одушевљено, громогласно: „Живео!“</p> <p>Дуго је трајал 
ом и пријатељском земљом! рече министар одушевљено.</p> <p>— То је прекрасно, и такво мудро уре 
жнија, разумете ли, најважнија! узвикну одушевљено министар и погледа ме значајно, испитујући.< 
ше генијалне погледе на привреду, рекох одушевљено.</p> <p>— И тако сам таман лепо распоредио п 
p> <p>— Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас  
у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом својом земљакињом.{S} У том брак 
ар прозове све редом, а затим се почиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека устану сви који имају да игр 
брат за државног питомца.{S} То је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много надати. 
ене, и ја морам о свакоме динару водити озбиљна рачуна.“ Молим вас, господине, реците сами од к 
тпуно испразни, почеше господа министри озбиљно мислити и договарати се шта да се предузме у та 
росветном и културном пољу“ одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, з 
 за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколико такв 
} Министар, достојанствено, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и пр 
 лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог државника.</p> <p>Сем тога главни ле 
рупан наслов: „за спомен на дан срећног оздрављења великог државника Симона“ (мислим, тако се з 
лони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживи 
а бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, привреда и благостање миле отаџбине.</p> 
ите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.</p> <p>— Извините, али никако не могу. 
е у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима 
о корака, <pb n="9" /> док од једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију ст 
 у весељу и сами одморе од тешких брига око уређења земље.</p> <milestone unit="subSection" />  
њима се појавише многе главе.{S} Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала, света, па чак 
т, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи д 
правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове министра прав 
земљу задуже повећим дугом; али како се око закључивања тога зајма мора потрошити доста новаца  
од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на 
и ближе мени.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене 
 дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не  
ш, држећи: паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године.</p> <p>— Ваш господин паше 
, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци л 
з одликовања.{S} Свет се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће,  
а.</p> <p>Посланици се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко  
 јавља.{S} Опет се сваки стаде окретати око себе, па чак и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека с 
 грађана, а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће би 
аменити чланак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министр 
9" /> док од једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати све 
атворен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер око кога беху наоружани пандури, да одбијају свет. <pb  
о то желе глупаци из опозиције“.</p> <p>Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новина 
хом и одјекну целим градом.{S} На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише  
пред самим вратима Полиције.{S} Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви  
ико се не јавља.{S} Опет се сваки стаде окретати око себе, па чак и онај кога проказаше.</p> <p 
 погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.</p> <pb n="56" /> < 
презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио п 
нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и траже очима свог осмог друг 
их бркова, подбријан са подваљком испод округле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у нес 
де још бољој будућности.</p> <p>Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и  
 сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупило племенито осећање и 
смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупило племенито осећање и жеља да се нађе лека и стан 
после ових чланчића по новинама поче се окупљати свет.{S} Стану, гледају, блену, па једни одлаз 
 човек без одликовања.{S} Свет се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће  
<p>„Чиновници судске и полициске струке окупљени на данашњем збору, дубоко потресени немилим до 
час по два три заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо дебатује, решава и најзад одбрише д 
е питања финансиских.</p> <p>Напослетку окуражим се да га најпонизније запитам:</p> <p>— Финанс 
 годишње само да бисмо народу помогли и олакшали му колико толико.{S} Сада ће на сваки начин по 
земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну и витешку прошлост 
40" /> <p>Министар привреде, постарији, омален, журав човечић, просед, са наочарима на носу, до 
 и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и поз 
, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.</p> <p>— Мислите 
 си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге 
 облагорођавати.{S} Свака читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из к 
ма да одвратим разговор од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</p> <p>— Узимам с 
ијади</title>.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Према свему овоме — веле —  
опет са оним блаженим осмехом:</p> <p>— Омирова <title>Илијада</title>!...{S} Али, врло, врло.. 
ка и стила у акту директорову и стила у Омировој <title>Илијади</title>.“ (Ту су нашли да је ст 
х догађаја на југу Страдије, резолуција омладине, резолуција учитеља, резолуција <pb n="62" />  
од којих је зависило правилно васпитање омладине.{S} На примеру главар вере је тражио да пошто  
ник ономе осумњиченом. </p> <p>— Он је, он је! узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као човек ко 
о погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало даље у ле 
и његови стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то шт 
 начин науком? </p> <p>— О још како!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; а новине гута, 
од чуда.</p> <p>— Може, зашто не?...{S} Он се, рецимо, родио..{S}74 године, а скупштина његов д 
Божјем храму, из непознатих разлога.{S} Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио ч 
н!</p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам  
јно заузет својим домаћим пословима.{S} Он, сиромах има доста деце, али се ипак држава стара о  
 ми беше једва девет година он умре.{S} Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и в 
ожне песме.</p> <p>Спровод се крете.{S} Он и министар финансија напред, а куфер у наручју минис 
х га питањем.</p> <p>— Надриисторик.{S} Он својим радом на тој <pb n="47" /> науци само штете д 
председник ономе осумњиченом. </p> <p>— Он је, он је! узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као ч 
ести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан н 
родном <pb n="88" /> оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу:</p> <p>— Госпо 
де једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци <pb n="23" /> ногу преко но 
.</p> <p>— Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p>Министре збуни та реч <hi>ду 
а посланика на једно упражњено место, а он је наш човек и помагаће својски постојеће политичко  
м неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем, нисам га пре  
 ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја че 
 мене, а кад ми беше једва девет година он умре.{S} Он ми много причаше о својој постојбини, о  
 и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете. 
мо право, и непатриотизма.</p> <p>— Шта он доказује, ако смем знати? упитам га.</p> <p>— Не док 
не мој!{S} Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно 
> <p>— Е лепо, сад пазите даље: како је он врло богат, то зажели да има деце која ће наследити  
: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели онај други.</p> <p>— И ја нешто мислим!</p> <p 
 знати? упитам га.</p> <p>— Не доказује он ништа, господине мој!{S} Жалосно је то доказивање ка 
ли закон о...</p> <p>— Јест, прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било п 
 своју тужну породичну историју, док ме он прекиде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра 
зом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па како вам с 
ије узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира место народа, а народ не дангуби, не  
ног што војска гладује.</p> <p>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Нема шта да једе!</p> <p>— А ти?</p>  
<p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</p> <p>— Омирова <tit 
ника који је зуцкао овде, онде, како ће он преко једног свог рођака министра издејствовати да с 
p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чудновато! рече он мало увређен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре пет го 
лован одмах добити државну службу! рече он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме то рећи?</p> <p>— См 
ине министре?</p> <p>— Врло добро, рече он с поузданошћу, па одмах затим додаде: </p> <p>— Глав 
војим познаником упутим тамо куда иђаше он и његова група.{S} То су били чиновници судске и пол 
р с једним отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полициј 
} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.{S} То је врло озбиља 
га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.</p>  
колега министар грађевина.</p> <p>— А и он је историк? прекидох га питањем.</p> <p>— Надриистор 
оре проћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погледа презриво, па згушеним гласом пуним срџбе  
ве до пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он с болним уздахом.</p> <p>— Али, молим вас... — почех 
/p> <p>— Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, поплашил 
посетити господина министра правде, али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и 
ио велики капитал.</p> <p>— У том, вели он, паде кабинет.</p> <p>— Па сте опет страдали? </p> < 
не. „С половином ћу плате служити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам министар,  
тах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући нек 
а просветном и културном пољу“ одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је 
 ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, на викну:</p> <p>— Добро, до 
ме министру важно откриће.</p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако  
" /> примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш добро те сте 
, као у највећу истину.</p> <p>Ево како он даље прича. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
исам никада.</p> <p>— Никад!... узвикну он забезекнут од чуда...{S} Онда на каквом високом поло 
 посматрају странца и закључе да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош да су виде 
 до земље.{S} То исто уради и маса. <hi>Он</hi> изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто вре 
 један другог запиткивати.</p> <p>— <hi>Он!</hi> одговарају.</p> <p>— Хорије?</p> <p>— Јест, до 
лу, поздравим се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врата.</p> <milestone unit="su 
 сте странац?</p> <p>— Странац. </p> <p>Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље  
м томе човеку и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и пр 
чинио, и замолим га за опроштај.</p> <p>Он се одобровољи и исприча ми како Анути, <pb n="57" /> 
еститати: али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима, која  
м опозиционаром, те га једва приволеше, она седморица седоше:</p> <p>— Е сад устаните сви опози 
је уважила молбу такве исте природе.{S} Она је опет молила да је скупштина огласи за десет годи 
министра просвете вршила његова жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне  
ика има дара?</p> <pb n="72" /> <p>— Та она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се оче 
коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у  
p>— А просвета?</p> <p>— Просвета?{S} Е она већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке.</p>  
ужа.{S} И скупштина, разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну  
миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца 
> <p>— Чудан случај, да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих! помислих у с 
ам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и траже очима свог осмог друга, док се те 
коме обећаваше по што шта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком об 
ини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу овојом натапао да би сло 
ћ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошло 
тине.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају она седморица.</p> <p>— Е баш је оскудица у овој опозиц 
андури, да одбијају свет. <pb n="12" /> Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна  
 се не замеримо суседној земљи, разлаже онај мирољубиви и тактични. </p> <p>Пред вече тога исто 
а много, ал’ то мене слабо занима! рече онај хладнокрвно и узе опет крпити мреже.</p> <p>Беше м 
њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе читати:</p> <p>„Чиновници судске и полициске с 
сваки стаде окретати око себе, па чак и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека се јави, који је!</p 
</p> <p>— Ја нисам, што ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита п 
е то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели онај други.</p> <p>— И ја нешто мислим!</p> <p>Са свију 
далаштине?</p> <p>— Свакојаке, одговори онај с неком досадом и зену равнодушно.</p> <pb n="7" / 
о је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција хоће.</p> <p>Кад сам се тако наразго 
о и отре зној с чела.</p> <p>Стоји само онај један. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад остал 
тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив смех неког злог духа ове срећн 
могу да играм улогу опозиционара! јекну онај грешник очајно.</p> <p>— Како не можеш? пита предс 
а одговор.</p> <p>— Што не лајеш? викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша п 
pb n="19" /> <p>— Нисте знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.</ 
страна посматрати.</p> <pb n="13" /> <p>Онај што је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда  
 шта ће одговорити.</p> <pb n="6" /> <p>Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, поглед 
да сам онако без одличија пошао.</p> <p>Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаће 
p>— Куда жури овај оволики свет?</p> <p>Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања,  
власти заштитите реч гнев, коју су тако онаказили, и да строго по закону казните сваког оног ко 
 личи на обична <pb n="15" /> човека, а онако ми збунио цео град, упао као какво чудовиште...{S 
оде:</p> <p>— Није требало ипак да буде онако оштро доказује један.</p> <p>— Шта није требало!  
е од светине, што би морало бити да сам онако без одличија пошао.</p> <p>Онај ме пандур одведе  
, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, како то износи мој колега министар грађевина.</p 
ости по земљу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и министар спољних односа земаљских по 
 је која општина у рукама опозиционара, онда треба употребити оружану војску да се такви издајн 
ањем.{S} Кад се тако лепо поделе улоге, онда посланици иду кући и спремају се за седницу.{S} Не 
{S} Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета са заставом промарширати победоно 
уције, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа,  
м и напаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије 
ци у министарству, пошто су књижевници, онда, разуме се, пишу књиге; само господин министар не  
ад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу 
... узвикну он забезекнут од чуда...{S} Онда на каквом високом положају, са неколико плата.</p> 
пштине?</p> <p>— Изгласаћемо! </p> <p>— Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш.{S 
 бити!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда можемо одмах потписати уговор! рече министар предс 
ече момак учтиво и поклони се.</p> <p>— Онда побро, рећи ће министар задовољан одговором; может 
међу њега и његове жене.{S} Његова жена онда, као што вам кажем, поднесе скупштини молбу, и ску 
е кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? упитам учтиво и радознало.</p> <p>— Ништа 
алном обделавању земље.</p> <p>— Па кад онда раде у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите како је.{S 
ских чета узму јаче размере?</p> <p>— Е онда бисмо и ми предузели оштрије кораке.</p> <p>— Шта  
едила за мираз себи.</p> <p>— То вам је онда најважнија партија у буџету, приметим. </p> <p>— Т 
секретара.</p> <pb n="43" /> <p>— То је онда ужасна администрација? приметим.</p> <p>— Врло вел 
 непредвиђене издатке.</p> <p>— Па чиме онда покривате тако велики дефицит?</p> <p>— Ничим.{S}  
и и најмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по том предмету.{S} Од најмање 
мо старе законе. </p> <p>— Па нашто сте онда доносили нове законе? усудих се да упитам.</p> <p> 
реченицу прочитао више од десет пута, и онда оставио хартије на страну, диже главу, зажмири мал 
 жену из буџета на поверљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћат 
а добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у те 
ци које ће влада учинити преко буџета и онда се скупштина распусти и посланици, уморни од држав 
p>Тако преслиша и остале опозиционаре и онда пређе на скупштинску већину.</p> <p>Ко је научио с 
а то је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мирном савешћу полагати право на земљиште д 
 сам се и родио.</p> <p>— Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домовина — помислим 
“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природности те се, као по свршено 
о оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онда скупштина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само ради  
?</p> <p>— За сад не.</p> <p>— Па нашто онда тај закон?</p> <p>Посланик се насмеја и додаде:</p 
се доказало у толиким ратовима: и нашто онда не извести једно одељење на границу и спречити опа 
ти — сем управника који је зуцкао овде, онде, како ће он преко једног свог рођака министра изде 
оје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале доле, на улици, на ненадле 
е тога што отвори збор за председника а оне друге сазиваче за остало зборско часништво.</p> <pb 
е, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу.{S} О 
<p>— Никад.</p> <p>Виши чиновник као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузме у том 
рајало и последње паре у државној каси, они су прекодан <pb n="101" /> весела и ведра лица прим 
 положају.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да плате не примају по неколик 
ку са поједним економом покрајинским, а они после о томе извештавају министра, преко његових ли 
 је научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску  
 стари људи међу децом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у 
ине министре, да је то већ опасност кад они убијају људе и <pb n="64" /> пљачкају свакодневно п 
Имамо:{S} Јевреје, Грке, Цинцаре (откуд они?!)...{S} А које сте ви народности, ако смем питати? 
а.{S} Чак ни болесници не изостадоше; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, ча 
тео ни стручњаке ништа питати, јер би и они без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају 
а па југу наше миле земље.</p> <p>— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? упит 
а непријатељима да будемо нељуди: а што они тако зверски поступају према нама то ће им Бог плат 
џет.{S} Али, није лако за министре; јер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говор 
иним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</p> <p>— Омирова <title>Илијада< 
рпан орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вук 
 завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте с 
а се зауставише пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом.</p> <p>— Где смо сад ово?  
ја, него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу, које страдају од туђинског  
 То је дивно чудо! рекох.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У 
<p>— Па, како да вам кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изаб 
дно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на памет говори лекцију из Ботанике:</p> <p>— Ова к 
ед само народно представништво, па нека оно донесе своју одлуку, која има да важи за сваког гра 
духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени“, „најоштрије осуђујемо“ и тако д 
затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а 
наши су народни идеали да Страдија буде оно што је некад била.{S} Ми на томе, видите, радимо.</ 
ан.</p> <p>— Шта није требало! добро је оно.{S} Није него шта мислиш?{S} Према таквим животињам 
и, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је орден за заслуге на 
е од страшне слутње, а у ушима одјекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха, ха ха!</p> <milestone uni 
и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све остало мање важно у буџету.</p> <p>— А на просв 
њиховим сад примећаваше душевни мир као оно кад човек осети задовољство <pb n="61" /> после изв 
.</p> <p>Повикаше гласови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују:</p> <p>— Чујт 
скупштина и посланици код нас раде само оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онда скупштина?</ 
равно, кроз све је то било испреплетано оно одушевљено, громогласно: „Живео!“</p> <p>Дуго је тр 
 страху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе  
акав му је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу“ 
е него што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.</ 
и, и да строго по закону казните сваког оног који би било ову или другу коју реч, било граматич 
ити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара, и да тиме моћно помогне трудољубивој вл 
е.{S} Неки се по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Док од једном угледах међу дец 
ни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона (та 
е читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи засл 
кућом.</p> <p>— Где смо сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, 
, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше 
ући објаснити ово чудо сам, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни 
ор.</p> <p>— Сасвим тако!</p> <p>— Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе  
 Ти си, што не устајеш? рече председник ономе осумњиченом. </p> <p>— Он је, он је! узвикнуше ос 
х предака.{S} Молитву ће за тај случај, ону која треба, одредити војни свештеник; али на крају  
 какав срећан случај.{S} Ви можда знате ону стару прастару причу, како је у једној земљи власт  
.</p> <p>Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час по два три  
сти једно одељење на границу и спречити опасност од тих анутских чета?“</p> <p>— Вас можда чуди 
држим, господине министре, да је то већ опасност кад они убијају људе и <pb n="64" /> пљачкају  
оји сме да противним поступком доведе у опасност свој положај и да рескира службу.{S} Таквих је 
та? упитам.</p> <p>— А не, нема никакве опасности.</p> <p>— Али ја држим, господине министре, д 
бро наше отаџбине.{S} Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета са заставом про 
 по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико наступиле с поља, онда би се 
љ, па сам га пре четири дана оперисао и операција је, Богу хвала, испала врло срећно.{S} Због т 
авају своју радост због срећно извршене операције. </p> <p>Ја се извиним господину министру што 
нсија, да му честитају с радошћу срећну операцију жуља.{S} Господин министар их је изволео љуба 
о велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и операција је, Богу хвала, испала врло срећно 
м, молим те, али не иде, није тактично! опет ће први.</p> <p>— Какав такт према њима ти још хоћ 
рка је до сада написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како ваља штедити, а  
вако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па м 
асвим тако! рекох.</p> <p>— Ето видите, опет ће министар, колико би било штете кад би се, рецим 
ction" /> <p>— Кад сам изашао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стр 
 неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сваки стаде окретати око себе, па чак и онај ко 
е опет прочита гласно исту реченицу.{S} Опет затим покуша да је изговори на памет, али без успе 
 страхопоштовањем, а министар финансија опет штап знаменитог човека.{S} Понеше те ствари као ка 
 том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив смех неког злог духа ове  
<p>— Тако је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из 
ура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: просто да се смрзне човек 
то наредити полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на честитање.{S} То тако  
ата.</p> <p>— Напред!</p> <p>У собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и представи с 
</p> <p>Господин министар застаде и узе опет своје бројанице на којима поче лагано одбрајати зр 
або занима! рече онај хладнокрвно и узе опет крпити мреже.</p> <p>Беше ми нејасан тај одговор,  
т година млађу него што је.{S} Једна је опет <pb n="49" /> поднела молбу да народно представниш 
ила молбу такве исте природе.{S} Она је опет молила да је скупштина огласи за десет година млађ 
суђујемо“ и тако даље.</p> <p>У вече је опет настало весеље у граду, а затим миран, тих и споко 
брних и златних ствари.</p> <p>Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита н 
и магацин није изгорео.</p> <p>Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се 
еден у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом својом земљакињом.{S} У том 
смо ни имали свиња?!...{S} Морало би се опет живети! одговори ми равнодушно.</p> <p>У даљем раз 
легантно одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког министарства.{S} Рече ми д 
сад ићи, ако је повољи.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми та проклет 
исећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу.{S} Опет затим покуша 
 вели он, паде кабинет.</p> <p>— Па сте опет страдали? </p> <p>— Не, повукао сам се с политичко 
ност.</p> <p>Увече је било осветљење, и опет музика.{S} Уз запаљене буктиње, које носаше родољу 
по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу 
ту на мишљење.“</p> <p>Испод тога стоји опет нов рукопис: „2-III-891. </p> <p>„Главном Просветн 
но одевени са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним 
 <p>— Предузеле би се оштрије мере, али опет тактично, мудро, смишљено.{S} У први мах бисмо нар 
мах бисмо наредили да се по целој земљи опет донесу оштрије резолуције, па Бога ми, ако и то не 
и, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама са сабљама о бедрици 
разиђе у највећем реду.</p> <p>На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патрио 
 што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.</p> <p>— Напред!</p> <p>У со 
у народном.{S} Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде не и 
питивао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> <milestone unit="subSection" /> 
Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</p> <p>— Омирова <title> 
ше дефицита ми закључимо зајам, па тако опет.{S} Али се и <pb n="53" /> с друге стране старамо  
 уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдији?</p> <p>Радозналост моја постаде  
политичком мисијом.“</p> <p>Владин лист опет учтиво демантује те гласове овако:</p> <p>„Глупави 
 пошљем други поверљив распис у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ опе 
 а куфер у наручју министра председника опкружен првосвештеницима и гологлавим народом, за њима 
 куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи министра председника, и запеваше побожне песме. 
рачати кроз ту масу славних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{S}  
ка, које изгледа као од ситних звездица оплетено.</p> <p>После тога настаде дубока, тиха ноћ и  
е ваљда да сад ми министри играмо улоге опозиције?{S} Идућих избора нећете ми ви доћи.{S} У тих 
им најсигурнијим средством за сузбијање опозиције.{S} И тако дакле, због тих изненађења, свечан 
био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.</p> <p>Око хотела где сам одсео, после ових 
рица.</p> <p>— Е баш је оскудица у овој опозицији! узвикну очајно министар полиције. </p> <pb n 
велеиздају петорици људи који припадају опозицији.</p> <p>Ја сам га тешио због тако страшне неп 
о тек форме ради мора неко представљати опозицију.</p> <p>— Ја нећу да представљам опозицију, ј 
зицију.</p> <p>— Ја нећу да представљам опозицију, ја сам уз владу.</p> <p>Председник се узе об 
а председник..</p> <p>— Нека буде други опозиционар..</p> <p>— То је свеједно, ко било.</p> <p> 
На пример, ако је која општина у рукама опозиционара, онда треба употребити оружану војску да с 
а устану сви који имају да играју улоге опозиционара! нареди председник.</p> <p>Устаде њих неко 
="91" /> <p>— Ја не могу да играм улогу опозиционара! јекну онај грешник очајно.</p> <p>— Како  
/p> <p>— А, па овај је овде добио улогу опозиционара.</p> <p>— Ја нисам, што ме бедиш!? вели он 
од сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре! </p> <p>Најзад, после дугог објашњења, и  
p>— Седи.</p> <p>Тако преслиша и остале опозиционаре и онда пређе на скупштинску већину.</p> <p 
јтежа препона, председник узе слишавати опозиционаре?</p> <p>— Шта је твоја улога? пита првог.< 
ица седоше:</p> <p>— Е сад устаните сви опозиционари! рече председник задовољно и отре зној с ч 
се председник и влада објаснише с осмим опозиционаром, те га једва приволеше, она седморица сед 
ени, бедни и излапели мозгови сарадника опозиционе штампе; али им тај метак неће упалити, јер х 
нтује те гласове овако:</p> <p>„Глупави опозициони листови у својој шашавости измишљају разне н 
и пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи г 
та се све догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита:</p> <p>— Одакле си, говори!</p> <p>Узех 
ауци, рекох учтиво да бих колико толико оправдао свој малопрешњи заиста неразмишљени поступак.< 
шенији од њих; а после тога, треба бити опрезан да се не замеримо суседној земљи, разлаже онај  
 ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, да 
ам неразмишљено учинио, и замолим га за опроштај.</p> <p>Он се одобровољи и исприча ми како Ану 
колико листова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара) решим  
тил и особине стила у акту“, а завршено опширним текстом од неколико табака: „Паралела између ј 
ледњем догађају необично ми се допадаше општа хармонија у Страдији.{S} Не само што су министри  
је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што  
а.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову и ту  
/p> <p>7.{S} Развијање науке о језику у опште.</p> <p> <hi>II.{S} Наш језик и закони његова раз 
љи.{S} Народ је чак, скупљен на великом општенародном збору решио да се богатим прилозима купе  
е служити овим редом:</p> <p> <hi>I.{S} Општи део.</hi> </p> <p>1.{S} Говор и његов постанак.</ 
мо се очекиваше Месија.{S} Чак је народ општим јавним гласањем изабрао и име своме избавитељу.< 
итике ствари.{S} На пример, ако је која општина у рукама опозиционара, онда треба употребити ор 
ника, остале чланове владе, председника општине, главара цркве, и остале великодостојнике земаљ 
а министарства, за почасног председника општине, Академије Наука, и свију могућих хуманих друшт 
 обичају упутили тај предмет на мишљење општој седници касационог суда.{S} Узгред буди речено,  
н грађанске свести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Страд 
им низом векова долази до најсложенијег организма човечијег тела, тако се исто и језик развијао 
потпомогнем и наредим свима полицијским органима у подручном ми министарству да се строго придр 
И право је.)</p> <p>Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.</p> <p>Један је о 
 је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу“ одгово 
.</p> <p>— Зар за шесет година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, где ли?</p> 
p>— Одакле си?...{S} Зар немаш ни један орден?...</p> <p>— Немам.</p> <pb n="10" /> <p>— Колико 
p> <p>— Шесет.</p> <p>— Па још ни један орден?!</p> <p>— Ни један.</p> <p>Повикаше гласови кроз 
{S} Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се  
едан корак напред.) Тај је мислим добио орден за грађанску кураж. (И право је.)</p> <p>Један чи 
 и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је орден за заслуге на про 
 ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је 
ше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф 
век од шесет година без иједног јединог ордена!</p> <p>Гушање, граја, врева, тискање све јаче и 
положењу тридесет милиона, за набављање ордена десет милиона, за увођење штедње у народ пет мил 
ова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!“</p> <p>Још је вазда било таквих књижица.</p> < 
две три звезде, једну ленту; три четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут,  
ареди млађима да што пре донесу десетак ордена.</p> <p>Из побочне собе одмах донеше ваздан разн 
ристојно, <pb n="22" /> бар са неколико ордена; те тако нико не обраћаше пажњу на мене.</p> <p> 
 већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента, и каквих не одл 
побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ва 
p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име  
де у гостионицу).{S} Украшен звездама и орденима, те сам могао <pb n="16" /> мирно ићи улицом,  
вечаном руху, са свима лентама и силним орденима (а све не носе у редовним придикама, већ по не 
да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам 
т задиви.{S} Кога год погледам, украшен орденима и лентама.{S} Ретко ко од сиромашнијих носи је 
то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ни једну држа 
рата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куц 
 Сасвим тако! одобрим му тако духовите, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао 
 по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наш 
и слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима  
ама опозиционара, онда треба употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџб 
ната на југу земље употребити војску да оружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију к 
едног служитеља.{S} То је већ уштеда од осам стотина динара годишње.</p> <p>— То сте добро учин 
и од куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина динара? заврши министар и с раширеним рука 
ућих избора нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо ба 
земље.{S} Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за дан.</p> <pb n="76" /> <p>То импо 
одишње буџет ваше земље?</p> <p>— Преко осамдесет милиона.{S} А ево како је распоређен: </p> <p 
еше речи, тог истог дана произвести још осамдесет генерала.</p> <p>— А колико их имате сада? уп 
стре, справа за мерење топлоте показује осамнаест! рече момак учтиво и поклони се.</p> <p>— Онд 
ћи тиме свечаност.</p> <p>Увече је било осветљење, и опет музика.{S} Уз запаљене буктиње, које  
 жури овај оволики свет?</p> <p>Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа  
имећаваше душевни мир као оно кад човек осети задовољство <pb n="61" /> после извршене тешке, а 
оравих да сам стар, изнурен и немоћан — осетих у том тренутку младићску снагу.</p> <p>— Па зар  
д што га две реке запљускују.{S} Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожур 
а своје очице у великог странца, као да осећају да се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док стиго 
 да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме ум 
њу, и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљени на то да се ојача кул 
не обузе ни мало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крст 
и.{S} Све је вас овде окупило племенито осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским уп 
балу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио.{S} Приђем томе човеку  
>Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима, која гајим према његовом верном коњу, и одма 
ио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Кад  
е је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n="58" /> сложни, дишемо једном д 
 по мало преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, што је случајно и мој матерњи језик ис 
 прими.</p> <p>У његовој канцеларији се осећаше мирис измирне и тамњана као год у каквом храму, 
унђају она седморица.</p> <p>— Е баш је оскудица у овој опозицији! узвикну очајно министар поли 
и?</p> <p>— Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да кажеш! 
он, рекох.</p> <p>Министар се задовољно осмену, па продужи.</p> <p>— Разгранао сам чиновништво  
ажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући неку стару књижурину:</p> <p>— 
 сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</p> <p>— Омирова <title>Илијада</title>!...{S} 
дочека сврши, онда министри са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше 
ст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p> <p> 
— Дакле не можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.</p> <p>— Из 
ш чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољства што странци ни из близа нису тако р 
ја седам.</p> <pb n="90" /> <p>— Куд је осми? пита председник.</p> <p>Нико се не јавља.</p> <p> 
аки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и траже очима  
p>Док се председник и влада објаснише с осмим опозиционаром, те га једва приволеше, она седмори 
у се и она седморица и траже очима свог осмог друга, док се тек један присети и узвикну:</p> <p 
едник сав знојав, заморен; сад их имамо осморицу.</p> <p>Док се председник и влада објаснише с  
>Забринули се и дошли на мисао да треба оснажити привреду; те због тога решише да земљу задуже  
 а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.{S} Све га вароши изабраше за свог по 
Тако и треба, рекох, то је и најважнија основа за напредак сваке земље.</p> <p>— То сам ја, раз 
ге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке земље.{S} Јуче сам у интерес 
служити, поштовани господине? </p> <p>— Основано је ново звање управника државних добара, па са 
ти.{S} Треба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! заврши министа 
сила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколико таквих школа, да би се тиме поправиле р 
 <p>2.{S} Особине језика у и њему према особинама старог страдиског језика у старим повељама... 
} Порекло и историја акта.</p> <p>2.{S} Особине језика у и њему према особинама старог страдиск 
 Сродни језици.</p> <p>3.{S} Заједничке особине и разлике сродних братских језика нашем језику. 
тичке облике, синтактичке и стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врати што пре Мини 
. </p> <pb n="81" /> <p>Најзад: „Стил и особине стила у акту“, а завршено опширним текстом од н 
 исти такав, и баш са том истом красном особином.</p> <p>Прођем тврђаву и упутим се улицом што  
возан, на викну:</p> <p>— Добро, добро, остави те твоје лудорије, него што је главно, кажи ти м 
тешку прошлост нашег народа, а на смрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у  
ицу прочитао више од десет пута, и онда оставио хартије на страну, диже главу, зажмири мало, и  
но.</p> <p>— Не бих рекао!.</p> <p>— Та оставите, молим Вас, занесењака.{S} Воли да гладује с п 
е ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске  
</p> <p>— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам д 
емље.{S} У противном случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb n="48" /> с 
сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене 
о уводити штедњу, а на томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је 
 расклопи на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стра 
 <p>— Без сумње ће кабинет пасти, пошто остаје иста скупштина? — упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— 
огодну личност за ту важну тачку.{S} За остала места имамо, дао Бог, странце.{S} Имамо:{S} Јевр 
 при изборима народних посланика, да уз остала средства, истера своју већину у скупштини.</p> < 
у његовом известе министра председника, остале чланове владе, председника општине, главара цркв 
било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске партије биле и раније, пре мога мини 
 то је тако заведено ваљда по угледу на остале стране земље, али у ствари скупштина и посланици 
г друштва кад је народ збиља имао поред остале невоље још и ту досадну дужност, да мисли и брин 
, председника општине, главара цркве, и остале великодостојнике земаљске.</p> <pb n="106" /> <p 
.</p> <p>— Седи.</p> <p>Тако преслиша и остале опозиционаре и онда пређе на скупштинску већину. 
. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад остали? викну председник ван себе од љутине.</p> <p>— М 
иђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним глава 
еном. </p> <p>— Он је, он је! узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа в 
јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кланцали по буџацима.{S} Овако је лакш 
ваничној дужности, на квит посла, а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, однос 
осматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гледају.</p> <p>— Што  
пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, пр 
својим чиновништвом, да мотри над свима осталим чиновницима, врше ли своју дужност, и да утиче  
и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи министра председника,  
тим патриотом још горе проћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погледа презриво, па згушеним  
и и тврде да се ни мало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом загонет 
рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да тражите службу? упи 
е.</p> <p>Сутра дан су стизале вести из осталих крајева Страдије.{S} Ни једног јединог места не 
ветни Савет искупи у седницу.{S} Између осталих предмета дође и овај, и савет одлучи да се та с 
 сам с неколицином разговарао, а између осталих и с једним униформисаним чиновником, који ми се 
арство има највећи број нумера од свију осталих.{S} Чиновници немају кад од акта да дигну главе 
 за председника а оне друге сазиваче за остало зборско часништво.</p> <pb n="59" /> <p>Пошто се 
веома штедљиви.{S} И сад долази оно све остало мање важно у буџету.</p> <p>— А на просвету, вој 
џету.</p> <p>— А на просвету, војску, и остало чиновништво?</p> <p>— Јест, имате право, и ту, с 
но говорили о разним стварима, а између осталога господин министар ми напомену како ће баш пово 
ети једнодушну одлуку, патриотску.{S} У осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у ос 
ем да се одморим.{S} Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудних утисака које ова 
толико зла? приметим у страху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улиц 
/p> <p>Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.</p> <p>Један је одликован што  
јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли дуже остати овде? пита га министар председник.</p> <p>— Докл 
адићску снагу.</p> <p>— Па зар смемо ми остати глуви према тим покољима и том зверском поступањ 
елешке:</p> <p>„Влада енергично ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до к 
 стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу од д 
ка изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте по 
 резолуција, којом ће се најенергичније осудити варварски поступци Анута.</p> <p>И ту одмах иза 
згласаћемо! </p> <p>— Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи осудити 
рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи осудити свој рад!</p> <pb n="99" /> <p>— Који наш рад?< 
p>— Рад ваш са прошлом владом.</p> <p>— Осудићемо прошлу владу!</p> <p>— Знам, али како ћете то 
о новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а за тим влада изнесе пред народно  
вљена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа: издајничком, гадном, штетном, црном, 
у владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, кога се гнушају сви п 
сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује прошла владавина, а у звезде кује нова.</p> <p> 
еда и несрећа“;</p> <p>2.{S} Најоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући:{S} Доле с њи 
има оно „дубоко потресени“, „најоштрије осуђујемо“ и тако даље.</p> <p>У вече је опет настало в 
ом тенденцијом, и у таквом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, на чак и заједљивих члана 
, што не устајеш? рече председник ономе осумњиченом. </p> <p>— Он је, он је! узвикнуше остали,  
ј витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.</p> <p>Али, тражећи домовину моју наиђем  
радске бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду, где су наши п 
bSection" /> <p>Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у т 
читати имена славних јунака о којима ми отац причаше.{S} Кад тамо — какво изненађење!{S} На мер 
м недовршеном речином издахну мој добри отац. </p> <pb n="4" /> <p>Није прошло ни месец дана по 
радедова твојих...“</p> <p>Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме 
ест, то је језик којим је говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми је п 
а злобним кикотом:</p> <p>— То је твоја отаџбина!...{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох се и гр 
еђа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник је одгов 
в посветим старању за срећу своје драге отаџбине!”</p> <p>„— Ја сам само вршио своју свету дужн 
нутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме народу који страда.{ 
љубље и велика дела у корист наше драге отаџбине познати су широм целе Страдије.{S} Народ овога 
 срећну будућност и величину своје миле отаџбине.</p> <p>Разбијен овим чудним утисцима, не мого 
акше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ уп 
ача култура, привреда и благостање миле отаџбине.</p> <p>Разуме се, после тог његовог говора по 
де; јер то захтевају интереси наше миле отаџбине. „С половином ћу плате служити“ вели он мени.{ 
шњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака.{S} Молит 
јску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне, и да се власт преда у руке коме нашем ч 
село је у „Хотелу код миле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су га јуче посетили и тврде да се н 
еде у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине.“ Гостионичар ми одреди једну собу, те уђем да 
о изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине.{S} Кад се све то без опасности изведе, онда ћ 
 где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну и витешку прошлост нашег 
, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Мирону”.</p> <p>Оваквих вести биле су  
ао за ретке заслуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну го 
ам само вршио своју свету дужност према отаџбини!”</p> <p>Више њихових глава лебди у облаку гол 
 је сваки грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одликовањима за грађа 
ени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света  
ст коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред  
дном душом, кад је питање о нашој милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет се поче одвајати у разне 
 приватних лица да на тај начин помогну отаџбини, која цвили у невољи.</p> <p>У целој земљи нас 
 који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу пол 
ити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и  
аници су показали да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и обра 
рло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштитите ре 
седник лупи у звоно и објави да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говори? упита. </p> <p> 
вани и унапређени, многа нова надлештва отворена и нови чиновници постављени.</p> <p>Већ два да 
еднику.</p> <p>— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? упитам учтиво и р 
> <p>После дуге граје изабраше тога што отвори збор за председника а оне друге сазиваче за оста 
 министров кабинет.</p> <p>Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст,  
евања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш никад пропасти, п 
мљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у иностранство да проучава школе за глувонему де 
којој су речи:</p> <p>„Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи“.</p>  
а.</p> <p>Кад се све то срећно сврши, и отклони се најтежа препона, председник узе слишавати оп 
емилостивом Творцу, који милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења т 
/p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав п 
 одјури да саопшти своме министру важно откриће.</p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних главу 
!</p> <p>Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом, и шта ког врага они уч 
е.{S} Имамо:{S} Јевреје, Грке, Цинцаре (откуд они?!)...{S} А које сте ви народности, ако смем п 
 материјално и према томе се и уџбеници откупљују или препоручују школама као обавезни за наста 
 журити, те је, хвала Богу Благовремено откуцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега д 
</p> <p>Прво ступих у разговор с једним отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тра 
иљадама грла.</p> <p>Затим главар цркве отпоче певати побожне <pb n="107" /> песме и забрујаше  
седник иступи један корак још напред, и отпоче:</p> <p>— Врли странче, твој долазак у нашу земљ 
 понизно се поклони до земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:</p> <p>— Мол 
ш не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме 
децу, а послове министра правде узео је отправљати министар војни, а дужност министра војног вр 
ке земље.{S} Јуче сам у интересу штедње отпустио једног служитеља.{S} То је већ уштеда од осам  
лади долазак на управу, те је због тога отпуштен из државне службе.</p> <p>— Изгледа паметан чо 
озиционари! рече председник задовољно и отре зној с чела.</p> <p>Стоји само онај један. </p> <p 
им старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама.</p> <p>— Одмах ћу да вам се похвалим 
уција учитеља, резолуција <pb n="62" /> официра, резолуција радника, трговаца, лекара, преписач 
ошао другом коме, али ме униформа вишег официра што је господин министар имаше на себи ипак про 
игинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми чланови данашњег кабинета 
а и да пролију крв анутску.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али неће да 
 да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв вит 
ој земљи и нашем народу, иди и на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да  
жећи домовину своју, тражећи постојбину оца свога... — Ветрић и даље пири с плавих планина, кој 
 и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице стручњака.{S} Одредише <pb n="78" /> двој 
х се решим да првом приликом одем мудро оцу главару цркве, те да изближе познам тог великог Стр 
ошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна радозналост све већа и већа у јавном мњењу. </p> 
реме сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и министра грађе 
 улогу опозиционара! јекну онај грешник очајно.</p> <p>— Како не можеш? пита председник..</p> < 
ш је оскудица у овој опозицији! узвикну очајно министар полиције. </p> <pb n="92" /> <p>Настаде 
олико пута, и успех све гори.{S} Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону 
договарати се шта да се предузме у тако очајном положају.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и 
ледник одликован је што није упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељи пет динар 
сно <pb n="85" /> плате и с нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужности — сем управ 
смено и писмено препирање; запиткивање, очекивање, сувишна нервозна радозналост, и силно полага 
 је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању.{S} На све стране, на сваком месту само се о  
 за штампу.</p> <p>Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да у исто врем 
ије сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног 
очека ме љубазније него што сам и могао очекивати.{S} Намести ме да седнем крај његовог стола,  
а? заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одговор.</p> <p>— Сасвим та 
 n="104" /> тог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.</p> <p 
је то урађено, све припремљено, само се очекиваше Месија.{S} Чак је народ општим јавним гласање 
но народу и цео народ припрема весеља и очекује сваког часа важан догађај.</p> <p>— То ће бити  
ф се запањи од чуда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.</p> <p 
удбина моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојб 
 и расхлади ми знојаво чело.{S} Подигох очи небу, клекох на колена и кроз сузе узвикнем:</p> <p 
ве позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.{S} На грудима Ескулаповим 
таква, да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и 
p> <p>Окрећу се и она седморица и траже очима свог осмог друга, док се тек један присети и узви 
рисније за земљу, него што би била тако очита будалаштина тући се са Анутима.{S} Ваше, како ми  
нета, и она не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца, као да осећају да се та срећа  
ема таквим животињама треба бити груб и оштар, љути се други.</p> <p>— Знам, молим те, али не и 
и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после  
јединог места нема где не бејаше донета оштра резолуција поводом „последњих немилих догађаја“,  
итне природе, донесе одмах ту, на збору оштра резолуција, којом ће се најенергичније осудити ва 
S} Све су резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени“, „ 
аквом случају?</p> <p>— Предузеле би се оштрије мере, али опет тактично, мудро, смишљено.{S} У  
е?</p> <p>— Е онда бисмо и ми предузели оштрије кораке.</p> <p>— Шта мислите, ако смем запитати 
редили да се по целој земљи опет донесу оштрије резолуције, па Бога ми, ако и то не помогне, он 
квом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, на чак и заједљивих чланака против Анута.{S} Ал 
звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у гл 
p> <p>— Није требало ипак да буде онако оштро доказује један.</p> <p>— Шта није требало! добро  
В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза грма = зволити са „до“: доз 
Просвете.</p> <p>П.Н.{S} 5860.</p> <p>1-П-891. </p> <p>Директор Гимназије...ске моли да се тамо 
:</p> <p>„Министарство Просвете.</p> <p>П.Н.{S} 5860.</p> <p>1-П-891. </p> <p>Директор Гимназиј 
ек један присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овде добио улогу опозиционара.</p> <p>— Ја н 
х, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан — осе 
 јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе.</p> <p>„Учтиво молим Господина Минис 
тара.</p> <p>— Сви.</p> <p>— До ђавола, па мора неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се  
...{S} Шта би друго?...{S} Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У ка 
ијем тако исто мишљење о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењем.</p>  
љаним људима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхт 
 видети колико ту има његовога незнања, па чак, ако хоћемо право, и непатриотизма.</p> <p>— Шта 
е ново звање управника државних добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим  
места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре! </p> <p>Најзад 
 кровови, све то пуно радознала, света, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три  
и замоли збор за дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобриш 
не мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! заврши министар, и од узбуђења обри 
 Опет се сваки стаде окретати око себе, па чак и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека се јави, ко 
 бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи осудити свој рад!</p> <pb n="99"  
гова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести бољим путем, срећнијој будућности.{ 
ј земљи опет донесу оштрије резолуције, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, 
инистром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа друга питања побожна и про 
ао месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S} Положај нам је непрестано 
ога питања о старој граници наше земље, па ћете видети колико ту има његовога незнања, па чак,  
и треба да се навикну на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферантима, пр 
Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од ч 
ике, синтактичке и стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врати што пре Министарству  
аде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту  
г и политичког гледишта.{S} Размислите, па ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар!</p> < 
<p>Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову и ту учинили 
ије је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све  
ратура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрену господин министар свој започети 
ла се полиција, узнемирили се министри, па трче на све стране да се с њим састану и укажу му по 
 запрепастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? уп 
— Главна је ствар буџет добро израдити, па све иде лако.</p> <p>— Колико је милиона годишње буџ 
је чудно.{S} Неко ће то морати урадити, па било ми, било други посланици.{S} Влади треба само т 
 <p>„Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у т 
м му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.</p>  
ешко; али ће се народ постепено навићи, па ће долазити и сам.</p> <p>— Тако је, имате право! ре 
"103" /> <p>Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах:</p> <p>— Шта је са зајмом?</p> 
но место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког др 
идите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и операција је, Богу 
упи повише дефицита ми закључимо зајам, па тако опет.{S} Али се и <pb n="53" /> с друге стране  
итања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.</p> <pb n="56 
шћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним 
аматичком, синтактичком и стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан 
ар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ни једну државну службу, нити ик 
алима.</p> <p>И он ме погледа презриво, па згушеним гласом пуним срџбе и гнева изговори:</p> <p 
ети и пред само народно представништво, па нека оно донесе своју одлуку, која има да важи за св 
ако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече министар и погледа 
е једва гледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљив 
а затвора!</p> <p>Министар поћута мало, па продужи:</p> <p>— О овоме треба да размислите, госпо 
прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову и ту учинили стручне зам 
вести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш 
по несрећи и дотле дође! рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити шапућући своји 
 нам нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара  
"109" /> у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.{S} Све га вароши 
темељно и смотрено.</p> <p>По петнаест, па и двадесет дана дотерује се само стилизација и најма 
нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду.{S} Стигнем до обале.{S}  
p> <p>Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> <mileston 
>Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања рече:</p 
им се спремити мираз о државном трошку, па ће се младожењи који би узео министрову ћерку, дати  
 ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од  
купљати свет.{S} Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји  
х.</p> <p>Министар се задовољно осмену, па продужи.</p> <p>— Разгранао сам чиновништво у својој 
<p>— Врло добро, рече он с поузданошћу, па одмах затим додаде: </p> <p>— Главна је ствар буџет  
лница све болеснике изнели на носилима: па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на  
p> <p>— Тако је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације 
ст и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: просто да се смрзне човек.</p> <p>— Ев 
оче сада љутито министар полиције...{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоће 
 Зар за шесет година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни ј 
ишта није учио, нити мисли ишта учити — па је добио службу, и то одмах добар положај.</p> <p>Јо 
на повољно реши.</p> <pb n="50" /> <p>— Па је ли богати трговац задовољан таквом одлуком народн 
ица наше земље.“</p> <pb n="46" /> <p>— Па то је, како изгледа, нека историска распра?</p> <p>— 
— Зашто? </p> <p>— Ко то зна! </p> <p>— Па ништа се чак ни важно није догодило?</p> <p>— Ништа. 
твар много дубље, трезвеније! </p> <p>— Па зар је војска чему год потребнија, него да буде одбр 
— употребљавамо старе законе. </p> <p>— Па нашто сте онда доносили нове законе? усудих се да уп 
ри онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мал 
 раде само оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онда скупштина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, с 
е народ за народног посланика.</p> <p>— Па то ваљда народ бира?</p> <p>— Па, како да вам кажем? 
звекнуше му ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабин 
прекиде ме министар у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах з 
ећи на јасне одредбе законске.</p> <p>— Па зар се за ово кажњава? упитам пренеражен од чуда.</p 
долази у непредвиђене издатке.</p> <p>— Па чиме онда покривате тако велики дефицит?</p> <p>— Ни 
 рационалном обделавању земље.</p> <p>— Па кад онда раде у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите как 
а до мора?</p> <p>— За сад не.</p> <p>— Па нашто онда тај закон?</p> <p>Посланик се насмеја и д 
ги, а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као просвећени да будемо узвишенији о 
 трудио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па како вам се допада овде код нас, господине? упита ме 
тера своју већину у скупштини.</p> <p>— Па, ви велите, господине министре, да сте уставом дали  
</p> <pb n="35" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Па о томе се пише по новинама већ три дана.{S} Наш вели 
p> <p>— А одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и 
.</p> <p>— Што се туку? питам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се сви шкандали врше ту, пред о 
језику највише читате? упитам.</p> <p>— Па, на нашем језику.{S} Ја други језик не волим, и ниса 
ена та земља? упитам зачуђено.</p> <p>— Па има и будалаштина много, ал’ то мене слабо занима! р 
 У том, вели он, паде кабинет.</p> <p>— Па сте опет страдали? </p> <p>— Не, повукао сам се с по 
 ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Па још ни један орден?!</p> <p>— Ни један.</p> <p>Повик 
 том тренутку младићску снагу.</p> <p>— Па зар смемо ми остати глуви према тим покољима и том з 
г тако важних питања по земљу.</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим научним питањима доносити 
 онај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита председник.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ј 
 — помислим, а гласно запитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по ч 
> <p>— Па то ваљда народ бира?</p> <p>— Па, како да вам кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако 
а? упитам.</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па деца о којој говорите?</p> <p>— Та деце нема, разуме 
А народ? питам.</p> <p>— Који?</p> <p>— Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича? 
и народности, ако смем питати?</p> <p>— Па, ја управо, како да вам кажем, и сам <pb n="18" /> ј 
ла због ових последњих немилих догађаја па југу наше миле земље.</p> <p>— Ако они продуже своје 
Чудновато! рече он мало увређен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре пет година, на данашњи дан, ож 
м пожртвовању за спас земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми сла 
а другог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, што је случајно и мој 
 и <pb n="53" /> с друге стране старамо па у неким буџетским партијама буде суфицита.{S} Ја сам 
науци само штете доноси.{S} Узмите само па читајте његове погледе поводом тога питања о старој  
гадном, штетном, црном, гнусном.</p> <p>Па и изјаве и честитке исте од истих људи сваком новом  
љно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просве 
елики капитал.</p> <p>— У том, вели он, паде кабинет.</p> <p>— Па сте опет страдали? </p> <p>—  
ле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, човече?!.. 
о куће министра председника, већ и вече паде.{S} Странца више унеше него што га уведоше у кућу, 
е се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки, с предлозима и без предлога.</p> <p>П 
 миле им и напаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где  
и тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S} Положај нам је непрестано уздрман и ми, раз 
обрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачких Анута милост 
има!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине. 
 су Анути некултуран народ недостојан и пажње својих просвећених суседа.“</p> <p>Ова резолуција 
инистар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.“</p> <milestone unit="subSect 
колико ордена; те тако нико не обраћаше пажњу на мене.</p> <p>Као човек странац имао сам могућн 
е да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остали сви зауз 
строжије наређујем да обратите нарочиту пажњу на температуру у касарнама, како би био задовољен 
чи, својевољно <pb n="32" /> мењали, не пазећи на јасне одредбе законске.</p> <p>— Па зар се за 
 на поверљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p> <pb n="5 
</p> <p>— Разумем.</p> <p>— Е лепо, сад пазите даље: како је он врло богат, то зажели да има де 
Живела Страдија, доле с Анутима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога 
 платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме.{S} Друга ствар, господине мој драги, ко 
 страшне слутње, а у ушима одјекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха, ха ха!</p> <milestone unit="s 
нистар, да би своме противнику што више пакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не  
 држао први <pb n="27" /> хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен 
озима купе велика имања и подигну многе палате, на којима ће бити записано: „Народ свом великом 
ну, диже главу, зажмири мало, и поче на памет:</p> <p>— Господо, посланици, после поштованог др 
{S} Опет затим покуша да је изговори на памет, али без успеха, погреши.{S} Ова се процедура пон 
е; у руци му заклопљена књига, а оно на памет говори лекцију из Ботанике:</p> <p>— Ова корисна  
тен из државне службе.</p> <p>— Изгледа паметан човек, рекох.</p> <p>— Будала! одговори овај хл 
ло, у свакој кући пун таван логика, ал’ памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи 
кушам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, 
дује с породицом, него да као сви други паметни гледа своја посла.</p> <p>Кога год бих упитао д 
а — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дужност. 
 Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђ 
радији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за лудо.</p> < 
</p> <p>Шта се у једној цивилизованој и паметној земљи и могло друго учинити, већ да се странац 
честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној управи.{S} Не знам просто чему човек пре да се 
, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!</p> <p>Никако  
те...{S} Даровит кочијаш!“ одговорио је пандур). <pb n="17" /> Дакле, уђе човек с наочарима на  
нако без одличија пошао.</p> <p>Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџб 
 орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је орден за заслуге на просветном и култу 
се туку пред самим вратима Полиције.{S} Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полициј 
о кавге и боја умеша се полиција, узеше пандури разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нар 
ше ме у фијакер око кога беху наоружани пандури, да одбијају свет. <pb n="12" /> Онај седе са м 
 се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостионицу).{S} У 
орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у з 
удновато! рекох.</p> <p>— Место Месије, пао је те године велики град, и упропастио све усеве у  
ion" /> <p>Сутрадан чујем да је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама и механама и приватн 
ожемо много надати.</p> <p>— То је млад пар?</p> <p>— Млади још, држећи: паши је шесет, а мојој 
ко дана било је већ толико светковина и парада! рекох.</p> <pb n="29" /> <p>— Тако је, али у то 
енађења земљи, мора бити и свечаности и парада; <pb n="71" /> а куд би све то могло бити без во 
оје важно и убедљиво питање.</p> <p>— А параде?</p> <p>— Какве параде?</p> <p>— Та зар се још и 
тање.</p> <p>— А параде?</p> <p>— Какве параде?</p> <p>— Та зар се још и то може питати? а то ј 
 тако важне ствари, али главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасн 
о опширним текстом од неколико табака: „Паралела између језика и стила у акту директорову и сти 
х; ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о свакоме 
га да интерпелишем владу што се државне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада одговори 
оносно држали док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан <pb n="101" /> ве 
?</p> <p>— Влада ће рећи да јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да 
 сам био рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школ 
шој земљи има и тога и да влада изгледа парламентарна.</p> <p>— Е сад тек разумем! рекох још ви 
еби.</p> <p>— То вам је онда најважнија партија у буџету, приметим. </p> <p>— Тако је, али је с 
уге стране старамо па у неким буџетским партијама буде суфицита.{S} Ја сам већ у своме министар 
тако срећну мисао, а остале су буџетске партије биле и раније, пре мога министровања.{S} На при 
издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p> <pb n="54" /> <p>А кол 
јача не би, од људи, жена и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у свакој груп 
разговор:</p> <p>— Без сумње ће кабинет пасти, пошто остаје иста скупштина? — упитам.</p> <p>—  
могао чинити.</p> <p>— Збиља, волите ли пастрмке? упита ме после извесног ћутања.</p> <p>— Ниса 
.{S} Свака читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литерат 
b n="86" /> и води своје порекло још из патријархалног друштва кад је народ збиља имао поред ос 
свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са са осталима.</p> <p>И  
 земаљским.{S} Влада, — разуме се свака патриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде  
 изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским болом.</p> <p>Ја сам се дуго извињавао и пр 
а и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова.</p> <p>На лицима се њиховим сад пр 
сам се познао приликом покретања једног патриотског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, с 
тра умолим да се примите тога високог и патриотског положаја...{S} Ви сте на сваки начин бивали 
ољубиви лист <pb n="68" /> са искључиво патриотском тенденцијом, и у таквом једном листу осули  
сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску.{S} У осталом и боље је што више, а главно ј 
 јер ме није много интересовао ни његов паша, ни његова свастика. </p> <p>— Јест, јест, имате п 
и успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.{S} То је  
 и четири године.</p> <p>— Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? </p> <p>— О још  
е млад пар?</p> <p>— Млади још, држећи: паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири годин 
 сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.{S} Али кад се држав 
Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангиј 
 грла.</p> <p>Затим главар цркве отпоче певати побожне <pb n="107" /> песме и забрујаше звона н 
ржећи: паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године.</p> <p>— Ваш господин пашеног  
да тражим своју славну домовину.</p> <p>Педесет година сам путовао по туђину, по широком свету, 
жака овако почиње:</p> <pb n="2" /> <p>„Педесет година свога живота провео сам само у путовању  
олику и толику количину шљива за кување пекмеза до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у једној  
а запева побожне песме над куфером оног пекмезара, и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у 
рате, који се има исплатити из фонда за пензије удовица чиновника просветне струке, или из буџе 
, веле да имају много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на стра 
вше министре, који су сад било у било у пензији било на расположењу тридесет милиона, за набављ 
да плате не примају по неколико месеци: пензионари су стари људи, доста су се и наживели: а вој 
{S} И трговци и лиферанти и чиновници и пензионари и свештеници, све је то у неком грозничавом, 
ском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, а над свима су покрајински економ 
и приватним становима разлеже се весела песма.{S} Већ са свију страна Страдије почињу долазити  
ве отпоче певати побожне <pb n="107" /> песме и забрујаше звона на храмовима главнога града зем 
ка, звоне звона, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.</p> <p>Трећег дана министри, и а 
судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара, и да тиме моћно помог 
чано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И тако лаган 
инистра председника, и запеваше побожне песме.</p> <p>Спровод се крете.{S} Он и министар финанс 
ман лепо распоредио пет милиона динара: пет милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима 
>Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико с 
штини молбу, да му се дан рођења рачуна пет година раније него што се родио.</p> <p>— Како то м 
..{S} Не разумем какав је то издатак од пет милиона за увођење штедње.</p> <p>— Е видите, госпо 
а свако село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник економиј 
есет милиона, за увођење штедње у народ пет милиона.</p> <p>— Извините господине Министре, што  
иким трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара...</p> <pb n="42" /> <p>— То је за в 
адости кличемо:{S} Живели!</p> <p>У име пет стотина потписа</p> <p>(потпис једног трговца.)</p> 
вређен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га 
у и што је приложио на добротворне цељи пет динара.</p> <p>Ко би све попамтио!{S} Од сваког сам 
ања.{S} На пример за народне свечаности пет милиона, за поверљиве владине издатке десет милиона 
 на дијурне чиновницима.{S} То је таман пет.</p> <p>— То сте дивота удесили!...{S} Доста и на б 
> <p>— И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: пет милиона на чиновнике, један мил 
ње и утврђивање владе на своме положају пет милиона, на репрезентацију чланова владе пола милио 
здатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на своме п 
е је с омаловажавањем мерио од главе до пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он с болним уздахом.< 
амо за последњих десет година донето је петнаест устава, <pb n="34" /> од којих је сваки по три 
 је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а Главни се Просветни Савет искупи у сед 
погрешка докаже сведоцима — од десет до петнаест дана затвора!</p> <p>Министар поћута мало, па  
 тек ради темељно и смотрено.</p> <p>По петнаест, па и двадесет дана дотерује се само стилизаци 
асу, а створио је кривице за велеиздају петорици људи који припадају опозицији.</p> <p>Ја сам г 
ГРАД:</p> <p>Нова Електрична Штампарија Петра Јоцковића.</p> <p>1902.</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР.</p>  
ређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.{S} Али кад се 
м? </p> <p>— О још како!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; а новине гута, што се каже 
ри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.</ 
 изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова.{S} Приђем радоз 
постојбину оца свога... — Ветрић и даље пири с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, а не 
инем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} Подигох очи небу,  
tion" /> <p>Сутра дан су већ све новине писале о мени.{S} У једнима беше белешка: </p> <pb n="2 
а, а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цела  
/> <p>Сутра дан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином листу  
.“ (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљком).</p> <p>Испод тога министровом руком написано 
есне контроле, благајник, подблагајник, писар, три четири преписача, и неколико служитеља.{S} С 
 народу у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку“; а м 
осла, а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, односно путних бележака овако поч 
м да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивн 
итулу: „велики народни родољуб.“</p> <p>Писац те чудне приче, путних бележака (шта ли му је тај 
дужност да то изврши.</p> <p>Сад долазе писма стручњацима:</p> <p>„Господине.</p> <p>„Према акт 
оници, где чита (или му читају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновници држе предавања о са 
овор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено и писмено препирање; запиткивање, очекивање, сувишна нерв 
</p> <p>(Потпис).</p> <p>Такве садржине писмо упућено је и другом референту.</p> <p>После два м 
з употребе, а узеће се уџбеник.... (име писца сам заборавио.“</p> <milestone unit="subSection"  
ру доброј деци.</p> <p>Уџбеници, управо писци, чекају на ред.{S} Треба многе помоћи материјално 
она на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један милион на заснив 
 за ово кратко време издат читав милион писцима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман 
довољан.</p> <p>— Каква је твоја улога? пита другог.</p> <p>— Ја имам да интерпелишем владу што 
зиционаре?</p> <p>— Шта је твоја улога? пита првог.</p> <p>— Моја је улога да интерпелишем влад 
).</p> <p>— Хоћете ли дуже остати овде? пита га министар председник.</p> <p>— Докле год не сврш 
то, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита председник.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу ли сви 
ам.</p> <pb n="90" /> <p>— Куд је осми? пита председник.</p> <p>Нико се не јавља.</p> <p>Послан 
ати се натраг.</p> <p>— Дошао министар? пита један.</p> <p>— И ја чујем..</p> <p>— Шта је учиње 
 <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу ли сви ту? пита председник секретара.</p> <p>— Сви.</p> <p>— До ђа 
вором задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? пита четвртог.</p> <p>— Да интерпелишем министра војног 
грешник очајно.</p> <p>— Како не можеш? пита председник..</p> <p>— Нека буде други опозиционар. 
га значајно, лицем и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели он 
де потпуно задовољан.</p> <p>Председник пита трећег, шта је његова улога.</p> <p>— Ја имам да н 
ћилибарске бројанице.</p> <p>— А народ? питам.</p> <p>— Који?</p> <p>— Па народ у тој земљи о к 
 како се зове.</p> <p>— А одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа 
вољством гледају.</p> <p>— Што се туку? питам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се сви шкандали 
но што знају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још једном, како си тако могао проћи улиц 
е пунише своје ступце расправљањем тога питања.{S} Настаде на све стране јако интересовање, и з 
 па читајте његове погледе поводом тога питања о старој граници наше земље, па ћете видети коли 
рке, па одмах дођоше на ред многа друга питања побожна и просветна, од којих је зависило правил 
 али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, к 
ао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем:</p> <p>— Одакле си?...{S} Зар немаш  
м.</p> <p>Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли 
 осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете л 
один министар ни једном речју не дотаче питања финансиских.</p> <p>Напослетку окуражим се да га 
аслов:</p> <p>„Још две три речи поводом питања:{S} Докле се на југ у старом веку простирала гра 
ом грађевина, и то све због тако важних питања по земљу.</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим 
 /> сложни, дишемо једном душом, кад је питање о нашој милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет се  
да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остали сви заузети један с др 
арајући значајно своје важно и убедљиво питање.</p> <p>— А параде?</p> <p>— Какве параде?</p> < 
о да запитам...</p> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да питаш з 
вања министра грађевина.</p> <p>— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, на 
милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно представништво, па не 
/p> <p>— А и он је историк? прекидох га питањем.</p> <p>— Надриисторик.{S} Он својим радом на т 
нао да је данас још и свечаност? заврши питањем, обратив се мени.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чудн 
министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем и погледа ме преко својих наочара тупим, уморни 
о не?{S} Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке које су обавезне за сваког као з 
ога уђе чланак пливању.{S} У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, мало по мало 
 Страдије да решавају и већају о разним питањима земаљским.{S} Влада, — разуме се свака патриот 
т те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на решавање закон о уређењу морс 
— Па зар скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке?</p> <p>— Зашто не?{S} Скупшти 
размишљали о каквом важном финансијском питању? приметим. </p> <p>— Држим да ће вас на сваки на 
инистром грађевина о једном врло важном питању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе радио.{S 
Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</p> <p>— А одакле си ти? питам.</p> 
ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и они без сваке сумње, по утврђеном наше 
араде?</p> <p>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се 
 односима са суседним земљама, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Е, како да вам каж 
.{S} А које сте ви народности, ако смем питати?</p> <p>— Па, ја управо, како да вам кажем, и са 
те.</p> <p>— Нека важна ствар, ако смем питати?</p> <p>— Врло важна.{S} Управо неодложна: и ја  
мљи.</p> <p>— Колики је буџет, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Лањске године, кад 
S} Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати?{S} Наша з 
 као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати о том срећном пле 
ој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.{S} То је врло озбиљан и вредан човек; од њега  
уго радити, већ да се изберу за државне питомце?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држ 
пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.</p> <p>Трећег дана министри, и ако мамурни од вес 
акта.</p> <p>Један директор, на пример, пише: „Господину Министру Просвете. „Наставници ове гим 
редставу у позоришту.</p> <p>Влада сама пише дело које ће посланици играти у народној скупштини 
јима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“</p> <p 
са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио какву  
S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који 
, пишу књиге; само господин министар не пише ништа.{S} Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме 
5" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Па о томе се пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики државник и 
ба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за вазда других пречих ствари, 
 нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народа 
, пошто су књижевници, онда, разуме се, пишу књиге; само господин министар не пише ништа.{S} Пр 
кима и једно и друго, а владини листови пишу како никад земља није била у бољем благостању.</p> 
ину оца свога... — Ветрић и даље пири с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути 
Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Реците м 
та?“</p> <p>— Вас можда чуди овакав мој план, господине? прекиде ме министар у мислима.</p> <p> 
омислим да рибар збија шалу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешта причаш, ваљда м 
 свога... — Ветрић и даље пири с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути.</p> < 
ансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.“</p> <p>На полеђини превијеног 
.ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.“</p> <pb n="77" /> <p>Испод тога М 
на каквом високом положају, са неколико плата.</p> <p>— Никад.</p> <p>Виши чиновник као да онем 
 преко реда и имају по неколико великих плата и многих додатака, док су други способнији и стар 
лужитеља примали ревносно <pb n="85" /> плате и с нестрпљењем очекивали да започну посао у ново 
 министре; јер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако јо 
ке је лако, они су и иначе навикнути да плате не примају по неколико месеци: пензионари су стар 
етне струке, или из буџета одређеног на плате послужитељима.</p> <p>То своје мишљење Савет учти 
еси наше миле отаџбине. „С половином ћу плате служити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рекох; 
чаш, ваљда мислиш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди вид 
ерски поступају према нама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме.{ 
вник школа за глувонему децу са великом платом и додатком на репрезентацију; затим су постављен 
аквих школа са врло великим додатком уз плату, одмах је постављен управник школа за глувонему д 
 једну државну службу, нити икад примао плату.{S} Заиста јединствен случај у свету.{S} Како смо 
S} Ту бисте, што је главно, имали добру плату и добре додатке за репрезентацију, што бисте ви,  
ници ове гимназије већ шест месеца нису плату примили и у такву су материјалну невољу доведени  
се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p> <pb n="54" /> <p>А колики су приходи у зем 
старати о благостању народном.{S} Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав,  
аџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца, као д 
шта толико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу вам п 
ко Анути, <pb n="57" /> једно ратоборно племе, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме. 
в оца твога, као што је вековима росила племенита крв витешких и славних прадедова твојих...“</ 
<pb n="61" /> после извршене тешке, али племените, узвишене дужности.</p> <p>На многим местима  
вде окупили.{S} Све је вас овде окупило племенито осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут 
е, јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубље није дало, да то учини.</p> <p> 
 добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце.</p> <p> 
елу.{S} Ја ћу вам причати о том срећном племену, и ако унапред знам да ми нико живи неће верова 
ром целе Страдије.{S} Народ овога краја плива у весељу и радости због доласка Вашег на управу з 
стар је тражио да место тога уђе чланак пливању.{S} У тим важним питањима нико није хтео попуст 
ође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.</p> <p>Али, то су већ ситније с 
ј ће бити узидана грдно велика мермерна плоча и на тој плочи израз народне захвалности.</p> <pb 
на грдно велика мермерна плоча и на тој плочи израз народне захвалности.</p> <pb n="39" /> <p>А 
ст кад они убијају људе и <pb n="64" /> пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље 
северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по наглим селима Анути из суседне земље...{S}  
у породичну историју, док ме он прекиде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од 
„Према акту Господина Министра Просвете ПН. 5860, од 2-III ове године, а према одлуци XV седниц 
</p> <p>„Сазнали смо да и град Крадија, по угледу на друге градове спрема скупоцени поклон лека 
а питати, јер би и они без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају упутили тај предмет  
 не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, човече?!... изговори пошто се прибра од чуда и 
законе, који треба да важе; али некако, по навици, — а и радије, да видите — употребљавамо стар 
p>Педесет година сам путовао по туђину, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик 
аготворни утицај ове крупне реформе.{S} По моме дубоком уверењу најглавније је да се прво теори 
 начичкан да му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају да не могу ни да носе све о себ 
г интереса по наше поштоване читаоце, а по могућству гледаћемо да донесемо и његову слику у наш 
ема нашим примедбама савесно исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“</p 
овник неког министарства.{S} Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним послом; а ја н 
се са Анутима.{S} Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако 
а формалност, то је тако заведено ваљда по угледу на остале стране земље, али у ствари скупштин 
 све попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно његово одликовање запамтио, а већ све изређати 
бјавише владини листови (влада увек има по неколико листова, управо сваки министар свој лист —  
b n="4" /> <p>Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у  
евина, и то све због тако важних питања по земљу.</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим научни 
увши одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!..{S} 
авеза.{S} Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници,  
овници.... надлештва јуче у четири часа по подне са својим шефом на челу били су депутативно ко 
и начин морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце, а по могућству гледаћемо да  
догађај.</p> <p>— То ће бити нека срећа по вашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео народ се ра 
тела где сам одсео, после ових чланчића по новинама поче се окупљати свет.{S} Стану, гледају, б 
си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још једном, како си тако м 
огу бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти 
слушај молитву сирочета, које се потуца по широком свету тражећи домовину своју, тражећи постој 
ка (шта ли му је тај састав строго узев по литерарним облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни  
вници немају кад од акта да дигну главе по вазда.</p> <p>После малог ћутања продужи министар:</ 
и Народну Скупштину.{S} Народна се зове по неком заосталом обичају, а у ствари посланике постав 
 Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад с 
дбама савесно исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“</p> <p>После чита 
уди поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.</ 
ем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција х 
рад.{S} Господи референтима се одређује по 250 динара одсеком, као хонорар за реферате, који се 
чно разрађивање сваког дела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло много напис 
асти и управу умири се и настаде весеље по целој земљи...{S} Нисте никад зар слушали ту стару п 
<p>Већ два дана како траје бурно весеље по целом граду.{S} Свира музика, звоне звона, пуцају пр 
јем да је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама и механама и приватним становима разлеже с 
ено.{S} У први мах бисмо наредили да се по целој земљи опет донесу оштрије резолуције, па Бога  
а гледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и ве 
, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Док  
асништво.</p> <pb n="59" /> <p>Пошто се по утврђеном реду и обичају часници одборски захвалише  
. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министарства (уз њега реферат у прилогу под % 
 биле су препуне новине.{S} Свуда су се по земљи спремали лекару скуп покони ико ценипутем теле 
ике:</p> <p>— Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима.{S} Њен се корен у народу употре 
и да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова), те упитах и њега:</p> <p>— Куда ж 
ог објашњења, и пошто свакоме обећаваше по што шта, пристадоше и она седморица да узму на се те 
 <p>— Нисам.</p> <p>— Па о томе се пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики државник и дипл 
ствар по народ и његове интересе, као и по интересе земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам дозн 
у буде стална температура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: про 
ј соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрену господин министар с 
гу под %) врати директору да га исправи по напоменама и замеркама стручњака... </p> <p>Тако се  
 мила.{S} Господин Министар, веле, ради по ваздан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да  
устава, <pb n="34" /> од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново при 
е би г. Шеф и остали чиновници кланцали по буџацима.{S} Овако је лакше за нас, и прегледније.{S 
аш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пусти мре 
S} Поставе се људи, који морају мислити по званичној дужности, на квит посла, а сви остали смо  
а уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и м 
и имао прилике да размишљам; али ценећи по свему, врло добро, врло добро...{S} Није нам се ништ 
о (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са великим бројем чиновника) препи 
.{S} Једног је свештеника ударио штапом по глави у Божјем храму, из непознатих разлога.{S} Он ј 
вину.</p> <p>Педесет година сам путовао по туђину, по широком свету, али не наиђох нигде на зем 
кад се подражава природности те се, као по свршеном гласању, броје гласови, да се види која је  
ев, коју су тако онаказили, и да строго по закону казните сваког оног који би било ову или друг 
сле учињеног великог дефицита није убио по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пре 
 нико није хтео попустити и ствар, мало по мало, дође дотле, да један другог нису могли гледати 
али и не знају један за другог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, 
 ствари, али главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по зем 
мањи, некима се одреди да изговоре само по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ре 
е и наживели: а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па ниј 
лности.</p> <pb n="39" /> <p>А већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика 
де и <pb n="64" /> пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље?</p> <p>— Убијају, т 
а неким местима удеси ред речи правилно по синтакси.</p> <p>Стадоше се јављати говорници све ја 
> ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор:</p> <p>— Баш се рад 
 примеру главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n=" 
чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p> <p>Престадоше узвици, настаде мр 
, али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и по интересе земље?{S} 
страну земљу, час један, час други, час по два три заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо 
а све не носе у редовним придикама, већ по неколико само).{S} Маса се расклопи на две стране, и 
о су то Страђани назвали. </p> <p>А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике у 
против Анута.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, па обори главу  
ешка, и тек се онда приступи даљем раду по том предмету.{S} Од најмањег акта силном преписком н 
воз свиња, а на југу упадају и пљачкају по наглим селима Анути из суседне земље...{S} Но то ниј 
били велике положаје преко реда и имају по неколико великих плата и многих додатака, док су дру 
у и иначе навикнути да плате не примају по неколико месеци: пензионари су стари људи, доста су  
ити“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“.</p> <p>Истим начином долази,  
свога живота провео сам само у путовању по свету.{S} Видео сам много градова, много села, много 
родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града: а у висини, у тамном ваз 
 <p>Рибар довесла до обале, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла нат 
ко се звао, ако се добро сећам).</p> <p>По свима улицама и хотелима носе дечаци ове слике и вич 
 се тек ради темељно и смотрено.</p> <p>По петнаест, па и двадесет дана дотерује се само стилиз 
ству Просвете на даљу употребу.“</p> <p>По наредби Министра</p> <p>ит.д.</p> <p>(Потпис).</p> < 
 путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано.{S} Идем уморан, изнемогао, док одједном угледа 
роје гласови, да се види која је страна победила; а у ствари је то одређено много пре него што  
 неколико чета са заставом промарширати победоносно <pb n="66" /> кроз улице, уз громке ратобор 
 дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање невиних, 
 одмах дођоше на ред многа друга питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно васп 
 решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара, и да тиме моћ 
ано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И та 
пкружи министра председника, и запеваше побожне песме.</p> <p>Спровод се крете.{S} Он и министа 
/p> <p>Затим главар цркве отпоче певати побожне <pb n="107" /> песме и забрујаше звона на храмо 
ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни господин министар.</p> <p>— Извините, то нисам  
арешине од једном: али ће се изговарати побожним скрушеним гласом.{S} Затим ће се све исправити 
 каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја у прв 
<pb n="67" /> влада, хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима  
то пре донесу десетак ордена.</p> <p>Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, 
уме се свака патриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно.{S} И ту в 
омак учтиво и поклони се.</p> <p>— Онда побро, рећи ће министар задовољан одговором; можете сад 
претреса овог важног законског пројекта побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друг 
рског понашања Анутских чета, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију: </p> <p>1.{S} Ду 
обро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности.</p> <p>Свет се окупи пред  
садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике народне идеале,  
те нарочито нађем једног од посланика и поведем с њим разговор:</p> <p>— Без сумње ће кабинет п 
инама старог страдиског језика у старим повељама...“</p> <!-- ovde --> <p>И тако даље.{S} Ко би 
ма њиховим способностима.{S} Једнима се повере већи говори, једнима мањи, почетницима још мањи, 
</p> <p>Прво новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а за тим влада изнесе пр 
а јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупш 
<p>— Знам, али како ће влада имати пуно поверење ове скупштине?</p> <p>— Изгласаћемо! </p> <p>— 
 све препоне и задовољни пуним народним поверењем, приредише свечану другарску вечеру, да се уз 
тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис свима полицијским властима у земљи и ст 
.</p> <p>— Ништа простије: пошљем други поверљив распис у коме ћу опет тако исто наредити полиц 
р за народне свечаности пет милиона, за поверљиве владине издатке десет милиона, за тајну полиц 
м члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, 
управе и сваког зла и беде, па ће народ повести бољим путем, срећнијој будућности.{S} И заиста  
ду; те због тога решише да земљу задуже повећим дугом; али како се око закључивања тога зајма м 
познаником, док од једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрч 
један орден?!</p> <p>— Ни један.</p> <p>Повикаше гласови кроз масу као оно на вашару кад се чуд 
и?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми закључимо зајам, па тако опет.{S} Ал 
а где не бејаше донета оштра резолуција поводом „последњих немилих догађаја“, како су то Страђа 
S} Препуне новине: резолуција професора поводом немилих догађаја на југу Страдије, резолуција о 
у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог случаја долази у што већем броју и честита  
} Узмите само па читајте његове погледе поводом тога питања о старој граници наше земље, па ћет 
рочита наслов:</p> <p>„Још две три речи поводом питања:{S} Докле се на југ у старом веку прости 
сподин министар ми напомену како ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше речи, тог истог 
 мора их бити што више.“</p> <p>— То је повољан закон, рекох.</p> <p>Министар се задовољно осме 
вољан одговором; можете сад ићи, ако је повољи.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони и изиђе.</p 
ом једном групом и да су резултати врло повољни.</p> <p>„С поузданошћу можемо потврдити да ће з 
/p> <p>— Шта је учињено?</p> <p>— Ваљда повољно!</p> <p>Док једва једном објавише владини листо 
м, поднесе скупштини молбу, и скупштина повољно реши.</p> <pb n="50" /> <p>— Па је ли богати тр 
инистарској, у некима како је влада већ повољно свршила преговоре о зајму, у некима и једно и д 
и речи да проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десета 
p>— Па сте опет страдали? </p> <p>— Не, повукао сам се с политичког поља.{S} До душе у почетку  
даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од остал 
дана, потукао са поглаваром цркве.{S} И поглавар цркве добар гимнастичар и страстан јахач, међу 
чају да се чак, једног дана, потукао са поглаваром цркве.{S} И поглавар цркве добар гимнастичар 
нема присталица у народу, те нам војска поглавито треба за наше унутрашње политике ствари.{S} Н 
 пребаци <pb n="23" /> ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор 
што ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме свега облио, 
<p>Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.</p> <p>— Која је ов 
убоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима ме 
е раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је з 
ред господина министра.</p> <p>Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, нађе рећи:< 
оћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погледа презриво, па згушеним гласом пуним срџбе и гнев 
транац?</p> <p>— Странац. </p> <p>Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље и тама 
 човеку и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи  
не другом:</p> <p>— Где странац неки! и погледа друга значајно, лицем и догледом као да га пита 
ам себи, са успехом, заврши министар, и погледа ме прекорно.</p> <p>— Ја веома ценим историју и 
9" /> <p>— Нисте знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.</p> <p>— 
ало зачуђен тако неочекиваним питањем и погледа ме преко својих наочара тупим, уморним погледом 
 можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.</p> <p>— Извините, ал 
ерујте, већ глава боли! рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.</p> <p>— Заист 
јважнија! узвикну одушевљено министар и погледа ме значајно, испитујући.</p> <p>— Сасвим тако!  
 другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.{S} Најзад се намерих на једног с 
 тај непознати свет задиви.{S} Кога год погледам, украшен орденима и лентама.{S} Ретко ко од си 
оноси.{S} Узмите само па читајте његове погледе поводом тога питања о старој граници наше земље 
> <p>— Потпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду, рекох одушевљено.</p> <p>— И тако  
деје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупи 
нистар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.</p> <p>— Заиста је ваш положај врло тежак при 
 ме преко својих наочара тупим, уморним погледом.</p> <p>— Ви се бавите историјом?</p> <p>— Ја? 
 да колико толико помогнем народу у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем  
роучите акт директора...ске гимназије у погледу граматичком, синтактичком и стилистичком, па да 
>Рибар довесла до обале, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг 
сам већ толике друге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла 
ше од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку.{S} За остала места и 
а је изговори на памет, али без успеха, погреши.{S} Ова се процедура понављала неколико пута, и 
</p> <p>Ја у прво време помислих да сам погрешио и пошао другом коме, али ме униформа вишег офи 
 случај казни се кривац — ако се његова погрешка докаже сведоцима — од десет до петнаест дана з 
лно употребљава речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности још и са финансијског 
дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљено учинио, и замолим га за 
м да се војници сваког дана заједнички, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге на 
 весељу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли дуже остати овде 
не идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом...{S} Таман сте дошли као да смо  
уди међу децом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдиј 
ем најоштрије владу што закључује зајам под неповољним условима, кад су финансијске прилике у з 
министарства (уз њега реферат у прилогу под %) врати директору да га исправи по напоменама и за 
ци, јер завода није ни било, стајали су под управом министра правде, јер је министар просвете и 
ог и срећног народа, коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, пот 
, лекар, шеф месне контроле, благајник, подблагајник, писар, три четири преписача, и неколико с 
Шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан са подваљком испод округле браде, кад ме виде 
ки човек, проседих бркова, подбријан са подваљком испод округле браде, кад ме виде у мало од чу 
а из унутрашњости Страдије, где се овај подвезује да му лиферује <pb n="111" /> толику и толику 
но помогне трудољубивој влади у великим подвизима.{S} Код тако сложног рада мора бити среће.</p 
> и <hi>нужно</hi>.“ (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљком).</p> <p>Испод тога министро 
стајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо поделе улоге, онда посланици иду кући и спремају се за  
има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља.{S} Сваки од покрајинских економа и 
е богатим прилозима купе велика имања и подигну многе палате, на којима ће бити записано: „Наро 
ље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} Подигох очи небу, клекох на колена и кроз сузе узвикнем 
аправе и да се што већи буџет одобри за подизање привреде и индустрије у земљи.</p> <p>— Колики 
S} Ни једна земља, верујте, не троши на подизање привреде колико наша земља.</p> <p>— Тако и тр 
мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! заврши министар, и од узбуђења обриса  
је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана г 
ње:</p> <pb n="79" /> <p>„Све у природи подлежно је закону поступног развијања и усавршавања.{S 
S} Чита сваке наше новине, а већ разних подлистака и романа прочитао је више од двадесет.{S} Ње 
 за наставу.{S} На првом месту министар подмири своје присне пријатеље и рођаке.{S} Таман се пр 
о, као и војна обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак прове 
њ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана, а д 
за.{S} Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где 
ици.... надлештва јуче у четири часа по подне са својим шефом на челу били су депутативно код г 
 што је.{S} Једна је опет <pb n="49" /> поднела молбу да народно представништво донесе меродавн 
ао закон.{S} Јуче је баш један грађанин поднео скупштини молбу, да му се дан рођења рачуна пет  
S} Његова жена онда, као што вам кажем, поднесе скупштини молбу, и скупштина повољно реши.</p>  
стичком, па да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан реферат.</p> <p>„Примите, Госп 
школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли  
 директора...ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење:</p> <pb n="79" /> 
све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан извештај...{S} У исто време најстрожије 
иликама ред је да се избере председник, подпредседник и секретари збора.</p> <p>После дуге грај 
уго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природности те се, као по свршеном гласању, б 
евени са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униф 
 ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив смех неког злог духа ове срећне и блажене зем 
 и наредим свима полицијским органима у подручном ми министарству да се строго придржавају тога 
с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.</p> <pb n="56" /> <p>Запитам другог, тре 
ом државном послу, поздравим се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врата.</p> <mil 
е се поздравим с господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, ко 
 колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у го 
е, сине мој; обасјаће вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту свету земљу, кад ногом ступиш на  
им униформисаним чиновником, који ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице за 
не министре, без ласкања, боље се не да пожелети.{S} Народ је, видим, врло задовољан и срећан.{ 
сно, и такво мудро уређење може се само пожелети, <pb n="30" /> а слободан сам и ја да вам као  
а теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! заврши говорник, 
в министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руковао многим држав 
лободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се све па и живот прилаж 
у снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду.{S} Стигнем до обале.{S} Две 
је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама.</p> <p>— Одмах ћу 
лу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја у прво време помислих да сам 
, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p> <p>Министар ме приведе једно 
<p>Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах:</p> <p>— Шта је са зајмом?</p> <p>— Не  
почеше да стижу депутације из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу ми 
њу долазити депутације, да у име народа поздраве <pb n="96" /> нову владу.{S} Многи листови пре 
седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри државник, који ће самом в 
ј предлог и одмах се спремише написмени поздрави, који беху акламацијом усвојени, али да се сам 
знемирио можда у важном државном послу, поздравим се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испра 
 бих и даље прекидао, то се најучтивије поздравим и изађем из његова кабинета. </p> <p>И заиста 
>Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (кога ми д 
аширеним рукама, и одмах устанем, те се поздравим с господином министром и пођем, јер ми већ бу 
 тако мудром уређењу. </p> <p>Ускоро се поздравим са господином министром и изиђем на улицу.</p 
лни мук Хоријев.“</p> <p>Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику.{S 
.{S} Цео народ се радује, и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој управи.{S} Ни о  
е целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег и кличем: живео!</p> <p> 
ора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним ситуацијама и депешама сваки в 
{S} Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и 
 и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одговор.</p> <p>— Сасвим тако!</p> <p>— Ето,  
сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима  
 мудро оцу главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанима.</p> </body> </text> </TE 
странац имао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима и министрима и да се брзо  
наш за тако важан догађај! изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским болом.</p> <p>Ја  
о стићи на све зборове, то се са својим познаником упутим тамо куда иђаше он и његова група.{S} 
ници.{S} Ја се нешто заговорио с једним познаником, док од једном маса света се пови ка лађи та 
зад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једног патриотског листа (а в 
елика дела у корист наше драге отаџбине познати су широм целе Страдије.{S} Народ овога краја пл 
 је посао.</p> <p>— Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих  
 оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са са осталима.< 
 то изгледа као припрема за представу у позоришту.</p> <p>Влада сама пише дело које ће посланиц 
и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих последица п 
и говор.</p> <p>И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно „Живео!“ проломи 
се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с о 
 поче лагано одбрајати зрна.</p> <p>— И појави се Месија? упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Никако 
ре и слабије изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко ре 
ла незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину с 
, министри!</p> <p>И министри се доиста појавише са <hi>свима</hi> великодостојницима земље Стр 
ни, с једне стране, а с друге се стране појавише министри идући му у сусрет.</p> <p>Министри се 
м кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.{S} Ограде око кућа, кровови, све  
ати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике противно прописаним и утврђеним правили 
мљена у начелу, али при бурној дебати у појединостима би још усвојено да се код 2. тачке дода к 
 одељења у министарству има преписку са поједним економом покрајинским, а они после о томе изве 
вала Богу, има их доста; али све једно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најз 
ешто да рекнем, и ако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити.</p> <p>— Да, гос 
ubSection" /> <p>И заиста, посланици су показали да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртв 
 n="84" /> <p>„Пошто се дугом употребом показао уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) в 
 и да заступам праведну ствар...{S} Ево показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.</p> <p 
дине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест! рече момак учтиво и поклони се.</p> 
н с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући неку стару књижурину:</p> <p>— Шта мислите,  
уди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах због те неразмишљености.</p> <p>— Нисте ви драг 
 отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу.</p> <p>— Поћи, синко, нек’ ти Бо 
гледу на друге градове спрема скупоцени поклон лекару Мирону.{S} То ће бити мала сребрна статуа 
се звао) купити такав и такав скупоцени поклон.{S} У једним новинама стоји: </p> <p>„Сазнали см 
ојави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично ун 
> Дакле, уђе човек с наочарима на носу, поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и предс 
p>Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље и таман да отпочне говорити, а ја га п 
и у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.</p> <p>— П 
показује осамнаест! рече момак учтиво и поклони се.</p> <p>— Онда побро, рећи ће министар задов 
>Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров кабинет.</p> <p>Наједаред се 
 је повољи.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми та проклета температур 
ик, и не могу одлагати! рекох учтиво, и поклоним се пред момком.</p> <p>Реч <hi>странац</hi> им 
 Па зар смемо ми остати глуви према тим покољима и том зверском поступању наших суседа? </p> <p 
уда су се по земљи спремали лекару скуп покони ико ценипутем телеграма исказивала захвалност ов 
.</p> <p>— Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљским! одговори министар и напр 
кономи, и има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља.{S} Сваки од покрајинских 
им персоналом чиновника, а над свима су покрајински економи, и има их двадесет, на колико је по 
рству има преписку са поједним економом покрајинским, а они после о томе извештавају министра,  
рајина подељена наша земља.{S} Сваки од покрајинских економа има целокупан надзор са својим чин 
уме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубиви лист <pb n="68" /> са искључиво па 
а једног с којим сам се познао приликом покретања једног патриотског листа (а већ у тој земљи д 
истар војни саставља молитве и мисли на покретање родољубивог листа!{S} Војска им је и послушна 
тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова), те упитах и њега:</p> <p> 
едвиђене издатке.</p> <p>— Па чиме онда покривате тако велики дефицит?</p> <p>— Ничим.{S} Чим с 
дефицит?</p> <p>— Ничим.{S} Чим се може покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи повише де 
а у стране земље, то министри решише да покупе за ту циљ све депозите из државних каса, где је  
ита гласно исту реченицу.{S} Опет затим покуша да је изговори на памет, али без успеха, погреши 
ити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Господин Мин 
{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чудни 
равилног гледишта на целу ствар!</p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја 
 расправљају све ствари и води преписка пола године <pb n="82" /> док се у акту не исправи и на 
ао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бели град што га две реке запљус 
илиона, на репрезентацију чланова владе пола милиона.{S} Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S}  
 је одликован што се обогатио за непуне пола године, лиферујући држави лоше жито и још вазда др 
итам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— Чудноват 
, сувишна нервозна радозналост, и силно полагање наде у <pb n="104" /> тог једног странца, који 
 непријатељи онда могу с мирном савешћу полагати право на земљиште до више Крадије.{S} Шта мисл 
зда плата бар за три месеца.“</p> <p>На полеђини превијеног акта стоји:</p> <p>„Министарство Пр 
Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим са господином министром грађевина о 
у ни толико чинили...{S} А и уморила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог века!{S} Сад 
 у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; ал 
 одакле се награђују присталице владине политике; друго, тај закон који изгледа тако наиван, до 
ојска поглавито треба за наше унутрашње политике ствари.{S} На пример, ако је која општина у ру 
днику на тако мудром и тактичном вођењу политике са том суседном и пријатељском земљом! рече ми 
лада, хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуд 
и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, која је изл 
 ишао на гласање нити се јаче истицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни то 
упно изненађење, које мора имати велики политички значај.</p> <pb n="73" /> <p>— То ће заиста б 
а.{S} До душе у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање нити с 
 наш човек и помагаће својски постојеће политичко стање.</p> <p>Запрепаштен од чуда нисам умео  
ењиве вредности још и са финансијског и политичког гледишта.{S} Размислите, па ћете доћи до пра 
традали? </p> <p>— Не, повукао сам се с политичког поља.{S} До душе у почетку сам помагао наш п 
да тај чудни човек, долази још и важном политичком мисијом.“</p> <p>Владин лист опет учтиво дем 
ху у почаст тога дана унапређени, многи полицајци и одликовани и унапређени, многа нова надлешт 
т и згњечен радозналом светином.</p> <p>Полицајци су одмах разумели своју праву дужност и одјур 
таву; али обично буде изабран онај кога полиција хоће.</p> <p>Кад сам се тако наразговарао с пу 
н са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.</p> <p>Кад изиђем из кола, видим двојицу где  
ао што се уопште, према распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љути 
дели и с њим говорили.{S} Устумарала се полиција, узнемирили се министри, па трче на све стране 
, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше пандури разгонити светину, а један кмет 
т се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног  
S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него шт 
 двојицу где се туку пред самим вратима Полиције.{S} Пандури около стоје и посматрају борбу, а  
 да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остал 
on" /> <p>Сутрадан сам посетио министра полиције.</p> <p>Пред министарством маса наоружаних мом 
нгубна процедура упроштена.{S} Министар полиције узео је на се сву народну бригу, те он постављ 
 а у ствари посланике поставља министар полиције.{S} Чим се влада промени, одмах се расписују н 
овој опозицији! узвикну очајно министар полиције. </p> <pb n="92" /> <p>Настаде тишина, досадна 
з владу сте — поче сада љутито министар полиције...{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни и 
около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гледају 
аспис у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ опет у што већем броју дола 
че да је дошао тражити државну службу у полицији.</p> <p>— Ви сте, изгледа, школован човек: сиг 
група.{S} То су били чиновници судске и полицијске струке.</p> <p>Зађосмо у пространу салу једн 
 да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у подручном ми министарству да се  
слао пре три дана поверљив распис свима полицијским властима у земљи и строго им препоручио да  
владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе н 
 узе читати:</p> <p>„Чиновници судске и полициске струке окупљени на данашњем збору, дубоко пот 
хтевају интереси наше миле отаџбине. „С половином ћу плате служити“ вели он мени.{S} Не може да 
и недеље, па да тако срамно паднемо!{S} Положај нам је непрестано уздрман и ми, разуме се, мора 
 како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то же 
 на се те мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за 
и би узео министрову ћерку, дати велики положај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао д 
тивним поступком доведе у опасност свој положај и да рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима 
 — па је добио службу, и то одмах добар положај.</p> <p>Још сам с неколицином разговарао, а изм 
ућеним погледом.</p> <p>— Заиста је ваш положај врло тежак при тако огромном раду.{S} Без сумње 
а се примите тога високог и патриотског положаја...{S} Ви сте на сваки начин бивали већ неколик 
аду што су неки чиновници добили велике положаје преко реда и имају по неколико великих плата и 
 рођака и пријатеља да заузму неке више положаје у државној служби.</p> <p>Најзад се унапред од 
а одржавање и утврђивање владе на своме положају пет милиона, на репрезентацију чланова владе п 
њем страног језика.{S} Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква п 
ут од чуда...{S} Онда на каквом високом положају, са неколико плата.</p> <p>— Никад.</p> <p>Виш 
 способнији и старији чиновници у малом положају и не унапређују се толико година.</p> <p>— Доб 
ти се шта да се предузме у тако очајном положају.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и иначе н 
p> <p>— Не, повукао сам се с политичког поља.{S} До душе у почетку сам помагао наш политички ли 
 опасности по земљу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и министар спољних односа земаљс 
ки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати. 
ен за заслуге на просветном и културном пољу“ одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуг 
вању земље.</p> <p>— Па кад онда раде у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите како је.{S} У почетку  
 обасјаће вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и 
.“</p> <p>Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу.</p> <p>— П 
те то ви исти посланици кад сте до јуче помагали прошлу владу?</p> <p>— Не мења ствар.</p> <p>— 
литичког поља.{S} До душе у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гл 
но упражњено место, а он је наш човек и помагаће својски постојеће политичко стање.</p> <p>Запр 
ликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се прича.</p> <p>— То ће имати необич 
хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један другог, да би се наредба сваког члана вл 
јанице, које му вишаху о мачу.</p> <p>— Поменусте изненађења, господине министре? посетим га на 
ладали језиком, да саставе резолуцију у поменутом смислу и да је прочитају збору ради одобрења. 
 у невољи.</p> <p>У целој земљи настала пометња: у неким листовима се говори о кризи министарск 
овек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко  
 њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине; и деца на сиси из 
ма, великим делима и сјајном прошлошћу, помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања 
је земља мојих предака, моја домовина — помислим, а гласно запитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништ 
и.{S} Буни ме то што је исти језик, али помислим, да то могу бити два далека народа, једног пор 
на страну.{S} Извозе само свиње.</p> <p>Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем:</p> <p 
 узвишена, витешка земља предака мојих! помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам 
пожутелих књига.</p> <p>Ја у прво време помислих да сам погрешио и пошао другом коме, али ме ун 
личну суму годишње само да бисмо народу помогли и олакшали му колико толико.{S} Сада ће на свак 
ије резолуције, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи  
ужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме народу који страда.{S} Него пре свег 
куфером оног пекмезара, и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизима.{S} Код  
S} Ја сам и сам науман да колико толико помогнем народу у том погледу, те сам већ почео писати  
ан новац приватних лица да на тај начин помогну отаџбини, која цвили у невољи.</p> <p>У целој з 
употребити војску да оружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску.{S} Сви  
ико није изостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне новине: резолуција професора поводом  
да, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не з 
во писци, чекају на ред.{S} Треба многе помоћи материјално и према томе се и уџбеници откупљују 
он који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика, да уз ост 
 Разуме се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
и! рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.</p> <p>— Заиста је ваш положај врло 
е, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно те једно.{S} Свака нова влада буде на 
ном <pb n="88" /> оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу:</p> <p>— Господо, 
ез успеха, погреши.{S} Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори.{S} Старац оч 
убу да научи говор, од кога је мало час понављао прву реченицу...</p> <p>После учења лекција до 
тиво, као што се уопште, према распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти  
м крајевима наше земље, због варварског понашања Анутских чета, налазе се побуђени да донесу сл 
ки акт да га човек може једва на леђима понети.</p> <p>Сви чиновници у министарству, пошто су к 
нансија опет штап знаменитог човека.{S} Понеше те ствари као какве светиње.{S} Куфер је, разуме 
нац. </p> <p>Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље и таман да отпочне говорити 
ај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.</p> <p>— Страдија! додаде и стукну преда мн 
министри са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се ос 
 од главе до пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он с болним уздахом.</p> <p>— Али, молим вас...  
 <p>Разуме се, после тог његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“</p> <p>Сад се тако и 
језику, потпуно правилно граматички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> <p 
витешкој земљи и нашем народу, иди и на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не забора 
, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! заврши говорник, а хиљадама грла узвикну:< 
џбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.</p> <p>— Живот су наши стари жртвовали з 
 преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, што је случајно и мој матерњи језик исти такав 
им рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страд 
 говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали док је трајало и последње паре у државно 
Затим ће се све исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше з 
, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака мојих?{S} Све немо,  
, али ми се трудимо колико можемо! рече поношљиво, задовољан мојим комплиментом.</p> <p>— Не, н 
p> <p>Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, каж 
ворне цељи пет динара.</p> <p>Ко би све попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно његово одли 
 тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.</p> < 
р — да су ноћас потукли многе породице, поплашили многе домове и запленили многу стоку!</p> <p> 
је неколико таквих школа, да би се тиме поправиле рђаве финансиске прилике у земљи.{S} Како та  
ља има врло лепа прихода; који троши на попуњавање дефицита што се нађе у касама начелних прија 
S} У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, мало по мало, дође дотле, да један д 
 ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на честит 
им Господина Министра да што пре изволи порадити код Господина Министра Финансија за нужно наре 
мах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним људима.</p> <p>Прво ступ 
ра ствар...</p> <p>Пошто још неко време поразговарасмо тако о важним стварима, извиним се госпо 
рхалног друштва кад је народ збиља имао поред остале невоље још и ту досадну дужност, да мисли  
 то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и н 
.{S} Директоров акт.</hi> </p> <p>1.{S} Порекло и историја акта.</p> <p>2.{S} Особине језика у  
S} Говор и његов постанак.</p> <p>2.{S} Порекло данашњих језика.</p> <p>3.{S} Заједнички корени 
е посланика, <pb n="86" /> и води своје порекло још из патријархалног друштва кад је народ збиљ 
его да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу, које страдају од туђинског <pb n 
жи он говор — да су ноћас потукли многе породице, поплашили многе домове и запленили многу сток 
ек се благодарна држава стара о његовој породици.{S} Ја немам деце, али ће држава послати моју  
м Вас, занесењака.{S} Воли да гладује с породицом, него да као сви други паметни гледа своја по 
и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде пљеснувши одушевљ 
p>— Странац.</p> <p>— Дошли сте нам као поручени, верујте! узвикну тај виши чиновник одушевљено 
ом...{S} Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи 
а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са стране.</p> <p>— Сасвим тако! одо 
у.{S} Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитви има много више смисла зб 
? </p> <p>— На сваки начин.{S} Такав је посао.</p> <p>— Нама су ваши услови познати, а и вама н 
дмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.</p> <p>— Која је ово земља преко воде, тамо, што 
редседник.</p> <p>— Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p>Министре збуни та р 
те и с нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужности — сем управника који је зуцкао о 
ним историју и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној науци, рекох учтиво да бих ко 
 државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и да је пов 
не болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!”</p> <p 
им личностима и министрима и да се брзо посветим свима државним тајнама;</p> <p>У брзо сам имао 
ишљености.</p> <p>— Нисте ви драги мој, посвећени довољно у ствари.{S} Није овде главно одржати 
Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову и ту учинили ст 
а сазиваче збора.{S} Родољубиви грађани поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја места за  
— Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, зн 
напаћене отаџбине“.{S} Многи су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од осталих  
менусте изненађења, господине министре? посетим га на започети разговор, јер ме није много инте 
p> <p>Министар финансија кад одох да га посетим, <pb n="45" /> примио ме је одмах, и ако је, ка 
;</p> <p>У брзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима.</p> <p>Прво  
ne unit="subSection" /> <p>Сутрадан сам посетио министра полиције.</p> <p>Пред министарством ма 
estone unit="subSection" /> <p>Хтео сам посетити господина министра правде, али он није био у з 
се господину министру што сам га својом посетом узнемирио можда у важном државном послу, поздра 
кох изненађен овом неочекиваном високом посетом.</p> <p>— Ви сте први пут сада у нашој земљи, г 
а и деце, могла пасти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џе 
го да као сви други паметни гледа своја посла.</p> <p>Кога год бих упитао добијем тако исто миш 
истар просвете изјавио како неће да има посла „с којекаквим глуваћима.“</p> <p>Министар правде  
 и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{S} Једва човек говори, стење управо, притиснут и 
аспусти и посланици, уморни од државног посла одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, по 
оспавам...{S} Шта би друго?...{S} Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.</p> <p 
 мислити по званичној дужности, на квит посла, а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац те чудне 
очитао је више од двадесет.{S} Њега смо послали да студира геологију.</p> <p>Господин министар  
из разговора с њим дознам да је народни посланик, и да му је одређено у клубу да научи говор, о 
т своју да жртвујемо! узвикнуо је један посланик. </p> <p>— Тако је! одјекну са свију страна.</ 
p> <p>— Па нашто онда тај закон?</p> <p>Посланик се насмеја и додаде:</p> <p>— Наша је се земља 
р тек тако има права да се кандидује за посланика на једно упражњено место, а он је наш човек и 
/p> <p>Кад сам чуо о томе упитам једног посланика: </p> <p>— Ви имате много морских ратних брод 
дућим изборима избере народ за народног посланика.</p> <p>— Па то ваљда народ бира?</p> <p>— Па 
о изненади, те нарочито нађем једног од посланика и поведем с њим разговор:</p> <p>— Без сумње  
ри“ значи у оваквом случају: постављење посланика, <pb n="86" /> и води своје порекло још из па 
 а потребно јој било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди ра 
отпуно задовољан, и да молим десеторицу посланика да ме потпомогну.</p> <pb n="93" /> <p>— Седи 
може помоћи влади при изборима народних посланика, да уз остала средства, истера своју већину у 
шле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.</p> <p>Ово ме јако изненади, те нарочито нађ 
 по неком заосталом обичају, а у ствари посланике поставља министар полиције.{S} Чим се влада п 
сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге.</p> <p>Устао сам био ра 
stone unit="subSection" /> <p>И заиста, посланици су показали да умеју ценити своју отаџбину, ј 
ало, и поче на памет:</p> <p>— Господо, посланици, после поштованог друга у коме су...{S} Ту за 
 једну исту реченицу:</p> <p>— Господо, посланици, приликом претреса овог важног законског прој 
{S} Кад се тако лепо поделе улоге, онда посланици иду кући и спремају се за седницу.{S} Необичн 
зме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посланици, пре него што се почне рад, морају провести н 
мној школи, која се зове клуб.{S} Ту се посланици припремају и вежбају, како ће што боље одигра 
ту.</p> <p>Влада сама пише дело које ће посланици играти у народној скупштини.{S} Председник кл 
 стране земље, али у ствари скупштина и посланици код нас раде само оно што хоће влада.</p> <p> 
о буџета и онда се скупштина распусти и посланици, уморни од државног посла одоше кућама да се  
 морати урадити, па било ми, било други посланици.{S} Влади треба само та формалност, то је так 
/p> <p>— Знам, али како ћете то ви исти посланици кад сте до јуче помагали прошлу владу?</p> <p 
ишавање, а затим се држе пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и ту заузме сваки своје место.{S 
седник.</p> <p>Нико се не јавља.</p> <p>Посланици се почеше обазирати око себе, као да би сваки 
ело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима улоге — разуме се, према њиховим способност 
већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис свима полицијским в 
с ми је министар просвете <pb n="31" /> послао један свој распис, да га и ја потпомогнем и наре 
и најнужнији кораци.{S} Сем тога што је послат министар правде да проучава уређење таквих школа 
родици.{S} Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство.</p> <p>— Госпо 
 истинске опозиционаре! </p> <p>Најзад, после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаваше по што 
остање миле отаџбине.</p> <p>Разуме се, после тог његовог говора понови се небројено пута: „Жив 
 на памет:</p> <p>— Господо, посланици, после поштованог друга у коме су...{S} Ту застаде, намр 
ције“.</p> <p>Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама поче се окупљати свет.{ 
могло друго учинити, већ да се странац, после тако глупог уговора, протера из Страдије тајно, а 
д човек осети задовољство <pb n="61" /> после извршене тешке, али племените, узвишене дужности. 
жу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има у тој зем 
малог ћутања продужи министар:</p> <p>— После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређе 
говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник је одговарао родољуб 
г уговора, протера из Страдије тајно, а после три дана да владини листови донесу белешке:</p> < 
освећени да будемо узвишенији од њих; а после тога, треба бити опрезан да се не замеримо суседн 
законског пројекта побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга Т...{S} М... у коме 
p>— Збиља, волите ли пастрмке? упита ме после извесног ћутања.</p> <p>— Нисам их никад јео.</p> 
.</p> <p>Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио по глупом дот 
 да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово вр 
а сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло много написаних табака, долази се на  
живи неће веровати, ни сада нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита.. 
 ће у први мах изгледати неподесан, али после ће се тек видети благотворни утицај ове крупне ре 
а поједним економом покрајинским, а они после о томе извештавају министра, преко његових личних 
за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођ 
струји кроз све слојеве друштва, да већ после једног, два часа цела варош с поуздањем тврди да  
и закључе да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест 
а неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови људи, доби 
ло час понављао прву реченицу...</p> <p>После учења лекција долази слишавање, а затим се држе п 
од акта да дигну главе по вазда.</p> <p>После малог ћутања продужи министар:</p> <p>— После тог 
подпредседник и секретари збора.</p> <p>После дуге граје изабраше тога што отвори збор за предс 
р нисам могао одмах протумачити.</p> <p>После тога смо још прилично говорили о разним стварима, 
као од ситних звездица оплетено.</p> <p>После тога настаде дубока, тиха ноћ и родољубиви грађан 
о упућено је и другом референту.</p> <p>После два месеца тек стиже Просветном Савету исцрпан ре 
том акту радити даље шта треба.“</p> <p>После читавих месец дана састане се Савет и размотри ре 
ве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да си 
уначки, поносно држали док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан <pb n="1 
 ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наш 
n" /> <p>Кад сам узео размишљати о овом последњем догађају необично ми се допадаше општа хармон 
мо у томе претекли цео свет.{S} Само за последњих десет година донето је петнаест устава, <pb n 
молитви има много више смисла због ових последњих немилих догађаја па југу наше миле земље.</p> 
 идем министру просвете, ипак због ових последњих немилих догађаја зажелим да чујем шта о томе  
бејаше донета оштра резолуција поводом „последњих немилих догађаја“, како су то Страђани назвал 
 гура, тиска да ме што боље види.{S} На послетку се накупи толико света да се закрчи улица и св 
арање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео је отправљати министар вој 
ко је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој било да јој народ преко послани 
ло те дође дотле, да готово стадоше сви послови.{S} И трговци и лиферанти и чиновници и пензион 
ако је! одјекну са свију страна.</p> <p>Послови су у скупштини текли журно.</p> <p>Прво новој в 
е би био случајно заузет својим домаћим пословима.{S} Он, сиромах има доста деце, али се ипак д 
 у пријатном разговору!</p> <p>— Долазе послом? упитах.</p> <p>— Имао сам, ево видите, баш ту н 
о налогу г. министра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и 
, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш добро те сте дошли, господине, те ћ 
сетом узнемирио можда у важном државном послу, поздравим се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазн 
истру што сам <pb n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивиј 
ерном коњу, и одмах нареди да се донесе послужење.</p> <p>Послужише ме вином и колачима, и ја с 
труке, или из буџета одређеног на плате послужитељима.</p> <p>То своје мишљење Савет учтиво спр 
х нареди да се донесе послужење.</p> <p>Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шеф 
икнем:</p> <p>— Боже велики! умудри ме, послушај молитву сирочета, које се потуца по широком св 
 старцу у народном <pb n="88" /> оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу:</p 
ње родољубивог листа!{S} Војска им је и послушна и храбра: то се доказало у толиким ратовима: и 
ко навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? зар још нема ника 
ја нешто мислим!</p> <p>Са свију страна посматрају странца и закључе да ће баш он бити.{S} Прин 
тима Полиције.{S} Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновни 
ки, с предлозима и без предлога.</p> <p>Посматрао сам акта.</p> <p>Један директор, на пример, п 
и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.</p> <pb n="13" /> <p>Онај што је дошао са м 
згред буди речено, то је леп обичај.{S} Поставе се људи, који морају мислити по званичној дужно 
заосталом обичају, а у ствари посланике поставља министар полиције.{S} Чим се влада промени, од 
 узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира место народа, а народ не дангуби, не бри 
рло великим додатком уз плату, одмах је постављен управник школа за глувонему децу са великом п 
ников.{S} Разуме се, да је одмах за тим постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне контрол 
ова надлештва отворена и нови чиновници постављени.</p> <p>Већ два дана како траје бурно весеље 
 и додатком на репрезентацију; затим су постављени и наставници, а већ увелико је започето зида 
} Реч „избори“ значи у оваквом случају: постављење посланика, <pb n="86" /> и води своје порекл 
ола у Страдији?</p> <p>Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити  
/p> <p>Сем тога главни лекар државников постаде одједном славан човек.{S} У свима листовима мог 
и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, на викну:</p> <p>— Добро, добро, оста 
јим мужем родила двоје деце, која одмах постају законити наследници њеног богатог мужа.{S} И ск 
и део.</hi> </p> <p>1.{S} Говор и његов постанак.</p> <p>2.{S} Порекло данашњих језика.</p> <p> 
бије одмах истог момента сваки који год постане министар):</p> <p>„Просветном Савету на мишљење 
титам на том генијалном закону, који је постао вашом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио 
 право, а и за женску децу ће се држава постарати јер ће им се спремити мираз о државном трошку 
азликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо што детаљни 
/p> <pb n="40" /> <p>Министар привреде, постарији, омален, журав човечић, просед, са наочарима  
огу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна докле год се за њу тако искрено  
 ићи у почетку потешко; али ће се народ постепено навићи, па ће долазити и сам.</p> <p>— Тако ј 
ја као пренеражен том страхотом која би постигла целу земљу због незнања и неразумевања министр 
и и срећи.</p> <p>— То је истина! рекох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протум 
ова развијања.</hi> </p> <p>1.{S} Стара постојбина (историја).</p> <p>2.{S} Сродни језици.</p>  
н умре.{S} Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима <pb n="3"  
пим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини.{S} Али, проста крв моја, јер ће ти зраци сл 
} Дијалекти заједничког језика у старој постојбини развијају се у засебне језике.</p> <p>б.{S}  
м свету тражећи домовину своју, тражећи постојбину оца свога... — Ветрић и даље пири с плавих п 
о, а он је наш човек и помагаће својски постојеће политичко стање.</p> <p>Запрепаштен од чуда н 
р кваре тако леп обичај који у Страдији постоји већ од дужег времена.</p> <p>Разговарао сам с ј 
а будемо нељуди: а што они тако зверски поступају према нама то ће им Бог платити вечном муком  
 и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“</p> <p>— Знам, али како се, Господине  
на читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у којима се нај 
дао свој малопрешњи заиста неразмишљени поступак.</p> <p>— Не само важна, господине мој, већ на 
глуви према тим покољима и том зверском поступању наших суседа? </p> <p>— Никако! узвикнух одуш 
/p> <p>2.{S} Најоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући:{S} Доле с њима! </p> <p>3. С 
ој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у опасност свој положај и да рескира с 
.{S} Као год што се од првобитне монере поступним развијањем и усавршавањем дугим низом векова  
/> <p>„Све у природи подлежно је закону поступног развијања и усавршавања.{S} Као год што се од 
 ће се најенергичније осудити варварски поступци Анута.</p> <p>И ту одмах изабраше тројицу, кој 
дакле си, говори!</p> <p>Узех му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док  
о повољни.</p> <p>„С поузданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац 
еститање.{S} То тако мора ићи у почетку потешко; али ће се народ постепено навићи, па ће долази 
 журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста питања са 
ајзад одбрише да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна радозналост с 
 где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада, како бих од те зараде могао даље п 
о наредби Министра</p> <p>ит.д.</p> <p>(Потпис).</p> <p>Како је ствар хитне природе, то не прођ 
ушају сви поштени људи у земљи.</p> <p>(потпис.)</p> <p>У многим новинама, у којима сам до тог  
к Гл.</p> <p>Просветног Савета“</p> <p>(Потпис).</p> <p>Такве садржине писмо упућено је и друго 
p> <p>У име пет стотина потписа</p> <p>(потпис једног трговца.)</p> <p>Или изјаве, обично оваке 
мо:{S} Живели!</p> <p>У име пет стотина потписа</p> <p>(потпис једног трговца.)</p> <p>Или изја 
има <pb n="38" /> се са небројено много потписа жали што се није могло доћи да лично искажу сво 
кан.{S} Ја још држим да сањам.</p> <p>— Потписали сте, дакле, уговор? викнуше сви у један глас, 
Уговор?</p> <p>— Да!</p> <p>— Уговор је потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре св 
 потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се мало с 
 те банкарске груне г. Хорије, те ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено и пис 
ја се надам!</p> <p>— Онда можемо одмах потписати уговор! рече министар председник.</p> <p>— Уг 
готово рећи разлика је само у именима и потписима.{S} Ево једне:</p> <p>„Председнику министарск 
p>За тим овластише управу да у име збор потпише резолуцију, а збор се разиђе у највећем реду.</ 
а са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.</p> <p>Најпре, као увода р 
о изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати <pb n="97" /> данашњу владу и да ћу свуда и 
/> послао један свој распис, да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у подр 
, и да молим десеторицу посланика да ме потпомогну.</p> <pb n="93" /> <p>— Седи! рече председни 
 их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју, рекох господину министру доста љутито, и 
седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника.{S} До његовог стола је сто за чланове в 
 сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље 
ку, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на понос земље и народа, к 
 сам тако јаким разлозима <pb n="94" /> потпуно убеђен, и да сам са одговором задовољан. </p> < 
 узбуђења обриса зној са чела.</p> <p>— Потпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду, р 
ма шта да једе!</p> <p>— А ти?</p> <p>— Потпуно сам задовољан.</p> <p>— Седи.</p> <p>Тако пресл 
ве здравице.{S} Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа министри озбиљно мисли 
На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан.</p> <p>Председник пита трећег, шта ј 
имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан, и да молим десеторицу посланика да м 
>— Разуме се да је задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од тада воли своју жену.</p> <p 
 сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово:</p> <p>„Сваки грађани 
издејствовати да се у тај завод примају потпуно здрава деца.</p> <p>Тај завод, управо чиновници 
 хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада, како бих од те зараде могао даље продужи 
дан учити.{S} А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика.{S} Нарочито на овом п 
свечаности, завера, нама је војска увек потребна за наше унутрашње ствари.{S} То је споредна ст 
а.{S} Управо неодложна: и ја сам учинио потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку 
је! </p> <p>— Па зар је војска чему год потребнија, него да буде одбрана земље, одбрана оних по 
влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој било да јој народ преко посланика изјави п 
} Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поруч 
о тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона.</p> <p>— Д 
руке окупљени на данашњем збору, дубоко потресени немилим догађајима који се свакодневно на жал 
тре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени“, „најоштрије осуђујемо“ и тако даље.</p> <p> 
како се око закључивања тога зајма мора потрошити доста новаца за скупштинске седнице, за путов 
</p> <p>Причају да се чак, једног дана, потукао са поглаваром цркве.{S} И поглавар цркве добар  
а вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, поплашили многе домове и заплен 
 ме, послушај молитву сирочета, које се потуца по широком свету тражећи домовину своју, тражећи 
ве сузе покапаше но моме челу.</p> <p>— Поћи, синко, нек’ ти Бог...</p> <p>С том недовршеном ре 
дем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости 
олико толико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко време издат чита 
> <p>— Чудновато! рече он мало увређен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре пет година, на данашњи  
 петнаест дана затвора!</p> <p>Министар поћута мало, па продужи:</p> <p>— О овоме треба да разм 
:</p> <p>„...{S} Сем тога дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек, долази још и важном 
 Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.</p> <p>— То већ није земља мојих славних пред 
инистре?</p> <p>— Врло добро, рече он с поузданошћу, па одмах затим додаде: </p> <p>— Главна је 
да су резултати врло повољни.</p> <p>„С поузданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам би 
већ после једног, два часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели и  
је сејао, цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било, у свакој кући пун таван ло 
урно!</p> <p>Министри све јаче учестали похађати стране земље и враћати се натраг.</p> <p>— Дош 
м корицама.</p> <p>— Одмах ћу да вам се похвалим.{S} Не можете веровати колико сам задовољан!{S 
у.</p> <p>Ко је научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге нису научили не смеју доћи у  
зборовима.{S} Нико није изостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне новине: резолуција про 
линдером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама са с 
а почасног председника министарства, за почасног председника општине, Академије Наука, и свију  
Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника министарства, за почасног председн 
тава.{S} Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, 
оше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни мук Хоријев.“</p> <p>Сви 
његову слику.{S} Многи чиновници беху у почаст тога дана унапређени, многи полицајци и одликова 
необично задовољство и срећу због такве почасти.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац. </p 
хвалише родољубивом скупу на тој реткој почасти, председник лупи у звоно и објави да је збор от 
 око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.{S} И старо и младо  
 своја места за столом.</p> <p>— Браћо, поче један од сазивача: ви већ знате што смо се овде ок 
, мучна тишина.</p> <p>— Уз владу сте — поче сада љутито министар полиције...{S} Па да нисте уз 
 одсео, после ових чланчића по новинама поче се окупљати свет.{S} Стану, гледају, блену, па јед 
де и узе опет своје бројанице на којима поче лагано одбрајати зрна.</p> <p>— И појави се Месија 
милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет се поче одвајати у разне групе и ићи разним правцима: свак 
 на страну, диже главу, зажмири мало, и поче на памет:</p> <p>— Господо, посланици, после пошто 
 прописује нарочити одбор граматичара“, почели чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква заз 
 уговор.</p> <p>Најпре, као увода ради, почели су приватан разговор. (У весељу заборавих рећи д 
сликан човек без одликовања.{S} Свет се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно, ш 
 град је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити узи 
ње, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше:</p> <p>„Чу 
могнем народу у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку 
ита.{S} Ја сам већ у своме министарству почео уводити штедњу, а на томе живо раде и остаде моје 
љда и министар спољних односа земаљских почео нешто о томе бринути, ако не би био случајно зауз 
 <p>— Морамо се, господине, већ једаред почети старати о благостању народном.{S} Момак плаче да 
 узео те листове и прегледао бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе по 
p>Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам ве 
 наговарам на читање, ево одмах у самом почетку најискреније изјављујем да није вредно читати,  
питам.</p> <p>— Е, видите како је.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је спор начин, који ће у п 
 сам се с политичког поља.{S} До душе у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али ниса 
ази на честитање.{S} То тако мора ићи у почетку потешко; али ће се народ постепено навићи, па ћ 
ма се повере већи говори, једнима мањи, почетницима још мањи, некима се одреди да изговоре само 
м уздахом.</p> <p>— Али, молим вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не зна 
} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, што је случајно и мој матерњи је 
и кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа министри озбиљно мислити и договарати се 
p>Нико се не јавља.</p> <p>Посланици се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја н 
д.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о заслугама з 
једна страна лађа.</p> <p>Приспе лађа и почеше излазити путници.{S} Ја се нешто заговорио с јед 
росто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стижу депутације из народа да поздраве велико 
књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.</p> <pb n="11" /> <p>Једна куварица је одл 
 секретар прозове све редом, а затим се почиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека устану сви који имају 
 се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађ 
не приче, односно путних бележака овако почиње:</p> <pb n="2" /> <p>„Педесет година свога живот 
 радила оба стручњака.{S} Реферат овако почиње:</p> <p>„Главном Просветном Савету:</p> <p>„Разм 
 песма.{S} Већ са свију страна Страдије почињу долазити депутације, да у име народа поздраве <p 
ад се искупе посланици, пре него што се почне рад, морају провести неколико дана у припремној ш 
и морало бити да сам онако без одличија пошао.</p> <p>Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код м 
у прво време помислих да сам погрешио и пошао другом коме, али ме униформа вишег официра што је 
 и тражити своју домовину.</p> <p>Нисам пошао ни неколико корака, <pb n="9" /> док од једном, а 
а примедбама стручњака исправи и наново пошље министарству на даљи рад.{S} Господи референтима  
о и радознало.</p> <p>— Ништа простије: пошљем други поверљив распис у коме ћу опет тако исто н 
ли злогласни режим, кога се гнушају сви поштени људи у земљи.</p> <p>(потпис.)</p> <p>У многим  
вавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се св 
ућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно пребродише све препоне и задовољни пуним н 
ла до обале, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза 
дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа неку богату лиферациј 
р:</p> <p>— Без сумње ће кабинет пасти, пошто остаје иста скупштина? — упитам.</p> <p>— Не. </p 
одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како с 
ље у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју, рекох госп 
и.</p> <p>Сви чиновници у министарству, пошто су књижевници, онда, разуме се, пишу књиге; само  
{S} На примеру главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и један део < 
/p> <p>Најзад, после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаваше по што шта, пристадоше и она се 
дакле си, по Богу, човече?!... изговори пошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свиј 
ва и најзад одбрише да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна радозна 
зборско часништво.</p> <pb n="59" /> <p>Пошто се по утврђеном реду и обичају часници одборски з 
 комада, ванредно добра ствар...</p> <p>Пошто још неко време поразговарасмо тако о важним ствар 
стог дана распис:</p> <pb n="84" /> <p>„Пошто се дугом употребом показао уџбеник (за тај и тај  
морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце, а по могућству гледаћемо да донесемо 
упитам:</p> <p>— Чиме вас могу служити, поштовани господине? </p> <p>— Основано је ново звање у 
побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга Т...{S} М... у коме је изнео сву важно 
мет:</p> <p>— Господо, посланици, после поштованог друга у коме су...{S} Ту застаде, намршти се 
 и да управо у неколико допуним мишљење поштованог предговорника.</p> <p>Старац је ову реченицу 
е стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема га. </p> <pb n="105" /> <p>Сутра 
 и овом приликом уверење о мом одличном поштовању.“</p> <p>Председник Гл.</p> <p>Просветног Сав 
ба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има права да се кандидује за посланика на једно упражњено м 
часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам праведну ствар...{S} Ево показаћу в 
те, господине!{S} Тај закон којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава ре 
е трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор права, али то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би  
 многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S} Први сукоб њего 
олом.</p> <p>Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљено  
<p>Хтео сам посетити господина министра правде, али он није био у земљи.{S} Био је у то време н 
е за глувонему децу, а послове министра правде узео је отправљати министар војни, а дужност мин 
и било, стајали су под управом министра правде, јер је министар просвете изјавио како неће да и 
аци.{S} Сем тога што је послат министар правде да проучава уређење таквих школа са врло великим 
 којекаквим глуваћима.“</p> <p>Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за 
, да дође и ово: „Нека добрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверског насиљ 
аћеној земљи? узвикну министар љутито с праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом.</p> <p>— Н 
г да рајско насеље!{S} Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија,  
S} Држим да ја имам права и да заступам праведну ствар...{S} Ево показаћу вам чланак који сам п 
 као одушевљено и узех разматрати књигу правећи се дубоко тронут и заинтересован том реткошћу.< 
ваког ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности још  
оће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале доле, на улици, на ненадлежном месту,  
тил неправилан.{S} Ред речи не одговара правилима синтаксе.{S} Употребљене су стране речи: <hi> 
 облике противно прописаним и утврђеним правилима, које прописује нарочити одбор граматичара“,  
се само на неким местима удеси ред речи правилно по синтакси.</p> <p>Стадоше се јављати говорни 
божна и просветна, од којих је зависило правилно васпитање омладине.{S} На примеру главар вере  
у срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на понос земље и народа, к пред и  
јхитнијих ствари.{S} Влада је тако исто правилно разумела своју дужност те је, да се не би данг 
ледишта.{S} Размислите, па ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар!</p> <p>Покушам да се  
<p>— Радимо што су и до сада чинили!{S} Правимо изненађења сваког дана, чинимо свечаности, а са 
 али само из других разлога: али сам се правио како ме баш та реткост задивљује.</p> <pb n="41" 
.{S} Добро, добро, на сваки начин...{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прили 
 динара мање него што треба да буде.{S} Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, ал 
ке?</p> <p>— Зашто не?{S} Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке које су обавезн 
долазити и сам.</p> <p>— Тако је, имате право! рекох изненађен овим одговором министровим.</p>  
а свастика. </p> <p>— Јест, јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор на споредне ствари. 
стало чиновништво?</p> <p>— Јест, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, а 
о разговор на споредне ствари.{S} Имате право.{S} Приредили смо крупно изненађење, које мора им 
јатних рђавих случајева.</p> <p>— Имате право! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам мо 
е министар на завршетку.</p> <p>— Имате право, господине министре; и странци вам морају завидет 
о! рекох.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У ћару?</p> <p>—  
е изберу за државне питомце?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати јер ће 
слим добио орден за грађанску кураж. (И право је.)</p> <p>Један чича добио је орден што је оста 
ељи онда могу с мирном савешћу полагати право на земљиште до више Крадије.{S} Шта мислите колик 
ма његовога незнања, па чак, ако хоћемо право, и непатриотизма.</p> <p>— Шта он доказује, ако с 
p> <p>Полицајци су одмах разумели своју праву дужност и одјурише да о доласку његовом известе м 
оче одвајати у разне групе и ићи разним правцима: свака група жури на своје одређено место где  
аборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду.{S} Стигнем до обале.{S} Две велике ре 
росила племенита крв витешких и славних прадедова твојих...“</p> <p>Код тих речи отац ме загрли 
у.{S} Свира музика, звоне звона, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.</p> <p>Трећег да 
е побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И тако лагано <pb n="108" /> главном улицо 
ћан случај.{S} Ви можда знате ону стару прастару причу, како је у једној земљи власт објавила н 
га облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано.{S} Идем умора 
 зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано.{S} Идем уморан, изнемогао, док  
> <p>— Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва!</p> <p>— Нова књига: „Доживљаји једног старца без 
правдају, и чак му нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке т 
ој земљи, господине? упита ме.</p> <p>— Први пут.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац.</p 
рем од чудних утисака које ова земља на први мах учини на мене.</p> <milestone unit="subSection 
а мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат  
.</p> <p>Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књига врло интере 
иваном високом посетом.</p> <p>— Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? упита ме.</p> < 
 те, али не иде, није тактично! опет ће први.</p> <p>— Какав такт према њима ти још хоћеш?</p>  
у.{S} Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге.</p> <p>У 
мо то како је пре неколико година држао први <pb n="27" /> хотел у некој паланци и како је стра 
ли опет тактично, мудро, смишљено.{S} У први мах бисмо наредили да се по целој земљи опет донес 
а тако.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподесан, али после ће се тек видет 
емљи народно представништво је морало у првим седницама приступити решавању најхитнијих ствари. 
 а мало даље сто за секретаре клуба.{S} Прво један секретар прозове све редом, а затим се почињ 
а мало дубље и свестраније размисле.{S} Прво и прво ми, данашња <pb n="67" /> влада, хоћемо мир 
 који има велике вредности за земљу.{S} Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у нов 
p> <pb n="63" /> <p>И ако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак због ових последњих н 
ме дубоком уверењу најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда 
дубље и свестраније размисле.{S} Прво и прво ми, данашња <pb n="67" /> влада, хоћемо мирољубиву 
ма велике вредности за земљу.{S} Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу и ту 
арих и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја у прво време помислих да сам погрешио и пошао другом коме 
оварам с тим разноврсним људима.</p> <p>Прво ступих у разговор с једним отменим младим господин 
е министре у њиховим кабинетима.</p> <p>Прво одем министру иностраних односа.{S} Баш у тај мах  
лови су у скупштини текли журно.</p> <p>Прво новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад  
ања и усавршавања.{S} Као год што се од првобитне монере поступним развијањем и усавршавањем ду 
наре?</p> <p>— Шта је твоја улога? пита првог.</p> <p>— Моја је улога да интерпелишем владу што 
говори? упита. </p> <p>Јави се један из првог реда седишта и рече да је рад да се са збора позд 
е од говорника био сагласан с предлогом првог говорника, да се без икаква одлагања, јер је ства 
ра бити среће.</p> <p>Одмах се решим да првом приликом одем мудро оцу главару цркве, те да избл 
 школама као обавезни за наставу.{S} На првом месту министар подмири своје присне пријатеље и р 
 шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жу 
 кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа најотменији грађани.</ 
идео важност тога куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи министра председника, и запева 
у наручју министра председника опкружен првосвештеницима и гологлавим народом, за њима.{S} Иде  
учи говор, од кога је мало час понављао прву реченицу...</p> <p>После учења лекција долази слиш 
тале су буџетске партије биле и раније, пре мога министровања.{S} На пример за народне свечанос 
есрећна судбина моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој мило 
ву дужност.{S} Кад се искупе посланици, пре него што се почне рад, морају провести неколико дан 
ција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног распитив 
ло увређен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ шт 
 и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на ова 
 ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и операција је, Богу хвала, ис 
же.{S} Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио.{S} Приђем томе човеку и назовем му Бога.< 
везно, као и војна обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак п 
.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? упитам радознало.</p> <p>— Зашт 
свега тога сам запамтио само то како је пре неколико година држао први <pb n="27" /> хотел у не 
ој управи.{S} Не знам просто чему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али 
едвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис свима полицијским властима 
 несрећноме народу који страда.{S} Него пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликам 
бедила; а у ствари је то одређено много пре него што је и држана та скупштинска седница.) Неким 
 ручицама, тек беше свршио молитву мало пре него што мене прими.</p> <p>У његовој канцеларији с 
о поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.</p> <p>Из побочне собе одмах 
„Учтиво молим Господина Министра да што пре изволи порадити код Господина Министра Финансија за 
, па да га са својим мишљењем врати што пре Министарству Просвете на даљу употребу.“</p> <p>По  
ј коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана, 
уцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега доласка.{S} Да нисам журио да ствар овако на 
убазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p>  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у р 
амести да седнем, а он седе према мени, пребаци <pb n="23" /> ногу преко ноге, поглади се задов 
дморе, а чланови кабинета, пошто срећно пребродише све препоне и задовољни пуним народним повер 
иш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има 
 бар за три месеца.“</p> <p>На полеђини превијеног акта стоји:</p> <p>„Министарство Просвете.</ 
 нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка године, видео сам да се до 
о буџацима.{S} Овако је лакше за нас, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, 
зика.</p> <p>„Да бисмо ствар што боље и прегледније извели, то ћемо се служити овим редом:</p>  
овцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање него што тр 
е са зајмом?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Преговарају?</p> <p>— Сигурно!</p> <p>Министри све јаче 
ан или два) да је влада довела до краја преговоре са страном једном групом и да су резултати вр 
екима како је влада већ повољно свршила преговоре о зајму, у некима и једно и друго, а владини  
ше у пуну седницу, да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.</p> <p 
а је таква, да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције, јер, знате како је?!{S} Где би г.  
амо господин министар не пише ништа.{S} Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху  
а таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.{S} Свака од тих великих груп 
у одлагати! рекох учтиво, и поклоним се пред момком.</p> <p>Реч <hi>странац</hi> имала је утица 
удише рад прошле, а за тим влада изнесе пред народно представништво предлог да се у неколико за 
лима светина.</p> <p>Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом.</p 
ао син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно представништво, па нека оно донесе св 
ави да једна чиновничка депутација жели пред господина министра.</p> <p>— Зваћу их мало час, не 
ници и чекаоница препуни света што жели пред министра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Неки су елег 
 бољој будућности.</p> <p>Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша н 
 граматички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочитам једанпут, двап 
цима, не могох целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоњеном главом на сто, з 
ку и рекох му:</p> <p>— Желим да изиђем пред господина министра.</p> <p>Момак ме погледа намршт 
тадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:</p> <p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело 
а њима.{S} Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуц 
одник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас:</p> < 
иђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције.{S} Пандури около стоје и п 
драве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше лагано тешко н 
аже онај мирољубиви и тактични. </p> <p>Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле чи 
н сам посетио министра полиције.</p> <p>Пред министарством маса наоружаних момака, намрштена из 
уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бели град што га  
 напаћене отаџбине казне, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...</p> <p>Господин минис 
шћу.</p> <p>— Страдија! додаде и стукну преда мном мало назад. </p> <p>— Чудан случај, да се та 
исмен).{S} А сем тога им чиновници држе предавања о савременом рационалном обделавању земље.</p 
двратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.</p>  
 се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она 
 кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.</p> <p>Али, то су већ 
ако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих! помислих у себи, али њему ништа не рекох 
ордих зидина поносног града спирате крв предака мојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нек 
p>— Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домовина — помислим, а гласно запитам:</p 
е отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака.{S} Молитву ће за тај случај, ону која треба, о 
p> <p>— То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и с 
ју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана  
о у неколико допуним мишљење поштованог предговорника.</p> <p>Старац је ову реченицу прочитао в 
 Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима.{S} Њен се корен у народу употребљава и као л 
но мало племе, у једном дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати о том срећном племену, и  
ности и оданости.</p> <p>Збор прими тај предлог и одмах се спремише написмени поздрави, који бе 
лада изнесе пред народно представништво предлог да се у неколико закона учине измене.</p> <p>Пр 
 у неколико закона учине измене.</p> <p>Предлог се прими једногласно и усвојише предложене изме 
е, падежи свакојаки, с предлозима и без предлога.</p> <p>Посматрао сам акта.</p> <p>Један дирек 
S} Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорника, да се без икаква одлагања, ј 
Предлог се прими једногласно и усвојише предложене измене у законима, јер су закони без тих изм 
зикословне ситнице, падежи свакојаки, с предлозима и без предлога.</p> <p>Посматрао сам акта.</ 
употребом показао уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се у инте 
ђеном нашем српском обичају упутили тај предмет на мишљење општој седници касационог суда.{S} У 
у тамо амо, и читају на глас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако д 
вет искупи у седницу.{S} Између осталих предмета дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упу 
 тек се онда приступи даљем раду по том предмету.{S} Од најмањег акта силном преписком нарасте  
ари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n="100" /> само част своју 
но сврши, и отклони се најтежа препона, председник узе слишавати опозиционаре?</p> <p>— Шта је  
одољубивом скупу на тој реткој почасти, председник лупи у звоно и објави да је збор отворен.</p 
сланици играти у народној скупштини.{S} Председник клуба, као какав драматург, има дужност да т 
клуб, и ту заузме сваки своје место.{S} Председник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега дв 
 гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита председник.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу ли сви ту?  
p> <pb n="90" /> <p>— Куд је осми? пита председник.</p> <p>Нико се не јавља.</p> <p>Посланици с 
 Не знам.</p> <p>— Јесу ли сви ту? пита председник секретара.</p> <p>— Сви.</p> <p>— До ђавола, 
ик очајно.</p> <p>— Како не можеш? пита председник..</p> <p>— Нека буде други опозиционар..</p> 
и оваквим приликама ред је да се избере председник, подпредседник и секретари збора.</p> <p>Пос 
н; сад их имамо осморицу.</p> <p>Док се председник и влада објаснише с осмим опозиционаром, те  
огну.</p> <pb n="93" /> <p>— Седи! рече председник задовољан.</p> <p>— Каква је твоја улога? пи 
— Е сад устаните сви опозиционари! рече председник задовољно и отре зној с чела.</p> <p>Стоји с 
и.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече председник ономе осумњиченом. </p> <p>— Он је, он је! у 
ју да играју улоге опозиционара! нареди председник.</p> <p>Устаде њих неколико.</p> <p>Секретар 
едне земље.{S} Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао  
о је непомично, као статуа.{S} Министар председник иступи један корак још напред, и отпоче:</p> 
глави с приклоњеним главама, а министар председник узе <hi>његов</hi> куфер у наручје, с неким  
е ли дуже остати овде? пита га министар председник.</p> <p>— Докле год не свршим посао, а он ће 
о одмах потписати уговор! рече министар председник.</p> <p>— Уговор?</p> <p>— Да!</p> <p>— Угов 
 шта то значи, где су сад остали? викну председник ван себе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз владу 
адити.</p> <p>— Но, хвала Богу! узвикну председник сав знојав, заморен; сад их имамо осморицу.< 
говором владе потпуно задовољан.</p> <p>Председник пита трећег, шта је његова улога.</p> <p>— Ј 
вљам опозицију, ја сам уз владу.</p> <p>Председник се узе објашњавати с њим на дугачко и на шир 
ерење о мом одличном поштовању.“</p> <p>Председник Гл.</p> <p>Просветног Савета“</p> <p>(Потпис 
стра председника, остале чланове владе, председника општине, главара цркве, и остале великодост 
 граје изабраше тога што отвори збор за председника а оне друге сазиваче за остало зборско часн 
, јуче сам дознао од господина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тим 
е да о доласку његовом известе министра председника, остале чланове владе, председника општине, 
а. </p> <p>Док стигоше до куће министра председника, већ и вече паде.{S} Странца више унеше нег 
талим првосвештеницима опкружи министра председника, и запеваше побожне песме.</p> <p>Спровод с 
сија напред, а куфер у наручју министра председника опкружен првосвештеницима и гологлавим наро 
" /> главном улицом идући дому министра председника.{S} И куће и кафане и храмови и канцеларије 
ца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше лагано тешко натоварена кола разн 
г председника министарства, за почасног председника општине, Академије Наука, и свију могућих х 
е, разуме се, одмах изабран за почасног председника министарства, за почасног председника општи 
зи у што већем броју и честита министру председнику.</p> <p>— А ако се кроз који дан отвори изв 
 крајева Страдије, и честитати министру председнику на тако мудром и тактичном вођењу политике  
нима и потписима.{S} Ево једне:</p> <p>„Председнику министарског савета Господину...</p> <p>Гос 
ог савета Господину...</p> <p>Господине председниче,</p> <p>Ваше родољубље и велика дела у кори 
 дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и представи се као виши чиновник из министарства за спољн 
 неки други елегантно одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког министарства. 
одмах израђена и умножена слика која је представљала како се велики државник рукује и захваљује 
стављати опозицију.</p> <p>— Ја нећу да представљам опозицију, ја сам уз владу.</p> <p>Председн 
уз владу, него тек форме ради мора неко представљати опозицију.</p> <p>— Ја нећу да представљам 
мисли и брине кога ће изабрати за свога представника.{S} Некад су се тако примитивно вршили изб 
ни избори.</p> <p>Тако изабрани народни представници скупљају се у главни град Страдије да реша 
говац задовољан таквом одлуком народног представништва?</p> <p>— Разуме се да је задовољан.{S}  
 <pb n="49" /> поднела молбу да народно представништво донесе меродавну одлуку да је у браку са 
шле, а за тим влада изнесе пред народно представништво предлог да се у неколико закона учине из 
Због неповољних прилика у земљи народно представништво је морало у првим седницама приступити р 
ћу то питање изнети и пред само народно представништво, па нека оно донесе своју одлуку, која и 
.</p> <p>Све то изгледа као припрема за представу у позоришту.</p> <p>Влада сама пише дело које 
не министре, у таквом случају?</p> <p>— Предузеле би се оштрије мере, али опет тактично, мудро, 
аче размере?</p> <p>— Е онда бисмо и ми предузели оштрије кораке.</p> <p>— Шта мислите, ако сме 
није могла трпети одлагања, то су одмах предузети најнужнији кораци.{S} Сем тога што је послат  
ег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне С 
неме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузме у том јединственом случају, извини се што ме ј 
биљно мислити и договарати се шта да се предузме у тако очајном положају.{S} Већ за чиновнике ј 
о преслиша и остале опозиционаре и онда пређе на скупштинску већину.</p> <p>Ко је научио своју  
авну службу? упитам.</p> <p>Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе 
ајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем мерио од гла 
па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како  
S} Доле с њима! </p> <p>3. С гнушањем и презрењем констатујемо, да су Анути некултуран народ не 
мак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, нађе рећи:</p> <p>— Чекај! видиш колико ту љ 
<p>Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.{S} Најзад се намерих н 
ог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.</p 
 са са осталима.</p> <p>И он ме погледа презриво, па згушеним гласом пуним срџбе и гнева изгово 
>— Извините господине Министре, што вас прекидам...{S} Не разумем какав је то издатак од пет ми 
а сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздравим и изађем из његов 
да сте донели закон о...</p> <p>— Јест, прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, т 
 можда чуди овакав мој план, господине? прекиде ме министар у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! р 
оју тужну породичну историју, док ме он прекиде пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра по 
, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно своје важно 
> <p>У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и  
 грађевина.</p> <p>— А и он је историк? прекидох га питањем.</p> <p>— Надриисторик.{S} Он своји 
ље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:</p> <p>— Молим вас, господине, реците  
вниче!...</p> <p>— Живео! живео! живео! прекидоше говорника бурни и силни узвици; а кад се стиш 
 све радње затворене, а сваки саобраћај прекинут.</p> <p>— Шта је ово? упитам радознало једног  
 они после о томе извештавају министра, преко његових личних секретара.</p> <pb n="43" /> <p>—  
е? упита ме министар смешећи се хладно, преко срца.</p> <p>Ја се изразим најласкавије о земљи и 
е на снажење привреде у целом крају.{S} Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења 
иона годишње буџет ваше земље?</p> <p>— Преко осамдесет милиона.{S} А ево како је распоређен: < 
 свој посао.</p> <p>— Која је ово земља преко воде, тамо, што се види? упитам, а сав треперим о 
слове, а потребно јој било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да ос 
у неки чиновници добили велике положаје преко реда и имају по неколико великих плата и многих д 
 тако неочекиваним питањем и погледа ме преко својих наочара тупим, уморним погледом.</p> <p>—  
нистри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и људе за које су 
обрише сви издаци које ће влада учинити преко буџета и онда се скупштина распусти и посланици,  
а који је зуцкао овде, онде, како ће он преко једног свог рођака министра издејствовати да се у 
 је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи.</p> <p>— То ва 
 према мени, пребаци <pb n="23" /> ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и зап 
и последње паре у државној каси, они су прекодан <pb n="101" /> весела и ведра лица примали сил 
е неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагледа 
е? рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом, климајући главом прекорно, тужно, и с 
 успехом, заврши министар, и погледа ме прекорно.</p> <p>— Ја веома ценим историју и људе који  
 али прекорним гласом, климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с  
по соби од радости.</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!..{S} Никад боље!..{S} Ви ћете тек моћи савес 
, и заигра по соби од радости.</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!..{S} Никад боље!..{S} Ви ћете тек 
ече министар одушевљено.</p> <p>— То је прекрасно, и такво мудро уређење може се само пожелети, 
у одреди посланицима улоге — разуме се, према њиховим способностима.{S} Једнима се повере већи  
? викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио  
од не дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свему овоме природно је да се то зову слободни из 
бро је оно.{S} Није него шта мислиш?{S} Према таквим животињама треба бити груб и оштар, љути с 
освете ПН. 5860, од 2-III ове године, а према одлуци XV седнице Главног Просветног Савета, држа 
еше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од говорника био сагласан с  
 врати директору...ске гимназије, да га према нашим примедбама савесно исправи, а по том се мож 
одлуку, да се акт врати директору да га према примедбама стручњака исправи и наново пошље минис 
радије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Мирону”.</p> <p>Оваквих вести би 
ј фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци <pb n="23" /> ногу преко ноге, погл 
дликовао за ретке заслуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руковао многим државним новцем п 
ед.{S} Треба многе помоћи материјално и према томе се и уџбеници откупљују или препоручују школ 
.</p> <p>— Па зар смемо ми остати глуви према тим покољима и том зверском поступању наших сусед 
бог тако страшне неправде, која се чини према њему.</p> <p>Затим сам разговарао са једним богат 
хвали на искреним осећањима, која гајим према његовом верном коњу, и одмах нареди да се донесе  
јзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то пит 
иву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди: а што они тако зв 
ично! опет ће први.</p> <p>— Какав такт према њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо 
— Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!”</p> <p>Више њихових глава лебди у обла 
нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори 
ељуди: а што они тако зверски поступају према нама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом 
а.</p> <p>2.{S} Особине језика у и њему према особинама старог страдиског језика у старим повељ 
ртије и глава му клону на груди.</p> <p>Према њему на другој клупи седи једно ђаче; у руци му з 
 да је стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт в 
: „На јунаку рана седамнаест“).</p> <p>„Према овоме налазимо да реч „дозволити“ није наша и да  
стручњацима:</p> <p>„Господине.</p> <p>„Према акту Господина Министра Просвете ПН. 5860, од 2-I 
адости, и клечећи на коленима захваљује премилостивом Творцу, који милошћу својом отклони велик 
> <p>— Па зар се за ово кажњава? упитам пренеражен од чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то је већ к 
>— Неизмерна штета! - узвикнем и ја као пренеражен том страхотом која би постигла целу земљу зб 
 носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност 
> <p>Сад тек настаде и усмено и писмено препирање; запиткивање, очекивање, сувишна нервозна рад 
, резолуција радника, трговаца, лекара, преписача.{S} Једним словом нико није изостао.{S} Све с 
гајник, подблагајник, писар, три четири преписача, и неколико служитеља.{S} Сви су од управника 
 стручно, расправљају све ствари и води преписка пола године <pb n="82" /> док се у акту не исп 
ом предмету.{S} Од најмањег акта силном преписком нарасте тако велики акт да га човек може једв 
еф одељења са великим бројем чиновника) преписку са целим крајем.{S} Сваки шеф одељења у минист 
S} Сваки шеф одељења у министарству има преписку са поједним економом покрајинским, а они после 
са. <hi>Он</hi> изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места  
ржати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију 
е то срећно сврши, и отклони се најтежа препона, председник узе слишавати опозиционаре?</p> <p> 
и кабинета, пошто срећно пребродише све препоне и задовољни пуним народним поверењем, приредише 
олицијским властима у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог случаја долази у што ве 
 према томе се и уџбеници откупљују или препоручују школама као обавезни за наставу.{S} На прво 
о краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препричам и другима.{S} Да не бисте сматрали, да вас ов 
p>— Кад сам изашао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а грај 
зостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне новине: резолуција професора поводом немилих до 
у Мирону”.</p> <p>Оваквих вести биле су препуне новине.{S} Свуда су се по земљи спремали лекару 
авној земљи.</p> <p>Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министра.</p> <p>Кога све т 
 n="96" /> нову владу.{S} Многи листови препуњени депешама и изјавама оданих грађана.{S} Све су 
м задовољан.</p> <p>— Седи.</p> <p>Тако преслиша и остале опозиционаре и онда пређе на скупштин 
 знају један за другог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, што је  
<p>Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> <milestone u 
вана вире бар по две, три главе.</p> <p>Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе за 
да та госпоја има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p> <p>— То  
ких и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше зем 
 на понос земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочитам једанпут, двапут, никако д 
 и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Само за последњих десет година до 
:</p> <p>— Господо, посланици, приликом претреса овог важног законског пројекта побуђен сам и ј 
узети један с другим у своје разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а за тим ми главом д 
и на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с оним пандур 
де за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и отр 
ди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било, у свако 
з свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.</p> <p>— Тако је; али то је мора 
ацише рђавим и непатриотским радом Ваши претходници.</p> <p>Кроз сузе радости кличемо:{S} Живел 
мен.</p> <p>— Мислите ли да војска нема прече дужности, господине? рече ми господин министар ти 
људи гину; али мени је главно да свршим прече ствари, корисније за земљу, него што би била тако 
х ствари, јер има доста ствари, које су прече од Страдије.</p> <p>Забринули се и дошли на мисао 
ише.{S} Није лако још и за вазда других пречих ствари, јер има доста ствари, које су прече од С 
лазе до истог закључка.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у а 
Р.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из „Српског Књижевног Гласника“</p> </div>  
Него пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се избере председник, п 
 прекорно, тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.< 
им новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање него шт 
ци морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ствар 
да тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика, да уз остала средства, 
а би једногласно примљена у начелу, али при бурној дебати у појединостима би још усвојено да се 
> <p>— Заиста је ваш положај врло тежак при тако огромном раду.{S} Без сумње сте размишљали о к 
њити од чуда, али да он не би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам речима:</p>  
 Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудних утисака које ова земља на први мах у 
Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је јо 
 по Богу, човече?!... изговори пошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна  
p> <p>Најпре, као увода ради, почели су приватан разговор. (У весељу заборавих рећи да се куфер 
На све стране по и улицама и механама и приватним становима разлеже се весела песма.{S} Већ са  
з државних каса, где је депонован новац приватних лица да на тај начин помогну отаџбини, која ц 
зва ме лично унутра.</p> <p>Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе пр 
<p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{ 
нише с осмим опозиционаром, те га једва приволеше, она седморица седоше:</p> <p>— Е сад устанит 
с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа неку богату  
ће управљени на то да се ојача култура, привреда и благостање миле отаџбине.</p> <p>Разуме се,  
.</p> <p>— О, не!{S} Какву привреду!{S} Привреда је усавршена добрим законима.{S} О томе више н 
но у теоријском изучавању <pb n="44" /> привреде стоструко надокнадити.{S} Треба, господине мој 
о, сточарство, пчеларство и друге гране привреде.</p> <p>— Сељаци сигурно радо читају?</p> <p>— 
да се што већи буџет одобри за подизање привреде и индустрије у земљи.</p> <p>— Колики је буџет 
на земља, верујте, не троши на подизање привреде колико наша земља.</p> <p>— Тако и треба, реко 
ли своју дужност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.{S} Преко њега врши министарство 
 милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један милион на заснивање библиотека, и један 
ојих је најстарији управник економије и привреде села тога и тога.{S} Затим у сваком среском ме 
земаљске.</p> <pb n="40" /> <p>Министар привреде, постарији, омален, журав човечић, просед, са  
ра) решим се да одем господину министру привреде земаљске.</p> <pb n="40" /> <p>Министар привре 
боде, држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпана 
 министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! рекох. </p> <p>— То су закони, упр 
ите, ја сам сада издао распис да се сем привредних књига набављају и уџбеници за грчки и латинс 
у својој струци, тако да свако село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих је најст 
уно одобравам ваше генијалне погледе на привреду, рекох одушевљено.</p> <p>— И тако сам таман л 
и се и дошли на мисао да треба оснажити привреду; те због тога решише да земљу задуже повећим д 
>— Неки начин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи.</p> <p>— О, не!{S} Какву привреду!{S} 
вреду у земљи.</p> <p>— О, не!{S} Какву привреду!{S} Привреда је усавршена добрим законима.{S}  
 обично оваке:</p> <p>„До данас сам био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, долас 
лним орденима (а све не носе у редовним придикама, већ по неколико само).{S} Маса се расклопи н 
 подручном ми министарству да се строго придржавају тога расписа министра просвете.</p> <p>— Не 
ропињање, зверање, свађа; сваки хоће да приђе ближе.</p> <p>Заиста приметим једног странца, кој 
сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мени, одмах журно ступа у разговор, да га н 
ли да он не би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам речима:</p> <p>— Извините ш 
ад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му:</p> <p>— Желим да изиђем пред  
амиду и на њој урезана златна слова.{S} Приђем радознало ближе, мислећи да ћу још ту <pb n="8"  
ли седе, уче нешто из неких хартија.{S} Приђем ближе једном старцу у народном <pb n="88" /> оде 
ким осећањем, нисам га пре приметио.{S} Приђем томе човеку и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погл 
роспава!</p> <p>Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је могуће, јавите г 
бројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:</p> <p>—  
 љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измако 
е за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст њ 
ецијалитет.{S} Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада, ванредно добра ствар...</p>  
метали неколицини министарских рођака и пријатеља да заузму неке више положаје у државној служб 
 дефицита што се нађе у касама начелних пријатеља, или на диспозициони фонд, одакле се награђуј 
ме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племениту молбу, и огла 
вом месту министар подмири своје присне пријатеље и рођаке.{S} Таман се прими један уџбеник и у 
е за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи 
ичном вођењу политике са том суседном и пријатељском земљом! рече министар одушевљено.</p> <p>— 
еком стручњачком важношћу.</p> <p>У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђ 
ад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору!</p> <p>— Долазе послом? упитах.</p 
масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују:</p> <p>— Чујте људи: човек од шесет година б 
тири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут, а сем тога метуше још дваестак разн 
ше на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље.{S} То исто уради и маса. <hi>Он 
е остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним главама, а министар председник узе <hi>њего 
њу за спас земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну и витеш 
министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!</p> <p>Публика се р 
и није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са стране.</p> <p>— 
 невоља научила због рђавих финансиских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту прил 
у нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатрио 
штинску седницу.</p> <p>Због неповољних прилика у земљи народно представништво је морало у први 
га, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се избере председник, подпредседник 
нашем листу“.</p> <p>Друге су новине од прилике то исто саопштавале са оваким додатком:</p> <p> 
а би се тиме поправиле рђаве финансиске прилике у земљи.{S} Како та ствар, као врло важна и зна 
неповољним условима, кад су финансијске прилике у земљи и иначе тешке.</p> <p>— Шта ће влада од 
ам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи по свему, врло добро,  
 реченицу:</p> <p>— Господо, посланици, приликом претреса овог важног законског пројекта побуђе 
рат.</p> <p>„Примите, Господине, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању.“</p> <p>Пред 
и среће.</p> <p>Одмах се решим да првом приликом одем мудро оцу главару цркве, те да изближе по 
волео љубазно и свесрдно примити, а том приликом је и шеф у име свију чиновника свога надлештва 
намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једног патриотског листа (а већ у то 
 протумачити.</p> <p>После тога смо још прилично говорили о разним стварима, а између осталога  
емљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње само да бисмо народу помогли и ол 
 том из министарства (уз њега реферат у прилогу под %) врати директору да га исправи по напомен 
 има бар тридесет споредних).</p> <p>„У прилогу % шаље се Савету акт директора...ске гимназије  
је што није упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељи пет динара.</p> <p>Ко би с 
општенародном збору решио да се богатим прилозима купе велика имања и подигну многе палате, на  
инистра издејствовати да се у тај завод примају потпуно здрава деца.</p> <p>Тај завод, управо ч 
о, они су и иначе навикнути да плате не примају по неколико месеци: пензионари су стари људи, д 
ља.{S} Сви су од управника до служитеља примали ревносно <pb n="85" /> плате и с нестрпљењем оч 
одан <pb n="101" /> весела и ведра лица примали силне депутације из народа и држали дирљиве гов 
био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и 
ерујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} 
имао ни једну државну службу, нити икад примао плату.{S} Заиста јединствен случај у свету.{S} К 
га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана, а довече  
лас:</p> <p>— Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспа 
, да се акт врати директору да га према примедбама стручњака исправи и наново пошље министарств 
тору...ске гимназије, да га према нашим примедбама савесно исправи, а по том се може по истом а 
— велика и значајна утицаја.{S} Ето, на пример, <pb n="52" /> од кад је установљена штедња, мој 
рао сам акта.</p> <p>Један директор, на пример, пише: „Господину Министру Просвете. „Наставници 
 и раније, пре мога министровања.{S} На пример за народне свечаности пет милиона, за поверљиве  
а наше унутрашње политике ствари.{S} На пример, ако је која општина у рукама опозиционара, онда 
као и по интересе земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра председни 
}4. Ђ.{S} Д. 18, 5, књ.{S} III.{S} Види пример: „На јунаку рана седамнаест“).</p> <p>„Према ово 
сило правилно васпитање омладине.{S} На примеру главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике 
речи проговорити.{S} Министар то као да примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Т 
 <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то  
е и њеног мужа.</p> <p>— То не разумем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем. </p> <p 
ло даље у лево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезан 
е важно, достојанствено.</p> <p>— Лепо, приметим, али ако то буде каква неповољна ствар по наро 
ам је онда најважнија партија у буџету, приметим. </p> <p>— Тако је, али је само било мучно доћ 
 <p>— То је онда ужасна администрација? приметим.</p> <p>— Врло велика.{S} Наше министарство им 
ине, чиме сам могао учинити толико зла? приметим у страху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно ш 
ња.{S} Чујем да их много имате у земљи? приметим учтиво.</p> <p>— Има, хвала Богу, има их доста 
ли о каквом важном финансијском питању? приметим. </p> <p>— Држим да ће вас на сваки начин зани 
ваки хоће да приђе ближе.</p> <p>Заиста приметим једног странца, који је молио и запомагао да г 
распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затво 
S} Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио.{S} Приђем томе човеку и назовем му Бога.</p>  
тедох запањити од чуда, али да он не би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам ре 
 <p>Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књига врло интересантн 
у министри симпатични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек.{S}  
годишње.</p> <p>— То сте добро учинили! приметих.</p> <p>— Морамо се, господине, већ једаред по 
није шта необично на мени, али ништа не приметих.{S} Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме 
борова.</p> <p>На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир као оно кад човек осети задовољ 
у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он 
е свршио молитву мало пре него што мене прими.</p> <p>У његовој канцеларији се осећаше мирис из 
чита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе читати:</p> <p>„Ч 
 закона учине измене.</p> <p>Предлог се прими једногласно и усвојише предложене измене у закони 
 присне пријатеље и рођаке.{S} Таман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан 
 отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу овојом натапао да  
њихове верности и оданости.</p> <p>Збор прими тај предлог и одмах се спремише написмени поздрав 
 канцеларију. </p> <p>Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога 
ве гимназије већ шест месеца нису плату примили и у такву су материјалну невољу доведени да ни  
агостању народном.{S} Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не и 
а кад одох да га посетим, <pb n="45" /> примио ме је одмах, и ако је, како он каже, био у велик 
с у име господина министра умолим да се примите тога високог и патриотског положаја...{S} Ви ст 
днесете Савету исцрпан реферат.</p> <p>„Примите, Господине, и овом приликом уверење о мом одлич 
згледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца.“</p> <p>Свет се мало распитив 
нистар их је изволео љубазно и свесрдно примити, а том приликом је и шеф у име свију чиновника  
свога представника.{S} Некад су се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивилизова 
.“</p> <p>Ова резолуција би једногласно примљена у начелу, али при бурној дебати у појединостим 
странца и закључе да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и 
ривице за велеиздају петорици људи који припадају опозицији.</p> <p>Ја сам га тешио због тако с 
ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам  
“; а моја ћерка је до сада написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како ваља 
 то је већ објављено народу и цео народ припрема весеља и очекује сваког часа важан догађај.</p 
 своју улогу.</p> <p>Све то изгледа као припрема за представу у позоришту.</p> <p>Влада сама пи 
, која се зове клуб.{S} Ту се посланици припремају и вежбају, како ће што боље одиграти своју у 
 За кратко време све је то урађено, све припремљено, само се очекиваше Месија.{S} Чак је народ  
не рад, морају провести неколико дана у припремној школи, која се зове клуб.{S} Ту се посланици 
 на споредне ствари.{S} Имате право.{S} Приредили смо крупно изненађење, које мора имати велики 
...{S} Ево показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с нестрпљењем очекива 
е и задовољни пуним народним поверењем, приредише свечану другарску вечеру, да се уз чашу вина  
ћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и 
 многим местима чуо сам разговор овакве природе:</p> <p>— Није требало ипак да буде онако оштро 
ва одлагања, јер је ствар и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на збору оштра резолуција, ко 
<p>(Потпис).</p> <p>Како је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а Главни се Прос 
и скупштина је уважила молбу такве исте природе.{S} Она је опет молила да је скупштина огласи з 
је мишљење:</p> <pb n="79" /> <p>„Све у природи подлежно је закону поступног развијања и усаврш 
брине, и не мисли.{S} Према свему овоме природно је да се то зову слободни избори.</p> <p>Тако  
етко дешава, и то онда кад се подражава природности те се, као по свршеном гласању, броје гласо 
чима свог осмог друга, док се тек један присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овде добио ул 
.{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита  
} На првом месту министар подмири своје присне пријатеље и рођаке.{S} Таман се прими један уџбе 
е и људе за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на  
онесе министру други уџбеник неки његов приснији, и разуме се треба и њему учинити.{S} Одмах ис 
цу, где стаје једна страна лађа.</p> <p>Приспе лађа и почеше излазити путници.{S} Ја се нешто з 
 о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала св 
, и пошто свакоме обећаваше по што шта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге 
ажна, то је што наша данашња влада нема присталица у народу, те нам војска поглавито треба за н 
 диспозициони фонд, одакле се награђују присталице владине политике; друго, тај закон који изгл 
.{S} Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, <pb n="22" /> бар са неколико ордена; те так 
усрет.</p> <p>Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земљ 
 бити игранка у првом хотелу, где имају приступа најотменији грађани.</p> <p>Сад се ја тек хтед 
ајмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по том предмету.{S} Од најмањег акт 
дставништво је морало у првим седницама приступити решавању најхитнијих ствари.{S} Влада је так 
југу земље употребити војску да оружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутс 
ша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчу 
а.{S} Једва човек говори, стење управо, притиснут и згњечен радозналом светином.</p> <p>Полицај 
не могући објаснити ово чудо сам, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је н 
ују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши на попуњавање дефицита што се нађе  
 тачно?{S} Тек на сваки начин има доста прихода, доста без сумње! рече министар и с убеђењем и  
 да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> <p>— На ком језику највише читате? упитам. 
