| љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта |
| живам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није |
| S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> < |
| и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Ш |
| а? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам д |
| иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко |
| ’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} |
| х дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> < |
| ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана |
| ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели |
| па друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам |
| други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговор |
| јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} |
| нити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лече |
| .{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце |
| ни.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега |
| Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово ра |
| м о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже глав |
| смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше да |
| а честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекциј |
| њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упит |
| љу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта р |
| тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лиц |
| S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напиш |
| ка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, т |
| део близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима |
| сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, к |
| спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, н |
| ој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Уч |
| с.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му |
| те прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није |
| лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у с |
| сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ј |
| и, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам с |
| у.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуд |
| Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о дома |
| p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против |
| одне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се ств |
| ам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу ник |
| це бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к |
| p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој гов |
| све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{ |
| !{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајн |
| } Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле |
| Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— |
| лица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говор |
| ва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он н |
| непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој |
| , које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их |
| p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} |
| а тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја |
| д ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певај |
| о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим |
| а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим с |
| не и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и |
| те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко |
| били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, х |
| и, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} |
| хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сум |
| егов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Мили |
| су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве ж |
| а; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе |
| боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и |
| и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лиц |
| орају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, ш |
| адежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне |
| је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Зна |
| аклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава о |
| ко!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Мили |
| , но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} |
| и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите с |
| едном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости ил |
| у ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јо |
| аједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено. |
| се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал |
| н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и ум |
| /p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> < |
| н.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био р |
| могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb |
| је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S |
| ам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док ж |
| увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инс |
| } Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица |
| еку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славк |
| остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb |
| д узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} |
| међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И |
| >Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— |
| о за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле |
| вала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта |
| е врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног да |
| сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми |
| речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би |
| ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтичн |
| погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном с |
| грајмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га |
| } Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на ње |
| кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} |
| ах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на |
| несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вр |
| д се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и |
| олико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је к |
| b n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— |
| > <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као |
| злаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се |
| има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, ко |
| о је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, |
| ти натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху |
| ењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за |
| ена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не вол |
| плина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином |
| ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова го |
| ена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уст |
| иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? р |
| твар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте вр |
| би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло д |
| ужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и |
| лестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која |
| сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} О |
| причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног в |
| е у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити |
| ле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но |
| ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам. |
| р пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама н |
| у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад |
| .</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— |
| ати — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о ше |
| вамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} О |
| је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на |
| озив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим |
| S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је леп |
| Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас |
| а главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има |
| омисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно с |
| некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљуб |
| <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! м |
| !{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела би |
| n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плаш |
| би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још |
| екада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете с |
| ој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати |
| ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ни |
| тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за ш |
| се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! |
| а жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразован |
| у!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам с |
| е и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година |
| л’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, к |
| p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други |
| не!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта с |
| е чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; бр |
| а у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази |
| је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</ |
| хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно з |
| , који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуо |
| то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и |
| си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> < |
| би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би |
| била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене |
| емена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} |
| срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>О |
| ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, ка |
| а.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о ве |
| </p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла |
| /p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је би |
| ло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор ј |
| лизу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити |
| <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момч |
| , еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То |
| велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљу |
| лавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање |
| ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?< |
| ћутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је да |
| </p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ј |
| Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина |
| мназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књи |
| руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p |
| а!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Је |
| е гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p |
| би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде доби |
| .</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу |
| а, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — до |
| од њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</ |
| синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> < |
| о, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Теб |
| ве бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те |
| ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни |
| Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак |
| /p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте до |
| пао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете |
| о! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се. |
| глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не |
| на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак |
| ица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево ов |
| — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете ч |
| рнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу с |
| у и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар |
| Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{ |
| .{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — |
| трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све |
| > <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо |
| и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разго |
| његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ н |
| астужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од ње |
| колности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту |
| 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несре |
| ља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка ж |
| S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор |
| ебо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милин |
| очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> |
| лом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере |
| чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милија |
| танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="3 |
| евају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра ј |
| {S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом |
| ну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему с |
| но, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресуди |
| а и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно |
| иже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{ |
| много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, он |
| S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! |
| ме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује |
| мио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд о |
| ије зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та |
| на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div |
| ио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ир |
| се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста |
| здан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опа |
| но, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавнико |
| не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е |
| {S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се |
| размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се |
| .{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку к |
| S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тих |
| ом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантура |
| у, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробниц |
| много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад |
| о! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћуте |
| деја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „г |
| ти и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, |
| церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S |
| ре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем |
| — Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да |
| у мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с друг |
| ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам |
| и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— |
| сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми ом |
| њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану јед |
| да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви |
| поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све н |
| ерет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а |
| м кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу |
| а ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, от |
| грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и |
| сутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на |
| хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. |
| ршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови рич |
| ама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се с |
| } То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад т |
| бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које ј |
| о.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премиш |
| анском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — |
| ринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> |
| а, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ј |
| нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} |
| ма, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта |
| чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда од |
| не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и |
| амо!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих |
| ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на п |
| ристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{ |
| с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио |
| тегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се |
| Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казат |
| што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љу |
| S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја же |
| > <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило |
| напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и к |
| дједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима. |
| мо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сет |
| к па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући |
| он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да |
| ко је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао ј |
| ј соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столиц |
| еби — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској тре |
| n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p> |
| је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су на |
| ио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> < |
| иједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не |
| !{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! |
| Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гле |
| рукчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће шт |
| S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет дола |
| скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} |
| добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим |
| нтелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњив |
| њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо го |
| о догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је а |
| је.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да |
| а не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је д |
| стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лев |
| да се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које ода |
| њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, |
| је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале |
| шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам |
| о је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као му |
| руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздр |
| } Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да уве |
| ци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордо |
| ет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете |
| сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви |
| лик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало |
| ворио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и |
| ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело. |
| днако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна ј |
| Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p |
| наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у с |
| размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} |
| се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не |
| о! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако |
| /p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави |
| нственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали |
| ем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш |
| нате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се ша |
| > <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{ |
| ћи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</ |
| љати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће |
| пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек по |
| филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то |
| е су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде |
| ани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{ |
| е ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не |
| тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ни |
| у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, о |
| видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини |
| с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он |
| р ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам свој |
| реба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја |
| о свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{ |
| и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанств |
| аз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично |
| ји, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и и |
| ет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчиц |
| еговом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млат |
| Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих |
| си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Виш |
| ти човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу |
| !{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица |
| једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новча |
| > <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад |
| мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испра |
| олности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, |
| а те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p |
| .{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је св |
| и.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала |
| от црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} К |
| идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</ |
| том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих триц |
| данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, |
| но једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно |
| к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценил |
| ла о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да |
| етао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао |
| аље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мисли |
| свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само и |
| , па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на |
| њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од |
| уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја |
| да у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и од |
| ш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S |
| драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да зн |
| речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем зби |
| је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш д |
| ту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а |
| оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо |
| ек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, д |
| је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гл |
| „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред |
| Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узви |
| Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано |
| је душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ван |
| ђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње с |
| те да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право |
| Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госп |
| њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у с |
| д очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се |
| дставити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и |
| ворови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима |
| да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће |
| дети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће |
| о главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p |
| иментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то |
| е, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам |
| „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао про |
| "2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој ду |
| би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} |
| ве свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се |
| м ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав у |
| ње нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и |
| њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво по |
| мо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! |
| он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а |
| ица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Ко |
| облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обуче |
| милије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет |
| , а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз п |
| — Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мал |
| тац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у пант |
| гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша |
| е тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре С |
| и, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа |
| Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви |
| јати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се |
| ава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! рад |
| .</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љуб |
| о идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо с |
| то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти |
| ц одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчи |
| едном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном ма |
| Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и |
| p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.< |
| ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да |
| м, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! по |
| ајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Че |
| се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио така |
| ! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките |
| — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њом |
| го вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа |
| бразоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне |
| ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у |
| да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за |
| е не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двој |
| Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа- |
| , њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам |
| двиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хт |
| одине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то |
| је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, |
| {S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку |
| сматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притис |
| ој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гл |
| оглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе ј |
| а је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њеж |
| у објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, кој |
| Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није |
| леда кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и там |
| нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки ра |
| ка срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва |
| аку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиж |
| си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се ма |
| и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком до |
| о тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа прот |
| смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли |
| Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем |
| шта.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пр |
| налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За |
| е одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.< |
| Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се см |
| се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се св |
| м те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} |
| о урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном пр |
| а се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раз |
| о главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три п |
| мо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједн |
| е то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си |
| илана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</ |
| били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један |
| он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљ |
| уго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаш |
| велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све ви |
| да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <p |
| о с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шт |
| свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и њ |
| озантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто чо |
| ента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? |
| ога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све |
| о највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као ш |
| а грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти |
| ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче с |
| х, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик! |
| је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми за |
| спод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи... |
| јем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p> |
| една крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако |
| ножина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицир |
| ан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као |
| то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понаш |
| ада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као |
| ични мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад п |
| по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у |
| речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о све |
| на га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, |
| т ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, |
| о је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући |
| ије оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да т |
| удућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али |
| лике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу |
| ко у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и об |
| о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да вид |
| отив љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене |
| јекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још |
| мер!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами н |
| паде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што |
| као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи |
| ех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и |
| Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> |
| учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред њего |
| {S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљ |
| та.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невин |
| ди по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, о |
| ве је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он |
| зверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, |
| и он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, |
| замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и св |
| у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога м |
| ва <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но |
| д ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој. |
| {S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те ј |
| асти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — |
| не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћути |
| Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и |
| остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— |
| славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога |
| није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било у |
| е да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије |
| ставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у |
| рећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, |
| нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тл |
| а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p |
| ити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет |
| скости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари |
| туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво г |
| ји у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме с |
| артије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи по |
| би, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изр |
| ка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта |
| S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај! |
| олико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао |
| саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и |
| акој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била и |
| овољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се |
| е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, |
| S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила |
| .{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, |
| е.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер |
| о забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „ни |
| азумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не |
| ке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав с |
| д мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта л |
| олела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пу |
| воту.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике поб |
| еко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су |
| ица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— |
| е мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Ко |
| правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувени |
| ме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p |
| .</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћет |
| нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек т |
| а далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура нап |
| пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људс |
| њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да |
| слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су |
| е се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из св |
| стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред |
| >— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво. |
| враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} О |
| знање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовањ |
| } То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у |
| сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћи |
| <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши мер |
| прави никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло |
| с разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, |
| пет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бо |
| наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви |
| лила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави је |
| ивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> |
| {S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућнос |
| } Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикециј |
| а сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Н |
| лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе |
| од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — зн |
| де ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад |
| штво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још |
| ред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} |
| >У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се мо |
| куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ |
| а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ там |
| се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, |
| пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не |
| p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> |
| у.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине! |
| 95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> < |
| муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њ |
| у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је би |
| дом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави |
| сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73 |
| лад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и |
| о.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава |
| Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а забор |
| дан гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и |
| њи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p |
| а!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми |
| талица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с |
| руштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, |
| е ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се дан |
| аше се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вам |
| изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Сла |
| о!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац пре |
| све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудос |
| тио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван |
| и ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити |
| {S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — |
| и ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном чове |
| ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси |
| ђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говора |
| ече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта р |
| , ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се |
| S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што у |
| докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац |
| <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и глед |
| , окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — за |
| јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим такво |
| насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „ |
| /p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не б |
| ко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја н |
| чију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само пре |
| ли.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће |
| >— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n= |
| имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једно |
| </p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчин |
| адаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети. |
| и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди м |
| да ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{ |
| кну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је са |
| дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мал |
| оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— З |
| лем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш |
| е опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И |
| ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчат |
| таше сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на |
| природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, |
| з краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4. |
| његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва ти |
| > <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је |
| крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако |
| објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у к |
| :id="SRP19023_C6"> <head>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним а |
| 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавн |
| један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта |
| Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам |
| на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која |
| ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— |
| Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече дос |
| <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одоб |
| и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <p |
| је да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.< |
| >— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док см |
| <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к ње |
| погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако му |
| едом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно мест |
| немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ |
| S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира. |
| како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице |
| Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце |
| да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за о |
| питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле |
| еби Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њ |
| зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас |
| врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> |
| т држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} |
| част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то |
| p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила |
| ше његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — из |
| мо он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он |
| } Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit=" |
| едар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, |
| се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> < |
| рацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе |
| {S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Ми |
| а лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изаш |
| и — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања |
| оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} |
| чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњ |
| се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће на |
| — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У |
| јати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није |
| отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начис |
| мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи |
| гао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради об |
| ни.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли он |
| нате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензио |
| на свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам б |
| се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n= |
| ци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се |
| и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — в |
| де бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и |
| мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико бо |
| кну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао нар |
| <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на |
| ју цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим |
| ј ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз с |
| } Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Сл |
| је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Ус |
| да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} |
| Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута |
| он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу ж |
| о ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог |
| слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} |
| на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа. |
| пита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију |
| рен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, ал |
| до је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причал |
| ахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате |
| оспођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, |
| јахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узви |
| шој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки |
| <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само |
| ене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо н |
| обро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Н |
| и казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако н |
| плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад |
| ике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као сре |
| преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједн |
| ека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је ро |
| и у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта |
| и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претерив |
| ају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је |
| огледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли с |
| >Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, к |
| цу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли |
| .{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке |
| а.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ак |
| а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <d |
| иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да |
| ала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он о |
| е прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код њ |
| Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> |
| проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда |
| леш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злат |
| РЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска |
| кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на кана |
| сталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> |
| влачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, |
| чи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и та |
| з љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као |
| ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> |
| а челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, |
| о да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} |
| о отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и д |
| у, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се вр |
| p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славк |
| {S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад |
| зе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{ |
| „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљај |
| епа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као |
| Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак |
| изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и к |
| а бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах |
| ама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тиш |
| н се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње |
| њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут |
| кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и п |
| е и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто ви |
| ди Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље |
| Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо |
| та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде |
| ренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано ве |
| ада ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилик |
| ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жен |
| е сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште |
| и!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} И |
| p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал |
| во — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести |
| је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је |
| ас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, |
| потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p |
| мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.< |
| а опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Стра |
| о га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! |
| си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — |
| акој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Мили |
| дног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради ба |
| и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} |
| врду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, |
| имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о д |
| е ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе |
| гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.< |
| можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан п |
| а незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> |
| ењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залу |
| х ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то ј |
| ере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па д |
| едео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само |
| кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао |
| с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није ми |
| боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он у |
| ате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човек |
| био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није в |
| — Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то |
| престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — |
| а управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, ле |
| има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав м |
| им, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љу |
| знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p |
| м, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је ц |
| дела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на |
| сно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{ |
| а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа |
| ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти т |
| аког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{ |
| охола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах |
| едино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! п |
| и онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S |
| ница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном |
| рце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не вид |
| асица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила |
| /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало |
| о; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — |
| и могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дош |
| а је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Зас |
| ем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је На |
| ио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја с |
| та ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да |
| , ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је и |
| намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Мо |
| ује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој |
| да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Слав |
| биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у |
| о.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су кон |
| их се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела напада |
| амо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је н |
| де вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод |
| ступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. иг |
| он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</ |
| е земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно њ |
| аче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне |
| Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поч |
| е је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и |
| у је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипа |
| лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, д |
| растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику |
| венство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, офици |
| последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ |
| задан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа ч |
| и код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Је |
| >— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те так |
| м могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојо |
| то би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, је |
| амисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на бреж |
| да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматра |
| .</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S |
| е не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти с |
| видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је и |
| и: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилд |
| и?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, |
| ше, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друш |
| ала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка |
| огао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> < |
| га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала |
| ет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га зане |
| <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је исп |
| ападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао н |
| речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како |
| добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S |
| рала.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуд |
| ма и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао |
| S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће во |
| оје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништ |
| <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у |
| је се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учит |
| кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али |
| њи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, |
| риродно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом с |
| је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободни |
| ази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ћ |
| ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривениј |
| ла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле до |
| у је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али |
| </p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све |
| овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро о |
| /p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет |
| то размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он |
| се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су |
| омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, |
| ући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њен |
| ом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао р |
| не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{ |
| ћи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта са |
| алеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи ис |
| о да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвар |
| ако се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину ле |
| мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да |
| .{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n=" |
| <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој |
| Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и прир |
| , штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, |
| о сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И за |
| жња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је с |
| атански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро |
| је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет с |
| рашљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> < |
| е!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{ |
| ак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S |
| ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, |
| ц — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо |
| си крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, о |
| тећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој ст |
| е било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде |
| лика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла |
| нку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та се |
| ај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли г |
| едао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Т |
| види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} |
| сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S |
| в је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} |
| је натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он |
| S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, |
| чивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и |
| е.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим |
| ила начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало и |
| и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у |
| о.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажоват |
| <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и |
| у њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо. |
| нце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао се |
| ’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, к |
| о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну |
| дну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали |
| зашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а |
| о нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди |
| а је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије п |
| <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се у |
| Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом д |
| о виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа |
| .{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мисли |
| ом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не |
| али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он ми |
| да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштв |
| ао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је |
| ао год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и крати |
| pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} |
| им корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га о |
| ако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образо |
| е и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању |
| вењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> |
| ого патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у |
| тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образов |
| прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било |
| аос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа ка |
| ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Мно |
| за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а |
| акав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче |
| знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај св |
| н.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те је |
| но мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стас |
| чког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идеј |
| се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени! |
| лу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а |
| но је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло чест |
| на — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има |
| а ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај изв |
| с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био |
| {S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! з |
| све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да |
| Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је |
| вратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он ј |
| стајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекид |
| >— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p> |
| громно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се ставља |
| у се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; |
| Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Ше |
| а имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— |
| нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ б |
| раше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и о |
| едног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био на |
| Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћ |
| је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране млад |
| рао жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при ша |
| келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с |
| , за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај укр |
| Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи |
| а обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао |
| је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио с |
| је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине. |
| .{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео |
| {S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш |
| емена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан |
| игента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То ј |
| угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло |
| душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећ |
| вости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај |
| азило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућ |
| аљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у м |
| управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и је |
| с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} П |
| зумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је |
| и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрин |
| ше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и саж |
| Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, |
| ља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада |
| де.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Сла |
| стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскињ |
| </p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из |
| еља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, |
| .{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног |
| м уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико ни |
| " /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда |
| ј донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она |
| тре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то |
| м је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао з |
| а иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако |
| лали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на |
| , па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати |
| и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше н |
| једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубо |
| аше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици. |
| p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизм |
| p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизм |
| њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено |
| о да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у |
| а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту н |
| ана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 |
| а саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ обра |
| ичали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то |
| више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да |
| !{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков |
| ао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> < |
| ла.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</ |
| {S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надеж |
| ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да са |
| ан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека |
| ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам р |
| низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам т |
| се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог |
| } Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" |
| твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се т |
| кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} |
| " /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам |
| онцентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио св |
| есимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, |
| љно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} |
| али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окре |
| .</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да б |
| госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обо |
| вао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с |
| не се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Р |
| та имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из д |
| за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <miles |
| </p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! |
| и се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе |
| кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— |
| што гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све поквари |
| озора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита |
| ог догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она и |
| “ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан |
| з крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због ње |
| ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, |
| м код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увр |
| охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово не |
| уматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету |
| бично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а ин |
| душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њо |
| посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о |
| оумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није нико |
| 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а |
| ити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа д |
| било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и |
| у о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па |
| Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за гр |
| смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненад |
| амети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше |
| измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет |
| је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде о |
| улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> |
| p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стан |
| друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку |
| — Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може |
| да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих |
| му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја |
| о било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> |
| ио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше с |
| ладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit |
| ао да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи |
| чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — |
| дитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност |
| друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које са |
| 7" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговар |
| и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и |
| ије избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузим |
| , отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта |
| о доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шт |
| људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без |
| жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њен |
| , њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“< |
| <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја |
| ви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар б |
| огу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био |
| мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Пл |
| ањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти пр |
| ло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} |
| е било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно |
| се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро |
| приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао са |
| сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су |
| се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан. |
| м се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али |
| да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} М |
| S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достој |
| нем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам |
| p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{ |
| 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! суд |
| омињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом |
| но свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао |
| и и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суз |
| онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а |
| ред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби |
| у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је |
| у навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо |
| и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда |
| во слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, |
| то све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам |
| разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме у |
| а каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S |
| ава, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} |
| ење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То |
| мо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — ста |
| ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</ |
| и у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала сво |
| х према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог |
| ете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каља |
| ој поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у |
| то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време |
| да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне гра |
| Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кож |
| свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као о |
| мчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p |
| кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што ми |
| ти о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његов |
| ваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје |
| ог унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљ |
| ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у с |
| о.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p |
| ло да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити |
| љаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: к |
| ! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како |
| а глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, |
| То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Д |
| се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће |
| <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p> |
| ро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Д |
| ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже неш |
| ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчи |
| мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То ј |
| надити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она |
| та ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и |
| това сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа |
| — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, |
| Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на крев |
| ети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде |
| чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; |
| Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуш |
| е има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде д |
| орам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си с |
| , јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „Н |
| — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли стр |
| ајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год |
| ве о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лек |
| е се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко |
| лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — је |
| и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} И |
| а! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огре |
| је нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.< |
| о ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге |
| је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у |
| Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, вре |
| {S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја |
| да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти |
| ндра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Тур |
| узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{ |
| заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата к |
| мњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, по |
| еданпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у При |
| мала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> |
| ој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи. |
| ји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаро |
| ити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Сла |
| дало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> < |
| рекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио |
| нутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако н |
| ма на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи |
| ућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити |
| ислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} |
| а сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{ |
| таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} |
| на и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остал |
| ме скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и |
| </p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти н |
| сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би да |
| ео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али |
| лозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да |
| ије него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јав |
| ђо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} |
| а ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је до |
| ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! м |
| међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар |
| ном из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, к |
| а никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— |
| о и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не зн |
| кав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока |
| сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе ни |
| ?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас гл |
| и.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да п |
| ујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово |
| ренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то |
| ш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; наша |
| а.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш |
| и!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам |
| ну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде |
| баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— |
| ао да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да из |
| лим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати |
| е једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај ше |
| вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да |
| жим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем. |
| покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{ |
| е само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавн |
| свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог ства |
| онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у са |
| ! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда то |
| тало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништава |
| Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> < |
| ви, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не мо |
| да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло доб |
| о.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Наде |
| век врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам |
| и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај |
| Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам пот |
| мда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у |
| маш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би мн |
| сматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад |
| Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти |
| себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone |
| p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> |
| едан велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзир |
| аље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хо |
| свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци и |
| који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку с |
| не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви с |
| ј рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, |
| ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описи |
| ко црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је д |
| дућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та де |
| </p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задив |
| душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, |
| атвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га |
| } Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег |
| </p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, |
| о му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше |
| ml:id="SRP19023_C1"> <head>I.</head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, жив |
| .</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било ми |
| асова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мн |
| — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо о |
| рати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку ка |
| ило преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица |
| ило преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај |
| Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу |
| не свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том |
| ило бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао |
| о бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S |
| вилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да ј |
| треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <mi |
| спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани ци |
| акати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво |
| це!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало |
| /p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче р |
| <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} |
| његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он |
| оз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења |
| друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против |
| илику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га поса |
| ћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пр |
| влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{ |
| оја му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра цр |
| племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и уп |
| д га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — од |
| внога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се |
| } Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам то |
| и младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руко |
| и главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Смете |
| м пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} По |
| сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, к |
| ку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз |
| ="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио свој |
| аву, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — |
| и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шуш |
| не.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам н |
| Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а М |
| мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав |
| имиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Не |
| у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну |
| адна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} З |
| рам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, шт |
| ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, |
| шта — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чин |
| његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости |
| отеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштв |
| о!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађ |
| о.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око |
| кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте |
| ршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво |
| ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S |
| беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се ди |
| ца</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама |
| оји си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше стар |
| лесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде |
| пустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд. |
| <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је |
| стан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} |
| себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S |
| дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он |
| ше, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} |
| <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе |
| е нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} |
| авка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бит |
| рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе с |
| мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} М |
| ?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име |
| {S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живо |
| драга.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши с |
| Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се |
| више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га виш |
| — Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади и |
| </p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи. |
| да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их |
| ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са |
| — Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај! |
| че Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све загла |
| идети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже млад |
| зориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме о |
| да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Ште |
| } Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући |
| ; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била вел |
| S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? ша |
| то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да |
| Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши |
| рже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам с |
| м мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши |
| а; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали |
| сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне |
| ше Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у с |
| им је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Про |
| ици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се пром |
| ило хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па |
| А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађ |
| а ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, ре |
| у паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужд |
| ца с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као сви |
| појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дох |
| њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне оч |
| ети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најм |
| е.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког ве |
| су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење |
| з дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— |
| p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> |
| .</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{ |
| јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доб |
| скрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје |
| говог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пу |
| асна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило |
| му!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја з |
| е — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго |
| таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка |
| азмажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славк |
| , који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате |
| буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S |
| погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и м |
| огледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говор |
| </p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S |
| е упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пу |
| , а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако |
| ст повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола |
| .</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам заме |
| је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упи |
| захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћал |
| њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржа |
| суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изг |
| /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога |
| ... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прв |
| Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p |
| питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> |
| што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да |
| есе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачун |
| КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>19 |
| по! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузме |
| ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочи |
| досно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Б |
| а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро п |
| о лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња. |
| ни ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од |
| где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја ни |
| ла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље п |
| се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свег |
| S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш |
| з отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{ |
| .</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?< |
| риговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како ј |
| не као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи |
| <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, |
| о, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! |
| а с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал |
| на гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозор |
| зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, |
| говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Над |
| у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно. |
| може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажел |
| отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су би |
| женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно |
| на стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче |
| >Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, как |
| обе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер |
| ренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу |
| ком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ј |
| и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе г |
| p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} С |
| та је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљд |
| авам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</ |
| них женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — |
| ама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и |
| остиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемира |
| а рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А |
| } Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — |
| се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p> |
| и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! |
| њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S |
| /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} |
| 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврн |
| ралисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима |
| а у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиље |
| — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се бори |
| дије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— |
| и!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Јед |
| ше, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву. |
| ољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S |
| покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, ш |
| памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало распол |
| а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није нал |
| је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бри |
| /p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта л |
| дну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње пос |
| емилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати |
| о пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте |
| није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам |
| ећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом мест |
| дну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто до |
| Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Т |
| мчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{ |
| ад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајд |
| <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, |
| ивот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има пат |
| родици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на к |
| ад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам ја |
| ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и он |
| иће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати |
| реба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разуме |
| исли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Ш |
| о и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Ниј |
| , шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— |
| ш кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} |
| плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71 |
| тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, ј |
| сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом |
| илозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју |
| е још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, д |
| јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ус |
| се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S |
| {S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где смести |
| о, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећн |
| ено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Н |
| го зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми |
| лили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у |
| да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да |
| } Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиља |
| проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ |
| труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и ка |
| е.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у |
| да за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуч |
| ани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се к |
| и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калим |
| варити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Миц |
| хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} На |
| у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи глав |
| <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> |
| н још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима |
| упо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госп |
| теа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањ |
| Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, наша |
| би, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! и |
| мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости |
| че писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо |
| алеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. |
| тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било |
| се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му по |
| агу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавањ |
| дишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик |
| ога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најо |
| кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће |
| рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не б |
| о, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — О |
| ?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Д |
| утра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше |
| х могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јес |
| ио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те |
| мчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, |
| д би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</ |
| ам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја гов |
| , нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежн |
| њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} |
| p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате |
| о својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој |
| не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! |
| жено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми ради |
| ћиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дел |
| 80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> < |
| ала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа |
| хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} |
| суза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?< |
| ему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате |
| .{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жа |
| ода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су н |
| раним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој п |
| ица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био |
| икну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</ |
| {S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто |
| вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! јо |
| вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прог |
| ро место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говор |
| пазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и |
| бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— |
| пи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком с |
| а, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо |
| з белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} |
| к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми с |
| но, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам по |
| е је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је |
| глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p |
| огао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и |
| а!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти |
| је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — прогов |
| ивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{ |
| ам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашо |
| гледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А |
| ћу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> |
| тајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор од |
| жност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и д |
| о и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> < |
| је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одби |
| ебла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде з |
| ко све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи |
| о јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} По |
| што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{ |
| викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{ |
| !{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, г |
| жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим |
| год ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим с |
| мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво пос |
| , за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{ |
| ако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код |
| } Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је |
| и постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој < |
| лавко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слуш |
| >— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, је |
| ке пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично |
| га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до |
| нет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити |
| вим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привук |
| ле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецрт |
| занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек ос |
| е ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! |
| то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било дово |
| е немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да |
| свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} С |
| лед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претури |
| се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, шт |
| единце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он |
| } Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много |
| та:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поно |
| највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге... |
| е разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! м |
| >— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дак |
| — Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика лу |
| ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај р |
| исли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој |
| што да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но |
| и!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и да |
| је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а ш |
| породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кр |
| p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам в |
| </p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њег |
| сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта |
| еблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни! |
| то и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите м |
| Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према ме |
| чини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се заст |
| Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не может |
| Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја зна |
| о толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друш |
| рдон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа с |
| ребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам прев |
| .</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! |
| ке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите |
| о умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— |
| еба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у |
| , прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим жен |
| о.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала. |
| е сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p> |
| Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и изл |
| и?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја с |
| а на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је |
| еца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и до |
| а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте |
| ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, посл |
| зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да |
| Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S |
| {S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукан |
| ри Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како |
| на.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, так |
| ам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад о |
| сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерс |
| д ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он |
| привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му простру |
| по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <p |
| брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се |
| се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила неста |
| е било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па ј |
| ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мис |
| ако?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разуме |
| /p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може про |
| довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам |
| <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она |
| ј.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упит |
| одине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме |
| урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— |
| смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и на |
| ас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео |
| благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами |
| можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њ |
| ило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе поглед |
| тво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важно |
| љиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе д |
| исто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазил |
| </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засви |
| звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина в |
| ени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </d |
| суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људ |
| , оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте |
| — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то прав |
| же а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку |
| у и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба |
| е.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости |
| а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћута |
| Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако |
| наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све прима |
| рде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз пр |
| ене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не |
| гранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, |
| } Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас |
| ко хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један ш |
| p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми дру |
| {S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута прежи |
| е баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шу |
| о незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за |
| ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву. |
| мо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну |
| руги раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте |
| p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! |
| адан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се с |
| м, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за |
| није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њо |
| т, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаш |
| матраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало уз |
| ега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div typ |
| tone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката |
| и учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном |
| дите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Ве |
| снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— |
| {S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ |
| ни с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Дар |
| овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа од |
| ко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли |
| S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам п |
| мах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежд |
| што га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га |
| же, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави прем |
| те бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</ |
| , мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке |
| е мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То би |
| } Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна |
| јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свим |
| овек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} |
| говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда |
| ити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама ч |
| тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему на |
| ласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама |
| кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} |
| ора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благод |
| м јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — |
| “ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па д |
| с смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та пром |
| ао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је изр |
| љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све б |
| грао против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног пр |
| по мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и |
| сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и жел |
| p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p |
| авања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настај |
| фе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју афер |
| } Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека |
| н у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним он |
| ? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} |
| на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држ |
| о шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова |
| туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је т |
| ги надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{ |
| ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.< |
| тани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у |
| .{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мис |
| славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развит |
| елике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друг |
| била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је |
| авка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била кр |
| S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и р |
| ај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мис |
| ахом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа |
| бро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а |
| то промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обични |
| {S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа свој |
| ак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, |
| о ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови |
| нас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на |
| ни због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чвр |
| Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb |
| , али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицо |
| е ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак бл |
| {S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим ут |
| <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде |
| ику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Сл |
| во образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођиц |
| ажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло |
| андара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, ш |
| жи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја к |
| а! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, |
| о и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док с |
| м рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{ |
| } Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прек |
| b n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави н |
| неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискава |
| њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{ |
| заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! ми |
| од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко |
| рлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он св |
| сти.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је има |
| нао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица |
| >— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа |
| и изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и |
| на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само т |
| да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, |
| ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу в |
| дима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свиј |
| само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} |
| чини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је нек |
| и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и глас |
| ом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није мо |
| о! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Слав |
| ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адво |
| у и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неко |
| а.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују с |
| ајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда ка |
| абије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих < |
| нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58 |
| ван гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспо |
| време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} О |
| али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се ра |
| свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овлада |
| е плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се пр |
| добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окр |
| је био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није м |
| има се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са бел |
| <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би |
| е толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је |
| о неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег |
| Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви муш |
| еби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би |
| Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несрет |
| ије певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно |
| знам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казива |
| пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се |
| </p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— П |
| зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и |
| једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете |
| она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Ни |
| дознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао |
| о седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</ |
| то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{ |
| о.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал |
| знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би бил |
| /p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</ |
| > <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан |
| > <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га |
| све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, д |
| >— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— В |
| хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад ост |
| ање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку гал |
| дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом |
| о је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде |
| од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, го |
| а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p |
| отивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> |
| ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окре |
| ше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учи |
| лове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви мора |
| вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је ф |
| се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће л |
| ам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не |
| им вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча по |
| е воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам в |
| ашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и пра |
| адисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом |
| а мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана п |
| {S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му с |
| не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се |
| ада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се |
| <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други н |
| лика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљути |
| е сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако |
| што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу |
| е</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би к |
| ала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја ш |
| — Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика мас |
| Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у |
| је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га пог |
| најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио |
| признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Тр |
| њи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S |
| о! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас је |
| да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на ваш |
| и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опр |
| а просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</ |
| задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — |
| } То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита |
| У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а он |
| што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О |
| То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о |
| асмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ ор |
| /p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и д |
| је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали |
| Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Мо |
| Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p |
| >Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к |
| <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична |
| <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах |
| ла нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе. |
| еда... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p> |
| } Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Ника |
| играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда |
| љати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати |
| тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{ |
| шао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене |
| е, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којо |
| жде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испо |
| ладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој |
| ва душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његов |
| а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ћ |
| мејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! |
| S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Гриц |
| , како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он |
| аш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} |
| е а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тел |
| одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче св |
| у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном м |
| ; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p |
| се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је крас |
| бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на па |
| и сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако н |
| Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише уср |
| е!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко |
| знам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се сн |
| <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и |
| а та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те ми |
| сам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати? |
| а да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за сту |
| аког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био |
| о једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао |
| лејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од зд |
| послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и |
| а при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тре |
| , дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — |
| у му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој. |
| нства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас м |
| ности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје лич |
| како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? у |
| лавко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Сла |
| !{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} И |
| на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо |
| е тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: |
| и, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и |
| амет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Ск |
| м по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако пр |
| се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би т |
| ди има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука |
| ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — сле |
| о би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађ |
| у одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тад |
| се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је в |
| да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао о |
| ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> |
| а млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продуж |
| ишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <p |
| .{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је при |
| } Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с т |
| S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад |
| и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{ |
| Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p |
| ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао |
| Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене |
| у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку |
| Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то г |
| уд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— |
| а га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље |
| нај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да |
| {S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија |
| ај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта! |
| S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради |
| грамо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани |
| повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девој |
| већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. |
| нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жен |
| ени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ј |
| стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке п |
| лудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчил |
| постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи |
| /p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он |
| веков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овд |
| наче?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Над |
| зао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити |
| а, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а |
| ! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто |
| ве, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једн |
| Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су ч |
| ије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! пови |
| ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасн |
| све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и н |
| образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, ка |
| ице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.< |
| ечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, |
| ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу |
| њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} |
| .{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, н |
| али се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му |
| ошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где |
| би као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син см |
| уцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћ |
| <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом |
| >Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> |
| ад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да |
| је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за в |
| а, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је из |
| ју, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито и |
| асте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећ |
| н показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче М |
| о промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Да |
| те породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књиже |
| а му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чуд |
| грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам |
| есело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А за |
| заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја |
| данпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p |
| ека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми из |
| , паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спо |
| остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{ |
| је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} |
| а сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Сла |
| . „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало бо |
| наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чи |
| ма.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напун |
| ати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — ми |
| и.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни |
| у дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је са |
| Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} О |
| онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и |
| ло, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио |
| имати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, гр |
| о због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} На |
| аву! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја с |
| оче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече о |
| много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам ше |
| јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се о |
| лаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} |
| тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се т |
| етрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му ко |
| а је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сно |
| огао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло |
| а?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце |
| г спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правиц |
| ј!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. |
| та јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је н |
| — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Дан |
| знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију |
| м глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не т |
| и с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам в |
| е замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало м |
| то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „О |
| м тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја т |
| чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му п |
| оја траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друш |
| ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја |
| ливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је он |
| Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" / |
| веку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправ |
| уга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она |
| променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињ |
| ва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; |
| и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој |
| !{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, |
| дно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир |
| . а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Ов |
| Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад би |
| е још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, |
| аш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укин |
| јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при п |
| душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није има |
| што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, заг |
| .{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у |
| а проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештав |
| одаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништ |
| , ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та ја |
| уту звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто |
| есује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размиш |
| ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац |
| а као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини му |
| тију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досет |
| зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Бе |
| ћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с |
| толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен |
| адоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутр |
| истајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном |
| неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како |
| шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено зво |
| пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о |
| Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</ |
| Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазим |
| уку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраг |
| леда на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна |
| .</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{ |
| вијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да с |
| грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не р |
| да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и ск |
| је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу |
| стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24 |
| е “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: к |
| S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, шт |
| ко си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! |
