• Quo 1
  • quote 2
  • А 187
  • а 632
  • абутере 1
  • авантуре 1
  • авлије 2
  • авлији 1
  • авлију 3
  • Аврам 2
  • ад 1
  • Адама 1
  • адвокат 12
  • Адвокат 2
  • адвоката 7
  • адвокатов 1
  • адвокатом 1
  • адвокатска 1
  • адвокатске 1
  • адвокатски 2
  • адвокатским 1
  • адвокату 4
  • администрацији 2
  • адресовала 1
  • адресованим 1
  • аз 3
  • азбуке 1
  • Аја 1
  • Ајд 3
  • ајд 7
  • ајде 11
  • Ајде 3
  • ајдемо 2
  • ајдемоте 1
  • Ајдемоте 1
  • ајнлегерке 1
  • ајнсецима 1
  • Ајте 2
  • аката 2
  • ако 109
  • Ако 24
  • акова 2
  • Аксентија 1
  • Аксентије 1
  • Акт 1
  • акт 22
  • акта 18
  • актима 3
  • актом 4
  • акту 2
  • акционарско 1
  • ал 28
  • Ал 6
  • ала 1
  • Ала 3
  • Алампије 1
  • албуме 1
  • Алемпија 8
  • Алемпије 11
  • Алемпијева 2
  • Алемпијеве 1
  • Алемпијевим 1
  • Алемпијевом 1
  • Алемпијем 1
  • али 229
  • Али 67
  • алкохола 2
  • ама 6
  • Ама 61
  • аманет 1
  • амин 1
  • Амин 1
  • амове 2
  • амрел 1
  • амрелом 1
  • ананас 1
  • ангажован 1
  • ангажовани 1
  • Андрић 1
  • анђели 3
  • анђео 1
  • Ане 1
  • анзихст 1
  • анзихтс 1
  • Аника 29
  • Анике 15
  • Аники 4
  • Аникина 1
  • Аникино 5
  • Аникиног 1
  • Аникиној 2
  • Аникину 1
  • Аником 1
  • Анику 4
  • Анина 1
  • Анкино 1
  • антиалкохолизма 1
  • антифонским 1
  • апетит 1
  • Апетит 1
  • апетиту 1
  • аплаудирају 1
  • аплаудирати 1
  • аплауз 4
  • аплауза 3
  • аплаузе 1
  • аплаузи 1
  • аплаузу 1
  • апотекар 1
  • апотекарица 1
  • апотекарицу 1
  • апсе 1
  • аргументе 1
  • арњевима 2
  • Арса 1
  • Арсиница 1
  • Арсо 1
  • артији 1
  • артикал 1
  • артикле 1
  • артикли 1
  • артиклима 1
  • артиклу 1
  • артилеријски 1
  • артилеријског 1
  • артиљеријски 1
  • артиљериском 1
  • архивар 4
  • архиви 3
  • архимандрит 2
  • архимандрита 1
  • арџија 3
  • Ау 1
  • аудациа 1
  • аудијенцију 1
  • аустријских 1
  • ауторитативно 1
  • ах 2
  • Ах 8
  • б 1
  • Б 3
  • баба 4
  • бабе 1
  • бабиње 1
  • Бабица 4
  • бабица 6
  • бабици 1
  • бабицу 3
  • бабускера 1
  • бави 2
  • Бадава 2
  • бадава 5
  • Бајазита 1
  • Бајна 1
  • бакалин 1
  • бакалница 1
  • бакрачу 1
  • Балканску 1
  • банану 1
  • банаћанин 4
  • бандиска 1
  • бандиста 3
  • бандисте 1
  • Бандисти 1
  • бандистом 1
  • банке 1
  • бану 1
  • бање 1
  • бар 26
  • барутана 1
  • батак 1
  • батаке 1
  • батал 2
  • батина 3
  • батине 1
  • батину 1
  • батистна 1
  • бацајући 1
  • бацања 2
  • бацање 1
  • бацању 3
  • бацао 1
  • баци 8
  • бацила 2
  • бацило 1
  • Бацило 1
  • бацио 1
  • бацити 1
  • бачено 1
  • баш 58
  • Баш 8
  • башкарио 1
  • башти 1
  • бденију 1
  • беда 5
  • беде 5
  • беди 1
  • бедни 1
  • бедну 1
  • бедо 1
  • беду 6
  • бежао 1
  • бежати 1
  • бежи 1
  • бежите 1
  • Без 1
  • без 39
  • безбрижне 1
  • безбрижно 4
  • безброј 2
  • безобзирце 1
  • бекељили 1
  • бекељио 2
  • бекељите 1
  • бекељити 1
  • Бела 1
  • бела 2
  • беле 6
  • бележио 2
  • бели 3
  • белим 1
  • белих 2
  • бело 1
  • белом 1
  • беломе 1
  • бенкица 1
  • бенкице 1
  • Београд 10
  • БЕОГРАД 2
  • Београда 5
  • београдске 1
  • београдски 3
  • београдских 1
  • београдског 1
  • Београду 10
  • Београђани 1
  • берба 1
  • берберин 2
  • берберница 1
  • берби 1
  • берићетна 1
  • бесвесно 1
  • беседа 1
  • беседе 2
  • беседи 1
  • беседу 5
  • бескорисном 1
  • бесна 1
  • бесно 1
  • бесомучан 2
  • бесплатне 1
  • бесплатно 1
  • бесплатну 1
  • Бетовен 6
  • беху 4
  • беше 15
  • Би 1
  • би 411
  • библиотека 1
  • библиотеке 1
  • библиотеци 1
  • бив 1
  • бива 13
  • бивша 2
  • Бивше 1
  • бивши 3
  • бије 2
  • Била 1
  • била 63
  • биле 2
  • Били 1
  • били 16
  • било 116
  • Било 2
  • бина 1
  • бине 2
  • бини 1
  • бину 3
  • Био 10
  • био 120
  • Бирајте 1
  • бирале 1
  • бирачима 1
  • биров 15
  • Биров 2
  • Бирова 1
  • бирова 3
  • бирови 1
  • бирову 3
  • бисаге 1
  • битанга 3
  • бити 83
  • Биће 2
  • биће 9
  • бих 28
  • благајника 2
  • благдани 1
  • благим 1
  • Благо 1
  • благо 4
  • Благовести 2
  • благодарећи 1
  • благодари 1
  • благодарним 2
  • благодарности 1
  • благодарношћу 1
  • благодети 1
  • благосиљао 1
  • благословио 1
  • блата 1
  • блау 8
  • блед 4
  • бледе 1
  • бледи 1
  • бледило 2
  • бледуњав 1
  • бленуо 1
  • блесну 1
  • ближа 1
  • ближе 4
  • ближњега 2
  • ближњем 1
  • близанце 1
  • близнаке 2
  • близу 5
  • блистала 1
  • блузе 1
  • блузу 1
  • бљује 1
  • бог 2
  • Бог 31
  • Бога 54
  • богат 1
  • богата 2
  • богати 1
  • богату 1
  • богме 3
  • Богом 5
  • богомољци 1
  • Богослов 1
  • богослов 19
  • богослова 4
  • богословије 4
  • богословији 1
  • богословију 1
  • богоугодну 1
  • богочовек 1
  • Богу 21
  • боде 1
  • Боже 27
  • Божидар 1
  • Божији 1
  • Божијој 1
  • Божић 8
  • Божића 1
  • Божићеву 1
  • Божићу 1
  • божја 3
  • Божја 3
  • божје 2
  • Божје 5
  • божјег 1
  • божјега 1
  • божјем 1
  • божји 3
  • Божји 3
  • Божјим 1
  • Божјој 1
  • божју 2
  • Божју 2
  • бозаџијама 1
  • бозаџије 1
  • бозаџијска 1
  • боја 1
  • бојећи 2
  • боји 1
  • бојим 1
  • бојите 3
  • бојом 1
  • боју 1
  • бол 5
  • бола 1
  • болан 1
  • болело 1
  • болесник 3
  • Болесник 3
  • болесникових 1
  • болесникову 1
  • Болеснику 1
  • болесницима 1
  • болеснога 1
  • болест 4
  • болестан 1
  • боли 1
  • Болнице 1
  • боловао 1
  • боља 1
  • Боље 3
  • боље 35
  • бољетицу 1
  • бољи 1
  • Бољи 1
  • бомбардују 1
  • Боме 1
  • боме 13
  • боно 2
  • борбе 1
  • борић 1
  • Босиљка 31
  • Босиљке 1
  • Босиљки 4
  • Босиљкина 1
  • Босиљкиним 1
  • Босиљком 2
  • боца 1
  • боцкам 1
  • боцне 1
  • боцнем 3
  • боцну 1
  • бошчалук 1
  • Бр 2
  • бр 7
  • Брава 1
  • брада 2
  • браде 5
  • браду 3
  • бразду 1
  • браку 9
  • брани 10
  • бранио 1
  • БРАНИСЛАВ 1
  • Бранислава 1
  • БРАНИСЛАВА 1
  • браниће 1
  • браниш 1
  • Брат 1
  • брат 2
  • Брате 2
  • брате 45
  • братски 1
  • брату 2
  • браћа 3
  • браће 2
  • Браће 3
  • браћи 1
  • Браћо 1
  • браћо 9
  • брачна 1
  • брачни 1
  • брачно 1
  • брачнога 1
  • брашном 1
  • брбљив 1
  • брдашце 1
  • брдо 2
  • Брду 1
  • бре 1
  • Бре 1
  • бременом 1
  • бренована 1
  • брескве 1
  • брже 6
  • бржим 1
  • брз 1
  • брзо 11
  • брзоплет 1
  • брзоплето 2
  • Брига 1
  • брига 9
  • бриге 1
  • бригу 11
  • брижљиви 1
  • брижна 1
  • брижно 1
  • брижној 1
  • бризи 1
  • бризну 1
  • бријати 1
  • брине 5
  • брините 1
  • брину 1
  • бринула 1
  • бринуо 1
  • бринућу 1
  • брисан 1
  • брисао 2
  • бришући 2
  • бркати 1
  • бркова 2
  • бркове 7
  • бркови 1
  • број 24
  • бројањем 1
  • бројао 1
  • бројем 1
  • броји 3
  • бројимо 1
  • бројиш 2
  • бронерске 1
  • бронерских 1
  • брука 12
  • бруке 2
  • бруком 1
  • бруку 2
  • бруци 1
  • бубањ 1
  • бубњеви 1
  • бубрега 1
  • бубреге 1
  • бубрези 1
  • бувица 2
  • бувице 2
  • бувицом 1
  • бувицу 1
  • буву 1
  • будале 1
  • буде 40
  • будем 3
  • будемо 1
  • будете 1
  • буди 1
  • Буди 3
  • будимски 1
  • будимску 1
  • будио 1
  • будите 1
  • Будите 1
  • будити 1
  • будућа 1
  • будућег 1
  • будућега 1
  • будући 3
  • будућим 1
  • будућност 3
  • будућности 2
  • будућношћу 1
  • букагије 3
  • буки 4
  • бунар 1
  • бунара 1
  • бунда 1
  • бунду 2
  • буни 3
  • бунилу 1
  • буниш 1
  • буновна 1
  • буновно 1
  • бунца 2
  • бура 2
  • бурекџијама 1
  • бурета 2
  • Буринца 3
  • бурне 1
  • бурно 1
  • буса 1
  • бутини 2
  • буче 1
  • буџету 1
  • бушкање 1
  • бушкао 1
  • в 1
  • В 1
  • вад 1
  • важан 1
  • важила 3
  • важио 1
  • важна 2
  • важне 1
  • важним 1