аћати?</p> <pb n="54" /> <p>А колики су приходи у земљи, господине министре, то је, држим, важн 
м кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једном страном лис 
у тој земљи о којој говори та занимљива прича?</p> <p>— Ништа! рече министар.</p> <p>— Баш ништ 
ица.“</p> <p>— Мора бити нека врло лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се износи како пропад 
највећу истину.</p> <p>Ево како он даље прича. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре чита 
равнодушно, и изгледаше као да без воље прича ту причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Ко то зна! </ 
 штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се прича.</p> <p>— То ће имати необично добра утицаја на н 
апрасит човек и воли да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дана, потукао са поглаваром ц 
стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти 
(тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његов 
ме.</p> <p>Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду, где су наши пролили силн 
ми равнодушно.</p> <p>У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чит 
м дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати о том срећном племену, и ако унапред знам да ми 
!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он преки 
есантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце припекло да мозак п 
, говори!</p> <p>Узех му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто 
планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да  
а и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на 
арао са једним богатим трговцем који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам з 
ва девет година он умре.{S} Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карак 
ешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.</p> <p>Али, тражећи домовину моју наиђем на ин 
и имена славних јунака о којима ми отац причаше.{S} Кад тамо — какво изненађење!{S} На мермеру  
али смо сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, односно путних бележака овако почиње:</p> <pb n= 
народни родољуб.“</p> <p>Писац те чудне приче, путних бележака (шта ли му је тај састав строго  
истра.</p> <p>— Зваћу их мало час, нека причекају, рече момку; а за тим се обрати мени:</p> <p> 
p>У једној старој књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког  
...{S} Нисте никад зар слушали ту стару причу?</p> <pb n="74" /> <p>— Нисам, али је врло занимљ 
ј.{S} Ви можда знате ону стару прастару причу, како је у једној земљи власт објавила незадовољн 
о, и изгледаше као да без воље прича ту причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Ко то зна! </p> <p>— П 
кција долази слишавање, а затим се држе пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и ту заузме сваки 
и.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору!</p> <p>— Долазе послом? 
нда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању <pb n="44" /> привреде 
="2" /> <p>„Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.{S} Видео сам много 
отменијих грађана, а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и за  
а часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита (или му читају ако није  
ници, пре него што се почне рад, морају провести неколико дана у припремној школи, која се зове 
p>Дан летњи.{S} Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу: нешто 
74 године, а скупштина његов дан рођења прогласи да је у години..{S}69.</p> <p>— Чудновато!{S}  
и очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда, нареди мл 
 важност и добре стране оваквог закона, проговорим неколико речи, и да управо у неколико допуни 
>Запрепаштен од чуда нисам умео ни речи проговорити.{S} Министар то као да примети, те ће рећи: 
, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког другог дана.</p> <p>Н 
отела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру се у сав глас:</p> <p 
свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S} Најзад дође и до боја,  
 југу наше миле земље.</p> <p>— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? упитам.< 
д! рекох одушевљен.</p> <p>— Разуме се, продужи господин министар; — велика и значајна утицаја. 
зулуме.</p> <p>— Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице,  
аве по вазда.</p> <p>После малог ћутања продужи министар:</p> <p>— После тога, ја сам удесио да 
атвора!</p> <p>Министар поћута мало, па продужи:</p> <p>— О овоме треба да размислите, господин 
/p> <p>Министар се задовољно осмену, па продужи.</p> <p>— Разгранао сам чиновништво у својој ст 
 ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.</p> <p>— Која је ово земља преко во 
 кад се стиша родољубива маса, говорник продужи:</p> <p>— Народ мога краја лије топле сузе радо 
 рада, како бих од те зараде могао даље продужити пут и тражити своју домовину.</p> <p>Нисам по 
> <p>Како је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а Главни се Просветни Савет иск 
ш са том истом красном особином.</p> <p>Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град, да с 
ора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни мук Хоријев.“</p> <p>Сви листови га по 
секретаре клуба.{S} Прво један секретар прозове све редом, а затим се почиње озбиљан рад.</p> < 
ници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан п 
м.{S} На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.{S} Ограде ок 
лучаја о коме беше речи, тог истог дана произвести још осамдесет генерала.</p> <p>— А колико их 
приликом претреса овог важног законског пројекта побуђен сам и ја, да после лепог говора поштов 
е окретати око себе, па чак и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека се јави, који је!</p> <p>Нико  
око поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми та проклета температура, верујте, задаје много бриге; а те 
иње, које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града: а у вис 
м притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску.{S} Сви наши официри и мисле да би  
чао о једном чувеном граду, где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми  
личем: живео!</p> <p>— Живео!{S} Живео! проломи се ваздух од усклика из хиљадама грла.</p> <p>З 
е седи државник, а громогласно „Живео!“ проломи ваздухом и одјекну целим градом.{S} На свима ок 
степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: просто да се смрзне човек.</p> <p>— Ево, госпо 
{S} Овде је хладно, као да од некуд има промаје.{S} Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби 
веде, онда ће неколико чета са заставом промарширати победоносно <pb n="66" /> кроз улице, уз г 
авља министар полиције.{S} Чим се влада промени, одмах се расписују нови избори, а то значи бар 
жњиву слику.</p> <p>Сутра дан сам морао променити хотел.{S} Кад сам улицом ишао, морао сам ићи  
 Срамота!</p> <p>Ја се застидех и једва промуцам:</p> <p>— Извините, нисам имао намеру да вас в 
 сам задовољан!{S} Шта мислите, шта сам пронашао?</p> <p>— Неки начин којим ћете моћи усавршити 
е говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотел 
у видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва, да већ по 
 искусан човек, а дужност вам је лака — пропагација наше народне идеје у крајевима где живи наш 
p> <p>— Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог  
 нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као д 
узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!“</p> <p>— Ха, ха, х 
 жубори маса и настаде гурање, тискање, пропињање, зверање, свађа; сваки хоће да приђе ближе.</ 
 употребљавати поједине облике противно прописаним и утврђеним правилима, које прописује нарочи 
 прописаним и утврђеним правилима, које прописује нарочити одбор граматичара“, почели чак и реч 
 дефицит.</p> <p>— А просвета?</p> <p>— Просвета?{S} Е она већ, разуме се, долази у непредвиђен 
и у редовни годишњи дефицит.</p> <p>— А просвета?</p> <p>— Просвета?{S} Е она већ, разуме се, д 
.</p> <p>„Према акту Господина Министра Просвете ПН. 5860, од 2-III ове године, а према одлуци  
трого придржавају тога расписа министра просвете.</p> <p>— Нека важна ствар, ако смем питати?</ 
 знате, био кочијаш код бившег министра просвете...{S} Даровит кочијаш!“ одговорио је пандур).  
коле, те је дужност његову као министра просвете вршила његова жена, а она је, као што сви знај 
?</p> <p>— Јест, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, али то улази у ред 
ијеног акта стоји:</p> <p>„Министарство Просвете.</p> <p>П.Н.{S} 5860.</p> <p>1-П-891. </p> <p> 
ла.{S} Ето видите, данас ми је министар просвете <pb n="31" /> послао један свој распис, да га  
жност министра војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је  
правом министра правде, јер је министар просвете изјавио како неће да има посла „с којекаквим г 
јим мишљењем врати што пре Министарству Просвете на даљу употребу.“</p> <p>По наредби Министра< 
 unit="subSection" /> <p>У Министарству Просвете све сам овејани научник.{S} Ту се тек ради тем 
>И ако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак због ових последњих немилих догађаја заж 
р, на пример, пише: „Господину Министру Просвете. „Наставници ове гимназије већ шест месеца нис 
оше на ред многа друга питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно васпитање омла 
и из фонда за пензије удовица чиновника просветне струке, или из буџета одређеног на плате посл 
 не прође ни петнаест дана, а Главни се Просветни Савет искупи у седницу.{S} Између осталих пре 
ом Просветном Савету.</p> <p>(Један тај Просветни Савет је свега и био, а мислио би човек има б 
дине, а према одлуци XV седнице Главног Просветног Савета, држане 17-III исте године СБр.{S} 2. 
оштовању.“</p> <p>Председник Гл.</p> <p>Просветног Савета“</p> <p>(Потпис).</p> <p>Такве садржи 
/p> <p>Нема човека који је са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а се 
ам пандура. „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу“ одговори он озбиљно и хлад 
енту.</p> <p>После два месеца тек стиже Просветном Савету исцрпан реферат о директорову акту на 
в рукопис: „2-III-891. </p> <p>„Главном Просветном Савету.</p> <p>(Један тај Просветни Савет је 
} Реферат овако почиње:</p> <p>„Главном Просветном Савету:</p> <p>„Размотрили смо и проучили ак 
аки који год постане министар):</p> <p>„Просветном Савету на мишљење.“</p> <p>Испод тога стоји  
тало мање важно у буџету.</p> <p>— А на просвету, војску, и остало чиновништво?</p> <p>— Јест,  
 љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као просвећени да будемо узвишенији од њих; а после тога, т 
ултуран народ недостојан и пажње својих просвећених суседа.“</p> <p>Ова резолуција би једноглас 
реде, постарији, омален, журав човечић, просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазније него  
нити. </p> <p>Г. Шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан са подваљком испод округле б 
икога, јер је прилегао на диван да мало проспава!</p> <p>Публика се разиђе, а ја приђем момку с 
S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало проспавам...{S} Шта би друго?...{S} Немам посла, па од  
ободе у мојој милој постојбини.{S} Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, 
азуме се!</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Проста ствар...{S} Народ је бар неколико месеци живео у 
 </p> <p>— Како не разумете?...{S} Врло проста ствар.{S} Тај богати трговац, муж те госпође о к 
тиви Бог да рајско насеље!{S} Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била земља Стр 
итам учтиво и радознало.</p> <p>— Ништа простије: пошљем други поверљив распис у коме ћу опет т 
итања:{S} Докле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.“</p> <pb n="46" /> <p>—  
урезане речи:</p> <p>„Довде се на север простире земља славног и срећног народа, коме је велики 
а ето сад опет хладно; па нека промаја: просто да се смрзне човек.</p> <p>— Ево, господине мини 
?...{S} Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим сте односима с 
остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стиж 
на мудрој и паметној управи.{S} Не знам просто чему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло б 
вар.</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Врло просто и јасно! рече равнодушно.</p> <p>— Чудновато.</p 
.</p> <p>Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом.</p> <p>— Где с 
е и полицијске струке.</p> <p>Зађосмо у пространу салу једног хотела у којој већ беху спремљена 
орија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва, да већ после једног 
— То је истина! рекох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.</p> <p>Посл 
ко сам и како се зовем.</p> <p>Министар протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, 
 се странац, после тако глупог уговора, протера из Страдије тајно, а после три дана да владини  
низ оштрих, на чак и заједљивих чланака против Анута.{S} Али не дај Боже да већ по несрећи и до 
 изговоре само по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад 
могли гледати.{S} Министар, да би своме противнику што више пакостио, нареди да се чак ни у зоо 
свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у опасност свој положај и да 
еченици и употребљавати поједине облике противно прописаним и утврђеним правилима, које пропису 
ажи за сваког грађанина ове земље.{S} У противном случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ др 
је господин министар имаше на себи ипак противноме увераваше.</p> <p>— Извините, господине, реч 
гнем до обале.{S} Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.</p> <p>С 
и мудри државник, који ће самом владару протумачити изразе њихове верности и оданости.</p> <p>З 
што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.</p> <p>После тога смо још прилично говорил 
ој шашавости измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је у 
ди што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадише око тог 
ари могу само замислити и у злој намери протурати скучени, бедни и излапели мозгови сарадника о 
ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погледа презр 
 ја тебе још једном, како си тако могао проћи улицом, и изазвати нереде и то још на ненадлежном 
м тога што је послат министар правде да проучава уређење таквих школа са врло великим додатком  
 на одсуству и отишао у иностранство да проучава школе за глувонему децу, јер се влада носила о 
г, има дужност да то <pb n="87" /> дело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима улоге — 
акт директора...ске гимназије да у њему проучи граматичке облике, синтактичке и стилистичке осо 
ветном Савету:</p> <p>„Размотрили смо и проучили акт директора...ске гимназије и имамо част под 
е СБр.{S} 2., част ми је умолити Вас да проучите акт директора...ске гимназије у погледу грамат 
 у помоћ.{S} Препуне новине: резолуција професора поводом немилих догађаја на југу Страдије, ре 
рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста нека зе 
ној Страдији та стара, глупа и дангубна процедура упроштена.{S} Министар полиције узео је на се 
мет, али без успеха, погреши.{S} Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори.{S} 
="60" /> и замоли збор за дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> < 
 лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:</p> <p>„Још две три речи поводом питања 
 се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу.{S} Опет затим покуша да ј 
е резолуцију у поменутом смислу и да је прочитају збору ради одобрења.</p> <p>У исти мах јави с 
 баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препр 
рода, к пред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуд 
овине, а већ разних подлистака и романа прочитао је више од двадесет.{S} Њега смо послали да ст 
lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је опши 
 ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препричам и другима.{S} Да не бисте см 
оворника.</p> <p>Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда оставио хартије на  
лиже, мислећи да ћу још ту <pb n="8" /> прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше 
с свима командама.{S} Ево баш ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како су у последње време учестали уп 
ени, али ништа не приметих.{S} Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није узимао на  
 n="13" /> <p>Онај што је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му реферисао шта се све до 
 рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и мла 
 поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа: издајничком, гадном, штетном, 
ом новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље и како је садашњи ка 
м чланке у којима се најоштрије осуђује прошла владавина, а у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам  
и изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а за тим влада изнесе пред народно представништ 
пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.</ 
</p> <p>— Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи осудити свој рад!</ 
чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије о 
земљу, већ што дуже одржати кабинет.{S} Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек две три не 
да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, кога се гнушају сви поштени људ 
ј добри отац. </p> <pb n="4" /> <p>Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом 
ке:</p> <p>„До данас сам био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог к 
 <p>— Који наш рад?</p> <p>— Рад ваш са прошлом владом.</p> <p>— Осудићемо прошлу владу!</p> <p 
таџбине.{S} Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на смрти остави ми аманет: „Си 
трговцем који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само то како је 
вена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу, помислим, али ме рибар чудним одговорима на  
исти посланици кад сте до јуче помагали прошлу владу?</p> <p>— Не мења ствар.</p> <p>— Не разум 
ш са прошлом владом.</p> <p>— Осудићемо прошлу владу!</p> <p>— Знам, али како ћете то ви исти п 
потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку табак хартије.</p> <p>Узех читати:</p>  
легао на диван да мало проспава!</p> <p>Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима:</p> <p>— 
.</p> <p>Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му:</p> <p>— Желим да из 
снафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни мук Хоријев 
ачи.{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од гово 
.</p> <p>И мене одушеви тај бујни народ пун грађанске свести и самопрегоревања за општу ствар,  
ци све јачи и јачи.{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима.{S} С 
ки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од говорника био с 
кама, а морала није било, у свакој кући пун таван логика, ал’ памети није било, на сваком корак 
ом врло важном питању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права  
лна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глу 
ећно пребродише све препоне и задовољни пуним народним поверењем, приредише свечану другарску в 
ме погледа презриво, па згушеним гласом пуним срџбе и гнева изговори:</p> <p>— Срамота!</p> <p> 
асоносном зајму, новине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога питања.{S} Настад 
себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента, и каквих н 
урно.</p> <p>Прво новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а за тим влада изне 
ило да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и  
</p> <p>— Знам, али како ће влада имати пуно поверење ове скупштине?</p> <p>— Изгласаћемо! </p> 
дем у градски парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и младића из виших.{S}  
ве.{S} Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала, света, па чак и на свакој баџи од таван 
е да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске груне г. Хорије, те ће ту потпи 
, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само  
 срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем заврше преговоре о зајму и  
транца, који је молио и запомагао да га пусте, јер има журна посла.{S} Једва човек говори, стењ 
у није чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После  
Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе б 
ећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше д 
тписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан 
стру, а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и одјур 
мљи, господине? упита ме.</p> <p>— Први пут.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац.</p> <p> 
м.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма гд 
м високом посетом.</p> <p>— Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? упита ме.</p> <p>— П 
 Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге.</p> <p>Устао  
о бих од те зараде могао даље продужити пут и тражити своју домовину.</p> <p>Нисам пошао ни нек 
т дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиц 
рад, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада, како бих од те зараде мо 
кује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути уз јек труба и лупу добоша:  
 <pb n="34" /> од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те 
{S} Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори.{S} Старац очајно уздахну, одгур 
 сте на сваки начин бивали већ неколико пута до сада министар?</p> <p>— Нисам никада.</p> <p>—  
к оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.</p> <p>Али, тражећи домовину моју на 
 тог његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“</p> <p>Сад се тако изређа десетак говорн 
 је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда оставио хартије на страну, диже главу, заж 
ет једини у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике народне идеале, то изјављујем 
г зла и беде, па ће народ повести бољим путем, срећнијој будућности.{S} И заиста раздражени и н 
ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано.{S} Идем 
p> <p>Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом:</p> <p>— Где странац н 
b n="26" /> <p>— Не.{S} Ја сам странац, путник.{S} Рад сам да говорим с министром. </p> <p>— За 
</p> <pb n="28" /> <p>— Ја сам странац, путник, и не могу одлагати! рекох учтиво, и поклоним се 
 родољуб.“</p> <p>Писац те чудне приче, путних бележака (шта ли му је тај састав строго узев по 
.{S} Еле, писац те чудне приче, односно путних бележака овако почиње:</p> <pb n="2" /> <p>„Педе 
а.</p> <p>Приспе лађа и почеше излазити путници.{S} Ја се нешто заговорио с једним познаником,  
доста новаца за скупштинске седнице, за путовања <pb n="102" /> министарска у стране земље, то  
т година свога живота провео сам само у путовању по свету.{S} Видео сам много градова, много се 
вну домовину.</p> <p>Педесет година сам путовао по туђину, по широком свету, али не наиђох нигд 
ом граду.{S} Свира музика, звоне звона, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.</p> <p>Тр 
евају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И тако лагано <pb n="108" /> главно 
ма за ратарство, шумарство, сточарство, пчеларство и друге гране привреде.</p> <p>— Сељаци сигу 
с је то јединствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак добар или рђав, ув 
мем!</p> <p>— Врло просто и јасно! рече равнодушно.</p> <p>— Чудновато.</p> <p>— Ништа није чуд 
} Морало би се опет живети! одговори ми равнодушно.</p> <p>У даљем разговору причао ми је како  
? </p> <p>— Ваљда никако! рече министар равнодушно, и изгледаше као да без воље прича ту причу. 
е, одговори онај с неком досадом и зену равнодушно.</p> <pb n="7" /> <p>— Дакле свиње и будалаш 
 <p>— Не.{S} Ја сам странац, путник.{S} Рад сам да говорим с министром. </p> <p>— Зато ви тако  
b n="99" /> <p>— Који наш рад?</p> <p>— Рад ваш са прошлом владом.</p> <p>— Осудићемо прошлу вл 
едан из првог реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри државн 
искупе посланици, пре него што се почне рад, морају провести неколико дана у припремној школи,  
влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а за тим влада изнесе пред народно представ 
ави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланик 
ави и наново пошље министарству на даљи рад.{S} Господи референтима се одређује по 250 динара о 
вет учтиво спроведе Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министарства (уз њега ре 
мо! </p> <p>— Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи осудити свој ра 
аде, па и ваш.{S} То значи осудити свој рад!</p> <pb n="99" /> <p>— Који наш рад?</p> <p>— Рад  
ве све редом, а затим се почиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека устану сви који имају да играју улог 
ој рад!</p> <pb n="99" /> <p>— Који наш рад?</p> <p>— Рад ваш са прошлом владом.</p> <p>— Осуди 
ински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати.{S} Свак 
 великим подвизима.{S} Код тако сложног рада мора бити среће.</p> <p>Одмах се решим да првом пр 
дморим од дуга пута и да потом потражим рада, како бих од те зараде могао даље продужити пут и  
 обделавању земље.</p> <p>— Па кад онда раде у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите како је.{S} У п 
ву почео уводити штедњу, а на томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, као што вам кажем 
 у ствари скупштина и посланици код нас раде само оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онда ск 
глава мила.{S} Господин Министар, веле, ради по ваздан гимнастику, врло је напрасит човек и вол 
гиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше 
охални уговор.</p> <p>Најпре, као увода ради, почели су приватан разговор. (У весељу заборавих  
ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко представљати опозицију.</p> <p>— Ја нећу 
та, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље.{S} Замислите само како то звучи: оса 
е све сам овејани научник.{S} Ту се тек ради темељно и смотрено.</p> <p>По петнаест, па и дваде 
тина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже да у нашој земљи има и тог 
донесу белешке:</p> <p>„Влада енергично ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо  
оменутом смислу и да је прочитају збору ради одобрења.</p> <p>У исти мах јави се један с готово 
 ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на с 
а да важе; али некако, по навици, — а и радије, да видите — употребљавамо старе законе. </p> <p 
нета, потпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље и како је садашњи кабинет једини  
 директорову акту на коме су заједнички радила оба стручњака.{S} Реферат овако почиње:</p> <p>„ 
о је некад била.{S} Ми на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго, рекох као извињава 
држимо.</p> <p>— Шта радите? -</p> <p>— Радимо што су и до сада чинили!{S} Правимо изненађења с 
{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам праведну 
ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече министар и  
ре да се што више одржимо.</p> <p>— Шта радите? -</p> <p>— Радимо што су и до сада чинили!{S} П 
те врло рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ да се изберу за државне питомце?{S} То је и 
исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“</p> <p>После читавих месец дана 
ре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита (или му чит 
уција <pb n="62" /> официра, резолуција радника, трговаца, лекара, преписача.{S} Једним словом  
 заставе са народним грбом у среди, све радње затворене, а сваки саобраћај прекинут.</p> <p>— Ш 
твор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ 
ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарству, и како мисли да набави н 
у, врло радо читала криминалне романе и радо јела сладолед с чоколадом.</p> <milestone unit="su 
— О још како!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; а новине гута, што се каже.{S} Чита с 
жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и радо јела сладолед с чо 
гране привреде.</p> <p>— Сељаци сигурно радо читају?</p> <p>— То је обавезно, као и војна обаве 
ач, међу тим напрасит човек и тако исто радо се туче.{S} Једног је свештеника ударио штапом по  
ре, шаље у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју, реко 
спео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света и мушког и женског, и старог и младог,  
} Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала, света, па чак и на свакој баџи од тавана вир 
виња, шта онда мислите? упитам учтиво и радознало.</p> <p>— Ништа простије: пошљем други поверљ 
великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.</p> <p 
ти ништа пре него што се догоди? упитам радознало.</p> <p>— Зашто не, молим вас? то је већ обја 
ј прекинут.</p> <p>— Шта је ово? упитам радознало једног господина на улици.</p> <p>— Свечаност 
 на њој урезана златна слова.{S} Приђем радознало ближе, мислећи да ћу још ту <pb n="8" /> проч 
вори, стење управо, притиснут и згњечен радозналом светином.</p> <p>Полицајци су одмах разумели 
апиткивање, очекивање, сувишна нервозна радозналост, и силно полагање наде у <pb n="104" /> тог 
то, и одоше сваки својој кући, а очајна радозналост све већа и већа у јавном мњењу. </p> <pb n= 
 ли је то опет школа у Страдији?</p> <p>Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не  
text> <front> <div type="titlepage"> <p>Радоје М. Домановић</p> <p>СТРАДИЈА.</p> <p>I </p> <p>Б 
ем.</p> <p>— Надриисторик.{S} Он својим радом на тој <pb n="47" /> науци само штете доноси.{S}  
у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши претходници.</p> <p>Кроз сузе радости кличем 
?</p> <p>— Наступила, као што вам кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен 
е није могло доћи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог државника.</p> < 
челу те ми честитају и изражавају своју радост због срећно извршене операције. </p> <p>Ја се из 
пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно открић 
љено дланом о длан, и заигра по соби од радости.</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!..{S} Никад боље 
> <p>— Народ мога краја лије топле сузе радости, и клечећи на коленима захваљује премилостивом  
адом Ваши претходници.</p> <p>Кроз сузе радости кличемо:{S} Живели!</p> <p>У име пет стотина по 
.{S} Народ овога краја плива у весељу и радости због доласка Вашег на управу земаљску, јер је с 
S} Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи.</p> <p>— То је истина! рекох постиђен  
радије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним ситуацијама и депешама 
а министра финансија, да му честитају с радошћу срећну операцију жуља.{S} Господин министар их  
ка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по том предмету.{S} Од најмањег акта силном препис 
аш положај врло тежак при тако огромном раду.{S} Без сумње сте размишљали о каквом важном финан 
?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео народ се радује, и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољу 
уху, и започе разговор:</p> <p>— Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ с 
ан, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени. 
 и величину своје миле отаџбине.</p> <p>Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспа 
 заједничког језика у старој постојбини развијају се у засебне језике.</p> <p>б.{S} Дијалекти н 
p> <hi>II.{S} Наш језик и закони његова развијања.</hi> </p> <p>1.{S} Стара постојбина (историј 
 у природи подлежно је закону поступног развијања и усавршавања.{S} Као год што се од првобитне 
 Историја науке о језику. </p> <p>7.{S} Развијање науке о језику у опште.</p> <p> <hi>II.{S} На 
и био задовољен тај најбитнији услов за развијање војске.“</p> <p>— То ће на сваки начин имати  
од што се од првобитне монере поступним развијањем и усавршавањем дугим низом векова долази до  
ма човечијег тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, животињских гласова док ни 
ју жену.</p> <p>Разговор је текао даље, разговарали смо о многим стварима, али се господин мини 
ја се чини према њему.</p> <p>Затим сам разговарао са једним богатим трговцем који ми причаше м 
р положај.</p> <p>Још сам с неколицином разговарао, а између осталих и с једним униформисаним ч 
ји постоји већ од дужег времена.</p> <p>Разговарао сам с једним добрим чиновником <pb n="98" /> 
 се задовољно по облом трбуху, и започе разговор:</p> <p>— Баш се радујем, господине, што сте м 
подине министре? посетим га на започети разговор, јер ме није много интересовао ни његов паша,  
ности.</p> <p>На многим местима чуо сам разговор овакве природе:</p> <p>— Није требало ипак да  
ђем једног од посланика и поведем с њим разговор:</p> <p>— Без сумње ће кабинет пасти, пошто ос 
о разноврсним запиткивањима да одвратим разговор од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чу 
пре, као увода ради, почели су приватан разговор. (У весељу заборавих рећи да се куфер чува под 
 јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор на споредне ствари.{S} Имате право.{S} Приреди 
д приђе ближе мени, одмах журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми досади 
азноврсним људима.</p> <p>Прво ступих у разговор с једним отменим младим господином, и он ми ре 
и веома од тада воли своју жену.</p> <p>Разговор је текао даље, разговарали смо о многим ствари 
удо сам, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик, и да му  
тали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а за тим  
 одговори ми равнодушно.</p> <p>У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а са 
е је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити г. министра, и оде.</p> <milestone  
жношћу.</p> <p>У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канц 
што сам уграбио да проведем у пријатном разговору!</p> <p>— Долазе послом? упитах.</p> <p>— Има 
и боја умеша се полиција, узеше пандури разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да с 
 задовољно осмену, па продужи.</p> <p>— Разгранао сам чиновништво у својој струци, тако да свак 
утем, срећнијој будућности.{S} И заиста раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљске власти 
ван да мало проспава!</p> <p>Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је мог 
 име збор потпише резолуцију, а збор се разиђе у највећем реду.</p> <p>На улици опет граја и ма 
резан да се не замеримо суседној земљи, разлаже онај мирољубиви и тактични. </p> <p>Пред вече т 
лицама и механама и приватним становима разлеже се весела песма.{S} Већ са свију страна Страдиј 
титке налик једна на другу, готово рећи разлика је само у именима и потписима.{S} Ево једне:</p 
зици.</p> <p>3.{S} Заједничке особине и разлике сродних братских језика нашем језику.</p> <p>4. 
 јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о 
а сам био изненађен, али само из других разлога: али сам се правио како ме баш та реткост задив 
 по глави у Божјем храму, из непознатих разлога.{S} Он је ту своју напраситу нарав, како сви ми 
?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима <pb n="94" /> потпуно убеђен, и да сам са одг 
нствено! узвикнух као одушевљено и узех разматрати књигу правећи се дубоко тронут и заинтересов 
, али ако упади анутских чета узму јаче размере?</p> <p>— Е онда бисмо и ми предузели оштрије к 
 да о стварима мало дубље и свестраније размисле.{S} Прво и прво ми, данашња <pb n="67" /> влад 
 финансијског и политичког гледишта.{S} Размислите, па ћете доћи до правилног гледишта на целу  
, па продужи:</p> <p>— О овоме треба да размислите, господине!{S} Тај закон којим имамо права д 
p>— Ми о томе нисмо још ништа темељније размишљали, али није искључена могућност да баш заиста  
ри тако огромном раду.{S} Без сумње сте размишљали о каквом важном финансијском питању? примети 
а нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи по свему, врло добро, врло добро. 
ne unit="subSection" /> <p>Кад сам узео размишљати о овом последњем догађају необично ми се доп 
е читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт вра 
 <p>„Главном Просветном Савету:</p> <p>„Размотрили смо и проучили акт директора...ске гимназије 
колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента, и каквих не одликовања.</ 
/p> <p>И заиста свет се поче одвајати у разне групе и ићи разним правцима: свака група жури на  
ни листови у својој шашавости измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће  
ет се поче одвајати у разне групе и ићи разним правцима: свака група жури на своје одређено мес 
>После тога смо још прилично говорили о разним стварима, а између осталога господин министар ми 
ни град Страдије да решавају и већају о разним питањима земаљским.{S} Влада, — разуме се свака  
 докрцкаше лагано тешко натоварена кола разних одликовања за врлог странца.</p> <p>Странац је,  
јешта! а непрестано вам говорим да због разних важних изненађења земљи, мора бити и свечаности  
Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари др 
а капут, а сем тога метуше још дваестак разних медаља и споменица.</p> <p>— Тако, брате! узвикн 
 <p>Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се нос 
 каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ разних подлистака и романа прочитао је више од двадесет 
ћи с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те г 
у, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним људима.</p> <p>Прво ступих у разговор с јед 
ан том реткошћу.</p> <p>Једва сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим разговор од тога  
ро запамћено.</p> <p>Сад долази стручно разрађивање сваког дела сваке тачке по овом утврђеном р 
</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да прогово 
онуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>Министа 
инистарству, пошто су књижевници, онда, разуме се, пишу књиге; само господин министар не пише н 
а на носу, поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и представи се као виши чиновник из  
предак сваке земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи  
ици њеног богатог мужа.{S} И скупштина, разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља,  
 ствари као какве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоно 
ња за врлог странца.</p> <p>Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника минист 
ћерку, дати велики положај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.</p> <p>— То је 
одатке за репрезентацију, што бисте ви, разуме се, трошили на своје личне ствари.{S} Ви сте ста 
Положај нам је непрестано уздрман и ми, разуме се, морамо употребљавати <pb n="69" /> све мере  
S} Али, није лако за министре; јер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и п 
уди, доста су се и наживели: а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и 
то где ће се држати збор. </p> <p>Како, разуме се, нисам могао стићи на све зборове, то се са с 
га ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути ро 
света?</p> <p>— Просвета?{S} Е она већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке.</p> <p>— Па ч 
која је намењена за стан управников.{S} Разуме се, да је одмах за тим постављен економ за тај з 
 разним питањима земаљским.{S} Влада, — разуме се свака патриотска влада — и ту се побрине да т 
ваку седницу одреди посланицима улоге — разуме се, према њиховим способностима.{S} Једнима се п 
ва? упитам пренеражен од чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то је већ крупнија ствар.{S} За овакав с 
аја на народ! рекох одушевљен.</p> <p>— Разуме се, продужи господин министар; — велика и значај 
"76" /> <p>То импонује, рекох.</p> <p>— Разуме се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!< 
луком народног представништва?</p> <p>— Разуме се да је задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и  
 ипак у ћару!</p> <p>— У ћару?</p> <p>— Разуме се!</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Проста ствар.. 
 <pb n="39" /> <p>А већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика која је пр 
ађани назвали. </p> <p>А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услуге отаџб 
 се само стилизација и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи сва 
ру други уџбеник неки његов приснији, и разуме се треба и њему учинити.{S} Одмах истог дана рас 
реда и благостање миле отаџбине.</p> <p>Разуме се, после тог његовог говора понови се небројено 
м.{S} Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министрових речи, све сам управо мање  
 ствари.{S} Влада је тако исто правилно разумела своју дужност те је, да се не би дангубило у с 
лом светином.</p> <p>Полицајци су одмах разумели своју праву дужност и одјурише да о доласку ње 
ма с њом деце.{S} Разумете ли?</p> <p>— Разумем.</p> <p>— Е лепо, сад пазите даље: како је он в 
 друго, рекох као извињавајући се — сад разумем и могу слободно рећи да ће Страдија заиста пост 
ине Министре, што вас прекидам...{S} Не разумем какав је то издатак од пет милиона за увођење ш 
У ћару?</p> <p>— Разуме се!</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Проста ствар...{S} Народ је бар некол 
ду?</p> <p>— Не мења ствар.</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Врло просто и јасно! рече равнодушно. 
град твојом глупошћу.</p> <p>— Ништа не разумем, господине, чиме сам могао учинити толико зла?  
 између ње и њеног мужа.</p> <p>— То не разумем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем 
гледа парламентарна.</p> <p>— Е сад тек разумем! рекох још више изненађен и збуњен одговором.</ 
о важна, господине мој, већ најважнија, разумете ли, најважнија! узвикну одушевљено министар и  
 којој говорите?</p> <p>— Та деце нема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке скупштинске,  
е о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Разумете ли?</p> <p>— Разумем.</p> <p>— Е лепо, сад паз 
е учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не разумете?...{S} Врло проста ствар.{S} Тај богати тргова 
љства што странци ни из близа нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, ко 
насиља дивљачких Анута милостиви Бог да рајско насеље!{S} Бог да им прости праведну родољубиву  
и, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име великог државника, које изгледа  
оворити.</p> <pb n="6" /> <p>Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и проц 
на по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим св 
 књ.{S} III.{S} Види пример: „На јунаку рана седамнаест“).</p> <p>„Према овоме налазимо да реч  
, да му се дан рођења рачуна пет година раније него што се родио.</p> <p>— Како то може? узвикн 
ао, а остале су буџетске партије биле и раније, пре мога министровања.{S} На пример за народне  
о уче своје улоге.</p> <p>Устао сам био рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам.{S} Там 
> <p>Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из св 
не звона, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.</p> <p>Трећег дана министри, и ако маму 
орило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков мог 
кама, већ по неколико само).{S} Маса се расклопи на две стране, и тако странац остаде сам у сре 
како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“</p> <p>— Мора бити не 
еба и њему учинити.{S} Одмах истог дана распис:</p> <pb n="84" /> <p>„Пошто се дугом употребом  
ри случај, послао пре три дана поверљив распис свима полицијским властима у земљи и строго им п 
— Ништа простије: пошљем други поверљив распис у коме ћу опет тако исто наредити полицији да по 
росвете <pb n="31" /> послао један свој распис, да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијс 
е.</p> <p>— Е видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних књига набављају и уџбеници  
.. <pb n="65" /> Цело јутро сам спремао распис свима командама.{S} Ево баш ћу вам га прочитати: 
огу Благовремено откуцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега доласка.{S} Да нисам жур 
 То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време? рекох.</p> <p>— Морао сам журит 
истарству да се строго придржавају тога расписа министра просвете.</p> <p>— Нека важна ствар, а 
у онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам ка 
ције.{S} Чим се влада промени, одмах се расписују нови избори, а то значи бар месечно једном.{S 
о што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.</p> <p 
 један део новаца.“</p> <p>Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по  
 ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? зар још нема никакве завере?“ само ако 
Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним 
ного министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну.{S} Извозе сам 
ји су сад било у било у пензији било на расположењу тридесет милиона, за набављање ордена десет 
9" /> <p>— Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у  
шевљено.</p> <p>— И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: пет милиона на чиновнике 
еко осамдесет милиона.{S} А ево како је распоређен: </p> <p>За бивше министре, који су сад било 
 Па то је, како изгледа, нека историска распра?</p> <p>— Историска, рече министар мало зачуђен  
 </p> <p>Тако се тамо темељно, стручно, расправљају све ствари и води преписка пола године <pb  
ине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога питања.{S} Настаде на све стране јако 
ог града: а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име великог држав 
чинити преко буџета и онда се скупштина распусти и посланици, уморни од државног посла одоше ку 
 k. 3xb, звати, звонити, звук, звер (В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи 
 Ботанике:</p> <p>— Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима.{S} Њен се корен у народу  
 године — ич!</p> <p>Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом, и шта ког  
у, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} Подигох очи небу, клекох н 
родуже своје упаде, то још може доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема никакве опасности.</p 
 мора бити снабдевена добрим књигама за ратарство, шумарство, сточарство, пчеларство и друге гр 
аника: </p> <p>— Ви имате много морских ратних бродова?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Колико их све 
сно <pb n="66" /> кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро 
рича ми како Анути, <pb n="57" /> једно ратоборно племе, упада с југа у њихову земљу и чини грд 
 земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом по 
ушна и храбра: то се доказало у толиким ратовима: и нашто онда не извести једно одељење на гран 
ка мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где с 
м чиновници држе предавања о савременом рационалном обделавању земље.</p> <p>— Па кад онда раде 
а морам о свакоме динару водити озбиљна рачуна.“ Молим вас, господине, реците сами од куд ја см 
ео скупштини молбу, да му се дан рођења рачуна пет година раније него што се родио.</p> <p>— Ка 
 <p>— Та деце нема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке скупштинске, да та госпоја има дв 
традије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.{S} Али, ни 
сам стотина динара? заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одговор.</ 
литературе.</p> <p>— Дивота! узвикнем с раширеним рукама, и одмах устанем, те се поздравим с го 
!... изговори пошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.</p> < 
> <pb n="6" /> <p>Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза з 
S} Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара о његовој породиц 
га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интереси  
споја има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p> <p>— То не разум 
велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и његове жене.{S} Његова жена  
ија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести б 
аиста раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљске власти и управу умири се и настаде весељ 
о таквих школа, да би се тиме поправиле рђаве финансиске прилике у земљи.{S} Како та ствар, као 
х прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши претходници.</p> <p>К 
ту, али нас је томе невоља научила због рђавих финансиских прилика у земљи, те смо тако хтели д 
м, могло би се десити вазда непријатних рђавих случајева.</p> <p>— Имате право! рекох колико те 
свечаности, а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити какву заверу.{S} А то је  
 је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдиј 
ма.{S} Његова се мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ да се избер 
ко нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити.</p> <p>— Да, господине мој, тако је 
ви су од управника до служитеља примали ревносно <pb n="85" /> плате и с нестрпљењем очекивали  
м написан реферат: „Стил неправилан.{S} Ред речи не одговара правилима синтаксе.{S} Употребљене 
о, као што знате, при оваквим приликама ред је да се избере председник, подпредседник и секрета 
о те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води 
г неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа друга питања побожна и просветна, од којих је 
тог закључка.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директ 
p> <p>Уџбеници, управо писци, чекају на ред.{S} Треба многе помоћи материјално и према томе се  
шли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову и ту учинили стручне замерк 
о боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући,  
, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно по синтакси.</p> <p>Стадоше се јављат 
н грађанин не сме кварити нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике про 
? упита. </p> <p>Јави се један из првог реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави в 
 чиновници добили велике положаје преко реда и имају по неколико великих плата и многих додатак 
 ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и људе за које су се за 
е око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит.</p> <p>— А просвета?</p> <p>—  
тама и силним орденима (а све не носе у редовним придикама, већ по неколико само).{S} Маса се р 
њи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања о 
танким гласом; сад сам баш свршио своју редовну молитву.{S} Ја то чиним увек кад год седам за п 
уба.{S} Прво један секретар прозове све редом, а затим се почиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека уст 
понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с прик 
ледније извели, то ћемо се служити овим редом:</p> <p> <hi>I.{S} Општи део.</hi> </p> <p>1.{S}  
резолуцију, а збор се разиђе у највећем реду.</p> <p>На улици опет граја и маса света што се вр 
аког дела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло много написаних табака, долаз 
 <pb n="59" /> <p>Пошто се по утврђеном реду и обичају часници одборски захвалише родољубивом с 
сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, кога се гнушају сви поштени људи у земљи.</p> <p 
<p>„До данас сам био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, 
езолуција омладине, резолуција учитеља, резолуција <pb n="62" /> официра, резолуција радника, т 
теља, резолуција <pb n="62" /> официра, резолуција радника, трговаца, лекара, преписача.{S} Јед 
одом немилих догађаја на југу Страдије, резолуција омладине, резолуција учитеља, резолуција <pb 
 на југу Страдије, резолуција омладине, резолуција учитеља, резолуција <pb n="62" /> официра, р 
охита земљи у помоћ.{S} Препуне новине: резолуција професора поводом немилих догађаја на југу С 
 својих просвећених суседа.“</p> <p>Ова резолуција би једногласно примљена у начелу, али при бу 
г места нема где не бејаше донета оштра резолуција поводом „последњих немилих догађаја“, како с 
рироде, донесе одмах ту, на збору оштра резолуција, којом ће се најенергичније осудити варварск 
а се по целој земљи опет донесу оштрије резолуције, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо 
 се у новинама могле читати многобројне резолуције донете тога дана на родољубивим зборовима.{S 
ним словом нико није изостао.{S} Све су резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој 
> <p>У исти мах јави се један с готовом резолуцијом <pb n="60" /> и замоли збор за дозволу да ј 
ји су добро владали језиком, да саставе резолуцију у поменутом смислу и да је прочитају збору р 
 овластише управу да у име збор потпише резолуцију, а збор се разиђе у највећем реду.</p> <p>На 
а, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију: </p> <p>1.{S} Дубоко сажаљевамо то што је н 
говоре са страном једном групом и да су резултати врло повољни.</p> <p>„С поузданошћу можемо по 
еше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окре 
! одговори овај хладно.</p> <p>— Не бих рекао!.</p> <p>— Та оставите, молим Вас, занесењака.{S} 
то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града сп 
 часа хода, где се бели град што га две реке запљускују.{S} Као да осетих нову снагу, заборавим 
ворио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега. </p> <pb n="5" /> <p>Срце ми јако  
аду.{S} Стигнем до обале.{S} Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедем 
ребао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> 
улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом:</p> <p>— Где странац неки! и погледа друг 
 Имате право! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао имати појма шта би се то рђав 
било је већ толико светковина и парада! рекох.</p> <pb n="29" /> <p>— Тако је, али у томе народ 
итам о тим ваљаним привредним законима! рекох. </p> <p>— То су закони, управо рећи, класични.{S 
радости и срећи.</p> <p>— То је истина! рекох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах  
чух куцање на вратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господ 
 имати необично добра утицаја на народ! рекох одушевљен.</p> <p>— Разуме се, продужи господин м 
p> <p>— То је лепо кад се цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то јединствено.{S} У томе на 
 односе земаљске.</p> <p>— Драго ми је! рекох изненађен овом неочекиваном високом посетом.</p>  
истар у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах због те неразми 
ам странац, путник, и не могу одлагати! рекох учтиво, и поклоним се пред момком.</p> <p>Реч <hi 
ламентарна.</p> <p>— Е сад тек разумем! рекох још више изненађен и збуњен одговором.</p> <miles 
и и сам.</p> <p>— Тако је, имате право! рекох изненађен овим одговором министровим.</p> <p>— Св 
рђавих случајева.</p> <p>— Имате право! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао има 
д као народ!</p> <p>— То је дивно чудо! рекох.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете право, народ је ип 
ајно, испитујући.</p> <p>— Сасвим тако! рекох.</p> <p>— Ето видите, опет ће министар, колико би 
ло?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Чудновато! рекох.</p> <p>— Место Месије, пао је те године велики г 
лико наша земља.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је и најважнија основа за напредак сваке земљ 
жити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ н 
 дан.</p> <pb n="76" /> <p>То импонује, рекох.</p> <p>— Разуме се.{S} Главно је да је што више  
 живот посвете тој заиста важној науци, рекох учтиво да бих колико толико оправдао свој малопре 
службе.</p> <p>— Изгледа паметан човек, рекох.</p> <p>— Будала! одговори овај хладно.</p> <p>—  
то више.“</p> <p>— То је повољан закон, рекох.</p> <p>Министар се задовољно осмену, па продужи. 
стар.</p> <p>— Извините, то нисам знао, рекох.</p> <p>— Нисте знали?!...{S} Којешта! а непреста 
е, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго, рекох као извињавајући се — сад разумем и могу слободно 
/p> <pb n="41" /> <p>— То вам је дивно, рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем да овог издања в 
ли многу стоку!</p> <p>— То је страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ 
вам ваше генијалне погледе на привреду, рекох одушевљено.</p> <p>— И тако сам таман лепо распор 
 у њима, у војсци, гледа потпору своју, рекох господину министру доста љутито, и ако то нисам т 
жем, и сам <pb n="18" /> још не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну 
ати успеха, ако распис стигне на време? рекох.</p> <p>— Морао сам журити, те је, хвала Богу Бла 
јих! помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас могу служити, п 
наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му:</p> <p>— Желим да изиђем пред господина минис 
не до душе не обузе ни мало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам 
о, имали добру плату и добре додатке за репрезентацију, што бисте ви, разуме се, трошили на сво 
владе на своме положају пет милиона, на репрезентацију чланова владе пола милиона.{S} Ту смо ка 
му децу са великом платом и додатком на репрезентацију; затим су постављени и наставници, а већ 
ком доведе у опасност свој положај и да рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење 
бити нека срећа по вашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео народ се радује, и с усхићењем позд 
че да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руко 
 чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ретки.{S} Једној госпођи скупштина је уважила молбу так 
ијада</title>!...{S} Али, врло, врло... ретко — издање!.. изговори сладећи сваку реч, и узе ме  
огледам, украшен орденима и лентама.{S} Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, инач 
 „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природности те 
подин министар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.“</p> <milestone unit=" 
рски захвалише родољубивом скупу на тој реткој почасти, председник лупи у звоно и објави да је  
злога: али сам се правио како ме баш та реткост задивљује.</p> <pb n="41" /> <p>— То вам је див 
ћи се дубоко тронут и заинтересован том реткошћу.</p> <p>Једва сам успео разноврсним запиткивањ 
ода, коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно гр 
; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, чак и из болница све болеснике изнели  
тиво и поклони се.</p> <p>— Онда побро, рећи ће министар задовољан одговором; можете сад ићи, а 
амрштен, гордо, с неким презрењем, нађе рећи:</p> <p>— Чекај! видиш колико ту људи чека?!</p> < 
обром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи д 
 ће влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p 
 то влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти и 
ато! рече он мало увређен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре пет година, на данашњи дан, ождребље 
и.{S} Министар то као да примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и слични с 
р права, али то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.{ 
 што војска гладује.</p> <p>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Нема шта да једе!</p> <p>— А ти?</p> <p> 
тру доста љутито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини што шта 
! рекох. </p> <p>— То су закони, управо рећи, класични.{S} Ни једна земља, верујте, не троши на 
и честитке налик једна на другу, готово рећи разлика је само у именима и потписима.{S} Ево једн 
вајући се — сад разумем и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна докле 
да одговори?</p> <p>— Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе  
и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором владе  
е он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодило.</p> <p>— Како  
> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима <pb n="94" /> потпуно  
та ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан.</p> < 
 приватан разговор. (У весељу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом).</p> <p>— Хоће 
 су заједнички радила оба стручњака.{S} Реферат овако почиње:</p> <p>„Главном Просветном Савету 
 акт се по том из министарства (уз њега реферат у прилогу под %) врати директору да га исправи  
 месец дана састане се Савет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директ 
то краћем року поднесете Савету исцрпан реферат.</p> <p>„Примите, Господине, и овом приликом ув 
еца тек стиже Просветном Савету исцрпан реферат о директорову акту на коме су заједнички радила 
<p>Испод тога Министровом руком написан реферат: „Стил неправилан.{S} Ред речи не одговара прав 
е по 250 динара одсеком, као хонорар за реферате, који се има исплатити из фонда за пензије удо 
ље министарству на даљи рад.{S} Господи референтима се одређује по 250 динара одсеком, као хоно 
акве садржине писмо упућено је и другом референту.</p> <p>После два месеца тек стиже Просветном 
са мном прошапута нешто с њим; ваљда му реферисао шта се све догодило.{S} Шеф се намршти и опор 
м, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, коју нисам могао схватити.</p> <p>Министар фин 
ек видети благотворни утицај ове крупне реформе.{S} По моме дубоком уверењу најглавније је да с 
нистар, колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, како то из 
.</p> <p>— Може, зашто не?...{S} Он се, рецимо, родио..{S}74 године, а скупштина његов дан рође 
 речима:</p> <p>— Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?</p> <pb n="19" / 
 озбиљна рачуна.“ Молим вас, господине, реците сами од куд ја смем у лудо бацити државних осам  
гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина пон 
бори, а то значи бар месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у оваквом случају: постављење послан 
аест“).</p> <p>„Према овоме налазимо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну по н 
ло много написаних табака, долази се на реч <hi>дозволити</hi>.{S} Даље гласи:</p> <p>„Дозволит 
 дуже трајати!</p> <p>Министре збуни та реч <hi>дужи</hi>. </p> <pb n="110" /> <p>— Мислите, ду 
то је први приметио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к 
вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју су тако онаказили, и да строго по закону 
рочити одбор граматичара“, почели чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изговарат 
 се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За тим овластише управу да у име 
один министар се закашља, те ја уграбим реч. </p> <p>— То све јесте, али ако упади анутских чет 
 неоспорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању.{S} Те новине нема нигде у свету, али 
ог оног који би било ову или другу коју реч, било граматички облик речи, својевољно <pb n="32"  
етко — издање!.. изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненад 
има се одреди да изговоре само по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ретко дешав 
анац жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров кабине 
тиво, и поклоним се пред момком.</p> <p>Реч <hi>странац</hi> имала је утицаја, и момак одмах ка 
 /> <p>— Дакле не можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.</p>  
едан глас, одушевљено.</p> <p>— Ево га! рече странац и извади из џепа табак хартије на коме је  
аштина много, ал’ то мене слабо занима! рече онај хладнокрвно и узе опет крпити мреже.</p> <p>Б 
ори та занимљива прича?</p> <p>— Ништа! рече министар.</p> <p>— Баш ништа? </p> <p>— Шта би!..{ 
ај Боже да већ по несрећи и дотле дође! рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити 
чин има доста прихода, доста без сумње! рече министар и с убеђењем и неком стручњачком важношћу 
отпомогну.</p> <pb n="93" /> <p>— Седи! рече председник задовољан.</p> <p>— Каква је твоја улог 
 радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом 
и град, и упропастио све усеве у земљи! рече <pb n="75" /> министар гледајући смирено у своје ћ 
 те држим да неће бити никаквих сметњи! рече министар финансија.</p> <p>— Сметњи? рече странац  
> <p>— Е сад устаните сви опозиционари! рече председник задовољно и отре зној с чела.</p> <p>Ст 
 са том суседном и пријатељском земљом! рече министар одушевљено.</p> <p>— То је прекрасно, и т 
p> <p>— Никако? </p> <p>— Ваљда никако! рече министар равнодушно, и изгледаше као да без воље п 
 бити, али ми се трудимо колико можемо! рече поношљиво, задовољан мојим комплиментом.</p> <p>—  
 разумем!</p> <p>— Врло просто и јасно! рече равнодушно.</p> <p>— Чудновато.</p> <p>— Ништа ниј 
ни.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чудновато! рече он мало увређен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре п 
p>— Онда можемо одмах потписати уговор! рече министар председник.</p> <p>— Уговор?</p> <p>— Да! 
а за мерење топлоте показује осамнаест! рече момак учтиво и поклони се.</p> <p>— Онда побро, ре 
о школован одмах добити државну службу! рече он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме то рећи?</p> <p 
а историска распра?</p> <p>— Историска, рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем и  
вераваше.</p> <p>— Извините, господине, рече благо нежним нежним танким гласом; сад сам баш свр 
 учинио потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку табак хартије.</p> <p>Узех чита 
случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити г. министра 
осподине министре?</p> <p>— Врло добро, рече он с поузданошћу, па одмах затим додаде: </p> <p>— 
<p>— Зваћу их мало час, нека причекају, рече момку; а за тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте д 
 војска нема прече дужности, господине? рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом,  
че министар финансија.</p> <p>— Сметњи? рече странац уплашено.</p> <p>— Да, држим да их неће би 
е јави.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече председник ономе осумњиченом. </p> <p>— Он је, он  
ао виши чиновник неког министарства.{S} Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним пос 
да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има у тој земљи доста свиња.</p> 
p>Јави се један из првог реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики м 
ог којих су одликовани.</p> <p>Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге 
дним отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полицији.</p> 
к ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући неку стару књижурину:</p> <p>— Шта мис 
не сме кварити нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике противно пропи 
ног предговорника.</p> <p>Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда оставио ха 
овор, од кога је мало час понављао прву реченицу...</p> <p>После учења лекција долази слишавање 
не хартије, те опет прочита гласно исту реченицу.{S} Опет затим покуша да је изговори на памет, 
лушам, а он понавља читајући једну исту реченицу:</p> <p>— Господо, посланици, приликом претрес 
седници касационог суда.{S} Узгред буди речено, то је леп обичај.{S} Поставе се људи, који мора 
начи.{S} Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.</p> <p>— Јест, 
авамо сваког ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вреднос 
 из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је 
писан реферат: „Стил неправилан.{S} Ред речи не одговара правилима синтаксе.{S} Употребљене су  
закључка.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директоров 
на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову и ту учинили стручне замерке. < 
и да се само на неким местима удеси ред речи правилно по синтакси.</p> <p>Стадоше се јављати го 
ађанин не сме кварити нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике противн 
грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: „Грађани града Крадије, из вечне захвалности за з 
какво изненађење!{S} На мермеру урезане речи:</p> <p>„Довде се на север простире земља славног  
лима синтаксе.{S} Употребљене су стране речи: <hi>дозволити</hi> и <hi>нужно</hi>.“ (Те су речи 
поводом тог срећног случаја о коме беше речи, тог истог дана произвести још осамдесет генерала. 
p> <p>Истим начином долази, објашњење и речи „нужно“, и долазе до истог закључка.</p> <p>Затим  
разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда, н 
p> <p>Запрепаштен од чуда нисам умео ни речи проговорити.{S} Министар то као да примети, те ће  
е и прочита наслов:</p> <p>„Још две три речи поводом питања:{S} Докле се на југ у старом веку п 
и другу коју реч, било граматички облик речи, својевољно <pb n="32" /> мењали, не пазећи на јас 
ане оваквог закона, проговорим неколико речи, и да управо у неколико допуним мишљење поштованог 
његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</p> <p>— Узимам слободу, господине министре, да в 
озволити</hi> и <hi>нужно</hi>.“ (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљком).</p> <p>Испод т 
голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p> <p>„Милостиви Творац отклања свако зло од Стр 
е сам мање разумевао смисао министрових речи, све сам управо мање знао о чему мислим.{S} Док са 
них прадедова твојих...“</p> <p>Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но 
берем се и, приђем, те му и ја честитам речима:</p> <p>— Извините што нисам знао за тај ваш све 
ко! узвикнух одушевљен његовим ватреним речима: и од Бога би била грехота!</p> <p>— Зато и жури 
>Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је могуће, јавите господину минист 
н да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:</p> <p>— Молим вас, господине, реците ми како с 
нек’ ти Бог...</p> <p>С том недовршеном речином издахну мој добри отац. </p> <pb n="4" /> <p>Ни 
има, али се господин министар ни једном речју не дотаче питања финансиских.</p> <p>Напослетку о 
пштина на окупу, те се и тамо дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам закључи пошто пото, 
аво у најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме на 
и скупљају се у главни град Страдије да решавају и већају о разним питањима земаљским.{S} Влада 
било у ситним питањима, одмах изнела на решавање закон о уређењу морске флоте. </p> <p>Кад сам  
атриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно.{S} И ту влада узме на с 
 је морало у првим седницама приступити решавању најхитнијих ствари.{S} Влада је тако исто прав 
дредише <pb n="78" /> двојицу и ставише решење у записник, а деловођа има дужност да то изврши. 
се скупштини молбу, и скупштина повољно реши.</p> <pb n="50" /> <p>— Па је ли богати трговац за 
иографија чувеног и родољубивог лекара) решим се да одем господину министру привреде земаљске.< 
рима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге вид 
г рада мора бити среће.</p> <p>Одмах се решим да првом приликом одем мудро оцу главару цркве, т 
 скупљен на великом општенародном збору решио да се богатим прилозима купе велика имања и подиг 
а треба оснажити привреду; те због тога решише да земљу задуже повећим дугом; али како се око з 
министарска у стране земље, то министри решише да покупе за ту циљ све депозите из државних кас 
! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.</p> <p>— Страдија! додаде и сту 
> <p>— Странац. </p> <p>Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље и таман да отпоч 
ад јео.</p> <p>— Штета, то је врло фина риба.{S} Управо специјалитет.{S} Јуче сам добио од једн 
} Извозе само свиње.</p> <p>Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти 
а и сјајном прошлошћу, помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те 
годим се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале, прими новац по погодби, и, пошт 
?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се неч 
ј обале мало даље од мене угледам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет 
је домовине, где се опет ожени девојком робињом својом земљакињом.{S} У том браку добије мене,  
ну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају законити наследни 
>— Може, зашто не?...{S} Он се, рецимо, родио..{S}74 године, а скупштина његов дан рођења прогл 
ња рачуна пет година раније него што се родио.</p> <p>— Како то може? узвикнух и нехотице од чу 
за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— Чудновато, то онда није земља мојих пре 
 неколико гроша титулу: „велики народни родољуб.“</p> <p>Писац те чудне приче, путних бележака  
ка бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник продужи:</p> <p>— Народ мога  
ка.{S} Уз запаљене буктиње, које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог 
цене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.{S} Али кад се државна каса потпуно 
 са зеленом чохом за сазиваче збора.{S} Родољубиви грађани поседаше на столице, а сазивачи зауз 
p>После тога настаде дубока, тиха ноћ и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи 
рали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубиви лист <pb n="68" /> са искључиво патриотском  
 је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.</p> <p>И на балкону свога дома појави 
гобројне резолуције донете тога дана на родољубивим зборовима.{S} Нико није изостао а да не пох 
аког говора стари државник је одговарао родољубивим и језгровитим говорима.{S} Наравно, кроз св 
раду, а затим миран, тих и спокојан сан родољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.</p 
и саставља молитве и мисли на покретање родољубивог листа!{S} Војска им је и послушна и храбра: 
во била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара) решим се да одем господину министру 
 с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој управи.{S} Ни о чему се сад више не говори  
ду и обичају часници одборски захвалише родољубивом скупу на тој реткој почасти, председник луп 
ате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада.</p> <milestone unit="subSec 
ко насеље!{S} Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су и 
ве јачи и јачи.{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима.{S} Сваки 
> <p>Господине председниче,</p> <p>Ваше родољубље и велика дела у корист наше драге отаџбине по 
о све упропастити, али му племенитост и родољубље није дало, да то учини.</p> <p>Један је одлик 
" /> којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и 
вде, онде, како ће он преко једног свог рођака министра издејствовати да се у тај завод примају 
 допуна сметали неколицини министарских рођака и пријатеља да заузму неке више положаје у држав 
ређивали преко реда само своје најближе рођаке и људе за које су се заузимали њихови присни при 
нистар подмири своје присне пријатеље и рођаке.{S} Таман се прими један уџбеник и ученици га на 
ио..{S}74 године, а скупштина његов дан рођења прогласи да је у години..{S}69.</p> <p>— Чуднова 
ин поднео скупштини молбу, да му се дан рођења рачуна пет година раније него што се родио.</p>  
стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан реферат.</p> <p>„Примите, 
жица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва!</p> <p>— Нова књига: 
 наше новине, а већ разних подлистака и романа прочитао је више од двадесет.{S} Њега смо послал 
ко!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; а новине гута, што се каже.{S} Чита сваке наше  
 сви знају, врло радо читала криминалне романе и радо јела сладолед с чоколадом.</p> <milestone 
то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? зар још не 
крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв витешких и славних прадедова твоји 
ога министровом руком написано (рукопис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис добије одм 
да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.</p> <p 
р председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у сво 
ечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије.{S} Главар цркве,  
а динара? заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одговор.</p> <p>— Са 
.</p> <p>— Дивота! узвикнем с раширеним рукама, и одмах устанем, те се поздравим с господином м 
ри.{S} На пример, ако је која општина у рукама опозиционара, онда треба употребити оружану војс 
ла сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећ 
говори пошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.</p> <pb n="1 
="6" /> <p>Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза зубе:</p 
е отаџбине казне, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...</p> <p>Господин министар се з 
, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:</p> <p>„Још  
 он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу да верујем да је све ово истина 
ге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у ка 
 на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше голо 
<pb n="77" /> <p>Испод тога Министровом руком написан реферат: „Стил неправилан.{S} Ред речи не 
исаљком).</p> <p>Испод тога министровом руком написано (рукопис ружан, нечитак, као што обично  
ис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис добије одмах истог момента сваки који год поста 
љење.“</p> <p>Испод тога стоји опет нов рукопис: „2-III-891. </p> <p>„Главном Просветном Савету 
свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:</p> <p>„Још две т 
>Испод тога министровом руком написано (рукопис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис до 
/p> <p>Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања ре 
 после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш ти 
раке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку табак хартије.</p> <p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа с 
едаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, једну ленту; три четири орд 
је представљала како се велики државник рукује и захваљује лекару за искрено заузимање.{S} Испо 
ко у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и 
ицима земље Страдије.{S} Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима (а све не носе 
њему на другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на памет говори лекцију 
ј, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим своју славну домовин 
овечић с упалим грудима и нежним танким ручицама, тек беше свршио молитву мало пре него што мен 
аспати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух не 
ник узе <hi>његов</hi> куфер у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар финансија опет шта 
језикословне ситнице, падежи свакојаки, с предлозима и без предлога.</p> <p>Посматрао сам акта. 
е, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри и 
p> <p>Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, нађе рећи:</p> <p>— Чекај! видиш кол 
а министри са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се  
 узвикујући:{S} Доле с њима! </p> <p>3. С гнушањем и презрењем констатујемо, да су Анути некулт 
књ.{S} III.{S} с. 15, 114, 118 b.{S} Н. С.** m.)=pl. donti. r. duti, gr. <foreign xml:lang="el" 
па тако опет.{S} Али се и <pb n="53" /> с друге стране старамо па у неким буџетским партијама б 
 са „до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S} Д. 18, 5, књ.{S} III.{S} Види пример: 
и, ко зна, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за  
какуцкати, трчкарати (В. књ.{S} III.{S} с. 15, 114, 118 b.{S} Н. С.** m.)=pl. donti. r. duti, g 
остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри идући му у сусрет.< 
е ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка у прво 
 n="57" /> једно ратоборно племе, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Дан 
/p> <p>— Странац. </p> <p>Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље и таман да отп 
, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Разумете ли?</p> <p>— Разумем.</p> <p>—  
орао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик, и да му је одређен 
азивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је н 
астаде мртва тишина, док из масе зацича с трепетом танак глас:</p> <pb n="36" /> <p>— Мудри држ 
у нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођ 
дговори.{S} Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једног патриот 
ана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговор 
е погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.</p> <p>— Која је ово земља 
 криминалне романе и радо јела сладолед с чоколадом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад 
олу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе чита 
но, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.</p> <p>— Мисли 
да се навикну на муке и невоље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимач 
лим Вас, занесењака.{S} Воли да гладује с породицом, него да као сви други паметни гледа своја  
би опасности по земљу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и министар спољних односа зема 
а и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво и 
ивље поступке Анута узвикујући:{S} Доле с њима! </p> <p>3. С гнушањем и презрењем констатујемо, 
Нисте знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.</p> <p>— Страдија!  
> <p>Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.{S} Најзад се намерих 
 и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет. </p> <pb n="91" /> <p>— Ја не могу 
ти људи.</p> <p>Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који см 
е министри, па трче на све стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема га. </p 
ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, д 
ен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.{S} 
каст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p> < 
 страдали? </p> <p>— Не, повукао сам се с политичког поља.{S} До душе у почетку сам помагао наш 
а у важном државном послу, поздравим се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врата.< 
ике друге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале,  
p>— Дакле не можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.</p> <p>—  
још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољства што странци ни из близа нису тако 
“ само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средством за сузбијање опозиције.{S 
 <p>Док се председник и влада објаснише с осмим опозиционаром, те га једва приволеше, она седмо 
 Ретка срећа.{S} Цео народ се радује, и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој упра 
ом, климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем мери 
 примали ревносно <pb n="85" /> плате и с нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужнос 
 да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумарала се полиција, узнемирили с 
Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним ситуацијама и депеша 
 мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.< 
ихода, доста без сумње! рече министар и с убеђењем и неком стручњачком важношћу.</p> <p>У том п 
 осам стотина динара? заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одговор. 
да жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са са ост 
олицином разговарао, а између осталих и с једним униформисаним чиновником, који ми се пожали да 
 се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним главама, а министар председник узе <hi>ње 
јбину оца свога... — Ветрић и даље пири с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћу 
у.</p> <p>Председник се узе објашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто  
ција каква? мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света,  
тине?</p> <p>— Свакојаке, одговори онај с неком досадом и зену равнодушно.</p> <pb n="7" /> <p> 
! рече председник задовољно и отре зној с чела.</p> <p>Стоји само онај један. </p> <p>— Та шта  
пандур). <pb n="17" /> Дакле, уђе човек с наочарима на носу, поклони се дубоко (што и ја, разум 
p> <p>У собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрестано,  
инистру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним људима.</p> <p>Прво ступих у разговор 
и сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и  
од дужег времена.</p> <p>Разговарао сам с једним добрим чиновником <pb n="98" /> о једном његов 
 то одмах добар положај.</p> <p>Још сам с неколицином разговарао, а између осталих и с једним у 
ито нађем једног од посланика и поведем с њим разговор:</p> <p>— Без сумње ће кабинет пасти, по 
има, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостиони 
е литературе.</p> <p>— Дивота! узвикнем с раширеним рукама, и одмах устанем, те се поздравим с  
укама, и одмах устанем, те се поздравим с господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава 
 странац, путник.{S} Рад сам да говорим с министром. </p> <p>— Зато ви тако гласно велите да ћу 
обрења.</p> <p>У исти мах јави се један с готовом резолуцијом <pb n="60" /> и замоли збор за до 
Кад виде да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући своје невоље,  
.{S} Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорника, да се без икаква одлагања, 
 министре?</p> <p>— Врло добро, рече он с поузданошћу, па одмах затим додаде: </p> <p>— Главна  
до пета.</p> <p>— Мислите ли? понови он с болним уздахом.</p> <p>— Али, молим вас... — почех не 
, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући неку с 
ће.</p> <p>Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му:</p> <p>— Желим да  
азити путници.{S} Ја се нешто заговорио с једним познаником, док од једном маса света се пови к 
ом:</p> <p>„...{S} Сем тога дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек, долази још и важн 
апаћеној земљи? узвикну министар љутито с праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом.</p> <p>— 
ај што је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му реферисао шта се све догодило.{S} Шеф с 
торијом?</p> <p>— Ја?! узвикну министар с нешто љутње у гласу...{S} То је наука којом се ја бав 
м људима.</p> <p>Прво ступих у разговор с једним отменим младим господином, и он ми рече да је  
сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.{S} Кога  
> <p>Министар војни, мали журав човечић с упалим грудима и нежним танким ручицама, тек беше свр 
поштење; јер наши непријатељи онда могу с мирном савешћу полагати право на земљиште до више Кра 
ина министра финансија, да му честитају с радошћу срећну операцију жуља.{S} Господин министар и 
<p>Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је могуће, јавите господину мини 
етрпан орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где в 
а већ после једног, два часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели  
<p>— Поћи, синко, нек’ ти Бог...</p> <p>С том недовршеном речином издахну мој добри отац. </p>  
захтевају интереси наше миле отаџбине. „С половином ћу плате служити“ вели он мени.{S} Не може  
росвете изјавио како неће да има посла „с којекаквим глуваћима.“</p> <p>Министар правде је једи 
и да су резултати врло повољни.</p> <p>„С поузданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам  
старији, омален, журав човечић, просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазније него што сам  
идесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и погледа ме прекорно.</p> 
</p> <p>Министар протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, и 
грађевина.{S} Министар, достојанствено, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, иск 
, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? зар још нема никакве завере 
...{S} Онда на каквом високом положају, са неколико плата.</p> <p>— Никад.</p> <p>Виши чиновник 
земље Страдије.{S} Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима (а све не носе у ред 
во је већ други мој сукоб <pb n="48" /> са министром грађевина, и то све због тако важних питањ 
покренути родољубиви лист <pb n="68" /> са искључиво патриотском тенденцијом, и у таквом једном 
 Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.</p> <p>Кола се  
актичке и стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врати што пре Министарству Просвете  
рода, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епоха 
ње о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењем.</p> <milestone unit="sub 
ква прилика, лако је поручити стручњака са стране.</p> <p>— Сасвим тако! одобрим му тако духови 
правде да проучава уређење таквих школа са врло великим додатком уз плату, одмах је постављен у 
то је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама.</p> <p>— Одмах 
едни опет у некаквим шареним униформама са сабљама о бедрици.{S} Нисам се хтео одмах јављати ми 
 шта ћу.</p> <p>— У каквим сте односима са суседним земљама, ако смем питати, господине министр 
 <p>Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем:</p> <p>— Одакле си?...{S} Зар немаш ни једа 
одељења и у сваком по један шеф одељења са великим бројем чиновника) преписку са целим крајем.{ 
знатим патриотом још горе проћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погледа презриво, па згушен 
една маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућо 
опасности изведе, онда ће неколико чета са заставом промарширати победоносно <pb n="66" /> кроз 
је се земља, господине, граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде  
зглед, на кућама истакнуте беле заставе са народним грбом у среди, све радње затворене, а сваки 
н, још нисам довољно свестан шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али  
 одбијају свет. <pb n="12" /> Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за ко 
а место поздрава одмах:</p> <p>— Шта је са зајмом?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Преговарају?</p>  
другог дана.</p> <p>Нема човека који је са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике з 
ко кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.{S} Н 
тако мудром и тактичном вођењу политике са том суседном и пријатељском земљом! рече министар од 
у новине од прилике то исто саопштавале са оваким додатком:</p> <p>„...{S} Сем тога дознали смо 
 прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.</p> <pb n="13" /> <p>Онај ш 
. надлештва јуче у четири часа по подне са својим шефом на челу били су депутативно код господи 
рло интересантно свршује на а, а почиње са к.</p> <pb n="11" /> <p>Једна куварица је одликована 
) да је влада довела до краја преговоре са страном једном групом и да су резултати врло повољни 
ева Страдије, у којима <pb n="38" /> се са небројено много потписа жали што се није могло доћи  
вог реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри државник, који ћ 
 би била тако очита будалаштина тући се са Анутима.{S} Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење  
нисам могао стићи на све зборове, то се са својим познаником упутим тамо куда иђаше он и његова 
је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи министра председник 
мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.{S} И старо и младо и муш 
 опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова.</p> <p>На лицима се њихо 
и!</p> <p>И министри се доиста појавише са <hi>свима</hi> великодостојницима земље Страдије.{S} 
 сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, а над свима су покраји 
погрешке, има неоцењиве вредности још и са финансијског и политичког гледишта.{S} Размислите, п 
ку, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведет 
моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака 
е ту нема!{S} Неки су елегантно одевени са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани,  
о званичног дочека сврши, онда министри са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше стран 
S} 18.) = Скочи срна иза грма = зволити са „до“: дозволити (Н. 16.{S} В. 3.{S} С.Н.О.{S}4. Ђ.{S 
о срећно.{S} Због тога долазе чиновници са својим шефовима на челу те ми честитају и изражавају 
а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гледају.</p> <p>— Што се туку? питам.</ 
рши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.</p> <p>— Потпуно одобравам ваше генијалне погл 
 имао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима и министрима и да се брзо посвети 
 <pb n="94" /> потпуно убеђен, и да сам са одговором задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? пита чет 
 то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан.</p> <p>Председник 
</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан, и да молим десето 
 да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање невиних, мирних  
 ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме  
ом уређењу. </p> <p>Ускоро се поздравим са господином министром и изиђем на улицу.</p> <milesto 
ваки начин занимати полемика коју водим са господином министром грађевина о једном врло важном  
 неки човек, проседих бркова, подбријан са подваљком испод округле браде, кад ме виде у мало од 
е страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец да 
тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.</p> <p> 
Причају да се чак, једног дана, потукао са поглаваром цркве.{S} И поглавар цркве добар гимнасти 
према њему.</p> <p>Затим сам разговарао са једним богатим трговцем који ми причаше много из сво 
</p> <pb n="13" /> <p>Онај што је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му реферисао шта с 
 познатим патриотом још горе проћи него са са осталима.</p> <p>И он ме погледа презриво, па згу 
 којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.{S} Родољубиви грађа 
што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем  
ао сам ићи пристојно, <pb n="22" /> бар са неколико ордена; те тако нико не обраћаше пажњу на м 
крајинских економа има целокупан надзор са својим чиновништвом, да мотри над свима осталим чино 
 као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:</p> <p>— То је твоја отаџбина!...{S 
 учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</p> <p>— Омирова <title>Илија 
ановима разлеже се весела песма.{S} Већ са свију страна Страдије почињу долазити депутације, да 
о донесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају з 
а са великим бројем чиновника) преписку са целим крајем.{S} Сваки шеф одељења у министарству им 
шеф одељења у министарству има преписку са поједним економом покрајинским, а они после о томе и 
ње.</p> <p>Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешта при 
ан посланик. </p> <p>— Тако је! одјекну са свију страна.</p> <p>Послови су у скупштини текли жу 
тављен управник школа за глувонему децу са великом платом и додатком на репрезентацију; затим с 
о и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.</p> <p>Прођем тврђаву и  
 /> <p>— Који наш рад?</p> <p>— Рад ваш са прошлом владом.</p> <p>— Осудићемо прошлу владу!</p> 
уги.</p> <p>— И ја нешто мислим!</p> <p>Са свију страна посматрају странца и закључе да ће баш  
и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву слику.</p> <p>Сутра дан сам морао променити  
и опет у некаквим шареним униформама са сабљама о бедрици.{S} Нисам се хтео одмах јављати минис 
реко воде, тамо, што се види? упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити.</p> <pb n 
пред министра, а момак објави вичући на сав глас:</p> <p>— Господин министар не може примати ни 
д мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!”</p 
<p>— Но, хвала Богу! узвикну председник сав знојав, заморен; сад их имамо осморицу.</p> <p>Док  
 продавци листова и књижица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“, свеска прв 
хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Државник Симон и лека 
гимназије, да га према нашим примедбама савесно исправи, а по том се може по истом акту радити  
..{S} Никад боље!..{S} Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак.{S} Одмах идем мини 
 послужитељима.</p> <p>То своје мишљење Савет учтиво спроведе Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И 
 <p>После читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се 
 Између осталих предмета дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице стру 
ни петнаест дана, а Главни се Просветни Савет искупи у седницу.{S} Између осталих предмета дође 
ном Савету.</p> <p>(Један тај Просветни Савет је свега и био, а мислио би човек има бар тридесе 
једне:</p> <p>„Председнику министарског савета Господину...</p> <p>Господине председниче,</p> < 
ма одлуци XV седнице Главног Просветног Савета, држане 17-III исте године СБр.{S} 2., част ми ј 
/p> <p>Председник Гл.</p> <p>Просветног Савета“</p> <p>(Потпис).</p> <p>Такве садржине писмо уп 
споредних).</p> <p>„У прилогу % шаље се Савету акт директора...ске гимназије да у њему проучи г 
а да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан реферат.</p> <p>„Примите, Господине, и о 
ра...ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење:</p> <pb n="79" /> <p>„Све 
p>После два месеца тек стиже Просветном Савету исцрпан реферат о директорову акту на коме су за 
„2-III-891. </p> <p>„Главном Просветном Савету.</p> <p>(Један тај Просветни Савет је свега и би 
вако почиње:</p> <p>„Главном Просветном Савету:</p> <p>„Размотрили смо и проучили акт директора 
д постане министар):</p> <p>„Просветном Савету на мишљење.“</p> <p>Испод тога стоји опет нов ру 
јер наши непријатељи онда могу с мирном савешћу полагати право на земљиште до више Крадије.{S}  
 сем тога им чиновници држе предавања о савременом рационалном обделавању земље.</p> <p>— Па ка 
није дугим низом векова достигао висину савршенства данашњих модерних језика.</p> <p>„Да бисмо  
{S} Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! додаде министар на з 
а Анутима.{S} Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорника, да се без икаква  
а се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује прошла  
 <p>— Да си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје годи 
 ли?</p> <p>— Разумем.</p> <p>— Е лепо, сад пазите даље: како је он врло богат, то зажели да им 
рече благо нежним нежним танким гласом; сад сам баш свршио своју редовну молитву.{S} Ја то чини 
узвикну председник сав знојав, заморен; сад их имамо осморицу.</p> <p>Док се председник и влада 
 Шта ће човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господину Министру да га молим да ме о ид 
</p> <p>— Разуме се да је задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од тада воли своју жену. 
ешто друго, рекох као извињавајући се — сад разумем и могу слободно рећи да ће Страдија заиста  
 даље шкандале. — Тако, додаде за тим — сад мало личи на обична <pb n="15" /> човека, а онако м 
у којима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“</p 
ађења сваког дана, чинимо свечаности, а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити 
чао ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарству, и како мисли да наба 
анашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честита 
х вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри играмо улоге опозиције?{S} Идућих избор 
свега имате? </p> <pb n="95" /> <p>— За сад немамо ни један!</p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{ 
Допире ли Страдија до мора?</p> <p>— За сад не.</p> <p>— Па нашто онда тај закон?</p> <p>Послан 
земљу довољно!</p> <p>— Довољно...{S} Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито 
влада изгледа парламентарна.</p> <p>— Е сад тек разумем! рекох још више изненађен и збуњен одго 
олеше, она седморица седоше:</p> <p>— Е сад устаните сви опозиционари! рече председник задовољн 
 <p>— Куда ће овај оволики свет? шта је сад било?...{S} Сигурно депутација каква? мислио сам у  
 се од јуче бави један странац, коме је сад шесет година, а није никад за то време био министар 
ој, родољубивој управи.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о  
искреним заузимањем страшних лекара, те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву с 
ће министар задовољан одговором; можете сад ићи, ако је повољи.</p> <p>Момак се опет дубоко пок 
дали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.</p> <p>Ко год приђе ближе мен 
Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све остало мање важно у буџету.</p> <p>— 
ве са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непоз 
их зборова.</p> <p>На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир као оно кад човек осети зад 
ри дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разг 
ине, те ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече мин 
 дара?</p> <pb n="72" /> <p>— Та она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати  
верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.< 
м, а запуштеном кућом.</p> <p>— Где смо сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем) што  
ература од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: просто да се смрзне ч 
едан. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад остали? викну председник ван себе од љутине.</p> <p 
ђен: </p> <p>За бивше министре, који су сад било у било у пензији било на расположењу тридесет  
ју приступа најотменији грађани.</p> <p>Сад се ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би  
ловођа има дужност да то изврши.</p> <p>Сад долазе писма стручњацима:</p> <p>„Господине.</p> <p 
т, ако је и ово добро запамћено.</p> <p>Сад долази стручно разрађивање сваког дела сваке тачке  
рије, те ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено и писмено препирање; запиткива 
нови се небројено пута: „Живео!“</p> <p>Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева  
помогли и олакшали му колико толико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово  
ет генерала.</p> <p>— А колико их имате сада? упитам.</p> <p>— Имамо их доста, Богу хвала, али  
на тишина.</p> <p>— Уз владу сте — поче сада љутито министар полиције...{S} Па да нисте уз влад 
кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{S} Искрен 
 знам да ми нико живи неће веровати, ни сада нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово до 
теке трошите.</p> <p>— Е видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних књига набављају  
мала тако мудру и родољубиву управу као сада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан ч 
сваки начин бивали већ неколико пута до сада министар?</p> <p>— Нисам никада.</p> <p>— Никад!.. 
 напредак у народа“; а моја ћерка је до сада написала две приповетке, опет за народ, у којима с 
а радите? -</p> <p>— Радимо што су и до сада чинили!{S} Правимо изненађења сваког дана, чинимо  
 у одређено време честитати: али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на искрен 
увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитви има много више смисла због ових последњих  
соком посетом.</p> <p>— Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? упита ме.</p> <p>— Први  
а влада радила на штету земље и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе бољим пу 
г Савета“</p> <p>(Потпис).</p> <p>Такве садржине писмо упућено је и другом референту.</p> <p>По 
о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењем.</p> <milestone unit="subSec 
ледећу резолуцију: </p> <p>1.{S} Дубоко сажаљевамо то што је наш народ у тим крајевима снашла т 
а столом.</p> <p>— Браћо, поче један од сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили.{S} Све  
мљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.{S} Родољубиви грађани поседаше на столи 
 отвори збор за председника а оне друге сазиваче за остало зборско часништво.</p> <pb n="59" /> 
дољубиви грађани поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја места за столом.</p> <p>— Браћо, 
 јединствен случај у свету.{S} Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле 
н.{S} У једним новинама стоји: </p> <p>„Сазнали смо да и град Крадија, по угледу на друге градо 
 тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна борба између  
јске струке.</p> <p>Зађосмо у пространу салу једног хотела у којој већ беху спремљена седишта и 
у собу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудних ути 
а, и каквих не одликовања.</p> <p>Једва сам могао корачати кроз ту масу славних људи што ме опк 
аинтересован том реткошћу.</p> <p>Једва сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим разгово 
ого из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само то како је пре неколико година држао  
Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сам, морао при 
тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два три да 
зима <pb n="94" /> потпуно убеђен, и да сам са одговором задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? пита 
гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличија пошао.</p> <p>Онај ме пандур одв 
та ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима <pb n="94" /> потпуно убеђен,  
и на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан.</p> <p>Предсе 
жеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан, и да молим де 
свеједно, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, нег 
ихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан — осетих у том тренутку мла 
ига.</p> <p>Ја у прво време помислих да сам погрешио и пошао другом коме, али ме униформа вишег 
ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на друг 
одужи министар:</p> <p>— После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, к 
блиотеке трошите.</p> <p>— Е видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних књига набављ 
вом дочеку.{S} Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мно 
. </p> <p>— Јест, јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор на споредне ствари.{S} Имате  
>— Ја нећу да представљам опозицију, ја сам уз владу.</p> <p>Председник се узе објашњавати с њи 
уџетским партијама буде суфицита.{S} Ја сам већ у своме министарству почео уводити штедњу, а на 
 писцима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толико помогнем народу у том 
та ме.</p> <pb n="26" /> <p>— Не.{S} Ја сам странац, путник.{S} Рад сам да говорим с министром. 
ој земљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор права, али то кријем, и не смем ником рећи:  
у људи чека?!</p> <pb n="28" /> <p>— Ја сам странац, путник, и не могу одлагати! рекох учтиво,  
 дрско узвикнуо пред судом:</p> <p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји п 
о још на ненадлежном месту?</p> <p>— Ја сам исправан.</p> <pb n="14" /> <p>— Ти си луд, тако ма 
ећу своје драге отаџбине!”</p> <p>„— Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!”</p> 
м, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да  
— Врло важна.{S} Управо неодложна: и ја сам учинио потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и пруж 
ша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног 
министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пе 
уди који припадају опозицији.</p> <p>Ја сам га тешио због тако страшне неправде, која се чини п 
 што дрхти патриотским болом.</p> <p>Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку 
 који сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити члана 
ис.)</p> <p>У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки по 
 славну домовину.</p> <p>Педесет година сам путовао по туђину, по широком свету, али не наиђох  
ово звање управника државних добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим да  
те, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и операција је, Богу хв 
о ће ме то изненадити. </p> <p>И заиста сам био изненађен, али само из других разлога: али сам  
лико сам задовољан!{S} Шта мислите, шта сам пронашао?</p> <p>— Неки начин којим ћете моћи усавр 
олим вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде 
ратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господски одевен чове 
иди чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам с 
ребе, а узеће се уџбеник.... (име писца сам заборавио.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
/p> <p>Ко би све попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно његово одликовање запамтио, а већ  
о сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и да се што већ 
ање, ко више, претрпан орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, 
а дан сам морао променити хотел.{S} Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, <pb n="22" /> 
milestone unit="subSection" /> <p>— Кад сам изашао на улицу, опет улица препуна силна света што 
нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препричам и другима.{S} Да не  
дницу.{S} Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге.</p>  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам обишао све министре наумим да обиђем и Народну Скуп 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам узео размишљати о овом последњем догађају необично  
кон о уређењу морске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упитам једног посланика: </p> <p>— Ви им 
авина, а у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка годи 
ран онај кога полиција хоће.</p> <p>Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рек 
— Не.{S} Ја сам странац, путник.{S} Рад сам да говорим с министром. </p> <p>— Зато ви тако глас 
 благо нежним нежним танким гласом; сад сам баш свршио своју редовну молитву.{S} Ја то чиним ув 
 ће човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим 
 те ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! рече министа 
 тих осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре! </p> 
а, те се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обишао.{S} Погодим се с њи 
ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, на вик 
 разумевао смисао министрових речи, све сам управо мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја му 
дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министрових речи, све сам упр 
tion" /> <p>У Министарству Просвете све сам овејани научник.{S} Ту се тек ради темељно и смотре 
пи на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране поја 
ци из опозиције“.</p> <p>Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама поче се окуп 
аму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и н 
 <p>— Ништа не разумем, господине, чиме сам могао учинити толико зла? приметим у страху.</p> <p 
цу).{S} Украшен звездама и орденима, те сам могао <pb n="16" /> мирно ићи улицом, без граје и г 
олико помогнем народу у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у ста 
ресе земље?{S} Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра председника да је затв 
нова за благостање сваке земље.{S} Јуче сам у интересу штедње отпустио једног служитеља.{S} То  
а риба.{S} Управо специјалитет.{S} Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада, ванредно 
сећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке луде мисли ме обузеше:</p> <p 
p>— Па, ја управо, како да вам кажем, и сам <pb n="18" /> још не знам!.. рекох застиђен, и тама 
 нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јачим гласом, изго 
бдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвешт 
арод постепено навићи, па ће долазити и сам.</p> <p>— Тако је, имате право! рекох изненађен ови 
ма књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толико помогнем народу у том погле 
твар...{S} Ево показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с нестрпљењем оче 
ало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке л 
енађен, али само из других разлога: али сам се правио како ме баш та реткост задивљује.</p> <pb 
ховите, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити.</p> <p>— Збиља, волите  
 узев по литерарним облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и о 
 говорим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.</p> <p>— То 
н шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу 
 управо мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о т 
 одморим.{S} Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудних утисака које ова земља н 
{S} Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једног патриотског лис 
, која се чини према њему.</p> <p>Затим сам разговарао са једним богатим трговцем који ми прича 
тако саблажњиву слику.</p> <p>Сутра дан сам морао променити хотел.{S} Кад сам улицом ишао, мора 
estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан сам посетио министра полиције.</p> <p>Пред министарство 
само пожелети, <pb n="30" /> а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам на том ген 
 овог важног законског пројекта побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга Т...{S 
те опет страдали? </p> <p>— Не, повукао сам се с политичког поља.{S} До душе у почетку сам пома 
>— Долазе послом? упитах.</p> <p>— Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па са 
 на мене.</p> <p>Као човек странац имао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима 
редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана, а довече ће мог  
 осмену, па продужи.</p> <p>— Разгранао сам чиновништво у својој струци, тако да свако село има 
већ од дужег времена.</p> <p>Разговарао сам с једним добрим чиновником <pb n="98" /> о једном њ 
ти хотел.{S} Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, <pb n="22" /> бар са неколико ордена 
 стигне на време? рекох.</p> <p>— Морао сам журити, те је, хвала Богу Благовремено откуцан теле 
лозима и без предлога.</p> <p>Посматрао сам акта.</p> <p>Један директор, на пример, пише: „Госп 
 зна се још колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је  
А</head> <p>У једној старој књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига 
нике како уче своје улоге.</p> <p>Устао сам био рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам 
вог догађаја.</p> <p>Једног дана изишао сам на станицу, где стаје једна страна лађа.</p> <p>При 
ам најзад, не могући објаснити ово чудо сам, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим доз 
 <p>„Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.{S} Видео сам много градов 
гледао бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно те јед 
 пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у неко 
 сам само у путовању по свету.{S} Видео сам много градова, много села, много земаља, многе људе 
<milestone unit="subSection" /> <p>Хтео сам посетити господина министра правде, али он није био 
м свима државним тајнама;</p> <p>У брзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим  
ме обузеше:</p> <p>„Чудна земља! мислио сам...{S} Тамо гину људи, министар војни саставља молит 
...{S} Сигурно депутација каква? мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену ма 
понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти 
p> <p>Узех му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем, док он нешто постаде не 
то се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>Министар протегљаст, сув чо 
це уздахнем.</p> <pb n="63" /> <p>И ако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак због ов 
био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио д 
на мени, али ништа не приметих.{S} Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није узимао 
реду, рекох одушевљено.</p> <p>— И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: пет милио 
 похвалим.{S} Не можете веровати колико сам задовољан!{S} Шта мислите, шта сам пронашао?</p> <p 
, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, то је лепо питање!{ 
а једе!</p> <p>— А ти?</p> <p>— Потпуно сам задовољан.</p> <p>— Седи.</p> <p>Тако преслиша и ос 
и и спремају се за седницу.{S} Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како  
аљати ништа... <pb n="65" /> Цело јутро сам спремао распис свима командама.{S} Ево баш ћу вам г 
 да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао п 
ва за напредак сваке земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се ш 
расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода које су дате наро 
 паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министро 
чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору!</p> <p>— 
огу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на  
lestone unit="subSection" /> <p>Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно о 
а на носу, дочека ме љубазније него што сам и могао очекивати.{S} Намести ме да седнем крај њег 
рима, извиним се господину министру што сам га својом посетом узнемирио можда у важном државном 
<p>Ја се извиним господину министру што сам <pb n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих и д 
 дужности.</p> <p>На многим местима чуо сам разговор овакве природе:</p> <p>— Није требало ипак 
 изјаве, обично оваке:</p> <p>„До данас сам био приврженик прошлог режима, али како сам се дана 
једном врло важном питању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам пр 
то су министри симпатични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек. 
и правдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљено учинио, и замолим га за опроштај.</p>  
 да ми кости прими она света земља коју сам крвљу овојом натапао да би слободна могла бити.{S}  
с политичког поља.{S} До душе у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао н 
ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— Чудновато, то онда није земља  
у, и то одмах добар положај.</p> <p>Још сам с неколицином разговарао, а између осталих и с једн 
 за представу у позоришту.</p> <p>Влада сама пише дело које ће посланици играти у народној скуп 
ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе.</p> <p>„Учтиво молим Господина Министра д 
а рачуна.“ Молим вас, господине, реците сами од куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина 
у вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига око уређења земље.</p> <mil 
из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције.{S} Пандури около стоје и посмат 
> <p>— Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету пом 
ините, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, то је лепо пит 
скупштина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже да у нашој земљи има  
еме све је то урађено, све припремљено, само се очекиваше Месија.{S} Чак је народ општим јавним 
њижевници, онда, разуме се, пишу књиге; само господин министар не пише ништа.{S} Пред њега ниса 
анина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном ме 
предомишљамо да ли за њу <pb n="100" /> само част своју да жртвујемо! узвикнуо је један послани 
{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Само за последњих десет година донето је петнаест устав 
ју: „Шта? зар још нема никакве завере?“ само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурниј 
и, било други посланици.{S} Влади треба само та формалност, то је тако заведено ваљда по угледу 
а то рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и људе за које су се заузима 
пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ствари.</p> <p>Један ј 
н њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно представништво, па нека оно донесе своју о 
вари скупштина и посланици код нас раде само оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онда скупшти 
 али њих не извозе на страну.{S} Извозе само свиње.</p> <p>Помислим да рибар збија шалу са мном 
 једна на другу, готово рећи разлика је само у именима и потписима.{S} Ево једне:</p> <p>„Предс 
ту, приметим. </p> <p>— Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су  
 тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само због свиња чувена та земља? упитам зачуђено.</p> < 
адаше општа хармонија у Страдији.{S} Не само што су министри симпатични и ваљани, већ сам приме 
иста неразмишљени поступак.</p> <p>— Не само важна, господине мој, већ најважнија, разумете ли, 
и да жртвујемо ту приличну суму годишње само да бисмо народу помогли и олакшали му колико толик 
 још мањи, некима се одреди да изговоре само по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго вр 
ји беху акламацијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно по синтак 
рекрасно, и такво мудро уређење може се само пожелети, <pb n="30" /> а слободан сам и ја да вам 
етнаест, па и двадесет дана дотерује се само стилизација и најмањег акта, и разуме се већ, ту с 
 су се и наживели: а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, п 
учинити ради угледа земље.{S} Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за дан.</p> <pb  
" /> науци само штете доноси.{S} Узмите само па читајте његове погледе поводом тога питања о ст 
овољно и отре зној с чела.</p> <p>Стоји само онај један. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад  
</p> <p>И заиста сам био изненађен, али само из других разлога: али сам се правио како ме баш т 
својим радом на тој <pb n="47" /> науци само штете доноси.{S} Узмите само па читајте његове пог 
своје драге отаџбине!”</p> <p>„— Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!”</p> <p> 
<p>Ко би све попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно његово одликовање запамтио, а већ све  
„Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.{S} Видео сам много градова, м 
прошлости; а од свега тога сам запамтио само то како је пре неколико година држао први <pb n="2 
е у редовним придикама, већ по неколико само).{S} Маса се расклопи на две стране, и тако страна 
у дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде.{S}  
 не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити.</p 
захвалности.</p> <pb n="39" /> <p>А већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умножена  
ућности и скроз невероватне ствари могу само замислити и у злој намери протурати скучени, бедни 
вању.{S} На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.</p> <p>Минист 
 влада и велики мудри државник, који ће самом владару протумачити изразе њихове верности и одан 
с овим наговарам на читање, ево одмах у самом почетку најискреније изјављујем да није вредно чи 
 тај бујни народ пун грађанске свести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте у 
на обалу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, пр 
 су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и 
ена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобни 
 у граду, а затим миран, тих и спокојан сан родољубивих и куражних синова срећне земље Страдије 
 Даље гласи:</p> <p>„Дозволити, им, гл. санскр. <foreign xml:lang="sa-Latn">dharh duhorh</forei 
језика.</p> <p>3.{S} Заједнички корени (Санскрит).</p> <p>4.{S} Цепање језика на главније групе 
 бити овако дочекан.{S} Ја још држим да сањам.</p> <p>— Потписали сте, дакле, уговор? викнуше с 
 земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан.{S} 
м у среди, све радње затворене, а сваки саобраћај прекинут.</p> <p>— Шта је ово? упитам радозна 
толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и мене т 
> <p>Друге су новине од прилике то исто саопштавале са оваким додатком:</p> <p>„...{S} Сем тога 
финансија беше и у новинама вазда нових саопштења:</p> <p>„Чиновници.... надлештва јуче у четир 
иновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.</p> <p>Таман он о 
урати скучени, бедни и излапели мозгови сарадника опозиционе штампе; али им тај метак неће упал 
 поручити стручњака са стране.</p> <p>— Сасвим тако! одобрим му тако духовите, оригиналне мисли 
гледа ме значајно, испитујући.</p> <p>— Сасвим тако! рекох.</p> <p>— Ето видите, опет ће минист 
аше од мене позитиван одговор.</p> <p>— Сасвим тако!</p> <p>— Ето, ономад је издата велика сума 
а, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, а 
риче, путних бележака (шта ли му је тај састав строго узев по литерарним облицима не знам ни са 
јицу, који су добро владали језиком, да саставе резолуцију у поменутом смислу и да је прочитају 
ам...{S} Тамо гину људи, министар војни саставља молитве и мисли на покретање родољубивог листа 
треба.“</p> <p>После читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а за тим доноси од 
стри, па трче на све стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема га. </p> <pb  
тку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив смех неког злог духа ове срећне и б 
етног Савета, држане 17-III исте године СБр.{S} 2., част ми је умолити Вас да проучите акт дире 
де гурање, тискање, пропињање, зверање, свађа; сваки хоће да приђе ближе.</p> <p>Заиста примети 
ади још, држећи: паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године.</p> <p>— Ваш господи 
ти у разне групе и ићи разним правцима: свака група жури на своје одређено место где ће се држа 
чећи класичне језике облагорођавати.{S} Свака читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда др 
љајући се пред једном великом кућом.{S} Свака од тих великих група људи истакла своју заставу,  
ке владе понавља све једно те једно.{S} Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као јед 
 начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа: издајничком, гадном, шт 
тањима земаљским.{S} Влада, — разуме се свака патриотска влада — и ту се побрине да то решавање 
 долази стручно разрађивање сваког дела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло 
не; а новине гута, што се каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ разних подлистака и романа про 
о вам кажем, то је основа за благостање сваке земље.{S} Јуче сам у интересу штедње отпустио јед 
тручњаке ништа питати, јер би и они без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају упутили 
, то је и најважнија основа за напредак сваке земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на у 
очетка године, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно те једно.{S} Свака нова в 
ста (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова), те упитах и  
ње, тискање, пропињање, зверање, свађа; сваки хоће да приђе ближе.</p> <p>Заиста приметим једно 
ко је покрајина подељена наша земља.{S} Сваки од покрајинских економа има целокупан надзор са с 
 пун бола и пун гнева према Анутима.{S} Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог го 
е јављати говорници све јачи и јачи.{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева пр 
чиновника) преписку са целим крајем.{S} Сваки шеф одељења у министарству има преписку са поједн 
у земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико 
м грбом у среди, све радње затворене, а сваки саобраћај прекинут.</p> <p>— Шта је ово? упитам р 
а не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио какву корисну књигу за награђивање ученик 
 сузбио све бриге и невоље.</p> <p>— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врш 
ати многобројним ситуацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“</p> <p>— З 
ко да вам кажем?...{S} Добро, добро, на сваки начин...{S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о  
 Мислите, дуже ће трајати? </p> <p>— На сваки начин.{S} Такав је посао.</p> <p>— Нама су ваши у 
 и патриотског положаја...{S} Ви сте на сваки начин бивали већ неколико пута до сада министар?< 
 ускоро наступити.</p> <p>— А ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав срећан случ 
лакшали му колико толико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратко врем 
за развијање војске.“</p> <p>— То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време? р 
о детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше пош 
p> <p>— Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? </p> <p>— О још како!{S} Он је инач 
исту, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста прихода, доста без сумње! рече ми 
 приметим. </p> <p>— Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим са господином  
часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита (или  
акав рукопис добије одмах истог момента сваки који год постане министар):</p> <p>„Просветном Са 
 </p> <p>А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко мање к 
ем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.{S} Кад сам  
ијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.{S} По  
оласка Вашег на управу земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једини  
наест устава, <pb n="34" /> од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет нано 
> <p>Посланици дођу у клуб, и ту заузме сваки своје место.{S} Председник клуба седи за нарочити 
сти? упитам.</p> <p>— Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљским! одговори мини 
ти!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сваки стаде окретати око себе, па чак и онај кога прока 
ма који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту.</p> 
да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна радозналост све већа и већа 
 n="56" /> <p>Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.{S} Најзад с 
акупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и  
цијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“</p> <p>— Знам, али како се, Госп 
се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> < 
тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у којима  
...{S} Наша вечита неслога!{S} Али ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску.{S}  
ећаше положај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој ј 
да увек има по неколико листова, управо сваки министар свој лист — један или два) да је влада д 
едни шеткају тамо амо, и читају на глас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронаук 
тпуно ујемчене, унео још и ово:</p> <p>„Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и ве 
:</p> <p>— После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која мора бити  
ам чиновништво у својој струци, тако да свако село има привредно надлештво од пет чиновника, од 
 речи:</p> <p>„Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи“.</p> <p>Више  
, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се м 
помажемо један другог, да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила.{S} Ето видите, да 
ањима доноси одлуке које су обавезне за сваког као закон.{S} Јуче је баш један грађанин поднео  
онесе своју одлуку, која има да важи за сваког грађанина ове земље.{S} У противном случају ја ћ 
и до сада чинили!{S} Правимо изненађења сваког дана, чинимо свечаности, а сад ћемо, како нам ст 
инара.</p> <p>Ко би све попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно његово одликовање запамтио, 
у и цео народ припрема весеља и очекује сваког часа важан догађај.</p> <p>— То ће бити нека сре 
ика из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник је одговарао родољубивим и 
.</p> <p>Сад долази стручно разрађивање сваког дела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после 
наказили, и да строго по закону казните сваког оног који би било ову или другу коју реч, било г 
аџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести бољим путем, сре 
 наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под командом, моле свевишњем Бо 
ај закон којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава речи и прави граматич 
 и целокупни програми за наставу мењају сваког другог дана.</p> <p>Нема човека који је са служб 
ко потресени немилим догађајима који се свакодневно на жалост одигравају у јужним крајевима наш 
и убијају људе и <pb n="64" /> пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље?</p> <p> 
е то пуно радознала, света, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p> < 
вници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме да противним посту 
е у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени“, „најоштрије осуђујем 
моралним поукама, а морала није било, у свакој кући пун таван логика, ал’ памети није било, на  
и на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан род 
м:</p> <p>— Какве будалаштине?</p> <p>— Свакојаке, одговори онај с неком досадом и зену равноду 
ћ, ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки, с предлозима и без предлога.</p> <p>Посматра 
егнутом очекивању.{S} На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.< 
 таван логика, ал’ памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље,  
97" /> данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, кога се  
ачки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је  
 и изјаве и честитке исте од истих људи сваком новом кабинету, а и у депутацијама су стално ист 
орају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ствар хит 
старство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са великим бројем чиновника 
и привреде села тога и тога.{S} Затим у сваком среском месту је економ за срез са великим персо 
<p>Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и родо 
ћ народне, крваво стечене, и ја морам о свакоме динару водити озбиљна рачуна.“ Молим вас, госпо 
>Најзад, после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаваше по што шта, пристадоше и она седмориц 
да то <pb n="87" /> дело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима улоге — разуме се, пре 
рљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p> <pb n="54" /> <p 
о... ретко — издање!.. изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то и 
го интересовао ни његов паша, ни његова свастика. </p> <p>— Јест, јест, имате право, ја сам мал 
у да учи сликарство.</p> <p>— Госпођица свастика има дара?</p> <pb n="72" /> <p>— Та она до сад 
 немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство.</p> <p>— Госпођица свастика 
 куће и кафане и храмови и канцеларије, све се испразнило, све је живо изишло да суделује у том 
оге главе.{S} Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала, света, па чак и на свакој баџи о 
беле заставе са народним грбом у среди, све радње затворене, а сваки саобраћај прекинут.</p> <p 
 и чиновници и пензионари и свештеници, све је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању.{S 
мање разумевао смисао министрових речи, све сам управо мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ј 
 ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министрових речи, све сам 
амови и канцеларије, све се испразнило, све је живо изишло да суделује у том епохалном дочеку в 
спирате крв предака мојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни  
љу.“ За кратко време све је то урађено, све припремљено, само се очекиваше Месија.{S} Чак је на 
ао.{S} Све су резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени 
 се, морамо употребљавати <pb n="69" /> све мере да се што више одржимо.</p> <p>— Шта радите? - 
 чак и друштво за оснивање друштава.{S} Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га е 
 депешама и изјавама оданих грађана.{S} Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готов 
и већ знате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупило племенито осећање и жеља да се  
{S} Једним словом нико није изостао.{S} Све су резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у 
ног града спирате крв предака мојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, н 
ен овим одговором министровим.</p> <p>— Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и ка 
, са свима лентама и силним орденима (а све не носе у редовним придикама, већ по неколико само) 
ета што жели пред министра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Неки су елегантно одевени са цилиндером 
>— Одакле си, говори!</p> <p>Узех му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и куда идем,  
 сам да се доласком сваке владе понавља све једно те једно.{S} Свака нова влада буде на исти на 
слободу.</p> <p>— Тако је.{S} Народ има све слободе, али их не употребљава!{S} Управо, како да  
Сутрадан чујем да је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама и механама и приватним становим 
озничавом, напрегнутом очекивању.{S} На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запи 
ца препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће ов 
расправљањем тога питања.{S} Настаде на све стране јако интересовање, и за мало те дође дотле,  
њи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купи 
ија, узнемирили се министри, па трче на све стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p 
p>Како, разуме се, нисам могао стићи на све зборове, то се са својим познаником упутим тамо куд 
лавна је ствар буџет добро израдити, па све иде лако.</p> <p>— Колико је милиона годишње буџет  
пут, никако да се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније за мене,  
де ту ретку свечаност, чак и из болница све болеснике изнели на носилима: па и њима чисто секну 
е клуба.{S} Прво један секретар прозове све редом, а затим се почиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека 
 и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем 
уке.{S} Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док о 
буњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут,  
 на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? зар јо 
м Генију и избавитељу.“ За кратко време све је то урађено, све припремљено, само се очекиваше М 
оворити о том спасоносном зајму, новине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога п 
а!</p> <p>Гушање, граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљ 
ја, доле с Анутима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро 
 нешто с њим; ваљда му реферисао шта се све догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита:</p> < 
а зависи добро наше отаџбине.{S} Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета са з 
 толико изгледа истинска.</p> <p>Кад се све то срећно сврши, и отклони се најтежа препона, пред 
ликом пожртвовању за спас земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми 
 ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању <pb n="4 
божним скрушеним гласом.{S} Затим ће се све исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доли 
и их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно орде 
bSection" /> <p>У Министарству Просвете све сам овејани научник.{S} Ту се тек ради темељно и см 
 глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан 
на искреном честитању, и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљени на 
анови кабинета, пошто срећно пребродише све препоне и задовољни пуним народним поверењем, прире 
 језгровитим говорима.{S} Наравно, кроз све је то било испреплетано оно одушевљено, громогласно 
рају, засвира музика <pb n="37" /> кроз све улице, а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме 
т се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва, да већ после једног, два часа цела 
аности и парада; <pb n="71" /> а куд би све то могло бити без војске?{S} То је бар за данас гла 
бротворне цељи пет динара.</p> <p>Ко би све попамтио!{S} Од сваког сам само за по једно његово  
<p>— Има, хвала Богу, има их доста; али све једно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтин 
> <p>— А ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав срећан случај неминовно наступи? 
рају?</p> <p>— Сигурно!</p> <p>Министри све јаче учестали похађати стране земље и враћати се на 
си.</p> <p>Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи.{S} Сваки говор беше пун родољубља, пун 
 то министри решише да покупе за ту циљ све депозите из државних каса, где је депонован новац п 
чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.</p> <p>— То већ није земља мојих славн 
>У брзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима.</p> <p>Прво одем мин 
и:</p> <p>„Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и  
{S} Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубље није да 
 --> <p>И тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамће 
 unit="subSection" /> <p>Кад сам обишао све министре наумим да обиђем и Народну Скупштину.{S} Н 
лугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p> <p>— За сваки случај, ако би на 
 је те године велики град, и упропастио све усеве у земљи! рече <pb n="75" /> министар гледајућ 
уда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све остало мање важно у буџету.</p> <p>— А на просвету, 
акашља, те ја уграбим реч. </p> <p>— То све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размер 
 n="48" /> са министром грађевина, и то све због тако важних питања по земљу.</p> <p>— Па зар с 
ао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>К 
сваки својој кући, а очајна радозналост све већа и већа у јавном мњењу. </p> <pb n="103" /> <p> 
једно његово одликовање запамтио, а већ све изређати било би немогућно.</p> <p>Елем, кад већ до 
nit="subSection" /> <p>Сутра дан су већ све новине писале о мени.{S} У једнима беше белешка: </ 
не министре, да сте уставом дали народу све слободу.</p> <p>— Тако је.{S} Народ има све слободе 
о се тамо темељно, стручно, расправљају све ствари и води преписка пола године <pb n="82" /> до 
 групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња! 
цедура понављала неколико пута, и успех све гори.{S} Старац очајно уздахну, одгурну љутито харт 
исто мишљење о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењем.</p> <milestone 
е што боље одиграти своју улогу.</p> <p>Све то изгледа као припрема за представу у позоришту.</ 
ља није била у бољем благостању.</p> <p>Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зај 
ће своје мишљење:</p> <pb n="79" /> <p>„Све у природи подлежно је закону поступног развијања и  
ког дана заједнички, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине,  
 али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима, која гајим пре 
 причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само то како је пре неколико го 
у.</p> <p>(Један тај Просветни Савет је свега и био, а мислио би човек има бар тридесет споредн 
лед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; оде 
а ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом 
рећноме народу који страда.{S} Него пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ре 
де ли?</p> <p>— Ни један немам, тако ми свега на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од  
ва?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Колико их свега имате? </p> <pb n="95" /> <p>— За сад немамо ни ј 
 кривац — ако се његова погрешка докаже сведоцима — од десет до петнаест дана затвора!</p> <p>М 
буде други опозиционар..</p> <p>— То је свеједно, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз владу.</ 
дангуби, не брине, и не мисли.{S} Према свему овоме природно је да се то зову слободни избори.< 
 стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати д 
 ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан извештај...{S} У исто време најст 
са Анутима.{S} Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, н 
мао прилике да размишљам; али ценећи по свему, врло добро, врло добро...{S} Није нам се ништа з 
лас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва!</p> <p>— Нова књига: „Доживљаји једног ста 
свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза 
>— Зато и журимо на збор.{S} Ни једнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; са 
сподин министар их је изволео љубазно и свесрдно примити, а том приликом је и шеф у име свију ч 
кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи 
е одушеви тај бујни народ пун грађанске свести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из гр 
ио, али неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле.{S} Прво и прво ми, данашња <pb n= 
лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропс 
табли насликан човек без одликовања.{S} Свет се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, на 
 музика <pb n="37" /> кроз све улице, а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме свечаност.</ 
ишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допу 
у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди,  
о нашој милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет се поче одвајати у разне групе и ићи разним правци 
ца и сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.{S}  
ње све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види.{S 
итах и њега:</p> <p>— Куда жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриотом још г 
 заглуну.</p> <p>— Куда ће овај оволики свет? шта је сад било?...{S} Сигурно депутација каква?  
апитам:</p> <p>— Куда жури овај оволики свет?</p> <p>Онај се осети дубоко увређен од тог мог гл 
риметих.{S} Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није узимао на одговор.</p> <p>— Ш 
 о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим своју славну домовину.</p> <p>Педесет г 
х чланчића по новинама поче се окупљати свет.{S} Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други  
удовишта, поче са свију страна скупљати свет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грок 
 свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.{S} Кога год погледам, украшен орденима и л 
што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Само за последњих десет година донето је петна 
ога беху наоружани пандури, да одбијају свет. <pb n="12" /> Онај седе са мном и одведе ме некуд 
 је поведе још бољој будућности.</p> <p>Свет се окупи пред домом великог државника у толикој ма 
есеца примити један део новаца.“</p> <p>Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим 
отписан и новац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за 
о кућа, кровови, све то пуно радознала, света, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по дв 
ео у том и том хотелу, и маса радознала света и мушког и женског, и старог и младог, јурне хоте 
ашао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглу 
 судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу овојом натапао да би слободн 
м у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:< 
не буктиње, које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града:  
p>На улици ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљају 
реду.</p> <p>На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова.</p> 
с једним познаником, док од једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што 
мљи.</p> <p>Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министра.</p> <p>Кога све ту нема!{ 
е види.{S} На послетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.</p> <p>Глед 
} Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак.{S} Одмах идем министру, а за неколико д 
в, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му ник 
некуд, а са свију страна јури за колима светина.</p> <p>Кола се зауставише пред једном простран 
 мирно ићи улицом, без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличија п 
 управо, притиснут и згњечен радозналом светином.</p> <p>Полицајци су одмах разумели своју прав 
ша се полиција, узеше пандури разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера з 
 светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управ 
г човека.{S} Понеше те ствари као какве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је  
За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! рекох.</p> <pb n="29" /> <p>— Тако 
> <p>— Ни један немам, тако ми свега на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S}  
ти нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за лудо.</p> <pb n="33" /> <p>— Дакле  
одина сам путовао по туђину, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витеш 
тву сирочета, које се потуца по широком свету тражећи домовину своју, тражећи постојбину оца св 
га живота провео сам само у путовању по свету.{S} Видео сам много градова, много села, много зе 
 финансирању.{S} Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финан 
ао плату.{S} Заиста јединствен случај у свету.{S} Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је 
ине!”</p> <p>„— Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!”</p> <p>Више њихових глав 
вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је,  
ијамантима место очију, и у устима држе свеће.{S} На грудима Ескулаповим биће златом урезане ре 
од свиња!“</p> <p>Улица добила нарочити свечан изглед, на кућама истакнуте беле заставе са наро 
јући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи б 
<p>— Извините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређе 
вим народом, за њима.{S} Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а зво 
ђевина.{S} Министар, достојанствено, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашљ 
кодостојницима земље Страдије.{S} Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима (а св 
ало једног господина на улици.</p> <p>— Свечаност.{S} Зар нисте знали?</p> <pb n="35" /> <p>— Н 
т је шетао горе доле увеличавајући тиме свечаност.</p> <p>Увече је било осветљење, и опет музик 
ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? заврши питањем, обратив се мени.</p> <p>— Ни 
и су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, чак и из болница све болеснике изнели на нос 
.{S} И тако дакле, због тих изненађења, свечаности, завера, нама је војска увек потребна за наш 
а министровања.{S} На пример за народне свечаности пет милиона, за поверљиве владине издатке де 
их важних изненађења земљи, мора бити и свечаности и парада; <pb n="71" /> а куд би све то могл 
ubSection" /> <p>Сутра дан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у влад 
 Правимо изненађења сваког дана, чинимо свечаности, а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, мо 
љни пуним народним поверењем, приредише свечану другарску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и 
 случај, ону која треба, одредити војни свештеник; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека д 
 и тако исто радо се туче.{S} Једног је свештеника ударио штапом по глави у Божјем храму, из не 
 и лиферанти и чиновници и пензионари и свештеници, све је то у неком грозничавом, напрегнутом  
вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук вој 
ири преписача, и неколико служитеља.{S} Сви су од управника до служитеља примали ревносно <pb n 
> великодостојницима земље Страдије.{S} Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима 
 грађанима и да пролију крв анутску.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, ал 
ту? пита председник секретара.</p> <p>— Сви.</p> <p>— До ђавола, па мора неко бити!</p> <p>Нико 
по званичној дужности, на квит посла, а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, о 
традијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тре 
ред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је 
ам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције, јер, знате к 
 „Живео!“</p> <p>Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира му 
дморица седоше:</p> <p>— Е сад устаните сви опозиционари! рече председник задовољно и отре зној 
ужби.</p> <p>Најзад се унапред одобрише сви издаци које ће влада учинити преко буџета и онда се 
а мало те дође дотле, да готово стадоше сви послови.{S} И трговци и лиферанти и чиновници и пен 
унеше него што га уведоше у кућу, уђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи  
— Потписали сте, дакле, уговор? викнуше сви у један глас, одушевљено.</p> <p>— Ево га! рече стр 
ергично ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити 
 и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гледају.</p> <p>—  
ник.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу ли сви ту? пита председник секретара.</p> <p>— Сви.</p> <p 
а моје питање.{S} Кад виде да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресај 
 може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани си 
или!{S} Слава им!“ Ово имају изговорити сви војници и старешине од једном: али ће се изговарати 
оли да гладује с породицом, него да као сви други паметни гледа своја посла.</p> <p>Кога год би 
S} Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се њего 
 и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n="58" /> сложни, дишемо је 
е вршила његова жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и радо је 
прошли злогласни режим, кога се гнушају сви поштени људи у земљи.</p> <p>(потпис.)</p> <p>У мно 
очиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! нареди пре 
век може једва на леђима понети.</p> <p>Сви чиновници у министарству, пошто су књижевници, онда 
у прозва се „Силни мук Хоријев.“</p> <p>Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше  
ај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.</p> <p>Кола се зау 
а маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.{ 
ибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.</p> <pb n="13" /> <p>Онај што  
е се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.{S} И старо и младо и мушко  
вима разлеже се весела песма.{S} Већ са свију страна Страдије почињу долазити депутације, да у  
посланик. </p> <p>— Тако је! одјекну са свију страна.</p> <p>Послови су у скупштини текли журно 
.</p> <p>— И ја нешто мислим!</p> <p>Са свију страна посматрају странца и закључе да ће баш он  
министарство има највећи број нумера од свију осталих.{S} Чиновници немају кад од акта да дигну 
 примити, а том приликом је и шеф у име свију чиновника свога надлештва изговорио дирљив говор  
а, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз мас 
 коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима <pb n="38" /> се са не 
председника општине, Академије Наука, и свију могућих хуманих друштава и удружења <pb n="109" / 
не идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати <pb n="97" /> данашњу владу и д 
 ваздухом и одјекну целим градом.{S} На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се пој 
ље Страдије.{S} Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима (а све не носе у редовн 
 са великим персоналом чиновника, а над свима су покрајински економи, и има их двадесет, на кол 
ор са својим чиновништвом, да мотри над свима осталим чиновницима, врше ли своју дужност, и да  
аспис, да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у подручном ми министарству  
тима и министрима и да се брзо посветим свима државним тајнама;</p> <p>У брзо сам имао част так 
— Зашто не?{S} Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке које су обавезне за сваког 
смислу, а господин министар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.“</p> <mil 
се звао, ако се добро сећам).</p> <p>По свима улицама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у 
ај, послао пре три дана поверљив распис свима полицијским властима у земљи и строго им препоруч 
n="65" /> Цело јутро сам спремао распис свима командама.{S} Ево баш ћу вам га прочитати:</p> <p 
ков постаде одједном славан човек.{S} У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани  
ра дан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, 
<p>И министри се доиста појавише са <hi>свима</hi> великодостојницима земље Страдије.{S} Сви у  
</p> <p>— Кажу да има у тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само због свиња чувена та земља? 
 доста свиња.</p> <p>— Зар је само због свиња чувена та земља? упитам зачуђено.</p> <p>— Па има 
јемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!“</p> <p>Улица добила нарочити свечан изглед, на  
p>— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? упитам учтиво и радознало.</p> 
ситнице.</p> <p>— Штета је за тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? приметим учт 
ем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по наглим селима Ан 
дседника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну ш 
јзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би се опет живети! одговори ми рав 
ругом ниси више слушао?...</p> <p>— Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензији, к 
равнодушно.</p> <pb n="7" /> <p>— Дакле свиње и будалаштине?!{S} Ни о чему другом ниси више слу 
оста; али све једно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било кад 
њих не извозе на страну.{S} Извозе само свиње.</p> <p>Помислим да рибар збија шалу са мном, те  
о траје бурно весеље по целом граду.{S} Свира музика, звоне звона, пуцају прангије, брује песме 
ас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије, и честитати министру председнику 
е заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, ун 
 друштава.{S} Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за доброт 
весеља, морадоше жртвовати и одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну сед 
Окрећу се и она седморица и траже очима свог осмог друга, док се тек један присети и узвикну:</ 
као овде, онде, како ће он преко једног свог рођака министра издејствовати да се у тај завод пр 
т, да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника.{S} Некад су се тако примитивно врши 
приликом је и шеф у име свију чиновника свога надлештва изговорио дирљив говор у точ смислу, а  
ње:</p> <pb n="2" /> <p>„Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.{S} Ви 
емљи и нашем народу, иди и на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је т 
 домовину своју, тражећи постојбину оца свога... — Ветрић и даље пири с плавих планина, које се 
н родољубиви говор.</p> <p>И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно „Живе 
и своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.</p> <p>— Живот су наши стари  
 па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.</p> <p>— Која је ово земља преко воде, тамо 
еткају тамо амо, и читају на глас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и т 
ле владе, па и ваш.{S} То значи осудити свој рад!</p> <pb n="99" /> <p>— Који наш рад?</p> <p>— 
тар просвете <pb n="31" /> послао један свој распис, да га и ја потпомогнем и наредим свима пол 
ох учтиво да бих колико толико оправдао свој малопрешњи заиста неразмишљени поступак.</p> <p>—  
Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној науци, рекох учтив 
неколико листова, управо сваки министар свој лист — један или два) да је влада довела до краја  
 ипак ништа... скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка.</p> <p 
а противним поступком доведе у опасност свој положај и да рескира службу.{S} Таквих је мало и о 
ом, него да као сви други паметни гледа своја посла.</p> <p>Кога год бих упитао добијем тако ис 
поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја места за столом.</p> <p>— Браћо, поче један од са 
иси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца, као да осећају да се та  
ју, што бисте ви, разуме се, трошили на своје личне ствари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а ду 
ћи разним правцима: свака група жури на своје одређено место где ће се држати збор. </p> <p>Как 
крај његовог стола, а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан неким старим књигам 
ше миле земље.</p> <p>— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? упитам.</p> <p>— 
д судом:</p> <p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а в 
on" /> <p>Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој било да јој народ п 
ије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење:</p> <pb n="79" /> <p>„Све у природи подл 
д сам први пут видео посланике како уче своје улоге.</p> <p>Устао сам био рано изјутра, и одем  
ом зајму, новине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога питања.{S} Настаде на св 
гатим трговцем који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само то к 
љен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом свој 
тављење посланика, <pb n="86" /> и води своје порекло још из патријархалног друштва кад је наро 
осланици дођу у клуб, и ту заузме сваки своје место.{S} Председник клуба седи за нарочитим стол 
аву.{S} На првом месту министар подмири своје присне пријатеље и рођаке.{S} Таман се прими једа 
р ућута, замисли се нешто, и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу.</p> <p>— Помену 
ни дивне земље Страдије, уморени вршећи своје узвишене грађанске дужности заспаше слатким сном, 
 другим у своје разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а за тим ми главом даде знак да г 
 мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу због такве почасти.< 
рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и људе за које су се заузимали њи 
иде јачим гласом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво питање.</p> <p>— А параде?</p> < 
ђеног на плате послужитељима.</p> <p>То своје мишљење Савет учтиво спроведе Г. Министру на даљи 
<p>Господин министар застаде и узе опет своје бројанице на којима поче лагано одбрајати зрна.</ 
 су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а з 
 n="75" /> министар гледајући смирено у своје ћилибарске бројанице.</p> <p>— А народ? питам.</p 
крај, господине министре, шаље у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гле 
, снивајући срећну будућност и величину своје миле отаџбине.</p> <p>Разбијен овим чудним утисци 
ала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!”</p> <p>„— Ја сам само вршио свој 
ла бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не пл 
у коју реч, било граматички облик речи, својевољно <pb n="32" /> мењали, не пазећи на јасне одр 
ичке и стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врати што пре Министарству Просвете на  
адлештва јуче у четири часа по подне са својим шефом на челу били су депутативно код господина  
ам могао стићи на све зборове, то се са својим познаником упутим тамо куда иђаше он и његова гр 
рећно.{S} Због тога долазе чиновници са својим шефовима на челу те ми честитају и изражавају св 
јинских економа има целокупан надзор са својим чиновништвом, да мотри над свима осталим чиновни 
онесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају зако 
лаву скрушено и узе се крстити шапућући својим бледим испијеним уснама топле молитве.</p> <p>Ме 
“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а кад 
а питањем.</p> <p>— Надриисторик.{S} Он својим радом на тој <pb n="47" /> науци само штете доно 
 доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима.{S} Његова се мушка деца, знате 
 бринути, ако не би био случајно заузет својим домаћим пословима.{S} Он, сиромах има доста деце 
министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, је 
едао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије.{S} Главар  
нашу земљу допутовао некакав странац од својих шесет година, који, како ти зврндови <pb n="21"  
ути некултуран народ недостојан и пажње својих просвећених суседа.“</p> <p>Ова резолуција би је 
неочекиваним питањем и погледа ме преко својих наочара тупим, уморним погледом.</p> <p>— Ви се  
зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна радозналост све већа и већа у јав 
одина он умре.{S} Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима <pb 
о:</p> <p>„Глупави опозициони листови у својој шашавости измишљају разне неистине и протурају к 
и.</p> <p>— Разгранао сам чиновништво у својој струци, тако да свако село има привредно надлешт 
звиним се господину министру што сам га својом посетом узнемирио можда у важном државном послу, 
ине, где се опет ожени девојком робињом својом земљакињом.{S} У том браку добије мене, а кад ми 
Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је о 
љује премилостивом Творцу, који милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздра 
ено место, а он је наш човек и помагаће својски постојеће политичко стање.</p> <p>Запрепаштен о 
моћна докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и род 
S} Влада је тако исто правилно разумела своју дужност те је, да се не би дангубило у ситним пит 
Свака од тих великих група људи истакла своју заставу, на којој је исписано име краја из кога ј 
осланика, да уз остала средства, истера своју већину у скупштини.</p> <p>— Па, ви велите, госпо 
одно представништво, па нека оно донесе своју одлуку, која има да важи за сваког грађанина ове  
 над свима осталим чиновницима, врше ли своју дужност, и да утиче на снажење привреде у целом к 
ном.</p> <p>Полицајци су одмах разумели своју праву дужност и одјурише да о доласку његовом изв 
је потпуно умирен, и веома од тада воли своју жену.</p> <p>Разговор је текао даље, разговарали  
ју и вежбају, како ће што боље одиграти своју улогу.</p> <p>Све то изгледа као припрема за пред 
х застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде пљесн 
раде могао даље продужити пут и тражити своју домовину.</p> <p>Нисам пошао ни неколико корака,  
, посланици су показали да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос  
 би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући 
ом у руци кренем у бели свет, да тражим своју славну домовину.</p> <p>Педесет година сам путова 
скупштинску већину.</p> <p>Ко је научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге нису научили 
 отаџбине!”</p> <p>„— Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!”</p> <p>Више њихови 
ежним танким гласом; сад сам баш свршио своју редовну молитву.{S} Ја то чиним увек кад год седа 
мо да ли за њу <pb n="100" /> само част своју да жртвујемо! узвикнуо је један посланик. </p> <p 
етати великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове наму 
 што се није могло доћи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог државника. 
ма на челу те ми честитају и изражавају своју радост због срећно извршене операције. </p> <p>Ја 
отуца по широком свету тражећи домовину своју, тражећи постојбину оца свога... — Ветрић и даље  
, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју, рекох господину министру доста љутито, и ако то  
аму, из непознатих разлога.{S} Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући м 
ртије на коме је уговор и узе читати на свом језику.{S} Уговор је био измећу њега и једног шљив 
ате, на којима ће бити записано: „Народ свом великом Генију и избавитељу.“ За кратко време све  
она, за одржавање и утврђивање владе на своме положају пет милиона, на репрезентацију чланова в 
од општим јавним гласањем изабрао и име своме избавитељу.</p> <p>Господин министар застаде и уз 
 нису могли гледати.{S} Министар, да би своме противнику што више пакостио, нареди да се чак ни 
ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.</p> <p>Таман он оде и ја  
артијама буде суфицита.{S} Ја сам већ у своме министарству почео уводити штедњу, а на томе живо 
 се подражава природности те се, као по свршеном гласању, броје гласови, да се види која је стр 
p> <p>Кад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри са љубазним осмехом на лицу, с пон 
а истинска.</p> <p>Кад се све то срећно сврши, и отклони се најтежа препона, председник узе сли 
кој, у некима како је влада већ повољно свршила преговоре о зајму, у некима и једно и друго, а  
о тамо људи гину; али мени је главно да свршим прече ствари, корисније за земљу, него што би би 
истар председник.</p> <p>— Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p>Министре збу 
дима и нежним танким ручицама, тек беше свршио молитву мало пре него што мене прими.</p> <p>У њ 
ежним нежним танким гласом; сад сам баш свршио своју редовну молитву.{S} Ја то чиним увек кад г 
товао да се реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.</p> <pb n="11" /> <p>Једна 
е сметати великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове  
ена.{S} Министар полиције узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира место народа, а 
етно, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посланици, пре него што с 
аног друга Т...{S} М... у коме је изнео сву важност и добре стране оваквог закона, проговорим н 
ваквих вести биле су препуне новине.{S} Свуда су се по земљи спремали лекару скуп покони ико це 
ова владе пола милиона.{S} Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све остало ма 
ати <pb n="97" /> данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режи 
рајева Страдије, у којима <pb n="38" /> се са небројено много потписа жали што се није могло до 
један пук војске у почаст његову прозва се „Силни мук Хоријев.“</p> <p>Сви листови га поздравиш 
 памет, али без успеха, погреши.{S} Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори. 
ра о својим заслужним људима.{S} Његова се мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло дру 
је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много надати.</p> <p>— То је млад пар?</p> <p 
ланак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финанси 
 осуђивати прошли злогласни режим, кога се гнушају сви поштени људи у земљи.</p> <p>(потпис.)</ 
а држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место оч 
питам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције, јер, знат 
агласан с предлогом првог говорника, да се без икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне прир 
 и упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражи 
авилно разумела своју дужност те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на р 
у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме народу који страда.{S} Него пре с 
 по свршеном гласању, броје гласови, да се види која је страна победила; а у ствари је то одређ 
м.</p> <p>— Код нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми  
 мало назад. </p> <p>— Чудан случај, да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мој 
прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе читати:</p> <p 
три реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га према примедбама стручњака 
ње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.</p> <p>Али, то су  
 приредише свечану другарску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига  
ез икаква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које 
ици, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није с горег да и глад  
p>— Треба му, јер тек тако има права да се кандидује за посланика на једно упражњено место, а о 
о од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!” 
вде окупило племенито осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чет 
морни од државног посла одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно пребродише  
} На послетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене св 
та ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p 
 озбиљно мислити и договарати се шта да се предузме у тако очајном положају.{S} Већ за чиновник 
 пред народно представништво предлог да се у неколико закона учине измене.</p> <p>Предлог се пр 
 првог реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада и велики мудри државник, кој 
итања и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање 
S} Многи су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се  
вором министровим.</p> <p>— Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге. 
 знате, при оваквим приликама ред је да се избере председник, подпредседник и секретари збора.< 
 моме дубоком уверењу најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и о 
ли.{S} Према свему овоме природно је да се то зову слободни избори.</p> <p>Тако изабрани народн 
и се министри, па трче на све стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема га.  
употребљавати <pb n="69" /> све мере да се што више одржимо.</p> <p>— Шта радите? -</p> <p>— Ра 
ви.{S} Не знам просто чему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се  
; јер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Није лако још и за ва 
> <pb n="33" /> <p>— Дакле не можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испи 
није.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале доле, 
мо дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, 
јници ове напаћене отаџбине казне, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...</p> <p>Госпо 
са виђеним личностима и министрима и да се брзо посветим свима државним тајнама;</p> <p>У брзо  
спео да се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобри за подизање привреде и индустр 
а и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање невин 
{S} Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудних утисака које ова земља на први ма 
ину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер око  
противнику што више пакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу 
 његовом верном коњу, и одмах нареди да се донесе послужење.</p> <p>Послужише ме вином и колачи 
 који беху акламацијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно по син 
ишљено.{S} У први мах бисмо наредили да се по целој земљи опет донесу оштрије резолуције, па Бо 
стику, врло је напрасит човек и воли да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дана, потукао 
/p> <p>Директор Гимназије...ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.“</p> <p 
патриотског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова) 
г свог рођака министра издејствовати да се у тај завод примају потпуно здрава деца.</p> <p>Тај  
адија, доле с Анутима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи до 
ао човек странац имао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима и министрима и да 
 хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним људима.</p> <p>П 
н разговор. (У весељу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли ду 
предмета дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице стручњака.{S} Одреди 
уморила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господину Министру 
бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно те једно.{S}  
едишта на целу ствар!</p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође 
оничар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао да останем сам и да се п 
жне крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под командом, моле с 
 вас у име господина министра умолим да се примите тога високог и патриотског положаја...{S} Ви 
их; а после тога, треба бити опрезан да се не замеримо суседној земљи, разлаже онај мирољубиви  
н што је први приметио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње с 
замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања рече:</p> <p>— Каж 
је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</p>  
уме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобр 
на великом општенародном збору решио да се богатим прилозима купе велика имања и подигну многе  
<p>Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је 
л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа  
ема свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору...ске гимназије, да га прем 
бати у појединостима би још усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне“.< 
ћања бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, привреда и благостање миле отаџбине.< 
опет хладно; па нека промаја: просто да се смрзне човек.</p> <p>— Ево, господине министре, спра 
— Е видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних књига набављају и уџбеници за грчки и 
че; и шта се могло друго радити, већ да се изберу за државне питомце?{S} То је и право, а и за  
ној земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после тако глупог уговора, протера из Страд 
органима у подручном ми министарству да се строго придржавају тога расписа министра просвете.</ 
це у великог странца, као да осећају да се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће  
ек и воли да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дана, потукао са поглаваром цркве.{S} И  
онда треба употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне, и да се 
лики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на по 
такт према њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако ваљаним људима, шта ли?{S} Ов 
д чуда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало  
апаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пев 
је ће влада учинити преко буџета и онда се скупштина распусти и посланици, уморни од државног п 
тије.</p> <p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити ј 
 бела дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништ 
е лађа и почеше излазити путници.{S} Ја се нешто заговорио с једним познаником, док од једном м 
ло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет 
 <p>Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (кога м 
а, држим да их неће бити!</p> <p>— И ја се надам!</p> <p>— Онда можемо одмах потписати уговор!  
г срећно извршене операције. </p> <p>Ја се извиним господину министру што сам <pb n="55" /> га  
а изговори:</p> <p>— Срамота!</p> <p>Ја се застидех и једва промуцам:</p> <p>— Извините, нисам  
 <p>— За сад немамо ни један!</p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему би  
мешећи се хладно, преко срца.</p> <p>Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам:</p>  
та мислите, које је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаже 
 тешио због тако страшне неправде, која се чини према њему.</p> <p>Затим сам разговарао са једн 
 неколико дана у припремној школи, која се зове клуб.{S} Ту се посланици припремају и вежбају,  
ак и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека се јави, који је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти с 
 диван да мало проспава!</p> <p>Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима:</p> <p>— Ако је  
 видели и с њим говорили.{S} Устумарала се полиција, узнемирили се министри, па трче на све стр 
ана јури за колима светина.</p> <p>Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а запушт 
ћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:</p> <p>„Још две три речи поводом п 
емљи настала пометња: у неким листовима се говори о кризи министарској, у некима како је влада  
две приповетке, опет за народ, у којима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раско 
прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује прошла владавина, а у звезде кује 
а сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке  
нима мањи, почетницима још мањи, некима се одреди да изговоре само по једну реч, „за“, или „про 
према њиховим способностима.{S} Једнима се повере већи говори, једнима мањи, почетницима још ма 
лним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.{S} Ограде око кућа, кровови, с 
тву на даљи рад.{S} Господи референтима се одређује по 250 динара одсеком, као хонорар за рефер 
х патриотских зборова.</p> <p>На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир као оно кад чове 
оштена.{S} Министар полиције узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира место народа 
паметно, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посланици, пре него шт 
, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, неком вели 
 обиђем и Народну Скупштину.{S} Народна се зове по неком заосталом обичају, а у ствари посланик 
...{S} Како да вам кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у ј 
ња, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.</p> <pb n="56" / 
 приђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним гл 
едва гледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и 
ругог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, што је случајно и мој ма 
а, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.</p> <p>Трећег дана министри, и ако мамурни од  
идикама, већ по неколико само).{S} Маса се расклопи на две стране, и тако странац остаде сам у  
им познаником, док од једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се за 
мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ да се изберу за државне пито 
ута нешто с њим; ваљда му реферисао шта се све догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита:</p 
меза до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у једној цивилизованој и паметној земљи и могло друг 
</p> <p>— Ко то зна! </p> <p>— Па ништа се чак ни важно није догодило?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— 
застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно и 
скање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види 
како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штед 
лем, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше пандури разгонити светину, а један к 
ош и свечаност? заврши питањем, обратив се мени.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чудновато! рече он ма 
ико закона учине измене.</p> <p>Предлог се прими једногласно и усвојише предложене измене у зак 
и године.</p> <p>— Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? </p> <p>— О још како!{S} 
зрењем погледа и не одговори.{S} Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом пок 
ложаје у државној служби.</p> <p>Најзад се унапред одобрише сви издаци које ће влада учинити пр 
употребити, одређују се неме улоге, кад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо подел 
управо у најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме 
тога зависи добро наше отаџбине.{S} Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета с 
ад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо поделе улоге, онда посланици иду кући и сп 
ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посланици, пре него што се почне рад, морају  
ло док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика <pb n="37" /> кроз све ул 
е говорника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник продужи:</p> <p>— На 
 друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природности те се, као по свршеном гласању 
држе се родољубиве здравице.{S} Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа минист 
е може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо јед 
д могао добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то јединств 
гласови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују:</p> <p>— Чујте људи: човек од ш 
внога града земље Страдије. </p> <p>Кад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри са љ 
ико толико изгледа истинска.</p> <p>Кад се све то срећно сврши, и отклони се најтежа препона, п 
не, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донес 
риступа најотменији грађани.</p> <p>Сад се ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би прим 
 се небројено пута: „Живео!“</p> <p>Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџ 
е у министров кабинет.</p> <p>Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекас 
 запеваше побожне песме.</p> <p>Спровод се крете.{S} Он и министар финансија напред, а куфер у  
заиста постати велика и моћна докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буд 
мљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео народ се радује, и с усхићењем поздравља владу на мудрој, род 
ди речено, то је леп обичај.{S} Поставе се људи, који морају мислити по званичној дужности, на  
е и кафане и храмови и канцеларије, све се испразнило, све је живо изишло да суделује у том епо 
ам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри идући му у сусрет.</p> <p>М 
 лакше за нас, и прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што с 
лагостању.</p> <p>Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму, новине све више и  
 На мермеру урезане речи:</p> <p>„Довде се на север простире земља славног и срећног народа, ко 
едам преда мном, на пола часа хода, где се бели град што га две реке запљускују.{S} Као да осет 
приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.{S} Али кад 
г трговца из унутрашњости Страдије, где се овај подвезује да му лиферује <pb n="111" /> толику  
 великом пожртвовању за спас земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше 
одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом својом земљакињом.{S} У  
стара обећа неку богату лиферацију, где се може много зарадити.</p> <p>— Но, хвала Богу! узвикн 
p>Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције.{S} Пандури около с 
а и гологлавим народом, за њима.{S} Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне п 
 механама и приватним становима разлеже се весела песма.{S} Већ са свију страна Страдије почињу 
д није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој паше 
е прекрасно, и такво мудро уређење може се само пожелети, <pb n="30" /> а слободан сам и ја да  
упоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.{S} Али кад се државна каса потп 
рварског понашања Анутских чета, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију: </p> <p>1.{S} 
министар, па обори главу скрушено и узе се крстити шапућући својим бледим испијеним уснама топл 
к се насмеја и додаде:</p> <p>— Наша је се земља, господине, граничила некад са два мора, а наш 
трић и даље пири с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, т 
дри ме, послушај молитву сирочета, које се потуца по широком свету тражећи домовину своју, траж 
о петнаест, па и двадесет дана дотерује се само стилизација и најмањег акта, и разуме се већ, т 
„Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се прича.</p> <p>— То ће имати необично добра утицаја н 
атеља, или на диспозициони фонд, одакле се награђују присталице владине политике; друго, тај за 
ш две три речи поводом питања:{S} Докле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.“ 
ет споредних).</p> <p>„У прилогу % шаље се Савету акт директора...ске гимназије да у њему проуч 
, господине министре, без ласкања, боље се не да пожелети.{S} Народ је, видим, врло задовољан и 
а многе помоћи материјално и према томе се и уџбеници откупљују или препоручују школама као оба 
ти врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? упитам ра 
="35" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Па о томе се пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики државни 
а седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>Министар проте 
ству, пошто су књижевници, онда, разуме се, пишу књиге; само господин министар не пише ништа.{S 
су, поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и представи се као виши чиновник из министа 
сваке земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони  
ог богатог мужа.{S} И скупштина, разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји  
 као какве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уго 
рлог странца.</p> <p>Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника министарства, 
дати велики положај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.</p> <p>— То је лепо к 
за репрезентацију, што бисте ви, разуме се, трошили на своје личне ствари.{S} Ви сте стар, иску 
 нам је непрестано уздрман и ми, разуме се, морамо употребљавати <pb n="69" /> све мере да се ш 
 није лако за министре; јер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} 
ста су се и наживели: а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље 
ће се држати збор. </p> <p>Како, разуме се, нисам могао стићи на све зборове, то се са својим п 
ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубив 
/p> <p>— Просвета?{S} Е она већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке.</p> <p>— Па чиме онд 
 намењена за стан управников.{S} Разуме се, да је одмах за тим постављен економ за тај завод, л 
 питањима земаљским.{S} Влада, — разуме се свака патриотска влада — и ту се побрине да то решав 
дницу одреди посланицима улоге — разуме се, према њиховим способностима.{S} Једнима се повере в 
там пренеражен од чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то је већ крупнија ствар.{S} За овакав случај к 
народ! рекох одушевљен.</p> <p>— Разуме се, продужи господин министар; — велика и значајна утиц 
 <p>То импонује, рекох.</p> <p>— Разуме се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!</p> <mi 
ародног представништва?</p> <p>— Разуме се да је задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома о 
 ћару!</p> <p>— У ћару?</p> <p>— Разуме се!</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Проста ствар...{S} На 
о стилизација и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки, 
и уџбеник неки његов приснији, и разуме се треба и њему учинити.{S} Одмах истог дана распис:</p 
благостање миле отаџбине.</p> <p>Разуме се, после тог његовог говора понови се небројено пута:  
/p> <p>После читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да 
 <pb n="9" /> док од једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скуп 
 и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и мас 
оворима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге  
р тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем заврше прегов 
а ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих,  
е, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S 
ујем шта о томе вели министар војни, те се још истог дана упутим њему.</p> <p>Министар војни, м 
 уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике 
с раширеним рукама, и одмах устанем, те се поздравим с господином министром и пођем, јер ми већ 
 три заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам 
то онда кад се подражава природности те се, као по свршеном гласању, броје гласови, да се види  
уго уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо 
сле ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању <pb n 
ласт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће 
утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском 
спремити мираз о државном трошку, па ће се младожењи који би узео министрову ћерку, дати велики 
упа жури на своје одређено место где ће се држати збор. </p> <p>Како, разуме се, нисам могао ст 
и мах изгледати неподесан, али после ће се тек видети благотворни утицај ове крупне реформе.{S} 
и војници и старешине од једном: али ће се изговарати побожним скрушеним гласом.{S} Затим ће се 
тако мора ићи у почетку потешко; али ће се народ постепено навићи, па ће долазити и сам.</p> <p 
 побожним скрушеним гласом.{S} Затим ће се све исправити, дићи гордо и поносно главе, као што д 
ту, на збору оштра резолуција, којом ће се најенергичније осудити варварски поступци Анута.</p> 
 људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадише око  
т од тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу наставе досадашњи уџбеник избацити из упо 
} Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе.</p>  
S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати јер ће им се спремити мираз о држав 
тинита.</p> <p>Докле је то дошло видеће се из овог догађаја.</p> <p>Једног дана изишао сам на с 
и уџбеник избацити из употребе, а узеће се уџбеник.... (име писца сам заборавио.“</p> <mileston 
у, има их доста; али све једно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта  
о, после ових чланчића по новинама поче се окупљати свет.{S} Стану, гледају, блену, па једни од 
 с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с п 
ојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље.{S} То исто уради и маса. <hi>Он</hi> изгле 
чи правилно по синтакси.</p> <p>Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи.{S} Сваки говор бе 
у славних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и зава 
ији оснује неколико таквих школа, да би се тиме поправиле рђаве финансиске прилике у земљи.{S}  
у кабинету помажемо један другог, да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила.{S} Ето 
земљу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и министар спољних односа земаљских почео нешт 
м, и ако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити.</p> <p>— Да, господине мој, т 
е министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, како т 
у таквом случају?</p> <p>— Предузеле би се оштрије мере, али опет тактично, мудро, смишљено.{S} 
ар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном тренутку, управо у најсудбоноснијем  
 бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало би се опет живети! одговори ми равнодушно.</p> <p>У даљем  
овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђавих случајева.</p> <p>—  
/p> <pb n="39" /> <p>А већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика која је 
Страђани назвали. </p> <p>А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услуге от 
ра тупим, уморним погледом.</p> <p>— Ви се бавите историјом?</p> <p>— Ја?! узвикну министар с н 
у ради одобрења.</p> <p>У исти мах јави се један с готовом резолуцијом <pb n="60" /> и замоли з 
ли ти ко да говори? упита. </p> <p>Јави се један из првог реда седишта и рече да је рад да се с 
.</p> <p>И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно „Живео!“ проломи ваздух 
агано одбрајати зрна.</p> <p>— И појави се Месија? упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Никако? </p>  
абије изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне дру 
то и ја, разуме се, урадим) и представи се као виши чиновник из министарства за спољне односе з 
и елегантно одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког министарства.{S} Рече м 
уме се, после тог његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“</p> <p>Сад се тако изређа д 
 <pb n="23" /> ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор:</p> <p 
, звати, звонити, звук, звер (В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна и 
го, врло много написаних табака, долази се на реч <hi>дозволити</hi>.{S} Даље гласи:</p> <p>„До 
ене прими.</p> <p>У његовој канцеларији се осећаше мирис измирне и тамњана као год у каквом хра 
а та скупштинска седница.) Некима, који се не могу ни за то употребити, одређују се неме улоге, 
<pb n="104" /> тог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.</p> 
 одсеком, као хонорар за реферате, који се има исплатити из фонда за пензије удовица чиновника  
убоко потресени немилим догађајима који се свакодневно на жалост одигравају у јужним крајевима  
ију, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Д 
 разговарали смо о многим стварима, али се господин министар ни једном речју не дотаче питања ф 
има.{S} Он, сиромах има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима.{S} Њего 
лашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа. 