| ко није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, к |
| м ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да н |
| нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Пар |
| ате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање |
| у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу |
| азговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће ј |
| еједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ к |
| на те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теб |
| окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p> |
| напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам к |
| о се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја те |
| јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</ |
| <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати. |
| Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клав |
| а у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина м |
| а!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би |
| Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и чита |
| син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настран |
| оме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гле |
| дим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да н |
| едном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја |
| ажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за т |
| бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{ |
| и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.< |
| ам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста н |
| то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> < |
| p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте |
| Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада |
| брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, ш |
| и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада са |
| није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па п |
| Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме ј |
| >— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то |
| о сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српск |
| исам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд |
| лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S |
| оме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да н |
| , да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморават |
| врста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— |
| о... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| нати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад ви |
| ати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ |
| ојом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} |
| мисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела |
| е услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се ши |
| авити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у др |
| S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста зн |
| уњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о вас |
| да, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S |
| ли где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући н |
| , кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа |
| p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учи |
| сти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од п |
| да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтит |
| о и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчил |
| морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога |
| та нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила |
| волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми |
| шта ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да |
| ртија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио |
| рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом |
| а старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{ |
| она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко |
| себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и за |
| а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам |
| јдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне |
| о недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, руко |
| ати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се |
| се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Б |
| а ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био |
| де оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била |
| нске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо |
| озно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам |
| тив писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.< |
| це стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива? |
| } Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и ње |
| ак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да у |
| преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и |
| се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе с |
| вља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље |
| копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о |
| њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седе |
| S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! реч |
| ати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непо |
| а је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Сл |
| то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p> |
| да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то ј |
| едно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио ј |
| >— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шт |
| о што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре |
| Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље же |
| Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео |
| /p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је бил |
| лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је мно |
| S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође |
| г вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је пол |
| 3" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она пева |
| она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слу |
| ите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у ру |
| вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!< |
| , који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, |
| екида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапћ |
| о сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искуш |
| <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, т |
| S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду разм |
| ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи н |
| покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је |
| вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће На |
| мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, н |
| и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од |
| зведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио |
| ом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p> |
| х чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите |
| есиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто у |
| ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у |
| ованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} |
| Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени |
| о!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јо |
| е се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није ви |
| S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p |
| шао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се разви |
| човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Д |
| ак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад н |
| год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Слав |
| ова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класи |
| итаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо има |
| .{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} |
| у.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да м |
| ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p> |
| кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и |
| песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од о |
| теља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без с |
| ише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p |
| водњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је |
| еше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Раз |
| е.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи |
| он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу со |
| много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S |
| и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, н |
| алеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некад |
| еба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да уг |
| оже по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује мир |
| лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем ви |
| ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> |
| јдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу. |
| м жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота |
| иличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим муст |
| Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да |
| и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ |
| } Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љ |
| тко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! пром |
| могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Прес |
| и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато |
| е мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не |
| — Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво проти |
| учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако |
| авља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> < |
| етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви |
| свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну р |
| раво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замис |
| ам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није |
| радан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га |
| воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— |
| етка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га |
| аву, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се |
| гу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је |
| , где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по |
| навао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме к |
| слове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли д |
| молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, |
| ке, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајн |
| л’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, |
| м ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— |
| !</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ла |
| нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, |
| м детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{ |
| и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је |
| p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се |
| само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ |
| а и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} |
| је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди |
| ојој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на стр |
| нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да |
| у је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} |
| а се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> |
| чи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S |
| Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђах |
| ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му |
| едаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједн |
| лудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини |
| та ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!< |
| та, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— |
| и се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени ниј |
| авку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад |
| једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Не |
| рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> < |
| пита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} |
| >— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог г |
| и се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} |
| е у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— |
| рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти наме |
| .{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брања |
| еба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на |
| сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар |
| ућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{ |
| е тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Х |
| n" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило |
| оље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.< |
| оседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет сво |
| он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} |
| те преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће |
| ин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његово |
| ом, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим усна |
| аше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не |
| олила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и ж |
| Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар пре |
| оворна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је |
| е мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде |
| ежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на к |
| не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по |
| ује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Прола |
| просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погл |
| кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како |
| не - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! ш |
| ко љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је |
| срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да ниј |
| предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Бео |
| а Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> < |
| у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и |
| /p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Ми |
| љаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака |
| ави јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове ми |
| ој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помис |
| она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело |
| вари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо |
| је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мир |
| те к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући. |
| само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због њ |
| ти и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене сре |
| љину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не |
| бије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства |
| љено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном |
| аде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговари |
| ио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадка |
| с на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? |
| ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чиј |
| оче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој |
| {S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на |
| ад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи т |
| е је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо п |
| ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалос |
| Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што |
| је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и |
| тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упит |
| {S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> |
| } Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{ |
| ати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који |
| ер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом л |
| ести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац пог |
| едаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано д |
| је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто |
| о.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали |
| ећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свират |
| матраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа |
| <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти ми |
| .</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. |
| > <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и друг |
| к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено |
| неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p |
| и...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> < |
| о?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p |
| p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па л |
| — Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала |
| о тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је |
| јзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли с |
| ичао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада |
| варати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији ство |
| чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и гл |
| њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све до |
| и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши ј |
| ав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! пов |
| а не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада та |
| се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да |
| савладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече ј |
| егова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте ње |
| а Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S |
| ом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Д |
| ећи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало |
| у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле |
| о си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени |
| рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишљ |
| </p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и са |
| основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све |
| чају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пр |
| ј немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одма |
| н смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради |
| су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бит |
| ачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> |
| , да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господи |
| Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки от |
| се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненади |
| ти и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестад |
| је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак ј |
| и по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! |
| речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као д |
| а.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још до |
| при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и о |
| ло на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало р |
| > <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{ |
| Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље на |
| текоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— |
| сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! |
| е и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао |
| ање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже д |
| и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му прос |
| о Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију |
| убио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од бати |
| Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекива |
| <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи |
| се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:< |
| b n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене |
| ш већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то п |
| лико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господин |
| очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Ост |
| строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— |
| господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p |
| и га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му с |
| аз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи но |
| ере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испо |
| орам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце |
| рали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећ |
| леда на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Миши |
| силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, |
| чувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p |
| егове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ват |
| а.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> |
| леко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак за |
| иховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им |
| Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део ње |
| амо жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мо |
| није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му чест |
| се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио? |
| а женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објасн |
| рини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш |
| да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, |
| уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за |
| пуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љу |
| иличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти |
| о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} |
| ло тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Нека |
| е на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, д |
| ими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша ку |
| /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве |
| е да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је поглед |
| и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она |
| се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима |
| м.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у |
| сију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али ни |
| идело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Сл |
| ћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао. |
| После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака |
| тишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што |
| ему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо |
| ање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате |
| реће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — |
| ћеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета гово |
| слиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те ј |
| добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да |
| слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред! |
| а! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Ср |
| p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати п |
| самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као д |
| рију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, ко |
| д замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи друго |
| {S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на у |
| ан.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напр |
| је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе |
| ечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам |
| ије вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле |
| њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> |
| адежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— |
| а ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом |
| д погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и с |
| !{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, пок |
| те, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> < |
| и, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их |
| илосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где |
| а и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од |
| јновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад |
| гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности свој |
| е, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с преврт |
| летку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p |
| огуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чин |
| јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пр |
| вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица |
| увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми г |
| девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на своји |
| тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па |
| које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не |
| за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{ |
| ајмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га та |
| } Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се т |
| е и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} |
| алност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело |
| кочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као |
| лучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избе |
| не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његов |
| сле кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импоза |
| огледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда |
| и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па на |
| о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да ј |
| матрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вр |
| адан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не |
| у и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, |
| се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташ |
| врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама |
| , који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покр |
| арно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни |
| м.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој |
| ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! |
| и грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ј |
| еђује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко |
| је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће нач |
| p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја и |
| дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?< |
| — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У нево |
| !{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас |
| лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и |
| ења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужно |
| ов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица |
| .{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у |
| у <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</ |
| мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако пр |
| сли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме |
| му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улиц |
| аше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Зна |
| Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате |
| љиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Б |
| одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Ла |
| пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очим |
| !</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, ш |
| мо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не во |
| се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му. |
| мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну ст |
| пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и пр |
| у секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си м |
| — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, с |
| ла господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало зна |
| на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, |
| а и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она |
| вом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољу |
| аја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан |
| ције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} |
| м?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима ви |
| љаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{ |
| .{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се |
| та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} |
| стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — ру |
| љан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — |
| ве последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, |
| свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по |
| ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој. |
| i>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допал |
| сено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазн |
| </p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здр |
| ата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију |
| раво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, о |
| га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погл |
| би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим глас |
| те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — |
| и.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p> |
| само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „ |
| е од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш бил |
| шта но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом |
| јајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћ |
| ларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Ф |
| знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био с |
| певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— |
| ажи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p |
| е се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Ко |
| Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после с |
| њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри |
| ан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — |
| понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а |
| равићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дат |
| а! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство |
| у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од цел |
| а и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глу |
| нција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ни |
| мо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми с |
| се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је изл |
| о се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина |
| ао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он м |
| прави озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те |
| ије до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме мој |
| ада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За јед |
| 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло |
| учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој д |
| е о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је |
| чина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме |
| а полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне |
| разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... с |
| воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њ |
| однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њ |
| да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у |
| зак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чу |
| о гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би |
| е сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се |
| ога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би |
| змишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p |
| вуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод уради |
| авко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом |
| Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш |
| орал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда |
| та а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад ј |
| уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто р |
| и има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о ра |
| праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с п |
| азно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он п |
| о ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију пр |
| ји њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „ |
| из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римс |
| } Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарви |
| дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се ч |
| аш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га |
| жајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица |
| <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гле |
| о год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у ње |
| к за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ип |
| седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим |
| .{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљ |
| жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој б |
| еним само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ј |
| тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине |
| се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, |
| и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — с |
| оплина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</ |
| е љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p> |
| но препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} |
| Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искр |
| е тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твој |
| нталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе им |
| од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док |
| S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и |
| она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и про |
| } До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— |
| ши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена т |
| е изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљ |
| вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— |
| .{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> |
| от, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веве |
| а је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p> |
| , шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво |
| пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како |
| Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то |
| е, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претс |
| p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на |
| е, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему |
| а 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела |
| врати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потр |
| — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету |
| а су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терат |
| егову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога ра |
| ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу ха |
| ца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, |
| едном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што |
| >Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n=" |
| ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се |
| једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем |
| /p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 с |
| ти!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, вид |
| часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> |
| агати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но |
| на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он |
| л’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта ра |
| {S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју |
| добравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му ј |
| имо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не с |
| м јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртв |
| же мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{ |
| једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, |
| ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</ |
| алу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскор |
| ешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много |
| /p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је стран |
| као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као |
| рам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је |
| То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавањ |
| сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Н |
| !{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги в |
| лих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, |
| о наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, |
| му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не мог |
| че!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је |
| ти за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — в |
| си никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у ти |
| ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да ср |
| на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме |
| ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био и |
| отово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на |
| ља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку |
| таше сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ј |
| p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> |
| а себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, ј |
| ?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} |
| S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му р |
| > <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пр |
| стити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш к |
| вору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна дево |
| да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па |
| !{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучера |
| Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} |
| је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} |
| њем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим по |
| ео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Т |
| пасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? у |
| крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо из |
| има његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је |
| на се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} |
| ати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман |
| тета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb |
| је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам н |
| </p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је изб |
| када ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је изб |
| лагостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за пости |
| — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, ш |
| е.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! н |
| — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухи |
| је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, к |
| оћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразова |
| итавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канц |
| ован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на ку |
| !{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта |
| то не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле п |
| дмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо |
| и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим пон |
| > <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себ |
| } Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на |
| ду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до т |
| ај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — ми |
| pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} |
| и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчи |
| ичати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате д |
| т данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи м |
| тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је им |
| он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он |
| и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи |
| н — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, х |
| ко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, |
| валио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужн |
| о је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Труди |
| а времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био |
| кви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ј |
| ају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он |
| из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујн |
| Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот |
| суству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама |
| да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам н |
| ена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! |
| } У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав |
| а.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без реч |
| као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одгов |
| ни се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том |
| му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васп |
| улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави |
| о старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> < |
| питање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и с |
| остао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да |
| } Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има с |
| ме! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Г |
| е се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и |
| убив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој |
| /p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв |
| S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало |
| сно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је вели |
| вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не доса |
| могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад. |
| да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме о |
| то се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није |
| Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна с |
| а.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава и |
| ако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облач |
| — Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја мог |
| Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи |
| егова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како |
| је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешк |
| осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао проти |
| кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге |
| и! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдра |
| бући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задр |
| овима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца боле |
| соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите |
| е да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања |
| {S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати он |
| приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензио |
| че је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> < |
| на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се н |
| ћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оста |
| хни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, ј |
| е!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки ка |
| ! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апот |
| о.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда |
| а према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћ |
| жим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; |
| ме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, |
| иво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше |
| овати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су |
| правдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ј |
| аштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашк |
| на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разу |
| није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама г |
| те То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то н |
| е у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег прија |
| х!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докл |
| а српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 |
| ба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну |
| по друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, |
| емо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њи |
| све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да в |
| била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о |
| ова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћет |
| икну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја |
| у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми |
| ечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она |
| не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још |
| апита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> |
| прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прсте |
| само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права уб |
| се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они |
| сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</ |
| после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у ш |
| против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb |
| њигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра |
| ите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S |
| напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с |
| екида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама |
| све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пре |
| о комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се нада |
| дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубок |
| ни ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире су |
| ђаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш |
| дао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досе |
| клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно |
| о чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој с |
| ака мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицо |
| Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао |
| те хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад |
| А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Така |
| преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би |
| 4" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{ |
| ка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљ |
| <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новин |
| нио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима она |
| аље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмеја |
| ају најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се |
| рило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да |
| сту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао једа |
| у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто поз |
| } Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ј |
| о врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и |
| ого цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А ш |
| пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном |
| ом учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се |
| {S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" |
| од њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране |
| Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се зав |
| ако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишљ |
| омаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио св |
| зети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ так |
| лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаш |
| де!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жрт |
| е бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је к |
| чинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја |
| ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у ко |
| S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на вел |
| !{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} С |
| е променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.< |
| е за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако |
| дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се н |
| етнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} |
| рећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврш |
| хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам ј |
| ерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и то |
| те, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да б |
| ога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у |
| ди користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? |
| !{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жало |
| и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешт |
| и револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити чов |
| причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ О |
| и.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате т |
| {S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> < |
| се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о р |
| као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где |
| што баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, |
| о претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у |
| е као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очев |
| а да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се н |
| га.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p |
| Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој |
| S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце би |
| но љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb |
| без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="8 |
| пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који з |
| бим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: |
| на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е |
| ра и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашил |
| } Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености |
| и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање ти |
| едају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и |
| н се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослет |
| аном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, |
| виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како та |
| уку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као н |
| дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгл |
| Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и |
| е иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и т |
| ко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с уса |
| замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, ка |
| е људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, к |
| ли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да |
| че он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама диж |
| ањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам |
| чно причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једно |
| те — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} |
| он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан |
| и прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце |
| ом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко ј |
| а ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знамени |
| {S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Неће |
| рцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни п |
| Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} |
| њу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је та |
| је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се прис |
| сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шт |
| какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњиче |
| је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикециј |
| а ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, с |
| ецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене |
| етала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвик |
| з чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ |
| е више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најну |
| о образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да види |
| ћи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} |
| Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја са |
| крено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мен |
| ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но т |
| у, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, |
| лостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод неча |
| едне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се |
| нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Ма |
| ад, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш т |
| ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Та |
| мати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти |
| ако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима |
| ако то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господи |
| сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{ |
| како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргн |
| Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одноша |
| л’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први преки |
| е тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано |
| н живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има |
| моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је ос |
| треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено |
| ога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевног |
| већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} |
| би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвес |
| S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> < |
| p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> |
| <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију |
| ост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи бли |
| поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити ње |
| е му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — б |
| ности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> |
| д када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од при |
| ле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та |
| у будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за |
| е се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишља |
| S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим з |
| , молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости |
| им се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег |
| , Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле |
| огађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш л |
| лици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа |
| ли Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен ка |
| } Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здр |
| .{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад |
| по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се |
| ра напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити. |
| а, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у мој |
| л’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је |
| огледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и п |
| сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито з |
| шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам ос |
| наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад |
| лици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи. |
| Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира |
| чи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и прост |
| Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он припис |
| нео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом |
| S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар |
| учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја ни |
| да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се |
| Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети т |
| Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам! |
| мо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! де |
| , нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но |
| ати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по ње |
| којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са |
| дно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случа |
| одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније ми |
| се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико |
| с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? у |
| .{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} |
| ица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком дру |
| ћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Гот |
| души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— |
| љи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он д |
| змакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала |
| <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло |
| тени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо |
| и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никак |
| о пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и св |
| ш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе не |
| , но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче об |
| Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</ |
| е је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двори |
| жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{ |
| а се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки инт |
| а српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих |
| ! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко час |
| али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он |
| S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— |
| и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитуј |
| свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофи |
| ешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — |
| дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Ка |
| } Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да г |
| ве држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p> |
| истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што |
| е премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ ускол |
| .{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има мн |
| Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} |
| време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава ј |
| ле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма т |
| је и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благос |
| а свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде кр |
| има никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а п |
| ћете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су |
| која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет. |
| Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мисли |
| је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плака |
| ји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, |
| жеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и ра |
| гладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га |
| <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се |
| сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се |
| урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.< |
| дим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да |
| е.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n |
| рока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се мног |
| а?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену и |
| мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снив |
| орда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— Т |
| бим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се в |
| <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми н |
| е показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — н |
| Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисл |
| расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} С |
| ема томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и |
| како нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојеви |
| нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} |
| p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама |
| ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су он |
| } Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Ж |
| матрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да ти |
| данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господ |
| је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта т |
| могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p> |
| снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од ро |
| а знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпу |
| њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке |
| е по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не ид |
| .{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни реч |
| дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.< |
| ишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечас |
| еци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божић |
| што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! ш |
| ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако |
| м ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих |
| очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па |
| лепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би |
| з жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, ка |
| ене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао |
| ти нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој госпо |
| p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— |
| е стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{ |
| начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачк |
| и ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку напис |
| н брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало ср |
| могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он. |
| ојој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки тере |
| ог и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се |
| анашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неис |
| лаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девој |
| азговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да |
| е знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али ч |
| а памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} |
| сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде М |
| вао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би |
| а вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја |
| арио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно |
| и срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} |
| ово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p> |
| више у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда х |
| и се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће ско |
| еђу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начел |
| што у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми |
| екад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим |
| и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде |
| дили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S |
| ве живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да |
| ти људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре прот |
| чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче с |
| за се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — |
| = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да с |
| раге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвал |
| се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била и |
| Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам |
| ад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам ср |
| хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га прест |
| резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку |
| свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко |
| а не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S |
| ала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам |
| знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била |
| {S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било с |
| ши није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, а |
| леда на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти |
| само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, |
| p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} |
| познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> |
| !</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим |
| све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, |
| зумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, |
| а!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па к |
| на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира ни |
| таше мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња о |
| ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњава |
| у па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде |
| ите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; |
| уд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побо |
| ао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда |
| при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се |
| изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежд |
| p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си т |
| Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се |
| уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....< |
| е, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и |
| S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} М |
| ије допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На проти |
| ири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оже |
| живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљус |
| војим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у |
| он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни |
| та, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не |
| а Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искр |
| у, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамц |
| вега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом жи |
| /p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Зби |
| ла вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S |
| /p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није д |
| } Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за т |
| оме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! |
| е с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена |
| не научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему |
| зе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно ру |
| рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала |
| > <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе ј |
| Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго рад |
| ао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао са |
| > <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отера |
| Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде сам |
| она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се |
| >— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, т |
| огло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— |
| ?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...< |
| {S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви иде |
| м Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће |
| . хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте |
| тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите ј |
| етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред |
| ди па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и |
| азговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више |
| и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и |
| и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја н |
| S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то је |
| у није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не мо |
| леда у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли |
| али — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом |
| ебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по тел |
| тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, и |
| упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и п |
| — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би мога |
| > <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а |
| немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли пог |
| /p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све ум |
| сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; |
| сам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш! |
| — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дош |
| остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло доб |
| еднака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</ |
| Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и н |
| 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљ |
| аљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и |
| жеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да |
| м, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, |
| породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и н |
| ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У При |
| , уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно |
| ад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте |
| их и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да с |
| немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их |
| ла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити д |
| ризнајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Д |
| нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па мо |
| част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђав |
| јака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина о |
| ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо... |
| је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге |
| говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је ва |
| о, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можд |
| а маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја прв |
| . Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је до |
| амишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би заглад |
| егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је |
| међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30т |
| одужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш жив |
| лони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — |
| ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чу |
| он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам |
| па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат б |
| <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у п |
| асно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Разм |
| жи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, д |
| је мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не ц |
| ба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим с |
| пуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој |
| их мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати |
| хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што |
| к у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба |
| ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од |
| ј суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> < |
| ављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пр |
| те доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву |
| у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер |
| ј се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред |
| а омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлос |
| о је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда |
| њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако |
| гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души |
| вост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Шт |
| се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, к |
| оме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмеја |
| чи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се дода |
| вољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у душ |
| о распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило |
| збегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак о |
| а је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велик |
| обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њен |
| мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше с |
| ш једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја |
| а ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу! |
| Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ни |
| вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела д |
| уде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали |
| "67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S |
| соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> < |
| ислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене |
| кле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њ |
| олебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад г |
| д о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем. |
| јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Пока |
| {S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обуча |
| гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, |
| ма шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{ |
| л’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одош |
| она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} |
| Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се б |
| давали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног |
| куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} |
| ожају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити |
| pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се н |
| неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све |
| > <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвок |
| о лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момч |
| S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде пре |
| ледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p> |
| бро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање пом |
| вко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле б |
| ро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</ |
| и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу |
| види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и р |
| ји о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлад |
| ти своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ј |
| тате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} |
| кај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p> |
| и.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је би |
| .{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Как |
| икако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је |
| омично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, |
| бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да |
| е раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га та |
| која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока |
| е.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече |
| ирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати |
| м ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... о |
| Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао |
| ике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао са |
| море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милиц |
| ушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} |
| а посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она |
| асна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоале |
| а? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био |
| тањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време про |
| и ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што |
| , како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Дру |
| и сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом н |
| о, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{ |
| но, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог |
| века.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предр |
| наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, б |
| исли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} А |
| ени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако |
| говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n=" |
| {S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" / |
| ање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и прен |
| У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да |
| нскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, ал |
| Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То |
| јма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци |
| } Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упи |
| лавку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговара |
| у својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитур |
| Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали |
| S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима. |
| ца му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети с |
| ије просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да п |
| 38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мисл |
| мишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{ |
| ер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — |
| љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се |
| мо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читав |
| то, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све |
| о ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ т |
| да мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се с |
| иша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Сл |
| донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} М |
| и, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио кр |
| ресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћ |
| о лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и не |
| леда, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од т |
| ве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по б |
| !</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет са |
| е друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће ка |
| на била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, г |
| ати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој |
| у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p |
| нуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто |
| бро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти |
| сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то |
| суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смес |
| ли кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће к |
| знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} На |
| гњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{ |
| иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околнос |
| ило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је о |
| ели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помис |
| и, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако |
| енима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и п |
| ав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њо |
| и у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ ј |
| и, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи до |
| да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити чов |
| свети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славк |
| {S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме прати |
| је!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет р |
| дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, кој |
| !{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да с |
| тарао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера оч |
| ама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и т |
| ога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово го |
| да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости нес |
| е има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове з |
| тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и см |
| рењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, |
| сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, о |
| ’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће. |
| ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урад |
| неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио |
| м, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S |
| ње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање сви |
| он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би х |
| алена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападат |
| ти се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и |
| чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, а |
| е понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n= |
| у Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си с |
| Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је по |
| .{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно |
| ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће т |
| воре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била к |
| ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као |
| еја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружј |
| м — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, ј |
| чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да |
| Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по |
| <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> |
| анео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате с |
| ме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помо |
| тати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то по |
| да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски м |
| <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у за |
| било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак неш |
| та не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Брав |
| тнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се |
| е свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незна |
| ао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично |
| му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он |
| на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала |
| о! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! |
| уго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад |
| седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче |
| </p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> < |
| ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи пр |
| вати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге |
| ти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији м |
| задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше з |
| знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени |
| ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је |
| леде.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, |
| га и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све ко |
| ај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито |
| ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком чов |
| а нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам мно |
| врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад |
| ме прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} |
| е је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} |
| ге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре о |
| смо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођ |
| им сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може |
| гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више |
| емљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично |
| м ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} |
| ман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} |
| ди Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим ра |
| идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премд |
| да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до |
| аву а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док пост |
| ари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} |
| о тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то би |
| е занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да и |
| Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека |
| некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не с |
| у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> |
| кона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од ос |
| У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било |
| шта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} |
| ље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угл |
| } Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— |
| околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре о |
| н би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша |
| " /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но |
| себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад |
| <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — |
| глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем |
| мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах |
| и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече уста |
| сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна |
| т; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих исп |
| му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> |
| лозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједн |
| по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невин |
| т.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање св |
| мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гро |
| шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу |
| , па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} С |
| арао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ |
| {S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} |
| боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, а |
| дном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се |
| едрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио са |
| и му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као |
| ј.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванре |
| {S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити мл |
| се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и |
| виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поре |
| најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урад |
| е ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се мл |
| {S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| једном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дат |
| Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасн |
| мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} |
| онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био |
| ст избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је |
| тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљ |
| после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом ву |
| и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе |
| Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш |
| она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим по |
| пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> < |
| говору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а |
| !{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо б |
| а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} О |
| о обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{ |
| вором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта |
| о, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа |
| мрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погреш |
| од говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је |
| бори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То |
| уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време |
| какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с |
| на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с |
| ођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибр |
| } Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало и |
| ођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жен |
| њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви |
| ра.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смеја |
| ће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па |
| зрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад м |
| дражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми р |
| — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допир |
| кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се ко |
| збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а |
| доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам с |
| о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнак |
| пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио о |
| 20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не во |
| дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. |
| љиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окре |
| , кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам |
| е није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато. |
| нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, ш |
| Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што с |
| ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <mil |
| тепенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја |
| о кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у св |
| свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, М |
| ожемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, |
| ен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, за |
| ак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било с |
| емишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{ |
| као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себ |
| е! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где |
| ве за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празновериц |
| ао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! |
| гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер ист |
| ваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помисл |
| приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писат |
| — Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и об |
| сно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у ше |
| могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је |
| чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура |
| о учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} |
| } А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам |
| , какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако |
| да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намест |
| дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Св |
| посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини н |
| ма зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га у |
| ма и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то рад |
| а треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да м |
| p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам |
| баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног ра |
| осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p> |
| у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> < |
| и кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не |
| Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету пит |
| — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумнич |
| /p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег с |
| S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашо |
| благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с |
| сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољ |
| , а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се ње |
| ског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} |
| теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} |
| ама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрште |
| као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу |
| ито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчи |
| је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} |
| века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, |
| хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чуј |
| ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљ |
| и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео ва |
| Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb |
| о шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како т |
| ра ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем та |
| његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све сл |
| ез тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу |
| ако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја |
| ћу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али по |
| етих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Пада |
| је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као ма |
| вуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без в |
| о истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њ |
| </p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само |
| једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради |
| о брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p |
| ! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души |
| </p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одг |
| о.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То |
| образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама зн |
| позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима |
| итала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек са |
| ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој |
| ју, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се |
| /p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p |
| ерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају |
| е, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да ид |
| о, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти |
| /p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе |
| блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Т |
| људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устра |
| ли она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој мор |
| ко не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер г |
| лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о то |
| љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу ни |
| иди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији? |
| <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није мога |
| се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га |
| овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће б |
| прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{ |
| у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвок |
| ш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране ср |
| оју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој ба |
| p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слобод |
| .</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас |
| свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S |
| а презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај |
| ене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем? |
| вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпо |
| ј природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледа |
| ; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати бр |
| ојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, |
| а лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p |
| чекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се р |
| је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} |
| олесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то треб |
| тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да |
| шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би ј |
| е пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништ |
| огао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој д |
| а од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то |
| Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди |
| иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као |
| ма адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он |
| у срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље |
| но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици |
| Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> |
| остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и |
| водећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пи |
| У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор с |
| аву — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва |
| прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му о |
| проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П |
| Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, |
| апут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на |
| цу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друш |
| ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> < |
| че а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она |
| нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена |
| ад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал |
| траг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би м |
| е воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут на |
| ала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она пог |
| гоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему |
| n" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи |
| се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматра |
| лом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потп |
| г ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корп |
| је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може |
| дио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и |
| да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> |
| смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај |
| тим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расп |
| оду, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко |
| ако није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завук |
| је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље |
| ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и |
| о некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као |
| и главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} |
| {S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ће |
| који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и ш |
| ише седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене |
| сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— |
| ли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} |
| олом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда |
| Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа |
| едну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} При |
| one unit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство ј |
| C4"> <head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жеље |
| C3"> <head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{ |
| што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо |
| руго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешт |
| као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} |
| ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но м |
| ушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав |
| <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха! |
| као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренем |
| ла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрав |
| испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ |
| о питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу |
| истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друшт |
| чекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мог |
| } Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону |
| и се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствар |
| p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, |
| лим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је дос |
| повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи з |
| , али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{ |
| ма <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> |
| богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса ка |
| } То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који |
| као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од в |
| ад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то ј |
| тра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то гово |
| доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би с |
| ти, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице м |
| је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској се |
| угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно |
| и се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} А |
| ле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашт |
| кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они |
| вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а |
| он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> < |
| људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а |
| У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, |
| ешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.< |
| >— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Е |
| осити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „инт |
| у, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда |
| дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о ње |
| право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из |
| </p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само |
| ледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уз |
| н га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто |
| сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} М |
| е би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срц |
| а, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да прим |
| та.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта би |
| о, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од |
| се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима |
| лана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу |
| очитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да види |
| ио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — уз |
| Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Сла |
| ас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо |
| вде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их |
| жају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје ста |
| кињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} |
| а к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свак |
| екако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на њ |
| ва га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи |
| е данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Са |
| чео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице |
| стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице |
| рзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што ж |
| ности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мо |
| и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини |
| је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су т |
| :id="SRP19023_C8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо. |
| тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За мо |
| зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекин |
| не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко с |
| , она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону |
| ишта сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код |
| .</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} |
| , успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне ал |
| а знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а к |
| } Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{ |
| се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мо |
| Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта с |
| смеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Миш |
| .{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у ј |
| и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да до |
| растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} |
| це за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је |
| и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, |
| и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она дево |
| или момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па с |
| лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима. |
| азговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без |
| оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Миц |
| аиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која |
| претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као |
| е јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на ма |
| да се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чу |
| Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славк |
| смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаш |
| а, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одг |
| у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи? |
| и у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, |
| ле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби |
| ло публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и п |
| S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} |
| ну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ниш |
| мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме |
| влада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има вл |
| то. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу |
| а је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог п |
| анела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој |
| ни и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није о |
| ћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.< |
| ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја |
| их испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се тр |
| еде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је пого |
| д тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слуша |
| змути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слоб |
| лина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе |
| том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу |
| о Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам чов |
| положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говори |
| ојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине |
| тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, |
| у.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће кошт |
| државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши де |
| се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа о |
| на је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, |
| среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофиј |
| ; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а |
| срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите фил |
| е! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам у |
| у.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповед |
| а тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипа |
| {S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, ре |
| о у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, к |
| носе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли |
| и а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> |
| и кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у к |
| светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— |
| Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скак |
| напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстар |
| S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је М |
| рио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте |
| м од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можд |
| /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се нас |
| аква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву ду |
| ре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи с |
| ању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изн |
| ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ниш |
| заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су бил |
| ирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p |
| у никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хв |
| томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> < |
| амо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо |
| Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила оз |
| а болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је |
| .{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — |
| <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче |
| узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} |
| S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом |
| екако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче т |
| зована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њеж |
| реди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! брав |
| е! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све |
| тина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући |
| ! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни |
| ачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним сва |
| о у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па |
| ешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би |
| о поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p> |
| образованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образ |
| и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше с |
| парија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1.20 дин.</p> </d |
| е користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не ника |
| држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, ј |
| кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, |
| сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а |
| е волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме воли |
| себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви по |
| е, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да |
| рна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много п |
| рио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко одн |
| а, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је тако |
| овека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Јед |
| е облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама к |
| као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из |
| ах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би |
| ј срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурас |
| е снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избиј |
| Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но |
| ушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се п |
| и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> |
| ко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, п |
| чина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div type |
| адежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам пр |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих |
| да?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ |
| е пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњен |
| а на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и |
| је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Д |
| ди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{ |
| и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне |
| је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашањ |
| сте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече |
| дну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједно |
| } Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ћ |
| анска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1.20 дин.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <div type= |
| инара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — С |
| и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се |
| руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи је |
| Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и до |
| > <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод |
| но — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би м |
| } Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образ |
| га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет |
| „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је с |
| да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{ |
| у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, |
| зим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb |
| рају.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до ту |
| нталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започет |
| као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки |
| неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се |
| спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама |
| слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се веч |
| ити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у ов |
| своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла |
| о на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овд |
| немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе ил |
| и: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да ј |
| рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а њ |
| е на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље гов |
| била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је инач |
| до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и |
| ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како |
| дмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, гру |
| ате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је |
| бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с |
| S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима |
| би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му ј |
| ћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица б |
| варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу |
| овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били си |
| отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш |
| вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој |
| је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког |
| не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестраг |
| ад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, п |
| погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића |
| ђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли |
| /p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} |
| ! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако и |
| жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно насту |
| е дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају ч |
| он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је |
| о; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа п |
| соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, |
| ори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њ |
| н да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропал |
| и још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад |
| е би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајд |
| > <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сенти |
| >Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шт |
| мејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако не |
| догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудно |
| је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом |
| ако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао |
| глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љу |
| руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’м |
| и у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању |
| е шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ |
| рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим ср |
| рним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настал |
| а пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепо |
| ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста пов |
| Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S |
| тате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај |
| змишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, ј |
| весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — |
| упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се |
| ате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад каж |
| њу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој |
| Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестал |
| то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</ |
| и њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет з |
| о ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> < |
| јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спра |
| лугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.< |
| и им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потреб |
| , видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке д |
| ће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко п |
| > <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с |
| однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на |
| ету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други |
| а.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако |
| p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мен |
| тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није |
| ов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног |
| живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и |
| л’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја зна |
| бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и н |
| зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то дово |
| овек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, ш |
| Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљива |
| ирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљи |
| ! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! |
| ету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да |
| Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто посед |
| о не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штого |
| ичао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богм |
| мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако |
| њам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у |
| одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо |
| бро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од |
| авко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.< |
| што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му д |
| ла да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> |
| ити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуц |
| <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљуј |
| Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на |
| продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окр |
| и!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми прича |
| и бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем |
| /p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити м |
| {S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} |
| еш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Мом |
| Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г |
| плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: |
| е само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p> |
| и си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p |
| а ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћу |
| али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! ниса |
| спратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{ |
| утим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешава |
| ања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Р |
| мао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} |
| е, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би |
| дила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити! |
| по! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни |
| S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја |
| .</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао |
| мамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сва |
| леда благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мисли |
| ди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p |
| ан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, ј |
| нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али |
| то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчез |
| — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Над |
| Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{ |
| сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, |
| могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била |
| знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све за |
| воје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себ |
| ло сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућу |
| S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, |
| оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, ње |
| иначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпи |
| се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам п |
| ! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радос |
| где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но м |
| гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш |
| прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними |
| улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и о |
| , ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наш |
| чити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам |
| ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не |
| ај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се т |
| цкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} На |
| Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што |
| родице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси ни |
| одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. |
| от, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, |
| вљени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тад |
| чи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде н |
| опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала гл |
| ју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> |
| се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{ |
| много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу. |
| вори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Сл |
| главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од |
| ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја |
| т може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по из |
| леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задрж |
| ледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од сво |
| јати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла |
| и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало пу |
| зона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке ше |
| Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{ |
| кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после |
| ца и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које |
| </p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{ |
| аси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при |
| ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била н |
| ећ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друш |
| .{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па ј |
| окрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! |
| 2"> <head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. |
| </p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба |
| аску.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се н |
| егов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико. |
| лог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негд |
| ; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на |
| лугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њо |
| } Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— |
| плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све |
| и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то зн |
| зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, д |
| тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је |
| о. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да |
| /p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p> |
| аче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати гла |
| ечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у |
| на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љ |
| назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мра |
| у мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — ре |
| је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку |
| мислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено. |
| ће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено. |
| све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој со |
| динаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 |
| рко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мисл |
| зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово ша |
| што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{ |
| та је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их о |
| .{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с |
| мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} С |
| <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво М |
| То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом |
| свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, |
| ирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотам |
| Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идеја |
| се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{ |
| !{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p> |
| о? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отр |
| јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезио |
| тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао |
| <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, |
| жда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нам |
| ! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је |
| укчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела |
| о плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина |
| ако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је о |
| оћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему гов |
| Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — с |
| вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то зад |
| — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о |
| баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте |
| њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољств |
| зао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чевр |
| сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Ни |
| о.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њен |
| <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, ом |
| {S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о |
| дним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поруч |
| месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беч |