  • важно 6
  • важном 1
  • важну 1
  • ваздан 1
  • ваздух 1
  • Вазнесенску 1
  • вајдише 1
  • вајка 1
  • вала 1
  • Вала 3
  • ваља 10
  • ваљада 7
  • Ваљало 1
  • ваљало 3
  • Ваљда 2
  • ваљда 28
  • вам 94
  • Вама 1
  • вама 21
  • Ван 1
  • ванбрачно 4
  • ванзаконо 1
  • ванредни 2
  • ванредно 1
  • варају 1
  • варао 1
  • варате 1
  • варварски 1
  • варнице 1
  • Варош 1
  • варош 16
  • вароши 24
  • варошице 1
  • варошици 2
  • варошицу 2
  • Вас 2
  • вас 57
  • Васа 24
  • Васе 1
  • Васи 1
  • Васин 1
  • Васиних 1
  • Васиној 1
  • Васину 1
  • Васо 2
  • Васом 1
  • васпитана 1
  • васпитано 1
  • васпитање 1
  • васпитању 3
  • васпитати 1
  • Васу 6
  • ватра 1
  • ватраљ 1
  • ватрен 1
  • ватрене 2
  • ватрено 2
  • ватрогаске 2
  • ватрогасне 1
  • ватрогасну 1
  • ватрогасци 1
  • ватром 1
  • ватру 5
  • Ваш 1
  • ваш 5
  • ваша 4
  • вашар 1
  • вашара 2
  • вашарима 1
  • вашарски 1
  • вашару 2
  • Ваше 1
  • ваше 8
  • вашег 4
  • вашем 4
  • вашој 2
  • вашом 1
  • вашу 1
  • ведра 2
  • ведри 1
  • вежбе 1
  • веза 1
  • везала 1
  • везан 1
  • везани 2
  • везано 1
  • везао 1
  • везати 1
  • везе 4
  • везу 1
  • везув 2
  • век 1
  • века 2
  • веле 9
  • Вели 12
  • вели 125
  • велик 1
  • велика 7
  • велике 9
  • велики 20
  • великим 2
  • велико 12
  • великог 2
  • великој 1
  • великом 1
  • великомученик 1
  • велику 7
  • Велим 2
  • велим 25
  • величина 1
  • величини 1
  • велиш 4
  • велможа 1
  • венит 1
  • венча 1
  • венчају 1
  • венчање 1
  • венчати 1
  • веома 1
  • вепра 4
  • веран 1
  • вергл 3
  • вергле 1
  • вересија 1
  • вересију 2
  • верног 1
  • веро 1
  • веровао 2
  • веровати 3
  • вероватно 2
  • Веруј 1
  • верује 2
  • Верујем 1
  • верујем 3
  • верујете 1
  • верујте 2
  • верујући 1
  • весела 1
  • весело 6
  • веселом 1
  • Весеље 1
  • весеље 2
  • весељу 1
  • весео 3
  • вест 3
  • вести 2
  • ветар 3
  • Већ 1
  • већ 203
  • већа 1
  • веће 1
  • већега 1
  • већи 5
  • већина 1
  • већом 1
  • већу 2
  • вече 17
  • Вечера 1
  • вечера 2
  • вечерава 1
  • вечерао 1
  • вечерас 6
  • вечерати 1
  • вечере 7
  • вечери 7
  • вечерња 1
  • вечером 2
  • вечеру 5
  • вечита 1
  • вечито 1
  • вечиту 1
  • вечна 3
  • веш 3
  • веша 1
  • вешерки 1
  • вешерским 1
  • вешт 1
  • вештак 6
  • вештака 2
  • вештаковом 1
  • вештачко 1
  • вештина 1
  • вештине 4
  • вештини 5
  • вештином 1
  • вештину 2
  • вешто 2
  • вештом 1
  • вешу 1
  • ви 114
  • Ви 24
  • вид 2
  • Виде 1
  • виде 30
  • Видев 1
  • видела 3
  • виделе 1
  • видели 7
  • видело 2
  • Видео 2
  • видео 24
  • видесте 1
  • видети 13
  • видеће 3
  • видећемо 1
  • Видећете 1
  • видећи 5
  • видех 2
  • видеше 3
  • Види 2
  • види 32
  • Видим 1
  • видим 18
  • видимо 5
  • видите 16
  • Видите 3
  • Видиш 1
  • видиш 26
  • Видојковића 1
  • виду 1
  • виђа 1
  • виђао 1
  • виђених 1
  • вије 1
  • викне 1
  • викну 6
  • викнуо 1
  • викнуше 1
  • викса 1
  • вила 1
  • Вила 1
  • вилама 1
  • виле 5
  • вилине 1
  • вилино 1
  • вилиној 1
  • вилином 1
  • вина 14
  • вино 13
  • виноград 2
  • вином 1
  • виолински 1
  • виршла 3
  • вис 1
  • висе 1
  • виси 1
  • висила 1
  • висина 1
  • висину 1
  • висока 1
  • високо 1
  • витицама 2
  • витриолом 1
  • Вићентије 1
  • вихор 1
  • вицеве 1
  • вицеви 2
  • вицем 1
  • виче 2
  • вичем 1
  • вичући 1
  • Више 3
  • више 92
  • вишој 1
  • владика 4
  • влажна 2
  • власт 11
  • власти 6
  • властима 2
  • влашћу 1
  • вода 3
  • воде 10
  • воденица 2
  • воденице 3
  • воденици 1
  • воденицу 2
  • води 13
  • водили 4
  • водимо 1
  • водио 2
  • водити 2
  • водицом 1
  • водом 2
  • водопад 1
  • воду 5
  • возио 1
  • возом 1
  • војне 1
  • Војне 1
  • војничке 1
  • војнички 3
  • војничким 1
  • војничком 1
  • војно 1
  • војска 2
  • војску 2
  • војсци 2
  • волела 3
  • волео 5
  • воли 9
  • волим 13
  • Волим 2
  • волимо 2
  • волиш 1
  • волшебник 1
  • воља 5
  • вољи 2
  • Вољно 1
  • вољом 1
  • вољу 3
  • восак 5
  • воћа 1
  • воће 2
  • воћњака 1
  • вочићи 1
  • вр 1
  • враголасто 4
  • врат 4
  • Врата 3
  • врата 57
  • Врати 1
  • врати 18
  • вратила 4
  • вратили 3
  • вратим 5
  • вратима 28
  • Вратимо 1
  • вратимо 2
  • вратио 6
  • вратити 2
  • вратише 2
  • вратних 1
  • вратницама 2
  • вратнице 1
  • вратом 2
  • врату 1
  • враћа 5
  • враћају 3
  • враћајући 1
  • Враћајући 1
  • враћала 1
  • враћам 2
  • враћао 1
  • враћаш 1
  • Врачара 1
  • врачаре 1
  • врачари 1
  • врдања 1
  • врдате 1
  • врднух 1
  • вреде 4
  • вреди 2
  • вредне 1
  • вредно 2
  • вређала 1
  • вређати 2
  • вређаш 1
  • врела 1
  • Врела 1
  • време 46
  • времена 11
  • врзмао 1
  • врисак 1
  • вриска 1
  • врисне 1
  • Врло 7
  • врло 84
  • врпољио 1
  • врррр 1
  • врррц 1
  • врсте 1
  • вртети 2
  • вртећи 1
  • врти 2
  • врућа 1
  • вруће 1
  • врућина 1
  • врх 1
  • врха 1
  • врхунца 1
  • вршена 1
  • вршењу 1
  • врши 1
  • вршим 1
  • вршио 2
  • вршка 1
  • вукла 2
  • вукли 1
  • вунене 1
  • вући 2
  • вуче 3
  • вучем 1
  • Г 10
  • г 92
  • га 285
  • гадан 1
  • гадне 1
  • газда 5
  • газдарицу 1
  • газде 1
  • газдинство 1
  • гајде 1
  • гак 1
  • гамиже 1
  • гарантовати 2
  • гардеробе 1
  • гардероби 1
  • гардеробом 1
  • гардеробу 1
  • гардист 1
  • Гасили 1
  • гаће 1
  • гвирну 1
  • Где 3
  • где 74
  • гдегод 4
  • гдекад 1
  • гдеко 1
  • гдекоји 1
  • гдекојој 1
  • гдешто 1
  • гега 1
  • генерал 3
  • генерали 1
  • генералштабну 1
  • гест 1
  • гестом 1
  • ГЕЦА 2
  • гис 1
  • ГЛАВА 37
  • глава 9
  • главама 2
  • главе 25
  • глави 29
  • Главна 2
  • главна 4
  • главне 1
  • Главне 1
  • главни 4
  • главно 9
  • Главној 1
  • главној 2
  • главном 2
  • главну 2
  • главобоље 1
  • главобољу 1
  • главом 11
  • главу 41
  • гладне 1
  • гладну 1
  • Глас 1
  • глас 21
  • гласа 2
  • Гласан 1
  • гласан 3
  • гласи 3
  • гласила 3
  • гласио 2
  • гласније 1
  • гласним 1
  • гласно 14
  • гласова 1
  • гласом 15
  • Гле 1
  • гледа 22
  • Гледај 1
  • гледај 2
  • гледајте 1
  • Гледају 1
  • гледају 4
  • гледајући 4
  • гледала 1
  • гледалац 1
  • гледали 5
  • гледало 1
  • гледам 3
  • гледања 1
  • гледао 16
  • гледаоце 1
  • гледате 1
  • гледаш 1
  • гледе 1
  • гледишта 1
  • гледиште 1
  • гледишту 1
  • глисте 1
  • глобу 1
  • глумац 3
  • глумаца 2
  • глумачку 1
  • глумица 2
  • глумице 2
  • глумицу 2
  • глумце 6
  • Глумци 1
  • глумци 5
  • глуп 4
  • глупо 3
  • гневан 1
  • гнездо 1
  • говор 5
  • говора 4
  • говоре 4
  • говорећи 3
  • говори 23
  • Говори 4
  • говорила 3
  • говориле 1
  • говорили 3
  • говорило 1
  • Говорило 1
  • говорим 4
  • говорио 17
  • говорите 2
  • говорити 10
  • говориш 2
  • говорљиви 1
  • говорничким 1
  • говором 1
  • год 11
  • годило 1
  • година 22
  • годинама 3
  • године 13
  • години 1
  • годину 5
  • годишње 3
  • гојазна 1
  • гоји 1
  • гола 3
  • голе 1
  • голим 1
  • голица 3
  • голишав 1
  • голо 1
  • голобрадо 1
  • голу 1
  • голуб 1
  • Голуба 1
  • гомила 4
  • гомилама 1
  • гомили 1
  • гомилица 2
  • гомилу 1
  • гонио 1
  • гониоцу 1
  • Горе 1
  • горе 11
  • горега 1
  • горела 1
  • горео 1
  • гори 1
  • горко 1
  • горње 2
  • горњег 1
  • горњем 1
  • горњи 2
  • госпа 78
  • Госпа 8
  • госпе 1
  • госпо 1
  • Господ 1
  • Господа 1
  • господа 2
  • Господе 1
  • господин 138
  • Господин 28
  • господина 19
  • Господине 4
  • господине 45
  • господином 2
  • господину 13
  • господњем 1
  • Господњи 1
  • Господо 1
  • господо 4
  • господом 1
  • госпођа 103
  • Госпођа 34