/p> <p>— Та деце нема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке скупштинске, да та госпоја има 
и закључимо зајам, па тако опет.{S} Али се и <pb n="53" /> с друге стране старамо па у неким бу 
оумних закона, а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није  
.{S} Устумарала се полиција, узнемирили се министри, па трче на све стране да се с њим састану  
/p> <p>Господин министар ућута, замисли се нешто, и узе сукати своје бројанице, које му вишаху  
 су прече од Страдије.</p> <p>Забринули се и дошли на мисао да треба оснажити привреду; те због 
Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па на 
наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу <pb n="100" /> само час 
и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш никад 
нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика.{S} На 
едним униформисаним чиновником, који ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице 
 <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! рече поношљиво, задовољан мој 
и о овом последњем догађају необично ми се допадаше општа хармонија у Страдији.{S} Не само што  
ивео!</p> <p>— Живео!{S} Живео! проломи се ваздух од усклика из хиљадама грла.</p> <p>Затим гла 
 то не прође ни петнаест дана, а Главни се Просветни Савет искупи у седницу.{S} Између осталих  
упнија ствар.{S} За овакав случај казни се кривац — ако се његова погрешка докаже сведоцима — о 
узме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разгово 
жмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p 
 уђе човек с наочарима на носу, поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и представи се  
це за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.</p> <p>— Па јесам  
 осамнаест! рече момак учтиво и поклони се.</p> <p>— Онда побро, рећи ће министар задовољан одг 
p>Кад се све то срећно сврши, и отклони се најтежа препона, председник узе слишавати опозициона 
на рђаве земаљске власти и управу умири се и настаде весеље по целој земљи...{S} Нисте никад за 
— Министри, министри!</p> <p>И министри се доиста појавише са <hi>свима</hi> великодостојницима 
стри идући му у сусрет.</p> <p>Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и прик 
> <pb n="106" /> <p>И за мало, а у маси се зачуше гласови:</p> <p>— Министри, министри!</p> <p> 
мо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изговори 
а министри озбиљно мислити и договарати се шта да се предузме у тако очајном положају.{S} Већ з 
честали похађати стране земље и враћати се натраг.</p> <p>— Дошао министар? пита један.</p> <p> 
опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а к 
 новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S 
ивотињама треба бити груб и оштар, љути се други.</p> <p>— Знам, молим те, али не иде, није так 
је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни господин министар.</p> <p>— И 
уга у коме су...{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, т 
шевљено и узех разматрати књигу правећи се дубоко тронут и заинтересован том реткошћу.</p> <p>Ј 
с, господине? упита ме министар смешећи се хладно, преко срца.</p> <p>Ја се изразим најласкавиј 
 је нешто друго, рекох као извињавајући се — сад разумем и могу слободно рећи да ће Страдија за 
пама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.{S} Свака од тих великих г 
што би била тако очита будалаштина тући се са Анутима.{S} Ваше, како ми изгледа по свему, мишље 
> <p>Нико се не јавља.</p> <p>Посланици се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ј 
} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На посл 
уда жури овај оволики свет?</p> <p>Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погле 
 лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се уд 
те сад ићи, ако је повољи.</p> <p>Момак се опет дубоко поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми та прок 
а један странац жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у минис 
е ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима  
о министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара о његовој породици.{S} Ја не 
ца се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ з 
рави и најмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по том предмету.{S} Од најм 
а нашто онда тај закон?</p> <p>Посланик се насмеја и додаде:</p> <p>— Наша је се земља, господи 
ију, ја сам уз владу.</p> <p>Председник се узе објашњавати с њим на дугачко и на широко и једва 
ица и траже очима свог осмог друга, док се тек један присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је  
 преписка пола године <pb n="82" /> док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек 
но: „Живео!“</p> <p>Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира 
орен; сад их имамо осморицу.</p> <p>Док се председник и влада објаснише с осмим опозиционаром,  
аним корицама.</p> <p>— Одмах ћу да вам се похвалим.{S} Не можете веровати колико сам задовољан 
уде што љубазнији.</p> <p>— Па како вам се допада овде код нас, господине? упита ме министар см 
стра Финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.“</p> <p>На полеђини пр 
, врло добро, врло добро...{S} Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на севе 
 дрхти патриотским болом.</p> <p>Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, ко 
онај кога полиција хоће.</p> <p>Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох м 
то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке луде  
ен, али само из других разлога: али сам се правио како ме баш та реткост задивљује.</p> <pb n=" 
аво мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том ч 
Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једног патриотског листа ( 
пет страдали? </p> <p>— Не, повукао сам се с политичког поља.{S} До душе у почетку сам помагао  
приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је 
спремају се за седницу.{S} Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче  
и је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— Чудновато, то онда није земља моји 
иформама са сабљама о бедрици.{S} Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало пораз 
уда, али да он не би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам речима:</p> <p>— Изви 
p> <p>— То је страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се по 
јници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ст 
у децу ће се држава постарати јер ће им се спремити мираз о државном трошку, па ће се младожењи 
ожда у важном државном послу, поздравим се с њим и пођем. </p> <p>Он ме љубазно испрати до врат 
толике друге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обал 
финансиских.</p> <p>Напослетку окуражим се да га најпонизније запитам:</p> <p>— Финансије су вр 
варасмо тако о важним стварима, извиним се господину министру што сам га својом посетом узнемир 
могу одлагати! рекох учтиво, и поклоним се пред момком.</p> <p>Реч <hi>странац</hi> имала је ут 
с, нека причекају, рече момку; а за тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако уморан од  
учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и ту зауз 
дан секретар прозове све редом, а затим се почиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека устану сви који им 
ојом водом градске бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду, г 
собином.</p> <p>Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим о 
оже покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми закључимо зајам, па тако о 
нике поставља министар полиције.{S} Чим се влада промени, одмах се расписују нови избори, а то  
 велики дефицит?</p> <p>— Ничим.{S} Чим се може покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи п 
ија чувеног и родољубивог лекара) решим се да одем господину министру привреде земаљске.</p> <p 
о љутње у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласк 
им примедбама савесно исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“</p> <p>По 
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљс 
 у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова), те упитах и њега:</p>  
оје присне пријатеље и рођаке.{S} Таман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутра 
наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и леж 
ца расте по мочварним пределима.{S} Њен се корен у народу употребљава и као лек.</p> <p>Старац  
чуда.</p> <p>— Може, зашто не?...{S} Он се, рецимо, родио..{S}74 године, а скупштина његов дан  
ио, и замолим га за опроштај.</p> <p>Он се одобровољи и исприча ми како Анути, <pb n="57" /> је 
ек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обрати 
ољу доведени да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед н 
p>— Имамо их доста, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље.{S} Замислите само ка 
 по једну реч, „за“, или „против.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава  
еђу тим напрасит човек и тако исто радо се туче.{S} Једног је свештеника ударио штапом по глави 
ника Симона“ (мислим, тако се звао, ако се добро сећам).</p> <p>По свима улицама и хотелима нос 
 За овакав случај казни се кривац — ако се његова погрешка докаже сведоцима — од десет до петна 
та министру председнику.</p> <p>— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите?  
буџета на поверљиве издатке, и онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p> <p 
и збор за дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и 
зразом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па како ва 
>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах због те неразмишљености.</p> <p>— Нист 
 зар још нема никакве завере?“ само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средст 
 то је заиста нека земља!</p> <p>— Како се зове? упитам.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да има т 
множена слика која је представљала како се велики државник рукује и захваљује лекару за искрено 
м поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку.{S} 
> <p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у н 
ре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>Министар протегљаст, сув човек, са гру 
оступак владе.“</p> <p>— Знам, али како се, Господине Министре, то може извести? упитам.</p> <p 
да земљу задуже повећим дугом; али како се око закључивања тога зајма мора потрошити доста нова 
>— Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?</p> <pb n="19" /> <p>— Нисте зн 
а тамо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</p> <p>— А одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ет 
оженијег организма човечијег тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, животињски 
великог државника Симона“ (мислим, тако се звао, ако се добро сећам).</p> <p>По свима улицама и 
аја, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се звао) купити такав и такав скупоцени поклон.{S} У је 
а и замеркама стручњака... </p> <p>Тако се тамо темељно, стручно, расправљају све ствари и води 
<p>— Нека се јави, који је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече предсе 
 ђавола, па мора неко бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сваки стаде окретати око себе,  
д је осми? пита председник.</p> <p>Нико се не јавља.</p> <p>Посланици се почеше обазирати око с 
о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себ 
лаван човек.{S} У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, о 
то треба да буде.{S} Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, али му племенитост и  
ти није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све ст 
обро учинили! приметих.</p> <p>— Морамо се, господине, већ једаред почети старати о благостању  
ве је то урађено, све припремљено, само се очекиваше Месија.{S} Чак је народ општим јавним глас 
{S} На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.</p> <p>Министри тр 
е разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо што дета 
 што боље и прегледније извели, то ћемо се служити овим редом:</p> <p> <hi>I.{S} Општи део.</hi 
један од сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупило племенито о 
> <p>Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље и таман да отпочне говорити, а ја г 
 на тако мудром уређењу. </p> <p>Ускоро се поздравим са господином министром и изиђем на улицу. 
е, нисам могао стићи на све зборове, то се са својим познаником упутим тамо куда иђаше он и њег 
слу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздравим и изађем из његова кабинета. < 
S} Војска им је и послушна и храбра: то се доказало у толиким ратовима: и нашто онда не извести 
ли радо чита романе; а новине гута, што се каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ разних подлис 
Која је ово земља преко воде, тамо, што се види? упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће од 
и са задовољством гледају.</p> <p>— Што се туку? питам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се сви 
ицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p> <p 
 ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред 
<p>На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова.</p> <p>На лиц 
; који троши на попуњавање дефицита што се нађе у касама начелних пријатеља, или на диспозицион 
развијања и усавршавања.{S} Као год што се од првобитне монере поступним развијањем и усавршава 
 се са небројено много потписа жали што се није могло доћи да лично искажу своју радост због ср 
p> <p>Али, то су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па ч 
ије умро.</p> <p>Један је одликован што се обогатио за непуне пола године, лиферујући држави ло 
ари.</p> <p>Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио по глупом  
 лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је 
то не лајеш? викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша полиција у тој земљи,  
ођења рачуна пет година раније него што се родио.</p> <p>— Како то може? узвикнух и нехотице од 
} Кад се искупе посланици, пре него што се почне рад, морају провести неколико дана у припремно 
 ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о заслугам 
томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? упитам радознало.</p> <p>— Зашто не, молим в 
Како шкодило, зашто? </p> <p>— Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани 
Моја је улога да интерпелишем владу што се државне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то вла 
дена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на б 
прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зове 
си, по Богу, човече?!... изговори пошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију стра 
о часништво.</p> <pb n="59" /> <p>Пошто се по утврђеном реду и обичају часници одборски захвали 
ана распис:</p> <pb n="84" /> <p>„Пошто се дугом употребом показао уџбеник (за тај и тај предме 
ар ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећ 
у службу! рече он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодило.</ 
јасне одредбе законске.</p> <p>— Па зар се за ово кажњава? упитам пренеражен од чуда.</p> <p>—  
</p> <p>— Какве параде?</p> <p>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у 
ашем човеку...</p> <p>Господин министар се закашља, те ја уграбим реч. </p> <p>— То све јесте,  
е повољан закон, рекох.</p> <p>Министар се задовољно осмену, па продужи.</p> <p>— Разгранао сам 
звести? упитам.</p> <p>— Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљским! одговори м 
што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу м 
а проучава школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији осну 
а у име збор потпише резолуцију, а збор се разиђе у највећем реду.</p> <p>На улици опет граја и 
у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски по 
 насликан човек без одликовања.{S} Свет се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно 
ој милој отаџбини.</p> <p>И заиста свет се поче одвајати у разне групе и ићи разним правцима: с 
оведе још бољој будућности.</p> <p>Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да 
 примити један део новаца.“</p> <p>Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет 
ан и новац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за два  
дуже одржати кабинет.{S} Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек две три недеље, па да так 
 бити!</p> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сваки стаде окретати око себе, па чак и онај кога пр 
е Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министарства (уз њега реферат у прилогу по 
оз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друшт 
до од човека</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сад шесет година 
лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И 
ог језика у старој постојбини развијају се у засебне језике.</p> <p>б.{S} Дијалекти нашег језик 
 изабрани народни представници скупљају се у главни град Страдије да решавају и већају о разним 
оге, онда посланици иду кући и спремају се за седницу.{S} Необично сам се изненадио кад сам прв 
е не могу ни за то употребити, одређују се неме улоге, кад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад 
овници у малом положају и не унапређују се толико година.</p> <p>— Добро.{S} Шта на то има влад 
прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши 
ска да ме што боље види.{S} На послетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобр 
 грађанин поднео скупштини молбу, да му се дан рођења рачуна пет година раније него што се роди 
а, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају да не м 
удрој, родољубивој управи.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само 
беху достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пр 
ом мњењу. </p> <pb n="103" /> <p>Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах:</p> <p>—  
стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру се у сав г 
тљају продавци листова и књижица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“, свеск 
сти биле су препуне новине.{S} Свуда су се по земљи спремали лекару скуп покони ико ценипутем т 
} Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали док је трајало и последње па 
еци: пензионари су стари људи, доста су се и наживели: а војници, разуме се само по себи, и тре 
рати за свога представника.{S} Некад су се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, ци 
своје најближе рођаке и људе за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више.</p> 
сини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име великог државника, које изгле 
/p> <p>Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати многобројне резолуције донет 
премној школи, која се зове клуб.{S} Ту се посланици припремају и вежбају, како ће што боље оди 
Просвете све сам овејани научник.{S} Ту се тек ради темељно и смотрено.</p> <p>По петнаест, па  
разуме се свака патриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно.{S} И т 
на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак напред.) Тај ј 
а!</p> <p>— Уговор је потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и са 
аш добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, веру 
не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и траже очима свог осмог друга, док  
у реферисао шта се све догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита:</p> <p>— Одакле си, говори 
ега на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у 
олиције.{S} Чим се влада промени, одмах се расписују нови избори, а то значи бар месечно једном 
.</p> <p>Збор прими тај предлог и одмах се спремише написмени поздрави, који беху акламацијом у 
жног рада мора бити среће.</p> <p>Одмах се решим да првом приликом одем мудро оцу главару цркве 
дан немам, тако ми свега на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S} Зину, разрог 
о сте онда доносили нове законе? усудих се да упитам.</p> <p>— Код нас је такав обичај, да се ш 
ед се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се  
!...{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјек 
трбуху, и започе разговор:</p> <p>— Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам ве 
збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту.</p> <p>— Што то?</p 
 сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душ 
м, суровим изразом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p> <p> 
поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важн 
где су сад остали? викну председник ван себе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају она с 
ог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на мој 
а?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не прим 
p> <p>Посланици се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је т 
ља.{S} Опет се сваки стаде окретати око себе, па чак и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека се ја 
ицира што је господин министар имаше на себи ипак противноме увераваше.</p> <p>— Извините, госп 
ране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни р 
 већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи.</p> <p>— То вам је онда најважнија партија у буџе 
изу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и погледа ме прекорн 
олико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за  
 наживели: а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није с 
сти.</p> <pb n="39" /> <p>А већ само по себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика ко 
у то Страђани назвали. </p> <p>А већ по себи се разуме, да је сваки грађанин за ове велике услу 
 Сигурно депутација каква? мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу раз 
витешка земља предака мојих! помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p>—  
рмеру урезане речи:</p> <p>„Довде се на север простире земља славног и срећног народа, коме је  
да је стара граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер наши н 
а догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по наг 
 министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, прет 
е њих неколико.</p> <p>Секретар изброја седам.</p> <pb n="90" /> <p>— Куд је осми? пита председ 
ну молитву.{S} Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитви има много више  
S} III.{S} Види пример: „На јунаку рана седамнаест“).</p> <p>„Према овоме налазимо да реч „дозв 
се неме улоге, кад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо поделе улоге, онда послани 
 старих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.{S} Приђем ближе једно 
и, да одбијају свет. <pb n="12" /> Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури  
и ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан неки 
једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци <pb n="23" /> ногу преко ноге, 
а ме потпомогну.</p> <pb n="93" /> <p>— Седи! рече председник задовољан.</p> <p>— Каква је твој 
p> <p>— Потпуно сам задовољан.</p> <p>— Седи.</p> <p>Тако преслиша и остале опозиционаре и онда 
 сваки своје место.{S} Председник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника. 
p> <p>И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно „Живео!“ проломи ваздухом  
руди.</p> <p>Према њему на другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на п 
та. </p> <p>Јави се један из првог реда седишта и рече да је рад да се са збора поздрави влада  
едног хотела у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.{S} Ро 
озиционаром, те га једва приволеше, она седморица седоше:</p> <p>— Е сад устаните сви опозицион 
о је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и траже очима свог осмог друга, док се тек је 
 обећаваше по што шта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком обећаш 
.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају она седморица.</p> <p>— Е баш је оскудица у овој опозицији! 
сам и могао очекивати.{S} Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје ме 
стар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам  
р ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци <pb n="23" /> ног 
е видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале, прими но 
пре него што је и држана та скупштинска седница.) Некима, који се не могу ни за то употребити,  
ародно представништво је морало у првим седницама приступити решавању најхитнијих ствари.{S} Вл 
а потрошити доста новаца за скупштинске седнице, за путовања <pb n="102" /> министарска у стран 
 од 2-III ове године, а према одлуци XV седнице Главног Просветног Савета, држане 17-III исте г 
у упутили тај предмет на мишљење општој седници касационог суда.{S} Узгред буди речено, то је л 
нда посланици иду кући и спремају се за седницу.{S} Необично сам се изненадио кад сам први пут  
а, а Главни се Просветни Савет искупи у седницу.{S} Између осталих предмета дође и овај, и саве 
<pb n="87" /> дело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима улоге — разуме се, према њих 
ису научили не смеју доћи у скупштинску седницу.</p> <p>Због неповољних прилика у земљи народно 
у земље и народа, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпи 
међу децом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдији?</ 
важно откриће.</p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Никако не могу да в 
м, те га једва приволеше, она седморица седоше:</p> <p>— Е сад устаните сви опозиционари! рече  
але књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним поукама, а морала  
ике изнели на носилима: па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле 
е сто за секретаре клуба.{S} Прво један секретар прозове све редом, а затим се почиње озбиљан р 
ник.</p> <p>Устаде њих неколико.</p> <p>Секретар изброја седам.</p> <pb n="90" /> <p>— Куд је о 
p> <p>— Јесу ли сви ту? пита председник секретара.</p> <p>— Сви.</p> <p>— До ђавола, па мора не 
ештавају министра, преко његових личних секретара.</p> <pb n="43" /> <p>— То је онда ужасна адм 
то за чланове владе, а мало даље сто за секретаре клуба.{S} Прво један секретар прозове све ред 
а се избере председник, подпредседник и секретари збора.</p> <p>После дуге граје изабраше тога  
ајстарији управник економије и привреде села тога и тога.{S} Затим у сваком среском месту је ек 
вету.{S} Видео сам много градова, много села, много земаља, многе људе и народе, али ме ништа т 
 а на југу упадају и пљачкају по наглим селима Анути из суседне земље...{S} Но то није ништа... 
<p>— После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која мора бити снабде 
овништво у својој струци, тако да свако село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих 
е и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита (или му читају ако 
арство и друге гране привреде.</p> <p>— Сељаци сигурно радо читају?</p> <p>— То је обавезно, ка 
беници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике об 
с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у опасно 
о...{S} Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на ју 
штво?</p> <p>— Јест, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, али то улази у 
вале са оваким додатком:</p> <p>„...{S} Сем тога дознали смо с поуздане стране да тај чудни чов 
у одмах предузети најнужнији кораци.{S} Сем тога што је послат министар правде да проучава уређ 
али да започну посао у новој дужности — сем управника који је зуцкао овде, онде, како ће он пре 
му другом ниси више слушао?...</p> <p>— Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензиј 
 о врат, неколико прикачише на капут, а сем тога метуше још дваестак разних медаља и споменица. 
руци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио какву корисну књигу за награђива 
а (или му читају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновници држе предавања о савременом рацио 
 моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене 
им, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдиј 
 видите, ја сам сада издао распис да се сем привредних књига набављају и уџбеници за грчки и ла 
ог оздрављења великог државника.</p> <p>Сем тога главни лекар државников постаде одједном слава 
обом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вр 
ем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.</p> <p>Кад изиђ 
жности, на квит посла, а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, односно путних б 
ају својом водом градске бедеме.</p> <p>Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном гр 
pb n="33" /> <p>— Дакле не можете да се сетите?! рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитуј 
 тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмеза 
пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има  
ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</p> <p> 
на“ (мислим, тако се звао, ако се добро сећам).</p> <p>По свима улицама и хотелима носе дечаци  
учи твоје?</p> <p>— Научих.</p> <p>— Да си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш п 
 шесет година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни један не 
чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, човече?!... изговори пошто се прибра од чу 
мршти и опоро ме упита:</p> <p>— Одакле си, говори!</p> <p>Узех му ја све потанко причати ко са 
иста питања са чуђењем:</p> <p>— Одакле си?...{S} Зар немаш ни један орден?...</p> <p>— Немам.< 
м питао како се зове.</p> <p>— А одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола ча 
т:</p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се са 
сам исправан.</p> <pb n="14" /> <p>— Ти си луд, тако матор... — Исправан... а камо ти одличја?< 
је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече председник ономе осумњиченом.  
 волим да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко пре 
д љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и узнем 
си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!< 
ла? приметим у страху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S}  
ци...{S} Питам ја тебе још једном, како си тако могао проћи улицом, и изазвати нереде и то још  
, него што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ја ста 
> <p>— Ви сте, изгледа, школован човек: сигурно ћете добити одмах државну службу? упитам.</p> < 
ај оволики свет? шта је сад било?...{S} Сигурно депутација каква? мислио сам у себи гледајући с 
Не знам!</p> <p>— Преговарају?</p> <p>— Сигурно!</p> <p>Министри све јаче учестали похађати стр 
и друге гране привреде.</p> <p>— Сељаци сигурно радо читају?</p> <p>— То је обавезно, као и вој 
разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо у том куферу беше, ни 
ња <pb n="109" /> у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.{S} Све  
еале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати <pb n="97" /> данашњу владу и да ћу  
сам изашао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши 
.{S} Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји у  
 n="101" /> весела и ведра лица примали силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о ср 
вео! живео! прекидоше говорника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник  
н пук војске у почаст његову прозва се „Силни мук Хоријев.“</p> <p>Сви листови га поздравише ду 
Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима (а све не носе у редовним придикама, ве 
кивање, сувишна нервозна радозналост, и силно полагање наде у <pb n="104" /> тог једног странца 
 једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> < 
орио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зач 
ду по том предмету.{S} Од најмањег акта силном преписком нарасте тако велики акт да га човек мо 
дном чувеном граду, где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говор 
нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју су тако онаказили 
 глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Државник Симон и лекар Мирон!...</p> <milestone unit="subSection 
ан срећног оздрављења великог државника Симона“ (мислим, тако се звао, ако се добро сећам).</p> 
 у Страдији.{S} Не само што су министри симпатични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цр 
ња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у на 
да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно  
 јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби 
p>— Научих.</p> <p>— Да си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, а кад до 
е покапаше но моме челу.</p> <p>— Поћи, синко, нек’ ти Бог...</p> <p>С том недовршеном речином  
не мој; обасјаће вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S 
г народа, а на смрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбин 
х и спокојан сан родољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.</p> <p>Сутра дан су стиза 
господине министре, шаље у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа пот 
 јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан дога 
поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути у 
илан.{S} Ред речи не одговара правилима синтаксе.{S} Употребљене су стране речи: <hi>дозволити< 
еким местима удеси ред речи правилно по синтакси.</p> <p>Стадоше се јављати говорници све јачи  
ије да у њему проучи граматичке облике, синтактичке и стилистичке особине, па да га са својим м 
...ске гимназије у погледу граматичком, синтактичком и стилистичком, па да о томе у што краћем  
заузет својим домаћим пословима.{S} Он, сиромах има доста деце, али се ипак држава стара о свој 
ашен орденима и лентама.{S} Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки т 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сирота нова влада одмах је морала мислити, а томе занат 
оже велики! умудри ме, послушај молитву сирочета, које се потуца по широком свету тражећи домов 
на срећу своје миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје очице у  
у у хладној води.</p> <p>Али, то су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер  
 дужност те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на решавање закон о уређе 
 великог државника, које изгледа као од ситних звездица оплетено.</p> <p>После тога настаде дуб 
, и разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки, с предлозима и без предлога. 
емље...{S} Но то није ништа...{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је за тај извоз свиња.{S} Чујем 
ео и с радошћу поздрављати многобројним ситуацијама и депешама сваки важан догађај и сваки пост 
ије: а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се р 
на је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу, помислим, али ме рибар чудним одгово 
:lang="sa-Latn">dharh duhorh</foreign>, скакати, скакуцкати, трчкарати (В. књ.{S} III.{S} с. 15 
-Latn">dharh duhorh</foreign>, скакати, скакуцкати, трчкарати (В. књ.{S} III.{S} с. 15, 114, 11 
умолити Вас да проучите акт директора...ске гимназије у погледу граматичком, синтактичком и сти 
змотрили смо и проучили акт директора...ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје 
рилогу % шаље се Савету акт директора...ске гимназије да у њему проучи граматичке облике, синта 
p>1-П-891. </p> <p>Директор Гимназије...ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три мес 
ња смо да се овај акт врати директору...ске гимназије, да га према нашим примедбама савесно исп 
.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.</p> <p>— Која 
три се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље.{S} То исто уради 
стали, и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет. </p> <pb n="91" /> <p>— Ја н 
 /> <p>Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхл 
<p>Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да 
на моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини. 
тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза грма = зволити са „до“: дозволити (Н. 16 
шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрену господин министар свој започети говор и зазвони  
>— Јест, јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор на споредне ствари.{S} Имате право.{S} 
квог одличија.{S} Овакве немогућности и скроз невероватне ствари могу само замислити и у злој н 
д једном: али ће се изговарати побожним скрушеним гласом.{S} Затим ће се све исправити, дићи го 
тле дође! рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити шапућући својим бледим испије 
S} Свуда су се по земљи спремали лекару скуп покони ико ценипутем телеграма исказивала захвално 
> <p>Тако изабрани народни представници скупљају се у главни град Страдије да решавају и већају 
то се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.{S} Свака од ти 
 каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши 
 весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на великом општенародном збору решио да се бога 
д ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве 
дија, по угледу на друге градове спрема скупоцени поклон лекару Мирону.{S} То ће бити мала среб 
она (тако се звао) купити такав и такав скупоцени поклон.{S} У једним новинама стоји: </p> <p>„ 
 часници одборски захвалише родољубивом скупу на тој реткој почасти, председник лупи у звоно и  
, час други, час по два три заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо дебатује, решава и нај 
 доносити одлуке?</p> <p>— Зашто не?{S} Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке к 
} Он се, рецимо, родио..{S}74 године, а скупштина његов дан рођења прогласи да је у години..{S} 
услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико толико изгледа истинска.</p> <p>Кад се 
 што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онда скупштина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само ради форме 
мње ће кабинет пасти, пошто остаје иста скупштина? — упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Знам, али к 
те природе.{S} Она је опет молила да је скупштина огласи за десет година млађу него што је.{S}  
ће влада учинити преко буџета и онда се скупштина распусти и посланици, уморни од државног посл 
о вам кажем, поднесе скупштини молбу, и скупштина повољно реши.</p> <pb n="50" /> <p>— Па је ли 
ити наследници њеног богатог мужа.{S} И скупштина, разуме се, како је она имала јаких и добрих  
случајеви нису ретки.{S} Једној госпођи скупштина је уважила молбу такве исте природе.{S} Она ј 
ду на остале стране земље, али у ствари скупштина и посланици код нас раде само оно што хоће вл 
важних питања по земљу.</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке 
и како ће влада имати пуно поверење ове скупштине?</p> <p>— Изгласаћемо! </p> <p>— Онда бисте м 
 у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.</p> <p>Ово ме ја 
а жена онда, као што вам кажем, поднесе скупштини молбу, и скупштина повољно реши.</p> <pb n="5 
ело које ће посланици играти у народној скупштини.{S} Председник клуба, као какав драматург, им 
н.{S} Јуче је баш један грађанин поднео скупштини молбу, да му се дан рођења рачуна пет година  
 остала средства, истера своју већину у скупштини.</p> <p>— Па, ви велите, господине министре,  
ну са свију страна.</p> <p>Послови су у скупштини текли журно.</p> <p>Прво новој влади изгласаш 
еђено много пре него што је и држана та скупштинска седница.) Некима, који се не могу ни за то  
га зајма мора потрошити доста новаца за скупштинске седнице, за путовања <pb n="102" /> министа 
зумете ли? али се рачуна због те одлуке скупштинске, да та госпоја има два детета, и тако је пр 
а и остале опозиционаре и онда пређе на скупштинску већину.</p> <p>Ко је научио своју улогу буд 
 што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску седницу.</p> <p>Због неповољних прилика у з 
све министре наумим да обиђем и Народну Скупштину.{S} Народна се зове по неком заосталом обичај 
амо замислити и у злој намери протурати скучени, бедни и излапели мозгови сарадника опозиционе  
урне тако жудно и бесомучно, да старе и слабије изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се на улици к 
Па има и будалаштина много, ал’ то мене слабо занима! рече онај хладнокрвно и узе опет крпити м 
ија, коју су искрено и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају изговорити сви војници и старешине 
лавни лекар државников постаде одједном славан човек.{S} У свима листовима могло се читати како 
 ћу још ту <pb n="8" /> прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше.{S} Кад тамо —  
ековима росила племенита крв витешких и славних прадедова твојих...“</p> <p>Код тих речи отац м 
p>Једва сам могао корачати кроз ту масу славних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се проту 
здано.</p> <p>— То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим де 
p> <p>„Довде се на север простире земља славног и срећног народа, коме је велики Бог подарио ве 
рилаже за олтар отаџбине.{S} Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на смрти оста 
уци кренем у бели свет, да тражим своју славну домовину.</p> <p>Педесет година сам путовао по т 
рло, врло... ретко — издање!.. изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће 
до читала криминалне романе и радо јела сладолед с чоколадом.</p> <milestone unit="subSection"  
а дозволу да је прочита, па ако се збор слаже с њом, да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај уз 
 Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели:</p> <p>— То је зем 
оје узвишене грађанске дужности заспаше слатким сном, снивајући срећну будућност и величину сво 
 му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио.{S} Приђем томе 
е гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење:</p> <pb n="79" /> <p>„Све у прир 
ских чета, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију: </p> <p>1.{S} Дубоко сажаљевамо то  
ће одговорити.</p> <pb n="6" /> <p>Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме  
 разуме да је одмах израђена и умножена слика која је представљала како се велики државник руку 
> <pb n="72" /> <p>— Та она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.{S 
 ће држава послати моју свастику да учи сликарство.</p> <p>— Госпођица свастика има дара?</p> < 
вима улицама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Државн 
 слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Државник Симон и лекар Мирон!...</p> <milesto 
у јавног морала забрани тако саблажњиву слику.</p> <p>Сутра дан сам морао променити хотел.{S} К 
ише дугим чланцима, многи донеше његову слику.{S} Многи чиновници беху у почаст тога дана унапр 
огућству гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу“.</p> <p>Друге су новине од прилике 
/p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ретки.{S} Једној госпођи скупштин 
у, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Док од једном угл 
цу...</p> <p>После учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе. </p> <p>Посланици дођ 
лони се најтежа препона, председник узе слишавати опозиционаре?</p> <p>— Шта је твоја улога? пи 
луге, што сам успео да у устав сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унео јо 
 може се само пожелети, <pb n="30" /> а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам н 
звање управника државних добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим да се п 
оду.</p> <p>— Тако је.{S} Народ има све слободе, али их не употребљава!{S} Управо, како да вам  
} Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас децу нашу 
 ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини.{S} Али, проста крв мо 
ило много слободоумних закона, а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди, а  
мља коју сам крвљу овојом натапао да би слободна могла бити.{S} Несрећна судбина моја не даде м 
а свему овоме природно је да се то зову слободни избори.</p> <p>Тако изабрани народни представн 
ао извињавајући се — сад разумем и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и мо 
ако да вам кажем, ми, знате, имамо нове слободоумне законе, који треба да важе; али некако, по  
г смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе, држали се говори 
ликом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за 
инистре, да сте уставом дали народу све слободу.</p> <p>— Тако је.{S} Народ има све слободе, ал 
и на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја кр 
а нисам никад чуо речи.</p> <p>— Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљан 
рмерну пирамиду и на њој урезана златна слова.{S} Приђем радознало ближе, мислећи да ћу још ту  
шу земљу историја ће забележити златним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем д 
 трговаца, лекара, преписача.{S} Једним словом нико није изостао.{S} Све су резолуције у једном 
 господине, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један другог, да би се 
о сви у осећању и мислима <pb n="58" /> сложни, дишемо једном душом, кад је питање о нашој мило 
 влади у великим подвизима.{S} Код тако сложног рада мора бити среће.</p> <p>Одмах се решим да  
 тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва, да већ после једног, два часа цела вар 
рица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и з 
ву, те је због тога отпуштен из државне службе.</p> <p>— Изгледа паметан човек, рекох.</p> <p>— 
да заузму неке више положаје у државној служби.</p> <p>Најзад се унапред одобрише сви издаци ко 
гог дана.</p> <p>Нема човека који је са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике за ш 
де у опасност свој положај и да рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење има врл 
лих.</p> <p>— И ви сте дошли да тражите службу? упита ме.</p> <pb n="26" /> <p>— Не.{S} Ја сам  
ио, нити мисли ишта учити — па је добио службу, и то одмах добар положај.</p> <p>Још сам с неко 
 такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нит 
ер кад би министар дознао, не бих добио службу.{S} Један мој друг, такође школован, морао је, д 
да ћу као школован одмах добити државну службу! рече он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме то рећи 
 он ми рече да је дошао тражити државну службу у полицији.</p> <p>— Ви сте, изгледа, школован ч 
па чак никад није имао ни једну државну службу, нити икад примао плату.{S} Заиста јединствен сл 
овек: сигурно ћете добити одмах државну службу? упитам.</p> <p>Млади човек презну од тог мог пи 
е сам у интересу штедње отпустио једног служитеља.{S} То је већ уштеда од осам стотина динара г 
ко служитеља.{S} Сви су од управника до служитеља примали ревносно <pb n="85" /> плате и с нест 
писар, три четири преписача, и неколико служитеља.{S} Сви су од управника до служитеља примали  
о боље и прегледније извели, то ћемо се служити овим редом:</p> <p> <hi>I.{S} Општи део.</hi> < 
ше миле отаџбине. „С половином ћу плате служити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рекох; ја је 
, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас могу служити, поштовани господине? </p> <p>— Основано је нов 
мо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели:</p> <p>— То је земља коју 
p>Тргох се и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха 
 то је већ крупнија ствар.{S} За овакав случај казни се кривац — ако се његова погрешка докаже  
о све бриге и невоље.</p> <p>— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши свој 
 сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис свима полиц 
ших врлих предака.{S} Молитву ће за тај случај, ону која треба, одредити војни свештеник; али н 
 преда мном мало назад. </p> <p>— Чудан случај, да се тако звала и она узвишена, витешка земља  
ност да баш заиста наступи какав срећан случај.{S} Ви можда знате ону стару прастару причу, как 
 спремили све што треба да такав срећан случај неминовно наступи? </p> <p>— Ми о томе нисмо још 
икад примао плату.{S} Заиста јединствен случај у свету.{S} Како смо сазнали, то чудо од човека  
апомену како ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше речи, тог истог дана произвести још 
рого им препоручио да народ поводом тог случаја долази у што већем броју и честита министру пре 
о би се десити вазда непријатних рђавих случајева.</p> <p>— Имате право! рекох колико тек нешто 
— Вас као да то чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ретки.{S} Једној госпођи скупштина је ув 
а се и ја почех осећати поносан, што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том и 
чео нешто о томе бринути, ако не би био случајно заузет својим домаћим пословима.{S} Он, сирома 
једном.{S} Реч „избори“ значи у оваквом случају: постављење посланика, <pb n="86" /> и води сво 
 запитати, господине министре, у таквом случају?</p> <p>— Предузеле би се оштрије мере, али опе 
ког грађанина ове земље.{S} У противном случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој су 
шта даље да предузме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о то 
е у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити.</p> <p>— А ви сте на  
ље по целој земљи...{S} Нисте никад зар слушали ту стару причу?</p> <pb n="74" /> <p>— Нисам, а 
Шта вам је то чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донели закон о...</p> <p>— Јест, прекиде  
лаштине?!{S} Ни о чему другом ниси више слушао?...</p> <p>— Сем свиња, веле да имају много мини 
дине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да легнем,  
 да препричам и другима.{S} Да не бисте сматрали, да вас овим наговарам на читање, ево одмах у  
p> <p>— Зар се не сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодило.</p> <p>— Како шкодило, зашто? 
и да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад 
о значајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? упитам радознал 
бу! рече он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодило.</p> <p> 
си: „Народни језик ни један грађанин не сме кварити нити извртати ред речи у реченици и употреб 
аности свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у опасност свој полож 
хваљен, а они што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску седницу.</p> <p>Због неповољни 
м вас, господине, реците сами од куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина динара? заврши 
а сам доктор права, али то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих доб 
м сте односима са суседним земљама, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Е, како да ва 
риотизма.</p> <p>— Шта он доказује, ако смем знати? упитам га.</p> <p>— Не доказује он ништа, г 
трије кораке.</p> <p>— Шта мислите, ако смем запитати, господине министре, у таквом случају?</p 
?!)...{S} А које сте ви народности, ако смем питати?</p> <p>— Па, ја управо, како да вам кажем, 
росвете.</p> <p>— Нека важна ствар, ако смем питати?</p> <p>— Врло важна.{S} Управо неодложна:  
 у земљи.</p> <p>— Колики је буџет, ако смем питати, господине министре?</p> <p>— Лањске године 
енутку младићску снагу.</p> <p>— Па зар смемо ми остати глуви према тим покољима и том зверском 
его што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ја стадох 
истар не пише ништа.{S} Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак по 
, јер су закони без тих измена и допуна сметали неколицини министарских рођака и пријатеља да з 
одину министру што сам <pb n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се н 
зимањем страшних лекара, те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву своју бригу и 
етњи! рече министар финансија.</p> <p>— Сметњи? рече странац уплашено.</p> <p>— Да, држим да их 
ма наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! рече министар финансија.</p> <p>— Сметњи? рече  
и у ушима опет онај сатански, подругљив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље.</p> <p 
е код нас, господине? упита ме министар смешећи се хладно, преко срца.</p> <p>Ја се изразим нај 
и га знао од куд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних зако 
ако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни господин министар.</p> <p>— Извините, 
! рече <pb n="75" /> министар гледајући смирено у своје ћилибарске бројанице.</p> <p>— А народ? 
ац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за два три дана 
сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министрових речи, све сам управо мање знао о чем 
 а нарочито сада молитви има много више смисла због ових последњих немилих догађаја па југу наш 
иком, да саставе резолуцију у поменутом смислу и да је прочитају збору ради одобрења.</p> <p>У  
 надлештва изговорио дирљив говор у точ смислу, а господин министар је захвалио свима на тој ре 
оштрије мере, али опет тактично, мудро, смишљено.{S} У први мах бисмо наредили да се по целој з 
а прочитао је више од двадесет.{S} Њега смо послали да студира геологију.</p> <p>Господин минис 
ао одмах протумачити.</p> <p>После тога смо још прилично говорили о разним стварима, а између о 
алом и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n="58" /> сложни, дишем 
ом управом...{S} Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо 
 <p>„Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору...ске гимназије, да  
иском, а запуштеном кућом.</p> <p>— Где смо сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем)  
 рђавих финансиских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње са 
једним новинама стоји: </p> <p>„Сазнали смо да и град Крадија, по угледу на друге градове спрем 
датком:</p> <p>„...{S} Сем тога дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек, долази још и  
 <p>Разговор је текао даље, разговарали смо о многим стварима, али се господин министар ни једн 
ј дужности, на квит посла, а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, односно путн 
.</p> <p>— Јест, прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер 
не ствари.{S} Имате право.{S} Приредили смо крупно изненађење, које мора имати велики политички 
м Просветном Савету:</p> <p>„Размотрили смо и проучили акт директора...ске гимназије и имамо ча 
њају закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Само за последњих десе 
дседник ван себе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају она седморица.</p> <p>— Е баш је  
иста јединствен случај у свету.{S} Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код  
оче један од сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупило племени 
ацију чланова владе пола милиона.{S} Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све 
ни научник.{S} Ту се тек ради темељно и смотрено.</p> <p>По петнаест, па и двадесет дана дотеру 
т хладно; па нека промаја: просто да се смрзне човек.</p> <p>— Ево, господине министре, справа  
на смрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми  
у и витешку прошлост нашег народа, а на смрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да ум 
еровати, ни сада нити икад и после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...“</p> <p>Ш 
="4" /> <p>Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руц 
hi> имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију. </p> <p>Министар 
добро уређену читаоницу, која мора бити снабдевена добрим књигама за ратарство, шумарство, сточ 
 реке запљускују.{S} Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу  
моћан — осетих у том тренутку младићску снагу.</p> <p>— Па зар смемо ми остати глуви према тим  
а, врше ли своју дужност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.{S} Преко њега врши мини 
амо то што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа“;</p> <p>2.{S} Најоштрије о 
рађанске дужности заспаше слатким сном, снивајући срећну будућност и величину своје миле отаџби 
шене грађанске дужности заспаше слатким сном, снивајући срећну будућност и величину своје миле  
онесу десетак ордена.</p> <p>Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти,  
 Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ип 
и одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!..{S} Ни 
on" /> <p>Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и л 
 да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, ле 
уца на врата.</p> <p>— Напред!</p> <p>У собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и пр 
рекох, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу (а  
 отаџбине.“ Гостионичар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао да оста 
и из близа нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити не 
и, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу на 
ама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се све па и живот прилаже за олтар отаџ 
ог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему се 
 име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег и кличем: живео!</p> <p>— Живео!{S} Жив 
Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму, новине све више и више пунише своје  
и Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па  
 Штета, то је врло фина риба.{S} Управо специјалитет.{S} Јуче сам добио од једног пријатеља нек 
 ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака мојих?{S} Све немо, све ћути, а мен 
ло весеље у граду, а затим миран, тих и спокојан сан родољубивих и куражних синова срећне земље 
се као виши чиновник из министарства за спољне односе земаљске.</p> <p>— Драго ми је! рекох изн 
иле с поља, онда би се ваљда и министар спољних односа земаљских почео нешто о томе бринути, ак 
уга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку ки 
7" /> влада, хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будем 
p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за спомен на дан срећног оздрављења великог државника Симо 
ога метуше још дваестак разних медаља и споменица.</p> <p>— Тако, брате! узвикну шеф задовољан  
е.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподесан, али 
ебна за наше унутрашње ствари.{S} То је споредна ствар, господине мој, што тамо људи гину; али  
 право, ја сам мало скренуо разговор на споредне ствари.{S} Имате право.{S} Приредили смо крупн 
био, а мислио би човек има бар тридесет споредних).</p> <p>„У прилогу % шаље се Савету акт дире 
х плата и многих додатака, док су други способнији и старији чиновници у малом положају и не ун 
ницима улоге — разуме се, према њиховим способностима.{S} Једнима се повере већи говори, једним 
овек.</p> <p>— Ево, господине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест! рече момак 
рад Крадија, по угледу на друге градове спрема скупоцени поклон лекару Мирону.{S} То ће бити ма 
а, као да осећају да се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће министра председник 
поделе улоге, онда посланици иду кући и спремају се за седницу.{S} Необично сам се изненадио ка 
препуне новине.{S} Свуда су се по земљи спремали лекару скуп покони ико ценипутем телеграма иск 
и ништа... <pb n="65" /> Цело јутро сам спремао распис свима командама.{S} Ево баш ћу вам га пр 
упити.</p> <p>— А ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав срећан случај неминовно 
ише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио какву корисну књигу за награђивање ученика и за 
ецу ће се држава постарати јер ће им се спремити мираз о државном трошку, па ће се младожењи ко 
p> <p>Збор прими тај предлог и одмах се спремише написмени поздрави, који беху акламацијом усво 
ану салу једног хотела у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче зб 
 шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, додаде за тим — сад мало  
а не извести једно одељење на границу и спречити опасност од тих анутских чета?“</p> <p>— Вас м 
а.</p> <p>То своје мишљење Савет учтиво спроведе Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт се по то 
дника, и запеваше побожне песме.</p> <p>Спровод се крете.{S} Он и министар финансија напред, а  
на, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S} Положај нам је непрестано уздрман и  
 пуним срџбе и гнева изговори:</p> <p>— Срамота!</p> <p>Ја се застидех и једва промуцам:</p> <p 
по питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати 
оклон лекару Мирону.{S} То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати тако 
улапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије 
жбе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ствари.</p> <p>Један је опет одликов 
акнуте беле заставе са народним грбом у среди, све радње затворене, а сваки саобраћај прекинут. 
две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише м 
борима народних посланика, да уз остала средства, истера своју већину у скупштини.</p> <p>— Па, 
 неколико дана више с тим најсигурнијим средством за сузбијање опозиције.{S} И тако дакле, због 
тим у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, а над свима су по 
ђани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се  
еде села тога и тога.{S} Затим у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом ч 
 у јавном мњењу. </p> <pb n="103" /> <p>Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах:</p 
важан догађај.</p> <p>— То ће бити нека срећа по вашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео народ 
ека срећа по вашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео народ се радује, и с усхићењем поздравља  
еликог странца, као да осећају да се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће минист 
а могућност да баш заиста наступи какав срећан случај.{S} Ви можда знате ону стару прастару при 
и начин спремили све што треба да такав срећан случај неминовно наступи? </p> <p>— Ми о томе ни 
и.{S} Народ је, видим, врло задовољан и срећан.{S} За ово неколико дана било је већ толико свет 
има.{S} Код тако сложног рада мора бити среће.</p> <p>Одмах се решим да првом приликом одем муд 
е бар неколико месеци живео у радости и срећи.</p> <p>— То је истина! рекох постиђен што тако п 
у беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна <hi>будућност</hi> целе једне земље.{S} Зато је, 
којан сан родољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.</p> <p>Сутра дан су стизале вест 
ски, подругљив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље.</p> <p>Нехотице уздахнем.</p> < 
мачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна  
 беде, па ће народ повести бољим путем, срећнијој будућности.{S} И заиста раздражени и незадово 
еститају и изражавају своју радост због срећно извршене операције. </p> <p>Ја се извиним господ 
и операција је, Богу хвала, испала врло срећно.{S} Због тога долазе чиновници са својим шефовим 
 изгледа истинска.</p> <p>Кад се све то срећно сврши, и отклони се најтежа препона, председник  
да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно пребродише све препоне и задовољни пуним народни 
 доћи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог државника.</p> <p>Сем тога г 
света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града: а у висини, у тамном ваздуху, распрскава 
тар ми напомену како ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше речи, тог истог дана произв 
де се на север простире земља славног и срећног народа, коме је велики Бог подарио велику, ретк 
уба је крупан наслов: „за спомен на дан срећног оздрављења великог државника Симона“ (мислим, т 
ије из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије: а кад н 
м телеграма исказивала захвалност овоме срећном лекару.{S} Један град је толико био одушевљен д 
мом пределу.{S} Ја ћу вам причати о том срећном племену, и ако унапред знам да ми нико живи нећ 
и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити.</p> <p>— А ви 
ем државном животу, твој долазак доноси срећну будућност нашој милој Страдији.{S} У име целе вл 
ужности заспаше слатким сном, снивајући срећну будућност и величину своје миле отаџбине.</p> <p 
је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске партије биле и раниј 
ра финансија, да му честитају с радошћу срећну операцију жуља.{S} Господин министар их је извол 
морадоше жртвовати и одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу, да 
е ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!”</p> <p>„— Ја сам само врши 
 секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине; и деца на сиси изнета, и она 
и наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! заврши говорник, а хиљадама 
то изразим своје необично задовољство и срећу због такве почасти.</p> <p>— Ви сте странац?</p>  
воју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућ 
оме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматич 
звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза грма = зволити са „до“: дозволити (Н. 16.{S} В 
ара постојбина (историја).</p> <p>2.{S} Сродни језици.</p> <p>3.{S} Заједничке особине и разлик 
> <p>3.{S} Заједничке особине и разлике сродних братских језика нашем језику.</p> <p>4.{S} Дија 
iv type="titlepage"> <p>Прештампано из „Српског Књижевног Гласника“</p> </div> </front> <body>  
они без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају упутили тај предмет на мишљење општој с 
ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима, која гајим према ње 
та ме министар смешећи се хладно, преко срца.</p> <p>Ја се изразим најласкавије о земљи и народ 
ке теку крај њега. </p> <pb n="5" /> <p>Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар б 
леда презриво, па згушеним гласом пуним срџбе и гнева изговори:</p> <p>— Срамота!</p> <p>Ја се  
ка.{S} Одредише <pb n="78" /> двојицу и ставише решење у записник, а деловођа има дужност да то 
ољем благостању.</p> <p>Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму, новине све в 
> <p>Нико се не јавља.{S} Опет се сваки стаде окретати око себе, па чак и онај кога проказаше.< 
в ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око себе да ли није шта необично 
ри.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је? стадоше многи један другог запиткивати.</p> <p>— <hi>Он 
оваше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним главама, а министар пре 
ање, и за мало те дође дотле, да готово стадоше сви послови.{S} И трговци и лиферанти и чиновни 
и ред речи правилно по синтакси.</p> <p>Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи.{S} Сваки  
аво чиновници, јер завода није ни било, стајали су под управом министра правде, јер је министар 
ако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.{S} Министар председник 
>Једног дана изишао сам на станицу, где стаје једна страна лађа.</p> <p>Приспе лађа и почеше из 
и на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту.</p> <p>—  
ме Бога, говорио да у мом кабинету буде стална температура од шеснаест и по степени, а ето сад  
м новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти људи.</p> <p>Чиновници нарочито журе с изја 
у за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико толико изгледа истинс 
дање велике зграде, која је намењена за стан управников.{S} Разуме се, да је одмах за тим поста 
менито осећање и жеља да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне краје 
м лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.</p> <p>— И ви с 
ађаја.</p> <p>Једног дана изишао сам на станицу, где стаје једна страна лађа.</p> <p>Приспе лађ 
сници не изостадоше; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, чак и из болница св 
ане по и улицама и механама и приватним становима разлеже се весела песма.{S} Већ са свију стра 
а по новинама поче се окупљати свет.{S} Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и т 
 и помагаће својски постојеће политичко стање.</p> <p>Запрепаштен од чуда нисам умео ни речи пр 
н да сте Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких пр 
емље и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике н 
еку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли да војска нема  
рошили на своје личне ствари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака — пропагациј 
а варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан — осетих у том тренутку младићс 
ни његова развијања.</hi> </p> <p>1.{S} Стара постојбина (историја).</p> <p>2.{S} Сродни језици 
бар или рђав, увек се благодарна држава стара о његовој породици.{S} Ја немам деце, али ће држа 
омах има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима.{S} Његова се мушка дец 
е у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и дангубна процедура упроштена.{S} Министа 
осно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од града Крад 
} Али се и <pb n="53" /> с друге стране старамо па у неким буџетским партијама буде суфицита.{S 
инистар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове минис 
и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и д 
, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!”</p> <p>„— Ја са 
кле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву  
орамо се, господине, већ једаред почети старати о благостању народном.{S} Момак плаче да га при 
ала неколико пута, и успех све гори.{S} Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава м 
ишљење поштованог предговорника.</p> <p>Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и о 
 у народу употребљава и као лек.</p> <p>Старац диже главу.{S} Кад дете изговори целу лекцију, з 
отелу, јурне тако жудно и бесомучно, да старе и слабије изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се на 
— а и радије, да видите — употребљавамо старе законе. </p> <p>— Па нашто сте онда доносили нове 
им!“ Ово имају изговорити сви војници и старешине од једном: али ће се изговарати побожним скру 
крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник је одговарао родољубивим и језгровитим г 
икако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом, и шта ког врага они уче под седо 
ик којим је говорио и мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим 
и понос и образ.</p> <p>— Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо  
имају по неколико месеци: пензионари су стари људи, доста су се и наживели: а војници, разуме с 
гих додатака, док су други способнији и старији чиновници у малом положају и не унапређују се т 
оје место.{S} Сто је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама. 
ма особинама старог страдиског језика у старим повељама...“</p> <!-- ovde --> <p>И тако даље.{S 
аму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја у прво време по 
к од једном угледах међу децом неколико старих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто  
оче са свију страна скупљати свет.{S} И старо и младо и мушко и женско гуши се, грокће, гура, т 
Особине језика у и њему према особинама старог страдиског језика у старим повељама...“</p> <!-- 
а радознала света и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесом 
1" /> <head>СТРАДИЈА</head> <p>У једној старој књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао о 
те његове погледе поводом тога питања о старој граници наше земље, па ћете видети колико ту има 
<p>4.{S} Дијалекти заједничког језика у старој постојбини развијају се у засебне језике.</p> <p 
рију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам  
чи поводом питања:{S} Докле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.“</p> <pb n=" 
о писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на ку 
 блаженим осмехом рече, показујући неку стару књижурину:</p> <p>— Шта мислите, које је ово дело 
ав срећан случај.{S} Ви можда знате ону стару прастару причу, како је у једној земљи власт обја 
 земљи...{S} Нисте никад зар слушали ту стару причу?</p> <pb n="74" /> <p>— Нисам, али је врло  
</p> <p>— Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!“</p> <p>Још је вазда било таквих књи 
з неких хартија.{S} Приђем ближе једном старцу у народном <pb n="88" /> оделу, послушам, а он п 
бјаснити ово чудо сам, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посл 
кару Мирону.{S} То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребр 
та није мицао, стајао је непомично, као статуа.{S} Министар председник иступи један корак још н 
кргутом зуба у паклу огњеноме.{S} Друга ствар, господине мој драги, која је такође важна, то је 
 те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да 
ре вашега доласка.{S} Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би се десити 
а је <pb n="51" /> неоспорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању.{S} Те новине нема  
 <p>— Разуме се, јер то је већ крупнија ствар.{S} За овакав случај казни се кривац — ако се њег 
ми чланови данашњег кабинета гледамо на ствар много дубље, трезвеније! </p> <p>— Па зар је војс 
риге; а температура је за војску главна ствар.{S} Ако температура није као што треба, војска не 
аше унутрашње ствари.{S} То је споредна ствар, господине мој, што тамо људи гину; али мени је г 
господине министре, то је, држим, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није важно!...{S} Како да 
 министра просвете.</p> <p>— Нека важна ствар, ако смем питати?</p> <p>— Врло важна.{S} Управо  
 то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни господи 
/> <p>— То ће заиста бити врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него ш 
иметим, али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и по интересе зем 
помагали прошлу владу?</p> <p>— Не мења ствар.</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Врло просто и јасн 
ијатеља неколико комада, ванредно добра ствар...</p> <p>Пошто још неко време поразговарасмо так 
та дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице стручњака.{S} Одредише <pb 
 финансиске прилике у земљи.{S} Како та ствар, као врло важна и значајна није могла трпети одла 
е!</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— Проста ствар...{S} Народ је бар неколико месеци живео у радост 
p>— Како не разумете?...{S} Врло проста ствар.{S} Тај богати трговац, муж те госпође о којој го 
одмах затим додаде: </p> <p>— Главна је ствар буџет добро израдити, па све иде лако.</p> <p>— К 
 кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о  
p>ит.д.</p> <p>(Потпис).</p> <p>Како је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а Гл 
ника, да се без икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на збору  
ним питањима нико није хтео попустити и ствар, мало по мало, дође дотле, да један другог нису м 
ашњих модерних језика.</p> <p>„Да бисмо ствар што боље и прегледније извели, то ћемо се служити 
ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар!</p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али никаква 
да ја имам права и да заступам праведну ствар...{S} Ево показаћу вам чланак који сам приредио з 
, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати?{S} Наша земља страда, и  
 истина! рекох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.</p> <p>После тога  
анске свести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, т 
зда других пречих ствари, јер има доста ствари, које су прече од Страдије.</p> <p>Забринули се  
 тамо темељно, стручно, расправљају све ствари и води преписка пола године <pb n="82" /> док се 
ној води.</p> <p>Али, то су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџб 
лавито треба за наше унутрашње политике ствари.{S} На пример, ако је која општина у рукама опоз 
а сам мало скренуо разговор на споредне ствари.{S} Имате право.{S} Приредили смо крупно изненађ 
 непријатељске чете, то нису тако важне ствари, али главно је да ми парадирамо по улицама уз је 
Овакве немогућности и скроз невероватне ствари могу само замислити и у злој намери протурати ск 
е ви, разуме се, трошили на своје личне ствари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је 
 војска увек потребна за наше унутрашње ствари.{S} То је споредна ствар, господине мој, што там 
ет штап знаменитог човека.{S} Понеше те ствари као какве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и био 
ину; али мени је главно да свршим прече ствари, корисније за земљу, него што би била тако очита 
чинимо свечаности, а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити какву заверу.{S} А 
се зове по неком заосталом обичају, а у ствари посланике поставља министар полиције.{S} Чим се  
да се види која је страна победила; а у ствари је то одређено много пре него што је и држана та 
по угледу на остале стране земље, али у ствари скупштина и посланици код нас раде само оно што  
м да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко представ 
Нисте ви драги мој, посвећени довољно у ствари.{S} Није овде главно одржати земљу, већ што дуже 
ући држави лоше жито и још вазда других ствари.</p> <p>Један богати наследник одликован је што  
дницама приступити решавању најхитнијих ствари.{S} Влада је тако исто правилно разумела своју д 
украла само неколико сребрних и златних ствари.</p> <p>Један је опет одликован што се после учи 
 Није лако још и за вазда других пречих ствари, јер има доста ствари, које су прече од Страдије 
ако ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши 
је текао даље, разговарали смо о многим стварима, али се господин министар ни једном речју не д 
неко време поразговарасмо тако о важним стварима, извиним се господину министру што сам га свој 
тога смо још прилично говорили о разним стварима, а између осталога господин министар ми напоме 
 би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле.{S} Прво и п 
ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице за велеиздају петорици људи који при 
— Па, ви велите, господине министре, да сте уставом дали народу све слободу.</p> <p>— Тако је.{ 
 то чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донели закон о...</p> <p>— Јест, прекиде ме он — до 
 земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу нашу  
том, вели он, паде кабинет.</p> <p>— Па сте опет страдали? </p> <p>— Не, повукао сам се с полит 
 али како ћете то ви исти посланици кад сте до јуче помагали прошлу владу?</p> <p>— Не мења ств 
рке, Цинцаре (откуд они?!)...{S} А које сте ви народности, ако смем питати?</p> <p>— Па, ја упр 
ак при тако огромном раду.{S} Без сумње сте размишљали о каквом важном финансијском питању? при 
 у великом послу.</p> <p>— Баш добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити.{S} Д 
високог и патриотског положаја...{S} Ви сте на сваки начин бивали већ неколико пута до сада мин 
е, трошили на своје личне ствари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака — пропаг 
 државну службу у полицији.</p> <p>— Ви сте, изгледа, школован човек: сигурно ћете добити одмах 
и срећу због такве почасти.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац. </p> <p>Он ме погледа с  
очекиваном високом посетом.</p> <p>— Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? упита ме.</ 
пита ме.</p> <p>— Први пут.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац.</p> <p>— Дошли сте нам к 
који ће ускоро наступити.</p> <p>— А ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав срећ 
 страну, даље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да тражите службу? упита ме.</p> <pb n="26" / 
су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да ви 
 још држим да сањам.</p> <p>— Потписали сте, дакле, уговор? викнуше сви у један глас, одушевљен 
ранац?</p> <p>— Странац.</p> <p>— Дошли сте нам као поручени, верујте! узвикну тај виши чиновни 
росто не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим сте односима са суседним земљама, ако смем питати, госп 
народ под туђинском управом...{S} Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец да 
сам стотина динара годишње.</p> <p>— То сте добро учинили! приметих.</p> <p>— Морамо се, господ 
ницима.{S} То је таман пет.</p> <p>— То сте дивота удесили!...{S} Доста и на библиотеке трошите 
/p> <p>— Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...{S} 
љавамо старе законе. </p> <p>— Па нашто сте онда доносили нове законе? усудих се да упитам.</p> 
осадна, мучна тишина.</p> <p>— Уз владу сте — поче сада љутито министар полиције...{S} Па да ни 
има журна посла.{S} Једва човек говори, стење управо, притиснут и згњечен радозналом светином.< 
уде стална температура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: просто 
оби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрену господин министар свој 
ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о свакоме динару водити озбиљна рач 
 и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли мн 
на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време? рекох.</p> <p>— Морао сам журити, те ј 
лост, па пожурим у правцу том граду.{S} Стигнем до обале.{S} Две велике реке мирно протичу и ум 
 се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће министра председника, већ и вече паде.{ 
 референту.</p> <p>После два месеца тек стиже Просветном Савету исцрпан реферат о директорову а 
лене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стижу депутације из народа да поздраве великог странца, 
ћне земље Страдије.</p> <p>Сутра дан су стизале вести из осталих крајева Страдије.{S} Ни једног 
le>Илијади</title>.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Према свему овоме — ве 
замерке. </p> <pb n="81" /> <p>Најзад: „Стил и особине стила у акту“, а завршено опширним текст 
ога Министровом руком написан реферат: „Стил неправилан.{S} Ред речи не одговара правилима синт 
pb n="81" /> <p>Најзад: „Стил и особине стила у акту“, а завршено опширним текстом од неколико  
олико табака: „Паралела између језика и стила у акту директорову и стила у Омировој <title>Илиј 
еђу језика и стила у акту директорову и стила у Омировој <title>Илијади</title>.“ (Ту су нашли  
ст, па и двадесет дана дотерује се само стилизација и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и ј 
проучи граматичке облике, синтактичке и стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врати  
е у погледу граматичком, синтактичком и стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесете  
р. </p> <p>Како, разуме се, нисам могао стићи на све зборове, то се са својим познаником упутим 
о бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије, и чес 
оворника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник продужи:</p> <p>— Народ 
ла, а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан неким старим књигама са пожутелим л 
седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био претрпан неким старим 
 што ме обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски гл 
 потпредседника.{S} До његовог стола је сто за чланове владе, а мало даље сто за секретаре клуб 
ла је сто за чланове владе, а мало даље сто за секретаре клуба.{S} Прво један секретар прозове  
ла у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.{S} Родољубиви г 
тановљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи.</p> <p>— То вам је о 
ости, а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити какву заверу.{S} А то је бар ла 
амим вратима Полиције.{S} Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали 
одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају прод 
м Савету на мишљење.“</p> <p>Испод тога стоји опет нов рукопис: „2-III-891. </p> <p>„Главном Пр 
 скупоцени поклон.{S} У једним новинама стоји: </p> <p>„Сазнали смо да и град Крадија, по углед 
ца.“</p> <p>На полеђини превијеног акта стоји:</p> <p>„Министарство Просвете.</p> <p>П.Н.{S} 58 
ик задовољно и отре зној с чела.</p> <p>Стоји само онај један. </p> <p>— Та шта то значи, где с 
 срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо 
оплашили многе домове и запленили многу стоку!</p> <p>— То је страшно, рекох, и стресем се од у 
и.{S} Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место.{S} Сто је био п 
 њега два потпредседника.{S} До његовог стола је сто за чланове владе, а мало даље сто за секре 
бора.{S} Родољубиви грађани поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја места за столом.</p>  
лице, а сазивачи заузеше своја места за столом.</p> <p>— Браћо, поче један од сазивача: ви већ  
.{S} Председник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника.{S} До његовог сто 
 и тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књ 
ијском изучавању <pb n="44" /> привреде стоструко надокнадити.{S} Треба, господине мој, имати ј 
 служитеља.{S} То је већ уштеда од осам стотина динара годишње.</p> <p>— То сте добро учинили!  
куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина динара? заврши министар и с раширеним рукама оч 
ог политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођо 
ти кличемо:{S} Живели!</p> <p>У име пет стотина потписа</p> <p>(потпис једног трговца.)</p> <p> 
добрим књигама за ратарство, шумарство, сточарство, пчеларство и друге гране привреде.</p> <p>— 
вао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарству, и како мисли да набави неколико <pb n="24"  
 коју и стока може знати?{S} Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њ 
е, да се помогне несрећноме народу који страда.{S} Него пре свега, господо, као што знате, при  
дбрана оних породица тамо на југу, које страдају од туђинског <pb n="70" /> зулума? јер тај ист 
 он, паде кабинет.</p> <p>— Па сте опет страдали? </p> <p>— Не, повукао сам се с политичког пољ 
е побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства,  
"27" /> хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стоти 
 већим решпектом и понизношћу.</p> <p>— Страдија! додаде и стукну преда мном мало назад. </p> < 
а два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је некад била.{S} Ми на томе, вид 
ути уз јек труба и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ Треба пазити да се све ово л 
дну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили!{S} Слава им!“ 
 сад разумем и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна докле год се за  
с немамо тог закона.</p> <p>— Допире ли Страдија до мора?</p> <p>— За сад не.</p> <p>— Па нашто 
div> </front> <body> <pb n="1" /> <head>СТРАДИЈА</head> <p>У једној старој књизи читао сам чудн 
tlepage"> <p>Радоје М. Домановић</p> <p>СТРАДИЈА.</p> <p>I </p> <p>БЕОГРАД:</p> <p>Нова Електри 
речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!“</p> <p>Улица добила 
 беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима <pb n="38" /> се са небројено много  
стићи толике депутације из свих крајева Страдије, и честитати министру председнику на тако мудр 
дан су стизале вести из осталих крајева Страдије.{S} Ни једног јединог места нема где не бејаше 
се весела песма.{S} Већ са свију страна Страдије почињу долазити депутације, да у име народа по 
 представници скупљају се у главни град Страдије да решавају и већају о разним питањима земаљск 
 јер има доста ствари, које су прече од Страдије.</p> <p>Забринули се и дошли на мисао да треба 
>„Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је кру 
ше драге отаџбине познати су широм целе Страдије.{S} Народ овога краја плива у весељу и радости 
звона на храмовима главнога града земље Страдије. </p> <p>Кад се и тај део званичног дочека свр 
<hi>свима</hi> великодостојницима земље Страдије.{S} Сви у свечаном руху, са свима лентама и си 
ха ноћ и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи своје узвишене грађанске дужно 
ољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.</p> <p>Сутра дан су стизале вести из осталих  
још и ово:</p> <p>„Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздр 
ер у својим рукама носи будућност земље Страдије.{S} Главар цркве, као човек Богом обдарен вели 
о срећној будућности миле им и напаћене Страдије: а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и с 
и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није уш 
, после тако глупог уговора, протера из Страдије тајно, а после три дана да владини листови дон 
дног шљиварског трговца из унутрашњости Страдије, где се овај подвезује да му лиферује <pb n="1 
фесора поводом немилих догађаја на југу Страдије, резолуција омладине, резолуција учитеља, резо 
 влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколико таквих школа, да би се тиме по 
умни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што б 
зак доноси срећну будућност нашој милој Страдији.{S} У име целе владе, у име целог народа, ја т 
збори, али је у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и дангубна процедура упроштена 
их друштава и удружења <pb n="109" /> у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснива 
обично ми се допадаше општа хармонија у Страдији.{S} Не само што су министри симпатични и ваљан 
м косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдији?</p> <p>Радозналост моја постаде толико јака д 
шљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдији постоји већ од дужег времена.</p> <p>Разговара 
орала мислити, а томе занату министри у Страдији нису вични.{S} Искрено да говоримо, неколико д 
р, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи про 
е народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и  
ови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске груне г. Хорије, те ће 
 језика у и њему према особинама старог страдиског језика у старим повељама...“</p> <!-- ovde - 
последњих немилих догађаја“, како су то Страђани назвали. </p> <p>А већ по себи се разуме, да ј 
цркве, те да изближе познам тог великог Страђанима.</p> </body> </text> </TEI> 
боравих рећи да се куфер чува под јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли дуже остати овде? пита га  
 изишао сам на станицу, где стаје једна страна лађа.</p> <p>Приспе лађа и почеше излазити путни 
сању, броје гласови, да се види која је страна победила; а у ствари је то одређено много пре не 
е са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.</p> <p>Кола се зауставиш 
 света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.{S} Сва 
д чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.</p> <pb n="13" /> <p>Онај што је дош 
као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.{S} И старо и младо и мушко и женс 
азлеже се весела песма.{S} Већ са свију страна Страдије почињу долазити депутације, да у име на 
ик. </p> <p>— Тако је! одјекну са свију страна.</p> <p>Послови су у скупштини текли журно.</p>  
<p>— И ја нешто мислим!</p> <p>Са свију страна посматрају странца и закључе да ће баш он бити.{ 
асти.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац. </p> <p>Он ме погледа с решпектом, понизно се  
 пут.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац.</p> <p>— Дошли сте нам као поручени, верујте!  