| итање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног дог |
| фану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} |
| м.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</ |
| <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно |
| јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— |
| — Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} С |
| м, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешал |
| есело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко ј |
| Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S |
| о млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су |
| прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти ист |
| му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим |
| > <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се |
| ему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S |
| адежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допал |
| но „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мисли |
| вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би |
| ри.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више |
| тња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било блед |
| } Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се |
| {S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, |
| ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно |
| и би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та |
| , људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад по |
| оћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веров |
| га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се ос |
| се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају. |
| бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сја |
| мној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла м |
| преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при |
| г доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо веч |
| ељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме н |
| ети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! пр |
| у, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! по |
| по!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би |
| не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} |
| се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао |
| пољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} |
| размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном |
| орио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене ниј |
| ен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чи |
| е.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићет |
| о и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ |
| љиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кла |
| вет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпо |
| о љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам |
| чам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! |
| ручке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сад |
| а потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> ми |
| изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нам |
| о тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал |
| а јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речи |
| а!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама св |
| ињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} М |
| а узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав |
| ка не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца |
| , грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше |
| ти зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} |
| ије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна |
| а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није и |
| ла и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са |
| Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да с |
| је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, |
| 5 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест |
| рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> |
| ерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загл |
| едионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремањ |
| } Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њ |
| е чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љ |
| му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> < |
| Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била б |
| итој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и а |
| Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> < |
| ко ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у |
| /p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} См |
| , кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили |
| о, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="su |
| ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, |
| осно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако |
| ан.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће с |
| с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу. |
| } Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S |
| сли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку ова |
| жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје. |
| о.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месеч |
| ного што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже |
| ="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста |
| пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно |
| кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на кр |
| тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им |
| а знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам има |
| да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах |
| варају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је дон |
| анско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисл |
| их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на |
| и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радић |
| иво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ев |
| а њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује |
| p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим |
| да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак |
| Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p |
| сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</ |
| и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким |
| <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сва |
| !</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не |
| тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку м |
| адан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="3 |
| наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — |
| екомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли |
| ја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене |
| ести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— |
| не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, как |
| већа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p |
| шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син |
| њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке. |
| васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена. |
| !{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и |
| ди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да с |
| S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу |
| е се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо б |
| згубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало |
| .</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоце |
| <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— |
| и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал |
| <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И с |
| та је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за |
| ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћу |
| о, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S |
| сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу |
| тотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна |
| и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из |
| навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, ко |
| жите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири зна |
| је! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих |
| и да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да |
| нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одош |
| трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате до |
| ки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој м |
| на?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто ле |
| ! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди |
| наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, М |
| ни је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! |
| type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - |
| итана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и |
| p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</ |
| </p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање по |
| авалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је д |
| где, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма |
| аго и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као з |
| у с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— |
| пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чуд |
| и се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, |
| а.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико наза |
| радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се |
| ло?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче с |
| у наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он по |
| длучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком |
| век је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у |
| м код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гур |
| ладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољ |
| p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али... |
| н стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женс |
| уом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се ко |
| ти, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли? |
| е криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не |
| а да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустит |
| вари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару |
| нако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио |
| матрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мис |
| уву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста к |
| сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно |
| ше усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он |
| .{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све |
| ају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта |
| и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих н |
| како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, |
| {S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад ч |
| м из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решав |
| љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љу |
| а се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се т |
| </p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p |
| о као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе м |
| еживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудор |
| дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, |
| авко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд гл |
| варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном |
| ј су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру |
| рав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Ла |
| ло листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</ |
| досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или ж |
| и ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех пр |
| шо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! |
| ако ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време |
| S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. год |
| <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души |
| њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази |
| 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је |
| } За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један с |
| и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За св |
| ости.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се в |
| и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пр |
| {S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист |
| , исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим |
| ко ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад |
| па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је св |
| ље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја |
| ном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или |
| о је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љути |
| и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, |
| Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, |
| м против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да |
| Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекин |
| свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p> |
| ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није п |
| е и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да |
| карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрз |
| поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и по |
| глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p> |
| се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S |
| И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, |
| јна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се |
| S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучн |
| увство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јо |
| крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој. |
| дмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и те |
| шта од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век |
| е не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ с |
| уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах у |
| и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка каф |
| ки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више |
| Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се |
| обро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам т |
| шало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал |
| то тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме с |
| , да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако ума |
| са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, |
| Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, |
| станем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — а |
| p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што ви |
| .{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а ма |
| зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у двориш |
| продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли |
| а, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешк |
| ао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> < |
| једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разве |
| {S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и м |
| ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног за |
| уци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено н |
| ећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком з |
| а за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само |
| ном, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} |
| азован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећо |
| ало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хт |
| а какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гет |
| положенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио з |
| ; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво ст |
| коро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене |
| ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са стол |
| овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски гл |
| а, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Н |
| их адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; |
| и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје м |
| е а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и |
| су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и |
| ло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Ш |
| Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко |
| оказују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико к |
| кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједн |
| и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледа |
| жас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављ |
| премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и а |
| ив обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, ко |
| адобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан чо |
| образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, фило |
| снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све |
| о на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Н |
| чно поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и |
| томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и |
| сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојо |
| рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.< |
| е се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар |
| е задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше |
| о чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мо |
| се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и |
| берциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше т |
| му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отиш |
| ити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његов |
| и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, |
| доше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже |
| дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit |
| ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки повет |
| умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није |
| крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почи |
| нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се т |
| дин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што |
| на ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших при |
| у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зим |
| реко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му н |
| и подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} |
| ек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ |
| злагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки |
| о куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а С |
| а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не иза |
| а, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само |
| е укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" |
| загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пр |
| /p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста |
| утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље п |
| <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? прич |
| н ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из оч |
| ном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини |
| њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је д |
| ио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у |
| или моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с |
| бро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњави |
| ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— |
| акав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана |
| вету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да |
| ца и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао |
| обном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <p |
| не, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо |
| о доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче |
| он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — |
| дин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пр |
| да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним |
| одушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем п |
| гунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте |
| о воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S |
| сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао ис |
| — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Ка |
| вкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам |
| о шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој |
| {S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити |
| а по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S |
| аст, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на |
| десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу |
| , што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух |
| окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да с |
| е био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патр |
| ла онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стад |
| и.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S |
| он, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а |
| л’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степени |
| знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о |
| } Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне каракте |
| Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, а |
| сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао |
| ни језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; |
| ти и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим пр |
| заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се |
| авршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} З |
| си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дош |
| } Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ниш |
| ем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми |
| црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, к |
| о и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију. |
| је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена |
| име ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког |
| ао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био. |
| ио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од пр |
| исли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом |
| „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било |
| Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} |
| мо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви |
| и сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког с |
| нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто др |
| ам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти |
| му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неуг |
| маљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето н |
| скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет |
| на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Т |
| га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он |
| то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због ск |
| азнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност |
| мбру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућ |
| де.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као д |
| време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си с |
| оју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за |
| ?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, |
| обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет љу |
| младина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, |
| а! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан чове |
| и здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p |
| — Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.< |
| /p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адв |
| <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си |
| рло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Мо |
| </p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>О |
| .{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде п |
| причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Б |
| Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћ |
| Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Ни |
| ао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{ |
| ало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— |
| напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, о |
| ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?< |
| >— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се |
| Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> < |
| {S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто по |
| !{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако л |
| слите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца |
| осла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем |
| !{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! |
| неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено б |
| Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика |
| } Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> < |
| и јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и |
| аздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостив |
| је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жал |
| ило свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те дос |
| алиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гл |
| више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је ов |
| {S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе |
| држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је виси |
| че Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — она |
| и играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви |
| је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвал |
| рави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о ком |
| и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, |
| а их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он |
| — То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што ви |
| шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, уз |
| /p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ |
| удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за туче |
| че — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...< |
| е макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} К |
| руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се |
| есто у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледа |
| .</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S |
| и и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз |
| шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини |
| неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој ба |
| свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши |
| која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савр |
| лица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите |
| и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је |
| ицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше |
| дна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила ј |
| вет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тад |
| а!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> |
| га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако мно |
| да се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, |
| ку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?< |
| е су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пу |
| бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта |
| ступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се |
| угоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам |
| те, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p |
| ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је л |
| о сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине п |
| у цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ припов |
| е млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње |
| ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан |
| лости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав разв |
| пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле |
| Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А |
| се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, |
| д ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну |
| <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У |
| ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Шт |
| се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — с |
| тићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој з |
| !{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између |
| м.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо |
| ог знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и пон |
| <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи |
| невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га ч |
| и ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправ |
| за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — |
| остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође з |
| га а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну |
| лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није |
| p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> пле |
| их шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — цр |
| о је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у |
| страних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с о |
| ко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипа |
| , а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, |
| женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није |
| ш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, у |
| ад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони |
| Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, д |
| лавко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погл |
| а кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} |
| тао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га |
| {S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствар |
| нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој |
| ољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{ |
| р је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као по |
| ој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љуба |
| цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица с |
| етали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка с |
| ред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад до |
| ли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити |
| ом?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу он |
| још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут |
| дусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се позд |
| д и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тим |
| ц сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, |
| а.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девој |
| арала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, |
| , ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на ма |
| ако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, |
| е официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би поглед |
| све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бо |
| лози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора о |
| , <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Сла |
| ао умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које |
| препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се |
| рошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим М |
| — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— Т |
| а једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене с |
| У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и да |
| еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво |
| а ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по |
| ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће |
| сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње |
| е разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне сам |
| у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо |
| вати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде с |
| ра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супру |
| итана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја |
| отпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није |
| и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и |
| у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она так |
| с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така |
| је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женск |
| то-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— |
| у људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве жен |
| заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула |
| немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То |
| раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она о |
| да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није з |
| ј соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пре |
| тај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" / |
| нца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне дола |
| ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— |
| ве знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчеза |
| о примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом |
| ба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, |
| разоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те жен |
| ерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад |
| ња, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" |
| м те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} |
| и им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> < |
| онара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све |
| ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу |
| на нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја с |
| /p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће до |
| стало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n= |
| домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме жив |
| на се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека с |
| највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— |
| ло ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго |
| је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунашт |
| ноги њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S |
| клоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах |
| допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нарашта |
| најем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да р |
| ? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{ |
| као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случај |
| орављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о |
| ети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми с |
| олугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у сво |
| ежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се |
| д дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи |
| ожили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не зн |
| ема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и |
| потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се та |
| ом, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја |
| .</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што |
| ћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика ш |
| о то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд |
| ијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и леп |
| а Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљ |
| p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад |
| ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви има |
| на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима |
| шина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што л |
| ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо сл |
| и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од корист |
| му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} |
| и предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време |
| ет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна ст |
| како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она |
| у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, |
| чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, |
| “ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болес |
| а стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад јед |
| сто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од ј |
| само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за |
| {S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и |
| упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посма |
| и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да |
| , управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Т |
| ад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну |
| сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћ |
| хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде з |
| у по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се зг |
| {S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким пог |
| росвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> |
| хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим и |
| еђе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} |
| 8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" |
| рошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш да |
| чио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при том |
| даше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо за |
| !{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Једа |
| ора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одигра |
| незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да с |
| уши.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам |
| овином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола. |
| а ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу |
| о пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а |
| врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15 |
| е сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај |
| а јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и свак |
| ове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило |
| Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко |
| емље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p |
| опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободо |
| ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста |
| ма много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.< |
| ио весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} |
| је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p |
| би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га углед |
| се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути |
| ање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да |
| ам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мен |
| забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао |
| у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жел |
| узика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12 |
| које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео |
| , да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли |
| о ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ ни |
| е знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понаша |
| гу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њени |
| вде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се М |
| Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћем |
| Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу |
| ју а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче с |
| <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— |
| до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа пр |
| апташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, р |
| о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да и |
| ду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S |
| } Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је |
| хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и |
| без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан чове |
| — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће |
| о.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам |
| једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу а |
| ико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоист |
| се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> |
| е се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидн |
| <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика |
| расно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и |
| оздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p |
| насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С |
| он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и з |
| еда, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ пр |
| и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* |
| ију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па посл |
| етно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, ал |
| част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ в |
| ије рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без пород |
| и су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац |
| почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече |
| ба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да уз |
| о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Ми |
| ом грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе |
| образован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при најв |
| рана.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неисти |
| ио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече |
| е је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Гра |
| е! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити. |
| х!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, д |
| то добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се |
| нде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је |
| адежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су с |
| љен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад |
| лом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звижд |
| али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде гд |
| ела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и ун |
| лио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, ниј |
| итао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри др |
| иша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није т |
| само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставит |
| на не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и |
| е честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћ |
| тражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота |
| као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, д |
| лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред |
| све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично по |
| дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој ја |
| л’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наск |
| е поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти |
| ам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели сл |
| у.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати |
| одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио |
| тарог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрај |
| > <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво |
| теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{ |
| оменуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао |
| </p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек.. |
| ислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> |
| викну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом |
| ви и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука |
| .</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад би |
| на изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је |
| !</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— В |
| ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Ниј |
| приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом |
| ти, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> зна |
| сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене |
| расуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укину |
| ође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Н |
| а 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко да |
| ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе п |
| ем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се ману |
| нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио. |
| шавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам |
| а сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за |
| та разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш с |
| сто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За |
| твар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде как |
| оту а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољу |
| а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да |
| <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} |
| чи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Ми |
| оказати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео |
| 52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако в |
| њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој ми |
| огу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ з |
| то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини о |
| а нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ј |
| олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама |
| радио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опе |
| огледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход |
| ада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хораци |
| ира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим наст |
| исно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што о |
| мртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања |
| ир кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим сто |
| о доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и з |
| То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славк |
| p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо а |
| м честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође как |
| о волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па м |
| и!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{ |
| екло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало |
| уверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — |
| аше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја |
| и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по |
| само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је |
| /p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S |
| мали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мр |
| а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући |
| на — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! |
| сом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, о |
| о волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола упла |
| а!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету |
| , Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но је |
| е и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ип |
| ратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне др |
| ој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва |
| !</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђа |
| е у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретат |
| облем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <p |
| димани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеј |
| едаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде леб |
| и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то н |
| ло пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе глав |
| то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке пр |
| а свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с ј |
| } Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују ње |
| и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био па |
| а нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну на |
| ма мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле |
| {S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у мла |
| дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Ја |
| евојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интер |
| љим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да |
| > <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљуби |
| ућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} |
| ивати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну с |
| јим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да в |
| — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— |
| во лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко |
| ка ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" |
| гова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слобо |
| одне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо |
| } Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо? |
| а какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: |
| — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ств |
| } Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука! |
| л’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и т |
| да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку с |
| на искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво г |
| у и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још |
| аквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у |
| ели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му н |
| промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекн |
| ло као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућен |
| и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе |
| о задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим |
| е једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао. |
| засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Е |
| >— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећа |
| нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће |
| мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погле |
| опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груд |
| друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> |
| .{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је |
| ђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — у |
| нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна |
| све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; јед |
| здвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она ст |
| те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било |
| се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерње |
| удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви к |
| Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} |
| м његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} |
| ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље рад |
| ом човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или стар |
| у, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, ка |
| ешивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да рад |
| <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две лу |
| а, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p |
| је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Шт |
| тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумња |
| S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не |
| „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се |
| рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прсну |
| о претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он |
| <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разум |
| ци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом о |
| кла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет кон |
| ованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше м |
| је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Пога |
| и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног |
| не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је доба |
| уда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Слав |
| м теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Сла |
| и мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти |
| сом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> |
| ћу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што ни |
| у.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не сти |
| не као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова |
| p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хла |
| /p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не |
| из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши ка |
| е.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би там |
| ргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пр |
| он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S |
| вари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на кој |
| Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Оста |
| ила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад |
| што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју в |
| лако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} |
| нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђи |
| леду одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пе |
| е старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их на |
| о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на |
| рала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које |
| и би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! |
| сто је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно |
| у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојан |
| клони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се |
| леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је п |
| ала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p> |
| ав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, |
| вко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал |
| и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он |
| узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чин |
| чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако |
| могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увре |
| виси од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо мет |
| ве, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по сво |
| свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, ве |
| , које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље |
| иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} |
| је рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч г |
| ивеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! |
| си тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.< |
| ења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли им |
| </p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он с |
| прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет пој |
| после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и |
| пољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! |
| S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако |
| је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни |
| мена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треб |
| управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} |
| превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та |
| Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на |
| кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да |
| ула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла |
| да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да ј |
| о је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља |
| његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, ц |
| се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати прав |
| о соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомеша |
| , драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти исприча |
| вати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма как |
| Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове реч |
| дили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! |
| радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко |
| .{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
| тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, |
| ао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је |
| с куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочита |
| која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама |
| — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен ста |
| години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничиј |
| где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним |
| ; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је п |
| ене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено |
| д!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче па |
| ко пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мор |
| о џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како ј |
| леда на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли |
| и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује ка |
| зроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, д |
| биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети. |
| пажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} |
| жим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати |
| ер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како |
| нка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и пев |
| њевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово |
| ег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} |
| Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФици |
| а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постане |
| > <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— |
| али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и зак |
| ше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незна |
| очи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су. |
| ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби |
| и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађ |
| а у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио. |
| трати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S |
| >— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа н |
| p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа |
| ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правд |
| тарац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, С |
| лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно прич |
| ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> < |
| знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велик |
| ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на си |
| е завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби |
| овољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S |
| /p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! |
| службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> |
| не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам ка |
| сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, |
| и ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни м |
| а ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права |
| увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће |
| /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Ма |
| авао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно забо |
| p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви небл |
| о! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадк |
| обој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас те |
| раво образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву и |
| ку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> |
| {S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из ус |
| м заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! ника |
| се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p |
| иновљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p> |
| брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак |
| ити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{ |
| добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама |
| упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим |
| ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, |
| грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човеко |
| о, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнак |
| бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S |
| ст?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прв |
| о, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Теб |
| мој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p |
| м.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше св |
| оласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без |
| смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може виде |
| , птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби ј |
| сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023_ |
| мети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је М |
| знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и ди |
| да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S |
| добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и х |
| апта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— |
| упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћути |
| среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се |
| у није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе |
| > <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљ |
| д је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} Н |
| у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикну |
| у му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају св |
| руго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Н |
| Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати |
| огла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би |
| и се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он да |
| реме ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, |
| ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати исти |
| знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, кој |
| ласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања |
| ко много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и |
| Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.< |
| е! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти у |
| али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} |
| та да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица! |
| е добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небо |
| и.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнић |
| }Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гл |
| обине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онак |
| иста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{ |
| /p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она ми |
| већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну дру |
| е.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекуј |
| особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за ут |
| ви не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S |
| а погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, |
| и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се рази |
| ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тре |
| а старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? уп |
| струја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p |
| лад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> ск |
| Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећ |
| само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, |
| је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p |
| ој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам п |
| знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташ |
| у.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p |
| а моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А |
| S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а за |
| ва.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му |
| м животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учи |
| де петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина |
| pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је |
| чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога не |
| ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и |
| да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене сп |
| у, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би |
| ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он тол |
| n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и |
| закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли |
| не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb |
| је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми |
| те! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више ост |
| о сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, |
| о досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мој |
| охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки пробл |
| {S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, д |
| оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Не |
| сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} И |
| земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак им |
| волики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</ |
| заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и поглед |
| итањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто |
| рема друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло |
| моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су м |
| је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само же |
| one unit="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Н |
| ест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се |
| умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света |
| ио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!< |
| {S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носи |
| ољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, |
| ! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад оствар |
| ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{ |
| сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку |
| д му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих н |
| узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједно |
| њу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> |
| во, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} М |
| } Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене са |
| свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, |
| удила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} |
| га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и |
| недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији |
| а само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен вре |
| знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам д |
| м дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем |
| а на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекива |
| о сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто |
| вкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би |
| ш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му |
| те!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће в |
| азан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло в |
| а гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле |
| не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то < |
| стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му |
| ки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! го |
| чају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети |
| узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p |
| у изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега |
| о се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? уп |
| гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ћ |
| ратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те |
| ебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се в |
| пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом |
| у.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда |
| одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под по |
| дјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све с |
| Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао |
| то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо |
| олако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно |
| и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а |
| зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек |
| во и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нага |
| ињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијард |
| прва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа |
| з њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се ра |
| Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за |
| лици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећив |
| е.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> |
| и мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад |
| е на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Ј |
| . у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, |
| адосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта д |
| ешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуно |
| p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— |
| се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати р |
| год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем |
| јавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много прете |
| чувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, |
| ра, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Ју |
| сао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала исп |
| екадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим ш |
| е, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, д |
| н досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге |
| о труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље у |
| тати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу |
| о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у |
| ишта... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" |
| ежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023_ |
| да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песим |
| е сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не |
| табло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно |
| > <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говор |
| — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчил |
| човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки |
| вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породиц |
| шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе |
| сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се до |
| свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикециј |
| пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих гра |
| та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претст |
| , која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка |
| "SRP19023_C1"> <head>I.</head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пун |
| /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом |
| непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по |
| да ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, |
| сташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вред |
| та ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и |
| пођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим прот |
| лим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, |
| мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа |
| е.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи |
| е топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра к |
| е надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне |
| вља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са свој |
| се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милиц |
| луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то |
| то га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У ост |
| ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone unit="sub |
| злази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има |
| се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је |
| , а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но |
| ушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити |
| } Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би в |
| види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама М |
| о била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој |
| арактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, пре |
| вално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљ |
| <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била роби |
| ваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, д |
| ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало |
| ла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме з |
| ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{ |
| Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа |
| S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчи |
| p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> |
| , да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а св |
| ју — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сиј |
| шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Н |
| их дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала |
| ету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његови |
| ти своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме |
| ан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; и |
| рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је |
| </p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији приј |
| Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи кра |
| апта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема |
| ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и |
| Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као г |
| /p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Миц |
| мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву |
| Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p |
| } Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш |
| спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална иде |
| није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али |
| Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једно |
| мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме |
| доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву ле |
| епати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас са |
| да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим |
| ало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> |
| ити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S |
| че!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{ |
| ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Са |
| у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој прир |
| p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у к |
| ити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову |
| г!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} За |
| човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и |
| ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Мили |
| е свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> |
| би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} |
| ред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ства |
| е чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се т |
| а деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! |
| мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ј |
| што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен |
| ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не |
| и имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да ј |
| >— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</ |
| > <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш |
| p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} |
| } Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и |
| /p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несре |
| о оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није |
| вац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече пот |
| .{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{ |
| г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао |
| бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би м |
| он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шета |
| — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти зн |
| .{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих |
| </p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог |
| е оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</ |
| а то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S |
| не карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су |
| устио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, шт |
| вљаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих. |
| јање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, |
| е?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били бо |
| ожда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а з |
| ке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли ј |
| показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједн |
| и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обо |
| мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одго |
| та би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побле |
| , господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми о |
| те главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Сл |
| ко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на св |
| гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n= |
| престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би в |
| в тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, |
| {S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им |
| и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, кој |
| о!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви |
| ћу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало! |
| време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати |
| а мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечи |
| госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, |
| } Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си |
| има Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју |
| дине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! |
| . па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетам |
| S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} |
| еже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом |
| што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извини |
| у кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели пр |
| рива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функциони |
| како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад |
| рће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне по |
| ло — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у с |
| пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише |
| тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љуба |
| размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се |
| не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су ми |
| знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, |
| еститам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и с |
| о.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Сла |
| сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама |
| и управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— |
| реба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам |
| Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију |
| 6 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању |
| спођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> < |
| ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави |
| ном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих д |
| !{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему с |
| ри, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, |
| ви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој тре |
| > <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете с |
| на појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Св |
| .{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест |
| . „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам |
| у на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се о |
| а гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и |
| а, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одве |
| /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он т |
| зак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберуч |
| .{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А |
| бљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би ј |
| {S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од |
| а треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чи |
| ш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа |
| стен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам ка |
| та сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само ме |
| рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој от |
| о ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} |
| ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео |
| брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде |
| вати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће н |
| е ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио |
| о је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, |
| слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а |
| {S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је би |
| се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> мога |
| ! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радо |
| рива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и |
| руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала |
| и израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испру |
| му, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S |
| p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира ули |
| још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичн |
| изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише нек |
| чин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку с |
| највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дош |
| <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем |
| > <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад в |
| м твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја |
| Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— |
| гласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, |
| Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згре |
| тела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увр |
| ако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадб |
| она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> |
| /p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та т |
| — Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је |
| јатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раз |
| обио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на гру |
| лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има как |
| — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешк |
| <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осе |
| чекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га |
| лете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! до |
| p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило ве |
| нтно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{ |
| о врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица |
| ој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> |
| ћи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</ |
| ета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| > <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— З |
| та суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да см |
| че Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај р |
| а вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p> |
| </p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} |
| и.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па |
| ој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако с |
| и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко |
| <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало. |
| .{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Не |
| ш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} |
| — Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p |
| штати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш |
| и на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, ш |
| грли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, м |
| >— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам |
| апрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S |
| — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањам |
| {S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а вој |
| а мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га пог |
| ико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — |
| се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико |
| о Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али |
| коро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким п |
| еда у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео с |
| ни, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После |
| Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милу |
| Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће |
| и и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — |
| устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехо |
| ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!< |
| бјаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно |
| свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим дру |
| веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника |
| виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да в |
| озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска нога |
| а и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо |
| едина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он |
| реба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је б |
| </title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па к |
| ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури |
| ни ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, |
| ор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледа |
| 9" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на иск |
| иде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} |
| вка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по |
| н ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на т |
| о увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио? |
| S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече |
| васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели о |
| {S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у |
| дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају |
| не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, он |
| антан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чиња |
| док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам |
| овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам то |
| није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу њ |
| сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.< |
| ковог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори |
| м о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз |
| ћу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p |
| ки грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове чове |
| <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> |
| ти.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање |
| та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S |
| се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој |
| у и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам ми |
| унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и в |
| ма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је |
| а и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6 |
| уба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S |
| елику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и |
| оши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хва |
| е никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му |
| нуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једн |
| .{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остат |
| не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам! |
| о, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и |
| p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и по |
| ан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био |
| била!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише. |
| ве људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе бе |
| ти знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} |
| p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно |
| окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му |
| у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила |
| е задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке |
| е заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а |
| } Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} |
| бу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p> |
| знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...< |
| ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало о |
| Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из |
| чите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је све |
| га, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно д |
| рисутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> |
| .“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на в |
| екад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубље |
| мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, кој |
| и он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити |
| осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и |
| догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је анг |
| даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од ж |
| а:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћ |
| и и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта с |
| а и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, к |
| у је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зра |
| } Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} |
| ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месе |
| треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљањ |
| шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до |
| оро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих ка |
| {S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и |
| одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Наде |
| женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутр |
| к и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; и |
| а.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на кори |
| ицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— |
| ди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p> |
| на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расп |
| а, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету |
| га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код њ |
| цом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џ |
| дна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она |
| загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи |
| што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у |
| ме је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја |
| о се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој ид |
| рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! он |
| не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је |
| х се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају |
| време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нис |
| унце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, |
| м на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Г |
| говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S |
| S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви м |
| убав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видет |
| на окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њо |
| ови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем |
| и — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стад |
| да прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху нек |
| жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке |
| одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Он |
| кад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би о |
| аге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко пог |
| p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да п |
| у рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам п |
| оносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „и |
| то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већ |
| ам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад |
| , као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, |
| ћи са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шт |
| ан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — |
| положен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, |
| ријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! уз |
| ље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне обл |
| ило мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се пов |
| .{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а |
| гове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напре |
| преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим луд |
| а „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљ |
| кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? уп |
| ћи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је доб |
| } Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> |
| не од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљ |
| рске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} |
| њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, д |
| ени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знат |
| огла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела |
| и.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време |
| </p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} О |
| исам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништ |
| : а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, он |
| а жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била до |
| а то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S |
| да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околн |
| су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се с |
| три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</ |
| мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога |
| нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, |
| Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро К |
| топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал |
| му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слобо |
| тране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — |
| сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признај |
| је среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је в |
| лео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— |
| поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми |
| инило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је |
| ко умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S |
| таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао |
| } Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше |
| се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, |
| гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчил |
| нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што при |
| ликој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њо |
| а се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} На |
| тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која б |
| жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — пом |
| и је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{ |
| едном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — |
| дстави га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предуср |
| оме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она |
| таје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n= |
| нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не |
| >А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави |
| он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: |
| а вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S |
| о свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Сла |
| место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гле |
| ећ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта ј |
| ревртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се г |
| за леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— |
| оди, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И а |
| ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди с |
| ена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контр |
| подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S |
| ела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си р |
| е обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} |
| ивот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} |
| рнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који |
| Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече |
| у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо. |
| а, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — за |
| срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, |
| ост.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам приз |
| о у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика он |
| именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и |
| Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија немо |
| а, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи |
| и све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да ни |
| крпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динар |
| убав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с |
| .{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила ми |
| ност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је п |
| тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му |
| ну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој з |
| ви.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се стра |
| о наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је |
| ди се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} |
| питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити св |
| мичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко |
| вши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему |
| ни.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не б |
| тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натра |
| пита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ва |
| е, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају |
| у али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди н |
| е бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и |
| трести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободи |
| пуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Над |
| деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити с |
| учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар |
| дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозо |
| {S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упи |
| S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а |
| уде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова |
| се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу |
| велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не пл |
| анда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се |
| очети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако |
| .</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може п |
| и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља |
| ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати |
| .{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју |
| јави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у д |
| сли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ |
| Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поч |
| дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она |
| чник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се см |
| угом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног |
| тац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.< |
| че а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Пос |
| ни му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је н |
| Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро |
| бу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</ |
| едне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, |
| одно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако ве |
| , ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} |
| ала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је |
| анствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и раз |
| није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао. |
| мејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу |
| и. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету |
| и опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити сре |
| ећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи |
| >Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p |
| а нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношен |
| их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима бил |
| оста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се зади |
| а клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и п |
| аст.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја с |
| нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се ниј |
| их све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназиј |
| : како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око под |
| а се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе |
| д знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чин |
| изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хлад |
| Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћ |
| {S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа п |
| абрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати |
| е жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њ |
| се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати |
| аде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бит |
| , да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити ч |
| , које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви |
| ешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега. |
| ше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници. |
| ку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суд |
| е налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим с |
| росвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Сла |
| Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она |
| у а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — |
| Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одуз |
| ано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати прваш |
| ша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се |
| с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео пом |
| од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадка |
| т тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет преср |
| х идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао. |
| деала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега |
| ушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Миц |
| то сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље |
| о!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пра |
| се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— |
| <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје и |
| емарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — |
| какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класич |
| ебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђ |
| бије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет |
| е било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души |
| учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одри |
| р кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо |
| мо што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је и |
| не да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!. |
| лици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећ |
| показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је |
| у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих тр |
| гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опе |
| ати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, д |
| зију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано |
| и.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S |
| д је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се ста |
| опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{ |
| за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> |
| itle> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Гос |
| наменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео |
| претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му |
| тојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да |
| <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа у |
| требне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити то |
| пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше ње |
| Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто го |
| ко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде м |
| није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> |
| исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S |
| нам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње р |
| азлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало |
| такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да |
| Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n=" |
| Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{ |
| му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се т |
| аше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушн |
| чком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да заврш |
| сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се |
| ило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земљ |
| ја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, к |
| ту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам ок |
| гов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље виде |
| паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује п |
| а га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га заус |
| која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра |
| се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним оч |
| нито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита за |
| брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар д |
| уга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ов |
| то науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се по |
| егове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на |
| чи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно |
| {S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карак |
| и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета и |
| јствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају пок |
| жи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало ње |
| ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна |
| } Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна |
| о суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати пре |
| /p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не о |
| о?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опре |
| и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се |
| ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива |
| а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он ј |
| ло — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз |
| те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је |
| њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, к |
| p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и |
| мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу |
| зло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и са |
| себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону кл |
| рактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, |
| штво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, |
| мизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у |
| и како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад м |
| — То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити. |
| извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} |
| би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је |
| а зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у двор |
| ко му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто |
| у на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више |
| м?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним |
| имо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију |
| е избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну зд |
| азговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљив |
| с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова |
| p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгл |
| лада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисл |
| > <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ни |
| на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у с |
| S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце |
| слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> |
| спод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се |
| се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке |
| Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта |
| м зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те |
| да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавал |
| ман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола же |
| ците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p |
| — Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њ |
| оди.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да |
| <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Н |
| ти!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да |
| p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Сла |
| S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.< |
| е нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се |
| До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећ |
| ићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> |
| кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, |
| сно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју соб |
| Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера |
| друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу с |
| само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?< |
| <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те т |
| Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спрем |
| огледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спа |
| вати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља |
| Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган |
| талоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и дад |
| а те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из |
| но би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом об |
| ло, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и пол |
| е мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисл |
| .{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћива |
| лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око с |
| нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и |
| де и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — п |
| а светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много |
| а сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме |
| } У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробуди |
| не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Над |
| ка занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњав |
| а облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се д |
| нталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљев |
| огледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.< |
| себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици ко |
| не онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као |
| едног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеш |
| е тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва |
| груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{ |
| зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе не |
| натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би |
| она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се р |
| о.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно! |
| но раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никад |
| S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} |
| ло.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих |
| е да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаш |
| ивот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као ве |
| {S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p |
| м домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за |
| ће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад |
| дознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступа |
| Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Би |
| д ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли с |
| удућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учини |
| азе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много с |
| S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате рад |
| гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одо |
| идим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да |
| p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази ј |
| и сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим |
| а, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" / |
| да и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неки |
| <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш |
| е била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило м |
| кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био так |
| нутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор изме |
| вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер мо |
| ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p> |
| рим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво |
| ко је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе нос |
| срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће |
| нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило |
| S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљи |
| рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је |
| е промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одс |
| послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуц |
| Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} М |
| а ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба има |
| нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем нек |
| а Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га п |
| ђе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само |
| тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово |
| вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p> |
| дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаш |
| ита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> < |
| ше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који |
| опле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| е њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде |
| и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а |
| и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јец |
| а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на тако |
| га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Угле |
| е стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се |
| сте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђ |
| ву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљи |
| руди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше |
| умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испр |
| и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила св |
| ица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са с |
| {S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа |
| врши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга |
| разована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њ |
| у и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал |
| а не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестр |
| Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не каже |
| ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Фу |
| да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правили |
| горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане |
| — Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ |
| >— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти са |
| у тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, је |
| танка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и п |
| ди у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Ин |
| говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што о |
| ње помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељс |
| : да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости н |
| равду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} |
| о да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле с |
| а љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и о |
| задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насм |
| Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарн |
| реба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја |
| ама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он |
| е пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, ка |
| да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— |
| но начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p |
| а, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи на |
| реба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате |
| о себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је |
| ање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове |
| ити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" |
| најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> |
| дила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он |
| е добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан |
| елетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајк |
| дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Ку |
| з труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и |
| ашно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренут |
| он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упит |
| S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш |
| брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање |
| и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због |
| .{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као |
| о к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су цен |
| покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мам |
| с јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако |
| на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала о |
| човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо |
| у, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друшт |
| апу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{ |
| .{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је |
| и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уст |
| и објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о |
| ога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је с |
| не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако |
| је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} |
| о, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и |
| оримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не |
| дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} У |
| , да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и пог |
| част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису јед |
| о чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.< |
| на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све з |
| мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ |
| као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунц |
| м стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више би |
| уби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је |
| ше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом |
| , после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у |
| ико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пи |
| и?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао располо |
| Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа сам |
| >Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не |
| на.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај пр |
| Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> < |
| се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код кућ |
| ао млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p |
| о је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде те |
| положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Ми |
| е, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и |
| .{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и |
| ав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љ |
| о такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ |
| љала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела |
| амо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласк |
| вде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде |
| је променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би |
| ост.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашт |
| ко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова д |
| а и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да |
| образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, |
| савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он |
| треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. |
| {S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Иде |
| вог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Х |
| ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметн |
| ке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{ |
| ти!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с н |
| ожен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута њ |
| одна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да |
| је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Не |
| а је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на су |
| ио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, |
| тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невино |
| илу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{ |
| али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и ин |
| к, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у |
| је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близ |
| ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те кућ |
| т!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! |
| намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Н |
| што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати |
| девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми |
| разован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смис |
| е иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. |
| и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад ур |
| .{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати ни |
| нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимиза |
| на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говори |
| лим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем! |
| ао да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S |
| грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} |
| гла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места |
| ствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, сам |
| ила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма. |
| аса имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он |
| ажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање с |
| и и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли |
| , и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему б |
| и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone unit="subS |
| е особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за |
| нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво |
| јанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас |
| ости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко врем |
| .{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа |
| е мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај ба |
| } У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним |
| пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! |
| својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не проти |
| ком ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, ј |
| ати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узро |
| би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцн |
| ад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла |
| дговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изра |
| вало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, који |
| га дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, |
| сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S |
| {S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим |
| сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењ |
| мо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ јед |
| га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле в |
| ио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и |
| се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његов |
| спросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођ |
| малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наск |
| е.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S |
| и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а гр |
| оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како |
| е свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се мали |
| ежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> |
| она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, памет |
| га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тел |
| estone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвокат |
| обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој |
| она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га глед |
| уд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да вид |
| нзионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено |
| данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју |
| шаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко |
| о, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам |
| о што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином |
| као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познав |
| ета, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала г |