  • госпођама 1
  • госпође 13
  • госпођи 22
  • госпођиним 1
  • госпођица 12
  • Госпођица 6
  • Госпођице 2
  • госпођице 3
  • госпођици 5
  • госпођицом 2
  • Госпођо 1
  • госпођо 16
  • госпођом 4
  • Госпођу 1
  • госпођу 9
  • госпоја 1
  • гост 1
  • госта 1
  • гости 1
  • гостију 1
  • гостионица 1
  • готов 8
  • готова 1
  • готовина 1
  • Готово 1
  • готово 13
  • готовост 1
  • готову 1
  • град 4
  • гради 1
  • граду 1
  • грађана 4
  • грађане 3
  • грађани 1
  • Грађани 1
  • грађанима 3
  • грађанин 3
  • грађанина 2
  • грађанске 1
  • Грађанске 1
  • грађански 1
  • Грађанској 1
  • Грађанску 1
  • грађанства 4
  • гракну 1
  • грама 1
  • граматичке 1
  • граматички 1
  • границе 3
  • грациозно 2
  • грдан 2
  • грди 1
  • грдно 4
  • грдњи 1
  • ГРЕГОРИЋА 1
  • греси 2
  • грех 7
  • греха 2
  • грехова 1
  • грехове 1
  • Грехота 1
  • грешити 1
  • грешке 1
  • грешна 1
  • Грешна 1
  • грешне 1
  • Грешни 1
  • грешни 10
  • грешник 2
  • грешним 1
  • грешницу 1
  • грешно 1
  • грешнога 3
  • грешноме 2
  • грешну 1
  • Григорије 2
  • грижа 3
  • грижу 1
  • гризеш 1
  • гримасе 1
  • грјадушчи 2
  • грла 1
  • грле 1
  • грлење 1
  • грлили 1
  • грлити 1
  • грло 5
  • грмнух 1
  • гроб 4
  • гроба 2
  • гробља 5
  • гробљу 1
  • гробова 1
  • гробовима 2
  • гробу 7
  • грозно 1
  • грозној 1
  • грокће 1
  • Гром 1
  • гром 2
  • громова 1
  • громогласним 1
  • грохотом 1
  • грош 1
  • гроша 3
  • грубој 1
  • грува 3
  • грувати 1
  • груди 4
  • грудима 3
  • груне 2
  • груну 2
  • грунуо 2
  • група 1
  • грцајући 1
  • грчеве 5
  • грчеви 1
  • губитак 1
  • гугутка 2
  • гужва 3
  • гуја 2
  • гукну 1
  • Гумаластика 1
  • гумаластику 1
  • гуме 1
  • гуму 1
  • гунђа 2
  • гунђајући 1
  • гура 1
  • гуркању 1
  • гуркати 1
  • гурну 2
  • гусак 1
  • гута 1
  • Гутам 1
  • гутао 1
  • гуче 3
  • гушу 2
  • Д 3
  • да 2051
  • Да 56
  • дабоме 15
  • Дабоме 6
  • давала 2
  • давало 2
  • давао 2
  • давати 3
  • даваће 1
  • дави 1
  • Давно 1
  • давно 4
  • даде 12
  • дадох 2
  • Дадоше 1
  • даду 1
  • Дај 5
  • дај 7
  • дајдер 1
  • даје 8
  • Дајем 1
  • дајем 3
  • дајете 2
  • дајеш 1
  • Дајте 3
  • Дакле 17
  • дакле 27
  • дала 10
  • далека 11
  • далеко 8
  • дали 6
  • дало 2
  • даља 1
  • даље 49
  • даљи 5
  • даљини 1
  • дам 8
  • дама 2
  • дамама 2
  • даме 1
  • дами 1
  • дамо 3
  • дамом 1
  • дан 34
  • дана 84
  • данас 19
  • Данас 3
  • данашња 1
  • дане 4
  • дани 3
  • данима 1
  • дану 1
  • дануо 1
  • дању 2
  • дао 7
  • дар 1
  • даром 1
  • дарује 1
  • Даске 1
  • даске 3
  • дат 1
  • дате 5
  • дати 17
  • Дато 1
  • датумима 1
  • Даћемо 1
  • даћеш 1
  • даћима 1
  • Даћу 2
  • даћу 3
  • дахну 1
  • даш 4
  • два 51
  • двадесет 16
  • ДВАДЕСЕТ 9
  • ДВАДЕСЕТА 1
  • дваест 1
  • дванаест 8
  • ДВАНАЕСТА 1
  • дванаестој 1
  • дванаесторо 1
  • двапут 4
  • Две 1
  • две 39
  • двеју 1
  • двема 1
  • Двеста 1
  • двеста 7
  • дводинарац 2
  • двоје 8
  • двојим 1
  • двојица 3
  • двојице 1
  • двојицу 1
  • дворишта 1
  • двориште 2
  • двориштима 1
  • дворишту 1
  • двору 1
  • дворца 1
  • де 4
  • дебате 3
  • дебела 2
  • дебеле 1
  • дебелу 1
  • девет 10
  • ДЕВЕТА 2
  • ДЕВЕТНАЕСТА 1
  • деветом 2
  • деветоме 1
  • девојачка 1
  • девојачким 1
  • девојка 13
  • девојке 3
  • девојком 1
  • девојку 6
  • девојче 6
  • девојчица 1
  • девојчици 1
  • девојчицу 1
  • деде 2
  • Дедер 4
  • дедер 6
  • дедом 1
  • дежмекаст 1
  • дежура 2
  • дежурања 3
  • дежурање 2
  • Дежурни 1
  • дежурства 1
  • Дездемона 1
  • Дездемону 1
  • дејство 1
  • деклинације 1
  • декорацијама 1
  • ДЕЛА 1
  • дела 2
  • деламо 2
  • деле 3
  • делова 1
  • делови 1
  • делокруг 1
  • делокругу 1
  • Делом 1
  • делу 1
  • деманти 1
  • демасковао 1
  • демонстративно 1
  • део 3
  • депеша 1
  • депеши 1
  • депутација 2
  • депутацију 2
  • дере 4
  • дерњава 2
  • дерњаве 1
  • дерњаву 2
  • дерњао 1
  • десет 21
  • ДЕСЕТА 1
  • десетој 1
  • десеторо 1
  • Деси 1
  • деси 4
  • десила 2
  • десили 1
  • Десило 1
  • десило 12
  • десио 3
  • десити 3
  • десне 1
  • десно 10
  • десној 1
  • десну 1
  • ДЕТЕ 1
  • дете 250
  • Дете 3
  • детета 20
  • дететом 23
  • Детету 2
  • детету 27
  • детиња 3
  • детиње 3
  • детињи 3
  • детињства 1
  • детињу 1
  • детом 1
  • дефинитиван 2
  • дефиниције 1
  • Дефицит 1
  • дефицит 2
  • деца 17
  • деце 19
  • деци 3
  • децом 3
  • децу 30
  • дечка 1
  • дечко 1
  • дечку 1
  • Дешава 1
  • дешава 4
  • дешавају 1
  • дешавала 1
  • дешавати 1
  • диван 1
  • дивећи 1
  • диви 1
  • дивизија 1
  • дивизију 1
  • дивила 3
  • дивиле 1
  • дивит 1
  • дивљачком 1
  • дивна 4
  • дивно 2
  • дивног 1
  • дивном 1
  • дигао 2
  • дигла 1
  • дигли 1
  • дигне 5
  • дигнем 2
  • дигнете 1
  • дигну 1
  • Дигну 1
  • дигох 2
  • дигоше 9
  • Диже 1
  • диже 37
  • Дижите 1
  • дижући 1
  • дизгине 1
  • дијалог 2
  • дико 1
  • диктату 1
  • диктирати 2
  • дима 1
  • Димитријевића 3
  • дин 1
  • динар 9
  • динара 38
  • дирам 1
  • директно 1
  • директор 2
  • директора 2
  • директору 1
  • дирецима 1
  • Дирљив 1
  • дирнуше 1
  • дискретно 1
  • дићи 1
  • дишем 1
  • дишу 1
  • дишући 1
  • длаке 1
  • длан 6
  • длана 7
  • длану 1
  • дна 2
  • дневним 1
  • дневних 1
  • дневно 1
  • дневног 1
  • дневнога 1
  • дневну 1
  • дну 1
  • до 113
  • До 4
  • доба 16
  • добави 1
  • Добар 1
  • добар 18
  • добаци 2
  • добацује 3
  • доби 9
  • добија 2
  • добије 2
  • добијем 1
  • добијеш 1
  • добију 1
  • добила 3
  • Добио 1
  • добио 10
  • добисмо 1
  • добити 5
  • добићете 1
  • Добићете 1
  • добићу 1
  • добише 1
  • добошем 1
  • Добра 2
  • добра 3
  • добре 3
  • Добри 1
  • добри 5
  • добрим 2
  • добро 51
  • Добро 6
  • доброг 2
  • доброј 1
  • доброта 1
  • добротвора 1
  • добротворне 1
  • доброти 1
  • доброћудног 1
  • добру 3
  • добује 1
  • доведе 3
  • довела 1
  • довело 1
  • довео 4
  • довикну 1
  • довикује 2
  • довољан 4
  • довољна 1
  • довољне 1
  • довољни 2
  • довољно 7
  • доврши 1
  • Догађај 1
  • догађај 10
  • догађаја 3
  • догађаје 1
  • догађајем 2
  • догађаји 2
  • догађају 3
  • догледу 1
  • договарају 2
  • договарате 1
  • договоре 1
  • договорили 3
  • Договоримо 1
  • договорити 1
  • Договорише 2
  • договору 1
  • догодило 2
  • додавао 1
  • додаде 35
  • додаје 25
  • додајте 1
  • додају 2
  • додајући 2
  • додала 2
  • додам 1
  • додао 2
  • додаће 1
  • додељује 1
  • додија 1
  • додир 1
  • додуше 2
  • дође 36
  • Дође 7
  • дођем 1
  • Дођем 1
  • дођете 1
  • дођеш 3
  • дођи 2
  • дођоше 1
  • дођу 4
  • доживео 2
  • доживесмо 1
  • дозва 1
  • дозволи 1
  • дозволу 1
  • дозвољавала 1
  • дозвољавам 1
  • Дозвољавам 1
  • дозива 1
  • дозна 1
  • Дознам 1
  • дознати 1
  • дозове 1
  • дозу 1
  • доје 1
  • дојиле 1
  • док 56
  • Док 6
  • докажем 1
  • доказ 3
  • доказа 1
  • доказао 1
  • доказати 2
  • доказивао 1
  • Доктор 1
  • доктор 9
  • докторе 1
  • доктори 1
  • доктору 1
  • долазак 1
  • долази 5
  • долазила 3
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазило 1
  • долазио 2
  • долазити 1
  • доласку 1
  • доле 4
  • долете 2
  • доли 1
  • доликовало 1
  • доликује 1
  • дома 1
  • домак 1
  • домаћим 1
  • домаћин 1
  • домаћица 1
  • домаћице 1
  • дометнули 1
  • домином 1
  • домишља 2
  • домишљајући 1
  • домишљам 1
  • домишљао 1
  • донде 1
  • донекле 4
  • донела 1
  • донели 4
  • донео 7
  • донесе 13
  • донесем 2
  • донесеш 1
  • донеси 1
  • Донеси 1
  • донесите 1
  • донесу 2
  • донети 2
  • донеше 1