рувају.</p> <p>Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом:</p> <p>— Где  
 како је у нашу земљу допутовао некакав странац од својих шесет година, који, како ти зврндови  
, и тек неко рекне другом:</p> <p>— Где странац неки! и погледа друга значајно, лицем и догледо 
 земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после тако глупог уговора, протера из Страдије 
ећу због такве почасти.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац. </p> <p>Он ме погледа с решп 
 ме.</p> <p>— Први пут.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Странац.</p> <p>— Дошли сте нам као п 
глас, одушевљено.</p> <p>— Ево га! рече странац и извади из џепа табак хартије на коме је угово 
нистар финансија.</p> <p>— Сметњи? рече странац уплашено.</p> <p>— Да, држим да их неће бити!</ 
браћаше пажњу на мене.</p> <p>Као човек странац имао сам могућности да се одмах познам са виђен 
е.</p> <pb n="26" /> <p>— Не.{S} Ја сам странац, путник.{S} Рад сам да говорим с министром. </p 
ди чека?!</p> <pb n="28" /> <p>— Ја сам странац, путник, и не могу одлагати! рекох учтиво, и по 
уће, јавите господину министру да један странац жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч „странац 
У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сад шесет година, а није никад за то в 
="30" /> а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам на том генијалном закону, који 
 Маса се расклопи на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге 
поклоним се пред момком.</p> <p>Реч <hi>странац</hi> имала је утицаја, и момак одмах као смушен 
них одликовања за врлог странца.</p> <p>Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног предсе 
жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров кабинет.</p 
 прилика, лако је поручити стручњака са стране.</p> <p>— Сасвим тако! одобрим му тако духовите, 
олико само).{S} Маса се расклопи на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне ст 
адан чујем да је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама и механама и приватним становима ра 
чавом, напрегнутом очекивању.{S} На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткуј 
репуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће овај о 
рављањем тога питања.{S} Настаде на све стране јако интересовање, и за мало те дође дотле, да г 
 благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити з 
 узнемирили се министри, па трче на све стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p> <p 
опет.{S} Али се и <pb n="53" /> с друге стране старамо па у неким буџетским партијама буде суфи 
тако заведено ваљда по угледу на остале стране земље, али у ствари скупштина и посланици код на 
„...{S} Сем тога дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек, долази још и важном политичк 
о странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри идући му  
кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење 
... у коме је изнео сву важност и добре стране оваквог закона, проговорим неколико речи, и да у 
у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри идући му у сусрет.</p> <p>Мини 
 <p>Министри све јаче учестали похађати стране земље и враћати се натраг.</p> <p>— Дошао минист 
а путовања <pb n="102" /> министарска у стране земље, то министри решише да покупе за ту циљ св 
а правилима синтаксе.{S} Употребљене су стране речи: <hi>дозволити</hi> и <hi>нужно</hi>.“ (Те  
је ми се ни указивала потреба за знањем страног језика.{S} Нарочито на овом положају, то ми ниј 
а је влада довела до краја преговоре са страном једном групом и да су резултати врло повољни.</ 
оди.{S} Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки  
је на расположењу, али њих не извозе на страну.{S} Извозе само свиње.</p> <p>Помислим да рибар  
д десет пута, и онда оставио хартије на страну, диже главу, зажмири мало, и поче на памет:</p>  
но ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да тра 
> <p>Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час по два три заје 
нистра председника, већ и вече паде.{S} Странца више унеше него што га уведоше у кућу, уђоше св 
епутације из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председник 
лачу, већ упиљила своје очице у великог странца, као да осећају да се та срећа за њих спрема. < 
суделује у том епохалном дочеку великог странца.{S} Чак ни болесници не изостадоше; и они су из 
оварена кола разних одликовања за врлог странца.</p> <p>Странац је, разуме се, одмах изабран за 
лагање наде у <pb n="104" /> тог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигл 
ђе ближе.</p> <p>Заиста приметим једног странца, који је молио и запомагао да га пусте, јер има 
слим!</p> <p>Са свију страна посматрају странца и закључе да ће баш он бити.{S} Принесу после т 
чку.{S} За остала места имамо, дао Бог, странце.{S} Имамо:{S} Јевреје, Грке, Цинцаре (откуд они 
<p>— Имате право, господине министре; и странци вам морају завидети на тако мудром уређењу. </p 
ар ме гледаше с осмехом задовољства што странци ни из близа нису тако разумни, досетљива соја,  
м осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и ста 
рак још напред, и отпоче:</p> <p>— Врли странче, твој долазак у нашу земљу историја ће забележи 
S} И поглавар цркве добар гимнастичар и страстан јахач, међу тим напрасит човек и тако исто рад 
<hi>његов</hi> куфер у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар финансија опет штап знамен 
ета! - узвикнем и ја као пренеражен том страхотом која би постигла целу земљу због незнања и не 
ам могао учинити толико зла? приметим у страху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно што знају и  
м на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:</p> <p>— То  
..</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекује оно пакосно:</p> <p> 
ицији.</p> <p>Ја сам га тешио због тако страшне неправде, која се чини према њему.</p> <p>Затим 
на милошћу Божјом и искреним заузимањем страшних лекара, те сад то неће сметати великом и мудро 
и запленили многу стоку!</p> <p>— То је страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурн 
ега:</p> <p>— Куда жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриотом још горе проћ 
ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p> < 
стоку!</p> <p>— То је страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и  
 реч гнев, коју су тако онаказили, и да строго по закону казните сваког оног који би било ову и 
утних бележака (шта ли му је тај састав строго узев по литерарним облицима не знам ни сам, а ни 
анима у подручном ми министарству да се строго придржавају тога расписа министра просвете.</p>  
ис свима полицијским властима у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог случаја долаз 
укли грађане као што је то обичај у тој строго уставној земљи.</p> <p>Ходници и чекаоница препу 
и:</p> <p>„Чиновници судске и полициске струке окупљени на данашњем збору, дубоко потресени нем 
о су били чиновници судске и полицијске струке.</p> <p>Зађосмо у пространу салу једног хотела у 
 за пензије удовица чиновника просветне струке, или из буџета одређеног на плате послужитељима. 
ло, зашто? </p> <p>— Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.{S}  
<p>— Разгранао сам чиновништво у својој струци, тако да свако село има привредно надлештво од п 
 човека који је са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога свак 
ед речи у акту директорову и ту учинили стручне замерке. </p> <pb n="81" /> <p>Најзад: „Стил и  
учњака... </p> <p>Тако се тамо темељно, стручно, расправљају све ствари и води преписка пола го 
 ово добро запамћено.</p> <p>Сад долази стручно разрађивање сваког дела сваке тачке по овом утв 
у акту на коме су заједнички радила оба стручњака.{S} Реферат овако почиње:</p> <p>„Главном Про 
 врати директору да га према примедбама стручњака исправи и наново пошље министарству на даљи р 
да га исправи по напоменама и замеркама стручњака... </p> <p>Тако се тамо темељно, стручно, рас 
и да се та ствар упути на оцену двојице стручњака.{S} Одредише <pb n="78" /> двојицу и ставише  
искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са стране.</p> <p>— Сасвим тако! одобрим му т 
блицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и они без сваке сумње, п 
т да то изврши.</p> <p>Сад долазе писма стручњацима:</p> <p>„Господине.</p> <p>„Према акту Госп 
мње! рече министар и с убеђењем и неком стручњачком важношћу.</p> <p>У том пријатном и важном р 
у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.</p> <p>И на балкону сво 
ише од двадесет.{S} Њега смо послали да студира геологију.</p> <p>Господин министар ућута, зами 
понизношћу.</p> <p>— Страдија! додаде и стукну преда мном мало назад. </p> <p>— Чудан случај, д 
<p>Ко год приђе ближе мени, одмах журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ м 
м с тим разноврсним људима.</p> <p>Прво ступих у разговор с једним отменим младим господином, и 
синко, пољуби ту свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дел 
му, новине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога питања.{S} Настаде на све стра 
С гнушањем и презрењем констатујемо, да су Анути некултуран народ недостојан и пажње својих про 
ла варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумарала 
 је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, поплашили многе домове 
ио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, 
> крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> <p>— На ком језику највише читате 
преговоре са страном једном групом и да су резултати врло повољни.</p> <p>„С поузданошћу можемо 
ори?</p> <p>— Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и 
упиш на њу.{S} Иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем наро 
{S} Принесу после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и прос 
 вести биле су препуне новине.{S} Свуда су се по земљи спремали лекару скуп покони ико ценипуте 
аком новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти људи.</p> <p>Чиновници нарочито журе с и 
начин.{S} Такав је посао.</p> <p>— Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће 
ликим персоналом чиновника, а над свима су покрајински економи, и има их двадесет, на колико је 
.{S} Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали док је трајало и последње 
месеци: пензионари су стари људи, доста су се и наживели: а војници, разуме се само по себи, и  
чује зајам под неповољним условима, кад су финансијске прилике у земљи и иначе тешке.</p> <p>—  
забрати за свога представника.{S} Некад су се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, 
у“ одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бив 
ешама и изјавама оданих грађана.{S} Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово ре 
Једним словом нико није изостао.{S} Све су резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у сва 
гову слику у нашем листу“.</p> <p>Друге су новине од прилике то исто саопштавале са оваким дода 
ј један. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад остали? викну председник ван себе од љутине.</p> 
ешто причао о једном чувеном граду, где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем  
си је мајком двоје деце.</p> <p>— А где су деца? упитам.</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па деца о 
ајпонизније запитам:</p> <p>— Финансије су врло добро уређене у вашој земљи, господине министре 
ечих ствари, јер има доста ствари, које су прече од Страдије.</p> <p>Забринули се и дошли на ми 
 успео да у устав сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово:</p>  
мо своје најближе рођаке и људе за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више.< 
 да о свима питањима доноси одлуке које су обавезне за сваког као закон.{S} Јуче је баш један г 
 висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име великог државника, које из 
чно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске партије биле и раније, пре мога министровањ 
кару Мирону”.</p> <p>Оваквих вести биле су препуне новине.{S} Свуда су се по земљи спремали лек 
рпан реферат о директорову акту на коме су заједнички радила оба стручњака.{S} Реферат овако по 
осланици, после поштованог друга у коме су...{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, 
вара правилима синтаксе.{S} Употребљене су стране речи: <hi>дозволити</hi> и <hi>нужно</hi>.“ ( 
к неки грађани толико далеко терају, те су, заборављајући одредбу законску која гласи: „Народни 
i>дозволити</hi> и <hi>нужно</hi>.“ (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљком).</p> <p>Испо 
зоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту 
одјекну са свију страна.</p> <p>Послови су у скупштини текли журно.</p> <p>Прво новој влади изг 
преписача, и неколико служитеља.{S} Сви су од управника до служитеља примали ревносно <pb n="85 
чно ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити јед 
д миле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује  
оређен: </p> <p>За бивше министре, који су сад било у било у пензији било на расположењу тридес 
p> <p>И ту одмах изабраше тројицу, који су добро владали језиком, да саставе резолуцију у помен 
абрати и знати који закони важе, а који су одбачени...{S} Ја држим, господине, да у томе лежи с 
истра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Неки су елегантно одевени са цилиндером на глави, неки опет  
 плаћати?</p> <pb n="54" /> <p>А колики су приходи у земљи, господине министре, то је, држим, в 
 вам кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једном страном  
вници, јер завода није ни било, стајали су под управом министра правде, јер је министар просвет 
.</p> <p>Најпре, као увода ради, почели су приватан разговор. (У весељу заборавих рећи да се ку 
а по подне са својим шефом на челу били су депутативно код господина министра финансија, да му  
ло и последње паре у државној каси, они су прекодан <pb n="101" /> весела и ведра лица примали  
ожају.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да плате не примају по неколико ме 
} Чак ни болесници не изостадоше; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, чак и  
 примају по неколико месеци: пензионари су стари људи, доста су се и наживели: а војници, разум 
ла у корист наше драге отаџбине познати су широм целе Страдије.{S} Народ овога краја плива у ве 
="subSection" /> <p>И заиста, посланици су показали да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу ж 
н радозналом светином.</p> <p>Полицајци су одмах разумели своју праву дужност и одјурише да о д 
{S} Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.</p> <p>— Јест, то ј 
не, граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је некад бил 
ку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p> <p>„Милостиви Творац отклања свако зло од  
ко великих плата и многих додатака, док су други способнији и старији чиновници у малом положај 
том и додатком на репрезентацију; затим су постављени и наставници, а већ увелико је започето з 
 долазе до истог закључка.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи  
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су већ све новине писале о мени.{S} У једнима беше беле 
срећне земље Страдије.</p> <p>Сутра дан су стизале вести из осталих крајева Страдије.{S} Ни јед 
одом „последњих немилих догађаја“, како су то Страђани назвали. </p> <p>А већ по себи се разуме 
о баш ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајев 
значајна није могла трпети одлагања, то су одмах предузети најнужнији кораци.{S} Сем тога што ј 
 пливању у хладној води.</p> <p>Али, то су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбеник 
е земље...{S} Но то није ништа...{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је за тај извоз свиња.{S} Чу 
амо куда иђаше он и његова група.{S} То су били чиновници судске и полицијске струке.</p> <p>За 
ривредним законима! рекох. </p> <p>— То су закони, управо рећи, класични.{S} Ни једна земља, ве 
о хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале доле, на улици, на ненадлежном мест 
 се по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Док од једном угледах међу децом неколик 
око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда,  
Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упада 
та хармонија у Страдији.{S} Не само што су министри симпатични и ваљани, већ сам приметио да је 
 <p>— Шта радите? -</p> <p>— Радимо што су и до сада чинили!{S} Правимо изненађења сваког дана, 
 <p>— Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили велике положаје преко реда и и 
 <p>Сви чиновници у министарству, пошто су књижевници, онда, разуме се, пишу књиге; само господ 
ојише предложене измене у законима, јер су закони без тих измена и допуна сметали неколицини ми 
вој лични понос и образ.</p> <p>— Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предо 
. </p> <p>Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати многобројне резолуције до 
ест месеца нису плату примили и у такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба немају.{S} О 
душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили!{S} Слава им!“ Ово имају изго 
а силом власти заштитите реч гнев, коју су тако онаказили, и да строго по закону казните сваког 
ја и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки, с предлози 
у Омировој <title>Илијади</title>.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Према с 
 оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.</p> <p>Један ми рече да га је његов мини 
о се зовем.</p> <p>Министар протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија 
мено препирање; запиткивање, очекивање, сувишна нервозна радозналост, и силно полагање наде у < 
ет на мишљење општој седници касационог суда.{S} Узгред буди речено, то је леп обичај.{S} Поста 
е даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју 
ајсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфер 
 да би слободна могла бити.{S} Несрећна судбина моја не даде ми, да ме, пре него очи склопим, о 
е, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо у том куферу беше, ни мање ни 
ве се испразнило, све је живо изишло да суделује у том епохалном дочеку великог странца.{S} Чак 
 такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо јед 
њем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:</p> <p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело прив 
и његова група.{S} То су били чиновници судске и полицијске струке.</p> <p>Зађосмо у пространу  
у, и онај узе читати:</p> <p>„Чиновници судске и полициске струке окупљени на данашњем збору, д 
а више с тим најсигурнијим средством за сузбијање опозиције.{S} И тако дакле, због тих изненађе 
шом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p> <p>— За сваки случај, ак 
 речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу.</p> <p>— Поћи, синко, нек’  
и:</p> <p>— Народ мога краја лије топле сузе радости, и клечећи на коленима захваљује премилост 
дигох очи небу, клекох на колена и кроз сузе узвикнем:</p> <p>— Боже велики! умудри ме, послуша 
ким радом Ваши претходници.</p> <p>Кроз сузе радости кличемо:{S} Живели!</p> <p>У име пет стоти 
министар ућута, замисли се нешто, и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу.</p> <p>— 
ају, и чак му нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке,  
 дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb n="48" /> са министром грађевина, и то све зб 
!</p> <p>— Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета н 
ке ништа питати, јер би и они без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају упутили тај п 
ло тежак при тако огромном раду.{S} Без сумње сте размишљали о каквом важном финансијском питањ 
 и поведем с њим разговор:</p> <p>— Без сумње ће кабинет пасти, пошто остаје иста скупштина? —  
ваки начин има доста прихода, доста без сумње! рече министар и с убеђењем и неком стручњачком в 
смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње само да бисмо народу помогли и олакшали му 
у вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто о 
истар протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, и ако се он  
д недостојан и пажње својих просвећених суседа.“</p> <p>Ова резолуција би једногласно примљена  
покољима и том зверском поступању наших суседа? </p> <p>— Никако! узвикнух одушевљен његовим ва 
ју и пљачкају по наглим селима Анути из суседне земље...{S} Но то није ништа...{S} То су ситниц 
а ћу.</p> <p>— У каквим сте односима са суседним земљама, ако смем питати, господине министре?< 
а, треба бити опрезан да се не замеримо суседној земљи, разлаже онај мирољубиви и тактични. </p 
дром и тактичном вођењу политике са том суседном и пријатељском земљом! рече министар одушевљен 
 се стране појавише министри идући му у сусрет.</p> <p>Министри се зауставише на пристојној даљ 
<p>— Уговор је потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и до 
о је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страд 
</p> <p>Нема га. </p> <pb n="105" /> <p>Сутра дан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хо 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се већ о тој свечаности писало у свима листов 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су већ све новине писале о мени.{S} У једнима 
их синова срећне земље Страдије.</p> <p>Сутра дан су стизале вести из осталих крајева Страдије. 
а забрани тако саблажњиву слику.</p> <p>Сутра дан сам морао променити хотел.{S} Кад сам улицом  
оре, или просто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стижу депутације из народа да поздр 
едан уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник неки његов присн 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан сам посетио министра полиције.</p> <p>Пред мин 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан чујем да је кабинет пао.{S} На све стране по и 
амо па у неким буџетским партијама буде суфицита.{S} Ја сам већ у своме министарству почео увод 
 од те велике реформе, коју нисам могао схватити.</p> <p>Министар финансија кад одох да га посе 
 да после лепог говора поштованог друга Т...{S} М... у коме је изнео сву важност и добре стране 
астика има дара?</p> <pb n="72" /> <p>— Та она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се  
м да овог издања више и нема! </p> <p>— Та то је величанствено! узвикнух као одушевљено и узех  
/p> <p>Стоји само онај један. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад остали? викну председник ва 
ладно.</p> <p>— Не бих рекао!.</p> <p>— Та оставите, молим Вас, занесењака.{S} Воли да гладује  
збија шалу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд? 
 <p>— Па нашто онда скупштина?</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже д 
параде?</p> <p>— Какве параде?</p> <p>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна  
<p>— Па деца о којој говорите?</p> <p>— Та деце нема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке 
е рачуна због те одлуке скупштинске, да та госпоја има два детета, и тако је престао рђав живот 
одређено много пре него што је и држана та скупштинска седница.) Некима, који се не могу ни за  
</p> <p>— Зар је само због свиња чувена та земља? упитам зачуђено.</p> <p>— Па има и будалаштин 
 мој отац и његови стари и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.{S} Бун 
дмета дође и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице стручњака.{S} Одредише  
у великог странца, као да осећају да се та срећа за њих спрема. </p> <p>Док стигоше до куће мин 
 вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слоје 
да у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и мин 
и је у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и дангубна процедура упроштена.{S} Мини 
дубоко поклони и изиђе.</p> <p>— Баш ми та проклета температура, верујте, задаје много бриге; а 
ну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много 
 ће дуже трајати!</p> <p>Министре збуни та реч <hi>дужи</hi>. </p> <pb n="110" /> <p>— Мислите, 
p>— Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича?</p> <p>— Ништа! рече министар.</p>  
аве финансиске прилике у земљи.{S} Како та ствар, као врло важна и значајна није могла трпети о 
ло други посланици.{S} Влади треба само та формалност, то је тако заведено ваљда по угледу на о 
 разлога: али сам се правио како ме баш та реткост задивљује.</p> <pb n="41" /> <p>— То вам је  
— Ево га! рече странац и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом је 
{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку табак хартије.</p> <p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа се как 
а завршено опширним текстом од неколико табака: „Паралела између језика и стила у акту директор 
ду, и после много, врло много написаних табака, долази се на реч <hi>дозволити</hi>.{S} Даље гл 
рму: „код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без одликовања.{S} Свет се почео о 
, а морала није било, у свакој кући пун таван логика, ал’ памети није било, на сваком кораку го 
нала, света, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p> <p>Престадоше уз 
н.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од тада воли своју жену.</p> <p>Разговор је текао даље, ра 
 груди, и коракнуо један корак напред.) Тај је мислим добио орден за грађанску кураж. (И право  
ују присталице владине политике; друго, тај закон који изгледа тако наиван, доста може помоћи в 
воме треба да размислите, господине!{S} Тај закон којим имамо права да кажњавамо сваког ако неп 
е разумете?...{S} Врло проста ствар.{S} Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, не 
м тога дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек, долази још и важном политичком мисијом 
 <p>— За сад не.</p> <p>— Па нашто онда тај закон?</p> <p>Посланик се насмеја и додаде:</p> <p> 
{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је за тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? пр 
у наших врлих предака.{S} Молитву ће за тај случај, ону која треба, одредити војни свештеник; а 
 да је одмах за тим постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајник, подбла 
ма:</p> <p>— Извините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао  
 се дугом употребом показао уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће 
је депонован новац приватних лица да на тај начин помогну отаџбини, која цвили у невољи.</p> <p 
и сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и траже оч 
не приче, путних бележака (шта ли му је тај састав строго узев по литерарним облицима не знам н 
 <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.{S} Кога год погледам, украше 
 града земље Страдије. </p> <p>Кад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри са љубазн 
а закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис 
гом употребом показао уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се у  
у кураж и врлине.</p> <p>И мене одушеви тај бујни народ пун грађанске свести и самопрегоревања  
утврђеном нашем српском обичају упутили тај предмет на мишљење општој седници касационог суда.{ 
 верности и оданости.</p> <p>Збор прими тај предлог и одмах се спремише написмени поздрави, кој 
>Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око чега  
ови сарадника опозиционе штампе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу д 
лавном Просветном Савету.</p> <p>(Један тај Просветни Савет је свега и био, а мислио би човек и 
ет крпити мреже.</p> <p>Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам:</p> <p>— Какве будал 
туру у касарнама, како би био задовољен тај најбитнији услов за развијање војске.“</p> <p>— То  
> <p>— Јест, прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни  
рија ће забележити златним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном живот 
 од туђинског <pb n="70" /> зулума? јер тај исти крај, господине министре, шаље у војску своје  
г рођака министра издејствовати да се у тај завод примају потпуно здрава деца.</p> <p>Тај завод 
ем министру иностраних односа.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради 
 сте нам као поручени, верујте! узвикну тај виши чиновник одушевљено.</p> <p>Мене то још више з 
ијем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.</p> <p>Најпре, као увода ради, поч 
љујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за  
вод примају потпуно здрава деца.</p> <p>Тај завод, управо чиновници, јер завода није ни било, с 
ма и да се брзо посветим свима државним тајнама;</p> <p>У брзо сам имао част такође да посетим  
 а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели:</p> <p>— То је земља коју толико тражи 
ако глупог уговора, протера из Страдије тајно, а после три дана да владини листови донесу белеш 
рљиве владине издатке десет милиона, за тајну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање в 
е трајати? </p> <p>— На сваки начин.{S} Такав је посао.</p> <p>— Нама су ваши услови познати, а 
а сваки начин спремили све што треба да такав срећан случај неминовно наступи? </p> <p>— Ми о т 
судих се да упитам.</p> <p>— Код нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да их има 
ра Мирона (тако се звао) купити такав и такав скупоцени поклон.{S} У једним новинама стоји: </p 
уге лекара Мирона (тако се звао) купити такав и такав скупоцени поклон.{S} У једним новинама ст 
то је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.</p> <p>Прођ 
то је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ја стадох глед 
(рукопис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис добије одмах истог момента сваки који год 
, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са стране.</p 
што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа“;</p> <p>2.{S} Најоштрије осуђујем 
 се туку? питам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције, 
своје необично задовољство и срећу због такве почасти.</p> <p>— Ви сте странац?</p> <p>— Страна 
дној госпођи скупштина је уважила молбу такве исте природе.{S} Она је опет молила да је скупшти 
светног Савета“</p> <p>(Потпис).</p> <p>Такве садржине писмо упућено је и другом референту.</p> 
сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите.{S} Ево м 
 рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ретки.{S} Једној госпођи  
а треба употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне, и да се вл 
 оно.{S} Није него шта мислиш?{S} Према таквим животињама треба бити груб и оштар, љути се друг 
 бих упитао добијем тако исто мишљење о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењем, али и  
ст свој положај и да рескира службу.{S} Таквих је мало и о њима, јавно мњење има врло рђаво миш 
ости за земљу.{S} Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља има врло 
лат министар правде да проучава уређење таквих школа са врло великим додатком уз плату, одмах ј 
шљу да у земљи Страдији оснује неколико таквих школа, да би се тиме поправиле рђаве финансиске  
а без ордена!“</p> <p>Још је вазда било таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна меана истакла фир 
одушевљено.</p> <p>— То је прекрасно, и такво мудро уређење може се само пожелети, <pb n="30" / 
 <p>— Па је ли богати трговац задовољан таквом одлуком народног представништва?</p> <p>— Разуме 
ко смем запитати, господине министре, у таквом случају?</p> <p>— Предузеле би се оштрије мере,  
 искључиво патриотском тенденцијом, и у таквом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, на ча 
 већ шест месеца нису плату примили и у такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба немају 
најсложенијег организма човечијег тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, живот 
 вам кажем?...{S} Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога по 
аван.</p> <pb n="14" /> <p>— Ти си луд, тако матор... — Исправан... а камо ти одличја?</p> <p>— 
 али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачни као...{S} Овде је хладно, као да од некуд 
гранао сам чиновништво у својој струци, тако да свако село има привредно надлештво од пет чинов 
гло десити.</p> <p>— Да, господине мој, тако је.{S} Да ја нисам као министар војни тако урадио, 
p>— Лажеш, матора кујо!</p> <p>— Немам, тако ми Бога!</p> <p>— Ни један?</p> <p>— Ни један.</p> 
есецу, где ли?</p> <p>— Ни један немам, тако ми свега на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се за 
љења великог државника Симона“ (мислим, тако се звао, ако се добро сећам).</p> <p>По свима улиц 
узике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} 
ишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; ал 
ично на мени, али ништа не приметих.{S} Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није у 
мислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, додаде за тим — сад мало личи на обична <pb n="15 
и парада! рекох.</p> <pb n="29" /> <p>— Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје 
! узвикнуо је један посланик. </p> <p>— Тако је! одјекну са свију страна.</p> <p>Послови су у с 
а партија у буџету, приметим. </p> <p>— Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мис 
ње привреде колико наша земља.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је и најважнија основа за напре 
так разних медаља и споменица.</p> <p>— Тако, брате! узвикну шеф задовољан што је измислио начи 
 навићи, па ће долазити и сам.</p> <p>— Тако је, имате право! рекох изненађен овим одговором ми 
тавом дали народу све слободу.</p> <p>— Тако је.{S} Народ има све слободе, али их не употребљав 
згледа, претрпети грдну штету.</p> <p>— Тако је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-с 
 сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео уну 
ец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S} Положај нам је непрестано уздрм 
ео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Г 
политике; друго, тај закон који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народ 
Е, видите како је.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледат 
p>Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљено учинио, и з 
елику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да ску 
синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изговори мој познаник гласом што др 
 својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада.</p> <milestone 
и, корисније за земљу, него што би била тако очита будалаштина тући се са Анутима.{S} Ваше, как 
истре; и странци вам морају завидети на тако мудром уређењу. </p> <p>Ускоро се поздравим са гос 
Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске партије биле и  
је, и честитати министру председнику на тако мудром и тактичном вођењу политике са том суседном 
 повише дефицита ми закључимо зајам, па тако опет.{S} Али се и <pb n="53" /> с друге стране ста 
> са министром грађевина, и то све због тако важних питања по земљу.</p> <p>— Па зар скупштина  
 опозицији.</p> <p>Ја сам га тешио због тако страшне неправде, која се чини према њему.</p> <p> 
бивој влади у великим подвизима.{S} Код тако сложног рада мора бити среће.</p> <p>Одмах се реши 
дах међу децом неколико старих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија 
и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на 
ешавању најхитнијих ствари.{S} Влада је тако исто правилно разумела своју дужност те је, да се  
} Влади треба само та формалност, то је тако заведено ваљда по угледу на остале стране земље, а 
друго учинити, већ да се странац, после тако глупог уговора, протера из Страдије тајно, а после 
земље и да се побијем са Анутима јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова  
 и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, да старе и слабије изгазе и изг 
мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдији постоји већ од дужег вр 
ло назад. </p> <p>— Чудан случај, да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих! 
се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо поделе улоге, онда посланици иду кући и спрем 
 небројено пута: „Живео!“</p> <p>Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбин 
ј кога полиција хоће.</p> <p>Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му:< 
варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва, 
и за свога представника.{S} Некад су се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивил 
добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, верујте 
сти, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који 
pb n="22" /> бар са неколико ордена; те тако нико не обраћаше пажњу на мене.</p> <p>Као човек с 
здатке.</p> <p>— Па чиме онда покривате тако велики дефицит?</p> <p>— Ничим.{S} Чим се може пок 
 најмањег акта силном преписком нарасте тако велики акт да га човек може једва на леђима понети 
тинске, да та госпоја има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.</p>  
).{S} Маса се расклопи на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с  
, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз  
ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и два слишавају из онога ш 
, а звона звоне и пуцају прангије.{S} И тако лагано <pb n="108" /> главном улицом идући дому ми 
 средством за сузбијање опозиције.{S} И тако дакле, због тих изненађења, свечаности, завера, на 
 привреду, рекох одушевљено.</p> <p>— И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: пет  
ко потресени“, „најоштрије осуђујемо“ и тако даље.</p> <p>У вече је опет настало весеље у граду 
растан јахач, међу тим напрасит човек и тако исто радо се туче.{S} Једног је свештеника ударио  
рим повељама...“</p> <!-- ovde --> <p>И тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то је 
 говорим с министром. </p> <p>— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити држа 
ок од једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.< 
 ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву слику.</p> <p>Сутра дан сам морао проме 
о је.{S} Да ја нисам као министар војни тако урадио, могао би који од команданата на југу земље 
пријатељима да будемо нељуди: а што они тако зверски поступају према нама то ће им Бог платити  
>— Заиста је ваш положај врло тежак при тако огромном раду.{S} Без сумње сте размишљали о какво 
..{S} Питам ја тебе још једном, како си тако могао проћи улицом, и изазвати нереде и то још на  
бијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачни као...{S} Овде је хладно 
му то треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има права да се кандидује за посланика на једно уп 
се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два три дана,  
еш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима <pb n="94" /> потпуно убеђен, и да 
сла.</p> <p>Кога год бих упитао добијем тако исто мишљење о таквим људима, па чак их све гледа  
ти стручњака са стране.</p> <p>— Сасвим тако! одобрим му тако духовите, оригиналне мисли, не зн 
е значајно, испитујући.</p> <p>— Сасвим тако! рекох.</p> <p>— Ето видите, опет ће министар, кол 
мене позитиван одговор.</p> <p>— Сасвим тако!</p> <p>— Ето, ономад је издата велика сума новаца 
— Историска, рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем и погледа ме преко својих нао 
ш хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад ч 
вих финансиских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње само д 
 <p>Пошто још неко време поразговарасмо тако о важним стварима, извиним се господину министру ш 
 већем броју долази на честитање.{S} То тако мора ићи у почетку потешко; али ће се народ постеп 
> <p>— То је истина! рекох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.</p> <p 
ар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и побо 
ем други поверљив распис у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ опет у ш 
ти и договарати се шта да се предузме у тако очајном положају.{S} Већ за чиновнике је лако, они 
тране.</p> <p>— Сасвим тако! одобрим му тако духовите, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта  
стати велика и моћна докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала т 
илом власти заштитите реч гнев, коју су тако онаказили, и да строго по закону казните сваког он 
адовољства што странци ни из близа нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдиј 
ека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ствари, али главно је да ми парадирамо по ул 
н се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега. </p> <p 
ли краја, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се звао) купити такав и такав скупоцени поклон.{S} 
менама и замеркама стручњака... </p> <p>Тако се тамо темељно, стручно, расправљају све ствари и 
но сам задовољан.</p> <p>— Седи.</p> <p>Тако преслиша и остале опозиционаре и онда пређе на ску 
е да се то зову слободни избори.</p> <p>Тако изабрани народни представници скупљају се у главни 
не бих добио службу.{S} Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети  
уга ствар, господине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема пристал 
туа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћен 
им тајнама;</p> <p>У брзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима.</p 
 тактично! опет ће први.</p> <p>— Какав такт према њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не зам 
седној земљи, разлаже онај мирољубиви и тактични. </p> <p>Пред вече тога истог дана већ су се у 
> <p>— Знам, молим те, али не иде, није тактично! опет ће први.</p> <p>— Какав такт према њима  
 Предузеле би се оштрије мере, али опет тактично, мудро, смишљено.{S} У први мах бисмо наредили 
и министру председнику на тако мудром и тактичном вођењу политике са том суседном и пријатељско 
непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном велик 
, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p> <p>—  
и наш народ под туђинском управом...{S} Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од ме 
ири своје присне пријатеље и рођаке.{S} Таман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек 
милион на дијурне чиновницима.{S} То је таман пет.</p> <p>— То сте дивота удесили!...{S} Доста  
18" /> још не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историј 
ешпектом, понизно се поклони до земље и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима:</p> 
, рекох одушевљено.</p> <p>— И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: пет милиона н 
ти своме министру важно откриће.</p> <p>Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке.{S} Н 
ицама овог срећног града: а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија и 
 канцеларији се осећаше мирис измирне и тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом вазд 
</p> <p>— Која је ово земља преко воде, тамо, што се види? упитам, а сав треперим од нестрпљења 
:</p> <p>„Чудна земља! мислио сам...{S} Тамо гину људи, министар војни саставља молитве и мисли 
, и одем у градски парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и младића из виших 
м тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Ни 
м шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.</p> <p>— То већ ни 
м.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам питао како се зове.</p> <p>— 
де одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу, које страдају од туђинског <pb n="70" />  
јунака о којима ми отац причаше.{S} Кад тамо — какво изненађење!{S} На мермеру урезане речи:</p 
аље пири с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили в 
 замеркама стручњака... </p> <p>Тако се тамо темељно, стручно, расправљају све ствари и води пр 
заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо дебатује, решава и најзад одбрише да се зајам закљ 
 луд?!</p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја т 
рове, то се са својим познаником упутим тамо куда иђаше он и његова група.{S} То су били чиновн 
о је споредна ствар, господине мој, што тамо људи гину; али мени је главно да свршим прече ства 
а, и младића из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају на глас сваки свој предмет: ко истор 
 <p>Директор Гимназије...ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.“</p> <pb n 
а тишина, док из масе зацича с трепетом танак глас:</p> <pb n="36" /> <p>— Мудри државниче!...< 
журав човечић с упалим грудима и нежним танким ручицама, тек беше свршио молитву мало пре него  
те, господине, рече благо нежним нежним танким гласом; сад сам баш свршио своју редовну молитву 
рођавати.{S} Свака читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне 
} Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морају добро успе 
единостима би још усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За  
и стручно разрађивање сваког дела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло много 
имо тражећи погодну личност за ту важну тачку.{S} За остала места имамо, дао Бог, странце.{S} И 
 једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста прихода, доста б 
о је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан извештај...{S 
је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв витешки 
апред, и отпоче:</p> <p>— Врли странче, твој долазак у нашу земљу историја ће забележити златни 
зак чини епоху у нашем државном животу, твој долазак доноси срећну будућност нашој милој Стради 
председник задовољан.</p> <p>— Каква је твоја улога? пита другог.</p> <p>— Ја имам да интерпели 
слишавати опозиционаре?</p> <p>— Шта је твоја улога? пита првог.</p> <p>— Моја је улога да инте 
глас са злобним кикотом:</p> <p>— То је твоја отаџбина!...{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох с 
викну:</p> <p>— Добро, добро, остави те твоје лудорије, него што је главно, кажи ти мени како с 
запита га:</p> <pb n="89" /> <p>— Научи твоје?</p> <p>— Научих.</p> <p>— Да си жив и здрав, син 
менита крв витешких и славних прадедова твојих...“</p> <p>Код тих речи отац ме загрли и пољуби, 
 ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу.</p> <p>— Ништа не разумем, господине,  
аку на којој су речи:</p> <p>„Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи 
ећи на коленима захваљује премилостивом Творцу, који милошћу својом отклони велику беду од наше 
аџбине“.{S} Многи су га јуче посетили и тврде да се ни мало не разликује од осталих људи.{S} Ми 
једног, два часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели и с њим гово 
 Вашег на управу земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једини у стањ 
м истом красном особином.</p> <p>Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град, да се где у 
ки дан се покреће по неколико листова), те упитах и њега:</p> <p>— Куда жури оволики свет? а ст 
одговорима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике дру 
дмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем заврше пре 
у да ме види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њи 
..</p> <p>Господин министар се закашља, те ја уграбим реч. </p> <p>— То све јесте, али ако упад 
оницу).{S} Украшен звездама и орденима, те сам могао <pb n="16" /> мирно ићи улицом, без граје  
 и искреним заузимањем страшних лекара, те сад то неће сметати великом и мудром државнику да св 
ах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи министра председ 
у те ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам д 
 приликом одем мудро оцу главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанима.</p> </body 
исле, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера 
уномоћник те банкарске груне г. Хорије, те ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усм 
 присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу.{S} Опет затим пок 
 који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министра просвете вршила његов 
ом ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име великог државника, које изгледа као од си 
света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жури овај оволики свет?</p 
<p>— Баш добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме 
посланике.</p> <p>Ово ме јако изненади, те нарочито нађем једног од посланика и поведем с њим р 
се, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, једну ленту;  
бог рђавих финансиских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње 
а чујем шта о томе вели министар војни, те се још истог дана упутим њему.</p> <p>Министар војни 
оворити.{S} Министар то као да примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и сл 
реме? рекох.</p> <p>— Морао сам журити, те је, хвала Богу Благовремено откуцан телеграфом цео р 
 су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! рече министар фи 
у и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне јез 
 не би приметио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам речима:</p> <p>— Извините што нисам 
ем с раширеним рукама, и одмах устанем, те се поздравим с господином министром и пођем, јер ми  
p>Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешта причаш, ваљд 
 влада објаснише с осмим опозиционаром, те га једва приволеше, она седморица седоше:</p> <p>— Е 
жности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати к 
шима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме свега облио, па се по зноју 
же.</p> <p>Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам:</p> <p>— Какве будалаштине?</p> < 
ине.“ Гостионичар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао да останем са 
еститати новој влади долазак на управу, те је због тога отпуштен из државне службе.</p> <p>— Из 
лиције узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира место народа, а народ не дангуби,  
о толико помогнем народу у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у  
данашња влада нема присталица у народу, те нам војска поглавито треба за наше унутрашње политик 
 чак неки грађани толико далеко терају, те су, заборављајући одредбу законску која гласи: „Наро 
м требао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.< 
два три заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо дебатује, решава и најзад одбрише да се за 
 ово чудо сам, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик, и  
, <pb n="22" /> бар са неколико ордена; те тако нико не обраћаше пажњу на мене.</p> <p>Као чове 
ли на мисао да треба оснажити привреду; те због тога решише да земљу задуже повећим дугом; али  
ствар, кад је већ реч о финансирању.{S} Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља на 
ислиш да сам луд?!</p> <p>— Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо  
 име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег и кличем: живео!</p>  
уђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} Подигох о 
о потискао.</p> <p>Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем:</p> <p>— Одакле си?...{S} За 
е нема, разумете ли? али се рачуна због те одлуке скупштинске, да та госпоја има два детета, и  
 нехотично, и ако се одмах покајах због те неразмишљености.</p> <p>— Нисте ви драги мој, посвећ 
ром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе, коју нисам могао схватити.</p> <p>Ми 
а и да потом потражим рада, како бих од те зараде могао даље продужити пут и тражити своју домо 
х доста; али све једно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било  
о! рекох.</p> <p>— Место Месије, пао је те године велики град, и упропастио све усеве у земљи!  
p> <p>Владин лист опет учтиво демантује те гласове овако:</p> <p>„Глупави опозициони листови у  
ристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, неком велику  
 опет штап знаменитог човека.{S} Понеше те ствари као какве светиње.{S} Куфер је, разуме се, и  
роста ствар.{S} Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце.{S} Разуме 
на викну:</p> <p>— Добро, добро, остави те твоје лудорије, него што је главно, кажи ти мени как 
 и то онда кад се подражава природности те се, као по свршеном гласању, броје гласови, да се ви 
два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске груне г. Хорије, те ће ту потписати уговор 
ар, љути се други.</p> <p>— Знам, молим те, али не иде, није тактично! опет ће први.</p> <p>— К 
у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка године, видео 
де је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде у 
све стране јако интересовање, и за мало те дође дотле, да готово стадоше сви послови.{S} И трго 
 доласком сваке владе понавља све једно те једно.{S} Свака нова влада буде на исти начин поздра 
био у великом послу.</p> <p>— Баш добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити.{S 
колама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању,  
то је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока мо 
ко исто правилно разумела своју дужност те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах и 
е моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш тим сво 
зе чиновници са својим шефовима на челу те ми честитају и изражавају своју радост због срећно и 
ма и изјавама оданих грађана.{S} Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи  
а сви остали смо сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, односно путних бележака овако почиње:</ 
 „велики народни родољуб.“</p> <p>Писац те чудне приче, путних бележака (шта ли му је тај саста 
 <hi>дозволити</hi> и <hi>нужно</hi>.“ (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљком).</p> <p>И 
ају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још једном, како си тако могао проћи улицом, и иза 
 моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас децу нашу.{S} Пођи синко,  
метио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на нен 
 беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу  
ом.</p> <p>— Заиста је ваш положај врло тежак при тако огромном раду.{S} Без сумње сте размишља 
палим грудима и нежним танким ручицама, тек беше свршио молитву мало пре него што мене прими.</ 
лажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке луде мисл 
м обећаше положај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, кој 
раном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек на сваки начин има доста прихода, доста без сумње!  
ми један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник неки његов п 
а најотменији грађани.</p> <p>Сад се ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би приметио,  
угом референту.</p> <p>После два месеца тек стиже Просветном Савету исцрпан реферат о директоро 
а изгледа парламентарна.</p> <p>— Е сад тек разумем! рекох још више изненађен и збуњен одговоро 
, те ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено и писмено препирање; запиткивање,  
ах изгледати неподесан, али после ће се тек видети благотворни утицај ове крупне реформе.{S} По 
 и траже очима свог осмог друга, док се тек један присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овд 
свете све сам овејани научник.{S} Ту се тек ради темељно и смотрено.</p> <p>По петнаест, па и д 
рекрасно!..{S} Никад боље!..{S} Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак.{S} Одмах  
 исправи и најмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по том предмету.{S} Од  
ви се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом:</p> <p>— Где странац неки! и пог 
утисцима, не могох целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоњеном главом на ст 
рошли кабинет се држао месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S} Полож 
 <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко представљати опозицију.</p> <p 
ева.</p> <p>— Имате право! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао имати појма шта  
што му то треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има права да се кандидује за посланика на једн 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно 
ада воли своју жену.</p> <p>Разговор је текао даље, разговарали смо о многим стварима, али се г 
у страна.</p> <p>Послови су у скупштини текли журно.</p> <p>Прво новој влади изгласаше пуно пов 
ру за искрено заузимање.{S} Испод ње је текст:</p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио 
бине стила у акту“, а завршено опширним текстом од неколико табака: „Паралела између језика и с 
 да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега. </p> <pb n="5" /> <p>Срце ми јако закуц 
зи до најсложенијег организма човечијег тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, 
и од весеља, морадоше жртвовати и одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пун 
 неколико <pb n="24" /> крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> <p>— На ком 
ремали лекару скуп покони ико ценипутем телеграма исказивала захвалност овоме срећном лекару.{S 
у нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима <pb n="38 
 те је, хвала Богу Благовремено откуцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега доласка.{ 
реба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! заврши министар, и од  
пи? </p> <p>— Ми о томе нисмо још ништа темељније размишљали, али није искључена могућност да б 
 сам овејани научник.{S} Ту се тек ради темељно и смотрено.</p> <p>По петнаест, па и двадесет д 
ркама стручњака... </p> <p>Тако се тамо темељно, стручно, расправљају све ствари и води преписк 
ература, верујте, задаје много бриге; а температура је за војску главна ствар.{S} Ако температу 
, говорио да у мом кабинету буде стална температура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хл 
ни и изиђе.</p> <p>— Баш ми та проклета температура, верујте, задаје много бриге; а температура 
м тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ни 
атура је за војску главна ствар.{S} Ако температура није као што треба, војска неће ваљати ништ 
наређујем да обратите нарочиту пажњу на температуру у касарнама, како би био задовољен тај најб 
 <pb n="68" /> са искључиво патриотском тенденцијом, и у таквом једном листу осули бисмо читав  
боком уверењу најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће с 
дети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању <pb n="44" /> привреде стоструко н 
ду, и да чак неки грађани толико далеко терају, те су, заборављајући одредбу законску која глас 
уше, као човек који скине с леђа велики терет. </p> <pb n="91" /> <p>— Ја не могу да играм улог 
и припадају опозицији.</p> <p>Ја сам га тешио због тако страшне неправде, која се чини према ње 
адовољство <pb n="61" /> после извршене тешке, али племените, узвишене дужности.</p> <p>На мног 
 су финансијске прилике у земљи и иначе тешке.</p> <p>— Шта ће влада одговорити?</p> <p>— Влада 
 уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига око уређења земље.</p> <milestone unit="su 
да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и н 
у министра председника докрцкаше лагано тешко натоварена кола разних одликовања за врлог странц 
ion" /> <p>Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину 
екст:</p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се 
 даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то  
е из груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!“</p> 
Ја сам исправан.</p> <pb n="14" /> <p>— Ти си луд, тако матор... — Исправан... а камо ти одличј 
ји је!</p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече председник ономе осумњичено 
о моме челу.</p> <p>— Поћи, синко, нек’ ти Бог...</p> <p>С том недовршеном речином издахну мој  
кнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! изгов 
 град, упао као какво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? завр 
?</p> <p>— Нема шта да једе!</p> <p>— А ти?</p> <p>— Потпуно сам задовољан.</p> <p>— Седи.</p>  
обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо б 
.{S} Испод ње је текст:</p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која м 
 Ја волим да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко  
ће први.</p> <p>— Какав такт према њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако ваљан 
м са одговором задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? пита четвртог.</p> <p>— Да интерпелишем минист 
то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем 
алу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!</p> < 
</p> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар к 
ојбини.{S} Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас  
вео!“</p> <p>Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика 
воје лудорије, него што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?< 
бјави да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говори? упита. </p> <p>Јави се један из првог  
сет година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{S} На месецу, где ли?</p> <p>— Ни један немам 
итао како се зове.</p> <p>— А одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа  
о тако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а гла 
анац од својих шесет година, који, како ти зврндови <pb n="21" /> веле, није никад био ни минис 
>— Немам.</p> <pb n="10" /> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Па још ни један  
дан?</p> <p>— Ни један.</p> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Зар за шесет год 
луд, тако матор... — Исправан... а камо ти одличја?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Лажеш, матора кујо 
слим, а гласно запитам:</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему ниј 
и од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и уз 
и да јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлози 
ијатељи, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговор 
вати, звонити, звук, звер (В. Расрди се тигар звери љута.{S} Ђ. Л. П.{S} 18.) = Скочи срна иза  
 распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> <milestone unit="subSection 
уно поверење и осудише рад прошле, а за тим влада изнесе пред народно представништво предлог да 
стане се Савет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га прем 
претресајући своје невоље, одахну, а за тим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме п 
о час, нека причекају, рече момку; а за тим се обрати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако уморан 
спречи даље шкандале. — Тако, додаде за тим — сад мало личи на обична <pb n="15" /> човека, а о 
вет часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа  
правников.{S} Разуме се, да је одмах за тим постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне кон 
„дивље“ још и реч „одвратне“.</p> <p>За тим овластише управу да у име збор потпише резолуцију,  
<p>— Па зар смемо ми остати глуви према тим покољима и том зверском поступању наших суседа? </p 
, као да од некуд има промаје.{S} Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде  
мљу.</p> <p>— Па зар скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке?</p> <p>— Зашто не 
у, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! рекох. </p> <p>— То су 
о о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону 
само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средством за сузбијање опозиције.{S}  
истру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним људима.</p> <p>Прво ступих у разговор с 
 да место тога уђе чланак пливању.{S} У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, м 
Дубоко сажаљевамо то што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа“;</p> <p>2.{S 
обар гимнастичар и страстан јахач, међу тим напрасит човек и тако исто радо се туче.{S} Једног  
а...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а 
да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.</p> 
 песме над куфером оног пекмезара, и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизи 
во се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе.</p> <p> 
 оснује неколико таквих школа, да би се тиме поправиле рђаве финансиске прилике у земљи.{S} Как 
ше Крадије.{S} Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи? узвикну министар љути 
а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме свечаност.</p> <p>Увече је било осветљење, и опет  
и мушко и женско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На послетку се накупи тол 
ог ордена!</p> <p>Гушање, граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће 
 камо га! жубори маса и настаде гурање, тискање, пропињање, зверање, свађа; сваки хоће да приђе 
 могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб.“</p> <p>Писац те чудне 
 настало весеље у граду, а затим миран, тих и спокојан сан родољубивих и куражних синова срећне 
е?{S} Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака мо 
бијање опозиције.{S} И тако дакле, због тих изненађења, свечаности, завера, нама је војска увек 
 пред једном великом кућом.{S} Свака од тих великих група људи истакла своју заставу, на којој  
ељење на границу и спречити опасност од тих анутских чета?“</p> <p>— Вас можда чуди овакав мој  
p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Реци 
славних прадедова твојих...“</p> <p>Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаш 
не измене у законима, јер су закони без тих измена и допуна сметали неколицини министарских рођ 
} Идућих избора нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћем 
тено.</p> <p>После тога настаде дубока, тиха ноћ и родољубиви грађани дивне земље Страдије, умо 
и, господине? рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом, климајући главом прекорно, 
/p> <p>Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацича с трепетом танак глас:</p> < 
2" /> <p>Настаде тишина, досадна, мучна тишина.</p> <p>— Уз владу сте — поче сада љутито минист 
полиције. </p> <pb n="92" /> <p>Настаде тишина, досадна, мучна тишина.</p> <p>— Уз владу сте —  
{S} Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.</p> <p>Сад долаз 
подине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у народу,  
 мозак у глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети 
 и значајна није могла трпети одлагања, то су одмах предузети најнужнији кораци.{S} Сем тога шт 
p>— Нисам их никад јео.</p> <p>— Штета, то је врло фина риба.{S} Управо специјалитет.{S} Јуче с 
} Ми на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго, рекох као извињавајући се — сад разу 
е се, нисам могао стићи на све зборове, то се са својим познаником упутим тамо куда иђаше он и  
.</p> <p>— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема н 
с).</p> <p>Како је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а Главни се Просветни Сав 
тем и да оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати <p 
 n="102" /> министарска у стране земље, то министри решише да покупе за ту циљ све депозите из  
упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под  
 да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.</p> <p>Ово ме јако изненади 
 Знам, али како се, Господине Министре, то може извести? упитам.</p> <p>— Врло лако, јер се сва 
су приходи у земљи, господине министре, то је, држим, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није  
ак.{S} Нека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ствари, али главно је да ми парадира 
али никако не могу.</p> <p>— Е, видите, то је најновији закон, који има велике вредности за зем 
и господин министар.</p> <p>— Извините, то нисам знао, рекох.</p> <p>— Нисте знали?!...{S} Које 
— донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона. 
о је, држим, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није важно!...{S} Како да вам кажем? управо не 
е о пливању у хладној води.</p> <p>Али, то су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбе 
ен случај у свету.{S} Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напа 
мо ствар што боље и прегледније извели, то ћемо се служити овим редом:</p> <p> <hi>I.{S} Општи  
е колеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке земље.{S} Јуче сам у и 
предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу наставе досадашњи уџбеник избацити  
 послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтивије поздравим и изађем из његова кабинета 
амо сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Где ти живиш, зар те није срамота 
касационог суда.{S} Узгред буди речено, то је леп обичај.{S} Поставе се људи, који морају мисли 
 Ту сам се и родио.</p> <p>— Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домовина — помис 
сад пазите даље: како је он врло богат, то зажели да има деце која ће наследити његово велико и 
 мојим матерњим језиком.</p> <p>— Јест, то је језик којим је говорио и мој отац и његови стари  
ме и процеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, то је заиста нека земља!</p> <p>— Како се зове? упитам. 
ици.{S} Влади треба само та формалност, то је тако заведено ваљда по угледу на остале стране зе 
г језика.{S} Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, ла 
ном крају ваше земље?</p> <p>— Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако д 
х злих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, ко 
вио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, посла 
ша земља.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је и најважнија основа за напредак сваке земље.</p>  
а!{S} Војска им је и послушна и храбра: то се доказало у толиким ратовима: и нашто онда не изве 
адознало.</p> <p>— Зашто не, молим вас? то је већ објављено народу и цео народ припрема весеља  
едне земље...{S} Но то није ништа...{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је за тај извоз свиња.{S} 
ну министар с нешто љутње у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година 
су штедње отпустио једног служитеља.{S} То је већ уштеда од осам стотина динара годишње.</p> <p 
један милион на дијурне чиновницима.{S} То је таман пет.</p> <p>— То сте дивота удесили!...{S}  
м тамо куда иђаше он и његова група.{S} То су били чиновници судске и полицијске струке.</p> <p 
и он је изабрат за државног питомца.{S} То је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо мн 
идоше капе и приклонише се до земље.{S} То исто уради и маса. <hi>Он</hi> изгледаше нешто збуње 
што већем броју долази на честитање.{S} То тако мора ићи у почетку потешко; али ће се народ пос 
к потребна за наше унутрашње ствари.{S} То је споредна ствар, господине мој, што тамо људи гину 
рема скупоцени поклон лекару Мирону.{S} То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у ру 
 осудити рад прошле владе, па и ваш.{S} То значи осудити свој рад!</p> <pb n="99" /> <p>— Који  
куд би све то могло бити без војске?{S} То је бар за данас главни њен задатак.{S} Нека упадају  
већ да се изберу за државне питомце?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарат 
 <p>— Ничим.{S} Чим се може покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми за 
ткост задивљује.</p> <pb n="41" /> <p>— То вам је дивно, рекох. </p> <p>— Али кад вам још кажем 
илиона динара...</p> <pb n="42" /> <p>— То је за вашу земљу довољно!</p> <p>— Довољно...{S} Е с 
ичних секретара.</p> <pb n="43" /> <p>— То је онда ужасна администрација? приметим.</p> <p>— Вр 
олитички значај.</p> <pb n="73" /> <p>— То ће заиста бити врло значајна ствар.</p> <p>А о томе  
м привредним законима! рекох. </p> <p>— То су закони, управо рећи, класични.{S} Ни једна земља, 
е закашља, те ја уграбим реч. </p> <p>— То све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче раз 
 Шта би!..{S} Народ као народ!</p> <p>— То је дивно чудо! рекох.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете  
омове и запленили многу стоку!</p> <p>— То је страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми д 
 Нека буде други опозиционар..</p> <p>— То је свеједно, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз вл 
 живот између ње и њеног мужа.</p> <p>— То не разумем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то 
ог помаже,“ завршује се прича.</p> <p>— То ће имати необично добра утицаја на народ! рекох одуш 
снова за напредак сваке земље.</p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да с 
д осам стотина динара годишње.</p> <p>— То сте добро учинили! приметих.</p> <p>— Морамо се, гос 
хиљада уштедила за мираз себи.</p> <p>— То вам је онда најважнија партија у буџету, приметим. < 
д њега се можемо много надати.</p> <p>— То је млад пар?</p> <p>— Млади још, држећи: паши је шес 
већ, не би никад могао добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас 
есеци живео у радости и срећи.</p> <p>— То је истина! рекох постиђен што тако просту ствар ниса 
ује сваког часа важан догађај.</p> <p>— То ће бити нека срећа по вашу земљу?</p> <p>— Ретка сре 
/p> <p>— Како се зове? упитам.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да има тамо нека земља, ал’ нисам  
ио, нити знам све то поуздано.</p> <p>— То већ није земља мојих славних предака, јер она је чув 
љом! рече министар одушевљено.</p> <p>— То је прекрасно, и такво мудро уређење може се само пож 
новницима.{S} То је таман пет.</p> <p>— То сте дивота удесили!...{S} Доста и на библиотеке трош 
 слутња, неки тајни глас вели:</p> <p>— То је земља коју толико тражиш!</p> <p>Наједаред трже м 
онски глас са злобним кикотом:</p> <p>— То је твоја отаџбина!...{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Т 
>— Сељаци сигурно радо читају?</p> <p>— То је обавезно, као и војна обавеза.{S} Два часа пре по 
ји услов за развијање војске.“</p> <p>— То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на 
ати, и мора их бити што више.“</p> <p>— То је повољан закон, рекох.</p> <p>Министар се задовољн 
p> <p>— Па има и будалаштина много, ал’ то мене слабо занима! рече онај хладнокрвно и узе опет  
мени, одмах се расписују нови избори, а то значи бар месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у ов 
стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мирно 
 <p>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смир 
је, морати измислити какву заверу.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет  
 то што је исти језик, али помислим, да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска 
у племенитост и родољубље није дало, да то учини.</p> <p>Један је одликован што је месец дана б 
а патриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно.{S} И ту влада узме н 
имети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ретки.{S} Јед 
, приметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не разумете?...{S} Врло проста 
ба, као какав драматург, има дужност да то <pb n="87" /> дело проучи и да за сваку седницу одре 
е у записник, а деловођа има дужност да то изврши.</p> <p>Сад долазе писма стручњацима:</p> <p> 
ме је сад шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликов 
седница.) Некима, који се не могу ни за то употребити, одређују се неме улоге, кад се гласа уст 
баш свршио своју редовну молитву.{S} Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада м 
умевања министра грађевина.</p> <p>— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, 
о они тако зверски поступају према нама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у пак 
<p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан. 
 ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задо 
стра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу због такв 
олико година.</p> <p>— Добро.{S} Шта на то има влада да одговори?</p> <p>— Министри ће на то ре 
ј земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно 
е паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то зб 
да да одговори?</p> <p>— Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје најбли 
 и осећања бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, привреда и благостање миле отаџ 
ој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима <pb 
и, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором вла 
удице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да кажем да сам са  
 наше земље.“</p> <pb n="46" /> <p>— Па то је, како изгледа, нека историска распра?</p> <p>— Ис 
арод за народног посланика.</p> <p>— Па то ваљда народ бира?</p> <p>— Па, како да вам кажем?... 
а овог издања више и нема! </p> <p>— Та то је величанствено! узвикнух као одушевљено и узех раз 
Стоји само онај један. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад остали? викну председник ван себе  
еним заузимањем страшних лекара, те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву своју 
главе.{S} Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала, света, па чак и на свакој баџи од та 
 никако да се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније за мене, речи 
виси добро наше отаџбине.{S} Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета са заста 
ико изгледа истинска.</p> <p>Кад се све то срећно сврши, и отклони се најтежа препона, председн 
ти и парада; <pb n="71" /> а куд би све то могло бити без војске?{S} То је бар за данас главни  
{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.</p> <p>— То већ није земља мојих славних п 
 <p>И тако даље.{S} Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је и ово добро запамћено.< 
о боље одиграти своју улогу.</p> <p>Све то изгледа као припрема за представу у позоришту.</p> < 
Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност кад они убијају људе и <pb n="64" /> пљ 
дговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то д 
то се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је? стадоше многи један другог запиткив 
 вас прекидам...{S} Не разумем какав је то издатак од пет милиона за увођење штедње.</p> <p>— Е 
вници и пензионари и свештеници, све је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању.{S} На св 
у и избавитељу.“ За кратко време све је то урађено, све припремљено, само се очекиваше Месија.{ 
витим говорима.{S} Наравно, кроз све је то било испреплетано оно одушевљено, громогласно: „Живе 
оријевом није истинита.</p> <p>Докле је то дошло видеће се из овог догађаја.</p> <p>Једног дана 
они уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдији?</p> <p>Радозналост моја поста 
 која је страна победила; а у ствари је то одређено много пре него што је и држана та скупштинс 
и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донели закон 
 он ништа, господине мој!{S} Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне с 
дана како нису тукли грађане као што је то обичај у тој строго уставној земљи.</p> <p>Ходници и 
ене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то јединствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био  
цем и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели онај други.</p> < 
сту“.</p> <p>Друге су новине од прилике то исто саопштавале са оваким додатком:</p> <p>„...{S}  
и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити. </p> <p>И заиста сам био изненађен, али  
ричао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, али помислим, да то могу бити два 
рече он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодило.</p> <p>— Ка 
ј виши чиновник одушевљено.</p> <p>Мене то још више збуни.</p> <p>— Имамо једно упражњено место 
{S} Према свему овоме природно је да се то зову слободни избори.</p> <p>Тако изабрани народни п 
и ако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити.</p> <p>— Да, господине мој, тако 
шлу владу!</p> <p>— Знам, али како ћете то ви исти посланици кад сте до јуче помагали прошлу вл 
.</p> <p>— Ништа није чудно.{S} Неко ће то морати урадити, па било ми, било други посланици.{S} 
ив.“ (Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природности те се, као по сврш 
<pb n="48" /> са министром грађевина, и то све због тако важних питања по земљу.</p> <p>— Па за 
е ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и п 
исли ишта учити — па је добио службу, и то одмах добар положај.</p> <p>Још сам с неколицином ра 
тицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и уморила ме 
могао проћи улицом, и изазвати нереде и то још на ненадлежном месту?</p> <p>— Ја сам исправан.< 
ам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што ј 
у оштрије резолуције, па Бога ми, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не г 
 Какве параде?</p> <p>— Та зар се још и то може питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! н 
тску.{S} Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али неће да о стварима мало дубље 
од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита ме.</p> < 
е што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?{S} Реците ми ви, реке миле, да л 
овани људи.{S} Ја сам доктор права, али то кријем, и не смем ником рећи: јер кад би министар до 
росвете, иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит.</p> <p>— А просвета 
пети грдну штету.</p> <p>— Тако је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стић 
/p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је  
гао у одређено време честитати: али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на иск 
 ту причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Ко то зна! </p> <p>— Па ништа се чак ни важно није догодил 
 господину министру доста љутито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне 
твено.</p> <p>— Лепо, приметим, али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове интерес 
граници наше земље утврдило онако, како то износи мој колега министар грађевина.</p> <p>— А и о 
раније него што се родио.</p> <p>— Како то може? узвикнух и нехотице од чуда.</p> <p>— Може, за 
ди угледа земље.{S} Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за дан.</p> <pb n="76" />  
е.</p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва 
луцију: </p> <p>1.{S} Дубоко сажаљевамо то што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и 
ости; а од свега тога сам запамтио само то како је пре неколико година држао први <pb n="27" /> 
 селима Анути из суседне земље...{S} Но то није ништа...{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је за 
имеру главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n="83" 
ти збор на засебном месту.</p> <p>— Што то?</p> <p>— Тхе, што?...{S} Наша вечита неслога!{S} Ал 
 ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.</p> <p>Око хотела где са 
м умео ни речи проговорити.{S} Министар то као да примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то  
еражен од чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то је већ крупнија ствар.{S} За овакав случај казни се  
о питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према  
ник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџбине. „С половином  
е, али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у иностранство да проучав 
.{S}69.</p> <p>— Чудновато!{S} А што му то треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има права да  
одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег 
м „последњих немилих догађаја“, како су то Страђани назвали. </p> <p>А већ по себи се разуме, д 
ој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно представништво, па 
т генерала за дан.</p> <pb n="76" /> <p>То импонује, рекох.</p> <p>— Разуме се.{S} Главно је да 
дређеног на плате послужитељима.</p> <p>То своје мишљење Савет учтиво спроведе Г. Министру на д 
кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.</p> <p>Кад изиђем из кола, видим д 
м тог срећног случаја о коме беше речи, тог истог дана произвести још осамдесет генерала.</p> < 
 и силно полагање наде у <pb n="104" /> тог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, б 
</p> <p>— Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два три дана, да ми чисто гла 
</p> <p>Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, 
у? упитам.</p> <p>Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се уве 
 миле отаџбине.</p> <p>Разуме се, после тог његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“</ 
личину шљива за кување пекмеза до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у једној цивилизованој и п 
оцу главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанима.</p> </body> </text> </TEI> 
и строго им препоручио да народ поводом тог случаја долази у што већем броју и честита министру 
инистар ми напомену како ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше речи, тог истог дана пр 
ику количину шљива за кување пекмеза до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у једној цивилизован 
> <p>У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак  
ликовања.{S} Свет се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у  
е било потребно, јер ни до данас немамо тог закона.</p> <p>— Допире ли Страдија до мора?</p> <p 
ше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само то како је пре неколико година д 
рији управник економије и привреде села тога и тога.{S} Затим у сваком среском месту је економ  
ећим дугом; али како се око закључивања тога зајма мора потрошити доста новаца за скупштинске с 
Богу хвала, испала врло срећно.{S} Због тога долазе чиновници са својим шефовима на челу те ми  
вој влади долазак на управу, те је због тога отпуштен из државне службе.</p> <p>— Изгледа памет 
сао да треба оснажити привреду; те због тога решише да земљу задуже повећим дугом; али како се  
 наследити његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и његове жен 
е све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине.{S} Кад се све то без о 
м запиткивањима да одвратим разговор од тога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</p>  
оказао уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу настав 
краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија н 
три месеца.“</p> <pb n="77" /> <p>Испод тога Министровом руком написан реферат: „Стил неправила 
двучене црвеном писаљком).</p> <p>Испод тога министровом руком написано (рукопис ружан, нечитак 
ветном Савету на мишљење.“</p> <p>Испод тога стоји опет нов рукопис: „2-III-891. </p> <p>„Главн 
ћутања продужи министар:</p> <p>— После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену чит 
ни да будемо узвишенији од њих; а после тога, треба бити опрезан да се не замеримо суседној зем 
м могао одмах протумачити.</p> <p>После тога смо још прилично говорили о разним стварима, а изм 
 ситних звездица оплетено.</p> <p>После тога настаде дубока, тиха ноћ и родољубиви грађани дивн 
но и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.</p> <p>М 
ле читати многобројне резолуције донете тога дана на родољубивим зборовима.{S} Нико није изоста 
господина министра умолим да се примите тога високог и патриотског положаја...{S} Ви сте на сва 
ирољубиви и тактични. </p> <p>Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати много 
збора.</p> <p>После дуге граје изабраше тога што отвори збор за председника а оне друге сазивач 
равник економије и привреде села тога и тога.{S} Затим у сваком среском месту је економ за срез 
уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу наставе досад 
олико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламентарна.</p> <p>— Е сад т 
и више пунише своје ступце расправљањем тога питања.{S} Настаде на све стране јако интересовање 
 са оваким додатком:</p> <p>„...{S} Сем тога дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек,  
мах предузети најнужнији кораци.{S} Сем тога што је послат министар правде да проучава уређење  
рат, неколико прикачише на капут, а сем тога метуше још дваестак разних медаља и споменица.</p> 
, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио какву корисну књигу за награђивање у 
ли му читају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновници држе предавања о савременом рационалн 
а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у 
здрављења великог државника.</p> <p>Сем тога главни лекар државников постаде одједном славан чо 
 само па читајте његове погледе поводом тога питања о старој граници наше земље, па ћете видети 
 крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико толико изгледа истинска.</p> < 
иже мени.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </ 
ждребади, а министар је тражио да место тога уђе чланак пливању.{S} У тим важним питањима нико  
слику.{S} Многи чиновници беху у почаст тога дана унапређени, многи полицајци и одликовани и ун 
м и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи мин 
и министарству да се строго придржавају тога расписа министра просвете.</p> <p>— Нека важна ств 
 господин министар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.“</p> <milestone un 
зидана грдно велика мермерна плоча и на тој плочи израз народне захвалности.</p> <pb n="39" />  
p>— Надриисторик.{S} Он својим радом на тој <pb n="47" /> науци само штете доноси.{S} Узмите са 
одборски захвалише родољубивом скупу на тој реткој почасти, председник лупи у звоно и објави да 
и је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу, иди и на понос оца с 
рију и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној науци, рекох учтиво да бих колико тол 
t="subSection" /> <p>Сутра дан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у  
</p> <p>— Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар  
опште, према распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу 
гог ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има у тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само због свиња  
там.</p> <p>— Који?</p> <p>— Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича?</p> <p>— Н 
су тукли грађане као што је то обичај у тој строго уставној земљи.</p> <p>Ходници и чекаоница п 
етања једног патриотског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по неко 
кушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом з 
; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије, и честитати 
 Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и узнемирио цео гр 
 решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обишао.{S} Погодим се с њим и седн 
та не приметих.{S} Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није узимао на одговор.</p> 
е и послушна и храбра: то се доказало у толиким ратовима: и нашто онда не извести једно одељење 
маља, многе људе и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једном див 
радији?</p> <p>Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо 
 овоме срећном лекару.{S} Један град је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанст 
ици у малом положају и не унапређују се толико година.</p> <p>— Добро.{S} Шта на то има влада д 
оси један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.{S} По неки и 
ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.</p> <p>Али, тражећи домовину  
Од мене је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и уморила ме политика.{S} Шта ће  
к у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају, те су, заборављајући одредбу зако 
што боље види.{S} На послетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.</p>  
умем, господине, чиме сам могао учинити толико зла? приметим у страху.</p> <p>— Остарио си, а н 
народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толико помогнем народу у том погледу, те сам већ почео  
ој је стало до тога да скупштина колико толико изгледа истинска.</p> <p>Кад се све то срећно св 
смо народу помогли и олакшали му колико толико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је  
ажној науци, рекох учтиво да бих колико толико оправдао свој малопрешњи заиста неразмишљени пос 
емљи.{S} И што је главно, свет се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, с 
емљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за лудо 
ан.{S} За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! рекох.</p> <pb n="29" /> <p 
ни глас вели:</p> <p>— То је земља коју толико тражиш!</p> <p>Наједаред трже ме неки шум.{S} Кр 
а му се ни одело не види.{S} По неки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку 
се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и д 
подвезује да му лиферује <pb n="111" /> толику и толику количину шљива за кување пекмеза до тог 
 да му лиферује <pb n="111" /> толику и толику количину шљива за кување пекмеза до тог и тог да 
е изволео љубазно и свесрдно примити, а том приликом је и шеф у име свију чиновника свога надле 
 да вам као странац искрено честитам на том генијалном закону, који је постао вашом заслугом, а 
о мудром и тактичном вођењу политике са том суседном и пријатељском земљом! рече министар одуше 
 мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.</p> <p>Прођем тврђаву и упу 
мо ми остати глуви према тим покољима и том зверском поступању наших суседа? </p> <p>— Никако!  
е се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света и мушког и женског,  
корно, тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.</p>  
равећи се дубоко тронут и заинтересован том реткошћу.</p> <p>Једва сам успео разноврсним запитк 
а штета! - узвикнем и ја као пренеражен том страхотом која би постигла целу земљу због незнања  
питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати о том срећном племену, и ако унапред знам да ми нико живи 
 <p>Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму, новине све више и више пунише св 
о тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме 
у се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео у  
ори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити.</p> <p>—  
 нашим примедбама савесно исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“</p> < 
инистру на даљи рад.</p> <p>И акт се по том из министарства (уз њега реферат у прилогу под %) в 
а, и тек се онда приступи даљем раду по том предмету.{S} Од најмањег акта силном преписком нара 
>— Поћи, синко, нек’ ти Бог...</p> <p>С том недовршеном речином издахну мој добри отац. </p> <p 
ди пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатанс 
евојком робињом својом земљакињом.{S} У том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година 
а је зарадио велики капитал.</p> <p>— У том, вели он, паде кабинет.</p> <p>— Па сте опет страда 
знило, све је живо изишло да суделује у том епохалном дочеку великог странца.{S} Чак ни болесни 
а.{S} Не знајући шта даље да предузме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио 
ему сигурно судбоносни уговор; управо у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна 
Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света и мушког и жен 
уман да колико толико помогнем народу у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у на 
 сам стар, изнурен и немоћан — осетих у том тренутку младићску снагу.</p> <p>— Па зар смемо ми  
 и неком стручњачком важношћу.</p> <p>У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, кој 
м умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду.{S} Стигнем до обале.{S} Две велике реке мирн 
 увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се прича.</p> <p>— То ће и 
а нова влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страдији нису вични.{S} Искрено  
 Треба многе помоћи материјално и према томе се и уџбеници откупљују или препоручују школама ка 
министарству почео уводити штедњу, а на томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, као што 
тању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заступам пра 
ја буде оно што је некад била.{S} Ми на томе, видите, радимо.</p> <p>Е, то је нешто друго, реко 
е новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансиских прилика у з 
ћањем, нисам га пре приметио.{S} Приђем томе човеку и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћут 
реда је усавршена добрим законима.{S} О томе више не треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не зн 
та бити врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? упит 
м, синтактичком и стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан реферат 
<pb n="35" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Па о томе се пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики др 
 из његова кабинета. </p> <p>И заиста о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда но 
немилих догађаја зажелим да чујем шта о томе вели министар војни, те се још истог дана упутим њ 
им економом покрајинским, а они после о томе извештавају министра, преко његових личних секрета 
а све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.</p> <p>Министри трче ча 
ни се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити г. министра, и оде.</p>  
лучај неминовно наступи? </p> <p>— Ми о томе нисмо још ништа темељније размишљали, али није иск 
S} Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи по свему, 
колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} 
 спољних односа земаљских почео нешто о томе бринути, ако не би био случајно заузет својим дома 
ењу морске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упитам једног посланика: </p> <p>— Ви имате много  
p> <p>— Код нас је то јединствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак доба 
дбачени...{S} Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! додаде мин 
.</p> <pb n="29" /> <p>— Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што с 
акони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Само за последњих десет годи 
шапућући својим бледим испијеним уснама топле молитве.</p> <p>Мене до душе не обузе ни мало то  
продужи:</p> <p>— Народ мога краја лије топле сузе радости, и клечећи на коленима захваљује пре 
о, господине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест! рече момак учтиво и поклони 
 месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да  
вога надлештва изговорио дирљив говор у точ смислу, а господин министар је захвалио свима на то 
и!“ </p> <p>Окрећу се и она седморица и траже очима свог осмог друга, док се тек један присети  
и толико пута отац причаше.</p> <p>Али, тражећи домовину моју наиђем на интересантну земљу и љу 
о широком свету тражећи домовину своју, тражећи постојбину оца свога... — Ветрић и даље пири с  
; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку.{S} За остала 
рочета, које се потуца по широком свету тражећи домовину своју, тражећи постојбину оца свога... 