| {S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са |
| p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете |
| о он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би |
| е.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} М |
| у, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају |
| } Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> < |
| и?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда з |
| p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Са |
| нога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, к |
| авим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p |
| незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Пре |
| рактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му б |
| мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет тол |
| месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и ш |
| е сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњ |
| d> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита |
| гледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се ш |
| зи то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како д |
| А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни |
| м се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ва |
| ого старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> |
| и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и |
| Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S |
| рсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улица |
| да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса |
| а, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешен |
| и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али |
| <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти |
| разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила |
| н седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горње |
| исти за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" |
| ж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} |
| ш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем свој |
| разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпита |
| ом.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народ |
| вко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Т |
| е нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми |
| смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у г |
| а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер приро |
| им очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако ми |
| .</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко |
| малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење напад |
| о играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну На |
| евидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе дру |
| ао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њим |
| ћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположе |
| ла, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а крет |
| а обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинс |
| приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је о |
| /p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти |
| су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} |
| се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом свак |
| магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље о |
| она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време |
| пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опе |
| поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегн |
| леда за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из пап |
| подин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се |
| старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S |
| Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n= |
| младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе |
| к је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} |
| у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, |
| узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да |
| Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начи |
| {S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онд |
| у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој ку |
| е издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.< |
| је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта |
| у прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Слав |
| /p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију |
| !</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се п |
| Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познај |
| лан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} |
| ислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе је |
| стави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У |
| ам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то |
| ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан |
| ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срда |
| {S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— |
| друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја |
| /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све |
| ам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Си |
| мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју нау |
| гови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас |
| Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издр |
| о ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана ка |
| и од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већм |
| а га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и х |
| само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на врат |
| ки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у соб |
| ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све |
| еретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљ |
| овима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предс |
| их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је |
| дјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћу |
| ажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" / |
| S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће |
| ног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврст |
| чинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смеш |
| </p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда |
| соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, |
| враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака ј |
| — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права |
| уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у то |
| уби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи ни |
| ења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греј |
| пет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадни |
| огод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Пита |
| адиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ни |
| то кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Веруј |
| .{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћн |
| више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S |
| , те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> |
| Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се по |
| каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву |
| кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S |
| сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав од |
| /p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица зами |
| у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и п |
| p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је од |
| ти и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, |
| капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она м |
| ц, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топ |
| роструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> |
| авају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим |
| асовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца бо |
| му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} |
| и; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда |
| p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} |
| сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљи |
| с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је |
| глед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, |
| сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет |
| евојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о |
| {S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав б |
| } Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ва |
| за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, ш |
| се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, |
| ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше |
| Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дван |
| м клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља к |
| н осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао про |
| Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та |
| с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутк |
| силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад по |
| Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мис |
| е с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су |
| е страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми |
| вана.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то |
| Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћ |
| ло вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} |
| {S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздах |
| } Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео |
| окрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је |
| у.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поре |
| } Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! |
| то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незн |
| а да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није мог |
| ?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди то |
| иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на с |
| <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а |
| , кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре г |
| ј ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и |
| води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензион |
| ам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане |
| она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упит |
| удим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и с |
| утао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} |
| своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му у |
| ребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била дет |
| е говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му |
| е да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет с |
| а Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало |
| руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као |
| са.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја |
| , уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонст |
| дговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Сл |
| шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ д |
| бе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, |
| сечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div ty |
| есели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивос |
| о раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! р |
| брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у |
| топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече: |
| т, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, га |
| та недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљени |
| ичнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љуби |
| уто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, го |
| размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:< |
| вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1902 |
| ењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до |
| аједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, ш |
| } Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, |
| ед.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, та |
| одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она ј |
| те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако гово |
| </p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је |
| а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево м |
| у само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој |
| {S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с др |
| а и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро разд |
| начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та н |
| затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> |
| нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од |
| !</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с |
| х и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n=" |
| ! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало |
| добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свр |
| а.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} |
| о смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава кор |
| Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> |
| идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — так |
| — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{ |
| еби да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и л |
| месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га на |
| лина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак с |
| ат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па |
| ав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам прили |
| и друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</ |
| је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила |
| оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му |
| у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само д |
| лони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улу |
| веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} |
| и!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важни |
| мао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом прис |
| ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их ина |
| њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика |
| ава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се М |
| /p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишит |
| мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо |
| ветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао ку |
| и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ |
| моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} |
| воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> < |
| преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко аз |
| се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милоср |
| име, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што б |
| {S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не см |
| же мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалуда |
| S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један |
| сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</ |
| е она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} |
| наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је доба |
| ела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Прими |
| вештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Ј |
| ротивна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина ва |
| з досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или |
| тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за |
| Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да |
| лагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он |
| рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p |
| t="subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад ј |
| у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Сла |
| изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђа |
| а може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад |
| ! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати |
| p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све ње |
| истотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада з |
| сти циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пр |
| нимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била |
| амо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде? |
| ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју |
| њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу! |
| угодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза |
| ио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али о |
| в блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} |
| и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ она |
| да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки мог |
| орате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад к |
| зговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окр |
| а ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћ |
| се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он |
| ему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу |
| овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се нас |
| ко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} |
| чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налаз |
| з њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде так |
| је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне |
| — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?< |
| , тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сум |
| вити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве вел |
| ју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој |
| во!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А ш |
| Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све |
| и могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање р |
| и и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика де |
| ио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} |
| кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја |
| би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p> |
| ет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престон |
| скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} |
| чуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта |
| слон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1 |
| мену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац од |
| има преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, п |
| размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <p |
| је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb |
| да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у |
| а учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" |
| књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће |
| сам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас |
| м био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и д |
| велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше некол |
| као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет ок |
| им срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова |
| ја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпо |
| нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бис |
| и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер |
| пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, |
| ја је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од |
| > <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p |
| ="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио с |
| p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у |
| а још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих |
| на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, |
| Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно |
| тарац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша сам |
| смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребл |
| а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је да |
| м!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, д |
| а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврну |
| ице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, |
| есугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном стр |
| За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, |
| п од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размисл |
| тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и |
| чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не |
| евити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти дод |
| ли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних |
| ше стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — |
| скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам |
| такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за |
| ост, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку |
| да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако |
| ве већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну д |
| м свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само |
| њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољ |
| е је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост ниј |
| је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољ |
| еће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} |
| ла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S |
| пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види |
| му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> |
| тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тач |
| <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љу |
| .{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој ви |
| поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо б |
| {S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дар |
| а сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло и |
| сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, |
| га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на |
| кну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си |
| и право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само |
| зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа |
| е срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} О |
| ју, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав зн |
| у донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче |
| моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.< |
| о спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала |
| .</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је |
| Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учин |
| е више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом пона |
| преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прел |
| дкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно пог |
| заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Ка |
| } Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је |
| их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, до |
| е дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме вид |
| ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Нек |
| вања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="6 |
| а сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се |
| е то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер |
| следњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не |
| епомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— |
| ду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.< |
| бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буд |
| ам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке |
| > <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправ |
| нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S |
| јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуб |
| во слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањ |
| жати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је л |
| > <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да |
| рно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га н |
| је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, |
| само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сес |
| ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а |
| } Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио прек |
| с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам |
| епоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама |
| но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред оч |
| то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Гри |
| нђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко бољ |
| аке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Кр |
| ите се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и насл |
| Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а |
| а кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му п |
| ела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је |
| /p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица с |
| ти ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој пр |
| чекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спра |
| воје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Ти |
| устила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени |
| , урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане |
| скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговара |
| диграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио пону |
| оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу |
| ко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако |
| е му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну м |
| а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелег |
| ут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мен |
| . Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Мом |
| ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега раз |
| ако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друшт |
| изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је мој |
| ед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше |
| се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њеж |
| е изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у |
| шањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је |
| Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она |
| тон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он |
| је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим |
| чије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку |
| Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равно |
| и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа |
| и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S |
| и доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава жен |
| обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осе |
| ртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да з |
| ије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека г |
| .{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на усна |
| о.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта |
| ша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад грај |
| аљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњ |
| мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код к |
| зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намес |
| етао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо н |
| наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отв |
| је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није |
| , нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ће |
| лашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих |
| штво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и пр |
| а је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чи |
| о коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — ал |
| која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он |
| оју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више пој |
| приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и |
| сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен. |
| ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му |
| огу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о т |
| не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна с |
| Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати |
| аци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се з |
| ио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта |
| е моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Он |
| једно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n=" |
| p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="9 |
| си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p> |
| мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан |
| њижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то |
| елех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{ |
| чам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати |
| Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш с |
| е! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</ |
| ешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} П |
| ! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да прич |
| а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном |
| Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је об |
| </p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Х |
| срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад и |
| ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам |
| кри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом |
| Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Т |
| и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} У |
| ?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Мом |
| д Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S |
| {S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — |
| ко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— З |
| ачела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!< |
| шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не |
| апосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не |
| Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало |
| е а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви |
| е овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} При |
| ја је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја |
| мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови д |
| се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је вазд |
| ву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не |
| виза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива |
| , удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где с |
| тичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је |
| оворио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљн |
| оворио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта |
| и богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и р |
| погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни п |
| еданпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S |
| дити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} И |
| Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, |
| већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуч |
| види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче р |
| кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим те |
| ву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегал |
| , кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном |
| е облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скаку |
| ..{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} От |
| енији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да |
| S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам |
| стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: ка |
| ругој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љ |
| се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Би |
| ет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из трул |
| онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као ум |
| } Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен |
| донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим рат |
| ило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Сла |
| изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматр |
| ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{ |
| лица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} |
| ао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наук |
| ајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, доб |
| ем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запр |
| с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од доса |
| мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо? |
| аво велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи! |
| не на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да ва |
| . „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а о |
| неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{ |
| овим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, |
| Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта |
| , љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да с |
| бична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших |
| извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данаш |
| улине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији пост |
| га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста с |
| да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, ш |
| ко се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен погл |
| жала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он |
| о тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његов |
| у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак нек |
| у се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа |
| <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећн |
| а кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо деш |
| оге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га углед |
| да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>По |
| своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја с |
| ! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — |
| о на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S |
| <head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним п |
| аву и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се за |
| де на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он ско |
| на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а |
| лоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде |
| да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле се |
| стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone unit="subSec |
| ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} К |
| некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се ра |
| у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред к |
| ет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ он |
| укавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! к |
| лушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанст |
| Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако леп |
| има и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсоб |
| ера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како |
| ђице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже с |
| а се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износи |
| /p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има |
| би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се |
| у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарце |
| ри Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао. |
| ао ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко се |
| зао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечуве |
| /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Ми |
| о некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао |
| есило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чуд |
| се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте |
| че — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља ц |
| ашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је |
| а оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си рад |
| е му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се ј |
| е му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упит |
| о је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити. |
| ној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и ше |
| ке њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће там |
| пет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи преле |
| живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено |
| замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљав |
| сла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме р |
| </p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, д |
| вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше |
| на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> < |
| а ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ на |
| просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по с |
| о узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет и |
| бету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало пс |
| вана, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да |
| ећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се пр |
| дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} |
| меном околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му зн |
| тва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сра |
| две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чини |
| јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} А |
| е је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S |
| ро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам |
| е би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p |
| се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари н |
| и га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и н |
| имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у |
| ети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час д |
| он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он ос |
| ећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је |
| оизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сас |
| шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се |
| шти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово ле |
| ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А |
| који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она |
| а и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> < |
| ла главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер |
| му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави |
| то дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмере |
| сле осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сл |
| ма, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} |
| е погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} |
| } Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли |
| ији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га |
| "32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да |
| ено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— |
| ти.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у М |
| овора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осе |
| ко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђ |
| осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђив |
| е гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надеж |
| и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} Т |
| изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те |
| ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лу |
| после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! р |
| еколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи |
| ејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла! |
| мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину |
| нога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили |
| дити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред |
| му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуц |
| и спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, н |
| вности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако ос |
| >— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрл |
| ога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се |
| њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и |
| н, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а т |
| о ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је |
| и нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао та |
| и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по н |
| е говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам |
| лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на ш |
| ђе на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је |
| /p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по |
| Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништ |
| м?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Т |
| нам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Х |
| ктичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њ |
| говој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш |
| <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред нос |
| е и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 дина |
| е и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако |
| у својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа |
| мрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посм |
| итати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна |
| и је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш ник |
| даше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> |
| осматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p |
| ивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледал |
| трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Ви |
| разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није нау |
| лађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— |
| м, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момч |
| з неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разн |
| .{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је чит |
| шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb |
| временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне произв |
| оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој |
| е тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта с |
| т да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви в |
| Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за т |
| о хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <mileston |
| ије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео |
| е је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако |
| у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, је |
| војих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — прис |
| {S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А л |
| у, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље |
| е Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио |
| е први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{ |
| e>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како ва |
| зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, |
| да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— |
| више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су |
| овека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш неча |
| удорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} |
| а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и м |
| на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то шт |
| част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Х |
| едну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне |
| еси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше |
| ао бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ј |
| ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— |
| д му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како |
| очекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда |
| прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој |
| атицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о л |
| ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у м |
| вуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај с |
| стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру се |
| зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — пок |
| тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} С |
| дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="c |
| па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се с |
| {S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</ |
| ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Об |
| и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а |
| рају карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи п |
| нају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не криви |
| — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов |
| ста, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега |
| део.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у |
| ео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, |
| души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по |
| : да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко с |
| потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више |
| и — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нис |
| и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба пом |
| у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито |
| вање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их |
| да, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и р |
| Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце |
| лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. |
| адићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љуб |
| далу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиље |
| Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен |
| је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да не |
| а видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, сва |
| ће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све |
| ма тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може |
| у њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту н |
| е било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је |
| и! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каж |
| S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али к |
| Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости! |
| Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и н |
| нтересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и ра |
| пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{ |
| им.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњац |
| користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа |
| го и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p> |
| о амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ |
| отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако пантал |
| е.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га |
| зведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад |
| p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могу |
| ворите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде д |
| да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва |
| ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих ј |
| н!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој.. |
| {S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а ли |
| да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, гос |
| .{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бит |
| а што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, |
| бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени ј |
| па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но |
| мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске |
| о јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнп |
| се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљи |
| ка, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечиј |
| их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне |
| ас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p |
| {S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, сам |
| <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p |
| су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{ |
| некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кућ |
| /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки по |
| м се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се ча |
| >— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисм |
| ?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати б |
| сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а т |
| ло огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут |
| о и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... |
| у библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано |
| среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад б |
| >— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у го |
| богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се мож |
| о и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи п |
| јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} |
| p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на ст |
| се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да ос |
| авао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани. |
| то се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са |
| нило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се |
| да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка |
| и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је ве |
| ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла за |
| а о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности |
| утку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина м |
| “ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Миц |
| ба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је бил |
| е на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у ње |
| им?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Н |
| 6" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њ |
| а у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и ни |
| ео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је |
| поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја в |
| ј блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног |
| више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много |
| летку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изр |
| налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у ча |
| има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременији |
| вима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p> |
| оље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више |
| </p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} |
| и и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се |
| увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показу |
| Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда |
| p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разбор |
| а ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је бил |
| у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих н |
| } Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљ |
| меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он п |
| знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долази |
| њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те |
| — Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не |
| завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе м |
| .{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћ |
| ћеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, |
| а, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће смат |
| стави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S |
| нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год |
| ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај |
| — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога |
| коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас мо |
| Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би п |
| ли, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је ди |
| њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окре |
| p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у |
| Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њ |
| цију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> < |
| и размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нист |
| ом разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопа |
| дан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете ти |
| све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и |
| ам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шт |
| кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично о |
| вања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети н |
| какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још |
| е у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни |
| м такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе |
| примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад ви |
| {S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи рев |
| b n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје иде |
| у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове |
| изира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је не |
| идоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну гл |
| и.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која |
| соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она |
| ет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} |
| е какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећ |
| е некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и |
| ченица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Д |
| вег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} |
| и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</ |
| а да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим ус |
| и у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на вра |
| и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лис |
| навао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Ми |
| бе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло м |
| убави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да |
| само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} З |
| сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми г |
| мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећи |
| а је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— В |
| ио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме пот |
| аровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће б |
| ва свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгл |
| ко говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не изд |
| одине.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— |
| људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја |
| pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У то |
| може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад до |
| ити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим |
| ава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p |
| тили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рек |
| века и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И са |
| ти и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља |
| рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се з |
| уга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица п |
| >Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим м |
| звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> |
| друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да |
| о да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му ј |
| , где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде |
| е и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилаз |
| пет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, |
| баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног до |
| кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? реч |
| о браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, к |
| исам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да |
| о не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло ле |
| ебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесе |
| ри:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="8 |
| их људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме |
| о.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његов |
| нталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} До |
| стрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— |
| ?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Тр |
| зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се рук |
| имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче |
| доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једна |
| да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам |
| Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш тр |
| , да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њим |
| Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се |
| Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој < |
| говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је с |
| кад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} |
| вео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу кр |
| разовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита |
| сту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на кој |
| а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, |
| атражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише |
| јили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</ |
| ава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало з |
| , а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио с |
| у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако |
| тео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али мн |
| се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, п |
| касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај к |
| свесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао |
| ној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора сва |
| био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности |
| ник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити |
| едан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, |
| ве ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, |
| бало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображењ |
| е крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момч |
| да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долаз |
| но, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја |
| ћа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— А |
| нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шт |
| само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго |
| опушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{ |
| .{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— |
| седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разл |
| е полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите |
| ши и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? |
| а је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и |
| ?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" |
| S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у ње |
| љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с |
| > <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — о |
| полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила п |
| реме појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је мес |
| а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} |
| а.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећа |
| шки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли |
| само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не |
| д су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажен |
| но учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући |
| само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, ко |
| зразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помис |
| ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је мог |
| нити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала |
| огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком р |
| њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после |
| ; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје |
| ушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је |
| > <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматр |
| но, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири |
| и је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо |
| и и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против оби |
| зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш |
| а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубив |
| ам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложн |
| рцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и п |
| и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће чо |
| </p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш |
| државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док |
| ="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због |
| Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си т |
| о жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она |
| ун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскињ |
| о што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Сл |
| кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је |
| а се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} |
| рце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен |
| се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша |
| од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све з |
| и почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S |
| лакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и нав |
| , ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни це |
| је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али |
| и она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Д |
| њивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче |
| се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, |
| ађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо |
| оворим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта м |
| Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p |
| им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, к |
| је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста |
| — Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништ |
| оста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим |
| .{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а |
| ети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Т |
| ог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелт |
| одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за |
| м.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како |
| /p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам |
| о?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па |
| - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да |
| њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а о |
| де полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на |
| удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Ст |
| и хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али |
| свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па мол |
| ни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака |
| морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво |
| ешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта |
| {S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} |
| е празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти |
| Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и ни |
| лимну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— К |
| својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелиге |
| би.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S |
| ему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрај |
| Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био |
| {S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему л |
| , па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учи |
| рогости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје вољ |
| он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад |
| овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n=" |
| да их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, |
| јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелиге |
| шао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се му |
| грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све |
| ат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нест |
| ти праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши |
| аснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опар |
| „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју ка |
| .{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и у |
| ћа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако м |
| шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче? |
| се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала |
| <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало то |
| ном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлуп |
| pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одоб |
| не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба про |
| ао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли |
| } Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} |
| о више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и уп |
| слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{ |
| , али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је |
| на им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Он |
| ави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, а |
| и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} На |
| во! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи н |
| коро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког висо |
| та ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта |
| ом васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидел |
| lepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</ |
| , да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не |
| лаву и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} |
| <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме с |
| {S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у ко |
| } Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— |
| } Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према д |
| {S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим игра |
| , но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се дец |
| дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ |
| ем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро! |
| а — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече |
| ам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, ј |
| шља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами. |
| , општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за |
| био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкал |
| вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте |
| пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа |
| мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је |
| се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод х |
| племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смеј |
| е оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете |
| а му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем са |
| те тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} |
| што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би |
| Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Ми |
| љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам нема |
| е код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> < |
| овек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрас |
| о да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо п |
| ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбир |
| се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну ова |
| е мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони |
| зао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута н |
| нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, |
| ојима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме це |
| имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А |
| ера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мисл |
| е цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас |
| твоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, д |
| .</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?< |
| ико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврд |
| Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p |
| у и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу в |
| р? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не бран |
| p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи |
| о ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Т |
| лина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дар |
| о јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!< |
| за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — уп |
| паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу |
| та, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> |
| а кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</ |
| .{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данаш |
| ку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво глед |
| А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{ |
| вајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике љ |
| пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шет |
| жила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите? |
| ила детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим |
| а ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је |
| м све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину? |
| — Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите м |
| епо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства |
| ај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем нау |
| .{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.< |
| дам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајат |
| икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два |
| и!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но |
| изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће |
| обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! |
| тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несно |
| м, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми мол |
| оворили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</ |
| и мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</ |
| ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; са |
| , што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јури |
| паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвик |
| чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро |
| м ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љ |
| школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Вр |
| га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> |
| малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа па |
| лица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> |
| животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време |
| обољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! |
| Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, |
| ије могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у те |
| није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без к |
| демо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— |
| рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити |
| на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак |
| смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p> |
| утила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко |
| } Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у |
| уб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да |
| на га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече |
| спођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{ |
| си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми |
| > <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S |
| аш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, |
| .</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} |
| дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га |
| > <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n |
| — Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је |
| људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и |
| ком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само |
| {S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на |
| муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити |
| сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи |
| е! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро |
| {S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} |
| p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам в |
| мејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али н |
| <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави |
| ато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Леп |
| е Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благ |
| — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у вар |
| м мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздраже |
| још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац и |
| чинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— |
| на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми д |
| </p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешт |
| Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> |
| ер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повика |
| тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје см |
| е прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми ј |
| се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стал |
| зио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако |
| говори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> |
| се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало |
| и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ |
| еђе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И з |
| де у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? реч |
| S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, |
| "91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш |
| и ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би б |
| ила је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? |
| p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчил |
| /p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то |
| Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а |
| ај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, |
| где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја |
| се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на пре |
| љи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да |
| кав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене |
| лосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} |
| а ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} |
| гу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док |
| рећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не! |
| ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о о |
| боје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} |
| > <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>О |
| волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} |
| о, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем свој |
| p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У оста |
| нчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите |
| те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} |
| , част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја ч |
| јој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је |
| ила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој п |
| и вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, |
| прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — |
| — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} О |
| век да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће о |
| ема мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љ |
| вем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта м |
| /p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Ма |
| је породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем |
| поту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има какво |
| ли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мањ |
| спитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огр |
| <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и поче |
| ам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p |
| се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеј |
| а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она |
| рце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, ј |
| ести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио |
| сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! |
| исам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и |
| ече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је го |
| чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p |
| {S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за |
| есеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што |
| о осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} |
| дрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је |
| а човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Мил |
| тивна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина ваше |
| гао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он уч |
| че Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> |
| био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан |
| је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке до |
| <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да м |
| етлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му |
| љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене нес |
| ак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешт |
| свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће т |
| еће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам дост |
| > <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{ |
| је и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{ |
| воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све зна |
| друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сва |
| > <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше |
| да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта д |
| Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> |
| говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви ц |
| ки муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја нема |
| м је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко |
| Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био |
| пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њег |
| незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу |
| ар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао |
| ш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{ |
| дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но |
| и — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити б |
| хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S |
| пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћа |
| у.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко |
| али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све нач |
| а расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, б |
| изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особи |
| је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и за |
| а и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наи |
| бим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — св |
| е, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се зани |
| се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи н |
| S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти чест |
| } Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са м |
| Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче |
| воје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођош |
| се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно |
| нзију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуч |
| — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не ве |
| {S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како |
| опустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом н |
| та си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми |
| !{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ј |
| и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу.. |
| !{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</ |
| а тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, |
| , не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична |
| зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго. |
| овори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио прек |
| {S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Ха |
| .</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види |
| е су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав |
| ји јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решав |
| ојешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не од |
| тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p |
| других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна т |
| ас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <p |
| и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам ка |
| /p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај < |
| !</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то ва |
| /p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p |
| Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што |
| в је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови јед |
| е преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у све |
| /p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је |
| p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с н |
| .{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone uni |
| мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први |
| а у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо |
| буњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек |
| јбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, |
| чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратит |
| леда и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким |
| } Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му не |
| ај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио |
| Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или. |
| {S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет |
| ремишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" |
| и, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи |
| окаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод |
| естито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо |
| После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га |
| у ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје |
| мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{ |
| ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме |
| естио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{ |
| ла том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан |
| пако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дан |
| било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тража |
| } Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња |
| , о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том |
| дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је сед |
| <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај |
| ро, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку |
| једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати |
| е појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе |
| риђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по о |
| ћу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младо |
| ео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће б |
| ="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако во |
| ој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Ал |
| на је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита |
| ило. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде виш |
| јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и.. |
| ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на |
| ше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — вре |
| постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који ј |
| пови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ |
| ла. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нис |
| чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} |
| иде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јец |
| ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћут |
| аме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, п |
| антуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај во |
| м.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очек |
| отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а о |
| ји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи ј |
| се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина с |
| пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на ње |
| , да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам тако |
| е.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за не |
| p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је |
| о ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме в |
| ачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар б |
| ло, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангу |
| ..</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу |
| ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се |
| имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не б |
| иће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S |
| /p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је |
| ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске |
| ио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне ка |
| ој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер ина |
| кох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених |
| и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишље |
| љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и с |
| едао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београ |
| покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли |
| о Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње ј |
| е молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и п |
| и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је |
| благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге |
| је уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита |
| њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У |
| тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад б |
| а све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да с |
| умене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она њег |
| одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и и |
| у и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није |
| е у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — сва |
| даше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тиши |
| лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да с |
| лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — у |
| у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових |
| Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси м |
| — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце |
| али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, ти |
| мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам с |
| тан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно |
| говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и |
| му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе |
| ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мо |
| у! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављ |
| } Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се |
| телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од |
| она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, а |
| — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.< |
| о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему |
| размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом |
| и му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Нез |
| ош ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто |
| е исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интере |
| рпска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих пис |
| ремишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколеба |
| на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичи |
| никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а прет |
| дили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> |
| рам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме |
| .{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу к |
| тидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} |
| ј, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; |
| е, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчет |
| људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело с |
| томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се јед |
| у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио |
| ицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну |
| вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Р |
| д Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобо |
| ије Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може. |
| p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Та |
| жи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот |
| њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да с |
| чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што |
| чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како |
| аспаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и |
| гава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љ |
| гледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље |
| је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је |
| ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама |
| еш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам |
| и му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ |
| во није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита |
| ку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о |
| му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и |
| /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила |
| ао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очеки |
| .{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говор |
| родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих р |
| ни да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ |
| >— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблу |
| о фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се поч |
| вуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање |
| државало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачу |
| е.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, ко |
| и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којеш |
| , које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све |
| се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, и |
| ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, д |
| е но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ |
| њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гл |
| јскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио |
| избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је ве |
| није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S |
| на га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећ |
| ше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати |
| ло да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Сла |
| то више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што |
| Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам до |
| рже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— |
| својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају |
| ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, |
| на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и |
| } Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућу |
| ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш |
| ци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако |
| д је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица б |
| после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и теши |
| ећ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим. |
| хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа |
| о и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и пес |
| и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрач |
| ва о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У |
| а ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење п |
| 5 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактич |
| азати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разу |
| тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало |
| иња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози же |
| а бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не тр |
| — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним. |
| Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита |
| то би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{ |
| икако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у гла |
| гих.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туто |
| о и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто |
| ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше в |
| и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, приличн |
| онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад вол |
| ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима |
| илицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— |
| д ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то ра |
| сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао |
| умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре оч |
| ј је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела д |
| смеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида |
| очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако |
| .{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква п |
| адежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кра |
| слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим ибер |
| лте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погину |
| p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.< |
| тина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је |
| Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо |
| ачисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесн |
| а њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага |
| рио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова заж |
| ве истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешит |
| срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако |
| и свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали ст |
| анимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није мо |
| а?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда |
| бодоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није н |
| дњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара |
| ући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S |
| ад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви |
| и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада |
| ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио |
| и смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање с |
| бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А |
| ије фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруш |
| вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обич |
| не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита |
| ву.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у |
| огађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изглед |
| Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније ка |
| ки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је дово |
| исам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није д |
| чај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљ |
| дравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему |
| д пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— |
| која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S |
| с и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде |
| , ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја |
| ивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш у |
| а у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> |
| има, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погл |
| ко заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се |
| к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узви |
| да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посмат |
| е покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љу |
| Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад и |
| е преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи ве |
| .{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} |
| ојим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред к |
| мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то |
| ље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где |
| у за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ни |
| на рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим |
| се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад к |
| Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</ |
| као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати |
| {S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту |
| а!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена |
| и се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} |
| бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спав |
| без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он ј |
| чића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини |
| никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седе |
| одужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настав |
| ата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа |
| p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљив |
| сто до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Гла |
| о.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и н |
| те.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега за |
| и ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</ |
| брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</ |
| х!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Н |
| .</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме |
| и ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клави |
| сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ниш |
| > <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никак |
| ерцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако н |
| о?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нис |
| сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто |
| етло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и о |
| сто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћ |
| >Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он |
| /p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љу |
| исећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, |
| крзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати |
| скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, |
| на то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она |
| соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу |
| брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — |
| леда радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне |
| идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају |
| ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разл |
| рташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— |
| ала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради |
| да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, |
| услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежд |
| азовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидет |
| е сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је засп |
| це — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је па |
| оград, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причал |
| и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала |
| и у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског |
| знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам каж |
| ој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам |
| о, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} |
| де.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског |
| и бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, глед |
| осе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече |
| ене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под с |
| има било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран |
| ац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на |
| тан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа |
| есну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио |
| а баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{ |
| e unit="subSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око |
| Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стар |
| у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама: |
| ог вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше |
| сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођош |
| е све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке ме |
| око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно пог |
| ћи неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново |
| зује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да с |
| нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине |
| ставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље мо |
| своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог |
| зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и п |
| о, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје иде |
| то је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица |
| а.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких |
| ом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посл |
| ти и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седел |
| је је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто |
| <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, к |
| , да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчиј |
| {S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предсто |
| ђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, кос |
| и:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, |
| игуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија ј |
| је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа су |
| учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налаг |
| лавко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубок |
| тне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно заб |
| — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! н |
| Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, н |
| говорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је п |
| а том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она ни |
| да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почи |
| /p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред с |
| ди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па |
| си довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нис |
| па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— |
| рђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце |
| н је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосн |
| Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Је |
| јка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он |
| о њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, |
| нту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаш |
| е 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и |
| код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био |
| ираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и |
| љутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што |
| а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче |
| ештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане |
| при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гу |
| Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га |
| ре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар |
| ти, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред |
| дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се ра |
| <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S |
| о ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разн |
| осле тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста м |
| ..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог |
| икад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема н |
| тири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, крив |
| ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{ |
| е млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, |
| о бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — |
| то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташ |
| помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — |
| данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо |
| питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време |
| Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се т |
| поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, к |
| ује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања |
| икако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима |
| осан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш |
| урке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале |
| nit="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} |
| > <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је иза |
| ну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ |
| се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај сам |
| био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пе |
| м, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је |
| {S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно је |
| ст, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге |
| е и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за |
| ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да |
| си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, |
| ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погле |
| убав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од |
| обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погр |
| } Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа в |
| а ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господи |
| на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други ле |
| , као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за др |
| то знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољ |
| же се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће |
| ! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> < |
| одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се с |
| погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ с |
| м?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и |
| <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је т |
| неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} |
| од ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’т |
| >— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао |
| нски.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, ј |
| телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и нас |
| .{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старо |
| сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и |
| а сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} С |
| сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Миц |
| и, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољ |
| било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачи |
| p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без |
| убу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког зна |
| ица и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је |
| и и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изне |
| ивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како ск |
| у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допира |
| а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва |
| ло? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ |
| оје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више |
| је измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али о |
| ложења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам. |
| ана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар |
| е био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, м |
| плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим |
| Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте |
| к, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах |
| {S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не мо |
| ати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јест |
| 3" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у св |
| д се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је мн |
| ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; о |
| кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше |
| другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она |
| нам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но о |
| а. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше н |
| р између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражи |
| рад!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад изме |
| епо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустит |
| сам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Над |
| га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> |
| ти, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе |
| > <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја |
| на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу |
| шта не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети л |
| мишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је мла |
| хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милиц |
| мчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај к |
| {S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> |
| срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пуст |
| } Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и ш |
| — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не гов |
| дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку с |
| } Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да р |
| <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, доб |
| </p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комед |
| :</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се се |
| д ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо там |
| Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{ |
| ујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпостави |
| на, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</ |
| а немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти ве |
| ме била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину б |
| ете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, м |
| Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и |
| арног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и |
| естићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стал |
| /p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на |
| и.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави |
| /p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада з |
| и њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — |
| Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта |
| , образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— |
| овори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти |
| ју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако вол |
| лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад |
| ће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога |
| је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како с |
| Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш |
| ада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! |
| а своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ниш |
| ајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми |
| чило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешк |
| је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{ |
| да ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, ш |
| ешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фа |
| ђу две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову забор |
| а и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! ре |
| а да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној |
| послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисл |
| S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његово |
| под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не |
| бро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, |
| <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, |
| том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је |
| треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да |
| p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти му |
| руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао сл |
| а одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом |
| p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала. |
| овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и |
| доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} З |
| и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња |
| ди Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратоси |
| е читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек |
| ом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо |
| рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга врем |
| мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављ |
| њег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женс |
| е смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S |
| с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на |
| биљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: |
| ш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — |
| ао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. |
| е, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им |
| ада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишл |
| премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту ку |
| оје је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овд |
| бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p |
| свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и преда |
| ве; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав |
| опло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Сл |
| ено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} |
| да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} |
| и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> |
| се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} |
| Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандар |
| ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је п |
| вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а |
| само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи |
| сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више корис |
| ди појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за о |
| ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} |
| На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани н |
| {S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и ч |
| чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је |
| главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ј |
| у на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{ |
| ши осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по се |
| руштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у |
| и.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> |
| инова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у ко |
| слите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког |
| речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како |
| ад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло |
| ако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</ |
| о заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света |
| ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n |
| неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт ч |
| ада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p> |
| > <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и с |
| било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: д |
| p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем н |
| животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својо |
| рети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— |
| <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког в |
| чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је |
| даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!< |
| Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је двар |
| , о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из р |
| о је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је дос |
| ам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу |
| ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да |
| им душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући с |
| />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор |
| <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не м |
| > <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу |
| ало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пу |
| памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле ј |
| за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе це |
| е је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на т |
| ама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изн |
| те.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} |
| лава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се |
| ала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера |
| њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам о |
| еси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са с |
| му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растуж |
| ораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласо |
| спитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на п |
| ос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— |
| е. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му с |
| бри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} |
| у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, ј |
| само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.< |
| Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том ње |
| трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац |
| њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, |
| прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— |
| сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је |
| ватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.< |
| ако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p> |
| цом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љу |
| све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} З |
| ађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је |
| и двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али |
| мо он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, |
| и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из |
| ерет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замиш |
| топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак |
| Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи |
| } Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државо |
| ње добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на |
| сно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знањ |
| ислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаш |
| Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се пони |
| чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Х |
| а примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представ |
| > <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава о |
| правише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао |
| имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{ |
| штво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, |
| намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не |
| еда се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред оч |
| не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, |
| да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потре |
| дом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне |
| прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да |
| гледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на п |
| .</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту |
| се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био ј |
| х идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом |
| ружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначк |
| покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздв |
| ођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје с |
| случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с пам |
| <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и за |
| и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе лист |
| и.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Ниј |
| гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и |
| а и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их |
| в му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{ |
| н стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> |
| бе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{ |
| остао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао |
| Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећ |
| да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку уч |
| а држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово ј |
| ле подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се |
| рсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуг |
| волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп полож |
| ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите.. |
| ет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац |
| м сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Пром |
| зоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био |
| ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Х |
| д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а |
| сиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично нас |
| ицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће |
| С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све би |
| ашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрач |
| образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упи |
| ако је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> < |
| једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухвати |
| ред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, вид |
| та је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сам |
| де!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се На |
| же гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, к |
| Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш за |
| помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво |
| ог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове годи |
| глед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко с |
| бе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то зна |
| роз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно |
| д се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околност |
| /p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — |
| у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она |
| и топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је |
| ред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону |
| а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> < |
| пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама м |
| Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар ст |
| оју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има |
| мамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Сла |
| пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што са |
| непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанск |
| еки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица. |
| дом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p |
| отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих |
| су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће |
| вет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, нава |
| е хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone u |
| ко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>У |
| енљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгле |
| је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем |
| се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а |
| весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни с |
| оде.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душев |
| и покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо с |
| даше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S |
| ом наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пази |
| у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим |
| се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац: |
| друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друшт |
| Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту мо |
| а девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је сам |
| <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а < |
| очело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта |
| <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће љу |
| о испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не дад |
| пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа |
| пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год |
| мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и нас |
| облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{ |
| лу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — |
| долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако |
| што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Н |
| закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S |
| и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} |
| ако је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече На |
| бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако в |
| о је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не зн |
| и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за с |
| иво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам ми |
| по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отрес |
| ема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који |
| орим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико |
| укчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји је |
| на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи на |
| е да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} |
| би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, ка |
| тању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и д |
| да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће |
| </p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S |
| } Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из ње |
| есимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти |
| и ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам |
| а се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данаш |
| "41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено пропов |
| благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толик |
| јвећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже мл |
| енерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а |
| како волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... п |
| јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, о |
| ојске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша знач |
| што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљ |
| в ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, ко |
| је туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спре |
| у душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаш |
| ! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у с |
| подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав р |
| сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавнос |
| лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узај |
| и чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n=" |
| , ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а са |
| ло огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неко |
| >Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојк |
| у комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце л |
| о, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како ниј |
| еко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам дост |
| а и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да |
| о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку ур |
| ало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али по |
| е она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{ |
| све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то река |
| ном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењ |
| Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{ |
| зирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Ум |
| лудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си н |
| <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она |
| ом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етик |
| Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— |
| Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и |
| Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежд |
| ак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада |
| Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да н |
| ти се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми с |
| p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} |
| његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свр |
| о више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном |
| p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— |
| на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње |
| о било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} |
| према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао ис |
| шити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и он |
| <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мисли |
| протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и |
| ?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој д |
| ад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону мора |
| н им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и руча |
| отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи |
| х би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би |
| те се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера. |
| ог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи |
| јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, би |
| ла узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже |
| и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако нека |
| зала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патр |
| оје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У |
| си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шестор |
| <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао |
| у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на М |
| че свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад |
| а и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} |
| ако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ак |
| е клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се |
| ле тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом жи |
| еговом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивил |
| огу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказ |
| ло јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у каван |
| таром.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад |
| , ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} О |
| осле се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће там |
| p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо |
| то јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је т |
| :</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго |
| } Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — реч |
| ди, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он |
| ите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оруж |
| и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, ко |
| n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда |
| ажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средње |
| оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и паж |
| ин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, |
| жда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S |
| лушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао |
| ог извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се прибли |
| S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове |
| и о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастук |
| само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се |
| рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се позд |
| езија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, к |
| адкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав |
| изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име |
| и мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, |
| е — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираш |
| .{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> < |
| нски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи |
| >— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? за |
| ло пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се та |
| рив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S |
| те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се пре |
| о, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Пре |
| ало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{ |
| На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љ |
| lestone unit="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изаш |
| ио је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицо |
| ћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би пог |
| шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да |
| ношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Ми |
| ао да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно дру |
| исак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио к |
| имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она |
| исма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, |
| и састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на М |
| тео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— |
| е дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да ника |
| једном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно уз |
| е двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> |
| е <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У |
| здржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много |
| р човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса |
| > <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, не |
| > <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, не |
| и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} |
| и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! вич |
| , као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кр |
| е, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао |
| о <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином. |
| сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуње |
| >Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је лега |
| дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и пр |
| а и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидит |
| је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједн |
| га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у |
| ном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки |
| ало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Пост |
| јара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били |
| те! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито |
| нађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> < |
| Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклон |
| а сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу |
| ва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити т |
| p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} По |
| усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још |
| а и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што ј |
| .{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше об |
| аглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам и |
| о у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које |
| оја колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако |
| та — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S |
| х, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, ш |
| тавци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карат |
| ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ип |
| о!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро |
| а: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао наст |
| о патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријах |
| е.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— В |
| ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се |
| омбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и |
| ивео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати навод |
| се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за |
| орације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с |
| аса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први н |
| авност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки м |
| аде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — С |
| сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих |
| и руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и |
| ено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони. |
| хо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и к |
| ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. ог |
| да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим боги |
| мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може |
| четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</ |
| ређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> |
| , коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помо |
| га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit="subSectio |
| мешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S |
| еме, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо |
| јимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се |
| т се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника |
| јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="4 |
| } Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио ј |
| к па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> |
| много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут ве |
| ли те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и инач |
| и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила |
| илике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сма |
| ила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њем |
| ом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Н |
| уде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло |
| олико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — н |
| } Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље п |
| какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све пре |
| м ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама т |
| не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора с |
| богом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на глав |
| езде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опе |
| ве схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} |
| урним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чист |
| али.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.< |
| су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста. |
| ве оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе |
| рли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и ми |
| а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали |
| и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} А |
| и трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у |
| и;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, |
| о.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне к |
| иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брз |
| се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дођ |
| ивот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све |
| ити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучил |
| — Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је н |
| и та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, ал |
| врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} |
| инио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бој |
| } Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног по |
| о спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућ |
| и.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити |
| тета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S |
| ваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу |
| /p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Шт |
| екога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже сл |
| , употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желе |
| о да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, ст |
| p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упр |
| још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред |
| ве се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да п |
| ст да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој |
| њичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од |
| Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па за |
| иво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на |
| љ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да |
| аху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после |
| да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, |
| књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципа |
| - А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има |
| змеђу Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила! |
| цо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Б |
| > <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да |
| јком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <p |
| нитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и мол |
| Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме лет |
| за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изаша |
| о.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на |
| о устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шумато |
| чинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати |
| , погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад мо |
| људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Мил |
| иликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али о |
| уши није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Пев |
| од би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај |
| пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном |
| нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</ |
| не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој не |
| У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо д |
| е неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млита |
| цо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та за |
| ишта и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се с |
| је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио свој |
| има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако |
| дим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се он |
| екиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — н |
| му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам |
| с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он |
| на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде |
| смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао |
| уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на син |
| ме и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног |
| њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура |
| е јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! н |
| ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоће |
| говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му ј |
| мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си |
| огађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе |
| о је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и пр |
| озив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од |
| S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и к |
| ојих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бо |
| и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо тр |
| брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није бил |
| ђ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друш |
| сно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> |
| р добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим доче |
| {S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{ |
| нуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао ре |
| е клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце м |
| то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етик |
| вду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И |
| мејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале |
| и вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш |
| ао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Т |
| весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодил |
| ћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{ |
| има.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p> |
| дила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{ |
| превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједан |
| узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врл |
| аредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам з |
| — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убије |
| етом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи ј |
| главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у |
| би и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила пит |
| је предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би с |
| ли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с На |
| каст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи свој |
| тињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Н |
| љ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао |
| о и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} |
| , јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јест |
| да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обуз |
| /p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> |
| е.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам т |
| да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су нав |
| /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није ша |
| је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосн |
| </p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, к |
| подин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надеж |
| апослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он ј |
| ?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — зна |
| не без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— |
| {S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мо |
| лободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како ј |
| м њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад с |
| чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет |
| е!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} |
| казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче ист |
| мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће |
| сци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p |
| ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћутали |
| не, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што |
| а кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача пола |
| ска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију |
| У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је |
| и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да |
| е једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена и |
| е.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја |
| знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} |
| о смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мисл |
| <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} О |
| а Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис |
| > надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се |
| их мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам да |
| о?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се |
| им?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, М |
| за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S |
| да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то |
| оме.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт |
| /p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити о |
| се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз к |
| и ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је |
| у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу к |
| тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас ј |
| д како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! жив |
| само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је |
| ао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, ср |
| тупању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не |
| ичком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање доб |
| вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Ал |
| одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободн |
| те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће |
| и, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, |
| свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <d |
| ј сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ |
| S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој дру |
| алиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским пропове |
| се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и |
| све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би |
| злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано в |
| га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштањ |
| tle>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p |
| кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само |
| код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде ко |
| ркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене н |
| а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим с |
| иче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми |
| > <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећ |
| су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлаг |
| га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p |
| {S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јеса |
| <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јеса |
| — Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш |
| А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напо |
| леда сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би |
| каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то |
| p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> |
| и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, |
| је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш |
| чуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и М |
| шам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> < |
| тове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, |
| лободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} |
| Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати С |
| му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је ула |
| оље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p> |
| рган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> |
| и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> |
| /p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божа |
| ти, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </ |
| и сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} |
| оје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, п |
| д се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписива |
| нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи |
| шњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискус |
| да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била инте |
| } Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како м |
| ко! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је мол |
| за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног |
| лину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онак |
| стргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њено |
| је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о |
| таде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хте |
| загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прсте |
| кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за |
| ас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада с |
| и!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматр |
| и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. |
| е чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се |
| стане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</ |
| његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео |
| ?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, |
| дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је |
| диже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаш |
| дио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста |
| погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видим |
| би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочек |
| е ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ниш |
| и управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> < |
| днако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а |
| <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{ |
| а руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим |
| сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимах |
| ите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам |
| ка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{ |
| ...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! |
| ије мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а т |
| а.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У ра |
| ли цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које |
| и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам |
| да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле |
| </p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и д |
| и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким имен |
| , залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S |
| ој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце к |
| пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{ |
| је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко п |
| она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна с |
| , шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу ника |
| уго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто |
| у; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се |
| авам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јо |
| а.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви |
| те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио |
| у вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да |
| сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је |
| Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренут |
| ет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обо |
| е види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ра |
| код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.< |
| то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милиц |
| рај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу |
| сли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако ј |
| то је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} |
| зразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — |
| се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро с |
| на као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се пос |
| мало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга |
| је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — ц |
| е надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? у |
| би — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, п |
| } Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и под |
| а не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало ус |
| Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том |
| обом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама се |
| средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код |
| ва се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више она |
| намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искре |
| су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепа |
| адежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} |
| , а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила |
| е озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и ја |
| : баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш так |
| прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> |
| p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је до |
| а је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати о |
| чних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрица |
| S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да |
| Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Теж |
| ј треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, |
| рко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! |
| <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће |
| мој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <p |
| <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти |
| > <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S |
| у оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и про |
| се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се |
| ла.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Сам |
| а ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање чо |
| p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навла |
| а се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те п |
| аци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици |
| била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и п |
| > <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела |
| е? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву |
| Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у д |
| ошћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни |
| добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке неп |
| жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па |
| еда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао |
| Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по креве |
| к и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај шт |
| души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по |
| ачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и ра |
| их ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба |
| цом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шт |
| ан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао. |
| због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из ње |
| воје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p |
| м месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на |
| онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи. |
| то учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је |
| <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми |
| ђоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га |
| ед тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет |
| расте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несуглас |
| у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Н |
| ! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Нис |
| га 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носи |
| сам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ра |
| дговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде |
| ост.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од син |
| узику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем |
| м.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{ |
| } Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p |
| ас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите! |
| рца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и |
| вету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Т |
| ображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметниј |
| <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? |
| било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се |
| у крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама |
| ца са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и |
| p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и бага |
| ам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се ст |
| шкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи |
| Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до |
| а! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ни |
| аше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге с |
| о.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирни |
| а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и п |
| иста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јур |
| јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у |
| <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.< |
| Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне |
| .{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих с |
| врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> |
| немо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је |
| му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која ј |
| проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} Т |
| немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за нов |
| Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе |
| чило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би |
| са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца |
| </p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим доб |
| провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S |
| од њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div |
| лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, |
| ажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и |
| Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта л |
| ве и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до њег |
| {S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За к |
| тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и к |
| p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није доп |
| ку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Слав |
| е? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{ |
| ти све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може |
| ко није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако |
| Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, |
| е што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја с |
| а да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили |
| S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао |
| бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га |
| } Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, |
| је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво |
| ште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише п |
| утем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је д |
| се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пу |
| , отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа |
| закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Н |
| ети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му с |
| уби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у то |
| а у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере |
| љи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и |
| да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету вла |
| >— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{ |
| ам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но |
| ој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погл |
| ење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман |
| дамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је бил |
| ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о |
| ослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не вол |
| <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— |
| ечи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих прип |
| една породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месе |
| м тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоња |
| аве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересу |
| дем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мис |
| едела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође ку |
| и да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S |
| горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца |
| у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n=" |
| и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гл |
| и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — ре |
| и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црт |
| је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати њег |
| мо да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У ку |
| мисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада би |
| S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се |
| ији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи про |
| насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Слав |
| да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће |
| ремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да и |
| жином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају |
| сп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради |
| !</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби |
| мио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зре |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа |
| ања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава |
| брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Об |
| в а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и |
| <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени ниј |
| ажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Ке |
| извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, ку |
| на пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће с |
| рисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју ду |
| ило у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новин |
| ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> |
| Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посмат |
| овати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно пос |
| као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два пр |
| ме се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’к |
| неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар |
| p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема |
| а ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко |
| ричаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; |
| евати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до пе |
| ти!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети |
| но: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> < |
| ући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгле |
| рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало н |
| сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна пород |
| ња, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и |
| то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим |
| у а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма |
| а најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука м |
| дају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно |
| ика, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново от |
| лавку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и ше |
| погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревет |
| ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се посл |
| ам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било |
| о кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто |
| асположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да |
| дном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S |
| е, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; ос |
| <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си про |
| <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика |
| воје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године |
| > <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Са |
| томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.< |
| вко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Пред |
| ше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, к |
| ам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p> |
| те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— |
| ако!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски св |
| је благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бит |
| на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздира |
| Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је |
| је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, д |
| !{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се |
| адно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зај |
| образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, |
| <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Сл |
| тву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад в |
| ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу |
| д би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дир |
| ско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад |
| д год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је |
| ења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} |
| S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Т |
| жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати ст |
| поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захва |
| асно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, за |
| title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па как |
| и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и |
| !{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— |
| то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} |
| леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— А |
| е угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и |
| S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и ра |
| !</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с нов |
| дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но |
| зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле вољ |
| е у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на ста |
| а сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на по |
| икаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини |
| је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и већ |
| другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказ |
| леко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, |
| ане зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи |
| м задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Јед |
| било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје |
| телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p |
| estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на ак |
| е зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; |
| tion" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на |
| Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> < |
| алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде... |
| То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (са |
| оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S |
| премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} |
| век мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? |
| за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људ |
| е смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Ел |
| знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би бил |
| је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на жи |
| еби.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше су |
| против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} |
| одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку |
| и, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Мил |
| а и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр |
| мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Д |
| Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па го |
| с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после по |
| изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица |
| тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва па |
| ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањ |
| а“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и пос |
| иља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну |
| што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љу |
| ар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и д |
| в се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би спом |
| слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањим |
| ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, ост |
| разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је р |
| аху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело |
| p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода |
| ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш |
| етан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна! |
| иљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не по |
| Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— |
| о признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се п |
| , ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало неста |
| најем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, |
| се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се д |
| в сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју |
| сте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у |
| Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! ви |
| вала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му |
| ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} |
| лом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја! |
| о.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити |
| !</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не сви |
| ада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело |
| о исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, ш |
| равања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су |
| назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било |
| се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече |
| не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А |
| сли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се |
| куд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p |
| си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада ради |
| што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је мног |
| Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само |
| {S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шт |
| а идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друш |
| магања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то сам |
| Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S |
| , што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и |
| обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису т |
| А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви с |
| весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и |
| огао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала с |
| ј осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и пос |
| тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> |
| занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње |
| е таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје |
| аго и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и уп |
| а! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се по |
| Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S |
| нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не |
| мо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног д |
| е се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око с |
| м ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој |
| ако ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— |
| и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видит |
| т и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из рит |
| >— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</ |
| ад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све д |
| сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће |
| ни износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? |
| <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Му |
| а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ак |
| ва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни |
| ј својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, ј |
| ка! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је о |
| /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све |
| {S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опреде |
| <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видеће |
| ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај нем |
| ажење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута |
| ојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њо |
| умњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, |
| ите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици м |
| > <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— |
| о била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он н |
| ко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајд |
| то да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надају |
| имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жа |
| иш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Гос |
| нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — ж |
| гледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он |
| им; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — |
| лавко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учини |
| она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претвар |
| </p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је с |
| аш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...< |
| гија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи |
| екао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га у |
| како да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} Пос |
| скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као |
| телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њем |
| } Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште |
| {S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели |
| умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</ |
| а о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се м |
| све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинит |
| ваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи |
| ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: ка |
| Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Х |
| ти разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како |
| досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже |
| ежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне оч |
| јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хлад |
| вна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам |
| илазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „ш |
| , загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брз |
| ?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један д |
| де, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више |
| {S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по се |
| радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Миц |
| е ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до сед |
| избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи н |
| им смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S |
| ком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и |
| јволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило |
| ени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Ј |
| е женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хај |
| уства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад го |
| с је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што ниј |
| х је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разг |
| <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али б |
| о ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа |
| е јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослет |
| тина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за др |
| Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежи |
| ваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напо |
| — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рек |
| У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— |
| </p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње |
| а.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим за |
| идео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} С |
| лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли |
| е писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту |
| а раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта |
| е тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А |
| p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, |
| старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове |
| а романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је |
| о рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те |
| вирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло |
| ји изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Сла |
| јзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те |
| рка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих |
| што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гл |
| p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво ни |
| ма себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све т |
| ла скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве нем |
| {S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за |
| о, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо |
| се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми најв |
| ца гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше |
| {S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи м |
| груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љуб |
| ред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та |
| Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p> |
| Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вер |
| је.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="3 |
| како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне |
| јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђ |
| ко се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше п |
| индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Гроз |
| имо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не |
| — Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој |
| и, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће око |
| цама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је |
| тао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Мил |
| у и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, |
| .{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам нек |
| шим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио |
| намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.< |
| же и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује. |
| S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</ |
| Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожу |
| суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко |
| p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, по |
| ану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" / |
| тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу |
| скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у |
| девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Да |
| едајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала |
| } Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, кој |
| бе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S |
| доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече |
| и.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} |
| чезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих заме |
| ко је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих |
| шан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и ми |
| е а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и приј |
| прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има ко |
| терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих |
| се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њен |
| лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана. |
| оди.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, |
| срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке |
| е.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од св |
| , филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} На |
| ој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зн |
| а је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и н |
| брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисањ |
| асни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је |
| њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, |
| сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ип |
| , какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штог |
| да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у ш |
| ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита о |
| њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{ |
| оложају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива |
| њу варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, |
| по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. |
| удан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не го |
| кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би |
| су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види све |
| је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би се |
| .{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе |
| дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље пред |
| аше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо |
| ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и |
| it="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се н |
| on" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; ни |
| ху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је |
| .{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} |
| ила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} |
| ало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред кућ |
| ово.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} С |
| наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац |
| м предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увреди |
| и њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одава |
| ад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала |
| у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам в |
| оћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бит |
| смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо ве |
| {S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш ж |
| што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је би |
| ање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком рома |
| черашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече М |
| азите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите с |
| и у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо ма |
| сташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо |
| — Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо |
| ече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само |
| е старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гл |
| зди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, |
| ила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није |
| Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста |
| се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођа |
| ма.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише |
| види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, |
| та ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта с |
| сто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} |
| о амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} |
| ег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бист |
| учи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| искочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече |
| рати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} На |
| /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у свако |
| да љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље |
| тас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p> |
| ада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су |
| атраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пази |
| не на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, |
| а га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! вич |
| неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто тр |
| Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — поми |
| и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} |
| еколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољуп |
| и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, т |
| ред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је |
| } Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— |
| јмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p |
| аст њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једна |
| .{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прек |
| идно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу |
| ише онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} |
| селост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ак |
| омичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Д |
| тарац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и пр |
| а и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жу |
| ти, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта |
| нети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом к |
| Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, а |
| авко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста пр |
| {S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Мил |
| е угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрм |
| се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снаго |
| Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов |
| S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се |
| бијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, пит |
| душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око |
| ам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александ |
| је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да |
| о.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за м |
| {S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд |
| ого и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекорева |
| ући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде |
| пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећ |
| е радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојк |
| се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све вре |
| А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, кој |
| м човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој на |
| !{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показ |
| „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожел |
| тавити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију |
| } А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасви |
| ањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бри |
| лан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</ |
| жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, т |
| ва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у пам |
| бро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месе |
| } Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задово |
| разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћута |
| есам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’ |
| огледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Забор |
| ети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико |
| пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном се |
| но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета |
| уку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{ |
| е смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Слав |
| ило ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало ис |
| ј се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застад |
| је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, за |
| оњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да ј |
| знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, мо |
| колећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само |
| еограду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p |
| се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— |
| Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то |
| ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се с |
| — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара. |
| вагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о ки |
| лавко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој |
| им доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поруч |
| ма доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Ка |
| те, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која |
| интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикец |
| масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост пом |
| карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је о |
| нити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који |
| својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престониц |
| зну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног пона |
| собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у |
| траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} |
| х <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, |
| зо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црнома |
| Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да б |
| ре сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пиј |
| за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он |
| задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му |
| себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћ |
| јмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се |
| Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је |
| оловина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узви |
| Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако |
| редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз п |
| знали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање |
| до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, |
| за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим луд |
| свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто |
| проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у т |
| тиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ з |
| само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Он |
| ушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о н |
| /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог |
| <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да |
| о виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша |
| вка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славк |
| аче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких |
| љаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта |
| S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{ |
| илан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не |
| Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што |
| чног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја |
| е те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S |
| гентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво пог |
| ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу |
| чно после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо проти |
| е заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у п |
| о шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође ста |
| а пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих поса |
| е загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{ |
| иде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише |
| цо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зр |
| а поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савиј |
| грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно не |
| а њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — в |
| тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донес |
| јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђењ |
| те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Он |
| и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њ |
| вши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће |
| На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургење |
| новника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> < |
| окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод рук |
| ази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на и |
| а!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но |
| а мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{ |
| кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огр |
| ући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идит |
| . нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не и |
| да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет |
| у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло |
| к!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па о |
| Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но |
| ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, |
| Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Ста |
| ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад н |
| ремену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад т |
| им.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се по |
| загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја би |
| дну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво |
| а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода |
| она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на |
| е како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се п |
| ма.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и пола |
| породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, |
| Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} П |
| ри ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отр |
| окрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све |
| ете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..< |
| .{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био б |
| а, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрас |
| да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сам |
| присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рука |
| ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он ј |
| скаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрве |
| ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам м |
| дајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на |
| а, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још |
| ет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли |
| Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни тол |
| .{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се зан |
| упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао |
| х јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму |
| љини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у |
| им да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима |
| а заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— |
| о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и он |
| S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде |
| деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели |
| исли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разл |
| оде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример |
| брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се |
| било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло л |
| азнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође |
| срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко ме |
| еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се |
| отив своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог ра |
| , какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{ |
| ног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произве |
| та вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и м |
| то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се |
| p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S |
| потама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио |
| ећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} |
| извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, |
| о да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на час |
| на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијен |
| збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p |
| врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена сво |
| ионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено с |
| могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање рук |
| е!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} |
| е би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и |
| !</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> < |
| епо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смеја |
| Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у |
| идер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миш |
| послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта х |
| ion" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се |
| то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче |
| сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, ка |
| , што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли |
| ма важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам |
| ом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им пр |
| Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Се |
| ији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећ |
| Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а з |
| S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} |
| <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних сна |
| никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава |
| иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв |
| и класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овд |
| ши као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу н |
| а.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човеча |
| ији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу о |
| .{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала в |
| није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету |
| ћи и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не б |
| направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила њего |
| у напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном п |
| да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — |
| се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по сви |
| мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, пр |
| а нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и |
| ем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да б |
| пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чу |
| лободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилн |
| њег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно ш |
| аст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је ве |
| де се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Зн |
| леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја са |
| немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, к |
| а с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> |
| ли кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и |
| о.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскор |
| је је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није |
| , налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти |
| х! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш св |
| та ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— М |
| тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} |
| велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта |
| > не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговор |
| аве и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут п |
| својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловито |
| умем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све зна |
| ред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S |
| епше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има с |
| о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво с |
| се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, |
| после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Пари |
| болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном по |
| ак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он |
| доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака |
| певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Беогр |
| кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додируј |
| а пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} |
| е допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благос |
| умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и |
| <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радозна |
| се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као |
| p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{ |
| и, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У стра |
| Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калд |
| тним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и |
| } Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипа |
| соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога |
| би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао |
| оју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање на |
| лу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друг |
| ваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет |
| је знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се |
| о.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — |
| , тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаш |
| , то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самим |
| по Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и |
| ли разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, кој |
| а сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је пра |
| <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је ст |
| познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је |
| из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нис |
| бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју. |
| красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и па |
| к у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућу |
| о само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо |
| рављен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да |
| ло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била |
| од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљин |
| лика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та мо |
| 4" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја др |
| као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али н |
| само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам досто |
| , да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би |
| леда и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <p |
| м певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а |
| а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет |
| њима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле бех |
| та Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја |
| смо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Н |
| Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а |
| /p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. |
| пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све ср |
| наш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Дост |
| очито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у с |
| у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичко |
| сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која с |
| све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о т |
| и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Сла |
| о зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвор |
| је су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то при |
| да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у |
| дина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе |
| парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из ње |
| руштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога дог |
| виш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се б |
| не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али |
| — Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је |
| накост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити с |
| к кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасу |
| е то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми |
| рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си та |
| Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео М |
| куражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се |
| о хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла |
| на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, ка |
| лете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце д |
| то; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветник |
| — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славк |
| ко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Н |
| кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога дру |
| требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видет |
| их двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има |
| и треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му у |
| да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки |
| за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> |
| м, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да |
| ушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га г |
| е ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпит |
| се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на |
| Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но |
| и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се |
| кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, |
| не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она |
| 1" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја ми |
| шља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је |
| која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђен |
| Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају |
| ападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и |
| терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталон |
| она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму |
| о.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{ |
| ма.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, |
| де се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по |
| ристи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у |
| head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли |
| и сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 1 |
| .{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет |
| вориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и |
| ш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли |
| вету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том |
| е онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љу |
| ив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао |
| е.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су мног |
| као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S |
| ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо! |
| , што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој с |
| мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S |
| оздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси |
| поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи шко |
| ја је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли по |
| е давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично понос |
| и се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} |
| суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из са |
| а.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n |
| а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ би |
| о је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутн |
| е уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Сед |
| !{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То |
| и, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу |
| арцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, по |
| му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разреша |
| ко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души б |
| вет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{ |
| какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не у |
| е вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— |
| - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића |
| ло то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знал |
| ах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали |
| његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} |
| е делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон м |
| ог понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста о |
| овео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви |
| се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким љ |
| мњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то |
| кну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времен |
| теља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породи |
| Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писа |
| Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, н |
| сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љуба |
| мао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се |
| је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се |
| на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што |
| ње човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S |
| ме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепи |
| гледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгл |
| ке ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То |
| о ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не б |
| како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метну |
| а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посма |
| жао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад ос |
| че због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} |
| } Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо |
| м, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, |
| едеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од |
| их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натму |
| .{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црп |
| — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дуж |
| би душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и |
| реда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда |
| е стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима |
| штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли |
| е се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а |
| ед све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и суз |
| урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано. |
| ма старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— |
| у савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не |
| ао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растад |
| <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене к |
| 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби |
| днога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говор |
| е видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и то |
| } Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а |
| >Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти |
| ве јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и ма |
| пут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се стар |
| ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се з |
| рњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат с |
| екао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја |
| али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на ј |
| дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се шт |
| и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби узд |
| ом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је м |
| Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али ниј |
| сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S |
| м!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p |
| ење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само з |
| За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја н |
| га сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, ка |
| — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красн |
| ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женск |
| он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парн |
| не грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p |
| уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> пре |
| сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам |
| рала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а он |
| на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Гот |
| и!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и |
| Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! |
| удска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — јед |
| је, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога |
| авко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се видел |
| жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добр |
| је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једн |
| с не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад св |
| , и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да |
| мо је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по гла |
| убим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с |
| ле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај свет |
| дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један |
| да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} |
| та мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на |
| ан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу нас |
| зађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред |
| биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној.. |
| исли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто теш |
| та и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ б |
| Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <h |
| едео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p> |
| > <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не |
| ошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели по |
| зована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли |
| апричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и кра |
| тни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на у |
| те ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Ни |
| } Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће |
| мо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</ |
| ваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Промени |
| м те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p |
| же бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син т |
| ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, |
| тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и руши |
| е допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја ниса |
| мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац |
| али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им |
| ам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе |
| p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше ст |
| је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да р |
| си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p> |
| атио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устим |
| премам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долаз |
| а сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.< |
| оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, |
| за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осе |
| о.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад г |
| о, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га рад |
| — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала т |
| итати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку преваг |
| де за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име |
| ј се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! зап |
| и тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преоб |
| на.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа |
| прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</hi>“</p> <pb n="44" /> <p> |
| е жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твој |
| бацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињ |
| знам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога је |
| и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љу |
| као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао. |
| доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и про |
| } Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Д |
| е.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славк |
| служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином |
| и га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и |
| лно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на са |
| е у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде |
| и тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино. |
| на скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p |
| ослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на к |
| и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S |
| пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, |
| ао да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с |
| убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb |
| боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво |
| је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде |
| анама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у глав |
| на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с |
| Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке |
| оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједо |
| лбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је он |
| истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и |
| ег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим. |
| ми знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S |
| овника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред к |
| } После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њи |
| би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај |
| а ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад |
| на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела д |
| лагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте |
| .{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти |
| де да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S |
| у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? н |
| о иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако |
| и кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у |
| же и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, ког |
| крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на ко |
| Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на суср |
| S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! |
| гледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје ле |
| ијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, |
| д погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавај |
| уштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да м |
| ?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме |
| p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у |
| прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Ста |
| врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам |
| /p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац с |
| — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — ни |
| е!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, |
| намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом креве |
| чи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она |
| ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не д |
| ?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни |
| , само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица ра |
| други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скит |
| мо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће о |
| мота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с |
| о спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и |
| > <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— |
| на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S |
| отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш са |
| пет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури н |
| .</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко |
| Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова |
| проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага д |
| о ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли |
| ет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мисл |
| о тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа |
| шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се |
| Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не |
| p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} |
| таше му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење вла |
| у.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у |
| ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто д |
| умрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и |
| м равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и је |
| оје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао |
| {S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто упл |
| ешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно н |
| Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво |
| да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела |
| ection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских ску |
| p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је п |
| шам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој |
| дарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате |
| у ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко |
| а, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, и |
| риписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да |
| а књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било |
| <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би |
| S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Сла |
| ата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише њ |
| сто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони н |
| ="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није изби |
| је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, |
| дужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разв |
| S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p |
| } Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је |
| би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад |
| ма за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплаши |
| треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је н |
| вало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи предста |
| м мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем в |
| али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се с |
| S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и см |
| е благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се ч |
| о је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да |
| ривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} |
| се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао к |
| у био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по че |
| ти око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} С |
| у и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрн |
| да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! |
| он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.< |
| к му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Мил |
| више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће |
| е:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</ |
| ка ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но |
| вно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би м |
| кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио |
| .{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уз |
| ара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка ско |
| ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бог |
| тио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о и |
| лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси |
| и пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја |
| прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као д |
| а у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што |
| к! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— |
| о у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осв |
| и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било с |
| ећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb |
| бро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и |
| жда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба в |
| осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта в |
| прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Миц |
| спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, д |
| мишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког ј |
| ке.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо |
| ити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Н |
| !{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опија |
| ?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толик |
| о.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни ме |
| вољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сиј |
| ли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде ку |
| розбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то |
| ћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој з |
| атима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ |
| > <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи. |
| ку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и |
| што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу љу |
| вковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у со |
| малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су ве |
| та! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— |
| /p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео св |
| т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 |
| никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! |
| ада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Н |
| .{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, |
| пламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико |
| асна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети |
| јно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлу |
| прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распа |
| уши.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p |
| му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, н |
| ли боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивн |
| све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би с |
| .{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха |
| ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мал |
| љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а о |
| ађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падах |
| ет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било |
| ешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} |
| ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила |
| алеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено располож |
| тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите де |
| оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаш |
| а своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да |
| Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мал |
| ди.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље |
| шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка |
| > <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје т |
| то сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном |
| а се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то реш |
| те! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} |
| ше; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташ |
| анс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</ |
| се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> < |
| и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скор |
| је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која |
| ажила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за |
| треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више над |
| рисети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образован |
| могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати дру |
| о пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ип |
| ој појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјај |
| ћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се |
| друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори |
| ћња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се |
| /p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти |
| ам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних ид |
| До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би |
| Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Мом |
| се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но игр |
| моћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њим |
| па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја |
| ем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и |
| заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је |
| вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка на |
| а!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Т |
| о тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— |
| ер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице при |
| ња.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} |
| нао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да |
| а, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви |
| > <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — |
| {S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надеж |
| пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године |
| <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — ха |
| авко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, |
| више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста п |
| не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме |
| д првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, дома |
| сли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу шк |
| „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и |
| коро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — |
| авко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе н |
| и и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво подне |
| ће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је |
| ите и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по ка |
| ецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле |
| и? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама |
| свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љуби |
| Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси |
| несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што |
| до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да |
| није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али |
| лица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце |
| раво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намр |
| хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже |
| објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети вре |
| полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кр |
| ена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрица |
| е и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих |
| о по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад у |
| је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пи |
| ирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновији |
| ла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти бр |
| азао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, |
| а се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болес |
| тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако х |
| афаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} |
| да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца |
| лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што с |
| <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих има |
| — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, д |
| какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличн |
| а се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак |
| жају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама т |
| убави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе са |
| ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи с |
| а! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледа |
| тати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p> |
| ко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p |
| по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суз |
| опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... |
| по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га |
| } Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну |
| когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде |
| већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање н |
| лаву на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек |
| у бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близ |
| сположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњ |
| S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како |
| а, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом живот |
| усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и |
| тао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро |
| е сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики г |
| м се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац |
| и и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посма |
| /p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бој |
| о.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да |
| а је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно |
| би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој је |
| мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету |
| — До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није са |
| у познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева |
| ајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и |
| ори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшн |
| ије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити |
| {S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако про |
| и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — н |
| ави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? |
| Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је нек |
| /p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не |
| а, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви |
| сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! |
| пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џеп |
| обично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она |
| ло што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p> |
| се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p> |
| министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече М |
| p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему |
| браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} |
| , рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загр |
| /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.< |
| е занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дат |
| њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја стара |
| ! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ |
| , у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> < |
| } Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По |
| наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тур |
| а.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко |
| ност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} |
| } Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> |
| час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде |
| викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и тр |
| — Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а |
| ћ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање М |
| хвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p> |
| е могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли |
| Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} |
| Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Т |
| д рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти |
| као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситница |
| овек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, од |
| е уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти п |
| и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она |
| м.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трго |
| светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури |
| Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти |
| Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спре |
| ас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одуше |
| шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у шк |
| који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме обла |
| — Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> |
| тавићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат |
| само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луд |
| мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћ |
| , бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— |
| p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— |
| S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S |
| јатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} |
| <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме н |
| ре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Зв |
| /p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се в |
| у поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бој |
| це му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не з |
| е, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога да |
| шта му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} |
| ела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, |
| сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и зани |
| ачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује |
| e>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли чит |
| > <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— |
| Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлук |
| } Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз |
| полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава п |
| n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала бла |
| мати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала бла |
| а поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа јо |
| х, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се на |
| друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам н |
| мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас в |
| е? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!< |
| рац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хт |
| љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се |
| вне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита г |
| осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, |
| роз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div type="chap |
| м.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{ |
| само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! |
| ва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| вог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се |
| — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлу |
| да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p |
| видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? |
| вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} |
| {S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку по |
| пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да т |
| о.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не |
| ољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSection" /> |
| на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и |
| Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сут |
| ра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од |
| оје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женск |
| које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се на |
| ке људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p |
| е не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </T |
| и и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књи |
| уће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као стар |
| — Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и о |
| о да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама! |
| p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</ |
| ц се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе |
| ! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! |
| Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица! |
| сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Лу |
| Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} |
| е!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још |
| „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах |
| о по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да го |
| чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, ка |
| аше полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, раст |
| — С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не |
| > <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да с |
| хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим пр |
| лаву на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но |
| е и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба |
| цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мисли |
| обу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не б |
| е немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људ |
| њижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета |
| је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone un |
| ја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпо |
| о један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет |
| крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити |
| Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам лу |
| те на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! дови |
| азговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак о |
| и ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... |
| е да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћ |
| вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. |
| да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од |
| о напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S |
| на га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Слав |
| е начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у њ |
| ти.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као нека |
| ешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и |
| е.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имам |
| ође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} |
| в према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од тво |
| е станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{ |
| отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S |
| овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} |
| ва.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака |
| релетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако и |
| здржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и вољ |
| убав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њен |
| о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и с |
| је љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нест |
| ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему ј |
| знајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p |
| на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла |
| то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања пр |
| ј се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023_ |
| гло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, д |
| ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, |
| } Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј |
| ио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Как |
| , останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас са |
| сту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?< |
| ислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидн |
| јем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љуб |
| дала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су о |
| ебне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога |
| као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и |
| нске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, |
| иста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и |
| авало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло |
| ојим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљ |
| >— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће |
| му је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} |
| ла га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живо |
| ком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шир |
| {S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хт |
| ад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{ |
| о ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је |
| ца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена |
| , мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми |
| <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историј |
| {S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! ника |
| у неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима |
| хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пре |
| за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одгов |
| мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љуби |
| .</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мисл |
| пита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} |
| ом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све |
| </p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, с |
| у за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те р |
| одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <p |
| ађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам |
| мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим |
| } Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му простру |
| знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{ |
| не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му оп |
| S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и |
| а могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p |
| срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се |
| ди а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно д |
| Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто |
| е несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана д |
| је могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образов |
| мо ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се |
| Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} О |
| у руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени |
| леда на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуш |
| {S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! к |
| амере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Над |
| ћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но |
| у јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, |
| зо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће |
| ма, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце м |
| {S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> нек |
| бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к ње |
| им мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати |
| ате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или с |
| >— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само с |
| то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова др |
| тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бој |
| ого, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја т |
| ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљењ |
| румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с |
| Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једн |
| а у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био |
| рце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му п |
| те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати |
| јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} |
| пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чи |
| — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли |
| } Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито |
| иштавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се |
| обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{ |
| а омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле ум |
| х могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и мно |
| ан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> |
| својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онака |
| м искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добр |
| нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично п |
| зитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознај |
| сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо |
| вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p |
| о? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја |
| p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу на |
| и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово вр |
| инуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће |
| ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p> |
| сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се |
| сто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се |
| ито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, |
| ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! р |
| S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана осво |
| носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образов |
| њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био |
| се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што |
| све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми р |
| да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула д |
| ку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — до |
| а бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од друго |
| {S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, |
| а једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу |
| слио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — |
| е сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p |
| >— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Ду |
| — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вам |
| већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже |
| Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, |
| {S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице |
| и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— |
| сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако рас |
| ред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и |
| м ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш |
| {S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње |
| о некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} |
| то му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разр |
| лавко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у душ |
| вку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро |
| вакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исм |
| значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се д |
| ас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме |
| у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} |
| невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у |
| ком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара |
| елу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај |
| лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се шир |
| и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипа |
| е што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> над |
| у.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се пом |
| е осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку |
| рже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљ |
| окајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш до |
| анас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао с |
| тено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа |
| читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} |
| /p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одош |
| лице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је к |
| у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити чо |
| гледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, к |
| с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у |
| ати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невес |
| ђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и |
| ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ниш |
| ца, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је |
| Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, |
| о у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба |
| а те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, ниј |
| обођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> < |
| то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} От |
| лиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p |
| ги се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то за |
| и жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> |
| .{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши |
| шњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчи |
| срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другов |
| — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га поглед |
| ти и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али |
| оменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво |
| де на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће г |
| и с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, |
| ош више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би |
| ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!< |
| пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Веч |
| ме не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући саб |
| их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сј |
| ги дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, мног |
| вета онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од ме |
| p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— |
| арушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за дво |
| } Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p |
| {S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујн |
| узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа т |
| освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и |
| ћим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> < |
| о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње |
| чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Каз |
| кав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" |
| е појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко |
| ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колик |
| да ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље до |
| другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Ман |
| каже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвоје |
| ушевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше н |
| и глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до |
| S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро зна |
| села?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо п |
| а обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се |
| аше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и т |
| мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p> |
| — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ |
| вом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, |
| Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је гово |
| гру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну и |
| као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спази |
| агрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт! |
| млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— |
| едњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гл |
| .</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био |
| у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, за |
| оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се |
| е наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање |
| офијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада |
| у видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо |
| ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом око |
| акав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рука |
| .{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{ |
| куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зи |
| мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о |
| адала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?< |
| асмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о св |
| — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то |
| њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се н |
| зо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, ш |
| ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се вара |
| ешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дак |
| одине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда де |
| ише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p |
| — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову ле |
| Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пр |
| гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванре |
| ји пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</ |
| рви кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га з |
| им Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија |
| ли, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде |
| рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добр |
| ред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је са |
| пак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! |
| се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она |
| због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођ |
| <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мо |
| ша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу |
| и разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родите |
| S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> |
| и се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расеја |
| Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоће |
| ори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са к |
| јише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била з |
| бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, |
| ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и п |
| е. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да о |
| у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искре |
| то с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p |
| <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у ов |
| оговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те |
| ад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.< |
| све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S |
| довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си гово |
| ставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{ |
| онара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је мес |
| мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па |
| стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</ |
| све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти му |
| им се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниј |
| та мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су |
| ко сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим |
| рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! |
| е од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако |
| е гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <mileston |
| вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени пр |
| — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погл |
| ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли |
| зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! |
| лавко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела |
| мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли |
| те, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован |
| век хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" |
| и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, |
| то кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и |
| РАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1 |
| ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе п |
| еће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао |
| ри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме д |
| Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сам |
| је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и |
| и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! |
| зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и |
| то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом |
| огао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин гово |
| ко створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.< |
| но у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си |
| пљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара. |
| евесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брз |
| кне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме |
| и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ |
| и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се јед |
| !..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој |
| ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само с |
| а има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет |
| изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</ |
| им.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, |
| p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри |
| казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то неч |
| и Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге во |
| ишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! |
| зличном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавил |
| и после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заист |
| о да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако |
| им оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног ве |
| ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и з |
| идело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод |
| в и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико |
| у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као с |
| л’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће |
| и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нем |
| >— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па и |
| ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да п |
| пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, к |
| тку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем ј |
| а видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не |
| > <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби нећ |
| , кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуг |
| ила највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам |
| о, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио са |
| шта учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p> |
| оручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих |
| </p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта |
| е:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но |
| мислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па д |
| <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Кри |
| т?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам |
| S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не |
| . ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да |
| диш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је инач |
| згова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буд |
| ава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело |
| же главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухва |
| .</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> |
| а.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад |
| p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гр |
| да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— З |
| ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{ |
| Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме |
| е га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p |
| ој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, ал |
| ма мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш. |
| и се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тад |
| ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку |
| све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мн |
| .</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у |
| и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста зна |
| Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем.. |
| Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та |
| е она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — не |
| о зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала на |
| .. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb |
| ј се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врат |
| Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништ |
| у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, д |
| а је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао би |
| екао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак |
| ице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу намора |
| слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене не |
| нашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза ку |
| расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чини |
| ј је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам т |
| то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> |
| кочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам |
| иташе новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — |
| лим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се б |
| ли то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окре |
| — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n |
| ице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам |
| ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па ј |
| ам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила |
| обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се пос |
| је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после |
| а, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја с |
| то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и |
| аопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер н |
| еду.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали |
| артин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већ |
| вина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикну |
| ји ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, а |
| ш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче |
| , а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од |
| осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на |
| , морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од |
| е је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она ј |
| ка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту поро |
| вице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</hi>“< |
| е се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници. |
| е тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спре |
| ну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећа |
| мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— |
| ажим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас |
| бавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам |
| та ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чек |
| што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драг |
| ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p |
| то у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку |
| > <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>О |
| Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо |
| p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на т |
| а више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно д |
| и јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стаја |
| ините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? |
| дном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледа |
| ориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} |
| то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам м |
| ити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — |
| он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или |
| е знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се |
| код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се так |
| своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог распол |
| ам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала. |
| моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и по |
| штој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја с |
| врће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би са |
| ди, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући. |
| еда. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече |
| дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} |
| ло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време ј |
| а како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Ув |
| {S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала вр |
| али, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избег |
| — Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Мом |
| {S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да |
| знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душ |
| их била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бит |
| е тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p> |
| гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груб |
| опашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже гла |
| т.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ниш |
| исам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти с |
| г стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено вре |
| гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу уч |
| одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви с |
| ас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису |
| мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађ |
| } Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{ |
| ирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— О |
| ели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се с |
| Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p |
| — Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n= |
| оме није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и го |
| онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим в |
| уши, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само |
| !{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провр |
| ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајд |
| у се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам |
| тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> < |
| јмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S |
| и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} И |
| ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о фи |
| ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} З |
| и је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — у |
| е! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове |
| ив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматра |
| Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— |
| жем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а |
| лиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље |
| трчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то прич |
| епасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлит |
| а оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам |
| е теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна. |
| ста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је |
| мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— У |
| њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијали |
| но овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> |
| д је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S |
| о близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима и |
| ерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се |
| собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар |
| , о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „ген |
| дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуд |
| Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учини |
| олико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болест |
| 5"> <head>V.</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек она |
| решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице |
| осле прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромно |
| њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, |
| ица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж п |
| ужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовал |
| е и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине он |
| орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика |
| поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си т |
| и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њ |
| наш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек |
| ан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног п |
| би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, с |
| а његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, |
| Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је |
| тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по каф |
| гризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра |
| вом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш |
| у.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк. |
| за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, |
| де је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматра |
| ну, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одје |
| о седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин |
| асан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне |
| е, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало пом |
| смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њ |
| тује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну буд |
| је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и пост |
| своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — |
| паднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме |
| и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Мом |
| а смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — |
| <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада |
| Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо |
| астраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав |
| да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави пи |
| ласичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо |
| о обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зат |
| па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</ |
| нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас на |
| ц те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем г |
| вала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погле |
| била?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у об |
| дивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око ш |
| никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа |
| рце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо |
| њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташ |
| порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово |
| после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако |
| а а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује |
| мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет |
| туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар не |
| ој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њ |
| {S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да ј |
| га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и раста |
| нас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, |
| е знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Н |
| допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.. |
| вота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаш |
| овор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тр |
| и се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} |
| прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да в |
| {S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео |
| шта да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праме |
| сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — п |
| >— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — на |
| нашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово мла |
| у му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко |
| , рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији |
| еоград!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад и |
| рам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој су |
| b n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше пола |
| } Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напус |
| њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова |
| твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и пра |
| Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавић |
| љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — у |
| нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И |
| та га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" |
| мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У т |
| ив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> |
| умети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и иза |
| одарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обој |
| латко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} |
| ном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S |
| {S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи. |
| ти? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу |
| авају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то |
| жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S |
| </p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} |
| во на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало ва |
| ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмет |
| } Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је т |
| и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се |
| е мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобо |
| питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p |
| заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Најв |
| е учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— |
| — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карак |
| ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој |
| } Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мисли |
| Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене |
| уке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и уле |
| n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! ц |
| слите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било л |
| да.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> |
| аче и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја т |
| ажим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија |
| „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и засп |
| рно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине п |
| ред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етике |
| овољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар |
| су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавањ |
| је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у |
| ети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако ј |
| мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ј |
| .{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад |
| да и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан пола |
| езнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p |
| и у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја ниса |
| о.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта би |
| ече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли |
| премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је |
| pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у в |
| Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, м |
| досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> г |
| тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p> |
| ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио. |
| ло.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S |
| то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не |
| >- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> |
| —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрос |
| узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страш |
| због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искрено |
| А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је м |
| ва.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у |
| </p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама |
| баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Ми |
| о сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb |
| Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледа |
| ечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није ист |
| ву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, |
| p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, |
| ти.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" |
| ра.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љ |
| ла срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и п |
| !{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам |
| аш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не |
| сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема рав |
| дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетк |
| .{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, д |
| јао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и |
| све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љу |
| /p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, |
| је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу ко |
| Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p |
| кну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се |
| добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта |
| ако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да |
| мем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је нест |
| е свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам с |
| Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турк |
| ели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет промену |
| нашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надеж |
| кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо |
| е изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше ма |
| са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на |
| ко није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да ни |
| p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов погле |
| м својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право! |
| не, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете |
| лужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпост |
| стина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио |
| S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} П |
| озни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвал |
| } Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти |
| томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истин |
| сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега з |
| ња.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики гр |
| реба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како б |
| p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није м |
| то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам би |
| .{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb |
| /p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само зн |
| аци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачиц |
| да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>М |
| ено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекакви |
| p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хл |
| p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на ст |
| по судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у стр |
| слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, |
| и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жен |
| >— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мисли |
| ати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створит |
| сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна к |
| С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на с |
| ш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у |
| /p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њ |
| <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо др |
| сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топо |
| ма.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао |
| Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити! |
| напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и луп |
| агрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— |
| одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Слав |
| и га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обе |
| освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми |
| погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког те |
| S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће слу |
| н далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика ка |
| Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љуб |
| све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија |
| осадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се |
| ом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног о |
| ио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се |
| p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми и |
| /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми |
| мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор о |
| о кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како с |
| мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам |
| прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није т |
| ти, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је |
| се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одава |
| је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музи |
| >— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрад |
| о лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> |
| бијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не зн |
| у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја |
| ам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити оно |
| та — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некак |
| неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је |
| нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према |
| Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њим |
| да у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако! |
| Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати з |
| отова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, г |
| н и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надеж |
| е воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погле |
| в суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети |
| га је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган н |
| тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна |
| кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гра |
| аша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар |
| олико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ |
| } Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огла |
| замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као ве |
| ња</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагну |
| авко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> |
| ром негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Ниса |
| , да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она |
| ити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Он |
| руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада г |
| ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> |
| ти, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о |
| и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ћ |
| огме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— |
| сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све об |
| собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним н |
| да.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило |
| и, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мр |
| ајвећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика. |
| је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је пр |
| {S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <ti |
| вко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његов |
| ствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и разли |
| е ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — |
| мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што |
| досно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а |
| и Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње ск |
| ! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{ |
| и није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему |
| крипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div type="chapter" |
| Section" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао н |
| н се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за ње |
| , како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које |
| узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, |
| сту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напо |
| јразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава |
| ује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањс |
| S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! |
| а сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сам |
| т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш? |
| наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога |
| р и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у пра |
| у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрек |
| ати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њен |
| ко! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су т |
| ади са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучи |
| ш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до |
| се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да пост |
| {S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те воле |
| исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само |
| в, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p |
| ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба са |
| Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не |
| и, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се |
| идно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад |
| до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, ка |
| и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћут |
| чена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава ник |
| и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је |
| ка женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га ш |
| Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} З |
| а прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа |
| грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако |
| забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише |
| Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање |
| е, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца. |
| под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће са |
| ност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо |
| } И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други по |
| ам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака и |
| што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} |
| соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту |
| Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Как |
| едаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, ша |
| ти, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко г |
| то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Ско |
| стиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вам |
| и незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од |
| {S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај та |
| њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан по |
| на и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на ком |
| ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све |
| и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржав |
| ите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар |
| и, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што |
| адгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То б |
| ети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То |
| а је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у |
| Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећи |
| зи, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуб |
| избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. зам |
| ко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и о |
| то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими д |
| тавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама ста |
| воје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их мног |
| има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она с |
| ! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и уд |
| е гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о |
| љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он |
| но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учи |
| је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФер |
| </p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио с |
| S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} |
| , а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пиш |
| из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну та |
| ичности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} |
| х много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали |
| славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом |
| да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно |
| метила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега |
| је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и |
| вор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите ко |
| је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само |
| ного-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме |
| ле дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила |
| ћа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, как |
| треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{ |
| ска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем к |
| у, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} |
| а покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{ |
| ти?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти неће |
| променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији |
| решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти треб |
| шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} |
| на сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, |
| ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} |
| ли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је па |
| к то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде |
| тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да ску |
| Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p> |
| а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{ |
| јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавају |
| да?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{ |
| ак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати. |
| ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа те |
| ам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа |
| .{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољша |
| > <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете би |
| га. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлуч |
| да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато |
| о?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не |
| а гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју |
| омоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} |
| човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и д |
| гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу |
| ао да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице |
| } Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на |
| S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S |
| ина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред |
| кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш |
| умњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она на |
| говору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво |
| с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су с |
| тивно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?< |
| сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радозн |
| р преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер |
| ле сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Пита |
| јаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! у |
| а му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и |
| вина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да |
| е! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p |
| <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност |
| ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би прогово |
| е! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер н |
| шта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! н |
| це, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску в |
| па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} |
| ине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а |
| а!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се |
| замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причал |
| аше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</ |
| ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— |
| годила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Доб |
| а много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Исти |
| ако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разв |
| — О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ств |
| нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не тре |
| S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила |
| а је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} |
| о пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једи |
| и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладн |
| .{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p |
| " /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко ј |
| мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> < |
| ="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те |
| дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p> |
| то ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p> |
| >— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жен |
| е могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мис |
| /p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и |
| гледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу |
| тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говори |
| лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} |
| је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још |
| <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на |
| д поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је |
| ама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{ |
| ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше ка |
| лодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и |
| длучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треб |
| увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна |
| ородице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он |
| у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} П |
| виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се проме |
| нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд |
| вређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инсти |
| ан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажа |
| гнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља |
| ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p> |
| евао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћ |
| </p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли. |
| >Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} М |
| ну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама |
| очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила |
| јано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледа |
| врне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Гос |
| >„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Да |
| нка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> < |
| ао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} |
| е вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, ка |
| зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.< |
| упити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било |
| узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здрав |
| ло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љу |
| ој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно. |
| и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја уради |
| кореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— |
| и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, |
| ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на |
| рење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта |
| имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, |
| атељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију. |
| Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам |
| Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођиц |
| мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме |
| се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загр |
| поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> < |
| м.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, |
| ица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А |
| говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана |
| ашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви |
| ји су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њихо |
| арила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на крев |
| н и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора |
| де башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се п |
| авка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да д |
| м, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али к |
| била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, |
| ђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из |
| з тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не бр |
| турио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, |
| е једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити |
| како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави |
| седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{ |
| П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорн |
| де далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, к |
| И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, |
| "78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су и |
| теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну С |
| пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога тур |
| >Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слобод |
| о ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{ |
| се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у |
| топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложи |
| нијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке |
| цу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца н |
| и мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури г |
| а у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном теч |
| оче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да з |
| /p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њ |
| дежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S |
| редвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам он |
| оче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} С |
| ио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} |
| , ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, т |
| p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми н |
| едног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ |
| ршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока |
| љно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>И |
| те с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, |
| њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узму |
| м гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетк |
| енци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад |
| охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така же |
| , и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и |
| е био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упр |
| а ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се д |
| се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао |
| Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећа |
| мислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах |
| зма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да с |
| н, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се |
| а се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се слад |
| погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачки |
| p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> |
| у се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам на |
| им питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{ |
| пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затица |
| авко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мирис |
| ну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> |
| јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрал |
| венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— |
| је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, |
| како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро с |
| о мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићет |
| дирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигну |
| "SRP19023_C8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> |
| па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован. |
| врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! до |
| здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а ци |
| р као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, труд |
| дела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка. |
| .{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљањ |
| мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је |
| ивети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, госпо |
| а.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш |
| ју.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с |
| ста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p> |
| од то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као |
| гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак |
| оцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стад |
| ешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш ч |
| ше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на |
| арог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} |
| племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, |
| азовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас прот |
| нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то |
| Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страш |
| ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незн |
| у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак |
| она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{ |
| младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о |
| насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Д |
| ! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p> |
| м.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом |
| уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— |
| с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</ |
| жда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жа |
| ри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су д |
| /p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам |
| ом изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није |
| плина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак рад |
| <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћ |
| а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао |
| био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше |
| е добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за |
| е мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, сме |
| >— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="8 |
| ају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим ј |
| исам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од с |
| Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз о |
| шћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је |
| Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S |
| било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад |
| бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весе |
| еше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Д |
| вицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трп |
| отивно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива мо |
| — Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14 |
| и шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S |
| ко би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све ве |
| е та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{ |
| матрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени |
| љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p |
| својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер |
| м друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" |
| Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је |
| _C6"> <head>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Св |
| о је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p> |
| аш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} С |
| а сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жр |
| >— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се |
| } Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам |
| тогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине ку |
| изрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништ |
| но.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> |
| а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је л |
| азије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} К |
| pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} |
| Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже б |
| S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Прав |
| рена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — |
| ањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Как |
| зазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и виде |
| вори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— |
| у се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових |
| ца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што на |
| издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на ч |
| <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се |
| , да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{ |
| и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу к |
| Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>О |
| <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он д |
| падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си осл |
| он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код св |
| о! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамоти |
| чило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и о |
| тарчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једн |
| се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборави |
| ед кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, а |
| навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Ку |
| кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одл |
| p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а ш |
| о и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуб |
| на упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тиш |
| е она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врат |
| S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, ви |
| се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном |
| крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче! |
| аво, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Ц |
| се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у с |
| , ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекив |
| се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n= |
| шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине |
| ој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Н |
| јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужи |
| им задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је о |
| гову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је |
| — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу |
| лико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву. |
| је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и |
| из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друш |
| то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p |
| лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунц |
| n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И са |
| икако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то раз |
| да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби |
| анредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> < |
| Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам |
| има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје |
| да би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми |
| описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени |
| та.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво сво |
| е их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље |
| p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с |
| ве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио |
| {S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n |
| с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвеће |
| ба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа. |
| Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањ |
| столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не ид |
| /p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћ |
| е — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снећ |
| p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет ле |
| падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говори |
| вом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и |
| е решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против |
| не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из прев |
| ива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S |
| едном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом м |
| .</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и с |
| нице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> |
| ем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> |
| ушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори вра |
| лександра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око на |
| патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не |
| био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S |
| вешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, о |
| зије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам |
| ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</ |
| али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у |
| ило још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је по |
| " /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори п |
| атријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалн |
| е је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о своји |
| се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици поста |
| о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то |
| сти?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам |
| Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив |
| изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам |
| ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејал |
| за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све раз |
| а таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без |
| ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у |
| о, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим он |
| шој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер. |
| о сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједит |
| и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће. |
| о га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне о |
| овор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли |
| испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трч |
| и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на роп |
| шкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, |
| код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угас |
| је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себ |
| име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} |
| и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Л |
| ам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p |
| амаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је |
| — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мис |
| ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покр |
| ка.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему том |
| Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то ј |
| н може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} |
| >— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће |
| нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! |
| а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад гово |
| ко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад с |
| е — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и |
| ујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређу |
| ним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних |
| да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је |
| е на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две. |
| важнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— З |
| нам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Изла |
| ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцо |
| Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шт |
| а мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се |
| вим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спр |
| будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исп |
| ле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи к |
| преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је. |
| о задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сун |
| а.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ј |
| би се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће т |
| } Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смет |
| који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак |
| о дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесн |
| е! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља |
| зноси скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, ка |
| им погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би г |
| е Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сам |
| е старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Је |
| S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Сл |
| > <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да |
| и свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац пл |
| римише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи г |
| тарац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја |
| замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе го |
| кам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чв |
| > <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} |
| — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео |
| измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, |
| S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Св |
| м дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шт |
| на је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} |
| д таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и св |
| амо до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срц |
| д мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће |
| бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу М |
| равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме ути |
| скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казал |
| {S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним с |
| бим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он |
| са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покаја |
| а сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих |
| е сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су љу |
| једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је вр |
| ислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} |
| смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим |
| Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви |
| тивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром |
| доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише с |
| е ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! |
| неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и х |
| е не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увр |
| их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ |
| зу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само |
| > <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у ње |
| Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите св |
| шта вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и м |
| каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а т |
| бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после |
| дјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен ниса |
| о није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније |
| ко чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам |
| , а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што |
| а, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме |
| ахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај гл |
| а вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љ |
| еће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Ду |
| као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па |
| исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много |
| ли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женск |
| е је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Ла |
| лас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он сед |
| Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да н |
| олбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и прис |
| о вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S |
| чекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незна |
| т невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад |
| и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан |
| то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> |
| тив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ћ |
| и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само т |
| њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, ко |
| извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада д |
| је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздр |
| дице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривиц |
| > <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећ |
| {S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S |
| е.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Ме |
| " /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се |
| к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p |
| <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да т |
| оји нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним |
| м! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је |
| евојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је |
| >— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак |
| , све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило прич |
| ком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, |
| о сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промење |
| као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш |
| — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су |
| зеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио |
| и ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам |
| нстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Така |
| ако је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је б |
| ем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах би |
| х је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато м |
| /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и а |
| S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што |
| клопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти ср |
| {S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> < |
| у шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко |
| /p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не |
| стаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} |
| Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек |
| нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто вре |
| есте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да |
| у био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре м |
| се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно |
| бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна м |
| јама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција п |
| брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, а |
| p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— |
| аборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спа |
| — У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мор |
| </p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изгово |
| — Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пев |
| рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пре |
| {S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред |
| их, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на |
| /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А т |
| читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему |
| ачела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| /p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам мог |
| P19023_C2"> <head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А г |
| >Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — |
| сти шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мо |
| цама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— |
| а га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p |
| чила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.< |
| .{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p |
| а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и |
| а, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали |
| ецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеш |
| p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку |
| Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— |
| њаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — од |
| . д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и |
| зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се |
| се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време |
| розио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухва |
| а господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би |
| а да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри н |
| адам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Доб |
| свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које немин |
| Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас |
| , браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До враг |
| ога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије |
| чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, сли |
| веку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која |
| та и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедање |
| S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал са |
| А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем и |
| замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас < |
| коме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и он |
| ти, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао |
| ј, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера |
| љшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! ста |
| мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.< |
| S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ |
| ша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало |
| идим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи |
| ер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омла |
| — Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; с |
| нда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим |
| ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, н |
| влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по во |
| витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он |
| на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} |
| ворим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} |
| питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тог |
| те, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав |
| } Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ |
| — Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, |
| очи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, је |
| екиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или н |
| та, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој при |
| Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извр |
| савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигу |
| а, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико |
| зрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена р |
| а му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> |
| , образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас |
| будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље он |
| зује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам. |
| итам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука |
| како отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ос |
| гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она |
| ене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да |
| видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се п |
| ла жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе б |
| p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Ми |
| ирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди |
| <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али њ |
| ед очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да |
| а знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива |
| а или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{ |
| >Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љуби |
| те сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вам |
| преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој |
| је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постој |
| } Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби |
| читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше |
| <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јур |
| } Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисање |
| је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље |
| Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па |
| 66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш |
| г знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш |
| ло ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо л |
| ао у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце |
| сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па глед |
| еко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад и |
| — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда ње |
| неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозо |
| } Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с М |
| омаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би |
| ђа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, |
| писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала |
| чина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком |
| е.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро |
| ако ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други |
| школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу |
| офију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном |
| од њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало изла |
| о сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут |
| ликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{ |
| ави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања |
| ила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица по |
| сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, кру |
| огледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, |
| , да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг |
| Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро при |
| , као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно |
| остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а |
| ђе.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мисл |
| Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати |
| >— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да ј |
| утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјури |
| ије имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и о |
| , тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој нала |
| а писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се вра |
| ше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} |
| едњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа н |
| као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један по |
| ути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не |
| љда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и о |
| и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак. |
| обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па оп |
| столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама ш |
| н ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> |
| и хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> < |
| } Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, |
| м свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам уста |
| а је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да н |
| занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко |
| оче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осе |
| наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно |
| на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна |
| ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Оп |
| о је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" |
| .</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом |
| нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти |
| еју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, с |
| а.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{ |
| ву наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је б |
| о је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не и |
| воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових |
| из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види мла |
| ва пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се тр |
| и се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда прол |
| свим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пре |
| се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ћ |
| кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — |
| с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! |
| разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор |
| и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову за |
| ли му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви |
| а, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она о |
| .{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — |
| а се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> < |
| илично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих ј |
| такне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугова |
| е издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је мн |
| видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p |
| раду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било све |
| оби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} |
| ре, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци |
| обар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпириту |
| " /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, |
| </p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, |
| етарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још ниј |
| тва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах |
| ад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео од |
| пред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна р |
| шла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи г |
| ио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра. |
| м је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освест |
| се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам |
| вали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није им |
| д се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар ве |
| <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам |
| S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> |
| устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиж |
| >— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже гл |
| и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — |
| вет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђ |
| .</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да с |
| ; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} |
| и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види М |
| ца, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, а |
| Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако в |
| сли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљк |
| није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S |
| Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недост |
| од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само |
| , све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и |
| било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— |
| ну стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музик |
| е! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! |
| {S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најм |
| до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је |
| мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоћ |
| хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је не |
| pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је он |
| те чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, |
| ? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и д |
| те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је ус |
| ред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном а |
| згледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви |
| смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је |
| те! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако |
| ао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак |
| стане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и |
| ад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — |
| дан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и |
| кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се нап |
| </p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Ник |
| њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пард |
| прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши |
| амце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му ми |
| њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица г |
| као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждин |
| ушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Ка |
| је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и зб |
| <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је л |
| Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} |
| прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је тек |
| је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и |
| бица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се сти |
| Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Нај |
| но у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално |
| рли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} |
| траном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сва |
| ихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSe |
| оди.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он |
| наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити |
| шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — а |
| естало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} П |
| ро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се! |
| сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та |
| илијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су би |
| има Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима р |
| а, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је им |
| кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{ |
| а не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност и |
| .{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно п |
| изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје |
| вреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато |
| ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њ |
| куцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрл |
| вните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племен |
| зненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p |
| век, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био зад |
| Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на ок |
| ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на њего |
| алеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празн |
| то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране м |
| о свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он |
| ост забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој п |
| ишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} |
| хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и |
| у сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— |
| бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мал |
| укао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му пор |
| та — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље |
| {S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је нак |
| амљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год |
| обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина. |
| а.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S |
| ење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" |
| ј коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ |
| нији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваз |
| на ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној ко |
| мам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређ |
| зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али ч |
| вог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мис |
| Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.< |
| ’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> |
| ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха |
| p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је |
| ивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћ |
| јем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То |
| евао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} У |
| у! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и с |
| али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке |
| овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће |
| отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из ду |
| је ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у мо |
| {S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је на |
| бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство преск |
| Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њо |
| а ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је |
| ао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, |
| због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа п |
| <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи. |
| ма на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет ис |
| штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди |
| д сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! |
| ране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам кло |
| о: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи |
| асположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођо |
| сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже она |
| вот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љу |
| али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} |
| ну.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу |
| м и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њ |
| а слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја |
| , да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а |
| ст — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и |
| женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с |
| Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти н |
| еди јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено. |
| објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе < |
| тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели |
| а би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све |
| ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.< |
| а на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше п |
| ујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место |
| све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живи |
| рок.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога о |
| и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба г |
| некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{ |
| му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиљ |
| ких скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила |
| много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десил |
| а се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина вас |
| лавко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с |
| ? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од |
| а мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажа |
| на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се |
| она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се |
| т двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега |
| н се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње из |
| <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све... |
| та живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад |
| :</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p |
| /p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта т |
| у се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срц |
| „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева свет |
| е није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{ |
| е, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушива |
| и.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! |
| ли ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити! |
| .{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти дана |
| м играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, |
| доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за с |
| јати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и |
| еди крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доб |
| о сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, ш |
| је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки |
| онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату ник |
| ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо |
| ше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — уп |
| леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је |
| Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене цип |
| он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хлад |
| Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не |
| та је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ни |
| собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> < |
| ображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ г |
| аљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p |
| аш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А шт |
| p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} |
| ожда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му п |
| а.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после ос |
| ше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се |
| оби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутн |
| де да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> |
| и седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> |
| час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S |
| рну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једн |
| е тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радо |
| рио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, н |
| ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се огранич |
| плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и |
| </p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако го |
| ишта.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад ј |
| ити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује |
| да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! |
| што — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш |
| ом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек н |
| .{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица м |
| прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло |
| а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици |
| ху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш |
| нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем не |
| } Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличин |
| > <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и |
| е којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би м |
| с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она |
| .{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече д |
| изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се ти |
| рећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу |
| или синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</ |
| ут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се |
| м и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> |
| г једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се з |
| глевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звез |
| полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, |
| ремда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам |
| друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као д |
| ци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманц |
| је тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, |
| и.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све |
| и, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p |
| } Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква поле |
| окрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав |
| а њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа |
| тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог ро |
| емам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти веруј |
| била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без |
| у проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} |
| а, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, за |
| год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама |
| ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на по |
| ићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Са |
| мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говор |
| во ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погле |
| и.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице. |
| на сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: |
| </p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> < |
| завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана С |
| ’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, д |
| они а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог |
| ни јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач |
| {S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су н |
| могла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко бољ |
| аки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није з |
| а у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословим |
| какати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе н |
| беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се ви |
| сни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она |
| Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! |
| — Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима |
| лаву, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном |
| радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желе |
| {S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син поги |
| <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је и |
| сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђ |
| мња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и |
| тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог д |
| тио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— П |
| ђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако оч |
| во и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је бил |
| > <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја н |
| је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листат |
| оро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си о |
| претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила им |
| е! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момч |
| до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао. |
| и?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је са |
| ши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; |
| ба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не |
| а неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спа |
| еба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Сл |
| на, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да с |
| рлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} С |
| S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни |
| ед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, ал |
| оје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упа |
| а преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, пре |
| тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мисли |
| г ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближи |
| прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта с |
| ати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво |
| гљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p |
| кај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче при |
| и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пр |
| а на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, |
| дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредни |
| је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу т |
| омешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, |
| ажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и оста |
| подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он м |
| о и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S |
| ста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада |
| Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако |
| ним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослобо |
| аш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се |
| њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу св |
| подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све д |
| да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она |
| и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука тр |
| љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једн |
| ста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане |
| трено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се < |
| </hi>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се до |
| и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе |
| жена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим. |
| њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! |
| срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше пре |
| у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се са |
| ла на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па д |
| залуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нер |
| прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још |
| </p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматр |
| ан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, кој |
| а ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго ст |
| извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нист |
| аједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гл |
| {S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо |
| {S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си нес |
| ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је |
| је!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да |
| p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном но |
| а је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаш |
| ли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — |
| p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро! |
| е били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, |
| и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако |
| се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се |
| ала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} |
| ведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То м |
| то није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с |
| те да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако в |
| оме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред с |
| те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и |
| м.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога саж |
| ко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Мом |
| доријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; |
| н; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} |
| мо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала д |
| ет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже глав |
| у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али |
| киде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка. |
| ена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио к |
| хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и |
| си мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако |
| ледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је с |
| о, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собно |
| Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен |
| равицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викну |
| .{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се |
| прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радо |
| ачка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међ |
| убопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а |
| леда, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше |
| и изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Да |
| . д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад |
| !{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Јо |
| ћ — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То |
| Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило п |
| не, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — |
| за на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — |
| на све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче |
| тисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је |
| {S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му св |
| њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за |
| луша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну |
| је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још исп |
| и мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хај |
| о из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p |
| а се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта бу |
| а</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате |
| и.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види ш |
| положи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — |
| жењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — |
| аше уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на |
| <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко |
| ћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— |
| мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Пе |
| руштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је јед |
| за му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на у |
| ар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је |
| сту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну На |
| г (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — с |
| S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се з |
| ло и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мил |
| вко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек |
| > <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати св |
| куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху |
| за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва |
| мо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: |
| етара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме упла |
| пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! |
| х уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, |
| едао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То |
| м преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла м |
| љу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и не |
| папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младал |
| он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у |
| ешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, р |
| и! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они нећ |
| е му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти учени |
| че се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала ус |
| p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сва |
| ати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене п |
| ји прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с |
| и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачу |
| тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобит |
| а занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} |
| ла врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, м |
| — Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и по |
| одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево |
| је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је в |
| говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем! |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је |
| је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а |
| илицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после преки |
| и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у |
| !{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и п |
| ног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} |
| да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таки |
| на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је поче |
| н се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их н |
| пак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није |
| у срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац пре |
| зо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако ис |
| ање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила њег |
| ало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> |
| Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца |
| дмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се |
| с је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке |
| постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> < |
| сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били н |
| е кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то ист |
| очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb |
| акојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке к |
| вирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка |
| аше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп т |
| за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хв |
| је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о буду |
| е допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име мо |
| ега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а м |
| ћушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао з |
| } Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> |
| S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста |
| <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити |
| ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за н |
| ма по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад |
| смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је |
| ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али |
| и сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSect |
| је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица п |
| дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране дав |
| целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Д |
| ти им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, |
| } Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша |
| се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати не |
| ико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица |
| S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је |
| и.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод |
| му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славк |
| а њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле |
| од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p |
| никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло м |
| а женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што ма |
| <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Сл |
| <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша< |
| p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима |
| ош гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Беог |
| ао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p |
| ђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се |
| > <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега |
| p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако н |
| p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла |
| <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж к |
| Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Ми |
| </p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могл |
| сец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам по |
| .</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад д |
| нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца ср |
| </p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! ма |
| лица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50 |
| p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми т |
| имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој |
| остију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одома |
| е!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу. |
| и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се |
| ео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље |
| да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је ј |
| а растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом |
| ва много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништ |
| да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би о |
| ом неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одма |
| о бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— З |
| толу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок? |
| варена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклон |
| а! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом |
| Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да ј |
| ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ев |
| Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим пи |
| да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше |
| туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниј |
| а културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говоре |
| а.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљуб |
| head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Слав |
| од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у н |
| ила у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не про |
| </p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, а |
| } Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва |
| радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраш |
| њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао. |
| ад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, прем |
| рши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Је |
| ило светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} |
| а себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што |
| етна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне с |
| ошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пуст |
| овчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаш |
| шља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила |
| .</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p |
| о ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет. |
| икаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за |
| ла тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је |
| .{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко тр |
| знајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш м |
| ој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он ск |
| .{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увест |
| и у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била |
| хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена |
| ичега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се на |
| му томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Р |
| твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно |
| не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у о |
| нда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и |
| тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху |
| ворила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја |
| зам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ст |
| так из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славк |
| у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити |
| знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{ |
| Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и по |
| тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испр |
| то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нароч |
| д су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Мом |
| </p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива |
| нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ства |
| здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћо |
| оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} |
| } У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се мо |
| дитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђав |
| што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и |
| а науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли ј |
| ину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светл |
| духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта је |
| е.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он |
| све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељи |
| чку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке |
| мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> < |
| о, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> |
| аше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замисли |
| отну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита |
| смеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Сл |
| {S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио |
| le> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпо |
| } С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем |
| о па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сус |
| е сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мо |
| S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> < |
| ољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— |
| ругарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се до |
| ање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</ |
| жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с |
| ар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло |
| рњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, |
| је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја н |
| S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Нека |
| .{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад поми |
| мејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} С |
| времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ ум |
| о чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</ |
| е.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се т |
| едложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам п |
| ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, о |
| p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш как |
| е већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко |
| да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала т |
| а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша по |
| му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих стр |
| аке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је |
| је само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину |
| и.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисл |
| сам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Ни |
| говац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му |
| по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не сп |
| дао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било ј |
| што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> |
| ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек |
| живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо ту |
| то и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о н |
| продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у п |
| то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако с |
| и живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Н |
| Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био |
| ни тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње |
| н подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавн |
| ју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а ш |
| емишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он обр |
| топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На је |
| кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да ва |
| двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је |
| е било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био |
| једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, д |
| ло и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека |
| о лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму и |
| кренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{ |
| А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам њег |
| о ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана д |
| другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо. |
| за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и |
| затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуг |
| да их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек |
| <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, ко |
| па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви |
| /p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живит |
| Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и ус |
| брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам да |
| о је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко |
| нт, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа |
| ри уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе з |
| рироди појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло |
| се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом |
| размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо о |
| ње му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ пр |
| .{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо |
| еднака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назада |
| или велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плу |
| тио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Треба |
| тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и кој |
| упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} |
| {S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Ча |
| те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ ни |
| > <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се б |
| Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љ |
| о!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао с |
| растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам она |
| рно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S |
| пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она с |
| и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљ |
| асти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} |
| рже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! ре |
| емо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у |
| т је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплиме |
| аницу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш |
| још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p |
| о што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет окол |
| заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зе |
| оја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Т |
| <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допал |
| не мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао |
| /p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да |
| а, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднем |
| ом апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негров |
| !{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — |
| ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</ |
| срећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> < |
| ашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела |
| ух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и |
| ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега зади |
| и и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</ |
| у као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд иза |
| ао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмирка |
| једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{ |
| сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може вар |
| м; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Н |
| рава да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част |
| руго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <d |
| избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здра |
| ога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, |
| потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чује |
| , да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је |
| и главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам |
| раше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме |
| не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и |
| вати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче |
| се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone unit="subSection" |
| м вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете |
| ра их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — |
| на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! |
| а.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па оп |
| да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам ч |
| вог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Ми |
| , само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас |
| е у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отв |
| отадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор |
| све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! |
| ле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та т |
| ај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насме |
| дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види |
| } Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које опш |
| ираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако јед |
| сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, |
| рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> |
| bSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под и |
| </p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, |
| дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба. |
| бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста прео |
| p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, |
| , да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако ис |
| се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љ |
| да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Ка |
| своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађо |
| поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} О |
| је.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с М |
| се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче прибл |
| ћи на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас |
| уђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљив |
| ..</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на |
| ељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас |
| , згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија н |
| Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре |
| , шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је са |
| орио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прош |
| о си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим с |
| са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих из |
| кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, у |
| м другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро позна |
| овцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} |
| кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мис |
| b n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте с |
| м, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ниш |
| на на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што |
| <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све |
| ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Има |
| ако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души |
| > <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb |
| умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, |
| а! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p> |
| о у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш л |
| књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што |
| звикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> |
| м као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим |
| нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго |
| има из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и |
| ило увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Н |
| да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду |
| ном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алко |
| , Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настран |
| знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она |
| био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу тана |
| p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету |
| о тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко |
| еђе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно |
| би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе |
| говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша д |
| јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана |
| ма и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} |
| ља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он |
| о је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, |
| дити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свејед |
| да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати с |
| е: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! |
| у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и |
| они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча |
| е то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стис |
| </p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо |
| а мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шал |
| ако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако |
| устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам |
| ’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се д |
| два смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гл |
| Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа свој |
| штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке жи |
| е поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очим |
| даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да тре |
| ну децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само |
| само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причат |
| ло!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одма |
| рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкар |
| ота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва |
| е ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову |
| уком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памет |
| Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p |
| е мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то |
| а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба |
| увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част |
| .</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са свет |
| ита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.< |
| испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упит |
| долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће |
| та? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опа |
| ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и |
| а о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се р |
| е ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене |
| ди хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионар |
| х.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко |
| и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До вр |
| чима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S |
| при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n |
| оказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспот |
| ча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа |
| била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четво |
| n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, он |
| је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што |
| се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да |
| жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо |
| кве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у |
| жно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а та |
| вања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да |
| ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају |
| ли не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може |
| овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, о |
| кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у ка |
| } Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са св |
| о се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а о |
| <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p |
| је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чи |
| ако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гле |
| ност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ мо |
| >Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Г |
| о, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе ра |
| {S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} |
| о тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим |
| есује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити з |
| ав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — |
| у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој с |
| ити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у |
| вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према |
| педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње |
| ујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити сре |
| им корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако |
| с једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— |
| она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу |
| и био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије пл |
| е објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору |
| ем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоће |
| а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или учен |
| ни, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са с |
| ченик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу |
| ву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико н |
| допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само |
| зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевн |
| о свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гу |
| ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што ј |
| умњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би д |
| {S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено |
| од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела јед |
| њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа рад |
| ам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву сво |
| иста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омлад |
| ању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не |
| ди и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жало |
| та.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли. |
| у.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} |
| римамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, |
| да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њихово |
| од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној |
| ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она |
| није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га |
| о ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — вр |
| о свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разн |
| диш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p> |
| {S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо |
| јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који с |
| о ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишљ |
| и не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега |
| сто да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само |
| имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле |
| рио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећ |
| деје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме |
| еограду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија немора |
| ебе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клуп |
| во мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачн |
| ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која |
| к! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту |
| који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отвори |
| ="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Дру |
| од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У |
| ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта би |
| утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ни |
| ревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам |
| отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> |
| г сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које с |
| уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстра |
| о исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још |
| <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је рад |
| ма Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје ст |
| све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи |
| ад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли б |
| мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па |
| ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу |
| ! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох |
| о разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ћ |
| ти и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S |
| p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију о |
| зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песими |
| имо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова |
| бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p> |
| погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакоја |
| , као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да |
| ате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — би |
| о мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја |
| p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унеср |
| си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> |
| молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохва |
| нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио. |
| вање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Плати |
| свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти ве |
| и не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико с |
| о мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека |
| смеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађен |
| S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод |
| оја га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одб |
| о наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчиде |
| ојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо |
| ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако |
| Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прс |
| истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — |
| } Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је |
| — Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мал |
| ош у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове в |
| која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад |
| ваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па |
| ди окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> |
| слиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена м |
| p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро |
| ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било п |
| онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се р |
| ревагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижа |
| се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбу |
| тпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући му |
| им вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практич |
| !{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спр |
| о да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо |
| сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да разм |
| зован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те |
| и је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај |
| као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која госп |
| на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта т |
| ра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете к |
| } Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и |
| Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сла |
| ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасполож |
| ачи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсме |
| д тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} |
| рн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Ч |
| ца и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колик |
| ју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе. |
| огодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Обл |
| кну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и п |
| те, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше ми |
| му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно |
| — Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја |
| тац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаг |
| /p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може |
| м не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То |
| . замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав |
| врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, |
| допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p> |
| це и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p |
| а колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и |
| ашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, |
| ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да |
| ам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и |
| а си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, д |
| p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљ |
| што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору |
| а мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у гла |
| уше и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредн |
| а живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је д |
| ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозо |
| му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталон |
| ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у крев |
| д сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јунач |
| јаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не |
| ика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; |
| променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му |
| {S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда |
| <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор |
| огуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n |
| ина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и |
| еће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} |
| вој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је |
| с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p |
| S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у ком |
| <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он ј |
| /p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обрати |
| ста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То ј |
| е стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се ра |
| м да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за М |
| л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, |
| држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лаж |
| } Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, |
| рзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете |
| е у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтел |
| у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не |
| сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам с |
| а мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S |
| ста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја ниса |
| и човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{ |
| би; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Д |
| анимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде |
| шљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} |
| , — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу |
| ј, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То ј |
| ода, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Ом |
| казује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима |
| у и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да |
| бим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам з |
| и је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је заб |
| } Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> |
| о!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ј |
| </p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да |
| > <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{ |
| <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни |
| у и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог с |
| !{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учите |
| ориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене |
| муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам с |
| књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писа |
| } Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> |
| а не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да п |
| о! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна |
| аше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега |
| .{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, н |
| алази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога |
| лим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти С |
| ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њ |
| свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју к |
| м.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он |
| > <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет |
| а?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, не |
| и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му гла |
| да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно з |
| о.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду р |
| остојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао. |
| знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговор |
| лео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и п |
| Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то |
| </p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, |
| не биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужнос |
| — Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{ |
| увише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — |
| ти онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у |
| сно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда |
| настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништ |
| — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" / |
| си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! |
| Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје |
| {S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га |
| слио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су |
| мене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође< |
| .{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторис |
| е немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те д |
| — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се о |
| глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не |
| госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p |
| е доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и ве |
| ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са м |
| те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потв |
| ајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљ |
| ше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Ов |
| да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох |
| „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту |
| којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нап |
| прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ ш |
| зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без |
| — На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете |
| стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитан |
| мате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— |
| о амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — ре |
| ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Ми |
| ?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијан |
| вало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим |
| Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, к |
| <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} |
| ем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе |
| ичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друш |
| ко мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} |
| и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се вра |
| и.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: ста |
| ута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим гов |
| сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, инач |
| е свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна |
| им.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> < |
| сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, прот |
| >— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан |
| } Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је пре |
| некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо |
| наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је де |
| и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваз |
| ко ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта п |
| ити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој |
| рално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S |
| а крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и |
| да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Не |
| и, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о |
| изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од |
| ђе да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло |
| ло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледа |
| > <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви с |
| ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, ал |
| ! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је пр |
| p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он |
| еморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити сви |
| знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чиним |
| рано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Н |
| арно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко |
| било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души н |
| да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. |
| те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из п |
| мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, |
| Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радит |
| Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада |
| а Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све зна |
| оложајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Мили |
| ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као |
| од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма |
| га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хте |
| завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу. |
| а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и |
| тарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда |
| р сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уст |
| осом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим посл |
| човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће н |
| с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми друго |
| лавом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— |
| има било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, |
| ерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему |
| кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече |
| раним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се |
| ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> |
| освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадош |
| да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменов |
| им, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упит |
| закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Н |
| а.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих |
| кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво |
| вао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светл |
| Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Савет |
| из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— |
| ђега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим т |
| ојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за |
| енчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све ј |
| х можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ ра |
| нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одм |
| сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се врат |
| има и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је |
| ер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Да |
| овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Што |
| се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била на |
| ла изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка |
| поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. |
| је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате |
| — Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежд |
| S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — т |
| ад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, |
| — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У |
| а те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учини |
| нам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p |
| алан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{ |
| д се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромн |
| плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на умо |
| ако му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљ |
| {S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако |
| удима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би |
| све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију |
| њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али |
| ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе |
| а.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милиц |
| олелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирно |
| та ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</ |
| м, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се |
| ица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим с |
| устити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову |
| се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да |
| <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да |
| ако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те |
| и! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} А |
| зоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад г |
| или г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дош |
| р иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелос |
| кој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети |
| {S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам |
| у — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе. |
| ће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад б |
| ао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му остав |
| ез ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управ |
| ђе не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта са |
| илог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти с |
| је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се ш |
| силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и |
| и нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S |
| </p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— |
| ог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музи |
| хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново п |
| .</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се |
| е ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете пр |
| ља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и |
| првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, оф |
| исли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава |
| и у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S |
| се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине |
| било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пре |
| вакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао н |
| нимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, н |
| зоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да |
| знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} |
| ди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се |
| се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко |
| не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок |
| и шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и вес |
| /p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда |
| разна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гл |
| ељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није |
| {S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћње |
| оне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „ |
| чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и има |
| е неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — нем |
| исте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати р |
| ама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опрост |
| и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све |
| д ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S |
| ви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да исп |
| ред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као |
| уде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он н |
| — Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим. |
| ? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролаз |
| S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да |
| даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{ |
| о — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од д |
| Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање |
| завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна з |
| Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти |
| Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде п |
| на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас н |
| "90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с |
| <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и |
| аше, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p> |
| човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви |
| ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> < |
| ој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А |
| а да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче |
| њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још ве |
| се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујем |
| ему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета с |
| Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа |
| куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Ал |
| без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није т |
| , који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко |
| е сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — н |
| ио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио л |
| е мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Мила |
| >Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се стр |
| ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста |
| дмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвок |
| ину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није |
| му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! |
| 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слуш |
| апута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао. |
| шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у |
| о знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам |
| тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болни |
| год учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврди |
| Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онд |
| лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам зга |
| а љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што са |
| !</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S |
| аш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учи |
| S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то |
| ве то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу |
| се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обо |
| а је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни |
| >ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРА |
| и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми гов |
| ник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосн |
| м и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада |
| е ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најп |
| рже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теб |
| ражено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила то |
| ражено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш |
| .{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није о |
| оворим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- |
| њим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништ |
| ити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S |
| то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста |
| е ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оц |
| е свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати |
| ју!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би |
| на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја ш |
| о на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па |
| м прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности ко |
| , о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} К |
| т, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{ |
| ношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Наде |
| а посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће |
| ти и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари нећ |
| е човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва |
| о је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати нер |
| поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање др |
| ло за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи о |
| ло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више |
| </p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, пр |
| } Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога |
| несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се на |
| је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премиш |
| ир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после |
| гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакл |
| ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да |
| све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела |
| {S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма д |
| и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесто |
| то сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је |
| оје је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том по |
| т, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много ш |
| лу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те |
| је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о св |
| луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да |
| Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било |
| Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, ш |
| држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади |
| S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у |
| леду.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Жи |
| .{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} |
| а.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинит |
| хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчил |
| а без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и |
| еко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је б |
| она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених у |
| </p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних |
| је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књи |
| која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је д |
| та и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам |
| кова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка |
| неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то бу |
| га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно |
| , руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пуст |
| седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе |
| ти и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јур |
| жда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и за |
| ођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то |
| Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у |
| ћи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена |
| >— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа та |
| ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — узди |
| о седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се |
| одсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} |
| оћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер мор |
| загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу |
| .{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као |
| сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!< |
| ати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћ |
| ати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по ж |
| ицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Сла |
| о очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, |
| бе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је г |
| учку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а и |
| Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</ |
| - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта |
| еда тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође |
| У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но |
| ством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачин |
| р се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пе |
| Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Т |
| ених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при к |
| , ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђ |
| ишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси |
| рним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она |
| е била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па |
| з богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — |
| евојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само б |
| ска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с пл |
| а ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако цр |
| те — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да ре |
| о тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то |
| сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се бри |
| мо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођак |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} О |
| SRP19023_C4"> <head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уро |
| SRP19023_C3"> <head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Н |
| рани, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се вод |
| себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја мо |
| <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да |
| глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Сла |
| RP19023_C5"> <head>V.</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је |
| он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљуба |
| неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га пог |
| абе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја би |
| добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свир |
| — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш |
| је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке проме |
| почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по рав |
| ставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше л |
| ко постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља рук |
| и!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{ |
| ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане. |
| мети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону |
| што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе д |
| у, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али јед |
| и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Сла |
| етод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак ко |
| Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада |
| Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријот |
| /p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p |
| о прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила |
| нити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам |
| се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста |
| , да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да об |
| т! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лак |
| Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S |
| ст.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жес |
| ећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто та |
| тиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се |
| презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о пол |
| } Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Бог |
| {S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у то |
| S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро пра |
| воре Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и свој |
| шио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> св |
| ила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш ш |
| ђе на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То |
| тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Ве |
| ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је |
| стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</ |
| м.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој прист |
| {S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е ни |
| се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— |
| S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво на |
| ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — наста |
| деално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактер |
| вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја минист |
| ли, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу ст |
| урен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} |
| !</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође нек |
| ислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица |
| ао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Се |
| > <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} |
| вујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сам |
| {S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по цел |
| до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситни |
| , лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је стра |
| S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном < |
| о више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хте |
| изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим ст |
| н, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} На |
| некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавит |
| живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?< |
| ра!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није дово |
| уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми част |
| ише.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја |
| та и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу |
| шај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад |
| те — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, |
| !{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, ј |
| и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па |
| ић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} |
| аже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</ |
| а је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> о |
| ити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај под |
| амо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где м |
| Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал |
| > <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером |
| дим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S |
| тало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небух |
| радом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе ра |
| гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи п |
| цати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код |
| осподину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да |
| те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то п |
| {S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну друг |
| иховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да |
| угима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мр |
| ече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био |
| о је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад |
| а се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам п |
| с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, |
| ед очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту при |
| > <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час ј |
| ам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђ |
| олико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замис |
| њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде такво |
| ако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа каз |
| не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све нате |
| део дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изглед |
| рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер |
| утра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си лу |
| еца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су |
| м, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славк |
| не у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и д |
| м ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} |
| /p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па |
| </p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећ |
| никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S |
| искавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мисл |
| Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} |
| да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да |
| е знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам |
| ијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара с |
| у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он |
| жава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много на |
| првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на |
| погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се мо |
| к зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај жив |
| са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништ |
| дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би бил |
| људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не б |
| х пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њ |
| , нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} |
| амо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пр |
| ше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле |
| еш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи дан |
| Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се |
| е.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окр |
| о трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бави |
| он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће с |
| авко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини н |
| ше. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на |
| присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед |
| о, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — изв |
| а л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше |
| ут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> < |
| ијат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске зем |
| ?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брж |
| кад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи мл |
| жи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од в |
| ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам |
| бао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она |
| то се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко |
| p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила са |
| штавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продуж |
| .</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? |
| Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и к |
| и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те |
| !{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} С |
| тегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја з |
| мо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је дос |
| <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! нас |
| ећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но до |
| Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допа |
| ворио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не мож |
| а ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p |
| и честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, |
| ње не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу |
| p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати п |
| а, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брз |
| ле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му с |
| то се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја завол |
| <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не |
| ! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у |
| унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох! |
| </p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако уда |
| ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! к |
| ге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођењ |
| г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекн |
| рили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> |
| Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Мом |
| } Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, |
| сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се |
| е тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола |
| олиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш |
| ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко у |
| ветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но |
| а ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног да |
| ање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је н |
| ки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским п |
| > <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!< |
| знам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све |
| ренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, |
| Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p |
| убити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име бру |
| неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкч |
| , и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, ос |
| штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнут |
| и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а |
| 68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> |
| мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</ |
| азовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} |
| љ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p> |
| се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивал |
| {S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе |
| а шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у к |
| "subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је |
| га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пиши |
| ла жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене ти |
| смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наско |
| ет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи |
| он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је |
| Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да |
| свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно |
| људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противн |
| зело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Сл |
| светићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако |
| — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</ |
| ој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’м |
| „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Ми |
| тнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа |
| и!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио |
| /p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажал |
| и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то |
| азан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам |
| рвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце за |
| сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} |
| ад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку |
| он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, пр |
| /p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није м |
| Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <p |
| ка јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да |
| тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар |
| ео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онак |
| цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ни |
| домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за ср |
| исле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ п |
| ко — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— |
| на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљи |
| већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у дру |
| тину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита вр |
| е њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пре |
| >— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене го |
| лазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом |
| ао и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после н |
| т и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити с |
| "19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том нек |
| нтална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то мог |
| вде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што са |
| стити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу с |
| саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали с |
| вима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се и |
| начке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да ј |
| , на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к |
| дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „На |
| е, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој с |
| се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и об |
| p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А |
| лом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Г |
| сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S |
| </p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђ |
| среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам д |
| и се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} |
| </p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушам |
| м ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за |
| чину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с д |
| , да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је |
| то је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ј |
| с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, |
| ирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају |
| да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположе |
| и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја с |
| и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, ск |
| е?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Н |
| начајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 |
| сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја ур |
| и Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и |
| се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било |
| } Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност |
| две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мири |
| мо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Слав |
| је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посл |
| трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одр |
| променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би з |
| ст! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се покл |
| није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> |
| по време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да с |
| е јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најво |
| не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста н |
| ем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан |
| доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и с |
| S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која та |
| /p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као |
| није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнут |
| о с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је наз |
| г правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гриз |
| {S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободн |
| ор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја чове |
| не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све |
| говорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћ |
| лозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До са |
| — Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је |
| у, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пу |
| њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Б |
| често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане бил |
| нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је т |
| кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су |
| молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једн |
| сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листат |
| S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело |
| р.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробни |
| мах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога |
| тати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хт |
| >Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би г |
| ењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео |
| за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на |
| .{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врат |
| Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter |
| паде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо |
| е.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> |
| држљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда ко |
| шта.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе.. |
| наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живел |
| азна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако ста |
| пита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад н |
| нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, ј |
| пне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То ј |
| садника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надеж |
| ?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар |
| је и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како с |
| n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева од |
| лу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није к |
| и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му и |
| иличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој |
| ога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! и |
| — Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему намес |
| >Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опрости |
| S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим ви |
| ашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћут |
| остима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и |
| </p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бист |
| >— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, ша |
| да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мир |
| ! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће |
| лте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p |
| ску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>У |
| ладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго т |
| Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што м |
| , —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се |
| ашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Ви |
| ита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом |
| вља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо виде |
| вршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се оср |
| да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што |
| глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њи |
| он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, гово |
| ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком |
| <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</ |
| ко промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идит |
| а на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — с |
| } Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милиц |
| журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство |
| а.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; са |
| баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је о |
| ла.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се зам |
| еби нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не може |
| ници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас мог |
| ријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од |
| насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогре |
| чему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у се |
| ар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— |
| S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! ха |
| свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Ј |
| Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татиј |
| нио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљив |
| ожај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ки |
| ио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја прем |
| Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ |
| ватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пун |
| то ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, |
| спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Би |
| о.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збу |
| у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је исти |
| {S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није |
| загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с детет |
| {S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Ж |
| дговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је |
| ебраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од |
| S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисл |
| како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају о |
| ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функ |
| S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је о |
| бро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је |
| ање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица |
| нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради |
| S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и |
| е.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га по |
| о дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао сву |
| вио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније п |
| д она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па к |
| вори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте би |
| ј се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бр |
| но причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар ва |
| Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођ |
| дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике |
| , да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, |
| код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о пона |
| с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле |
| знају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун иде |
| е госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим |
| с смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па |
| е осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, диг |
| чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далек |
| {S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и о |
| то није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на об |
| дејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крај |
| ећ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> < |
| тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била јед |
| антично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да за |
| је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при |
| м би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заб |
| ла пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријат |
| т, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прв |
| Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p |
| амо ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута д |
| бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више с |
| једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне слав |
| г.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> |
| а је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често ј |
| аде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она глед |
| магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу: |
| гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије |
| ти, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих л |
| сти!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горд |
| а.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, кој |
| ш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="8 |
| ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад |
| гове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста своји |
| ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S |
| ретеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној |
| ав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да |
| /p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури в |
| ом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — |
| ез знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> |
| вуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} |
| бу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p> |
| чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да б |
| ре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти |
| ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Н |
| — Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у коли |
| о лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе н |
| лавољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто оп |
| ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он |
| д га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, к |
| писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећај |
| кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао |
| , практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задово |
| S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан мо |
| не само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи |
| јати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомич |
| и.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чиј |
| е они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга |
| сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</ |
| а је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на |
| ецом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у |
| о крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, кој |
| ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти |
| те и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, |
| е будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси |
| а добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том |
| ије часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам |
| д би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој |
| ући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе |
| у чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам |
| Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разла |
| } То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли. |
| ани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта |
| у вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n= |
| {S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да |
| све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било н |
| жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито ж |
| ј девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је на |
| а жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се в |
| вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говори |
| е начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло р |
| воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и т |
| тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњ |
| увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — тр |
| го у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p |
| мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице |
| Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момч |
| ујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало му |
| бера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним п |
| и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном |
| мо гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то |
| ом досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пр |
| га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије |
| их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити |
| погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико са |
| а идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим. |
| е самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посл |
| <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда би |
| То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад так |
| љу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сет |
| е овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам |
| а је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа |
| заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној ку |
| био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до |
| .</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мис |
| први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да и |
| свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуб |
| о и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њ |
| исли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога је |
| нагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја са |
| а најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагла |
| ити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен. |
| мо из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, а |
| еговом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесн |
| од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету |
| ога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12 |
| ако бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што |
| мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју д |
| авали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионар |
| и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; |
| о на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне |
| лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи |
| то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — п |
| тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Че |
| {S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу |
| .{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ |
| <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница так |
| в и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој ј |
| о једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу. |
| ачела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та нач |
| вој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{ |
| о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n |
| вко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њо |
| о.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на ова |
| роћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти млад |
| а добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разузд |
| мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђе |
| одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешт |
| друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам свак |
| — Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало |
| — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} А |
| ада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — т |
| патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста. |
| чекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се н |
| блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и |
| е он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само см |
| ита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољу |
| а...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све |
| ута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свако |
| Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме саве |
| Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој |
| .</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите |
| детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим пок |
| стина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме с |
| ла: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му |
| Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам весе |
| се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{ |
| после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ так |
| , па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста р |
| уштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки |
| е бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћу |
| шта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одгов |
| некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ј |
| и: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{ |
| о оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда |
| по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> |
| да ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се с |
| > <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све љу |
| ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу |
| у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи н |
| нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако |
| — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту |
| , но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао поје |
| {S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је |
| може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце ц |
| ли после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p> |
| ћаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сут |
| и да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одби |
| а! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за вој |
| ој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ј |
| Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на гра |
| осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</ |
| Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заи |
| . „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, |
| ке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас ни |
| верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти па |
| p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у ме |
| .{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, |
| ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> < |
| једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да |
| не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој |
| неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти не |
| м се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети ко |
| те и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам |
| се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> |
| имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Тур |
| хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ |
| {S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, |
| га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! п |
| > <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Как |
| ислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прек |
| .</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборави |
| шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и от |
| то је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није |
| р.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чув |
| војом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама |
| разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу |
| једно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div t |
| /p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све |
| Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> |
| човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а насту |
| о и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} М |
| ој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила |
| остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више с |
| ило лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш |
| е знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој |
| ада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> |
| он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао |
| аком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје ид |
| знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је зна |
| заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, |
| игом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим то |
| га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и |
| а бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко! |
| > положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су |
| њу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно |
| </p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте ов |
| а ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> < |
| ди Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Ку |
| ; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа ка |
| извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога зак |
| онише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат |
| ти и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране |
| - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теориј |
| рате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не |
| осова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши упра |
| > <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљ |
| то ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! |
| , слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, кој |
| ече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, п |
| из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, д |
| ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну |
| узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} О |
| } Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом н |
| ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима |
| молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p |
| значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} |
| p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p> |
| } Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко |
| а рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће |
| ити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све |
| инуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! ги |
| прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана о |
| су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Арист |
| за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки |
| одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Д |
| ње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сва |
| е знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног |
| шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</ |
| , да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и о |
| <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Св |
| о добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца |
| е ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се бр |
| <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли |
| <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p |
| исам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није |
| акође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да о |
| а не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж |
| ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко |
| .{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напу |
| је и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрес |
| удноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у |
| ајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаш |
| ања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— |
| љно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми |
| Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођ |
| камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Ха |
| ам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p |
| чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта |
| Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко |
| токљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је јед |
| о другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узви |
| те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! на |
| — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, |
| } Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то |
| но је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гри |
| рист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за |
| кине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} |
| сак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знањ |
| Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човеч |
| о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам |
| S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми |
| мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој |
| ка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породи |
| ако дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Ме |
| ако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? у |
| ци. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у г |
| матрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и д |
| глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, |
| ужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољ |
| — Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> < |
| жене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S |
| ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се ни |
| n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли |
| се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш |
| изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања |
| е часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати. |
| е да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p> |
| ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се п |
| {S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право |
| о ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозн |
| <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео |
| ода!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години |
| мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем |
| и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбу |
| во?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то ј |
| им да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпу |
| стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак пис |
| е могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал |
| p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на ч |
| — Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, |
| њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто од |
| ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— |
| претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице |
| зашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако |
| } Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чи |
| ашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер |
| b n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао |
| вукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафа |
| ећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и с |
| и, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде |
| Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провест |
| То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много ј |
| и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љуб |
| ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубиц |
| ава убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли |
| је зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и дру |
| и отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то п |
| празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошл |
| е говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио п |
| b n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она |
| но!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} |
| њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право има |
| богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само п |
| и повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље ова |
| војој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање д |
| , али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> |
| влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За |
| пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати д |
| љ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соб |
| неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то пом |
| сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, |
| је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ни |
| о и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ру |
| им приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му пи |
| стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су |
| се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p |
| е избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта т |
| једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Срб |
| а пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, њег |
| х загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p |
| Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све |
| уном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Дец |
| се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим б |
| есно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко |
| у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по |
| данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече На |
| </p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије |
| епрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад г |
| о, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она |
| ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да |
| с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад |
| се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике |
| и у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто |
| родица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за |
| — Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето |
| </p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном |
| ца хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се и |
| едном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти дон |
| све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! п |
| велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се |
| лази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момч |
| ао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi |
| неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не п |
| прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвик |
| асину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p |
| ушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образован |
| {S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима |
| и неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> |
| изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању |
| ао да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образова |
| обени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — ид |
| цо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе м |
| вајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... |
| има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 |
| ечи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и |
| орак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му с |
| то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и |
| јде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчи |
| тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мал |
| пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом |
| дно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? |
| ко не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти н |
| се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче пр |
| се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се обл |
| она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте н |
| ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку с |
| гу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога п |
| па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динар |
| и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, ш |
| ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до |
| а се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо |
| атре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S |
| илица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седе |
| b n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да |
| >Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} |
| -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, упра |
| издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p |
| длазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао |
| свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S |
| ри и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не ч |
| че он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застан |
| у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! про |
| Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Н |
| срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славк |
| а он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац |
| се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— |
| собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како |
| Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лиц |
| и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{ |
| али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга |
| цу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта б |
| ио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је би |
| и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} |
| бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S |
| му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на |
| гој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана |
| јекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, |
| ше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај |
| , што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити |
| је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан |
| .{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мисли |
| Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при |
| пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га ј |
| > <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено |
| ао и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би |
| с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкад |
| <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде |
| зрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу |
| на ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом твр |
| поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и |
| о другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуш |
| те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за јед |
| p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} По |
| р, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима |
| } Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така |
| допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једн |
| се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у сво |
| /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се диви |
| причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због |
| о је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и с |
| на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њо |
| прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њи |
| н којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада на |
| лност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну |
| блике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће |
| ледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати |
| а их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, |
| која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло |
| у погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о |
| и са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим |
| ало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки а |
| у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и т |
| — Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то |
| би.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — |
| и, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе |
| изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} |
| т консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумн |
| настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће |
| е вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с |
| p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих н |
| ђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S |
| своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита |
| с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, |
| у, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својо |
| цртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и |
| е била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше у |
| </p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али |
| о с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах |
| нутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — р |
| але као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на про |
| од ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, н |
| Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора о |
| во ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и т |
| о другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и |
| о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жен |
| а и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да ж |
| м, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на н |
| није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твој |
| ра.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она |
| а.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива во |
| рио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност |
| рио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је |
| гледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прст |
| ји и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би |
| посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука н |
| чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта |
| и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам |
| и хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж |
| Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <mi |
| на немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да |
| рам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и к |
| ми несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је |
| х се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди |
| жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је п |
| васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ и |
| све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за освето |
| ене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — |
| {S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она оп |
| р)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би |
| слетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео |
| ом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на њег |
| } Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша |
| .</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо д |
| руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — |
| осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од ов |
| а обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматр |
| сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима ко |
| е на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} |
| друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мал |
| говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с по |
| елика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколик |
| е отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговор |
| Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном г |
| .{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој |
| рао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за С |
| о у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а |
| ко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледа |
| S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац |
| е у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том |
| и је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ |
| та се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, к |
| о једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не |
| ља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су |
| овој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље. |
| ко упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и |
| и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} |
| {S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и пр |
| је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је |
| не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је дво |
| па је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облиш |
| 0 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана |
| иноћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је |
| ста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да |
| би и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица пос |
| та и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не о |
| види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе |
| длучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против све |
| ди му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубље |
| Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, т |
| све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</ |
| не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због т |
| екао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и |
| симиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти |
| стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али сме |
| а, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она ж |
| гађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудноват |
| мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је н |
| радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испре |
| несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би |
| а пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као |
| не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човек |
| ривукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дар |
| и око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и мет |
| крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
| у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} С |
| ознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела |
| ама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дође |
| китница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам д |
| кав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за и |
| ве више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није |
| {S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а о |
| редано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год |
| о, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом и |
| он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> < |
| седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} С |
| } Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p |
| на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изне |
| завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и |
| осматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би ј |
| , која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После њ |
| те!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> |
| сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи |
| и је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Так |
| ће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у т |
| S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и поч |
| е волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много |
| и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа |
| ме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја |
| 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних иде |
| ци прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учин |
| /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{ |
| што рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита |
| дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајућ |
| , она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на к |
| p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и де |
| е ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види |
| врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али т |
| мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде |
| савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Паж |
| оје је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао ш |
| а огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје. |
| о?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показуј |
| p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког ол |
| ако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пу |
| али се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и п |
| и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његов |
| , чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко |
| све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може д |
| тивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Р |
| да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ј |
| да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> |
| .{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је о |
| о је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљ |
| _ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пенз |
| е најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> < |
| рло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био ч |
| ади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па |
| је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне |
| да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поште |
| му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти |
| p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по ње |
| једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте |
| интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задоб |
| дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тре |
| а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба. |
| него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћ |
| ом њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен |
| ного више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га |
| .{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме |
| .{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде зве |
| а.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи |
| је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговор |
| прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана мол |
| све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни |
| рсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је |
| њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удеше |
| аде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује |
| ежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без р |
| ко би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна |
| аш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је |
| воје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћута |
| ца свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, д |
| ли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их |
| ал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и ч |
| скоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих изби |
| назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, |
| лавко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искљу |
| игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га п |
| му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на т |
| стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топл |
| дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како |
| ужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; |
| цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уваж |
| марно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или ј |
| .{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ |
| кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: ув |
| ао да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за други |
| сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би |
| вником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван с |
| етант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У прв |
| Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага с |
| пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ |
| иче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу |
| лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим с |
| ком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је б |
| </p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежд |
| ирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Слав |
| а мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он |
| {S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се |
| и кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи |
| овори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио |
| био понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — о |
| у се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> < |
| ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, д |
| се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мисли |
| побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она |
| и, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> < |
| итањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми |
| полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овд |
| слила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S |
| ше неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то да |
| а је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га |
| ховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако |
| крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? |
| е и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Н |
| у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу |
| опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Б |
| није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет уп |
| лавко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и од |
| {S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам не |
| паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не |
| та!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" |
| , слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, н |
| дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућнос |
| а, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патрија |
| сица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном о |
| ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете храните |
| ведака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет |
| <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше |
| дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда |
| ком, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му |
| То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, |
| мао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гл |
| е?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло леп |
| Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} |
| мије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је |
| ао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, з |
| пало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје п |
| а већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам |
| аблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло до |
| Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује. |
| деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао |
| ј незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У |
| а жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у с |
| жи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S |
| очито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p |
| на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш би |
| а, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њ |
| и школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жи |
| лим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање ст |
| лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, се |
| ебе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене ус |
| аке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртв |
| м последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> |
| ивам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада |
| е!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а о |
| сано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} |
| као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода |
| ке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> |
| а.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом |
| Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, |
| ј сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љ |
| о је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је м |
| било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је |
| — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољст |
| у је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо з |
| коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посл |
| вком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у |
| ина.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних н |
| {S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отвара |
| има круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо им |
| стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагу |
| да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окре |
| р исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</ |
| доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га |
| уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и |
| авој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и по |
| ли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори и |
| х избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, |
| ет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и |
| ном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да |
| } Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хт |
| ј прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица |
| ском нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живе |
| леш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p> |
| ти раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га о |
| се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да |
| сти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га |
| све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш |
| е <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповер |
| и и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило |
| ила једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, |
| да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брат |
| никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да |
| > <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије бл |
| се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије промен |
| ишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n= |
| је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет |
| здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам |
| <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим нова |
| вно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и |
| ла и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте |
| угу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{ |
| нам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању? |
| и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. |
| не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и уст |
| оричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти ст |
| зати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S |
| ио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{ |
| времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се намест |
| м шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} |
| ризрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако |
| о!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четв |
| њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није бил |
| кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на |
| љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен с |
| он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретн |
| је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњ |
| е филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} Д |
| {S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S |
| Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те |
| ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и ч |
| понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио? |
| осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, |
| ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није |
| он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p> |
| а сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер с |
| једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испуст |
| много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> |
| и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша |
| вљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одг |
| ој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, бра |
| е.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, |
| е веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{ |
| јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и |
| стеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно |
| зашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром |
| !{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је види |
| и му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ож |
| тан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше |
| та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сва |
| да по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли |
| ених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од |
| р.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа пр |
| како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љ |
| их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био уз |
| би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад |
| се том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као оп |
| била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она оп |
| ен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом се |
| ела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да ви |
| о?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Д |
| се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њ |
| вор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.< |
| јој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Дев |
| ну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне |
| га, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и |
| лици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теори |
| же — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем о |
| ће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славк |
| p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те |
| ђи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота д |
| баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисл |
| је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе пантал |
| м времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ |
| ; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и уз |
| то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност |
| .{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао н |
| свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најнови |
| еднако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и цел |
| н.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а |
| ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ј |
| лико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му ј |
| јете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он |
| задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан |
| питивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} |
| те ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете храни |
| ли о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да и |
| музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чује |
| — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада |
| ица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити |
| е могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} |
| p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Ота |
| и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста |
| ћењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 1 |
| — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зева |
| аљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је смат |
| матра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то го |
| се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та дв |
| лава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S |
| се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у |
| вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био п |
| че стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба д |
| да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— |
| ш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p |
| , да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} |
| и, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p |
| вори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже как |
| ему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S |
| ао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је |
| де сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} |
| {S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и уми |
| па и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба |
| е добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Св |
| луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а с |
| ца жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мисли |
| но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш |
| поведака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се оп |
| тогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим |
| та! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — |
| за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе |
| се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио |
| кажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, |
| њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што с |
| вер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} |
| ласти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда г |
| мчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! по |
| који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чин |
| је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не вол |
| хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S |
| на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене |
| ш.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли |
| ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најв |
| гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она чита |
| се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, непов |
| к...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућут |
| го образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, фи |
| лестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{ |
| што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одуше |
| а?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пе |
| У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво п |
| дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај |
| !{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! |
| јих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводе |
| с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или |
| ици и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучил |
| уго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо о |
| Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје ка |
| јног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога ниј |
| била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала |
| е пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема чов |
| дао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,. |
| у.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће св |
| ! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говор |
| е да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, бр |
| во је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо |
| слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о |
| , циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан о |
| довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, |
| да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај ст |
| проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет с |
| p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро |
| овредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} |
| њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div t |
| а мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта леп |
| } Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За кам |
| амо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад |
| није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако б |
| да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њ |
| Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао.. |
| по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и т |
| цем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом |
| заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио с |
| т му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — ре |
| Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она |
| буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све |
| заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17 |
| <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим посло |
| те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> |
| ве очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрен |
| ашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за дру |
| и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријат |
| љао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} |
| се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> |
| } У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда |
| у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом |
| <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже |
| ислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Ми |
| Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим |
| или још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволе |
| е био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а |
| . огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити |
| Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говори |
| ти и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми тре |
| ладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је |
| те!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна |
| о.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњ |
| “ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ |
| али је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенств |
| јој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, каје |
| сео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је |
| з мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је з |
| неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p> |
| би и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Ми |
| аћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој |
| ога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је |
| еби исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на |
| дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би |
| — узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као го |
| .</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то |
| ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој |
| она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако ни |
| ткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасви |
| свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женски |
| ра и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа |
| у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су |
| х је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је с |
| /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весе |
| дежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном кр |
| е су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он та |
| догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега |
| о осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на пи |
| сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да |
| н ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— З |
| е до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада |
| н виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмањ |
| ди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раз |
| већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити д |
| оћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| шао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превари |
| е где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, |
| .</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста |
| <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је |
| м!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> |
| ђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао р |
| <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад вид |
| изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човеч |
| вде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> |
| Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку |
| убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се |
| нали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзи |
| <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад |
| ћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сас |
| руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу кори |
| >— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло ма |
| ило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мис |
| ом лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} С |
| е један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто |
| p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, как |
| га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S |
| говор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о |
| ока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен |
| } Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја м |
| ћа, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његов |
| Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако |
| сто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних |
| е бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, ми |
| ра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син о |
| мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их им |
| новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми н |
| хни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан. |
| p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда м |
| S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и и |
| } Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се ва |
| <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати с |
| p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом |
| штву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим |
| ш се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консерв |
| ако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, |
| ах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине |
| ица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи |
| су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја н |
| ише учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужни |
| подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и д |
| ије била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> < |
| који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која п |
| ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо |
| S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да |
| /p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре |
| о од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залеп |
| p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Н |
| о њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, |
| „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.< |
| сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} |
| или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да |
| он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их |
| г и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми |
| рати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво по |
| ити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенц |
| њати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на м |
| и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — ка |
| авао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада |
| се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и ш |
| едну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не б |
| о се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешит |
| је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носит |
| коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође |
| Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличи |
| ди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} |
| на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и у |
| ’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до коме |
| шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш |
| измерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— |
| очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио ве |
| Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам |
| м далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо веру |
| тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогод |
| и.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку до |
| >— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужно |
| о живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог |
| еда ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га |
| .. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разло |
| подине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи |
| то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пи |
| је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А он |
| лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е м |
| мо ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво |
| <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с наши |
| од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко |
| ваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и |
| ко мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p |
| и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах |
| у, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу ми |
| мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на |
| е! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Ув |
| рамо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви доб |
| ада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани м |
| и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и г |
| е уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам |
| > <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p> |
| ужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити |
| и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење |
| , Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде |
| ао у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на р |
| узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} |
| много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штамп |
| мљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање с |
| иси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна п |
| S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и |
| им, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло с |
| омчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{ |
| — Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S |
| гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохв |
| Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S |
| у! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли с |
| се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео с |
| p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} |
| а ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар |
| ече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја с |
| .</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нит |
| треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу |
| ad>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлаз |
| а.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, |
| му.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{ |
| време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{ |
| прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он клим |
| зоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гим |
| е то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Тре |
| но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у |
| {S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало с |
| звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} К |
| у.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам |
| помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — сме |
| ка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</ |
| {S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се |
| ати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{ |
| ер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! пред |
| е доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> |
| Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p |
| ог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају к |
| о њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?< |
| } Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрта |
| голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком н |
| нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој б |
| римо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, нала |
| Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар не |
| ије знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покра |
| ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти |
| едом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{ |
| а тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам |
| ила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је |
| у никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је |
| .</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна гла |
| вори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви |
| — Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами г |
| есто.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.< |
| и, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љуба |
| лавном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад |
| мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много обра |
| р већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон |
| одове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Ми |
| а.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он |
| p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, н |
| ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, М |
| и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба пр |
| деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро ника |
| ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној |
| а топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га з |
| тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече |
| леде премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Ал |
| непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момч |
| и је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Беог |
| лавко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам |
| д носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљат |
| рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа |
| пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго |
| <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде |
| д је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> |
| а публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је демор |
| ати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним |
| це!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код теб |
| вако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то как |
| се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако приј |
| воришту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S |
| овима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и к |
| {S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу |
| га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити! |
| жи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и ч |
| хтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, ум |
| ни грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, а |
| а био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече |
| се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, |
| грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини |
| , Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ бели |
| користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ного |
| I</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта |
| ће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у |
| ког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то д |
| м бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласн |
| {S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Посл |
| тави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а |
| после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је он |
| д се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, |
| ава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и п |
| е међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је глав |
| и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{ |
| Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због |
| > <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само ма |
| /p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ј |
| довале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на |
| а и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајд |
| Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није исти |
| у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли |
| ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те поми |
| </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмисл |
| <head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Од |
| ји је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је уп |
| кад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говори |
| е.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S |
| лавко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти |
| м бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној |
| p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече |
| најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што с |
| е направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича |
| д год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији |
| <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она ј |
| н као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како |
| где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота |
| ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљ |
| или и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> |
| иди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Д |
| оди с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кад |
| тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли с |
| и неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљ |
| шљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у |
| т гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло руж |
| његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом |
| ребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, |
| ер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу |
| , а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише. |
| зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори |
| — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мор |
| p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хте |
| ко једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду нан |
| ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она ск |
| } Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и |
| о узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Освети |
| ћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што |
| жавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првен |
| право ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа |
| се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ |
| изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласк |
| особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — |
| смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бат |
| је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна |
| <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сам |
| го би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и т |
| , што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражит |
| те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</ |
| рајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан док |
| и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наш |
| бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом вре |
| {S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људ |
| е он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само |
| сле ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њихово |
| ! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправић |
| девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се |
| ћи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми н |
| еселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој ку |
| } Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом |
| никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој н |
| сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш до |
| е свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо |
| те!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих ча |
| осподине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у к |
| се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико дру |
| да.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела... |
| све немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најз |
| ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио |
| редна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда |
| а ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> |
| учка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба д |
| Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, кој |
| ко прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би м |
| ског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо |
| чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Го |
| све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он |
| <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност |
| — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Ср |
| ристи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако |
| катовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде да |
| су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Мил |
| ео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај |
| мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање |
| се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не |
| доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> < |
| Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да |
| лавко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгл |
| ко и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине |
| ејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; |
| ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и с |
| руштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад |
| {S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеш |
| ко поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе |
| ајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> |
| е, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, |
| S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према |
| ицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} |
| нуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се ис |
| то те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S |
| е, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Над |
| иличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се к |
| више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас н |
| љиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је |
| оћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он |
| {S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она би |
| <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему |
| зађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, |
| , да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се |
| Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле п |
| а и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром. |
| — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила |
| ба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, |
| е, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада б |
| ној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде |
| та си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још неш |
| а.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, |
| м се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <mile |
| како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше |
| узе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! |
| ва и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, |
| е не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам н |
| } Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друшт |
| како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мор |
| ви и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче |
| оја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно |
| !“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друшт |
| оложен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се вр |
| тиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на паза |
| лавку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S |
| <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрет |
| глед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до сед |
| то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на |
| p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљеска |
| их и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из |
| и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању |
| b n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> |
| нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог зак |
| а Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{ |
| оћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапут |
| баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода врагол |
| и не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да |
| >— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништав |
| Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? |
| смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јес |
| е.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућ |
| е? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом. |
| и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући |
| } Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није |
| ојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} |
| мо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече |
| лавка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{ |
| шти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.< |
| е: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!< |
| ар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{ |
| вао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— П |
| рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — про |
| јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урад |
| нимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— |
| и се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, зв |
| нао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим |
| " /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} О |
| е смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу |
| де више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Мо |
| уштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је |
| спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и |
| омчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— М |
| о је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славк |
| ју.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и |
| науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се пола |
| шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење |
| оцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнут |
| /p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с оч |
| туден као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, |
| {S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Ос |
| Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г |
| браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} |
| , но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај п |
| не јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и уср |
| исам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада п |
| аста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у општ |
| више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је пра |
| реме траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентимен |
| — Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p |
| отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не од |
| аху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је |
| стио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} |
| оју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало |
| ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо |
| а одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху |
| лице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као рет |
| кама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Б |
| а тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То |
| тране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p |
| ознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незна |
| хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је т |
| Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаст |
| ајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} По |
| и и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она и |
| он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се |
| ви га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас с |
| одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за у |
| си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шт |
| и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љуб |
| из њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела |
| та преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви |
| му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела |
| енских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарл |
| зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред с |
| авко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — |
| ј!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижев |
| S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквал |
| д оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и |
| ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, п |
| — Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Ли |
| ој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мис |
| рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер |
| ам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много |
| тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се |
| о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, |
| о је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да с |
| је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{ |
| је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед |
| помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски |
| > <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти ј |
| те зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и |
| е бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и н |
| у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућ |
| си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче! |
| нако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и уд |
| окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше |
| у.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљ |
| мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред веч |
| ћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина |
| ешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, п |
| у Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежд |
| мчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он |
| ледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикец |
| просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се ч |
| Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га |
| и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за М |
| рихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и го |
| чно образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је в |
| сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је кр |
| S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко |
| ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац |
| ава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладови |
| и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па |
| кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љуби |
| а ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, |
| До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb |
| ство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра |
| Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуш |
| погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте |
| ца и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарни |
| , са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголица |
| њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам |
| Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће та |
| би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — ре |
| </p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља |
| еговом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што |
| смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас |
| је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> |
| то — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја |
| метан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.< |
| иво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSecti |
| олео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме н |
| раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— |
| Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, |
| ! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена |
| ли здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> |
| ило на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она ј |
| смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак |
| е избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне ст |
| пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље |
| е беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она |
| кад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом |
| е јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви |
| тао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је би |
| ије за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у |
| а новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да ј |
| у душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер |
| луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; |
| љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у |
| естати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а |
| казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га и |
| тао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанп |
| вор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој по |
| шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дуб |
| е опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми ј |
| као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа |
| и нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се пон |
| p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво |
| тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже о |
| или нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим две |
| а и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Траж |
| од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислим |
| а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће |
| адеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му би |
| ? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна дев |
| но, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов су |
| ла рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увред |
| астадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више.. |
| {S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Дар |
| на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љут |
| на, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једно |
| и, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да з |
| астанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу |
| ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ |
| ло тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на с |
| порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из же |
| ђаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа ш |
| постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, фило |
| авлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он ј |
| он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој |
| видљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} |
| {S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и пр |
| ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супр |
| {S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</ |
| крете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Н |
| ине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одго |
| равите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се |
| љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" |
| у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини т |
| о ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш |
| лавко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину и |
| ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био по |
| } Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па |
| како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили ут |
| а не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за |
| ир је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на |
| враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе с |
| а.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а |
| на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакв |
| који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племе |
| истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су ути |
| ем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота св |
| ву у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знамен |
| жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнем |
| — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има |
| чило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати |
| попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> < |
| d> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је свако |
| лко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже |
| а ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мис |
| о исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не |
| /p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је |
| то је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то пит |
| а нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледа |
| S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све и |
| ше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозн |
| ра искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чи |
| се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у нам |
| S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је д |
| х! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фот |
| и га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чуј |
| ету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} И |
| демији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само |
| вко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен ка |
| илно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала |
| а то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је |
| спрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у М |
| <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам ва |
| појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</ |
| где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види |
| чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, но |
| опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} |
| напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чек |
| ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, |
| о доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разл |
| ховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејућ |
| 58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разго |
| и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани удар |
| ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, ка |
| Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он |
| познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо |
| шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе |
| оћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих че |
| та му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док |
| е ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се |
| p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То н |
| рео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упит |
| омисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Так |
| </p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у кл |
| еш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пр |
| ријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец |
| лази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматр |
| д мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху |
| од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз |
| за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао |
| — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује |
| е Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога |
| он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грли |
| тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а |
| не очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није пр |
| пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом оче |
| Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше |
| ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{ |
| ко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се |
| брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је н |
| ш у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотл |
| оја је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с |
| шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— А |
| на за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе |
| <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Над |
| у.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи |
| раше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне н |
| ба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли |
| вам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то |
| о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу |
| честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције. |
| ему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита |
| , кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта рад |
| ам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кре |
| цо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћи |
| ар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— До |
| густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим свр |
| лоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од |
| врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана |
| n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— П |
| <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с |
| а глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста |
| ричала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног веч |
| зу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и |
| чећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све в |
| сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разгово |
| , што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником. |
| } Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се ме |
| азмишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се д |
| на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама |
| она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи |
| арма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам п |
| "22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— |
| елигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво |
| .{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да р |
| м у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љу |
| етровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију ма |
| у будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу. |
| ма!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала |
| о сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мам |
| До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> < |
| м изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он |
| тац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До в |
| орим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа и |
| им?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је |
| ареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> |
| еговог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта |
| и, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> |
| и сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру |
| вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше ка |
| толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он м |
| она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је |
| би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је прав |
| арите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!< |
| је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, |
| невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као |
| је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био ј |
| узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њ |
| — Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на |
| иђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукав |
| о знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> |
| S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} |
| те.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите сло |
| ше и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго |
| да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по |
| помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зн |
| ливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио. |
| Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на ме |
| Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она |
| орио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастир |
| тим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!< |
| ,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо |
| ењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 г |
| кала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и кон |
| рецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну |
| > <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и за |
| е.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одгово |
| лиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на в |
| ио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на груди |
| но.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} |
| за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико са |
| те, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светл |
| растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облик |
| е деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати с |
| аде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под |
| га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауста |
| ове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на у |
| паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из |
| твено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показ |
| с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на |
| на му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се рас |
| и, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" / |
| објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о о |
| вени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само |
| } Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гл |
| седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег |
| Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Сл |
| и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика дево |
| т, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку н |
| аборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад |
| ба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — |
| трено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{ |
| г човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш н |
| стиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све |
| г вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} |
| би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер о |
| а испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да н |
| икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али |
| понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p |
| ћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она м |
| пи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи |
| те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Боле |
| играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену по |
| /p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ј |
| азвесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти |
| женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличин |
| ремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити |
| век за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин |
| А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује |
| налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по |
| још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{ |
| добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{ |
| ће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и шт |
| Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у |
| а усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и њ |
| ло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном |
| ?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам |
| је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једи |
| да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а |
| м идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до к |
| на их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био |
| но себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А |
| та — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} |
| } Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Сла |
| кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} |
| је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! с |
| огледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину гов |
| испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о |
| ишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести |
| сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила. |
| е изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисн |
| ругу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одгов |
| — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и |
| Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> < |
| ?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге вољ |
| прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Вид |
| е не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и с |
| их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му |
| гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаш |
| е! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце н |
| . Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и |
| пцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њ |
| а нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим п |
| не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је с |
| дати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш |
| !{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> |
| S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор |
| питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кај |
| та си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе ти |
| да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скор |
| Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оно |
| и — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на |
| га; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | наглед |
| атно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, |
| леко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, ха |
| там.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја ни |
| Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — у |
| векову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што |
| ог догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да из |
| патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се |
| у и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и мо |
| Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да ј |
| мили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах од |
| ео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, |
| е чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко се |
| ловима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сув |
| {S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцниј |
| Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је |
| ој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она ни |
| на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} |
| причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо |
| Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој |
| двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— |
| и ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас дво |
| ’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше |
| тупити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене |
| њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се |
| ицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> < |
| у хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и |
| му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у |
| а куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> |
| хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу |
| адим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{ |
| ма себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не |
| е.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> |
| ј одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерс |
| јке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислит |
| да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви уради |
| кад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада ниј |
| и час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је |
| срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} |
| а и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести ци |
| у благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су |
| што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би |
| лушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен. |
| последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погле |
| е, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег |
| тавио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину је |
| ескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> < |
| усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на ње |
| устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одго |
| у наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожур |
| осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је б |
| била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше. |
| људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје |
| мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и к |
| упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n= |
| , ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} |
| ће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је једа |
| о нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли сре |
| друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што |
| пак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} |
| а и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод |
| е лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Он |
| е и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши |
| о му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болнич |
| заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — |
| ећ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави |
| едавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједн |
| е се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно |
| — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фанта |
| ло, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само по |
| она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица |
| — Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испит |
| е све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већ |
| и.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њено |
| ису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одј |
| стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у |
| тнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек |
| .{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега с |
| олако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме |
| мо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље |
| Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу |
| не је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створ |
| епомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој с |
| но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Ш |
| вар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, |
| ико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као |
| ма више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која |
| натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху ј |
| у; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за ш |
| а у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли |
| исли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно сме |
| жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована. |
| у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пр |
| о кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете н |
| S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кош |
| љења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и н |
| , друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта т |
| м ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде |
| Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p> |
| у, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо голе |
| се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом. |
| д! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви т |
| ора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} |
| које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бис |
| ало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све |
| осуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа |
| и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде њ |
| м су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао |
| ледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њ |
| негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он |
| ! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најма |
| оћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн за |
| поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте |
| јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе |
| знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себ |
| авало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђен |
| и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S |
| о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У ње |
| ки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо из |
| и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.< |
| ио много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можд |
| ије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" |
| свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ |
| шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Са |
| о пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити |
| а да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је ж |
| седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно н |
| ико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно |
| мети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> |
| убио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фак |
| њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби |
| в тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше с |
| ислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и њ |
| никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone unit="subSection" /> |
| и му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учи |
| то тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — |
| и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — |
| ина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он са |
| а и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по п |
| утра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и вик |
| никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му п |
| годио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангаж |
| исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S |
| е!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и |
| ала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тр |
| ијатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше њего |
| Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је |
| Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу. |
| је ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш |
| у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Инач |
| а места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од |
| а боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, |
| <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — |
| оручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама и |
| емо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и она |
| ј и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим д |
| вала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мал |
| ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p> |
| брину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није м |
| ки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</ |
| ут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и уд |
| е? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли |
| коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о |
| мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши |
| .{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупо |
| његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?< |
| знесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало и |
| ала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} |
| S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први к |
| <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! теша |
| } Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја нал |
| е на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећн |
| смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја |
| p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се в |
| је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} К |
| ле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пус |
| а.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необич |
| </p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г |
| да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже глав |
| S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова |
| доше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а |
| } Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? |
| рај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче ис |
| ослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, п |
| "87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама! |
| те љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— |
| лте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.< |
| д. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До |
| n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, |
| ј господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и |
| а.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ |
| д о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се т |
| друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напус |
| шам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва нева |
| лађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро |
| к и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрл |
| ивот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S |
| па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ал |
| може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је |
| а никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим |
| утем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библ |
| и не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и роман |
| промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше |
| Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће н |
| ло света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ј |
| n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетура |
| S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> < |
| а, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озб |
| , ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно |
| простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син |
| ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на |
| неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у по |
| околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи |
| се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{ |
| да задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто |
| али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди нич |
| и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не |
| есеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну пра |
| <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то ви |
| истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите |
| — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетар |
| је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p> |
| /p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те нау |
| е љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу |
| , да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просв |
| шће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно |
| енадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво |
| тити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требај |
| !{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шали |
| ашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчил |
| {S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Ма |
| понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погл |
| арац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа |
| ели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се с |
| ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу |
| ар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} |
| а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадн |
| о мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа |
| p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам доне |
| {S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепо |
| ољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, нач |
| ве пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине љу |
| нпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Н |
| ујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо му |
| њем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се оног |
| а га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је с |
| е мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођиц |
| S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> |
| тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за на |
| нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као |
| пше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута в |
| сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси к |
| ежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Х |
| зао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ћ |
| и никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људ |
| ађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ п |
| ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мисли |
| {S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— С |
| Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а |
| аправе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: к |
| молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују |
| ише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да |
| едва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се |
| е предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији и |
| еваше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изг |
| тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то т |
| оспођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је |
| меја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, |
| pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као д |
| драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{ |
| више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и |
| ећ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде у |
| даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд |
| износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је да |
| евљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана |
| а знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми |
| S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је |
| ного шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, |
| и, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок |
| S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више |
| ио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што |
| ем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бој |
| те ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако |
| он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Воли |
| блачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем |
| жда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста леп |
| то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми |
| само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то с |
| ледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „и |
| онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа |
| истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} |
| огу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста |
| нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка в |
| и?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} К |
| тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и ж |
| Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и ос |
| ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окрета |
| , где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад |
| ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да има |
| од мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да л |
| {S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S |
| у остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{ |
| око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би |
| а што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се с |
| таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чи |
| зумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, |
| асти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! |
| и велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проуз |
| <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод |
| </p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би |
| те грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} |
| мантичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. |
| отрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, шт |
| у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да о |
| p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> < |
| ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} |
| S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навал |
| ста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гл |
| е љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете. |
| е главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} |
| те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма рас |
| другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве пост |
| је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка |
| Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, п |
| љању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва с |
| ије могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако бле |
| вом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас с |
| </p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> < |
| е одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а посл |
| а за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, луд |
| ки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега |
| му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна г |
| с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лека |
| и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео |
| ицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је доса |
| ио прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам к |
| сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш т |
| <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једн |
| Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш |
| , кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактичк |
| иђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати |
| од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</ |
| но оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се нак |
| лепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепе |
| ко је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је |
| ко је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави |
| ра и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премиш |
| би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то ј |
| има.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се п |
| прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки |
| лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му |
| вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} О |
| и да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лет |
| она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Т |
| ижњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћ |
| ност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незн |
| ан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није |
| н ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p |
| ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23 |
| исли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној |
| кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, а |
| не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје |
| /p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она |
| аиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу |
| ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ј |
| велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био са |
| ава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сл |
| њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хв |
| лавка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и так |
| да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапр |
| сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дн |
| ти за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> |
| ти, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Ов |
| то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су |
| p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја раз |
| ојекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада насту |
| то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам |
| рни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љ |
| м у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о п |
| е било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праће |
| ћ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с |
| анства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необ |
| а са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја |
| цу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} |
| е.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њ |
| налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће |
| ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. |
| ам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузб |
| адо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки |
| доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није |
| бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи с |
| четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз п |
| а и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији |
| Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“ |
| S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви с |
| која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте |
| и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затр |
| а одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Њего |
| , друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, |
| теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну |
| пи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја с |
| одно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза њ |
| у синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га |
| ац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S |
| згубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{ |
| тате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао. |
| и и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>С |
| ти, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништ |
| ад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „ |
| ослом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децемб |
| асположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му так |
| ас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи |
| је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли но |
| аву сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и о |
| д је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Дол |
| едало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине |
| лео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да го |
| ац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти |
| ало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, |
| и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај |
| } Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија |
| рај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је у |
| ?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа |
| олеми терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И ве |
| њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као |
| ове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице |
| гову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршет |
| асположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам |
| бог њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, |
| те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има |
| њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, к |
| ишта.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</ |
| тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши |
| да је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако |
| м покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с р |
| вко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје ср |
| еба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, ј |
| улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун |
| аву; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p |
| узе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет |
| а спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— |
| има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осу |
| х са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Ка |
| м и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца |
| S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја |
| да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} |
| S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти |
| м Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као |
| а му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зн |
| е стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и стра |
| шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} |
| образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање. |
| Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да |
| знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> |
| овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо |
| у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те зан |
| тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срц |
| још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и |
| ином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој св |
| ешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, ал |
| ни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себ |
| ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од |
| ве.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо |
| ди и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо |
| ака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> |
| е проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста |
| ! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде б |
| али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може б |
| да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S |
| .</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како |
| није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо |
| при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао н |
| које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пр |
| нај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с леп |
| ет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро сваг |
| постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим о |
| "40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! |
| ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када |
| ати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим покл |
| јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежд |
| гови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још |
| јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стар |
| о је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с |
| а извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у |
| не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом |
| аша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хва |
| едам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би |
| му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milest |
| ила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остат |
| х?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо би |
| се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то д |
| ре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде м |
| од нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо |
| Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнуш |
| о се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао в |
| самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је през |
| год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа |
| е.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> |
| сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више |
| лите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам у |
| му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће |
| ом сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим |
| оже ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? |
| саше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — |
| ог чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја с |
| ене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — ре |
| скаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у с |
| <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разго |
| p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> |
| чања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао ј |
| д је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стај |
| S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити |
| знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изреч |
| ворите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} |
| ст усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве |
| о.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, |
| амо: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестр |
| га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о |
| а их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од |
| је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха |
| p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, а |
| о прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, те |
| брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примам |
| нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — ка |
| рема њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена њ |
| И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожењ |
| ити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам |
| ђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фан |
| а не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући ј |
| само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој к |
| >— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко |
| су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само |
| а, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две |
| све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти |
| добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се |
| {S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, а |
| нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! |
| нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да ј |
| опада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да |
| је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица ник |
| никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — од |
| си знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима |
| о мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повра |
| ам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам! |
| је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шт |
| приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и т |
| слуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци |
| Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово |
| испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је |
| ог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек |
| дан део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да с |
| о и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и |
| уче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покуш |
| ћ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст |
| {S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} |
| ше не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно. |
| посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици |
| из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега |
| {S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.< |
| ке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, |
| господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пу |
| се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише он |
| .</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је |
| S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, м |
| — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</ |
| уде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, з |
| } Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се |
| ните!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе |
| !{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе |
| чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p |
| Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рука |
| {S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, |
| људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и |
| у сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је |
| се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слав |
| {S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им |
| и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? она |
| ли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће |
| нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> |
| ја ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по |
| збиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револв |
| убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се ни |
| било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но |
| : хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави |
| ин тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то |
| о расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му |
| /p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати |
| е и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешт |
| {S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Н |
| рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слет |
| вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у с |
| о. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио |
| срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она |
| а Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Т |
| сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — |
| } Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отво |
| све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели з |
| сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, |
| а Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих |
| и — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба |
| да је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам кр |
| у и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и уви |
| мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако п |
| одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који |
| мислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и се |
| маче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче њ |
| ад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, го |
| ита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по обр |
| куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p |
| ћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размиш |
| о боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити |
| у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p> |
| , о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{ |
| себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних |
| чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и |
| да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се с |
| крен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак с |
| ара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо им |
| а наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу |
| бе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!< |
| евши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам н |
| } Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту с |
| пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> |
| ионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и с |
| ну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено и |
| ступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — поми |
| би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, к |
| буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Ста |
| јаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се с |
| ц је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је св |
| ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим |
| ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здрав |
| паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе |
| Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би с |
| {S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега |
| ју.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико |
| че Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човек |
| киде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна. |
| ло обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао! |
| још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу |
| те?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и |
| шла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко |
| ге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на |
| приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочит |
| дном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде ре |
| </p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> < |
| и!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, |
| која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слуша |
| о боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе б |
| слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дан |
| ворити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послов |
| м се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав |
| ли.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном мес |
| вор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумел |
| ! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.< |
| Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би |
| варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ чо |
| >— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењ |
| S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би |
| мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламт |
| д нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а бог |
| {S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти с |
| од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ м |
| а вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба мно |
| толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам его |
| је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је ниј |
| поведа, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подле |
| ви у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узви |
| вир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по двор |
| а, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{ |
| да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волел |
| ђе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се |
| — У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања |
| део и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растан |
| а до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турч |
| ’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и |
| еш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи. |
| би?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу |
| а буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за нитко |
| е шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео с |
| овољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Мил |
| лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на је |
| S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кр |
| да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смис |
| ашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад з |
| хњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које и |
| ори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то |
| кате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што б |
| најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он |
| душно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се |
| тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не |
| А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој но |
| Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не |
| сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и |
| во овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Н |
| ако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— |
| лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабр |
| 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p |
| </p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} С |
| ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> н |
| ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом |
| — Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, как |
| е, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало ис |
| ико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, д |
| е то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло л |
| нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она |
| не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити. |
| ко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.< |
| есту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће к |
| {S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако |
| и канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим |
| ла је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, |
| ком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— |
| ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти |
| њи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — |
| ? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га во |
| шење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго це |
| Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, је |
| е оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак |
| мо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се се |
| у луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запа |
| ј ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дозн |
| о почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Т |
| против треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онд |
| Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ј |
| му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да мож |
| ета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради |
| залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затр |
| је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јо |
| ођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај |
| сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а |
| ливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од |
| муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Д |
| Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам |
| n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише |
| .{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чује |
| како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, је |
| а.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Стара |
| род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да |
| јан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично кра |
| ти и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и разми |
| па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> |
| га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па |
| .{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали шт |
| јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо |
| а све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држ |
| ија преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти |
| ене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко |
| су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзира |
| о пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} |
| Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опир |
| ебају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То |
| а никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то |
| де.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па т |
| гу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била н |
| нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити њ |
| ем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се кл |
| вет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type=" |
| ору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а св |
| } Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже |
| гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразгов |
| д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} |
| о!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се |
| деле из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да вид |
| поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то |
| да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} |
| ане.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — ет |
| </p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и |
| <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништ |
| вини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} |
| а се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуб |
| свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада |
| е она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо приз |
| ега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— |
| !</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Пр |
| енади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху вели |
| дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изнена |
| је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, ка |
| је истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу њег |
| о.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— О |
| проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, |
| е како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најгла |
| освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а г |
| <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не мог |
| , дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била дев |
| лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се |
| метено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што |
| тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да |
| у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ |
| наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите |
| саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили |
| <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје |
| ти име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} |
| онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као н |
| ађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано |
| вобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јам |
| .{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће ј |
| да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њ |
| Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше |
| њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му |
| > <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати |
| Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својо |
| уча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачк |
| неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим |
| То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. с |
| на!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си |
| његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, |
| ерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како |
| 7" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га |
| руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и на |
| ако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> < |
| } Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — к |
| {S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S |
| е с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута |
| и истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао са |
| тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнод |
| у га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе |
| рвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га ду |
| нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало |
| једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав |
| од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, |
| гледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на чел |
| су, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како |
| имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, |
| абоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекај |
| ела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним |
| екнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар н |
| S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао пос |
| нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак би |
| та, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој |
| зим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Св |
| исли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта. |
| авити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме |
| во прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, не |
| иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек |
| он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је |
| удућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} |
| леду с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад |
| .</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја иск |
| и, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз |
| тео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} |
| о добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немо |
| ран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нем |
| м више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине д |
| сти другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да |
| <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало |
| ци и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! |
| ћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — |
| Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју |
| пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј пото |
| е доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не б |
| <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћ |
| е, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица баца |
| грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, м |
| <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њ |
| стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да са |
| n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе |
| и, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете |
| добити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи |
| обро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играј |
| .{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које п |
| S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим че |
| раг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно |
| стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се о |
| а.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице г |
| зне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поре |
| дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник држав |
| сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунц |
| и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— |
| а си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, п |
| <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а |
| рсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са |
| е досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> |
| д нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Да |
| ало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је д |
| ћи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем |
| {S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепа |
| част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам би |
| узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће м |
| м посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{ |
| да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на гру |
| га, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, кој |
| и бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само ка |
| могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, |
| p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење њ |
| ди.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнањ |
| лина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако |
| ело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задо |
| амо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим врем |
| се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребиш |
| се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијаке |
| исли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто |
| p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубит |
| носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Сл |
| просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миш |
| уначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облик |
| /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зрак |
| тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише |
| и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто н |
| ном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом |
| ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свог |
| ка.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Сла |
| ћати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се о |
| објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те |
| једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам с |
| о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито |
| еру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком т |
| .</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта с |
| била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се |
| бјаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужнос |
| , пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала! |
| се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало |
| д изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не до |
| све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа |
| S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се. |
| Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало д |
| м?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} На |
| ори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њи |
| ого.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они |
| ра а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате |
| анад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" |
| ао дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против п |
| мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше б |
| оштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и по |
| њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, |
| .{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га |
| S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на |
| на би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак |
| је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне. |
| и?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да пут |
| о.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговор |
| сле помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, д |
| Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p |
| е, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљути |
| ном кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Сл |
| итала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Пр |
| Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни дог |
| д куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на на |
| ретресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања. |
| S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се |
| мо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ |
| и бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> < |
| он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на ра |
| што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ пос |
| је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволи |
| </p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатељ |
| би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради до |
| ајбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих бил |
| S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — |
| <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију це |
| м.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, |
| први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, |
| гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" / |
| пита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву теж |
| p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литви |
| је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шп |
| неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу |
| чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па |
| Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољ |
| ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, |
| прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад |
| а! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он се |
| не друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног ми |
| да је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну н |
| на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да теж |
| ама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} |
| , види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад и |
| знајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба |
| и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању |
| Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он |
| в се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стран |
| врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини |
| вље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је |
| ласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и М |
| ?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се < |
| ; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докл |
| и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће |
| лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слуша |
| те ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан |
| е се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га ку |
| кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме н |
| Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не мож |
| упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с оч |
| време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Ти |
| видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу о |
| и се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти н |
| г романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају р |
| ном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, |
| кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе с |
| p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину |
| о све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарц |
| дежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро п |
| аспитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости |
| ала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби м |
| разујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре |
| ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста раз |
| ћутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба |
| ар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и п |
| ар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радова |
| е доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ал |
| и: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободил |
| љају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да |
| кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене. |
| по?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило |
| д једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушак |
| ена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од |
| ово, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени п |
| ада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био же |
| који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње |
| и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, |
| ражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево |
| оди свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, |
| ром и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Слав |
| а их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није |
| Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји обр |
| би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљ |
| бразована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Пе |
| егао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најза |
| жати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препирах |
| Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хор |
| амо волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој |
| е први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да г |
| S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негд |
| шање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" / |
| ге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не ч |
| ти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је том |
| /p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше ста |
| ље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му С |
| столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли до |
| довољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSection" |
| е врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је би |
| >Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и п |
| о... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} |
| извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, |
| рује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу |
| Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно |
| и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада так |
| , што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба |
| радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S |
| њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бед |
| баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{ |
| на.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавиц |
| о!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Н |
| Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p> |
| да не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изго |
| м те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се превари |
| ој интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте ети |
| му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било |
| прављам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књиж |
| У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.< |
| <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан |
| епе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ј |
| {S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим б |
| — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме |
| њом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан |
| дију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да |
| немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — |
| еди.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и к |
| аш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, |
| ањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може в |
| гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уј |
| арац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— |
| е то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и |
| то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај с |
| и њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} О |
| тво га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде |
| образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играт |
| ени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали |
| Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим |
| благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића ка |
| у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа |
| аху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад |
| све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на |
| ина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њег |
| давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици |
| и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она од |
| т и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то пра |
| увство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном ст |
| бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Сла |
| створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођош |
| л’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и спо |
| игде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђо |
| лавко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да |
| е идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта |
| та радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за |
| а би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, |
| е све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у |
| чно на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па |
| еби, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће н |
| легала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче доби |
| лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила р |
| по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек |
| је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежд |
| е!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има |
| Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да ва |
| м, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми н |
| што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво |
| > <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небра |
| вешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> |
| ром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Чо |
| а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше н |
| доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљењ |
| ућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста че |
| је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, |
| b n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао |
| } Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што п |
| ривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би |
| жати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост |
| знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине |
| мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу |
| руди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Он |
| ! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај |
| Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} |
| и и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали б |
| о живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху н |
| глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђ |
| Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану |
| си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— М |
| гледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n=" |
| А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, |
| им цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос. |
| л’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му |
| акле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — |
| решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се. |
| Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на угл |
| ко волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита г |
| жне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добит |
| но Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, го |
| а, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога |
| о лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи т |
| } Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што г |
| њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} У |
| окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, |
| дна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад изби |
| вља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао |
| и једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати |
| о поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и г |
| аше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! вик |
| полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне |
| /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрп |
| <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, |
| тави га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрет |
| се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} О |
| које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви ст |
| > <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одг |
| росио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођиц |
| тница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми |
| Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! д |
| лавко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, ш |
| нутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја |
| озор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш |
| иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетк |
| м у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> |
| ше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном ста |
| се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мен |
| , као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе. |
| у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучит |
| лазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главо |
| .</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насм |
| чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде |
| их, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џб |
| менуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А |
| поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава чов |
| ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим |
| о извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си |
| без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а он |
| екивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути |
| лена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, ко |
| ане дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људск |
| м, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, |
| о од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и ра |