| љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта |
| живам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није |
| S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> < |
| и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Ш |
| а? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам д |
| иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко |
| ’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} |
| х дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> < |
| ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана |
| ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели |
| па друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам |
| други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговор |
| јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} |
| нити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лече |
| .{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце |
| ни.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега |
| Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово ра |
| м о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже глав |
| смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше да |
| а честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекциј |
| њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упит |
| љу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта р |
| тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лиц |
| S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напиш |
| ка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, т |
| део близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима |
| сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, к |
| спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, н |
| ој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Уч |
| с.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му |
| те прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није |
| лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у с |
| сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ј |
| и, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам с |
| у.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуд |
| Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о дома |
| p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против |
| одне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се ств |
| ам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу ник |
| це бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к |
| p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој гов |
| све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{ |
| !{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајн |
| } Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле |
| Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— |
| лица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говор |
| ва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он н |
| непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој |
| , које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их |
| p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} |
| а тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја |
| д ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певај |
| о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим |
| а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим с |
| не и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и |
| те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко |
| били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, х |
| и, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} |
| хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сум |
| егов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Мили |
| су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве ж |
| а; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе |
| боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и |
| и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лиц |
| орају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, ш |
| адежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне |
| је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Зна |
| аклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава о |
| ко!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Мили |
| , но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} |
| и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите с |
| едном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости ил |
| у ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јо |
| аједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено. |
| се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал |
| н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и ум |
| /p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> < |
| н.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био р |
| могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb |
| је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S |
| ам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док ж |
| увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инс |
| } Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица |
| еку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славк |
| остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb |
| д узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} |
| међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И |
| >Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— |
| о за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле |
| вала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта |
| е врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног да |
| сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми |
| речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би |
| ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтичн |
| погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном с |
| грајмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га |
| } Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на ње |
| кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} |
| ах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на |
| несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вр |
| д се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и |
| олико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је к |
| b n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— |
| > <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као |
| злаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се |
| има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, ко |
| о је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, |
| ти натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху |
| ењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за |
| ена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не вол |
| плина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином |
| ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова го |
| ена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уст |
| иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? р |
| твар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте вр |
| би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло д |
| ужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и |
| лестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која |
| сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} О |
| причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног в |
| е у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити |
| ле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но |
| ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам. |
| р пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама н |
| у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад |
| .</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— |
| ати — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о ше |
| вамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} О |
| је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на |
| озив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим |
| S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је леп |
| Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас |
| а главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има |
| омисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно с |
| некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљуб |
| <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! м |
| !{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела би |
| n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плаш |
| би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још |
| екада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете с |
| ој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати |
| ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ни |
| тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за ш |
| се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! |
| а жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразован |
| у!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам с |
| е и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година |
| л’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, к |
| p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други |
| не!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта с |
| е чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; бр |
| а у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази |
| је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</ |
| хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно з |
| , који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуо |
| то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и |
| си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> < |
| би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би |
| била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене |
| емена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} |
| срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>О |
| ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, ка |
| а.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о ве |
| </p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла |
| /p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је би |
| ло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор ј |
| лизу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити |
| <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момч |
| , еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То |
| велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљу |
| лавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање |
| ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?< |
| ћутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је да |
| </p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ј |
| Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина |
| мназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књи |
| руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p |
| а!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Је |
| е гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p |
| би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде доби |
| .</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу |
| а, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — до |
| од њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</ |
| синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> < |
| о, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Теб |
| ве бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те |
| ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни |
| Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак |
| /p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте до |
| пао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете |
| о! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се. |
| глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не |
| на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак |
| ица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево ов |
| — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете ч |
| рнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу с |
| у и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар |
| Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{ |
| .{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — |
| трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све |
| > <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо |
| и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разго |
| његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ н |
| астужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од ње |
| колности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту |
| 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несре |
| ља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка ж |
| S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор |
| ебо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милин |
| очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> |
| лом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере |
| чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милија |
| танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="3 |
| евају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра ј |
| {S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом |
| ну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему с |
| но, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресуди |
| а и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно |
| иже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{ |
| много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, он |
| S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! |
| ме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује |
| мио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд о |
| ије зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та |
| на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div |
| ио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ир |
| се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста |
| здан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опа |
| но, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавнико |
| не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е |
| {S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се |
| размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се |
| .{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку к |
| S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тих |
| ом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантура |
| у, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробниц |
| много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад |
| о! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћуте |
| деја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „г |
| ти и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, |
| церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S |
| ре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем |
| — Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да |
| у мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с друг |
| ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам |
| и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— |
| сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми ом |
| њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану јед |
| да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви |
| поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све н |
| ерет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а |
| м кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу |
| а ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, от |
| грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и |
| сутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на |
| хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. |
| ршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови рич |
| ама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се с |
| } То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад т |
| бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које ј |
| о.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премиш |
| анском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — |
| ринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> |
| а, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ј |
| нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} |
| ма, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта |
| чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда од |
| не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и |
| амо!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих |
| ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на п |
| ристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{ |
| с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио |
| тегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се |
| Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казат |
| што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љу |
|