 и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим своју славну домовину.</p> <p>Педесет година сам 
 омладине.{S} На примеру главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и ј 
83" /> о гајењу ждребади, а министар је тражио да место тога уђе чланак пливању.{S} У тим важни 
 од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да тражите службу? упита ме.</p> <pb n="26" /> <p>— Не.{S} 
од те зараде могао даље продужити пут и тражити своју домовину.</p> <p>Нисам пошао ни неколико  
им господином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полицији.</p> <p>— Ви сте, изг 
 вели:</p> <p>— То је земља коју толико тражиш!</p> <p>Наједаред трже ме неки шум.{S} Крај обал 
на су се јуначки, поносно држали док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекода 
о, громогласно: „Живео!“</p> <p>Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође кр 
Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p>Министре збуни та реч <hi>дужи</hi>. </ 
p> <pb n="110" /> <p>— Мислите, дуже ће трајати? </p> <p>— На сваки начин.{S} Такав је посао.</ 
ци постављени.</p> <p>Већ два дана како траје бурно весеље по целом граду.{S} Свира музика, зво 
ва лебди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p> <p>„Милостиви Творац отклањ 
еко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор:</p> <p>— Баш се радујем, гос 
</p> <pb n="50" /> <p>— Па је ли богати трговац задовољан таквом одлуком народног представништв 
...{S} Врло проста ствар.{S} Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом де 
 n="62" /> официра, резолуција радника, трговаца, лекара, преписача.{S} Једним словом нико није 
 је био измећу њега и једног шљиварског трговца из унутрашњости Страдије, где се овај подвезује 
т стотина потписа</p> <p>(потпис једног трговца.)</p> <p>Или изјаве, обично оваке:</p> <p>„До д 
>Затим сам разговарао са једним богатим трговцем који ми причаше много из своје прошлости; а од 
ле, да готово стадоше сви послови.{S} И трговци и лиферанти и чиновници и пензионари и свештени 
аџбина!...{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима 
будемо узвишенији од њих; а после тога, треба бити опрезан да се не замеримо суседној земљи, ра 
е лако за министре; јер они, разуме се, треба да плате да се о њима добро говори и пише.{S} Ниј 
носу (а већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претр 
беници, управо писци, чекају на ред.{S} Треба многе помоћи материјално и према томе се и уџбени 
" /> привреде стоструко надокнадити.{S} Треба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, п 
дновато!{S} А што му то треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има права да се кандидује за пос 
оша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер о 
/p> <p>Забринули се и дошли на мисао да треба оснажити привреду; те због тога решише да земљу з 
оја општина у рукама опозиционара, онда треба употребити оружану војску да се такви издајници о 
.{S} Молитву ће за тај случај, ону која треба, одредити војни свештеник; али на крају молитве,  
 шта мислиш?{S} Према таквим животињама треба бити груб и оштар, љути се други.</p> <p>— Знам,  
м се може по истом акту радити даље шта треба.“</p> <p>После читавих месец дана састане се Саве 
мо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“.</p> <p>Истим 
ћута мало, па продужи:</p> <p>— О овоме треба да размислите, господине!{S} Тај закон којим имам 
шена добрим законима.{S} О томе више не треба ни мислити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да  
џбеник неки његов приснији, и разуме се треба и њему учинити.{S} Одмах истог дана распис:</p> < 
и: а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није с горег д 
реде колико наша земља.</p> <p>— Тако и треба, рекох, то је и најважнија основа за напредак сва 
у дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш и треба као просвећени да будемо узвишенији од њих; а пос 
било ми, било други посланици.{S} Влади треба само та формалност, то је тако заведено ваљда по  
те, имамо нове слободоумне законе, који треба да важе; али некако, по навици, — а и радије, да  
}69.</p> <p>— Чудновато!{S} А што му то треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има права да се  
алица у народу, те нам војска поглавито треба за наше унутрашње политике ствари.{S} На пример,  
 ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав срећан случај неминовно наступи? </p> <p 
 ствар.{S} Ако температура није као што треба, војска неће ваљати ништа... <pb n="65" /> Цело ј 
но само две хиљаде динара мање него што треба да буде.{S} Право је, говорило се, јер је могао с 
говорити?</p> <p>— Влада ће рећи да јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу 
 разговор овакве природе:</p> <p>— Није требало ипак да буде онако оштро доказује један.</p> <p 
оштро доказује један.</p> <p>— Шта није требало! добро је оно.{S} Није него шта мислиш?{S} Прем 
у министру доста љутито, и ако то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини  
 кабинета гледамо на ствар много дубље, трезвеније! </p> <p>— Па зар је војска чему год потребн 
ном тренутку, управо у најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева 
овит човек.{S} Ко би се могао у згодном тренутку, управо у најсудбоноснијем тренутку, кад се ре 
ропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански,  
 стар, изнурен и немоћан — осетих у том тренутку младићску снагу.</p> <p>— Па зар смемо ми оста 
 воде, тамо, што се види? упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити.</p> <pb n="6" 
таде мртва тишина, док из масе зацича с трепетом танак глас:</p> <pb n="36" /> <p>— Мудри држав 
м.</p> <pb n="56" /> <p>Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.{S 
тпуно задовољан.</p> <p>Председник пита трећег, шта је његова улога.</p> <p>— Ја имам да нападн 
је, брује песме, расипа се пиће.</p> <p>Трећег дана министри, и ако мамурни од весеља, морадоше 
 износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“</p> <p>— Мора 
ља коју толико тражиш!</p> <p>Наједаред трже ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од мене углед 
 свакој баџи од тавана вире бар по две, три главе.</p> <p>Престадоше узвици, настаде мртва тиши 
нтроле, благајник, подблагајник, писар, три четири преписача, и неколико служитеља.{S} Сви су о 
уку метуше две три звезде, једну ленту; три четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише 
али владини листови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске груне  
уморан од тог многог примања од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што 
земљу, час један, час други, час по два три заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и тамо дебату 
исто зловољни што <pb n="25" /> већ два три дана како нису тукли грађане као што је то обичај у 
 да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.“</p> <pb n="77" /> <p>Испод тога Министрово 
но наређење да нам се изда плата бар за три месеца.“</p> <p>На полеђини превијеног акта стоји:< 
ло важном питању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права и да  
ф нареди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, једну ленту; три четири ордена обесише ми о 
бинет се држао месец дана, а ми тек две три недеље, па да тако срамно паднемо!{S} Положај нам ј 
ља се и прочита наслов:</p> <p>„Још две три речи поводом питања:{S} Докле се на југ у старом ве 
ора, протера из Страдије тајно, а после три дана да владини листови донесу белешке:</p> <p>„Вла 
ђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис свима полицијским властима у з 
доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути уз јек труба и лупу добо 
ава, <pb n="34" /> од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман 
 <p>— Па о томе се пише по новинама већ три дана.{S} Наш велики државник и дипломата, који има  
 свега и био, а мислио би човек има бар тридесет споредних).</p> <p>„У прилогу % шаље се Савету 
То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, з 
ло у било у пензији било на расположењу тридесет милиона, за набављање ордена десет милиона, за 
ов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред многа друга питања побожна 
тупци Анута.</p> <p>И ту одмах изабраше тројицу, који су добро владали језиком, да саставе резо 
узех разматрати књигу правећи се дубоко тронут и заинтересован том реткошћу.</p> <p>Једва сам у 
 интерпелишем владу што се државне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада одговорити?</ 
ласични.{S} Ни једна земља, верујте, не троши на подизање привреде колико наша земља.</p> <p>—  
 и ту земља има врло лепа прихода; који троши на попуњавање дефицита што се нађе у касама начел 
епрезентацију, што бисте ви, разуме се, трошили на своје личне ствари.{S} Ви сте стар, искусан  
та удесили!...{S} Доста и на библиотеке трошите.</p> <p>— Е видите, ја сам сада издао распис да 
 јер ће им се спремити мираз о државном трошку, па ће се младожењи који би узео министрову ћерк 
е у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор права, али то кри 
воље, па није с горег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром 
р, као врло важна и значајна није могла трпети одлагања, то су одмах предузети најнужнији корац 
и три пута громогласно узвикнути уз јек труба и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ 
 је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико наступил 
>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! рече поношљиво, задовољан мојим  
 лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па како вам се д 
оног пекмезара, и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизима.{S} Код тако сло 
је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара.. 
се полиција, узнемирили се министри, па трче на све стране да се с њим састану и укажу му пошто 
ори, запиткује, нагађа.</p> <p>Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час  
 duhorh</foreign>, скакати, скакуцкати, трчкарати (В. књ.{S} III.{S} с. 15, 114, 118 b.{S} Н. С 
ација и најмањег акта, и разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки, с предл 
 после поштованог друга у коме су...{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па нанов 
мо једно упражњено место за конзула.{S} Ту бисте, што је главно, имали добру плату и добре дода 
ентацију чланова владе пола милиона.{S} Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно  
то ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— Чудновато, то онда није зем 
припремној школи, која се зове клуб.{S} Ту се посланици припремају и вежбају, како ће што боље  
ву Просвете све сам овејани научник.{S} Ту се тек ради темељно и смотрено.</p> <p>По петнаест,  
 земље, то министри решише да покупе за ту циљ све депозите из државних каса, где је депонован  
ко се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку.{S} За остала места имамо, дао Бог, стра 
ушно, и изгледаше као да без воље прича ту причу.</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Ко то зна! </p> <p> 
што жели пред министра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Неки су елегантно одевени са цилиндером на  
оше; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, чак и из болница све болеснике изне 
о употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је  
часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи лично видели и с њим говорили.{S} Уст 
 храму, из непознатих разлога.{S} Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајућ 
уче да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се та 
ник те банкарске груне г. Хорије, те ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено и  
редба је таква, да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције, јер, знате како је?!{S} Где би 
а.</p> <p>Једва сам могао корачати кроз ту масу славних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће  
пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и ту заузме сваки своје место.{S} Председник клуба седи з 
овништво?</p> <p>— Јест, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, али то ула 
то решавање буде паметно, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посла 
 — разуме се свака патриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно.{S}  
а питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обишао 
себно, па ред речи у акту директорову и ту учинили стручне замерке. </p> <pb n="81" /> <p>Најза 
д таквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши на попуњавањ 
од збиља имао поред остале невоље још и ту досадну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати з 
дити варварски поступци Анута.</p> <p>И ту одмах изабраше тројицу, који су добро владали језико 
ће вас децу нашу.{S} Пођи синко, пољуби ту свету земљу, кад ногом ступиш на њу.{S} Иди и воли ј 
</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Јесу ли сви ту? пита председник секретара.</p> <p>— Сви.</p> <p>— Д 
лој земљи...{S} Нисте никад зар слушали ту стару причу?</p> <pb n="74" /> <p>— Нисам, али је вр 
аници наше земље, па ћете видети колико ту има његовога незнања, па чак, ако хоћемо право, и не 
нађе рећи:</p> <p>— Чекај! видиш колико ту људи чека?!</p> <pb n="28" /> <p>— Ја сам странац, п 
у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње само да бисмо народу помогли и 
 А одакле си ти? питам.</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио. 
pb n="24" /> крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи.</p> <p>— На ком језику нај 
 али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу истину.</p> <p>Ево како он 
мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем прв 
е се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале доле, на улици, на  
вар и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на збору оштра резолуција, којом ће се најенергични 
тах.</p> <p>— Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана  
иђем радознало ближе, мислећи да ћу још ту <pb n="8" /> прочитати имена славних јунака о којима 
ди на свет, а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак напред.) Та 
ла у Омировој <title>Илијади</title>.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много бољи.)</p> <p>„Прем 
породица тамо на југу, које страдају од туђинског <pb n="70" /> зулума? јер тај исти крај, госп 
деје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом...{S} Таман сте дошли као да смо вам  
у.</p> <p>Педесет година сам путовао по туђину, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу  
ен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком ро 
рним гласом, климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења: а при том ме је с омаловажав 
иђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде пљеснувши о 
pb n="25" /> већ два три дана како нису тукли грађане као што је то обичај у тој строго уставно 
е.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале доле, на 
ад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције.{S} Пандури около стој 
а задовољством гледају.</p> <p>— Што се туку? питам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се сви шк 
тањем и погледа ме преко својих наочара тупим, уморним погледом.</p> <p>— Ви се бавите историјо 
него што би била тако очита будалаштина тући се са Анутима.{S} Ваше, како ми изгледа по свему,  
<p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о заслугама због кој 
ку, врло је напрасит човек и воли да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дана, потукао са 
 тим напрасит човек и тако исто радо се туче.{S} Једног је свештеника ударио штапом по глави у  
сто чему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико мож 
 <p>— То је дивно чудо! рекох.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару!</p> < 
себном месту.</p> <p>— Што то?</p> <p>— Тхе, што?...{S} Наша вечита неслога!{S} Али ипак сваки  
ре, то је, држим, важна ствар?</p> <p>— Тхе, то баш и није важно!...{S} Како да вам кажем? упра 
право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У ћару?</p> <p>— Разуме се!</p> <p>— Не разумем!</p> <p>— 
 оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У ћару?</p> <p>— Разуме се!</p> <p>— Не  
 досадну дужност, да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника.{S} Некад су се тако  
 извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити г. министра, и оде. 
 страна посматрају странца и закључе да ће баш он бити.{S} Принесу после ту вест кроз варош да  
ло смири, али владини листови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкар 
 после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању <p 
> <p>„С поузданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у зем 
е — сад разумем и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна докле год се  
ом питању? приметим. </p> <p>— Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим са г 
и власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који 
ку на искреном честитању, и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљени 
Шта ће влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то? 
 на то влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта т 
ли и олакшали му колико толико.{S} Сада ће на сваки начин поћи на боље, јер је већ за ово кратк 
ад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета са заставом промарширати победоносно < 
ро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријс 
, а граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће овај оволики свет? шта је сад било?...{S} Сигурно де 
овишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву  
нче, твој долазак у нашу земљу историја ће забележити златним словима, јер тај знаменити долаза 
 врло богат, то зажели да има деце која ће наследити његово велико имање, и услед тога дође до  
имања и подигну многе палате, на којима ће бити записано: „Народ свом великом Генију и избавите 
а, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести бољим путем, срећнијој будућности.{S}  
 је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово 
о; али ће се народ постепено навићи, па ће долазити и сам.</p> <p>— Тако је, имате право! рекох 
се спремити мираз о државном трошку, па ће се младожењи који би узео министрову ћерку, дати вел 
новато! рече он мало увређен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре пет година, на данашњи дан, ождре 
 тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саб 
и...{S} А и уморила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господ 
војног што војска гладује.</p> <p>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Нема шта да једе!</p> <p>— А ти?</ 
ике у земљи и иначе тешке.</p> <p>— Шта ће влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да јој треб 
државне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да је 
питам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити.</p> <pb n="6" /> <p>Онај слеже раменима  
 група жури на своје одређено место где ће се држати збор. </p> <p>Како, разуме се, нисам могао 
 </p> <pb n="110" /> <p>— Мислите, дуже ће трајати? </p> <p>— На сваки начин.{S} Такав је посао 
зад се унапред одобрише сви издаци које ће влада учинити преко буџета и онда се скупштина распу 
ришту.</p> <p>Влада сама пише дело које ће посланици играти у народној скупштини.{S} Председник 
први мах изгледати неподесан, али после ће се тек видети благотворни утицај ове крупне реформе. 
 затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.</p> <p>— 
едем с њим разговор:</p> <p>— Без сумње ће кабинет пасти, пошто остаје иста скупштина? — упитам 
моћник те банкарске груне г. Хорије, те ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено 
рити.{S} Министар то као да примети, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и сличн 
итања од најотменијих грађана, а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз  
ти мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се пр 
јавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла 
ави влада и велики мудри државник, који ће самом владару протумачити изразе њихове верности и о 
згледа тако.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподесан, али после ће се тек  
љи, већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити.</p> <p>— А ви сте на сваки начин с 
његовој породици.{S} Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство.</p>  
 сви војници и старешине од једном: али ће се изговарати побожним скрушеним гласом.{S} Затим ће 
То тако мора ићи у почетку потешко; али ће се народ постепено навићи, па ће долазити и сам.</p> 
ма влада да одговори?</p> <p>— Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје  
и поклони се.</p> <p>— Онда побро, рећи ће министар задовољан одговором; можете сад ићи, ако је 
о подизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна плоча и на тој пл 
p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом:</p> <p>— Омирова < 
часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа најо 
ати побожним скрушеним гласом.{S} Затим ће се све исправити, дићи гордо и поносно главе, као шт 
ах ту, на збору оштра резолуција, којом ће се најенергичније осудити варварски поступци Анута.< 
зна, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је изабрат за државн 
p> <p>— Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!</p> <p>Министре збуни та реч <hi>дужи< 
них људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадише о 
равника који је зуцкао овде, онде, како ће он преко једног свог рођака министра издејствовати д 
се посланици припремају и вежбају, како ће што боље одиграти своју улогу.</p> <p>Све то изгледа 
онда ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?</p> <pb n="54" /> <p>А колики су прих 
.</p> <p>— Не. </p> <p>— Знам, али како ће влада имати пуно поверење ове скупштине?</p> <p>— Из 
 реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити. </p> <p>И заиста сам био изненађен 
 У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога ср 
лога господин министар ми напомену како ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше речи, то 
ато.</p> <p>— Ништа није чудно.{S} Неко ће то морати урадити, па било ми, било други посланици. 
 нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту.< 
дмет од тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу наставе досадашњи уџбеник избацити из  
а скупоцени поклон лекару Мирону.{S} То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукам 
тички значај.</p> <pb n="73" /> <p>— То ће заиста бити врло значајна ствар.</p> <p>А о томе се  
помаже,“ завршује се прича.</p> <p>— То ће имати необично добра утицаја на народ! рекох одушевљ 
 сваког часа важан догађај.</p> <p>— То ће бити нека срећа по вашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа. 
услов за развијање војске.“</p> <p>— То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на вр 
ни тако зверски поступају према нама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу  
амо што детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по на 
остојбини.{S} Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће в 
.{S} Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе.</ 
 женску децу ће се држава постарати јер ће им се спремити мираз о државном трошку, па ће се мла 
 вечита неслога!{S} Али ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску.{S} У осталом и 
лим те, али не иде, није тактично! опет ће први.</p> <p>— Какав такт према њима ти још хоћеш?</ 
ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љутине.</p> <p>— Па ми баш 
 тако! рекох.</p> <p>— Ето видите, опет ће министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о  
Тако је; али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих 
е крвљу наших врлих предака.{S} Молитву ће за тај случај, ону која треба, одредити војни свеште 
е?{S} То је и право, а и за женску децу ће се држава постарати јер ће им се спремити мираз о др 
ве једно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо н 
тварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца. 
та ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре! </p> <p>Најзад, п 
а сваког дана, чинимо свечаности, а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити как 
ало не разликује од осталих људи.{S} Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо што 
ствар што боље и прегледније извели, то ћемо се служити овим редом:</p> <p> <hi>I.{S} Општи део 
" /> од кад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи.</p> 
 на културни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада написала две приповетке, опет за народ 
ће се младожењи који би узео министрову ћерку, дати велики положај, који иначе, разуме се већ,  
 питања о старој граници наше земље, па ћете видети колико ту има његовога незнања, па чак, ако 
 политичког гледишта.{S} Размислите, па ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар!</p> <p>П 
но, прекрасно!..{S} Никад боље!..{S} Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак.{S} О 
сам пронашао?</p> <p>— Неки начин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи.</p> <p>— О, не!{S 
о прошлу владу!</p> <p>— Знам, али како ћете то ви исти посланици кад сте до јуче помагали прош 
и сте, изгледа, школован човек: сигурно ћете добити одмах државну службу? упитам.</p> <p>Млади  
зак у глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети ис 
 рећи да јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким раз 
и пријатељи, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одг 
" /> министар гледајући смирено у своје ћилибарске бројанице.</p> <p>— А народ? питам.</p> <p>— 
</p> <p>— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! рече он ша 
магати <pb n="97" /> данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни р 
 први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан.{S} Ја још др 
.{S} Приђем радознало ближе, мислећи да ћу још ту <pb n="8" /> прочитати имена славних јунака о 
велике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати <pb n="97" /> данаш 
>— Куда жури оволики свет? а стрепим да ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са с 
нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу то питање изнети и пред само народно представништво, 
у једном дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати о том срећном племену, и ако унапред зна 
приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на  
</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима <pb n="94" /> потпу 
ош сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.{ 
— Да!</p> <p>— Уговор је потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут: а пре свега ја ћу Вам и 
на ове земље.{S} У противном случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб <pb n=" 
 нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати ист 
, па од дуга времена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим сте односима са суседним земљама, 
је: пошљем други поверљив распис у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ  
— Баш добро те сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити.{S} До сад сам радио, па ме, в 
тереси наше миле отаџбине. „С половином ћу плате служити“ вели он мени.{S} Не може да буде, рек 
— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан.</p 
ем на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце припекло 
ћем и отрцаним корицама.</p> <p>— Одмах ћу да вам се похвалим.{S} Не можете веровати колико сам 
емао распис свима командама.{S} Ево баш ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како су у последње време у 
у коме су...{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те оп 
па као да се нечег сећа.{S} После дугог ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има у тој земљи доста сви 
игну главе по вазда.</p> <p>После малог ћутања продужи министар:</p> <p>— После тога, ја сам уд 
те ли пастрмке? упита ме после извесног ћутања.</p> <p>— Нисам их никад јео.</p> <p>— Штета, то 
и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој пос 
ате крв предака мојих?{S} Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас 
ина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих  
роди пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сата 
 <p>(потпис.)</p> <p>У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали 
оје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју, рекох господину министру 
мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слоб 
написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећ 
ој милој Страдији.{S} У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља наше 
ан телеграма из свију крајева Страдије, у којима <pb n="38" /> се са небројено много потписа жа 
ико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу.{S} Ја ћу вам причати  
ије у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени“, „најоштрије осуђуј 
 ако смем запитати, господине министре, у таквом случају?</p> <p>— Предузеле би се оштрије мере 
!</p> <p>— Довољно...{S} Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште у 
улицама овог срећног града: а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија 
стовима се говори о кризи министарској, у некима како је влада већ повољно свршила преговоре о  
а моралним поукама, а морала није било, у свакој кући пун таван логика, ал’ памети није било, н 
земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева  
 већ повољно свршила преговоре о зајму, у некима и једно и друго, а владини листови пишу како н 
ог говора поштованог друга Т...{S} М... у коме је изнео сву важност и добре стране оваквог зако 
.</p> <p>У целој земљи настала пометња: у неким листовима се говори о кризи министарској, у нек 
а врло лепа прича?!</p> <p>— Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица 
а њему на другој клупи седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно на памет говори лекци 
аних друштава и удружења <pb n="109" /> у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за осни 
 о свему поднети исцрпан извештај...{S} У исто време најстрожије наређујем да обратите нарочиту 
"20" /> <p> <hi>Чудо од човека</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме ј 
 упитам.</p> <p>— Е, видите како је.{S} У почетку изгледа тако.{S} Ово је спор начин, који ће у 
 важи за сваког грађанина ове земље.{S} У противном случају ја ћу дати оставку, јер ово је већ  
ећну будућност нашој милој Страдији.{S} У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам  
дан су већ све новине писале о мени.{S} У једнима беше белешка: </p> <pb n="20" /> <p> <hi>Чудо 
{S} Идућих избора нећете ми ви доћи.{S} У тих осам места ћу ја оставити да народ сам бира, па ћ 
ников постаде одједном славан човек.{S} У свима листовима могло се читати како ће свесни грађан 
 девојком робињом својом земљакињом.{S} У том браку добије мене, а кад ми беше једва девет годи 
пити такав и такав скупоцени поклон.{S} У једним новинама стоји: </p> <p>„Сазнали смо да и град 
</p> <p>— Код нас је то јединствено.{S} У томе нам нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак до 
 али опет тактично, мудро, смишљено.{S} У први мах бисмо наредили да се по целој земљи опет дон 
онети једнодушну одлуку, патриотску.{S} У осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у  
ио да место тога уђе чланак пливању.{S} У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, 
е право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У ћару?</p> <p>— Разуме се!</p> <p>— Не разумем!</p> <p 
има је зарадио велики капитал.</p> <p>— У том, вели он, паде кабинет.</p> <p>— Па сте опет стра 
времена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим сте односима са суседним земљама, ако смем пит 
гим државним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара ма 
 најоштрије осуђује прошла владавина, а у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и пр 
 и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха, ха ха!</ 
сти на земљу.{S} Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан р 
и писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан  
i> изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, с 
ске.</p> <pb n="106" /> <p>И за мало, а у маси се зачуше гласови:</p> <p>— Министри, министри!< 
а се зове по неком заосталом обичају, а у ствари посланике поставља министар полиције.{S} Чим с 
ваздух по улицама овог срећног града: а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, 
, да се види која је страна победила; а у ствари је то одређено много пре него што је и држана  
ог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме.{S} Друга ствар, господине мој драги,  
ле Страдије.{S} Народ овога краја плива у весељу и радости због доласка Вашег на управу земаљск 
 /> једно ратоборно племе, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас је с 
подо, посланици, после поштованог друга у коме су...{S} Ту застаде, намршти се, ћута дуго, прис 
Страдије почињу долазити депутације, да у име народа поздраве <pb n="96" /> нову владу.{S} Мног 
 одбачени...{S} Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! додаде м 
маје.{S} Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степен 
м, само ради форме колико да се каже да у нашој земљи има и тога и да влада изгледа парламентар 
Савету акт директора...ске гимназије да у њему проучи граматичке облике, синтактичке и стилисти 
ивао да чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна  
ам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара...</p> <pb n="42" /> <p> 
ма нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода које су дате народу и потпуно  
есам ли ја вама за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална температура од шеснаест и по 
тне“.</p> <p>За тим овластише управу да у име збор потпише резолуцију, а збор се разиђе у најве 
, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколико таквих школа, да би се 
 посетом.</p> <p>— Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? упита ме.</p> <p>— Први пут.< 
то ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу.</p> <p>— Па ко је? пита председник.</p> <p>— Н 
ене отаџбине казне, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...</p> <p>Господин министар се 
о сам га својом посетом узнемирио можда у важном државном послу, поздравим се с њим и пођем. </ 
старих и већ пожутелих књига.</p> <p>Ја у прво време помислих да сам погрешио и пошао другом ко 
необично ми се допадаше општа хармонија у Страдији.{S} Не само што су министри симпатични и ваљ 
 <p>— То вам је онда најважнија партија у буџету, приметим. </p> <p>— Тако је, али је само било 
 уопште, према распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја  
рема особинама старог страдиског језика у старим повељама...“</p> <!-- ovde --> <p>И тако даље. 
> <p>4.{S} Дијалекти заједничког језика у старој постојбини развијају се у засебне језике.</p>  
орија акта.</p> <p>2.{S} Особине језика у и њему према особинама старог страдиског језика у ста 
научила због рђавих финансиских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну сум 
седницу.</p> <p>Због неповољних прилика у земљи народно представништво је морало у првим седниц 
т се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би, од људи, жена и 
ма кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа најотменији грађани. 
 за путовања <pb n="102" /> министарска у стране земље, то министри решише да покупе за ту циљ  
че,</p> <p>Ваше родољубље и велика дела у корист наше драге отаџбине познати су широм целе Стра 
>Зађосмо у пространу салу једног хотела у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чох 
листови пишу како никад земља није била у бољем благостању.</p> <p>Све више и више стаде се гов 
81" /> <p>Најзад: „Стил и особине стила у акту“, а завршено опширним текстом од неколико табака 
табака: „Паралела између језика и стила у акту директорову и стила у Омировој <title>Илијади</t 
зика и стила у акту директорову и стила у Омировој <title>Илијади</title>.“ (Ту су нашли да је  
дом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдији?</p> <p>Радозналост моја постаде толико јака 
ећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.{S} Али, није лако за минист 
дугог ћутања рече:</p> <p>— Кажу да има у тој земљи доста свиња.</p> <p>— Зар је само због свињ 
ем и наредим свима полицијским органима у подручном ми министарству да се строго придржавају то 
ерљив распис свима полицијским властима у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог слу 
очне рад, морају провести неколико дана у припремној школи, која се зове клуб.{S} Ту се послани 
>Ова резолуција би једногласно примљена у начелу, али при бурној дебати у појединостима би још  
ну другарску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига око уређења земљ 
вари.{S} На пример, ако је која општина у рукама опозиционара, онда треба употребити оружану во 
, те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Ут 
у са целим крајем.{S} Сваки шеф одељења у министарству има преписку са поједним економом покрај 
<pb n="53" /> с друге стране старамо па у неким буџетским партијама буде суфицита.{S} Ја сам ве 
год приђе ближе мени, одмах журно ступа у разговор, да га не би ко потискао.</p> <p>Већ ми доса 
ане на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне неср 
у у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници  
и, а очајна радозналост све већа и већа у јавном мњењу. </p> <pb n="103" /> <p>Сретну се двојиц 
а седморица.</p> <p>— Е баш је оскудица у овој опозицији! узвикну очајно министар полиције. </p 
 што наша данашња влада нема присталица у народу, те нам војска поглавито треба за наше унутраш 
речи поводом питања:{S} Докле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.“</p> <pb n 
 одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.</p 
осећаше мирис измирне и тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, стар 
питам.</p> <p>— Који?</p> <p>— Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича?</p> <p>— 
 је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ 
тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико памет 
} Дубоко сажаљевамо то што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа“;</p> <p>2. 
 сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлеж 
 одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних  
ине велики град, и упропастио све усеве у земљи! рече <pb n="75" /> министар гледајући смирено  
воје мишљење:</p> <pb n="79" /> <p>„Све у природи подлежно је закону поступног развијања и усав 
озна радозналост, и силно полагање наде у <pb n="104" /> тог једног странца, који се очекиваше  
аде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, човече?!... изг 
лавању земље.</p> <p>— Па кад онда раде у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите како је.{S} У почетк 
p> <p>— Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор 
им се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада, 
 о финансирању.{S} Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих фин 
их мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши прет 
ним пандуром (кога ми даде да ме одведе у гостионицу).{S} Украшен звездама и орденима, те сам м 
ија пошао.</p> <p>Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине.“ Гостиони 
 који сме да противним поступком доведе у опасност свој положај и да рескира службу.{S} Таквих  
дужност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.{S} Преко њега врши министарство (које им 
ваљком испод округле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, п 
 него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини.{S} Али, проста крв моја, јер  
роши на попуњавање дефицита што се нађе у касама начелних пријатеља, или на диспозициони фонд,  
ор потпише резолуцију, а збор се разиђе у највећем реду.</p> <p>На улици опет граја и маса свет 
чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров кабинет.</p> <p>Наједаред се отворише двокр 
м разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка деп 
но, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:</p> <p>„Јо 
упштина његов дан рођења прогласи да је у години..{S}69.</p> <p>— Чудновато!{S} А што му то тре 
тавништво донесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах п 
е тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и да 
вде, али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у иностранство да проуч 
знате ону стару прастару причу, како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће 
а свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао некакав странац од својих шесет  
мо сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су  
ер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо у том куферу б 
клања свако зло од Страдије, која му је у вољи“.</p> <p>Више голуба је крупан наслов: „за споме 
 пријатеља да заузму неке више положаје у државној служби.</p> <p>Најзад се унапред одобрише св 
е лака — пропагација наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом... 
 проучите акт директора...ске гимназије у погледу граматичком, синтактичком и стилистичком, па  
добри за подизање привреде и индустрије у земљи.</p> <p>— Колики је буџет, ако смем питати, гос 
нико није изостао.{S} Све су резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „д 
м:</p> <p>— Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми с 
ња, веле да имају много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на ст 
разнило, све је живо изишло да суделује у том епохалном дочеку великог странца.{S} Чак ни болес 
тиме поправиле рђаве финансиске прилике у земљи.{S} Како та ствар, као врло важна и значајна ни 
им условима, кад су финансијске прилике у земљи и иначе тешке.</p> <p>— Шта ће влада одговорити 
поступак прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује прошла владавина, а у зв 
, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад види 
адоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни мук Хоријев.“</p> <p>С 
/> <p>Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза зубе:</p> <p> 
уку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно 
натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, приметим грдну велику м 
тај исти крај, господине министре, шаље у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у во 
пила, као што вам кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на великом општ 
е.</p> <p>У вече је опет настало весеље у граду, а затим миран, тих и спокојан сан родољубивих  
 света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је т 
е дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер око кога беху наоружани пандури, да одбијају  
уда.{S} Не знајући шта даље да предузме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемир 
лити и договарати се шта да се предузме у тако очајном положају.{S} Већ за чиновнике је лако, о 
нтактичком и стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан реферат.</p> 
и су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли тачно?{S} Тек  
p> <p>— Финансије су врло добро уређене у вашој земљи, господине министре?</p> <p>— Врло добро, 
адознало у прозоре, или просто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан почеше да стижу депутације из  
едногласно и усвојише предложене измене у законима, јер су закони без тих измена и допуна смета 
е употребити војску да оружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску.{S} Св 
ордена десет милиона, за увођење штедње у народ пет милиона.</p> <p>— Извините господине Минист 
 <pb n="78" /> двојицу и ставише решење у записник, а деловођа има дужност да то изврши.</p> <p 
p>— Ја?! узвикну министар с нешто љутње у гласу...{S} То је наука којом се ја бавим већ близу т 
о држали док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан <pb n="101" /> весела  
мао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима.</p> <p>Прво одем министру иностра 
ед народно представништво предлог да се у неколико закона учине измене.</p> <p>Предлог се прими 
вог рођака министра издејствовати да се у тај завод примају потпуно здрава деца.</p> <p>Тај зав 
и Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на понос 
уда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.</p> <p>Кад се мало пов 
а до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у једној цивилизованој и паметној земљи и могло друго у 
т објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће от 
д тога и тога) врло неподесан, то ће се у интересу наставе досадашњи уџбеник избацити из употре 
еписка пола године <pb n="82" /> док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се 
 изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред је 
о шкодило, зашто? </p> <p>— Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани љу 
језика у старој постојбини развијају се у засебне језике.</p> <p>б.{S} Дијалекти нашег језика.< 
абрани народни представници скупљају се у главни град Страдије да решавају и већају о разним пи 
о, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу и ту земља има врло лепа прихода; који троши на 
ју продавци листова и књижица и деру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“, свеска п 
 <p>Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати многобројне резолуције донете т 
ентама и силним орденима (а све не носе у редовним придикама, већ по неколико само).{S} Маса се 
извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? приметим учтиво.</p> <p>— Има, хвала Богу, има 
мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се препл 
еда тако.{S} Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподесан, али после ће се тек вид 
>— Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— 
и она не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца, као да осећају да се та срећа за њих 
а:</p> <p>„Чиновници.... надлештва јуче у четири часа по подне са својим шефом на челу били су  
 о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће у 
за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем заврше преговоре о зајму  
 Странца више унеше него што га уведоше у кућу, уђоше сви министри и великодостојници, а маса о 
пелишем владу што се државне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада одговорити?</p> <p> 
ао сам се с политичког поља.{S} До душе у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али ни 
 свестан шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањат 
е њихових глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:</p> <p>„Милостиви  
 и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву слику. 
са искључиво патриотском тенденцијом, и у таквом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, на  
н је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морају добро успевати, и мора их бити шт 
ене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.{S} На грудима Ескулаповим биће зла 
д истих људи сваком новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти људи.</p> <p>Чиновници на 
нистарство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са великим бројем чиновни 
 преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то за 
аква зазора изговарати гњев.{S} Да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу 
а о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда нових саопштења:</p> <p>„Чиновници.... 
је већ шест месеца нису плату примили и у такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба нема 
да ће све његове мисли и осећања бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, привреда  
евероватне ствари могу само замислити и у злој намери протурати скучени, бедни и излапели мозго 
 све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента, и к 
е измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за лудо.</p> <pb n="33" /> <p 
ог је свештеника ударио штапом по глави у Божјем храму, из непознатих разлога.{S} Он је ту свој 
ако:</p> <p>„Глупави опозициони листови у својој шашавости измишљају разне неистине и протурају 
ликодостојницима земље Страдије.{S} Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима (а  
тписали сте, дакле, уговор? викнуше сви у један глас, одушевљено.</p> <p>— Ево га! рече странац 
оље је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <pb n="58" /> сложни, дишемо једном 
а тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизима.{S} Код тако сложног рада мора бити 
џбини!”</p> <p>Више њихових глава лебди у облаку голуб, и у кљуну носи траку на којој су речи:< 
ђем тврђаву и упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да по 
p> <pb n="54" /> <p>А колики су приходи у земљи, господине министре, то је, држим, важна ствар? 
режим, кога се гнушају сви поштени људи у земљи.</p> <p>(потпис.)</p> <p>У многим новинама, у к 
освета?{S} Е она већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке.</p> <p>— Па чиме онда покривате 
чио да народ поводом тог случаја долази у што већем броју и честита министру председнику.</p> < 
м.{S} Чим се може покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми закључимо за 
иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит.</p> <p>— А просвета?</p> <p> 
костио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне  
мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдији постоји већ од дужег времена.</p> <p>Разгова 
чисто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гле 
ох.</p> <pb n="29" /> <p>— Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што 
а по угледу на остале стране земље, али у ствари скупштина и посланици код нас раде само оно шт 
 тај начин помогну отаџбини, која цвили у невољи.</p> <p>У целој земљи настала пометња: у неким 
 Нико није изостао а да не похита земљи у помоћ.{S} Препуне новине: резолуција професора поводо 
амо кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један другог, да би се наредба свак 
кораке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми у руку табак хартије.</p> <p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа 
 што више пакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место  
ђен да сте Ви са Вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких  
 земље и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе бољим путем и да оствари велике 
 министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а зве 
а, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив смех неког злог д 
ана, а Главни се Просветни Савет искупи у седницу.{S} Између осталих предмета дође и овај, и са 
 на тој реткој почасти, председник лупи у звоно и објави да је збор отворен.</p> <p>— Жели ти к 
 морала мислити, а томе занату министри у Страдији нису вични.{S} Искрено да говоримо, неколико 
лим да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко предст 
, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит,  
римљена у начелу, али при бурној дебати у појединостима би још усвојено да се код 2. тачке дода 
.</p> <p>И заиста свет се поче одвајати у разне групе и ићи разним правцима: свака група жури н 
сама пише дело које ће посланици играти у народној скупштини.{S} Председник клуба, као какав др 
 подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита (или му читају ако није писмен).{ 
олази на честитање.{S} То тако мора ићи у почетку потешко; али ће се народ постепено навићи, па 
стови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске груне г. Хорије, те  
ни што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску седницу.</p> <p>Због неповољних прилика у 
 на леђима понети.</p> <p>Сви чиновници у министарству, пошто су књижевници, онда, разуме се, п 
су други способнији и старији чиновници у малом положају и не унапређују се толико година.</p>  
р месечно једном.{S} Реч „избори“ значи у оваквом случају: постављење посланика, <pb n="86" />  
чка.</p> <p>Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову и т 
д речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову и ту учинили стручне замерке. </p> < 
н не сме кварити нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике противно про 
ити</hi> и <hi>нужно</hi>.“ (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљком).</p> <p>Испод тога м 
нису тукли грађане као што је то обичај у тој строго уставној земљи.</p> <p>Ходници и чекаоница 
имао плату.{S} Заиста јединствен случај у свету.{S} Како смо сазнали, то чудо од човека одсело  
ло: „Утицај штедње на културни напредак у народа“; а моја ћерка је до сада написала две припове 
че:</p> <p>— Врли странче, твој долазак у нашу земљу историја ће забележити златним словима, је 
 да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах  
е! оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У ћару?</p> <p>— Разуме се!</p> <p>— Н 
ом све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко тер 
о година држао први <pb n="27" /> хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је 
а две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише 
 за благостање сваке земље.{S} Јуче сам у интересу штедње отпустио једног служитеља.{S} То је в 
S} Сигурно депутација каква? мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу р 
 сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору!</p> <p>— Долазе послом? упитах.< 
> <p>Устао сам био рано изјутра, и одем у градски парк да прошетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из  
о; али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу истину.</p> <p>Ево како  
, господине, реците сами од куд ја смем у лудо бацити државних осам стотина динара? заврши мини 
 и обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале, прими новац по  
 торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим своју славну домовину.</p> <p>Пе 
? мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем п 
нет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости пр 
целу ствар!</p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} 
да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а 
 заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду.{S} Стигнем до обале.{S} Две велике  
е и привреде села тога и тога.{S} Затим у сваком среском месту је економ за срез са великим пер 
 сам могао учинити толико зла? приметим у страху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно што знају  
.</p> <p>Нема човека који је са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а  
стакнуте беле заставе са народним грбом у среди, све радње затворене, а сваки саобраћај прекину 
вој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим своју славну домов 
ањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком  
 дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али владини листов 
века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где 
по мочварним пределима.{S} Њен се корен у народу употребљава и као лек.</p> <p>Старац диже глав 
уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном тренутку, управо у најсудбоноснијем тренутку, 
 дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време честитати: али ево то сада чиним.</p>  
, ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу истину.</p> <p>Ево како он даље прича. </p> < 
 нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужности — сем управника који је зуцкао овде, о 
инистру што сам <pb n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих и даље прекидао, то се најучтив 
ам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици.{S} Од мене је доста и то.{S} Други нису ни  
 Био је у то време на одсуству и отишао у иностранство да проучава школе за глувонему децу, јер 
 би се могао у згодном тренутку, управо у најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земљ 
 њему сигурно судбоносни уговор; управо у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећ 
, проговорим неколико речи, и да управо у неколико допуним мишљење поштованог предговорника.</p 
ужи.</p> <p>— Разгранао сам чиновништво у својој струци, тако да свако село има привредно надле 
.{S} Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи.</p> <p>— То је истина! рекох постиђе 
 је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.</p> <p>— Н 
} Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света и мушког и ж 
е је одмах, и ако је, како он каже, био у великом послу.</p> <p>— Баш добро те сте дошли, госпо 
4" /> од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни  
подина министра правде, али он није био у земљи.{S} Био је у то време на одсуству и отишао у ин 
а ви ми судите.{S} Ево ме! (Ту се лупио у груди, и коракнуо један корак напред.) Тај је мислим  
слити какву заверу.{S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико 
ну, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се 
 је и послушна и храбра: то се доказало у толиким ратовима: и нашто онда не извести једно одеље 
езно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.</p> <p>— И ви сте дошли да т 
ојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.</p> <p>Сутра дан 
 земљи народно представништво је морало у првим седницама приступити решавању најхитнијих ствар 
утра дан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочит 
 <p>За бивше министре, који су сад било у било у пензији било на расположењу тридесет милиона,  
бивше министре, који су сад било у било у пензији било на расположењу тридесет милиона, за наба 
ју дужност те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на решавање закон о уре 
а на другу, готово рећи разлика је само у именима и потписима.{S} Ево једне:</p> <p>„Председник 
сет година свога живота провео сам само у путовању по свету.{S} Видео сам много градова, много  
ири с плавих планина, које се-виде тамо у даљини, а небо ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре  
рада, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не 
 закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Само за последњих десет го 
ске и полицијске струке.</p> <p>Зађосмо у пространу салу једног хотела у којој већ беху спремље 
видети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању <pb n="44" /> привреде стоструко 
е народни посланик, и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је мало час понављао пр 
pb n="75" /> министар гледајући смирено у своје ћилибарске бројанице.</p> <p>— А народ? питам.< 
 И сад долази оно све остало мање важно у буџету.</p> <p>— А на просвету, војску, и остало чино 
— Нисте ви драги мој, посвећени довољно у ствари.{S} Није овде главно одржати земљу, већ што ду 
ци и пензионари и свештеници, све је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању.{S} На све с 
ру главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n="83" /> 
 ситније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни прогр 
ојску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју, рекох господину  
же питати? а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни господин мини 
ој план, господине? прекиде ме министар у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ак 
гледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије.{S} Глава 
тар председник узе <hi>његов</hi> куфер у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар финанси 
Он и министар финансија напред, а куфер у наручју министра председника опкружен првосвештеницим 
 свога надлештва изговорио дирљив говор у точ смислу, а господин министар је захвалио свима на  
државних добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим да се примите тога висо 
ђа.</p> <p>Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час по два тр 
ткује, нагађа.</p> <p>Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, ча 
 простије: пошљем други поверљив распис у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да 
по том из министарства (уз њега реферат у прилогу под %) врати директору да га исправи по напом 
редити полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на честитање.{S} То тако мора  
ки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама са сабљама о бедрици.{S}  
кретања једног патриотског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по не 
 партијама буде суфицита.{S} Ја сам већ у своме министарству почео уводити штедњу, а на томе жи 
рече да је дошао тражити државну службу у полицији.</p> <p>— Ви сте, изгледа, школован човек: с 
ве то изгледа као припрема за представу у позоришту.</p> <p>Влада сама пише дело које ће послан 
ачин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи.</p> <p>— О, не!{S} Какву привреду!{S} Привреда 
науман да колико толико помогнем народу у том погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у  
чео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на  
м се држе пробе. </p> <p>Посланици дођу у клуб, и ту заузме сваки своје место.{S} Председник кл 
оји се свакодневно на жалост одигравају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања 
 владали језиком, да саставе резолуцију у поменутом смислу и да је прочитају збору ради одобрењ 
 </p> <p>7.{S} Развијање науке о језику у опште.</p> <p> <hi>II.{S} Наш језик и закони његова р 
ву гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу“.</p> <p>Друге су новине од прилике то ис 
рам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и  
ге се стране појавише министри идући му у сусрет.</p> <p>Министри се зауставише на пристојној д 
уз остала средства, истера своју већину у скупштини.</p> <p>— Па, ви велите, господине министре 
покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом 
утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију. </p> <p>Министар ме одмах при 
ед у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.</p> <p>Али, то су већ ситније ствари шт 
 обратите нарочиту пажњу на температуру у касарнама, како би био задовољен тај најбитнији услов 
екну са свију страна.</p> <p>Послови су у скупштини текли журно.</p> <p>Прво новој влади изглас 
аш ћу вам га прочитати:</p> <p>„Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве н 
е његову слику.{S} Многи чиновници беху у почаст тога дана унапређени, многи полицајци и одлико 
а, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу, твој долазак доноси срећну буд 
 хартија.{S} Приђем ближе једном старцу у народном <pb n="88" /> оделу, послушам, а он понавља  
и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> <p>— Нове слике!{S} Државник Симон и ле 
есрдно примити, а том приликом је и шеф у име свију чиновника свога надлештва изговорио дирљив  
вас овим наговарам на читање, ево одмах у самом почетку најискреније изјављујем да није вредно  
, витешка земља предака мојих! помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p> 
 разноврсним људима.</p> <p>Прво ступих у разговор с једним отменим младим господином, и он ми  
да сам стар, изнурен и немоћан — осетих у том тренутку младићску снагу.</p> <p>— Па зар смемо м 
 односа.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министр 
одем министру иностраних односа.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ра 
 док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године — ич!</p> <p>Никако нисам могао растумачи 
 да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше лагано  
ода ради, почели су приватан разговор. (У весељу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стра 
> <p>Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и ро 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Министарству Просвете све сам овејани научник.{S} Ту  
> <pb n="1" /> <head>СТРАДИЈА</head> <p>У једној старој књизи читао сам чудну причу, а враг би  
акуца на врата.</p> <p>— Напред!</p> <p>У собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и  
сузе радости кличемо:{S} Живели!</p> <p>У име пет стотина потписа</p> <p>(потпис једног трговца 
и људи у земљи.</p> <p>(потпис.)</p> <p>У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланк 
е прочитају збору ради одобрења.</p> <p>У исти мах јави се један с готовом резолуцијом <pb n="6 
јоштрије осуђујемо“ и тако даље.</p> <p>У вече је опет настало весеље у граду, а затим миран, т 
у отаџбини, која цвили у невољи.</p> <p>У целој земљи настала пометња: у неким листовима се гов 
ву мало пре него што мене прими.</p> <p>У његовој канцеларији се осећаше мирис измирне и тамњан 
! рекох, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу ( 
 живети! одговори ми равнодушно.</p> <p>У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарст 
ем и неком стручњачком важношћу.</p> <p>У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, к 
посветим свима државним тајнама;</p> <p>У брзо сам имао част такође да посетим све министре у њ 
ек има бар тридесет споредних).</p> <p>„У прилогу % шаље се Савету акт директора...ске гимназиј 
ом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво питање.</p> <p>— А параде?</p> <p>— Какве пара 
 на управу земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са Вашим друговима једини у стању да з 
о јаким разлозима <pb n="94" /> потпуно убеђен, и да сам са одговором задовољан. </p> <p>— Шта  
ода, доста без сумње! рече министар и с убеђењем и неком стручњачком важношћу.</p> <p>У том при 
тавом једном крају ваше земље?</p> <p>— Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурн 
министре, да је то већ опасност кад они убијају људе и <pb n="64" /> пљачкају свакодневно по чи 
се после учињеног великог дефицита није убио по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикну 
 даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе.</p> <p>„Учти 
у ретки.{S} Једној госпођи скупштина је уважила молбу такве исте природе.{S} Она је опет молила 
ђе и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше  
паде.{S} Странца више унеше него што га уведоше у кућу, уђоше сви министри и великодостојници,  
за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“</p> <p>Свет се мало смири, али владини 
ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара о његовој породици.{S}  
 једном објавише владини листови (влада увек има по неколико листова, управо сваки министар сво 
ења, свечаности, завера, нама је војска увек потребна за наше унутрашње ствари.{S} То је според 
омцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрену гос 
 а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаж 
ички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочитам једанпут, двапут, ник 
о своју редовну молитву.{S} Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитви им 
затим су постављени и наставници, а већ увелико је започето зидање велике зграде, која је намењ 
 труба; а већ ако би опасности по земљу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и министар с 
оз све улице, а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме свечаност.</p> <p>Увече је било осве 
њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је гла 
 министар имаше на себи ипак противноме увераваше.</p> <p>— Извините, господине, рече благо неж 
, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учи 
<p>„Примите, Господине, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању.“</p> <p>Председник Гл 
 ове крупне реформе.{S} По моме дубоком уверењу најглавније је да се прво теорија добро утврди, 
ња и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S 
данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље и како  
ле увеличавајући тиме свечаност.</p> <p>Увече је било осветљење, и опет музика.{S} Уз запаљене  
ен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвештениц 
ак хартије.</p> <p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа се како се којим даном све више и више почиње ква 
тај епохални уговор.</p> <p>Најпре, као увода ради, почели су приватан разговор. (У весељу забо 
} Ја сам већ у своме министарству почео уводити штедњу, а на томе живо раде и остаде моје колег 
, за набављање ордена десет милиона, за увођење штедње у народ пет милиона.</p> <p>— Извините г 
м какав је то издатак од пет милиона за увођење штедње.</p> <p>— Е видите, господине, штедња је 
олики свет?</p> <p>Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с 
Нисам.</p> <p>— Чудновато! рече он мало увређен, поћута па ће рећи:</p> <p>— Пре пет година, на 
не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе.</p> <p>„Учтиво мол 
огу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље.{S} Замислите само како то звучи: осамдесе 
ки шум.{S} Крај обале мало даље од мене угледам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи м 
S} Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бели град 
 онога што су научили.{S} Док од једном угледах међу децом неколико старих људи где тако исто ш 
> <p>„Сазнали смо да и град Крадија, по угледу на друге градове спрема скупоцени поклон лекару  
ормалност, то је тако заведено ваљда по угледу на остале стране земље, али у ствари скупштина и 
а сањам.</p> <p>— Потписали сте, дакле, уговор? викнуше сви у један глас, одушевљено.</p> <p>—  
 уговор и узе читати на свом језику.{S} Уговор је био измећу њега и једног шљиварског трговца и 
</p> <p>— Уговор?</p> <p>— Да!</p> <p>— Уговор је потписан: и ја ћу се још сутра кренути на пут 
вор! рече министар председник.</p> <p>— Уговор?</p> <p>— Да!</p> <p>— Уговор је потписан: и ја  
извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику.{S} Уговор је био из 
реговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.</p> <p>Најпре, као увода ради, почели су приват 
етиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо у том куферу беше, ни мање ни више, већ  
ске груне г. Хорије, те ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено и писмено препи 
м!</p> <p>— Онда можемо одмах потписати уговор! рече министар председник.</p> <p>— Уговор?</p>  
и, већ да се странац, после тако глупог уговора, протера из Страдије тајно, а после три дана да 
 <p>Господин министар се закашља, те ја уграбим реч. </p> <p>— То све јесте, али ако упади анут 
о глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору!</p> <p>— Дол 
о пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа, и увек се одликовала штедњом 
о радо се туче.{S} Једног је свештеника ударио штапом по глави у Божјем храму, из непознатих ра 
војени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно по синтакси.</p> <p>Стадоше се  
То је таман пет.</p> <p>— То сте дивота удесили!...{S} Доста и на библиотеке трошите.</p> <p>—  
и министар:</p> <p>— После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која  
ји се има исплатити из фонда за пензије удовица чиновника просветне струке, или из буџета одређ 
ука, и свију могућих хуманих друштава и удружења <pb n="109" /> у Страдији, а њих има сијасет,  
шта на целу ствар!</p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на 
оворио је пандур). <pb n="17" /> Дакле, уђе човек с наочарима на носу, поклони се дубоко (што и 
ади, а министар је тражио да место тога уђе чланак пливању.{S} У тим важним питањима нико није  
чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров кабинет.</p> <p>Наједаред се отворише д 
ажном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка 
а пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n="83" /> о гајењу ждребади, а мини 
зазвони у звонце за момка.</p> <p>Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.</p>  
 великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара...</p> <pb n="42" /> <p>— То је  
а врата.</p> <p>— Напред!</p> <p>У собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и предста 
, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу (а већ и 
.“ Гостионичар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао да останем сам и 
 више унеше него што га уведоше у кућу, уђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да 
— То је страшно, рекох, и стресем се од ужаса и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем  
тара.</p> <pb n="43" /> <p>— То је онда ужасна администрација? приметим.</p> <p>— Врло велика.{ 
и победоносно <pb n="66" /> кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају кора 
че је било осветљење, и опет музика.{S} Уз запаљене буктиње, које носаше родољубива маса света, 
тишина, досадна, мучна тишина.</p> <p>— Уз владу сте — поче сада љутито министар полиције...{S} 
ади при изборима народних посланика, да уз остала средства, истера своју већину у скупштини.</p 
и главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико  
иредише свечану другарску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига око 
ито министар полиције...{S} Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да  
едник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника.{S} До његовог стола је сто  
м уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко представљати оп 
земље, и три пута громогласно узвикнути уз јек труба и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Ан 
едно, ко било.</p> <p>— Ја волим да сам уз владу.</p> <p>— Ама ти си у ствари уз владу, него те 
а нећу да представљам опозицију, ја сам уз владу.</p> <p>Председник се узе објашњавати с њим на 
е таквих школа са врло великим додатком уз плату, одмах је постављен управник школа за глувонем 
, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљда, већ једн 
ник ван себе од љутине.</p> <p>— Ми смо уз владу! гунђају она седморица.</p> <p>— Е баш је оску 
 мене угледам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким осећањем, н 
/p> <p>И акт се по том из министарства (уз њега реферат у прилогу под %) врати директору да га  
ђох на обалу, он одвесла натраг.</p> <p>Уза саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао 
 <pb n="5" /> <p>Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пир 
 подизати зграду! заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.</p> <p>— Потпуно одобрава 
а за општу ствар, па ми се из груди оте узвик:</p> <p>„Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма 
з класичне литературе.</p> <p>— Дивота! узвикнем с раширеним рукама, и одмах устанем, те се поз 
ним гласом.</p> <p>— Неизмерна штета! - узвикнем и ја као пренеражен том страхотом која би пост 
 очи небу, клекох на колена и кроз сузе узвикнем:</p> <p>— Боже велики! умудри ме, послушај мол 
— Ви се бавите историјом?</p> <p>— Ја?! узвикну министар с нешто љутње у гласу...{S} То је наук 
а?</p> <pb n="19" /> <p>— Нисте знали?! узвикну онај и погледа ме с још већим решпектом и пониз 
ећ најважнија, разумете ли, најважнија! узвикну одушевљено министар и погледа ме значајно, испи 
даља и споменица.</p> <p>— Тако, брате! узвикну шеф задовољан што је измислио начин да спречи д 
>— Дошли сте нам као поручени, верујте! узвикну тај виши чиновник одушевљено.</p> <p>Мене то јо 
p>— Е баш је оскудица у овој опозицији! узвикну очајно министар полиције. </p> <pb n="92" /> <p 
ного зарадити.</p> <p>— Но, хвала Богу! узвикну председник сав знојав, заморен; сад их имамо ос 
> <p>— Нисам никада.</p> <p>— Никад!... узвикну он забезекнут од чуда...{S} Онда на каквом висо 
штете тиме наноси овој напаћеној земљи? узвикну министар љутито с праведним гњевом, уздрхталим, 
земље! заврши говорник, а хиљадама грла узвикну:</p> <p>— Живео!</p> <p>Мудри државник захвали  
осмог друга, док се тек један присети и узвикну:</p> <p>— А, па овај је овде добио улогу опозиц 
="100" /> само част своју да жртвујемо! узвикнуо је један посланик. </p> <p>— Тако је! одјекну  
глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:</p> <p>— Ја сам назоре и идеје сво 
вима наше земље, и три пута громогласно узвикнути уз јек труба и лупу добоша: „Живела Страдија, 
ступању наших суседа? </p> <p>— Никако! узвикнух одушевљен његовим ватреним речима: и од Бога б 
нема! </p> <p>— Та то је величанствено! узвикнух као одушевљено и узех разматрати књигу правећи 
го што се родио.</p> <p>— Како то може? узвикнух и нехотице од чуда.</p> <p>— Може, зашто не?.. 
ме осумњиченом. </p> <p>— Он је, он је! узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као човек који скин 
јоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући:{S} Доле с њима! </p> <p>3. С гнушањем и пре 
ар по две, три главе.</p> <p>Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацича с треп 
ивео! прекидоше говорника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник продуж 
>— Чудан случај, да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих! помислих у себи, 
/> после извршене тешке, али племените, узвишене дужности.</p> <p>На многим местима чуо сам раз 
не земље Страдије, уморени вршећи своје узвишене грађанске дужности заспаше слатким сном, снива 
ми баш и треба као просвећени да будемо узвишенији од њих; а после тога, треба бити опрезан да  
љење општој седници касационог суда.{S} Узгред буди речено, то је леп обичај.{S} Поставе се људ 
срећне и блажене земље.</p> <p>Нехотице уздахнем.</p> <pb n="63" /> <p>И ако сам мислио да прво 
ута, и успех све гори.{S} Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на гру 
/p> <p>— Мислите ли? понови он с болним уздахом.</p> <p>— Али, молим вас... — почех нешто: а ко 
аду, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.</p> <p> 
о паднемо!{S} Положај нам је непрестано уздрман и ми, разуме се, морамо употребљавати <pb n="69 
кну министар љутито с праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом.</p> <p>— Неизмерна штета! -  
ствено, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се и прочита наслов:</p> <p 
ошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.</p> <pb n="13" /> <p 
, ја сам уз владу.</p> <p>Председник се узе објашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га 
дин министар ућута, замисли се нешто, и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу.</p>  
издање!.. изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити. </ 
ељу.</p> <p>Господин министар застаде и узе опет своје бројанице на којима поче лагано одбрајат 
е слабо занима! рече онај хладнокрвно и узе опет крпити мреже.</p> <p>Беше ми нејасан тај одгов 
ече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити шапућући својим бледим испијеним уснама  
 џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику.{S} Уговор је био измећу њега 
да се прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе читати:</p> <p>„Чиновници судске и полициске струке 
 отклони се најтежа препона, председник узе слишавати опозиционаре?</p> <p>— Шта је твоја улога 
клоњеним главама, а министар председник узе <hi>његов</hi> куфер у наручје, с неким страхопошто 
ти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу.{ 
ележака (шта ли му је тај састав строго узев по литерарним облицима не знам ни сам, а нисам хте 
увонему децу, а послове министра правде узео је отправљати министар војни, а дужност министра в 
оцедура упроштена.{S} Министар полиције узео је на се сву народну бригу, те он поставља, бира м 
вном трошку, па ће се младожењи који би узео министрову ћерку, дати велики положај, који иначе, 
lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам узео размишљати о овом последњем догађају необично ми с 
а, а у звезде кује нова.</p> <p>Кад сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка године,  
садашњи уџбеник избацити из употребе, а узеће се уџбеник.... (име писца сам заборавио.“</p> <mi 
Ни један немам, тако ми свега на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S} Зину, р 
еличанствено! узвикнух као одушевљено и узех разматрати књигу правећи се дубоко тронут и заинте 
ита:</p> <p>— Одакле си, говори!</p> <p>Узех му ја све потанко причати ко сам, и од куд сам, и  
и пружи ми у руку табак хартије.</p> <p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа се како се којим даном све в 
дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше пандури разгонити светину, а један кмет, шта ли ј 
ти величанствену вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна плоча и на тој плочи изра 
 коме ја нисам никад чуо речи.</p> <p>— Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о ти 
о кроз толики свет и нико ме нигде није узимао на одговор.</p> <p>— Што не лајеш? викну онај уч 
ње буде паметно, модерно.{S} И ту влада узме на се сву дужност.{S} Кад се искупе посланици, пре 
b n="47" /> науци само штете доноси.{S} Узмите само па читајте његове погледе поводом тога пита 
 што шта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, не 
 све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размере?</p> <p>— Е онда бисмо и ми предузели 
им говорили.{S} Устумарала се полиција, узнемирили се министри, па трче на све стране да се с њ 
динственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити  
 толике шкандале на ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу.</p> <p>— Ништа не р 
дину министру што сам га својом посетом узнемирио можда у важном државном послу, поздравим се с 
х слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово:</p> <p>„Сваки грађанин земље  
рче на све стране да се с њим састану и укажу му поштовање.</p> <p>Нема га. </p> <pb n="105" /> 
хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика.{S} Нарочито 
 је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ствари.</p> <p> 
део сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Ка 
нати свет задиви.{S} Кога год погледам, украшен орденима и лентама.{S} Ретко ко од сиромашнијих 
 ми даде да ме одведе у гостионицу).{S} Украшен звездама и орденима, те сам могао <pb n="16" /> 
вете, иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит.</p> <p>— А просвета?</ 
тку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењ 
" /> <p>— Кад сам изашао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране,  
ва, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да м 
адија нам је милија и од свиња!“</p> <p>Улица добила нарочити свечан изглед, на кућама истакнут 
о, ако се добро сећам).</p> <p>По свима улицама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав г 
а је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама и механама и приватним становима разлеже се вес 
вари, али главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу  
ољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града: а у висини, у тамном ваздух 
, засвира музика <pb n="37" /> кроз све улице, а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме све 
арширати победоносно <pb n="66" /> кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници мора 
вести око девет часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, где има 
} Оне, што су правили шкандале доле, на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити. </p> <p>Г. 
о? упитам радознало једног господина на улици.</p> <p>— Свечаност.{S} Зар нисте знали?</p> <pb  
 <pb n="103" /> <p>Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах:</p> <p>— Шта је са зајм 
изгазе и изгрувају.</p> <p>Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом:</ 
> <milestone unit="subSection" /> <p>На улици ме изненади непрегледна маса света што се у група 
ор се разиђе у највећем реду.</p> <p>На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих  
 а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још једном, како си тако мога 
ином.</p> <p>Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим од д 
но, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се  
а, те сам могао <pb n="16" /> мирно ићи улицом, без граје и гужве од светине, што би морало бит 
бе још једном, како си тако могао проћи улицом, и изазвати нереде и то још на ненадлежном месту 
н сам морао променити хотел.{S} Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, <pb n="22" /> бар 
S} И тако лагано <pb n="108" /> главном улицом идући дому министра председника.{S} И куће и каф 
вим са господином министром и изиђем на улицу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На улици  
="subSection" /> <p>— Кад сам изашао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на  
p>Председник пита трећег, шта је његова улога.</p> <p>— Ја имам да нападнем најоштрије владу шт 
дник задовољан.</p> <p>— Каква је твоја улога? пита другог.</p> <p>— Ја имам да интерпелишем вл 
ати опозиционаре?</p> <p>— Шта је твоја улога? пита првог.</p> <p>— Моја је улога да интерпелиш 
оја улога? пита првог.</p> <p>— Моја је улога да интерпелишем владу што се државне паре троше у 
 да за сваку седницу одреди посланицима улоге — разуме се, према њиховим способностима.{S} Једн 
први пут видео посланике како уче своје улоге.</p> <p>Устао сам био рано изјутра, и одем у град 
м и седањем.{S} Кад се тако лепо поделе улоге, онда посланици иду кући и спремају се за седницу 
у ни за то употребити, одређују се неме улоге, кад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се тако 
 и она седморица да узму на се те мучне улоге.{S} Неком обећаше положај, неком велику зараду, т 
 Хоћете ваљда да сад ми министри играмо улоге опозиције?{S} Идућих избора нећете ми ви доћи.{S} 
ио своју улогу буде похваљен, а они што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску седницу. 
>— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! нареди председник.</p> <p>Устаде њи 
 <pb n="91" /> <p>— Ја не могу да играм улогу опозиционара! јекну онај грешник очајно.</p> <p>— 
икну:</p> <p>— А, па овај је овде добио улогу опозиционара.</p> <p>— Ја нисам, што ме бедиш!? в 
ежбају, како ће што боље одиграти своју улогу.</p> <p>Све то изгледа као припрема за представу  
инску већину.</p> <p>Ко је научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге нису научили не см 
али никаква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање разумевао смис 
, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном трену 
 соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свет 
> <p>И заиста, посланици су показали да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој 
стање.</p> <p>Запрепаштен од чуда нисам умео ни речи проговорити.{S} Министар то као да примети 
> <p>Елем, кад већ дође до кавге и боја умеша се полиција, узеше пандури разгонити светину, а ј 
е види.{S} Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.</p> <p>И ја сам њих, пре 
але.{S} Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.</p> <p>Сетим се да 
е се да је задовољан.{S} Сад је потпуно умирен, и веома од тада воли своју жену.</p> <p>Разгово 
народ на рђаве земаљске власти и управу умири се и настаде весеље по целој земљи...{S} Нисте ни 
о себи се разуме да је одмах израђена и умножена слика која је представљала како се велики држа 
лободан да вас у име господина министра умолим да се примите тога високог и патриотског положај 
-III исте године СБр.{S} 2., част ми је умолити Вас да проучите акт директора...ске гимназије у 
као човек Богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са  
{S} Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду.{S} Сти 
зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме свега облио, па се  
дело ми прашљиво и већ поабано.{S} Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на  
, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратим 
рати мени:</p> <p>— Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два три дана, да ми 
одољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи своје узвишене грађанске дужности заспаш 
авицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.{S} Зној ме све 
} Други нису ни толико чинили...{S} А и уморила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог в 
онда се скупштина распусти и посланици, уморни од државног посла одоше кућама да се одморе, а ч 
 погледа ме преко својих наочара тупим, уморним погледом.</p> <p>— Ви се бавите историјом?</p>  
не, а кад ми беше једва девет година он умре.{S} Он ми много причаше о својој постојбини, о јун 
ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми ко 
обио је орден што је остарио и што није умро.</p> <p>Један је одликован што се обогатио за непу 
а не помињем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.{S 
p> <p>— То сам ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и да с 
оз сузе узвикнем:</p> <p>— Боже велики! умудри ме, послушај молитву сирочета, које се потуца по 
аје у државној служби.</p> <p>Најзад се унапред одобрише сви издаци које ће влада учинити преко 
ам причати о том срећном племену, и ако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада нит 
Многи чиновници беху у почаст тога дана унапређени, многи полицајци и одликовани и унапређени,  
пређени, многи полицајци и одликовани и унапређени, многа нова надлештва отворена и нови чиновн 
?</p> <p>— Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и љу 
старији чиновници у малом положају и не унапређују се толико година.</p> <p>— Добро.{S} Шта на  
које су дате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово:</p> <p>„Сваки грађанин земље Страдије м 
Довољно...{S} Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морај 
дника, већ и вече паде.{S} Странца више унеше него што га уведоше у кућу, уђоше сви министри и  
ам погрешио и пошао другом коме, али ме униформа вишег официра што је господин министар имаше н 
поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама са сабљама о бедрици.{S} Нисам се хтео одмах 
разговарао, а између осталих и с једним униформисаним чиновником, који ми се пожали да још није 
што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p>То је наша Полиција.</p> <p>Кад изиђем и 
осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.</p> <p>Министар ме приведе једној фотељи и наме 
, те нам војска поглавито треба за наше унутрашње политике ствари.{S} На пример, ако је која оп 
а, нама је војска увек потребна за наше унутрашње ствари.{S} То је споредна ствар, господине мо 
ећу њега и једног шљиварског трговца из унутрашњости Страдије, где се овај подвезује да му лифе 
аџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, к 
не лајеш? викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша полиција у тој земљи, а п 
и, <pb n="57" /> једно ратоборно племе, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p 
ар за данас главни њен задатак.{S} Нека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ствари,  
ворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по наглим селима Анути из суседне зе 
е земље.</p> <p>— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, 
> <p>„Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да 
им реч. </p> <p>— То све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размере?</p> <p>— Е онда  
а да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџби 
<p>Министар војни, мали журав човечић с упалим грудима и нежним танким ручицама, тек беше сврши 
позиционе штампе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је  
 /> човека, а онако ми збунио цео град, упао као какво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао  
еца на сиси изнета, и она не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца, као да осећају д 
ти.</p> <p>— Збиља, волите ли пастрмке? упита ме после извесног ћутања.</p> <p>— Нисам их никад 
први пут сада у нашој земљи, господине? упита ме.</p> <p>— Први пут.</p> <p>— Ви сте странац?</ 
 вам се допада овде код нас, господине? упита ме министар смешећи се хладно, преко срца.</p> <p 
отворен.</p> <p>— Жели ти ко да говори? упита. </p> <p>Јави се један из првог реда седишта и ре 
то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донели закон о...</p>  
 <p>— И ви сте дошли да тражите службу? упита ме.</p> <pb n="26" /> <p>— Не.{S} Ја сам странац, 
 догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита:</p> <p>— Одакле си, говори!</p> <p>Узех му ја св 
ске.</p> <p>— Па зар се за ово кажњава? упитам пренеражен од чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то ј 
ерала.</p> <p>— А колико их имате сада? упитам.</p> <p>— Имамо их доста, Богу хвала, али ово се 
јати зрна.</p> <p>— И појави се Месија? упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Никако? </p> <p>— Ваљда  
Зар је само због свиња чувена та земља? упитам зачуђено.</p> <p>— Па има и будалаштина много, а 
 своје упаде, то још може доћи до рата? упитам.</p> <p>— А не, нема никакве опасности.</p> <p>— 
ком двоје деце.</p> <p>— А где су деца? упитам.</p> <p>— Која деца?</p> <p>— Па деца о којој го 
иста нека земља!</p> <p>— Како се зове? упитам.</p> <p>— То не знам.{S} Видим да има тамо нека  
</p> <p>— На ком језику највише читате? упитам.</p> <p>— Па, на нашем језику.{S} Ја други језик 
н отвори извоз свиња, шта онда мислите? упитам учтиво и радознало.</p> <p>— Ништа простије: пош 
во земља преко воде, тамо, што се види? упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити. 
сме знати ништа пре него што се догоди? упитам радознало.</p> <p>— Зашто не, молим вас? то је в 
> <p>— Шта он доказује, ако смем знати? упитам га.</p> <p>— Не доказује он ништа, господине мој 
е, Господине Министре, то може извести? упитам.</p> <p>— Врло лако, јер се сваки мора покорават 
штеном кућом.</p> <p>— Где смо сад ово? упитам онога кмета (бар ја га тако зовем) што је набави 
аобраћај прекинут.</p> <p>— Шта је ово? упитам радознало једног господина на улици.</p> <p>— Св 
гурно ћете добити одмах државну службу? упитам.</p> <p>Млади човек презну од тог мог питања и б 
емље.</p> <p>— Па кад онда раде у пољу? упитам.</p> <p>— Е, видите како је.{S} У почетку изглед 
т пасти, пошто остаје иста скупштина? — упитам.</p> <p>— Не. </p> <p>— Знам, али како ће влада  
о врату орден. „Какав му је оно орден?“ упитам пандура. „Оно је орден за заслуге на просветном  
у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас могу служити, поштовани госпо 
онда доносили нове законе? усудих се да упитам.</p> <p>— Код нас је такав обичај, да се што чеш 
орске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упитам једног посланика: </p> <p>— Ви имате много морск 
 гледа своја посла.</p> <p>Кога год бих упитао добијем тако исто мишљење о таквим људима, па ча 
тном разговору!</p> <p>— Долазе послом? упитах.</p> <p>— Имао сам, ево видите, баш ту на нози г 
дан се покреће по неколико листова), те упитах и њега:</p> <p>— Куда жури оволики свет? а стреп 
инансија.</p> <p>— Сметњи? рече странац уплашено.</p> <p>— Да, држим да их неће бити!</p> <p>—  
авније групе,</p> <p>5.{S} Један део из упоредне филологије.</p> <p>6.{S} Историја науке о јези 
у наставе досадашњи уџбеник избацити из употребе, а узеће се уџбеник.... (име писца сам заборав 
оду, иди и на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила  
штина у рукама опозиционара, онда треба употребити оружану војску да се такви издајници ове нап 
ао би који од команданата на југу земље употребити војску да оружјем притекне у помоћ нашим гра 
ница.) Некима, који се не могу ни за то употребити, одређују се неме улоге, кад се гласа устаја 
је.{S} Народ има све слободе, али их не употребљава!{S} Управо, како да вам кажем, ми, знате, и 
рава да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погрешке, има неоце 
ним пределима.{S} Њен се корен у народу употребљава и као лек.</p> <p>Старац диже главу.{S} Кад 
о, по навици, — а и радије, да видите — употребљавамо старе законе. </p> <p>— Па нашто сте онда 
ити нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике противно прописаним и утв 
рестано уздрман и ми, разуме се, морамо употребљавати <pb n="69" /> све мере да се што више одр 
речи не одговара правилима синтаксе.{S} Употребљене су стране речи: <hi>дозволити</hi> и <hi>ну 
с:</p> <pb n="84" /> <p>„Пошто се дугом употребом показао уџбеник (за тај и тај предмет од тога 
и што пре Министарству Просвете на даљу употребу.“</p> <p>По наредби Министра</p> <p>ит.д.</p>  
да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве  
оји ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести бољим п 
 поздравља владу на мудрој, родољубивој управи.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у  
 овој дивној земљи на мудрој и паметној управи.{S} Не знам просто чему човек пре да се диви!</p 
 његове мисли и осећања бити и у будуће управљени на то да се ојача култура, привреда и благост 
д пет чиновника, од којих је најстарији управник економије и привреде села тога и тога.{S} Зати 
м додатком уз плату, одмах је постављен управник школа за глувонему децу са великом платом и до 
ача, и неколико служитеља.{S} Сви су од управника до служитеља примали ревносно <pb n="85" /> п 
одине? </p> <p>— Основано је ново звање управника државних добара, па сам слободан да вас у име 
да започну посао у новој дужности — сем управника који је зуцкао овде, онде, како ће он преко ј 
велике зграде, која је намењена за стан управников.{S} Разуме се, да је одмах за тим постављен  
ви (влада увек има по неколико листова, управо сваки министар свој лист — један или два) да је  
 потпуно здрава деца.</p> <p>Тај завод, управо чиновници, јер завода није ни било, стајали су п 
аконима! рекох. </p> <p>— То су закони, управо рећи, класични.{S} Ни једна земља, верујте, не т 
а лектиру доброј деци.</p> <p>Уџбеници, управо писци, чекају на ред.{S} Треба многе помоћи мате 
.{S} Ко би се могао у згодном тренутку, управо у најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судби 
ер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућнос 
 и није важно!...{S} Како да вам кажем? управо не зна се још колики су приходи.{S} Читао сам не 
 све слободе, али их не употребљава!{S} Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове слобод 
p> <p>— Штета, то је врло фина риба.{S} Управо специјалитет.{S} Јуче сам добио од једног пријат 
ко смем питати?</p> <p>— Врло важна.{S} Управо неодложна: и ја сам учинио потребне кораке.{S} Е 
 закона, проговорим неколико речи, и да управо у неколико допуним мишљење поштованог предговорн 
ности, ако смем питати?</p> <p>— Па, ја управо, како да вам кажем, и сам <pb n="18" /> још не з 
рна посла.{S} Једва човек говори, стење управо, притиснут и згњечен радозналом светином.</p> <p 
умевао смисао министрових речи, све сам управо мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио  
јер завода није ни било, стајали су под управом министра правде, јер је министар просвете изјав 
јевима где живи наш народ под туђинском управом...{S} Таман сте дошли као да смо вам поручили;  
 весељу и радости због доласка Вашег на управу земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са 
 хтеде честитати новој влади долазак на управу, те је због тога отпуштен из државне службе.</p> 
реч „одвратне“.</p> <p>За тим овластише управу да у име збор потпише резолуцију, а збор се рази 
овољни народ на рђаве земаљске власти и управу умири се и настаде весеље по целој земљи...{S} Н 
 год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
а да се кандидује за посланика на једно упражњено место, а он је наш човек и помагаће својски п 
то још више збуни.</p> <p>— Имамо једно упражњено место за конзула.{S} Ту бисте, што је главно, 
 богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељ 
Месије, пао је те године велики град, и упропастио све усеве у земљи! рече <pb n="75" /> минист 
Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубље није дало,  
ји та стара, глупа и дангубна процедура упроштена.{S} Министар полиције узео је на се сву народ 
е и овај, и савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојице стручњака.{S} Одредише <pb n="78 
мње, по утврђеном нашем српском обичају упутили тај предмет на мишљење општој седници касационо 
ли министар војни, те се још истог дана упутим њему.</p> <p>Министар војни, мали журав човечић  
асном особином.</p> <p>Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу од 
све зборове, то се са својим познаником упутим тамо куда иђаше он и његова група.{S} То су били 
м журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђавих слу 
p>(Потпис).</p> <p>Такве садржине писмо упућено је и другом референту.</p> <p>После два месеца  
пе и приклонише се до земље.{S} То исто уради и маса. <hi>Он</hi> изгледаше нешто збуњен, препл 
поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и представи се као виши чиновник из министарств 
{S} Да ја нисам као министар војни тако урадио, могао би који од команданата на југу земље упот 
 Ништа није чудно.{S} Неко ће то морати урадити, па било ми, било други посланици.{S} Влади тре 
 избавитељу.“ За кратко време све је то урађено, све припремљено, само се очекиваше Месија.{S}  
питам:</p> <p>— Финансије су врло добро уређене у вашој земљи, господине министре?</p> <p>— Врл 
, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која мора бити снабдевена добрим књи 
есељу и сами одморе од тешких брига око уређења земље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
о је послат министар правде да проучава уређење таквих школа са врло великим додатком уз плату, 
/p> <p>— То је прекрасно, и такво мудро уређење може се само пожелети, <pb n="30" /> а слободан 
анци вам морају завидети на тако мудром уређењу. </p> <p>Ускоро се поздравим са господином мини 
ањима, одмах изнела на решавање закон о уређењу морске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упитам 
 прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас нем 
грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова.{S} Приђем радознало ближе, мислећ 
.{S} На грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: „Грађани града Крадије, из вечне захвално 
 тамо — какво изненађење!{S} На мермеру урезане речи:</p> <p>„Довде се на север простире земља  
одлежно је закону поступног развијања и усавршавања.{S} Као год што се од првобитне монере пост 
првобитне монере поступним развијањем и усавршавањем дугим низом векова долази до најсложенијег 
, не!{S} Какву привреду!{S} Привреда је усавршена добрим законима.{S} О томе више не треба ни м 
ао?</p> <p>— Неки начин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи.</p> <p>— О, не!{S} Какву пр 
писмени поздрави, који беху акламацијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред реч 
ри бурној дебати у појединостима би још усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље“ још и реч  
 је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајко 
.</p> <p>Предлог се прими једногласно и усвојише предложене измене у законима, јер су закони бе 
те године велики град, и упропастио све усеве у земљи! рече <pb n="75" /> министар гледајући см 
та и ова тачка:</p> <p>„Жито, и у опште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више.“ 
— Живео!{S} Живео! проломи се ваздух од усклика из хиљадама грла.</p> <p>Затим главар цркве отп 
 већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити.</p> <p>— А ви сте на сваки начин спре 
авидети на тако мудром уређењу. </p> <p>Ускоро се поздравим са господином министром и изиђем на 
оја ће наследити његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и њего 
а, како би био задовољен тај најбитнији услов за развијање војске.“</p> <p>— То ће на сваки нач 
} Такав је посао.</p> <p>— Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити ни 
ладу што закључује зајам под неповољним условима, кад су финансијске прилике у земљи и иначе те 
уме, да је сваки грађанин за ове велике услуге отаџбини, ко мање ко више, обасут одликовањима з 
, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колик 
писати уговор.</p> <p>Сад тек настаде и усмено и писмено препирање; запиткивање, очекивање, сув 
рстити шапућући својим бледим испијеним уснама топле молитве.</p> <p>Мене до душе не обузе ни м 
<p>„Жито, и у опште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више.“</p> <p>— То је пово 
ересован том реткошћу.</p> <p>Једва сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим разговор од 
старство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет ми 
м ја, разуме се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и да се што већи бу 
оложењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода које су дате народу и 
се процедура понављала неколико пута, и успех све гори.{S} Старац очајно уздахну, одгурну љутит 
покуша да је изговори на памет, али без успеха, погреши.{S} Ова се процедура понављала неколико 
а ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.{S} С њом ће ићи и њен муж мој пашеног; и он је  
е.“</p> <p>— То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време? рекох.</p> <p>— Мор 
сет година, и то, да не ласкам себи, са успехом, заврши министар, и погледа ме прекорно.</p> <p 
и ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?</p> <p>Ја стадох гледати за се и око с 
оји је постао вашом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.</p> <p>— За  
 нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода које су дате народу и потпуно уј 
следњих десет година донето је петнаест устава, <pb n="34" /> од којих је сваки по три пута био 
ађане као што је то обичај у тој строго уставној земљи.</p> <p>Ходници и чекаоница препуни свет 
, ви велите, господине министре, да сте уставом дали народу све слободу.</p> <p>— Тако је.{S} Н 
...{S} Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција хоће 
опозиционара! нареди председник.</p> <p>Устаде њих неколико.</p> <p>Секретар изброја седам.</p> 
и, одређују се неме улоге, кад се гласа устајањем и седањем.{S} Кад се тако лепо поделе улоге,  
Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече председник ономе осумњиченом. </p> <p>— О 
а! узвикнем с раширеним рукама, и одмах устанем, те се поздравим с господином министром и пођем 
е, она седморица седоше:</p> <p>— Е сад устаните сви опозиционари! рече председник задовољно и  
Ето, на пример, <pb n="52" /> од кад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уш 
им се почиње озбиљан рад.</p> <p>— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! нар 
 посланике како уче своје улоге.</p> <p>Устао сам био рано изјутра, и одем у градски парк да пр 
е змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.{S} На грудима Ескулаповим биће злато 
 људи лично видели и с њим говорили.{S} Устумарала се полиција, узнемирили се министри, па трче 
Па нашто сте онда доносили нове законе? усудих се да упитам.</p> <p>— Код нас је такав обичај,  
етка срећа.{S} Цео народ се радује, и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој управи 
најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће 
кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако, како то износи мој колега министар грађ 
и поједине облике противно прописаним и утврђеним правилима, које прописује нарочити одбор грам 
ађивање сваког дела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло много написаних таб 
итати, јер би и они без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају упутили тај предмет на  
иштво.</p> <pb n="59" /> <p>Пошто се по утврђеном реду и обичају часници одборски захвалише род 
ну полицију пет милиона, за одржавање и утврђивање владе на своме положају пет милиона, на репр 
 останем сам и да се приберем од чудних утисака које ова земља на први мах учини на мене.</p> < 
е отаџбине.</p> <p>Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати; и тек пред зору ш 
омних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао  
 али после ће се тек видети благотворни утицај ове крупне реформе.{S} По моме дубоком уверењу н 
у у старом веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народа“; а моја ће 
 господин министар; — велика и значајна утицаја.{S} Ето, на пример, <pb n="52" /> од кад је уст 
ча.</p> <p>— То ће имати необично добра утицаја на народ! рекох одушевљен.</p> <p>— Разуме се,  
м.</p> <p>Реч <hi>странац</hi> имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову ка 
иновницима, врше ли своју дужност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.{S} Преко њега  
ира геологију.</p> <p>Господин министар ућута, замисли се нешто, и узе сукати своје бројанице,  
х људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.{S} Приђем ближе једном стар 
ри људи међу децом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Стр 
 Његова се мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ да се изберу за д 
о кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге.</p> <p>Устао сам био рано изјутра, и о 
емио какву корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци.</p> <p>Уџбеници, упра 
ђаке.{S} Таман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе министру други 
 понављао прву реченицу...</p> <p>После учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе.  