  • доносе 1
  • доноси 2
  • доносиле 1
  • доносио 1
  • доње 1
  • доњу 2
  • допада 1
  • допадао 1
  • допаде 5
  • допала 1
  • допао 1
  • допију 1
  • допирао 2
  • допиру 1
  • дописе 1
  • допратим 1
  • допре 2
  • допринело 1
  • допринети 1
  • допру 1
  • допуне 1
  • допуни 1
  • допуњавао 1
  • Допусти 1
  • дорастао 1
  • Дорћола 1
  • досад 12
  • досада 3
  • досадањем 1
  • досадањим 2
  • досаде 1
  • досади 4
  • досадила 1
  • досађује 1
  • досети 1
  • досетио 3
  • досетити 1
  • досећа 1
  • досећам 1
  • доскочило 1
  • дословце 4
  • доспео 1
  • доста 15
  • Доста 2
  • достојан 1
  • достојно 1
  • дотад 1
  • дотерао 1
  • Дотична 1
  • дотична 4
  • дотичне 1
  • дотични 1
  • дотичних 1
  • дотичног 1
  • дотичној 4
  • дотичном 1
  • дотичну 4
  • дотле 11
  • дотрча 2
  • дотрчали 1
  • дотрчи 1
  • Доћи 1
  • доћи 8
  • дохвате 1
  • дохвати 2
  • дохватила 1
  • дохватиле 1
  • доцкан 4
  • Доцније 2
  • доцније 7
  • дочека 2
  • дочекала 2
  • дочекали 1
  • дочекан 1
  • дочекасмо 1
  • дочекати 2
  • дочекаћу 2
  • дочепа 2
  • дочепају 1
  • дочепала 1
  • дочепам 1
  • Дошао 10
  • дошао 23
  • дошаптава 1
  • Дошла 1
  • дошла 14
  • дошли 9
  • Дошло 1
  • дошло 5
  • др 1
  • ДРАГ 1
  • Драга 1
  • драга 3
  • драге 1
  • драги 5
  • драго 1
  • дражило 1
  • Драјковца 2
  • дрва 2
  • дрвени 1
  • дрвену 2
  • дрека 2
  • дрекне 1
  • дрекну 13
  • дреку 1
  • држава 8
  • држави 2
  • државна 1
  • државне 1
  • државни 9
  • државног 1
  • државној 1
  • Државном 1
  • државну 1
  • држала 4
  • држале 2
  • држаље 1
  • држања 1
  • држао 4
  • држати 1
  • држе 4
  • држећи 2
  • држи 13
  • држим 1
  • држимо 1
  • држите 2
  • држиш 1
  • дробио 1
  • дрско 1
  • друг 1
  • друга 18
  • ДРУГА 3
  • Друга 5
  • другаче 5
  • другачи 1
  • друге 25
  • Други 3
  • други 42
  • Другим 1
  • другим 16
  • других 5
  • друго 31
  • Друго 8
  • другови 1
  • другог 6
  • другога 4
  • другој 7
  • Другом 1
  • другом 15
  • другоме 3
  • другу 10
  • друкче 8
  • Друкчије 1
  • друкчије 4
  • друм 2
  • друма 5
  • друмовима 1
  • друму 1
  • друштава 3
  • друштва 22
  • Друштва 5
  • друштвеног 1
  • друштвима 3
  • друштво 29
  • Друштво 3
  • Друштву 1
  • друштву 5
  • дрхтавица 1
  • дрхтавице 1
  • дрхтање 1
  • дршће 3
  • дршћем 1
  • дубок 1
  • дубока 1
  • дубоко 9
  • дува 1
  • дуван 1
  • дувана 3
  • дуварски 1
  • дуг 3
  • дугајлија 1
  • дугачке 3
  • дугачко 3
  • дугачком 1
  • дуге 2
  • дугим 1
  • дуго 22
  • дугова 1
  • дуговања 4
  • дуговањима 1
  • дуговао 1
  • дугове 2
  • дугог 1
  • дугогодишње 1
  • дугу 1
  • дуд 1
  • Дужан 1
  • дужан 4
  • дуже 1
  • дужег 6
  • дужи 1
  • дужна 6
  • дужни 2
  • дужник 1
  • дужника 1
  • дужником 1
  • дужнику 1
  • дужност 3
  • дужности 2
  • дужностима 1
  • дужну 1
  • дуката 6
  • Дунава 1
  • Дунаво 1
  • Дунаву 1
  • дуне 2
  • дункл 1
  • дуну 1
  • дунуо 3
  • дупло 1
  • дуплог 1
  • дућан 1
  • дућана 4
  • дућанима 1
  • дућанчић 1
  • Дућанџија 2
  • дућанџија 52
  • дућанџије 2
  • дућанџији 3
  • дућанџијом 3
  • дућанџију 8
  • дући 1
  • духовни 1
  • Духовни 1
  • духовног 2
  • духовнога 1
  • духовном 2
  • душа 3
  • душе 7
  • душевни 1
  • душевно 3
  • души 12
  • душица 1
  • душманин 1
  • душмански 3
  • душманским 1
  • душо 1
  • душом 2
  • душу 6
  • Ђ 1
  • ђаво 3
  • ђаволасте 1
  • ђаволасто 1
  • ђаволи 1
  • ђаволских 1
  • ђавоља 1
  • ђаке 1
  • ђакон 3
  • ђаче 1
  • Ђокића 1
  • ђубре 1
  • ђумрукџиЈа 1
  • Ђумрукџија 1
  • ђумрукџија 6
  • ђумрукџијско 1
  • Ђурђев 2
  • Ђурђевдана 1
  • ђурђевка 1
  • Ђурић 4
  • Ђурића 2
  • е 5
  • Е 76
  • ев 1
  • Ево 12
  • ево 32
  • европске 1
  • Еву 1
  • експлодирала 1
  • електрична 1
  • Елем 4
  • Елза 57
  • Елзе 5
  • Елзи 5
  • Елзине 1
  • Елзиној 2
  • Елзином 2
  • Елзину 2
  • Елзом 2
  • Елзу 4
  • Ене 1
  • Ено 2
  • ено 7
  • епитрахиљ 3
  • ескамотер 1
  • еспап 1
  • Етна 1
  • Етну 1
  • ето 24
  • Ето 32
  • Ех 1
  • Ж 1
  • жабе 1
  • жагор 1
  • жалби 1
  • жалбом 1
  • жалбу 5
  • жале 1
  • жали 3
  • жалимо 2
  • жалите 1
  • жалиш 1
  • жандар 1
  • жандара 2
  • жандарм 5
  • жандарма 2
  • жандарме 1
  • жандармеријског 1
  • жандармом 2
  • жандарму 1
  • Жао 1
  • жао 5
  • жаоку 1
  • жар 1
  • жару 2
  • жацну 1
  • жгеба 1
  • жгепче 3
  • жега 1
  • жедну 1
  • жеђ 1
  • железницу 1
  • желела 1
  • желели 2
  • желео 3
  • желим 1
  • желите 3
  • жеља 2
  • жеље 1
  • жељу 1
  • Жена 2
  • жена 52
  • женама 3
  • жене 28
  • Жене 4
  • жени 17
  • женидби 1
  • женидбу 1
  • женим 1
  • женин 1
  • женином 1
  • женио 1
  • женици 1
  • женицом 1
  • жено 2
  • женом 1
  • женска 5
  • женске 5
  • женски 4
  • женским 1
  • женскиња 1
  • женскиње 1
  • женских 3
  • Женско 1
  • женско 11
  • Женског 1
  • женског 2
  • женској 1
  • женску 2
  • жену 21
  • жестини 1
  • жив 9
  • жива 7
  • живе 2
  • живела 1
  • живели 3
  • живео 2
  • живети 1
  • живи 5
  • живим 1
  • живих 1
  • Живка 3
  • Живке 2
  • Живки 1
  • живо 2
  • живописан 1
  • живот 21
  • живота 8
  • животиња 1
  • животом 1
  • животу 21
  • живу 2
  • жижицама 1
  • жижицу 1
  • жила 2
  • жилама 1
  • жипоном 1
  • жмарце 1
  • жмарци 2
  • жмираве 1
  • жмирка 1
  • жмиркавих 1
  • жуљ 8
  • жуља 1
  • жуљу 1
  • жуманце 1
  • жури 1
  • журнал 2
  • журналима 1
  • журно 2
  • журу 3
  • жуте 1
  • За 12
  • за 389
  • забавља 1
  • забављам 1
  • забављао 2
  • забадала 1
  • забазди 1
  • забашурио 1
  • заби 1
  • заблагодари 1
  • заблуде 1
  • заблудели 1
  • забога 11
  • Забога 2
  • заборави 3
  • заборавила 1
  • заборавиле 1
  • заборавили 4
  • заборавимо 1
  • заборавио 5
  • заборавите 4
  • заборавити 4
  • заборавише 1
  • забранити 1
  • забрану 2
  • забрањено 1
  • забрине 2
  • забрину 6
  • забринула 2
  • забринут 3
  • забринути 1
  • забринуто 3
  • забринутости 1
  • забуна 2
  • забуни 4
  • забуну 4
  • заваде 1
  • завади 5
  • завадили 1
  • завадише 1
  • завађена 1
  • завађени 1
  • заварали 1
  • завати 1
  • заведен 1
  • Завеса 1
  • завеса 4
  • завесе 6
  • завеси 2
  • завесицама 1
  • завесом 1
  • завесу 3
  • завиде 1
  • завидну 1
  • завио 1
  • завирити 1
  • зависи 1
  • завлачи 2
  • завод 1
  • заводим 1
  • заводски 1
  • заводу 3
  • завршен 1
  • завршена 1
  • завршене 1
  • заврши 9
  • завршила 3
  • завршило 1
  • завршим 1
  • завршио 5
  • завукао 3
  • завукох 1
  • завуче 4
  • загази 1
  • Загледа 1
  • загледа 9
  • загледај 1
  • загледала 1
  • загледам 2
  • загонетка 4
  • загрејан 1
  • загрејану 1
  • загрли 5
  • Загрљај 1
  • загрљај 2
  • загрљају 2
  • загрми 1
  • загрцну 1
  • задаје 1
  • задао 1
  • задатак 2
  • задаћа 1
  • задесити 2
  • задивљен 1
  • задирале 1
  • задњем 1
  • задобова 1
  • задовољан 9
  • задовољи 1
  • задовољити 1
  • задовољни 1
  • задовољно 2
  • задовољства 1
  • задовољство 6
  • задовољством 1
  • задржа 2
  • задржавши 1
  • задржао 2
  • задржати 1
  • задржаше 1
  • задригао 2
  • задригла 2
  • задрхта 2
  • задубио 1
  • задуван 3
  • зађу 1
  • Зађу 1
  • зажалили 1
  • зажелети 1
  • зажели 1
  • зазвони 5
  • заигра 4
  • заиграју 1
  • заиграло 1
  • заинтересовала 1
  • заиста 7
  • зајам 3
  • заједа 1
  • заједања 1
  • заједе 1
  • заједницу 1
  • заједнички 2
  • заједно 12
  • закаже 3
  • заказа 2
  • заказана 2
  • заказане 1
  • заказану 1
  • заказати 1
  • заказивали 1
  • закачи 1
  • закачка 1
  • закачку 1
  • закашља 1
  • закашљао 1
  • заклана 1
  • закле 1
  • заклети 1
  • заклон 1
  • закључа 6
  • закључавају 2