итати:</p> <p>„Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то нар 
 <p>— Сигурно!</p> <p>Министри све јаче учестали похађати стране земље и враћати се натраг.</p> 
к, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати.{S} Свака читаониц 
.</p> <p>— Да си жив и здрав, синко!{S} Учи, сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје 
 али ће држава послати моју свастику да учи сликарство.</p> <p>— Госпођица свастика има дара?</ 
вништво предлог да се у неколико закона учине измене.</p> <p>Предлог се прими једногласно и усв 
ом министровим.</p> <p>— Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} 
ћи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>— Ми 
леменитост и родољубље није дало, да то учини.</p> <p>Један је одликован што је месец дана био  
дних утисака које ова земља на први мах учини на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т 
а динара годишње.</p> <p>— То сте добро учинили! приметих.</p> <p>— Морамо се, господине, већ ј 
но, па ред речи у акту директорову и ту учинили стручне замерке. </p> <pb n="81" /> <p>Најзад:  
мислите, које је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим 
ло важна.{S} Управо неодложна: и ја сам учинио потребне кораке.{S} Ево видите, рече, и пружи ми 
 крупну погрешку, коју сам неразмишљено учинио, и замолим га за опроштај.</p> <p>Он се одоброво 
апред одобрише сви издаци које ће влада учинити преко буџета и онда се скупштина распусти и пос 
о их доста, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље.{S} Замислите само како то зв 
а не разумем, господине, чиме сам могао учинити толико зла? приметим у страху.</p> <p>— Остарио 
изованој и паметној земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после тако глупог уговора,  
егов приснији, и разуме се треба и њему учинити.{S} Одмах истог дана распис:</p> <pb n="84" />  
.</p> <p>— И ја чујем..</p> <p>— Шта је учињено?</p> <p>— Ваљда повољно!</p> <p>Док једва једно 
<p>Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио по глупом дотадашње 
, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити — па је добио службу, и то  
радије, резолуција омладине, резолуција учитеља, резолуција <pb n="62" /> официра, резолуција р 
 никад ништа није учио, нити мисли ишта учити — па је добио службу, и то одмах добар положај.</ 
и језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала потреба за знањем с 
</p> <p>Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров кабинет.</p> <p>Најед 
не разумем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не разумете?...{S} В 
овор.</p> <p>— Што не лајеш? викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша полици 
 топлоте показује осамнаест! рече момак учтиво и поклони се.</p> <p>— Онда побро, рећи ће минис 
и извоз свиња, шта онда мислите? упитам учтиво и радознало.</p> <p>— Ништа простије: пошљем дру 
јем да их много имате у земљи? приметим учтиво.</p> <p>— Има, хвала Богу, има их доста; али све 
житељима.</p> <p>То своје мишљење Савет учтиво спроведе Г. Министру на даљи рад.</p> <p>И акт с 
ичком мисијом.“</p> <p>Владин лист опет учтиво демантује те гласове овако:</p> <p>„Глупави опоз 
анац, путник, и не могу одлагати! рекох учтиво, и поклоним се пред момком.</p> <p>Реч <hi>стран 
 посвете тој заиста важној науци, рекох учтиво да бих колико толико оправдао свој малопрешњи за 
 наставника, па и саме наставе.</p> <p>„Учтиво молим Господина Министра да што пре изволи порад 
џбеник избацити из употребе, а узеће се уџбеник.... (име писца сам заборавио.“</p> <milestone u 
е, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник неки његов приснији, и разуме се треба и њему у 
, то ће се у интересу наставе досадашњи уџбеник избацити из употребе, а узеће се уџбеник.... (и 
атеље и рођаке.{S} Таман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе мини 
/> <p>„Пошто се дугом употребом показао уџбеник (за тај и тај предмет од тога и тога) врло непо 
внике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један милион на заснивање библиот 
ужбом у просветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио какву корис 
 главар вере је тражио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n="83" /> о 
итније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програм 
ге помоћи материјално и према томе се и уџбеници откупљују или препоручују школама као обавезни 
е мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају 
 да се сем привредних књига набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после  
ченика и за лектиру доброј деци.</p> <p>Уџбеници, управо писци, чекају на ред.{S} Треба многе п 
што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p> <p>— Куда ће овај оволики свет? шта је 
 груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха, ха ха!</p> 
сто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледа 
 ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подругљив смех неког злог дух 
 је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.{S} Али, није лако за м 
отпустио једног служитеља.{S} То је већ уштеда од осам стотина динара годишње.</p> <p>— То сте  
тедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи.</p> <p>— То вам је онда најважн 
оје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш тим својим 
шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер око кога беху наоружани 
дотера затворен фијакер.{S} Метуше ме у фијакер око кога беху наоружани пандури, да одбијају св 
упе,</p> <p>5.{S} Један део из упоредне филологије.</p> <p>6.{S} Историја науке о језику. </p>  
х никад јео.</p> <p>— Штета, то је врло фина риба.{S} Управо специјалитет.{S} Јуче сам добио од 
 изволи порадити код Господина Министра Финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за 
и су депутативно код господина министра финансија, да му честитају с радошћу срећну операцију ж 
та важна и очајна борба између министра финансија и министра грађевина.{S} Министар, достојанст 
. </p> <p>И заиста о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда нових саопштења:</p>  
е, с неким страхопоштовањем, а министар финансија опет штап знаменитог човека.{S} Понеше те ств 
еће бити никаквих сметњи! рече министар финансија.</p> <p>— Сметњи? рече странац уплашено.</p>  
> <p>Спровод се крете.{S} Он и министар финансија напред, а куфер у наручју министра председник 
у нисам могао схватити.</p> <p>Министар финансија кад одох да га посетим, <pb n="45" /> примио  
се да га најпонизније запитам:</p> <p>— Финансије су врло добро уређене у вашој земљи, господин 
е зајам под неповољним условима, кад су финансијске прилике у земљи и иначе тешке.</p> <p>— Шта 
решке, има неоцењиве вредности још и са финансијског и политичког гледишта.{S} Размислите, па ћ 
ез сумње сте размишљали о каквом важном финансијском питању? приметим. </p> <p>— Држим да ће ва 
орно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању.{S} Те новине нема нигде у свету, али нас ј 
их школа, да би се тиме поправиле рђаве финансиске прилике у земљи.{S} Како та ствар, као врло  
нистар ни једном речју не дотаче питања финансиских.</p> <p>Напослетку окуражим се да га најпон 
 нас је томе невоља научила због рђавих финансиских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртву 
ца.</p> <p>Чак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли наслика 
нела на решавање закон о уређењу морске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упитам једног послани 
 ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог  
начелних пријатеља, или на диспозициони фонд, одакле се награђују присталице владине политике;  
р за реферате, који се има исплатити из фонда за пензије удовица чиновника просветне струке, ил 
други посланици.{S} Влади треба само та формалност, то је тако заведено ваљда по угледу на оста 
</p> <p>— Та је л’ вам кажем, само ради форме колико да се каже да у нашој земљи има и тога и д 
— Ама ти си у ствари уз владу, него тек форме ради мора неко представљати опозицију.</p> <p>— Ј 
утра.</p> <p>Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, преба 
То је твоја отаџбина!...{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од страшне слу 
и народи пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај  
p>— То је твоја отаџбина!...{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од страшне 
 одјекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха, ха ха!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан 
а сви народи пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет о 
p> <p>— То је твоја отаџбина!...{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од стр 
шима одјекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха, ха ха!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра 
па ма сви народи пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушима оп 
м:</p> <p>— То је твоја отаџбина!...{S} Ха, ха, ха, ха!...</p> <p>Тргох се и груди задрхташе од 
 у ушима одјекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха, ха ха!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
ти, па ма сви народи пропали!“</p> <p>— Ха, ха, ха, ха! у том тренутку као да ми зазвони у ушим 
јекује оно пакосно:</p> <p>— Ха, ха, ха ха!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се 
 догађају необично ми се допадаше општа хармонија у Страдији.{S} Не само што су министри симпат 
о шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.{S} Приђем ближе једном старцу у народном <pb n 
ута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу.{S} Опет  
га! рече странац и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику.{ 
о видите, рече, и пружи ми у руку табак хартије.</p> <p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа се како се к 
итао више од десет пута, и онда оставио хартије на страну, диже главу, зажмири мало, и поче на  
} Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.</p> <p>Према њему на 
у земљи? приметим учтиво.</p> <p>— Има, хвала Богу, има их доста; али све једно; појешће се овд 
екох.</p> <p>— Морао сам журити, те је, хвала Богу Благовремено откуцан телеграфом цео распис н 
де се може много зарадити.</p> <p>— Но, хвала Богу! узвикну председник сав знојав, заморен; сад 
зимање.{S} Испод ње је текст:</p> <p>„— Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест,  
мпе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет  
? упитам.</p> <p>— Имамо их доста, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље.{S} За 
тири дана оперисао и операција је, Богу хвала, испала врло срећно.{S} Због тога долазе чиновниц 
ам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у к 
лас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако даље.{S} Неки се по два и  
вљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедила за мираз себи.</p> <p>— То вам је онда  
арода и понос земље! заврши говорник, а хиљадама грла узвикну:</p> <p>— Живео!</p> <p>Мудри држ 
 Живео! проломи се ваздух од усклика из хиљадама грла.</p> <p>Затим главар цркве отпоче певати  
 у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде.{S} Право је, 
у љушне мозак у глави.{S} Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему  
 <p>Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој било да јој народ преко п 
з икаква одлагања, јер је ствар и иначе хитне природе, донесе одмах ту, на збору оштра резолуци 
.</p> <p>(Потпис).</p> <p>Како је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а Главни с 
лтурни, тако дивљачни као...{S} Овде је хладно, као да од некуд има промаје.{S} Кажем тим несре 
господине? упита ме министар смешећи се хладно, преко срца.</p> <p>Ја се изразим најласкавије о 
и културном пољу“ одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био  
, рекох.</p> <p>— Будала! одговори овај хладно.</p> <p>— Не бих рекао!.</p> <p>— Та оставите, м 
д шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја: просто да се смрзне човек.</p> 
 у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.</p> <p>Али, то су већ ситније ствари што  
го, ал’ то мене слабо занима! рече онај хладнокрвно и узе опет крпити мреже.</p> <p>Беше ми неј 
ву су материјалну невољу доведени да ни хлеба немају.{S} Ово се даље не може дозволити, јер ће  
једном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бели град што га две реке запљускују.{S} К 
дноса.{S} Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, 
чај у тој строго уставној земљи.</p> <p>Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министр 
 се одређује по 250 динара одсеком, као хонорар за реферате, који се има исплатити из фонда за  
 пет милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један милион  
у после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз 
радију пуномоћник те банкарске груне г. Хорије, те ће ту потписати уговор.</p> <p>Сад тек наста 
 <p>— <hi>Он!</hi> одговарају.</p> <p>— Хорије?</p> <p>— Јест, дошао!</p> <p>— Где је, камо га! 
 и догледом као да га пита: „Да није то Хорије?“</p> <p>— Да није он? вели онај други.</p> <p>— 
ке у почаст његову прозва се „Силни мук Хоријев.“</p> <p>Сви листови га поздравише дугим чланци 
осе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита.</p> <p>Докле је то дошло видећ 
а, те се искупише у пуну седницу, да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални 
 другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{S} Пронесе се глас да је приспео и одсео у том  
ваца.“</p> <p>Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.</p> < 
еколико година држао први <pb n="27" /> хотел у некој паланци и како је страдао због политике,  
у.</p> <p>Сутра дан сам морао променити хотел.{S} Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, 
</p> <p>Зађосмо у пространу салу једног хотела у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеле 
уги дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листо 
 желе глупаци из опозиције“.</p> <p>Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама п 
добро сећам).</p> <p>По свима улицама и хотелима носе дечаци ове слике и вичу у сав глас:</p> < 
ког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, да старе и слабиј 
улице, и за тим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа најотменији грађани.</p> <p> 
 глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света и мушког и женског, и ст 
ише, претрпан орденима.{S} Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео са 
 се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада, к 
сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћене отаџбине“.{S} Многи су га  
 обично буде изабран онај кога полиција хоће.</p> <p>Кад сам се тако наразговарао с публиком, п 
оже да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.{S} Ми у кабинету помажемо један  
скање, пропињање, зверање, свађа; сваки хоће да приђе ближе.</p> <p>Заиста приметим једног стра 
 прегледније.{S} Заваде се двоје, и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шканда 
а и посланици код нас раде само оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онда скупштина?</p> <p>—  
и прво ми, данашња <pb n="67" /> влада, хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо п 
ко ту има његовога незнања, па чак, ако хоћемо право, и непатриотизма.</p> <p>— Шта он доказује 
 уз владу, не бих вас ја ни изабрао!{S} Хоћете ваљда да сад ми министри играмо улоге опозиције? 
куфер чува под јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли дуже остати овде? пита га министар председник 
вно чудо! рекох.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару!</p> <p>— У ћару?</p 
.</p> <p>— Какав такт према њима ти још хоћеш?</p> <p>Да се ваљда не замеримо тако ваљаним људи 
очитам до краја, а кад сам већ прочитао хоћу да препричам и другима.{S} Да не бисте сматрали, д 
вог листа!{S} Војска им је и послушна и храбра: то се доказало у толиким ратовима: и нашто онда 
гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узв 
истра председника.{S} И куће и кафане и храмови и канцеларије, све се испразнило, све је живо и 
b n="107" /> песме и забрујаше звона на храмовима главнога града земље Страдије. </p> <p>Кад се 
штеника ударио штапом по глави у Божјем храму, из непознатих разлога.{S} Он је ту своју напраси 
ирис измирне и тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ  
"98" /> о једном његовом другу, који не хтеде честитати новој влади долазак на управу, те је зб 
ећ слушао много о вама...{S} Ја, знате, хтедох да легнем, да мало проспавам...{S} Шта би друго? 
јотменији грађани.</p> <p>Сад се ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би приметио, приб 
инансиских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње само да бис 
ању.{S} У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, мало по мало, дође дотле, да је 
рмама са сабљама о бедрици.{S} Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразгов 
 вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар прекиде јач 
сам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам...</p> <p>— Но, то је лепо питање!{S} Г 
рарним облицима не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке ништа питати, јер би и они без сваке  
ку.{S} Ја други језик не волим, и нисам хтео ни један учити.{S} А није ми се ни указивала потре 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Хтео сам посетити господина министра правде, али он ниј 
штине, Академије Наука, и свију могућих хуманих друштава и удружења <pb n="109" /> у Страдији,  
 земље и народа, к пред и увек претвара ц.“</p> <p>Прочитам једанпут, двапут, никако да се приб 
 да на тај начин помогну отаџбини, која цвили у невољи.</p> <p>У целој земљи настала пометња: у 
ге о привреди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним поукама, а морала није би 
 друштва, да већ после једног, два часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су га људи ли 
ећ будућност, срећна <hi>будућност</hi> целе једне земље.{S} Зато је, дакле, министар председни 
удућност нашој милој Страдији.{S} У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као сп 
ст наше драге отаџбине познати су широм целе Страдије.{S} Народ овога краја плива у весељу и ра 
Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена, с на 
а великим бројем чиновника) преписку са целим крајем.{S} Сваки шеф одељења у министарству има п 
сно „Живео!“ проломи ваздухом и одјекну целим градом.{S} На свима околним кућама зазвечаше проз 
јска неће ваљати ништа... <pb n="65" /> Цело јутро сам спремао распис свима командама.{S} Ево б 
ој Страдији.{S} У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег и кл 
ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господину Министру да га м 
и и управу умири се и настаде весеље по целој земљи...{S} Нисте никад зар слушали ту стару прич 
.{S} У први мах бисмо наредили да се по целој земљи опет донесу оштрије резолуције, па Бога ми, 
ла, као што вам кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на великом општен 
отаџбини, која цвили у невољи.</p> <p>У целој земљи настала пометња: у неким листовима се говор 
а.{S} Сваки од покрајинских економа има целокупан надзор са својим чиновништвом, да мотри над с 
у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког другог дана 
Већ два дана како траје бурно весеље по целом граду.{S} Свира музика, звоне звона, пуцају пранг 
жност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.{S} Преко њега врши министарство (које има  
енеражен том страхотом која би постигла целу земљу због незнања и неразумевања министра грађеви 
, па ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар!</p> <p>Покушам да се удубим у мисли, али ни 
Старац диже главу.{S} Кад дете изговори целу лекцију, запита га:</p> <pb n="89" /> <p>— Научи т 
чевину и што је приложио на добротворне цељи пет динара.</p> <p>Ко би све попамтио!{S} Од свако 
ја Петра Јоцковића.</p> <p>1902.</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Преш 
огао добити.</p> <p>— То је лепо кад се цене заслуге! рекох.</p> <p>— Код нас је то јединствено 
а места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона (тако се звао) купити така 
 томе ни имао прилике да размишљам; али ценећи по свему, врло добро, врло добро...{S} Није нам  
 погледа ме прекорно.</p> <p>— Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посвете тој з 
о земљи спремали лекару скуп покони ико ценипутем телеграма исказивала захвалност овоме срећном 
 заиста, посланици су показали да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични 
по вашу земљу?</p> <p>— Ретка срећа.{S} Цео народ се радује, и с усхићењем поздравља владу на м 
молим вас? то је већ објављено народу и цео народ припрема весеља и очекује сваког часа важан д 
p>— Ја веома ценим историју и људе који цео свој живот посвете тој заиста важној науци, рекох у 
има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Само за последњих десет година донето је п 
ла Богу Благовремено откуцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега доласка.{S} Да нисам 
<pb n="15" /> човека, а онако ми збунио цео град, упао као какво чудовиште...{S} А ти ваљда нис 
андале на ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу.</p> <p>— Ништа не разумем, го 
еднички корени (Санскрит).</p> <p>4.{S} Цепање језика на главније групе,</p> <p>5.{S} Један део 
тивно вршили избори, али је у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и дангубна проце 
и тог дана......</p> <p>Шта се у једној цивилизованој и паметној земљи и могло друго учинити, в 
у нема!{S} Неки су елегантно одевени са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, јед 
мље, то министри решише да покупе за ту циљ све депозите из државних каса, где је депонован нов 
г, странце.{S} Имамо:{S} Јевреје, Грке, Цинцаре (откуд они?!)...{S} А које сте ви народности, а 
м где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му 
жно</hi>.“ (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљком).</p> <p>Испод тога министровом руком  
ове владе, председника општине, главара цркве, и остале великодостојнике земаљске.</p> <pb n="1 
чак, једног дана, потукао са поглаваром цркве.{S} И поглавар цркве добар гимнастичар и страстан 
оси будућност земље Страдије.{S} Главар цркве, као човек Богом обдарен великим духом и умом, од 
ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном 
а из хиљадама грла.</p> <p>Затим главар цркве отпоче певати побожне <pb n="107" /> песме и забр 
укао са поглаваром цркве.{S} И поглавар цркве добар гимнастичар и страстан јахач, међу тим напр 
а првом приликом одем мудро оцу главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанима.</p> 
 названа: издајничком, гадном, штетном, црном, гнусном.</p> <p>Па и изјаве и честитке исте од и 
 из станова да виде ту ретку свечаност, чак и из болница све болеснике изнели на носилима: па и 
ипремљено, само се очекиваше Месија.{S} Чак је народ општим јавним гласањем изабрао и име своме 
ом епохалном дочеку великог странца.{S} Чак ни болесници не изостадоше; и они су изнети из стан 
ше се ко ће се протурати ближе мени.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори он 
лавно, свет се на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују 
чиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају, те су, заборавља 
 листу осули бисмо читав низ оштрих, на чак и заједљивих чланака против Анута.{S} Али не дај Бо 
м тако исто мишљење о таквим људима, па чак их све гледа са сажалењем, али и презрењем.</p> <mi 
дети колико ту има његовога незнања, па чак, ако хоћемо право, и непатриотизма.</p> <p>— Шта он 
овови, све то пуно радознала, света, па чак и на свакој баџи од тавана вире бар по две, три гла 
ет се сваки стаде окретати око себе, па чак и онај кога проказаше.</p> <p>— Нека се јави, који  
место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког друго 
 нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ни једну државну службу, нити икад  
м нема равна.{S} Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара о њ 
9" /> у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.{S} Све га вароши из 
едан град је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити 
ост и весеље у целој земљи.{S} Народ је чак, скупљен на великом општенародном збору решио да се 
тивнику што више пакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а 
и воли да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једног дана, потукао са поглаваром цркве.{S} И пог 
> <p>— Ко то зна! </p> <p>— Па ништа се чак ни важно није догодило?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Чу 
 књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.{S} Први сукоб његов с министро 
ује нарочити одбор граматичара“, почели чак и реч гнев, на жалост дрско и без икаква зазора изг 
/p> <p>— То не разумем, приметим, и ако чак не беше учтиво да то кажем. </p> <p>— Како не разум 
ко паметно што би у другом свету важило чак за лудо.</p> <pb n="33" /> <p>— Дакле не можете да  
ош је вазда било таквих књижица.</p> <p>Чак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека 
о даље од мене угледам неког рибара.{S} Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.{S} Занет слатким ос 
 обишао.{S} Погодим се с њим и седнем у чамац.</p> <p>Рибар довесла до обале, прими новац по по 
ону страну земљу, час један, час други, час по два три заједно.{S} Скупштина на окупу, те се и  
ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час по два три заједно.{S} Скупштина на окуп 
нагађа.</p> <p>Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час по дв 
трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час по два три заједно.{S} Скупшт 
 откуцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега доласка.{S} Да нисам журио да ствар овак 
запиткује, нагађа.</p> <p>Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други 
у клубу да научи говор, од кога је мало час понављао прву реченицу...</p> <p>После учења лекциј 
подина министра.</p> <p>— Зваћу их мало час, нека причекају, рече момку; а за тим се обрати мен 
ојеве друштва, да већ после једног, два часа цела варош с поуздањем тврди да је ту, да су га љу 
е обавезно, као и војна обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник се 
на обавеза.{S} Два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаон 
ок одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бели град што га две реке запљускују. 
</p> <p>— Па ето ту ми је за једно пола часа кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— Чудновато, то 
 народ припрема весеља и очекује сваког часа важан догађај.</p> <p>— То ће бити нека срећа по в 
о, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубиви лист <pb n="68" /> са искључ 
>„Чиновници.... надлештва јуче у четири часа по подне са својим шефом на челу били су депутатив 
ажном питању.{S} Од јутрос сам пуна три часа на томе радио.{S} Држим да ја имам права и да заст 
<p>Пошто се по утврђеном реду и обичају часници одборски захвалише родољубивом скупу на тој рет 
 а оне друге сазиваче за остало зборско часништво.</p> <pb n="59" /> <p>Пошто се по утврђеном р 
а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и за тим ће бити игранка 
, држане 17-III исте године СБр.{S} 2., част ми је умолити Вас да проучите акт директора...ске  
ржавним тајнама;</p> <p>У брзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетим 
и акт директора...ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење:</p> <pb n="7 
мишљамо да ли за њу <pb n="100" /> само част своју да жртвујемо! узвикнуо је један посланик. </ 
дише свечану другарску вечеру, да се уз чашу вина у весељу и сами одморе од тешких брига око ур 
евезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{ 
ити чланак и да у исто време сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра фи 
и:</p> <p>— Чекај! видиш колико ту људи чека?!</p> <pb n="28" /> <p>— Ја сам странац, путник, и 
 с неким презрењем, нађе рећи:</p> <p>— Чекај! видиш колико ту људи чека?!</p> <pb n="28" /> <p 
ој деци.</p> <p>Уџбеници, управо писци, чекају на ред.{S} Треба многе помоћи материјално и прем 
бу, те уђем да се одморим.{S} Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудних утисака 
строго уставној земљи.</p> <p>Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министра.</p> <p> 
 министар, и од узбуђења обриса зној са чела.</p> <p>— Потпуно одобравам ваше генијалне погледе 
рече председник задовољно и отре зној с чела.</p> <p>Стоји само онај један. </p> <p>— Та шта то 
ра те земље пирну и расхлади ми знојаво чело.{S} Подигох очи небу, клекох на колена и кроз сузе 
 долазе чиновници са својим шефовима на челу те ми честитају и изражавају своју радост због сре 
четири часа по подне са својим шефом на челу били су депутативно код господина министра финанси 
 пољуби, и његове сузе покапаше но моме челу.</p> <p>— Поћи, синко, нек’ ти Бог...</p> <p>С том 
 трезвеније! </p> <p>— Па зар је војска чему год потребнија, него да буде одбрана земље, одбран 
 наиђем на интересантну земљу и људе, о чему ћу вам ево причати.</p> <p>Дан летњи.{S} Сунце при 
p>— Дакле свиње и будалаштине?!{S} Ни о чему другом ниси више слушао?...</p> <p>— Сем свиња, ве 
 на мудрој, родољубивој управи.{S} Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ 
мљу, беху достигли врхунац.</p> <p>Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.{ 
трових речи, све сам управо мање знао о чему мислим.{S} Док сам се ја мучио тим безуспешним пок 
ништа не знаш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пусти мрежу  
ој и паметној управи.{S} Не знам просто чему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и бољ 
 тог случаја долази у што већем броју и честита министру председнику.</p> <p>— А ако се кроз ко 
овници са својим шефовима на челу те ми честитају и изражавају своју радост због срећно извршен 
код господина министра финансија, да му честитају с радошћу срећну операцију жуља.{S} Господин  
етио, приберем се и, приђем, те му и ја честитам речима:</p> <p>— Извините што нисам знао за та 
дан сам и ја да вам као странац искрено честитам на том генијалном закону, који је постао вашом 
вно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана, а довече ће мог коња 
 народ опет у што већем броју долази на честитање.{S} То тако мора ићи у почетку потешко; али ћ 
 државник захвали говорнику на искреном честитању, и напомену да ће све његове мисли и осећања  
> о једном његовом другу, који не хтеде честитати новој влади долазак на управу, те је због тог 
им што вам нисам могао у одређено време честитати: али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег  
 депутације из свих крајева Страдије, и честитати министру председнику на тако мудром и тактичн 
роду, и додам:</p> <p>— А нарочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној управи 
а оданих грађана.{S} Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи разлика је с 
м, црном, гнусном.</p> <p>Па и изјаве и честитке исте од истих људи сваком новом кабинету, а и  
 без опасности изведе, онда ће неколико чета са заставом промарширати победоносно <pb n="66" /> 
 и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне 
емље, због варварског понашања Анутских чета, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију:  
>— То све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размере?</p> <p>— Е онда бисмо и ми пред 
ицу и спречити опасност од тих анутских чета?“</p> <p>— Вас можда чуди овакав мој план, господи 
 задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? пита четвртог.</p> <p>— Да интерпелишем министра војног што  
 задатак.{S} Нека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ствари, али главно је да ми па 
на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао и операција је, Богу хвала, испала 
и је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године.</p> <p>— Ваш господин пашеног се бави на 
ле, благајник, подблагајник, писар, три четири преписача, и неколико служитеља.{S} Сви су од уп 
метуше две три звезде, једну ленту; три четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на  
</p> <p>„Чиновници.... надлештва јуче у четири часа по подне са својим шефом на челу били су де 
мате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефиц 
<p>— Код нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо у т 
дан странац жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров 
се може покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се накупи повише дефицита ми закључимо зајам, па та 
осланике поставља министар полиције.{S} Чим се влада промени, одмах се расписују нови избори, а 
тако велики дефицит?</p> <p>— Ничим.{S} Чим се може покрити?{S} То долази у дуг.{S} Чим се наку 
.</p> <p>— Ништа не разумем, господине, чиме сам могао учинити толико зла? приметим у страху.</ 
ништа не рекох, већ га упитам:</p> <p>— Чиме вас могу служити, поштовани господине? </p> <p>— О 
ази у непредвиђене издатке.</p> <p>— Па чиме онда покривате тако велики дефицит?</p> <p>— Ничим 
шио због тако страшне неправде, која се чини према њему.</p> <p>Затим сам разговарао са једним  
но племе, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме.</p> <p>— Данас је стигла вест — прод 
тним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу, твој долазак доноси 
ите? -</p> <p>— Радимо што су и до сада чинили!{S} Правимо изненађења сваког дана, чинимо свеча 
 је доста и то.{S} Други нису ни толико чинили...{S} А и уморила ме политика.{S} Шта ће човек д 
ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.{S} Ја ћу  
ређено време честитати: али ево то сада чиним.</p> <p>Он ми од свег срца захвали на искреним ос 
 сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним, ако ми је глава мила.{S} Господин Министар, веле 
 свршио своју редовну молитву.{S} Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада моли 
или!{S} Правимо изненађења сваког дана, чинимо свечаности, а сад ћемо, како нам ствари рђаво ст 
, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити.</p> <p>— Збиља, волите ли пастрмке? упита ме по 
/> веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија.{S} Овакве немогу 
 дана можете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме  
као поручени, верујте! узвикну тај виши чиновник одушевљено.</p> <p>Мене то још више збуни.</p> 
уме се, урадим) и представи се као виши чиновник из министарства за спољне односе земаљске.</p> 
н господин и представи се опет као виши чиновник неког министарства.{S} Рече ми да по налогу г. 
лико плата.</p> <p>— Никад.</p> <p>Виши чиновник као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље д 
а исплатити из фонда за пензије удовица чиновника просветне струке, или из буџета одређеног на  
 по један шеф одељења са великим бројем чиновника) преписку са целим крајем.{S} Сваки шеф одеље 
је економ за срез са великим персоналом чиновника, а над свима су покрајински економи, и има их 
ако село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник економије и  
ти, а том приликом је и шеф у име свију чиновника свога надлештва изговорио дирљив говор у точ  
узме у тако очајном положају.{S} Већ за чиновнике је лако, они су и иначе навикнути да плате не 
едио пет милиона динара: пет милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из 
између осталих и с једним униформисаним чиновником, који ми се пожали да још није добио класу,  
.</p> <p>Разговарао сам с једним добрим чиновником <pb n="98" /> о једном његовом другу, који н 
ајвећи број нумера од свију осталих.{S} Чиновници немају кад од акта да дигну главе по вазда.</ 
испала врло срећно.{S} Због тога долазе чиновници са својим шефовима на челу те ми честитају и  
сви послови.{S} И трговци и лиферанти и чиновници и пензионари и свештеници, све је то у неком  
и, многа нова надлештва отворена и нови чиновници постављени.</p> <p>Већ два дана како траје бу 
може једва на леђима понети.</p> <p>Сви чиновници у министарству, пошто су књижевници, онда, ра 
ма, многи донеше његову слику.{S} Многи чиновници беху у почаст тога дана унапређени, многи пол 
така, док су други способнији и старији чиновници у малом положају и не унапређују се толико го 
 имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили велике положаје преко реда и имају по  
ате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кланцали по буџацима.{S} Овако је лакше за на 
ју борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гледају.</p> <p>— Што се туку 
 иђаше он и његова група.{S} То су били чиновници судске и полицијске струке.</p> <p>Зађосмо у  
тају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновници држе предавања о савременом рационалном обдел 
о здрава деца.</p> <p>Тај завод, управо чиновници, јер завода није ни било, стајали су под упра 
епутацијама су стално исти људи.</p> <p>Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој ново 
новинама вазда нових саопштења:</p> <p>„Чиновници.... надлештва јуче у четири часа по подне са  
Одобрише му, и онај узе читати:</p> <p>„Чиновници судске и полициске струке окупљени на данашње 
е библиотека, и један милион на дијурне чиновницима.{S} То је таман пет.</p> <p>— То сте дивота 
иновништвом, да мотри над свима осталим чиновницима, врше ли своју дужност, и да утиче на снаже 
 министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина министра.</p> 
ену, па продужи.</p> <p>— Разгранао сам чиновништво у својој струци, тако да свако село има при 
p> <p>— А на просвету, војску, и остало чиновништво?</p> <p>— Јест, имате право, и ту, сем прос 
 економа има целокупан надзор са својим чиновништвом, да мотри над свима осталим чиновницима, в 
са наоружаних момака, намрштена израза, чисто зловољни што <pb n="25" /> већ два три дана како  
болеснике изнели на носилима: па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу свој 
мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан — осетих 
ипекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу: нешто ми зуји у ушима, жеђ да 
 <p>— Он је, он је! узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики тере 
огог примања од ово два три дана, да ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да  
 романе; а новине гута, што се каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ разних подлистака и роман 
удима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опет ће други, а глас му дрхти од љу 
 радник сељак провести у читаоници, где чита (или му читају ако није писмен).{S} А сем тога им  
 како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарству, и како мисли да набави неколи 
ош како!{S} Он је иначе пиљар, али радо чита романе; а новине гута, што се каже.{S} Чита сваке  
ремено откуцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега доласка.{S} Да нисам журио да ства 
ом, и у таквом једном листу осули бисмо читав низ оштрих, на чак и заједљивих чланака против Ан 
е, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам 
ту радити даље шта треба.“</p> <p>После читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, 
и <pb n="64" /> пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље?</p> <p>— Убијају, то ј 
ци само штете доноси.{S} Узмите само па читајте његове погледе поводом тога питања о старој гра 
 из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају на глас сваки свој предмет: ко историју, ко хеми 
 привреде.</p> <p>— Сељаци сигурно радо читају?</p> <p>— То је обавезно, као и војна обавеза.{S 
 провести у читаоници, где чита (или му читају ако није писмен).{S} А сем тога им чиновници држ 
n="88" /> оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу:</p> <p>— Господо, послани 
 напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдај 
 а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и радо јела сладолед с чоколад 
исте сматрали, да вас овим наговарам на читање, ево одмах у самом почетку најискреније изјављуј 
аво не зна се још колики су приходи.{S} Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко з 
огим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле вл 
ТРАДИЈА</head> <p>У једној старој књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та 
ласичне језике облагорођавати.{S} Свака читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других л 
одне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита (или му читају ако није писмен).{S} 
 удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која мора бити снабдевена добрим књигама за  
и од великог интереса по наше поштоване читаоце, а по могућству гледаћемо да донесемо и његову  
приходи.</p> <p>— На ком језику највише читате? упитам.</p> <p>— Па, на нашем језику.{S} Ја дру 
а табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику.{S} Уговор је био измећу њега и ј 
е прими.</p> <p>Одобрише му, и онај узе читати:</p> <p>„Чиновници судске и полициске струке оку 
а истог дана већ су се у новинама могле читати многобројне резолуције донете тога дана на родољ 
ан човек.{S} У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овог 
 најискреније изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што  
жи ми у руку табак хартије.</p> <p>Узех читати:</p> <p>„Увиђа се како се којим даном све више и 
 изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; ал 
до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар проч 
анску кураж. (И право је.)</p> <p>Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.</p> 
о један другог, да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила.{S} Ето видите, данас ми  
Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један  
 а министар је тражио да место тога уђе чланак пливању.{S} У тим важним питањима нико није хтео 
рпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око чега се води та важ 
м праведну ствар...{S} Ево показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с нес 
о читав низ оштрих, на чак и заједљивих чланака против Анута.{S} Али не дај Боже да већ по неср 
 је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарству, и како мисли да набави неколико <p 
 сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује прошла владавина, 
овинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, с 
положају пет милиона, на репрезентацију чланова владе пола милиона.{S} Ту смо као и свуда веома 
дседника.{S} До његовог стола је сто за чланове владе, а мало даље сто за секретаре клуба.{S} П 
ом известе министра председника, остале чланове владе, председника општине, главара цркве, и ос 
вног посла одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно пребродише све препоне и 
ле и наши официри и наша војска; али ми чланови данашњег кабинета гледамо на ствар много дубље, 
мад је издата велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке 
</p> <p>Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику.{S} Многи чиновници 
<p>Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама поче се окупљати свет.{S} Стану, г 
довишта приказују:</p> <p>— Чујте људи: човек од шесет година без иједног јединог ордена!</p> < 
га пусте, јер има журна посла.{S} Једва човек говори, стење управо, притиснут и згњечен радозна 
преписком нарасте тако велики акт да га човек може једва на леђима понети.</p> <p>Сви чиновници 
 зовем.</p> <p>Министар протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од  
сад примећаваше душевни мир као оно кад човек осети задовољство <pb n="61" /> после извршене те 
ио је пандур). <pb n="17" /> Дакле, уђе човек с наочарима на носу, поклони се дубоко (што и ја, 
о; па нека промаја: просто да се смрзне човек.</p> <p>— Ево, господине министре, справа за мере 
.{S} А и уморила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Господину 
ветни Савет је свега и био, а мислио би човек има бар тридесет споредних).</p> <p>„У прилогу %  
ах државну службу? упитам.</p> <p>Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете ок 
амо казнити. </p> <p>Г. Шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан са подваљком испод ок 
нали смо с поуздане стране да тај чудни човек, долази још и важном политичком мисијом.“</p> <p> 
екар државников постаде одједном славан човек.{S} У свима листовима могло се читати како ће све 
ији.</p> <p>— Ви сте, изгледа, школован човек: сигурно ћете добити одмах државну службу? упитам 
питомца.{S} То је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много надати.</p> <p>— То је м 
 у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва!</p> <p>— Нова књига: „Доживљаји је 
од човека“, а на великој табли насликан човек без одликовања.{S} Свет се почео окупљати око тог 
е личне ствари.{S} Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака — пропагација наше народне 
ржавне службе.</p> <p>— Изгледа паметан човек, рекох.</p> <p>— Будала! одговори овај хладно.</p 
уго.</p> <p>У собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу (а већ и да не помињем непрес 
их се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме л 
ст земље Страдије.{S} Главар цркве, као човек Богом обдарен великим духом и умом, одмах је и са 
узвикнуше остали, и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет. </p> <pb n="91" / 
о не обраћаше пажњу на мене.</p> <p>Као човек странац имао сам могућности да се одмах познам са 
тио да је и главар цркве уман и духовит човек.{S} Ко би се могао у згодном тренутку, управо у н 
 по ваздан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да се туче.</p> <p>Причају да се чак, једн 
чар и страстан јахач, међу тим напрасит човек и тако исто радо се туче.{S} Једног је свештеника 
паметној управи.{S} Не знам просто чему човек пре да се диви!</p> <p>— Тхе, могло би и боље бит 
а на једно упражњено место, а он је наш човек и помагаће својски постојеће политичко стање.</p> 
— сад мало личи на обична <pb n="15" /> човека, а онако ми збунио цео град, упао као какво чудо 
 мењају сваког другог дана.</p> <p>Нема човека који је са службом у просветној струци, а да не  
министар финансија опет штап знаменитог човека.{S} Понеше те ствари као какве светиње.{S} Куфер 
једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без одликова 
 свету.{S} Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћене отаџби 
шка: </p> <pb n="20" /> <p> <hi>Чудо од човека</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче бави један 
, нисам га пре приметио.{S} Приђем томе човеку и назовем му Бога.</p> <p>Он ме погледа ћутећи,  
, и да се власт преда у руке коме нашем човеку...</p> <p>Господин министар се закашља, те ја уг 
 то нисам требао рећи: е, али дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди 
у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, човече?!... изговори пошто се прибра од чуда и рашири р 
екова долази до најсложенијег организма човечијег тела, тако се исто и језик развијао од неарти 
стар привреде, постарији, омален, журав човечић, просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазн 
њему.</p> <p>Министар војни, мали журав човечић с упалим грудима и нежним танким ручицама, тек  
риминалне романе и радо јела сладолед с чоколадом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад с 
беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.{S} Родољубиви грађани поседаше 
странац жели њему.</p> <p>Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони, и уђе у министров каб 
р. (У весељу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом).</p> <p>— Хоћете ли дуже остати 
едан је одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и магацин није изгорео.</ 
 свиња.</p> <p>— Зар је само због свиња чувена та земља? упитам зачуђено.</p> <p>— Па има и буд 
земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу, по 
наш о тој земљи?{S} Зар ни по чему није чувена?</p> <p>Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, п 
ваком готово била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара) решим се да одем господин 
 се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду, где су наши пролили силну крв, а као кро 
човече?!... изговори пошто се прибра од чуда и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати 
д.</p> <p>Виши чиновник као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузме у том јединств 
>— Како то може? узвикнух и нехотице од чуда.</p> <p>— Може, зашто не?...{S} Он се, рецимо, род 
 узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни  
/p> <p>Сад се ја тек хтедох запањити од чуда, али да он не би приметио, приберем се и, приђем,  
анпут, двапут, никако да се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније 
се за ово кажњава? упитам пренеражен од чуда.</p> <p>— Разуме се, јер то је већ крупнија ствар. 
 политичко стање.</p> <p>Запрепаштен од чуда нисам умео ни речи проговорити.{S} Министар то као 
од округле браде, кад ме виде у мало од чуда не паде у несвест.</p> <p>— Одакле си, по Богу, чо 
<p>— Никад!... узвикну он забезекнут од чуда...{S} Онда на каквом високом положају, са неколико 
проговори.</p> <p>Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.< 
о ни један!</p> <p>Ја се запрепастих од чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> <p>— 
ак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без  
стукну преда мном мало назад. </p> <p>— Чудан случај, да се тако звала и она узвишена, витешка  
еру се у сав глас:</p> <p>— Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва!</p> <p>— Нова књига: „Доживљ 
 тих анутских чета?“</p> <p>— Вас можда чуди овакав мој план, господине? прекиде ме министар у  
де ме министар у мислима.</p> <p>— Па и чуди ме! рекох нехотично, и ако се одмах покајах због т 
ти, те ће рећи: </p> <p>— Вас као да то чуди.{S} Такви и слични случајеви нису ретки.{S} Једној 
тског листа (а већ у тој земљи да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова), те у 
, а неке луде мисли ме обузеше:</p> <p>„Чудна земља! мислио сам...{S} Тамо гину људи, министар  
ви остали смо сербес).{S} Еле, писац те чудне приче, односно путних бележака овако почиње:</p>  
елики народни родољуб.“</p> <p>Писац те чудне приче, путних бележака (шта ли му је тај састав с 
га дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек, долази још и важном политичком мисијом.“</ 
да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољст 
оје миле отаџбине.</p> <p>Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати; и тек пред 
ајном прошлошћу, помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се ре 
екао да останем сам и да се приберем од чудних утисака које ова земља на први мах учини на мене 
/p> <p>— Чудновато.</p> <p>— Ништа није чудно.{S} Неко ће то морати урадити, па било ми, било д 
ему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте донели закон о. 
чуда.{S} Он то примети, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита ме.</p> <p>— 
рогласи да је у години..{S}69.</p> <p>— Чудновато!{S} А што му то треба?</p> <p>— Треба му, јер 
није догодило?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Чудновато! рекох.</p> <p>— Место Месије, пао је те годи 
ратив се мени.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чудновато! рече он мало увређен, поћута па ће рећи:</p> 
са кућа.{S} Ту сам се и родио.</p> <p>— Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домов 
осто и јасно! рече равнодушно.</p> <p>— Чудновато.</p> <p>— Ништа није чудно.{S} Неко ће то мор 
м безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гле 
ead> <p>У једној старој књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао од куд мени та књига из  
 да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сам, морао прићи оном старцу, те из разговора с њи 
) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем у ту његову лаж, као у највећу и 
} Народ као народ!</p> <p>— То је дивно чудо! рекох.</p> <p>— Тхе! оно, ако хоћете право, народ 
случај у свету.{S} Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у „Хотелу код миле нам напаћен 
еше белешка: </p> <pb n="20" /> <p> <hi>Чудо од човека</hi>.{S} У нашем месту већ се од јуче ба 
д једном, а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.{S} И ста 
вања.{S} Свет се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у инте 
сови кроз масу као оно на вашару кад се чудовишта приказују:</p> <p>— Чујте људи: човек од шесе 
нако ми збунио цео град, упао као какво чудовиште...{S} А ти ваљда ниси ни знао да је данас још 
нај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроза зубе:</p> <p>— Јест, 
један за другог.{S} Мало по мало преста чуђење па се и ја почех осећати поносан, што је случајн 
а чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? зар још нема никакве завере?“  
>Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем:</p> <p>— Одакле си?...{S} Зар немаш ни један о 
ја каква? мислио сам у себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и  
аки саобраћај.</p> <p>Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.{S} Кога го 
p> <p>— Штета је за тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате у земљи? приметим учтиво.</p> < 
х последњих немилих догађаја зажелим да чујем шта о томе вели министар војни, те се још истог д 
/p> <p>Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да у исто време сазнам око 
шао министар? пита један.</p> <p>— И ја чујем..</p> <p>— Шта је учињено?</p> <p>— Ваљда повољно 
estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан чујем да је кабинет пао.{S} На све стране по и улицама  
ру кад се чудовишта приказују:</p> <p>— Чујте људи: човек од шесет година без иједног јединог о 
.{S} Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p>—  
шене дужности.</p> <p>На многим местима чуо сам разговор овакве природе:</p> <p>— Није требало  
ога његовог Омира о коме ја нисам никад чуо речи.</p> <p>— Узимам слободу, господине министре,  
о уређењу морске флоте. </p> <p>Кад сам чуо о томе упитам једног посланика: </p> <p>— Ви имате  
окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.{S} Кад виде да су о 
има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано 
ном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:</p> 
е, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.</p> <p>И на балкон 
> <p>— Ево га! рече странац и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на св 
дефицита није убио по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:</p> <p>— Ја  
о свиње.</p> <p>Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешт 
ридесет споредних).</p> <p>„У прилогу % шаље се Савету акт директора...ске гимназије да у њему  
е министре, шаље у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору сво 
 јер тај исти крај, господине министре, шаље у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, 
ан одмах добити државну службу! рече он шапатом.</p> <p>— Зар се не сме то рећи?</p> <p>— Сме,  
а обори главу скрушено и узе се крстити шапућући својим бледим испијеним уснама топле молитве.< 
рпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама са сабљама о бедрици.{S} Нисам се хт 
себи гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше д 
<p>„Глупави опозициони листови у својој шашавости измишљају разне неистине и протурају кроза св 
е дође ово до руку те ушчита...“</p> <p>Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да 
" /> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Па још ни један орден?!</p> <p>— Ни јед 
</p> <p>— Колико ти је година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Зар за шесет година ни један орден?{S}  
година?</p> <p>— Шесет.</p> <p>— Зар за шесет година ни један орден?{S} Па где си ти живео?{S}  
од јуче бави један странац, коме је сад шесет година, а није никад за то време био министар, ни 
риказују:</p> <p>— Чујте људи: човек од шесет година без иједног јединог ордена!</p> <p>Гушање, 
ар?</p> <p>— Млади још, држећи: паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године.</p> < 
мљу допутовао некакав странац од својих шесет година, који, како ти зврндови <pb n="21" /> веле 
мом кабинету буде стална температура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека п 
а да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрену господин 
Просвете. „Наставници ове гимназије већ шест месеца нису плату примили и у такву су материјалну 
<pb n="37" /> кроз све улице, а свет је шетао горе доле увеличавајући тиме свечаност.</p> <p>Ув 
жих школа, и младића из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и читају на глас сваки свој предмет:  
ецом неколико старих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.{S} Приђе 
м постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајник, подблагајник, писар, три 
ције, јер, знате како је?!{S} Где би г. Шеф и остали чиновници кланцали по буџацима.{S} Овако ј 
ежном месту, морамо казнити. </p> <p>Г. Шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан са по 
да му реферисао шта се све догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита:</p> <p>— Одакле си, го 
ури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гле 
и свесрдно примити, а том приликом је и шеф у име свију чиновника свога надлештва изговорио дир 
ика) преписку са целим крајем.{S} Сваки шеф одељења у министарству има преписку са поједним еко 
ма двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења са великим бројем чиновника) преписку са це 
поменица.</p> <p>— Тако, брате! узвикну шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкан 
ту што се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми на брзу руку метуше две три звезде, ј 
и свега на свету! узех се клети.</p> <p>Шеф се запањи од чуда.{S} Зину, разрогачи очи, загледа  
S} Због тога долазе чиновници са својим шефовима на челу те ми честитају и изражавају своју рад 
 вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром (кога ми даде да ме одв 
а јуче у четири часа по подне са својим шефом на челу били су депутативно код господина министр 
е узе објашњавати с њим на дугачко и на широко и једва га приволи, пошто му један од министара  
едесет година сам путовао по туђину, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик он 
шај молитву сирочета, које се потуца по широком свету тражећи домовину своју, тражећи постојбин 
у корист наше драге отаџбине познати су широм целе Страдије.{S} Народ овога краја плива у весељ 
тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и узнемирио цео град твој 
ан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, додаде за тим — сад мало личи на обич 
е туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале доле, на улици, на ненадлежном месту, морамо к 
/p> <p>— Па наредба је таква, да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције, јер, знате како  
 сме то рећи?</p> <p>— Сме, али би мени шкодило.</p> <p>— Како шкодило, зашто? </p> <p>— Зато ш 
Сме, али би мени шкодило.</p> <p>— Како шкодило, зашто? </p> <p>— Зато што се у овој струци, ов 
м уз плату, одмах је постављен управник школа за глувонему децу са великом платом и додатком на 
под седом косом.{S} Каква ли је то опет школа у Страдији?</p> <p>Радозналост моја постаде толик 
истар правде да проучава уређење таквих школа са врло великим додатком уз плату, одмах је поста 
у земљи Страдији оснује неколико таквих школа, да би се тиме поправиле рђаве финансиске прилике 
шетам.{S} Тамо пуно ђака, деце из нижих школа, и младића из виших.{S} Једни шеткају тамо амо, и 
стио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне жи 
се и уџбеници откупљују или препоручују школама као обавезни за наставу.{S} На првом месту мини 
тву и отишао у иностранство да проучава школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном м 
ветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога сваки спремио какву корисну књигу за  
је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео 
освете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министра просвете вршил 
ају провести неколико дана у припремној школи, која се зове клуб.{S} Ту се посланици припремају 
у у полицији.</p> <p>— Ви сте, изгледа, школован човек: сигурно ћете добити одмах државну служб 
добио службу.{S} Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење 
>— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! рече он шапатом.< 
вој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.{S} Ја сам доктор права, али то кријем,  
ере је тражио да пошто по то у уџбенике школске о вери уђе и један део <pb n="83" /> о гајењу ж 
ама то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме.{S} Друга ствар, господи 
<pb n="111" /> толику и толику количину шљива за кување пекмеза до тог и тог дана......</p> <p> 
.{S} Уговор је био измећу њега и једног шљиварског трговца из унутрашњости Страдије, где се ова 
 двапут, никако да се приберем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније за ме 
 ваљда не замеримо тако ваљаним људима, шта ли?{S} Овако ти њима, па кад чита да се стресе, опе 
ко се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? упитам учтиво и радознало.</p> <p>— Н 
довољан.</p> <p>Председник пита трећег, шта је његова улога.</p> <p>— Ја имам да нападнем најош 
свиње, још ће бити јевтиније: а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!...{S} Морало  
и колико сам задовољан!{S} Шта мислите, шта сам пронашао?</p> <p>— Неки начин којим ћете моћи у 
 око тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако 
м, али је врло занимљива.{S} Молим вас, шта је даље било?</p> <p>— Наступила, као што вам кажем 
андури разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.{S} Мет 
је вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, 
ну.</p> <p>— Куда ће овај оволики свет? шта је сад било?...{S} Сигурно депутација каква? мислио 
ожете веровати колико сам задовољан!{S} Шта мислите, шта сам пронашао?</p> <p>— Неки начин који 
едох да легнем, да мало проспавам...{S} Шта би друго?...{S} Немам посла, па од дуга времена про 
инили...{S} А и уморила ме политика.{S} Шта ће човек да се ломи целог века!{S} Сад сам дошао Го 
и право на земљиште до више Крадије.{S} Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној зем 
ју се толико година.</p> <p>— Добро.{S} Шта на то има влада да одговори?</p> <p>— Министри ће н 
а сам са одговором задовољан. </p> <p>— Шта ти имаш? пита четвртог.</p> <p>— Да интерпелишем ми 
 је то због оскудице у новцу. </p> <p>— Шта ти имаш на то да кажеш!</p> <p>— Ја на то имам да к 
министар.</p> <p>— Баш ништа? </p> <p>— Шта би!..{S} Народ као народ!</p> <p>— То је дивно чудо 
а један.</p> <p>— И ја чујем..</p> <p>— Шта је учињено?</p> <p>— Ваљда повољно!</p> <p>Док једв 
хоћемо право, и непатриотизма.</p> <p>— Шта он доказује, ако смем знати? упитам га.</p> <p>— Не 
тра војног што војска гладује.</p> <p>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Нема шта да једе!</p> <p>— А т 
и ми предузели оштрије кораке.</p> <p>— Шта мислите, ако смем запитати, господине министре, у т 
прилике у земљи и иначе тешке.</p> <p>— Шта ће влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи да јој  
а ће рећи да јој требају паре.</p> <p>— Шта ћеш ти на то?</p> <p>— Ја ћу рећи да сам тако јаким 
рисни пријатељи, и никог више.</p> <p>— Шта ћеш ти на то рећи?</p> <p>— На то ћу рећи да сам са 
један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— Ко је? стадоше многи један другог з 
де онако оштро доказује један.</p> <p>— Шта није требало! добро је оно.{S} Није него шта мислиш 
 се државне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то влада одговорити?</p> <p>— Влада ће рећи д 
е мере да се што више одржимо.</p> <p>— Шта радите? -</p> <p>— Радимо што су и до сада чинили!{ 
римети, па и њему би то чудно.</p> <p>— Шта вам је то чудно? упита ме.</p> <p>— Слушам да сте д 
е, а сваки саобраћај прекинут.</p> <p>— Шта је ово? упитам радознало једног господина на улици. 
казујући неку стару књижурину:</p> <p>— Шта мислите, које је ово дело?</p> <p>Ја се учиним као  
лици, па место поздрава одмах:</p> <p>— Шта је са зајмом?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Преговарај 
ик узе слишавати опозиционаре?</p> <p>— Шта је твоја улога? пита првог.</p> <p>— Моја је улога  
</p> <p>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Нема шта да једе!</p> <p>— А ти?</p> <p>— Потпуно сам задово 
а рекнем, и ако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити.</p> <p>— Да, господине 
и, молим вас... — почех нешто: а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам: док ме министар пре 
и? упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити.</p> <pb n="6" /> <p>Онај слеже рамен 
 <p>Стоји само онај један. </p> <p>— Та шта то значи, где су сад остали? викну председник ван с 
ја шалу са мном, те планем:</p> <p>— Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!</ 
дох гледати за се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих.{S} Тако са 
о том се може по истом акту радити даље шта треба.“</p> <p>После читавих месец дана састане се  
инистри озбиљно мислити и договарати се шта да се предузме у тако очајном положају.{S} Већ за ч 
чити откуд ови стари људи међу децом, и шта ког врага они уче под седом косом.{S} Каква ли је т 
 се мушка деца, знате врло рђаво уче; и шта се могло друго радити, већ да се изберу за државне  
на вратима.</p> <p>— Напред! рекох, а и шта сам знао друго.</p> <p>У собу уђе господски одевен  
је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен,  
 мислити.</p> <p>Ја заћутах, не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осме 
ник као да онеме од чуда.{S} Не знајући шта даље да предузме у том јединственом случају, извини 
осла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.</p> <p>— У каквим сте односима са суседним земљ 
те, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити.</p> <p>— Збиља, волите ли п 
едњих немилих догађаја зажелим да чујем шта о томе вели министар војни, те се још истог дана уп 
ди види чега тамо има.{S} Ја ти говорим шта сам од других чуо.{S} Нити сам ја тамо био, нити зн 
а сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном.{S} До душе у овој сам земљи сад прв 
ошапута нешто с њим; ваљда му реферисао шта се све догодило.{S} Шеф се намршти и опоро ме упита 
ије требало! добро је оно.{S} Није него шта мислиш?{S} Према таквим животињама треба бити груб  
 дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите ли д 
шњења, и пошто свакоме обећаваше по што шта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне  
>Писац те чудне приче, путних бележака (шта ли му је тај састав строго узев по литерарним облиц 
 пекмеза до тог и тог дана......</p> <p>Шта се у једној цивилизованој и паметној земљи и могло  
ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? зар још нема никакве завере?“ само ако се задржи н 
</p> <p>БЕОГРАД:</p> <p>Нова Електрична Штампарија Петра Јоцковића.</p> <p>1902.</p> <p>ЦЕНА 1  
и излапели мозгови сарадника опозиционе штампе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу е 
оказаћу вам чланак који сам приредио за штампу.</p> <p>Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем т 
хопоштовањем, а министар финансија опет штап знаменитог човека.{S} Понеше те ствари као какве с 
ти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет, да тражим своју славн 
се туче.{S} Једног је свештеника ударио штапом по глави у Божјем храму, из непознатих разлога.{ 
таша, и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се прича.</p> <p>—  
 за народ, у којима се износи како ваља штедити, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљив 
 а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица.“</p> <p>— Мора бити нека врло лепа прича 
ла милиона.{S} Ту смо као и свуда веома штедљиви.{S} И сад долази оно све остало мање важно у б 
е штедње.</p> <p>— Е видите, господине, штедња је <pb n="51" /> неоспорно најважнија ствар, кад 
томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање с 
ер, <pb n="52" /> од кад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедила за ми 
погледу, те сам већ почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку“; а мој син пише де 
ављање ордена десет милиона, за увођење штедње у народ пет милиона.</p> <p>— Извините господине 
је то издатак од пет милиона за увођење штедње.</p> <p>— Е видите, господине, штедња је <pb n=" 
ром веку“; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народа“; а моја ћерка је  
ање сваке земље.{S} Јуче сам у интересу штедње отпустио једног служитеља.{S} То је већ уштеда о 
реме издат читав милион писцима књига о штедњи за народ.{S} Ја сам и сам науман да колико толик 
је било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, 
 великог богаташа, и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и Бог помаже,“ завршује се при 
 већ у своме министарству почео уводити штедњу, а на томе живо раде и остаде моје колеге.{S} Шт 
ије ништа...{S} То су ситнице.</p> <p>— Штета је за тај извоз свиња.{S} Чујем да их много имате 
.</p> <p>— Нисам их никад јео.</p> <p>— Штета, то је врло фина риба.{S} Управо специјалитет.{S} 
алим, болним гласом.</p> <p>— Неизмерна штета! - узвикнем и ја као пренеражен том страхотом кој 
 до више Крадије.{S} Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи? узвикну министа 
идите, опет ће министар, колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило  
м радом на тој <pb n="47" /> науци само штете доноси.{S} Узмите само па читајте његове погледе  
осуђена и названа: издајничком, гадном, штетном, црном, гнусном.</p> <p>Па и изјаве и честитке  
„дозволити“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“.</p> <p>Истим начином д 
уно уверио да је прошла влада радила на штету земље и како је садашњи кабинет једини у стању да 
ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.</p> <p>— Тако је; али то је морало бити; па опет 
итам онога кмета (бар ја га тако зовем) што је набавио кола, а и он са мном сео унутра.</p> <p> 
дознамо што детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса п 
р, али радо чита романе; а новине гута, што се каже.{S} Чита сваке наше новине, а већ разних по 
ном расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода које су дате  
ор:</p> <p>— Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама.. 
и улицом, без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличија пошао.</p> 
и ако хоће да се туку, дођу ту.{S} Оне, што су правили шкандале доле, на улици, на ненадлежном  
.</p> <p>— Извините господине Министре, што вас прекидам...{S} Не разумем какав је то издатак о 
пражњено место за конзула.{S} Ту бисте, што је главно, имали добру плату и добре додатке за реп 
м месту.</p> <p>— Што то?</p> <p>— Тхе, што?...{S} Наша вечита неслога!{S} Али ипак сваки збор  
/p> <p>Нико се не јави.</p> <p>— Ти си, што не устајеш? рече председник ономе осумњиченом. </p> 
S} То је споредна ствар, господине мој, што тамо људи гину; али мени је главно да свршим прече  
 улогу опозиционара.</p> <p>— Ја нисам, што ме бедиш!? вели онај љутито, а гледа у земљу.</p> < 
уђење па се и ја почех осећати поносан, што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш с 
p>— Која је ово земља преко воде, тамо, што се види? упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ћ 
лату и добре додатке за репрезентацију, што бисте ви, разуме се, трошили на своје личне ствари. 
ем од чуда, шта све то има да значи.{S} Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим м 
аква паметна идеја да ми дође на ум.{S} Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао мини 
 нигде није узимао на одговор.</p> <p>— Што не лајеш? викну онај учтиво, као што се уопште, пре 
вници са задовољством гледају.</p> <p>— Што се туку? питам.</p> <p>— Па наредба је таква, да се 
држати збор на засебном месту.</p> <p>— Што то?</p> <p>— Тхе, што?...{S} Наша вечита неслога!{S 
према непријатељима да будемо нељуди: а што они тако зверски поступају према нама то ће им Бог  
години..{S}69.</p> <p>— Чудновато!{S} А што му то треба?</p> <p>— Треба му, јер тек тако има пр 
нистар ме гледаше с осмехом задовољства што странци ни из близа нису тако разумни, досетљива со 
Неки се по два и два слишавају из онога што су научили.{S} Док од једном угледах међу децом нек 
.</p> <p>После дуге граје изабраше тога што отвори збор за председника а оне друге сазиваче за  
редузети најнужнији кораци.{S} Сем тога што је послат министар правде да проучава уређење такви 
 мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.</p> <p>Из побочне собе о 
 <p>„Учтиво молим Господина Министра да што пре изволи порадити код Господина Министра Финансиј 
 ми чисто глава бучи.{S} Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору!</p>  
 се што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо у томе претекли цео свет.{S} Само з 
ка добрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачких Анута ми 
ише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене: </p> <p>— Па нагледали сте се, ваљ 
"11" /> <p>Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само  
не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца 
гом коме, али ме униформа вишег официра што је господин министар имаше на себи ипак противноме  
а улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну.</p 
лици ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се  
/p> <p>На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова.</p> <p>На 
p> <p>Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министра.</p> <p>Кога све ту нема!{S} Нек 
хода; који троши на попуњавање дефицита што се нађе у касама начелних пријатеља, или на диспози 
ути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орд 
p> <p>— Да интерпелишем министра војног што војска гладује.</p> <p>— Шта ће он рећи?</p> <p>— Н 
ом, на пола часа хода, где се бели град што га две реке запљускују.{S} Као да осетих нову снагу 
ног развијања и усавршавања.{S} Као год што се од првобитне монере поступним развијањем и усавр 
а чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чудо, ја лично верујем у т 
>— А ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав срећан случај неминовно наступи? </p 
ија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.</p> <p>— Па како вам се допада овде код  
</p> <p>— Разуме се.{S} Главно је да је што више помпе и галаме!</p> <milestone unit="subSectio 
уку, патриотску.{S} У осталом и боље је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима <p 
 <p>Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је приложио на доброт 
 мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у народу, те нам 
нско гуши се, грокће, гура, тиска да ме што боље види.{S} На послетку се накупи толико света да 
о ћути.</p> <p>— Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине  
/p> <p>— Код нас је такав обичај, да се што чешће мењају закони и да их има што више.{S} Ми смо 
требљавати <pb n="69" /> све мере да се што више одржимо.</p> <p>— Шта радите? -</p> <p>— Радим 
о да се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобри за подизање привреде и индустрије 
 се, и имао на уму, кад сам успео да се што бољи закони направе и да се што већи буџет одобри з 
е у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору  
о, поче један од сазивача: ви већ знате што смо се овде окупили.{S} Све је вас овде окупило пле 
и ја честитам речима:</p> <p>— Извините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим шт 
посланици припремају и вежбају, како ће што боље одиграти своју улогу.</p> <p>Све то изгледа ка 
S} А то је бар лако у нашој земљи.{S} И што је главно, свет се на то толико навикао, да чак, и  
ан чича добио је орден што је остарио и што није умро.</p> <p>Један је одликован што се обогати 
икован је што није упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељи пет динара.</p> <p> 
огао корачати кроз ту масу славних људи што ме опкружују, и гуше се ко ће се протурати ближе ме 
опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде не иде; јер то захтевају интереси наше миле  
" /> се са небројено много потписа жали што се није могло доћи да лично искажу своју радост збо 
 али дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.</p> <p>— Мислите  
омака, намрштена израза, чисто зловољни што <pb n="25" /> већ два три дана како нису тукли грађ 
научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску седн 
и.</p> <p>Али, то су већ ситније ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници,  
бине, па да га са својим мишљењем врати што пре Министарству Просвете на даљу употребу.“</p> <p 
, морају добро успевати, и мора их бити што више.“</p> <p>— То је повољан закон, рекох.</p> <p> 
а посматрати.</p> <pb n="13" /> <p>Онај што је дошао са мном прошапута нешто с њим; ваљда му ре 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно сил 
{S} Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу у 
о за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време честитати: али ево 
у масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам:</p> <p>— Куда жури ова 
н догађај! изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским болом.</p> <p>Ја сам се дуго изви 
p> <p>Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град, да се где у хотелу одморим од дуга пут 
 да то учини.</p> <p>Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и м 
то није умро.</p> <p>Један је одликован што се обогатио за непуне пола године, лиферујући држав 
 ствари.</p> <p>Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио по глу 
изгорео.</p> <p>Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књига врло 
и ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.</p> <p>— Шта је то?</p> <p>— К 
<p>— Тако, брате! узвикну шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако,  
о је.)</p> <p>Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.</p> <p>Један је одликов 
.</p> <p>— То је истина! рекох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.</p 
а, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам  
 оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв витешких и славних 
и његове жене.{S} Његова жена онда, као што вам кажем, поднесе скупштини молбу, и скупштина пов 
а је даље било?</p> <p>— Наступила, као што вам кажем радост и весеље у целој земљи.{S} Народ ј 
де и остаде моје колеге.{S} Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке земље.{ 
равити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута гр 
свете вршила његова жена, а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и рад 
м написано (рукопис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис добије одмах истог момента сва 
ј му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.</p> <p>Око хотела гд 
>— Што не лајеш? викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша полиција у тој зем 
страда.{S} Него пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се избере пр 
авна ствар.{S} Ако температура није као што треба, војска неће ваљати ништа... <pb n="65" /> Це 
ва три дана како нису тукли грађане као што је то обичај у тој строго уставној земљи.</p> <p>Хо 
, добро, остави те твоје лудорије, него што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улиц 
 прече ствари, корисније за земљу, него што би била тако очита будалаштина тући се са Анутима.{ 
ан рођења рачуна пет година раније него што се родио.</p> <p>— Како то може? узвикнух и нехотиц 
арима на носу, дочека ме љубазније него што сам и могао очекивати.{S} Намести ме да седнем крај 
нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде.{S} Право је, говорило се, јер је мог 
т.{S} Кад се искупе посланици, пре него што се почне рад, морају провести неколико дана у припр 
веде ред.</p> <p>И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о засл 
А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? упитам радознало.</p> <p>— Зашто не, мол 
 у ствари је то одређено много пре него што је и држана та скупштинска седница.) Некима, који с 
, тек беше свршио молитву мало пре него што мене прими.</p> <p>У његовој канцеларији се осећаше 
и вече паде.{S} Странца више унеше него што га уведоше у кућу, уђоше сви министри и великодосто 
штина огласи за десет година млађу него што је.{S} Једна је опет <pb n="49" /> поднела молбу да 
арати да о овом загонетном бићу дознамо што детаљније из његова живота, што ће на сваки начин м 
 општа хармонија у Страдији.{S} Не само што су министри симпатични и ваљани, већ сам приметио д 
</p> <p>— Шта радите? -</p> <p>— Радимо што су и до сада чинили!{S} Правимо изненађења сваког д 
 су народни идеали да Страдија буде оно што је некад била.{S} Ми на томе, видите, радимо.</p> < 
штина и посланици код нас раде само оно што хоће влада.</p> <p>— Па нашто онда скупштина?</p> < 
аху.</p> <p>— Остарио си, а не знаш оно што знају и мала деца по улици...{S} Питам ја тебе још  
који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за лудо.</p> <pb n="33 
објашњења, и пошто свакоме обећаваше по што шта, пристадоше и она седморица да узму на се те му 
ао о сасвим другој земљи.{S} Буни ме то што је исти језик, али помислим, да то могу бити два да 
ију: </p> <p>1.{S} Дубоко сажаљевамо то што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и не 
p>— Како шкодило, зашто? </p> <p>— Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школо 
модерних језика.</p> <p>„Да бисмо ствар што боље и прегледније извели, то ћемо се служити овим  
{S} Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет.{S} Прошли кабинет се држао ме 
актичком и стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан реферат.</p> < 
о да народ поводом тог случаја долази у што већем броју и честита министру председнику.</p> <p> 
дити полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на честитање.{S} То тако мора ић 
>— Ја имам да нападнем најоштрије владу што закључује зајам под неповољним условима, кад су фин 
p>— Моја је улога да интерпелишем владу што се државне паре троше у лудо.</p> <p>— Шта ће на то 
</p> <p>— Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили велике положаје преко реда 
ти.{S} Министар, да би своме противнику што више пакостио, нареди да се чак ни у зоологији у шк 
огох целе ноћи заспати; и тек пред зору што ме обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; 
стварима, извиним се господину министру што сам га својом посетом узнемирио можда у важном држа 
/p> <p>Ја се извиним господину министру што сам <pb n="55" /> га сметао у послу, а да га не бих 
х ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља.</p> <p>Шеф нареди, те ми  
с наочарима на носу, поклони се дубоко (што и ја, разуме се, урадим) и представи се као виши чи 
о тражиш!</p> <p>Наједаред трже ме неки шум.{S} Крај обале мало даље од мене угледам неког риба 
снабдевена добрим књигама за ратарство, шумарство, сточарство, пчеларство и друге гране привред 
разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а сад радо чита чланке о сточарству, и како