  • закључавате 1
  • закључали 1
  • закључам 1
  • закључан 1
  • закључано 1
  • закључао 1
  • закључаше 1
  • Закључаше 1
  • закључи 1
  • закључио 1
  • закључити 1
  • закључку 1
  • закмеча 1
  • заковрне 1
  • заколута 1
  • закоље 1
  • закон 10
  • закона 9
  • законе 4
  • закони 1
  • законик 2
  • законска 1
  • законске 1
  • законски 5
  • законску 1
  • закону 5
  • закуца 2
  • заливен 2
  • заливени 1
  • заливима 1
  • залогај 2
  • залоге 1
  • залуђен 1
  • залупи 1
  • залупив 1
  • заљуби 1
  • заљубили 1
  • заљубљен 1
  • заљубљује 1
  • замерити 5
  • заметнем 1
  • Замисли 1
  • замисли 12
  • замислио 3
  • замислите 3
  • Замислите 3
  • замислити 5
  • Замислише 1
  • замишљајући 1
  • замишљам 1
  • замишљено 1
  • замоли 3
  • замолили 1
  • замолим 1
  • замолимо 1
  • замолих 1
  • замрси 1
  • замршенију 1
  • замучи 1
  • занат 3
  • занате 1
  • занату 2
  • занемеше 1
  • занеможе 1
  • Занесен 1
  • занима 1
  • занимање 1
  • занимљива 1
  • занимљивије 1
  • занимљиво 2
  • заниха 1
  • занос 1
  • заноса 1
  • заносу 1
  • заноћити 1
  • зао 3
  • заобиђе 1
  • заовијао 1
  • заорио 1
  • запала 1
  • запе 1
  • запева 1
  • запевка 1
  • запели 1
  • запео 2
  • запета 1
  • запете 1
  • записник 1
  • запису 1
  • записује 1
  • запита 16
  • Запитајте 1
  • запитам 1
  • запитаће 1
  • запитах 1
  • запиташе 2
  • запише 1
  • запишта 1
  • запишти 1
  • заплака 1
  • заплакало 2
  • заплакао 1
  • заплакаћу 1
  • заплаче 3
  • заплачем 1
  • заплета 1
  • запне 1
  • заповеди 1
  • заповест 1
  • запопим 1
  • започету 1
  • запрепасти 4
  • Запрепастила 1
  • запрепастио 1
  • запрепастише 3
  • запрепашћен 1
  • запрепашћење 1
  • запрети 1
  • запросити 1
  • запуши 3
  • запуштеној 1
  • Зар 11
  • зар 19
  • зарадио 1
  • зарађивати 1
  • зарађује 1
  • зараслим 1
  • зарастао 1
  • зари 1
  • заробили 1
  • заруделе 1
  • зарумени 1
  • засад 2
  • засадила 1
  • засвира 2
  • засебан 1
  • засебно 1
  • засебну 1
  • заседи 1
  • заседне 1
  • засео 1
  • засићен 1
  • засја 1
  • заслуга 1
  • заслужио 1
  • заслужујеш 1
  • заспа 1
  • заспао 2
  • заспим 1
  • Заспим 1
  • Застаде 1
  • застаде 3
  • застадоше 1
  • застали 2
  • застало 1
  • застао 1
  • застарашила 1
  • застирач 1
  • застој 1
  • застрт 1
  • заступник 2
  • заступнике 1
  • затандркаше 2
  • затварало 1
  • затвор 1
  • затвора 1
  • затворена 1
  • затвореним 1
  • затвори 2
  • затворише 1
  • затезао 3
  • затекао 3
  • затекла 1
  • Затекоше 1
  • затече 5
  • Затим 24
  • затим 57
  • затицао 1
  • Зато 10
  • зато 34
  • затражим 1
  • затражио 1
  • затреба 2
  • затресе 3
  • заћута 2
  • заћути 1
  • заузе 2
  • заузет 1
  • заузето 2
  • заузеше 1
  • зауставе 1
  • зауставила 1
  • зауставише 1
  • заусти 1
  • захвали 1
  • захвалише 1
  • захваљујући 1
  • захори 5
  • захорио 1
  • захтев 1
  • захтева 2
  • зацарила 1
  • Зацело 1
  • зацениш 1
  • зацрвенео 1
  • зачас 2
  • Зачуди 1
  • зачуди 2
  • зачудили 1
  • зачудише 1
  • зашта 4
  • заштити 1
  • заштитница 1
  • зашто 29
  • Зашто 5
  • збере 1
  • збива 1
  • збиља 10
  • збира 2
  • Због 3
  • због 46
  • збогом 1
  • збор 9
  • збора 1
  • збору 5
  • збуни 14
  • збунила 1
  • збунили 1
  • Збунио 1
  • збунио 7
  • збунити 1
  • збуњени 1
  • збуњено 1
  • звала 3
  • звали 2
  • зван 1
  • званичним 2
  • званичних 1
  • звао 2
  • звати 2
  • зваћу 1
  • звезда 1
  • звезде 2
  • звечка 2
  • звечком 2
  • звиждуће 1
  • звона 1
  • звонаре 1
  • звони 1
  • звоно 1
  • звонца 1
  • Звонце 1
  • звонце 7
  • звук 1
  • зглавке 1
  • зглавкове 1
  • згледају 1
  • згледаше 1
  • згодан 1
  • згоди 1
  • Згодило 1
  • згодитак 1
  • згодније 2
  • згодно 3
  • зграну 5
  • згранули 1
  • згранух 1
  • згрануше 1
  • згужвана 1
  • згужвано 1
  • здрав 4
  • здрава 1
  • здрави 2
  • здравим 1
  • здравицу 1
  • здравиш 2
  • Здравкове 2
  • Здравковић 1
  • здравље 2
  • здраво 4
  • здравцит 1
  • здравцита 1
  • здруже 1
  • зебњу 1
  • зејтин 1
  • зејтину 1
  • зелене 1
  • земаљским 2
  • земља 2
  • земље 1
  • земљи 3
  • Земљотрес 1
  • земљотреса 1
  • земљу 9
  • зену 1
  • зет 3
  • зета 1
  • зете 4
  • зетом 1
  • зету 1
  • зеца 1
  • зивкања 1
  • зид 1
  • зидове 1
  • зидовима 1
  • зиду 1
  • зима 1
  • зиме 2
  • зимске 1
  • зимски 1
  • зиму 1
  • зине 1
  • зинем 2
  • зинемо 1
  • зинеш 1
  • зину 5
  • зинуо 1
  • зла 1
  • Златним 1
  • Златног 4
  • зле 1
  • зли 3
  • злих 1
  • зло 7
  • злоба 1
  • зловољно 1
  • злокобну 1
  • злу 1
  • змај 2
  • змија 3
  • змије 2
  • змију 1
  • зна 44
  • знаде 1
  • знају 5
  • Знајући 1
  • знајући 9
  • знак 3
  • знаке 1
  • знакова 1
  • знала 8
  • зналачки 1
  • знали 3
  • знало 1
  • Знам 13
  • знам 50
  • знамените 2
  • знаменитим 1
  • знаменитоме 1
  • знамење 2
  • знамо 7
  • знању 2
  • знао 20
  • знате 30
  • Знате 6
  • знати 8
  • значајан 1
  • значајно 3
  • Значе 1
  • значе 3
  • значи 9
  • значило 2
  • Знаш 10
  • знаш 21
  • зној 6
  • зноји 1
  • Знојио 1
  • знојне 1
  • зове 13
  • зовеш 1
  • зови 1
  • Зови 3
  • зовне 1
  • Зовне 1
  • зовну 2
  • зољама 1
  • зора 1
  • зоре 3
  • Зором 1
  • зором 4
  • зору 4
  • зраку 1
  • зрела 4
  • зрело 2
  • зуб 2
  • зубе 5
  • зуби 1
  • зубима 2
  • зубни 1
  • зунзара 1
  • И 188
  • и 2390
  • иако 4
  • иберциг 1
  • иберцигер 3
  • иберцигером 5
  • Ивка 4
  • Ивко 4
  • Ивкова 1
  • игде 1
  • игла 1
  • иглицу 2
  • иглом 1
  • игра 10
  • играла 1
  • играли 2
  • играо 4
  • играте 1
  • играти 1
  • играћемо 1
  • играчка 1
  • игре 4
  • игром 1
  • игру 2
  • иде 34
  • идеал 2
  • идеалан 1
  • идеализма 1
  • идеја 17
  • Идеје 1
  • идеје 6
  • идеји 1
  • идејом 2
  • идеју 9
  • Идем 3
  • идем 7
  • идеш 3
  • иди 3
  • Иди 3
  • идите 3
  • иду 4
  • Идући 1
  • идући 3
  • идућих 1
  • идућој 3
  • идућу 2
  • иђе 1
  • ижљубише 1
  • из 212
  • Из 5
  • иза 21
  • изабере 1
  • изаберем 1
  • изабра 4
  • изабрав 2
  • изабран 4
  • изабрана 2
  • изађе 6
  • изађи 2
  • изађу 1
  • изазва 1
  • изазвати 1
  • изазива 1
  • изашао 3
  • избаци 4
  • избацили 1
  • избачен 1
  • избегавајући 1
  • избегавао 1
  • избегла 1
  • избегне 2
  • избегнем 1
  • изберите 1
  • избећи 1
  • изби 2
  • избија 2
  • избијали 1
  • изближе 1
  • избор 3
  • избрецну 1
  • избришем 1
  • избришу 1
  • изброја 1
  • извади 11
  • изведе 6
  • изведете 1
  • извежбала 1
  • извежбано 1
  • извео 1
  • извесна 1
  • извесне 2
  • извесни 1
  • извесно 11
  • извесног 1
  • извесној 1
  • извесну 1
  • извешталој 1
  • извиди 1
  • извидиш 1
  • извијао 1
  • извините 2
  • Извините 2
  • извинише 1
  • извињава 1
  • извињавајући 2
  • извињаваше 1
  • извири 1
  • извирује 1
  • извлачење 2
  • изводе 1
  • изводи 5
  • изводио 1
  • извол 3
  • Извол 4
  • изволи 1
  • изволите 1
  • Изволите 3
  • извора 1
  • изврда 1
  • изврне 1
  • извршење 1
  • Изврши 1
  • изврши 4
  • извршимо 1
  • извршио 1
  • извршитељ 1
  • извршитељу 1
  • извукао 1
  • извукла 1
  • извуку 1
  • извући 1
  • Извуче 1
  • извуче 3
  • извучем 1
  • изгладнео 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 18
  • изгледала 4
  • изгледале 2
  • изгледали 1
  • изгледало 2
  • изгледао 5
  • изговор 1
  • изговори 6
  • изговорио 1
  • изгрејало 1
  • Изгрејало 1
  • изгрлише 1
  • изгрувао 1
  • изгуби 4
  • изгубили 1
  • изгубио 4
  • изгубити 1
  • изгубљен 4
  • изгубљена 1
  • изгубљени 1
  • изгубљеног 1
  • изгубљену 1
  • изда 1
  • издавајући 1
  • издавала 1
  • издаван 1
  • издавање 1
  • ИЗДАВАЧКО 2
  • издајем 1
  • издајете 2
  • издатак 2
  • издатке 1
  • издашна 1
  • издашно 1
  • издржава 1
  • издржавајте 1
  • издржавам 3
  • издржавање 5
  • издржавати 4
  • издржао 2
  • издржати 1
  • издржим 1
  • издува 1
  • изела 1
  • изео 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 12
  • изиђоше 2
  • изиђу 1
  • изишао 4
  • изишла 1
  • изишле 1
  • изишли 1
  • изјаве 3
  • изјави 9
  • изјавили 1
  • изјавим 1
  • изјавио 3
  • изјављивао 1
  • изјављивати 1
  • изјављује 4
  • изјављујете 1
  • изјављују 1
  • изјавом 2
  • изјаву 2
  • излазе 2
  • излази 6
  • излазили 1
  • излазио 1
  • излазиш 1
  • излегао 1
  • излегло 2
  • излеже 4
  • излежем 1
  • излете 2
  • изложеног 1
  • изложеноме 1
  • изложи 1
  • изложио 1
  • излудила 1
  • измакли 1
  • измакоше 2
  • измаку 1
  • измалана 1
  • измаршира 1
  • измаче 1
  • измеђ 3
  • између 12
  • измене 2
  • изменила 1
  • изменили 2
  • измену 1
  • измерио 1
  • измеси 2
  • измет 1
  • измеша 1
  • измире 1
  • Измири 1
  • измирили 1
  • измирити 1
  • измислили 1
  • измоле 1
  • измоли 2
  • измолити 1
  • изневерене 1
  • изнело 1
  • изненада 2
  • Изненади 2
  • изненади 9
  • изненадило 1
  • изненадим 1
  • изненадио 2
  • изненадити 1
  • изненадно 4
  • изненађен 4
  • изненађено 2
  • изненађење 3
  • изненанађен 1
  • Изнео 1
  • изнео 2
  • Изнесе 1
  • изнесе 3
  • изнесеним 1
  • изнеси 1
  • изнети 2
  • изнеће 2
  • изнећете 2
  • износи 2
  • износио 1
  • изнудим 1
  • изнутра 9
  • изокрене 1
  • изоставио 1
  • израде 1
  • изради 1
  • израдим 1
  • израдио 1
  • израдити 1
  • израђена 1
  • израђујем 1
  • изражава 1
  • изражавао 2
  • израженој 1
  • израза 2
  • израсла 1
  • Израсла 1
  • израстао 1
  • израчуна 1
  • израчунао 1
  • изребри 1
  • изређа 1
  • изрече 1
  • изречене 1
  • изркнуо 1
  • изркњује 1
  • изузимајући 2
  • изуј 1
  • изусти 2
  • изучи 1
  • изучио 1
  • Ију 1
  • икаква 1
  • икакве 2
  • икаквих 2
  • икаквог 1
  • ико 2
  • икону 1
  • Или 7
  • или 96
  • Илија 9
  • Илији 1
  • Илију 2
  • им 56
  • Има 10
  • има 77
  • имагинирам 1
  • имају 7
  • имала 13
  • имали 7
  • имам 17
  • Имам 6
  • Имамо 1
  • имамо 3
  • имања 1
  • имање 4
  • Имао 1
  • имао 39
  • имате 6
  • имати 13
  • имаш 11
  • име 37
  • имена 4
  • именом 5
  • имену 4
  • Имо 1
  • ин 1
  • Иначе 1
  • иначе 12
  • инвентар 1
  • инглиже 1
  • иноверац 1
  • иностранство 1
  • иностранству 1
  • Инструменат 1
  • инструменат 3
  • инструменте 1
  • интерес 4
  • интереса 2
  • интересантан 1
  • интересује 1
  • интимним 2
  • интригама 2
  • интригант 16
  • Интригант 8
  • интриганта 1
  • Интригантов 1
  • интригантова 1
  • Интригантова 1
  • интригантову 2
  • интриганту 3
  • ипак 19
  • Ипак 3
  • иповедити 1
  • Исаило 1
  • Исајло 4
  • Исајлу 2
  • исели 1
  • исећи 1
  • искажем 1
  • исказа 1
  • искаљао 1
  • искапи 2
  • Искариотскога 1
  • исквари 1
  • искварило 1
  • искварио 1
  • искључена 1
  • исколачи 1
  • ископа 1
  • ископао 1
  • искочи 1
  • искрених 1
  • искрено 12
  • искреност 1
  • Искреност 1
  • искрености 3
  • искривили 1
  • искривих 1
  • искривљене 1
  • искрсну 2
  • искрснуо 1
  • искупила 2
  • искупили 2
  • искупио 1
  • искупише 1
  • искупусан 1
  • искуство 1
  • ислеђења 2
  • ислеђењу 1
  • исмева 1
  • исмевали 1
  • испао 2
  • испере 1
  • испече 1
  • Испи 1
  • испи 2
  • испија 1
  • испијемо 1
  • испила 1
  • испио 2
  • исписана 1
  • исписаних 1
  • исписано 1
  • испитивање 1
  • испише 1
  • исплатила 1
  • исплатити 1
  • исплаћену 1
  • исплаћивала 1
  • испљува 1
  • исповедам 1
  • исповеди 4
  • исповедиш 2
  • испод 6
  • испостави 2
  • испочетка 2
  • Испочетка 3
  • исправан 1
  • исправљао 1
  • исправно 1
  • исправном 1
  • испразни 1
  • испрати 2
  • испратили 1
  • испратим 1
  • испратио 1
  • испратити 1
  • испраћао 1
  • испребија 2
  • испребијао 1
  • испред 4
  • испредају 1
  • испрекидано 1
  • испречила 1
  • испржила 1
  • исприча 6
  • испричам 1
  • испричамо 1
  • испричаног 1
  • испричао 2
  • испричаћу 1
  • испричаше 1
  • испрси 1
  • испружио 1
  • испуни 2
  • испунио 1
  • испунити 1
  • испусти 4
  • испуштамо 1
  • иста 3
  • истаћи 1
  • исте 7
  • истерају 1
  • истерали 2
  • истеран 1
  • истераш 1
  • Исти 1
  • исти 4
  • истим 1
  • истина 14
  • Истина 7
  • истином 1
  • истину 7
  • исто 11
  • истог 1
  • истога 2
  • истој 5
  • истом 2
  • историја 3
  • историје 1
  • историји 1
  • историјски 1
  • историју 3
  • истресао 1
  • истрошио 1
  • исту 5
  • истуче 2
  • исуши 1
  • исхладио 1
  • исцепаној 1
  • исцрпео 2
  • исцрпла 1
  • ићи 5
  • Их 1
  • их 80
  • Ишао 1
  • ишао 10
  • Ишла 2
  • ишла 4
  • ишле 1
  • ишло 6
  • иште 1
  • ишчезла 1
  • ишчуђава 3
  • ишчуђавају 1
  • ишчупа 1
  • Ј 1
  • ј 6
  • Ја 145
  • ја 326
  • јаблан 1
  • јабука 1
  • јабукама 1
  • јабуке 4
  • јави 3
  • Јавила 1
  • јавим 1
  • јавити 3
  • јавља 2
  • јављала 3
  • јављао 1
  • јављати 1
  • јавно 2
  • Јага 4
  • јагње 3
  • јагњета 1
  • јагњеће 1
  • јагњиле 1
  • Јаго 3
  • Јагове 1
  • Јагодини 1
  • јада 1
  • јадању 1
  • јадац 4
  • јаде 5
  • јадно 1
  • јаја 1
  • јаје 6
  • јајета 3
  • јајету 1
  • јајима 2
  • јаки 1
  • јаких 1
  • јако 9
  • Јаковљевићка 1
  • јактабит 1
  • Јанковић 2
  • Јанковићева 1
  • Јанковићка 2
  • Јанковићку 1
  • јанџика 1
  • Јањић 1
  • Јању 1
  • Јаој 1
  • јаој 2
  • јарам 1
  • јаре 5
  • јарко 1
  • јасан 2
  • јасна 2
  • јасније 1
  • Јасно 1
  • јасно 10
  • јастук 4
  • јастука 2
  • јастуком 1
  • јахати 1
  • јахача 1
  • јача 1
  • јаче 3
  • Јачи 1
  • Јаша 1
  • Је 16
  • је 1891
  • јеврејског 1
  • јеврејскога 2
  • јевтиније 2
  • једа 1
  • једак 2
  • један 108
  • Један 4
  • Једанаест 1
  • једанаест 7
  • ЈЕДАНАЕСТА 1
  • једанаесторице 2
  • једанпут 27
  • Једанпут 5
  • једва 28
  • Једва 8
  • једвите 5
  • једе 4
  • једеш 1
  • једина 1
  • Једина 1
  • једини 2
  • Једино 4
  • једино 9
  • Једна 11
  • једна 36
  • једнако 8
  • једне 20
  • једни 2
  • Једни 3
  • једним 8
  • Једно 1
  • једно 71
  • једнобразна 1
  • једновремено 2
  • једног 31
  • једнога 22
  • Једнога 7
  • једногласно 2
  • једној 15
  • једноликим 1
  • Једном 1
  • једном 29
  • једноме 6
  • једну 48
  • једу 4
  • језика 2
  • језиком 2
  • језику 2
  • језици 3
  • језична 1
  • језовита 2
  • језовите 2
  • језовитој 1
  • јеле 1
  • Јелена 1
  • Јелену 1
  • јели 3
  • јео 3
  • јер 159
  • Јер 8
  • јербо 2
  • Јеремија 1
  • Јеремић 1
  • Јеремића 1
  • Јеротија 2
  • Јеротије 5
  • Јес 15
  • јес 7
  • јесам 2
  • Јесам 2
  • јесенас 1
  • Јеси 2
  • јеси 3
  • јесмо 1
  • Јесмо 1
  • Јест 11
  • јест 18
  • јесте 10
  • Јесте 17
  • Јефтића 1
  • Јов 1
  • Јова 33
  • Јован 2
  • Јоване 4
  • Јованчина 1
  • Јове 1
  • Јови 2
  • Јово 5
  • Јовом 2
  • Јову 5
  • јој 123
  • Јок 4
  • јорган 3
  • јоргана 1
  • јорганом 4
  • јорганчетом 1
  • јорганчићем 1
  • јоргована 1
  • Јосифа 1
  • Јоцкова 2
  • Јоцковој 1
  • Јоцкову 1
  • Јоцо 2
  • Јоцу 1
  • Још 11
  • још 189
  • ју 1
  • Ју 8
  • Југовићи 1
  • Јуде 1
  • Јудо 1
  • Јулијана 9
  • Јулијане 3
  • Јулијани 1
  • Јулијаниним 1
  • Јулијану 1
  • јунак 1
  • јуначки 1
  • јуре 1
  • јуриш 1
  • Јуриш 1
  • јутра 1
  • јутрење 7
  • јутрењу 4
  • јутро 7
  • јутрос 4
  • јутру 1
  • Јух 1
  • јуче 4
  • к 19
  • ка 7
  • каваљер 1
  • каваном 1
  • кад 295
  • Кад 72
  • када 12
  • Када 5
  • кадар 1
  • кадгод 5
  • кадионицу 1
  • кадифеним 1
  • кадра 1
  • кадро 1
  • кадру 1
  • каже 46
  • Кажем 4
  • кажем 47
  • кажете 3
  • кажеш 12
  • Кажи 2
  • кажи 3
  • кажите 2
  • кажњено 1
  • кажу 17
  • Кажу 3
  • каза 2
  • казала 3
  • Казала 3
  • казали 1
  • Казао 1
  • казао 16
  • казати 19
  • казаћу 2
  • казивала 2
  • казивања 1
  • казивање 3
  • казивањем 1
  • казнени 1
  • казненом 2
  • казуј 1
  • казује 2
  • казујем 1
  • казујући 1
  • Какав 2
  • какав 25
  • каква 14
  • Каква 5
  • Какве 1
  • какве 6
  • какви 2
  • каквим 3
  • каквима 2
  • каквих 4
  • Какво 1
  • какво 8
  • Каквог 1
  • каквог 2
  • каквога 3
  • каквој 3
  • Каквом 1
  • каквом 4
  • какву 8
  • како 257
  • Како 57
  • кала 1
  • калдрме 1
  • калдрмом 1
  • калдрму 1
  • Калемегдана 2
  • Калемегданом 1
  • Калемегдану 1
  • календар 2
  • календару 1
  • калуђере 1
  • камен 2
  • камена 1
  • камену 1
  • камењем 1
  • Камо 1
  • камо 3
  • Кана 1
  • канабета 1
  • канабету 1
  • канап 1
  • канапом 1
  • Канаринка 1
  • канаринке 1
  • канаринку 1
  • канда 1
  • кандидата 1
  • кандидатских 1
  • кандидату 1
  • кандидационе 1
  • кандидационих 1
  • кандидоваћу 1
  • кандидује 1
  • кандила 1
  • кантар 1
  • Кану 1
  • Канцеларија 1
  • канцеларија 2
  • канцеларије 4
  • канцеларији 5
  • канцеларијом 1
  • канцеларијске 1
  • канцеларијским 1
  • канцеларијских 1
  • канцеларију 7
  • канџе 1
  • као 432
  • Као 8
  • кап 1
  • капетан 38
  • Капетан 5
  • капетана 14
  • капетани 1
  • капетанију 1
  • капетанов 2
  • капетанова 1
  • капетанове 2
  • капетановим 1
  • капетаново 1
  • капетанову 1
  • капетаном 2
  • капетану 14
  • капија 1
  • капије 3
  • капијом 2
  • капију 4
  • капица 1
  • капице 1
  • каплар 2
  • капље 2
  • капом 1
  • капут 3
  • капута 2
  • капутић 1
  • капутом 1
  • капуту 2
  • каранфила 1
  • карата 10
  • каријеру 2
  • картама 4
  • картари 1
  • карте 18
  • карту 4
  • касарну 1
  • касе 2
  • каси 6
  • касине 2
  • касини 1
  • касину 1
  • Касно 1
  • Кастор 3
  • касу 4
  • Катилина 1
  • кафана 1
  • Кафана 1
  • кафанама 1
  • кафане 3
  • кафани 9
  • кафаном 1
  • кафанска 2
  • кафански 1
  • Кафански 1
  • кафанскога 1
  • кафанску 2
  • кафану 7
  • кафе 5
  • кафеџија 1
  • Кафеџија 1
  • кафеџије 1
  • кафеџији 1
  • Кафеџији 1
  • кафом 1
  • кафу 8
  • кацу 1
  • кашику 1
  • кашичицу 2
  • кашљао 2
  • кашчице 1
  • квари 1
  • квартир 2
  • квартира 1
  • квартирима 1
  • кварту 1
  • квасе 1
  • квекну 2
  • Квем 1
  • Квоускве 1
  • кезили 1
  • кезим 1
  • келнер 2
  • келнера 1
  • келнерајом 1
  • келнеру 1
  • кеса 1
  • кесарош 3
  • кесароша 1
  • кесарошима 1
  • кесарошког 1
  • кесе 2
  • кестеном 1
  • кесу 1
  • кецеље 1
  • кецељом 2
  • кике 2
  • кикоћу 1
  • кила 4
  • киле 3
  • кило 1
  • ким 6
  • кимало 1
  • кирије 4
  • кирију 17
  • кит 2
  • киту 1
  • кичми 1
  • киша 1
  • кишобрана 2
  • клавијатура 1
  • клавијатури 3
  • клавијатуру 1
  • клавир 4
  • клавира 1
  • клавиром 1
  • клавирски 1
  • клавирској 1
  • клала 1
  • класа 2
  • класе 1
  • класичне 2
  • класичном 1
  • класу 3
  • клеветама 1
  • клета 1
  • клибили 1
  • клијенти 1
  • клијенткињу 1
  • кликну 3
  • кликнуше 1
  • климе 1
  • клисару 1
  • кловн 1
  • кловновска 1
  • клону 2
  • клубе 1
  • клупе 1
  • клупи 1
  • клупу 3
  • кљештама 1
  • кљеште 1
  • Кљеште 1
  • кљештицама 1
  • кључ 8
  • кључала 1
  • кључаоницу 1
  • кључеве 1
  • кључем 2
  • кмет 154
  • Кмет 25
  • кмета 20
  • Кмете 1
  • кмете 25
  • кметов 4
  • кметове 1
  • кметових 1
  • кметово 1
  • кметом 2
  • кмету 18
  • Кмету 4
  • Кнежевића 1
  • кнез 1
  • КНЕЗ 1
  • књазу 1
  • књига 2
  • књигама 2
  • књиге 8
  • књиговодство 1
  • књигу 1
  • КЊИЖАРСКО 2
  • књижевног 1
  • књижица 1
  • књизи 3
  • Ко 18
  • ко 47
  • кобајаги 15
  • кобац 1
  • ковитлац 1
  • ког 1
  • Кога 1
  • кога 22
  • когод 2
  • Код 5
  • код 83
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожу 1
  • кој 4
  • која 112
  • Која 3
  • које 121
  • Које 6
  • којег 1
  • којега 13
  • Којешта 1
  • којешта 8
  • који 201
  • Којим 1
  • којим 22
  • којима 22
  • којих 7
  • којој 35
  • којом 9
  • Коју 1
  • коју 49
  • кокетно 2
  • кокошарнику 1
  • кола 17
  • колача 3
  • колачара 1
  • колевци 1
  • колегама 1
  • колеги 1
  • колектер 1
  • колекцију 4
  • колена 4
  • коленима 2
  • колено 3
  • колену 2
  • колере 2
  • колика 1
  • колики 3
  • колико 54
  • Колико 7
  • колима 1
  • колица 2
  • колицима 1
  • количина 1
  • количине 1
  • количину 1
  • Коло 1
  • коло 2
  • колу 1
  • кољу 1
  • ком 3
  • комад 1
  • комаду 3
  • командировог 1
  • командовао 1
  • комарац 1
  • Коме 1
  • коме 48
  • комендија 1
  • коментаре 1
  • комисијама 1
  • комисије 1
  • комисијом 1
  • комисију 2
  • комичар 1
  • Комичар 3
  • компетентних 1
  • комплименат 1
  • композицијама 1
  • компромитовати 1
  • комшија 1
  • комшије 1
  • комшији 1
  • комшију 1
  • комшика 8
  • комшике 2
  • комшики 1
  • комшику 2
  • комшилука 1
  • комшилуку 4
  • комшиница 1
  • КОН 2
  • конаковати 3
  • кондицију 1
  • кондуктер 4
  • кондуктера 1
  • кондуктерским 1
  • конституиса 2
  • конституисао 1
  • Контрола 2
  • Контроле 1
  • Контроли 1
  • конференција 18
  • конференције 8
  • конференцијом 1
  • конференцију 11
  • концептирао 1
  • коњ 3
  • коња 6
  • коњу 1
  • копка 1
  • корак 3
  • корака 2
  • кораке 1
  • кораком 1
  • корацима 6
  • корача 1
  • корачаји 1
  • корегирао 1
  • користи 1
  • корито 2
  • корица 3
  • корпе 2
  • корпи 1
  • корпу 5
  • коса 1
  • косе 3
  • коси 1
  • Косову 2
  • кост 2
  • Коста 1
  • костимски 1
  • костира 1
  • костреше 1
  • косу 4
  • коцкар 3
  • коцкара 1
  • коцкари 1
  • Кочијаш 1
  • кочијаш 4
  • кочијаша 1
  • кочијашево 1
  • кочијашем 1
  • кочијашки 1
  • кочијашкој 1
  • кошем 1
  • кошница 1
  • кошници 1
  • кошта 3
  • коштане 2
  • коштати 1
  • коштуњава 1
  • кошуља 1
  • кошуље 1
  • кошуљице 1
  • кошуљу 1
  • кошута 1
  • краве 1
  • краву 1
  • крађи 1
  • Крај 2
  • крај 37
  • краја 6
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • Крајина 1
  • крајње 1
  • крају 13
  • краљ 1
  • краљевим 1
  • Краљевога 1
  • краљицу 1
  • красни 1
  • красно 2
  • краставце 1
  • кратко 1
  • кратковремене 1
  • кратког 3
  • крв 1
  • крви 3
  • крвника 1
  • крвнички 1
  • кревељим 1
  • кревет 15
  • кревета 7
  • креветима 1
  • кревету 10
  • кредити 1
  • кредитор 1
  • кредитора 1
  • кредитори 2
  • крен 3
  • крене 5
  • кренем 1
  • крени 2
  • крену 4
  • кренуо 4
  • кренусмо 1
  • кренуше 1
  • креп 1
  • кресне 1
  • кресну 3
  • кретања 1
  • крете 5
  • кретоше 3
  • кречења 1
  • крешчајемих 1
  • крив 5
  • крива 1
  • кривични 1
  • криво 1
  • крије 1
  • кријем 1
  • кријете 1
  • крију 3
  • кријући 1
  • крила 2
  • крилима 2
  • крило 3
  • крилу 4
  • кришку 1
  • Крмана 7
  • Крмане 6
  • Крманска 1
  • крманска 2
  • Крманске 2
  • крманске 4
  • крмански 3
  • крманској 1
  • Крману 2
  • Крманчани 2
  • крња 1
  • Крња 32
  • Крње 1
  • Крњом 1
  • Крњу 1
  • крова 1
  • крогнове 1
  • кроз 56
  • кројачица 1
  • кројачице 1
  • кројен 1
  • кроји 1
  • крпе 1
  • крпила 1
  • крпити 1
  • крпчићи 1
  • крста 1
  • крстећи 1
  • крсти 7
  • крстимо 2
  • крстио 1
  • крстите 1
  • Крстите 1
  • крстити 1
  • Крстиће 1
  • крстићемо 1
  • Крстићеш 1
  • крстићу 1
  • крстиш 1
  • круг 4
  • кругова 1
  • крупне 4
  • крупним 5
  • крупно 1
  • крупну 1
  • крушке 2
  • крушку 1
  • крштавао 2
  • крштен 1
  • крштена 1
  • крштеницом 1
  • Крштено 1
  • крштено 5
  • крштења 6
  • Крштење 1
  • крштење 6
  • крштењу 1
  • кћер 2
  • кћери 5
  • кћи 2
  • кувала 1
  • куварица 6
  • куварице 2
  • куварицу 3
  • куд 4
  • куда 2
  • кујни 1
  • кукавица 1
  • кукњава 1
  • кулиса 2
  • кулисама 4
  • кулисе 1
  • Кулисе 1
  • кулук 1
  • кум 9
  • кума 6
  • кумим 1
  • кумици 1
  • кумовати 1
  • кумови 1
  • кумства 3
  • кумство 3
  • кумује 2
  • кунем 1
  • куни 1
  • купао 1
  • купи 3
  • купили 2
  • купим 1
  • Купио 1
  • купио 3
  • купите 1
  • купити 1
  • купиће 2
  • купиш 1
  • Купише 1
  • куповао 1
  • купује 1
  • купујем 1
  • купују 1
  • купус 1
  • куршум 1
  • куса 1
  • куснула 1
  • кутије 3
  • кутију 1
  • кутњак 2
  • кутњака 1
  • кућа 2
  • кућама 1
  • куће 29
  • кући 45
  • кућици 1
  • кућом 1
  • кућу 19
  • куфере 1
  • куц 3
  • куца 1
  • куцн 1
  • куцне 1
  • куцнем 1
  • куцну 2
  • куче 2
  • кучине 1
  • кучиће 1
  • кучко 1
  • л 32
  • лава 1
  • Лавом 1
  • лагано 2
  • лађа 1
  • лажљива 1
  • лајем 2
  • лајеш 1
  • лаким 1
  • лако 14
  • лакомислено 1
  • лакомисленошћу 1
  • лактом 3
  • лаку 2
  • лакше 3
  • лакши 1
  • лампа 1
  • лампе 6
  • лампу 1
  • ланс 3
  • лануо 1
  • ларма 1
  • лармали 1
  • ларми 1
  • ларму 1
  • ласка 1
  • ласкаво 1
  • Ласкам 1
  • ласкате 2
  • ластара 1
  • латинска 1
  • Лафа 1
  • лафа 3
  • леве 2
  • лево 11
  • левог 1
  • леву 3
  • легала 1
  • легао 1
  • легитимације 1
  • легли 1
  • Легне 1
  • легнем 3
  • леду 1
  • леђа 14
  • леђима 5
  • лежања 1
  • лежао 6
  • леже 2
  • лежете 1
  • лежећи 2
  • Лежи 1
  • лежи 7
  • лежим 2
  • лези 2
  • лек 1
  • лека 1
  • лекар 2
  • лекари 1
  • лекарије 1
  • лекарским 1
  • лекару 1
  • Лекић 1
  • лекови 4
  • лекције 1
  • лекцију 1
  • лелек 1
  • лелуја 1
  • Ленка 21
  • Ленке 1
  • Ленки 5
  • Ленкиних 1
  • Ленкино 1
  • Ленком 1
  • Ленку 4
  • лено 1
  • леп 17
  • лепа 6
  • лепе 5
  • лепеза 1
  • лепезе 3
  • лепи 4
  • лепили 1
  • лепим 1
  • лепиња 1
  • лепих 3
  • лепљење 1
  • Лепо 1
  • лепо 80
  • лепог 2
  • лепога 1
  • лепом 1
  • лепоте 1
  • лепу 4
  • лепша 3
  • лепше 4
  • лепши 2
  • Лесковцу 1
  • лествица 2
  • лествице 4
  • лети 2
  • лећи 1
  • лецедерске 1
  • лецедерских 2
  • лечи 2
  • лечио 1
  • ли 128
  • либаде 1
  • ливадом 1
  • лизнула 1
  • лизнуо 1
  • лимунаде 5
  • линије 1
  • лира 1
  • лирским 1
  • листа 3
  • листе 1
  • листова 2
  • литар 1
  • литерарног 1
  • литературу 1
  • литра 8
  • литре 2
  • литургије 1
  • лихт 7
  • лица 4
  • лице 18
  • лицем 2
  • лицу 12
  • личе 1
  • личи 16
  • личила 1
  • личиле 1
  • личимо 1
  • личио 3
  • лично 4
  • личност 3
  • ло 1
  • лови 1
  • ловчева 1
  • ложу 2
  • лој 1
  • локала 1
  • лола 5
  • лоле 1
  • лолом 1
  • лом 1
  • ломили 1
  • ломим 1
  • Ломином 1
  • лонцем 1
  • лопов 3
  • лопта 1
  • лоптом 1
  • лоше 1
  • лошу 1
  • лубање 1
  • лубеница 1
  • луга 1
  • луд 2
  • луди 1
  • лудираш 1
  • лудиш 1
  • лук 1
  • лука 2
  • лукава 1
  • лукама 1
  • луком 2
  • лупа 2
  • лупао 1
  • лупи 1
  • лупио 1
  • лута 1
  • лутрије 1
  • луше 1
  • љета 3
  • Љубав 1
  • љубав 31
  • љубави 10
  • љубављу 1
  • љубавна 1
  • љубавне 2
  • љубавник 5
  • љубавним 1
  • љубавнице 1
  • љубазан 1
  • љубазнији 2
  • љубазница 1
  • љубазно 7
  • љубећи 1
  • Љубећи 1
  • љуби 1
  • љубили 2
  • љубити 2
  • љубичице 1
  • љубљах 1
  • љубљење 1
  • љубомора 2
  • љубоморним 1
  • људе 6
  • људи 34
  • људима 8
  • људској 1
  • љуља 1
  • љуљкајући 1
  • љупко 8
  • љут 1
  • љута 2
  • љути 1
  • Љутио 1
  • љутито 2
  • љушти 1
  • љуштила 2
  • М 1
  • ма 24
  • Ма 4
  • Мага 2
  • магарац 1
  • магарче 1
  • Магарче 2
  • магли 1
  • маглица 1
  • мадона 1
  • мађарски 1
  • мажу 1
  • мазно 1
  • мај 1
  • Мајдану 1
  • маје 1
  • мајемо 1
  • Мајка 1
  • мајка 20
  • мајке 10
  • мајком 1
  • мајку 4
  • мајсторија 1
  • мајушних 1
  • мајци 7
  • мајчин 1
  • маказама 1
  • макар 6
  • макнем 1
  • Максимилијаново 1
  • мал 13
  • мала 6
  • мале 2
  • малери 1
  • мали 16
  • Мали 2
  • малих 1
  • малко 1
  • Мало 10
  • мало 118
  • малога 1
  • малом 1
  • малопређање 1
  • малопређашњи 1
  • малочас 4
  • малу 6
  • мама 1
  • мамуран 1
  • мана 1
  • мангупчиће 1
  • мантија 3
  • мантије 1
  • мантији 4
  • мантијом 11
  • мантију 1
  • ману 5
  • Мањ 2
  • мање 9
  • Мара 67
  • марама 5
  • мараме 1
  • марамицу 1
  • Мараму 1
  • мараму 2
  • Маре 11
  • мари 2
  • Мари 9
  • Марија 13
  • Марије 3
  • Маријиној 1
  • Маријо 1
  • Марију 4
  • Марин 1
  • Марина 1
  • Маринога 1
  • Мариној 4
  • Марину 2
  • мариш 1
  • Марка 4
  • Марко 1
  • Марков 4
  • марљиво 1
  • Маро 3
  • Маром 2
  • Март 1
  • марта 1
  • Мару 5
  • Марш 1
  • маршеве 1
  • масан 1
  • масе 1
  • масено 1
  • масеног 3
  • масеном 1
  • масна 1
  • масом 1
  • мастилом 2
  • масу 1
  • математике 4
  • математичке 1
  • математичких 1
  • матер 7
  • матери 2
  • материјал 2
  • материјала 2
  • материнске 2
  • материнско 4
  • мати 1
  • матор 1
  • матори 2
  • маћи 1
  • маучем 1
  • мафише 4
  • мах 15
  • махну 2
  • Маца 10
  • Маци 1
  • Мацу 1
  • маче 2
  • мачка 1
  • мачке 2
  • мачку 2
  • маши 1
  • маших 1
  • машна 1
  • машти 1
  • машћу 1
  • ме 80
  • меахнџија 1
  • мед 1
  • медицине 1
  • Међер 1
  • Међетим 1
  • Међу 1
  • међу 19
  • међусобно 3
  • Међутим 15
  • међутим 9
  • межете 1
  • мезелуци 1
  • мека 2
  • меким 3
  • меко 2
  • меког 1
  • Мене 1
  • мене 62
  • мени 63
  • Мени 7
  • меници 1
  • меницу 1
  • мења 2
  • мењала 1
  • мењали 1
  • мењало 1
  • мере 1
  • мери 2
  • мериш 1
  • мерка 1
  • меса 4
  • месец 12
  • месеца 35
  • месеци 3
  • месецу 4
  • месечина 2
  • месечне 1
  • месечно 4
  • меси 1
  • месила 2
  • Месини 1
  • месо 4
  • места 10
  • местима 2
  • место 19
  • Место 4
  • месту 9
  • метала 1
  • метао 2
  • метке 1
  • метлу 1
  • метне 2
  • метнемо 1
  • метну 2
  • метнуо 5
  • метнути 1
  • Механа 1
  • механа 3
  • механе 5
  • механи 10
  • механом 2
  • механска 1
  • механу 13
  • Механџија 3
  • механџија 9
  • механџије 1
  • механџијом 1
  • механџију 2
  • мешам 1
  • мешање 1
  • мешао 1
  • мешати 1
  • мешаш 1
  • мешина 2
  • ми 252
  • Ми 9
  • мигољи 1
  • мидер 1
  • мидера 1
  • Милева 65
  • Милеве 4
  • Милеви 16
  • Милевиног 1
  • Милевину 1
  • Милевом 1
  • Милеву 6
  • мили 1
  • Милија 16
  • Милије 1
  • Милији 1
  • Милијине 1
  • Милијиних 1
  • Милију 2
  • милим 1
  • милина 1
  • милине 1
  • милину 1
  • Милисав 1
  • Милић 10
  • Милића 3
  • Милићев 1
  • Милићем 2
  • Милка 1
  • Мило 1
  • мило 5
  • Милован 1
  • Миловану 4
  • миловати 1
  • Милоје 1
  • Милосав 2
  • милостиво 2
  • милу 1
  • милује 1
  • милујући 1
  • мимоишло 1
  • миндерлука 1
  • миндерлуке 1
  • миндерлучић 1
  • министар 6
  • министарски 1
  • Министарства 1
  • министарства 5
  • Министарство 2
  • министра 1
  • министри 1
  • министрове 1
  • министровог 1
  • министру 1
  • минут 1
  • минута 5
  • мир 1
  • мира 1
  • мираз 3
  • мираза 1
  • миразом 1
  • миран 4
  • мири 1
  • мирише 1
  • мирна 3
  • мирне 1
  • мирно 17
  • Мирно 2
  • мировати 1
  • миром 1
  • миру 2
  • мисао 9
  • мислећи 5
  • Мисли 1
  • мисли 22
  • мислила 2
  • мислили 3
  • Мислим 1
  • мислим 29
  • мислима 2
  • мислио 12
  • Мислио 2
  • мислите 10
  • Мислите 3
  • мислити 12
  • мислиш 9
  • митрополит 4
  • митрополита 2
  • Мића 2
  • Михаило 2
  • МИХАИЛОВА 1
  • Мица 1
  • мицао 1
  • Мице 1
  • Мицо 1
  • Мицу 2
  • мичеш 2
  • мичући 1
  • мишици 1
  • мишке 1
  • мишљења 2
  • млад 10
  • млада 7
  • младалачке 1
  • Младалачке 1
  • младе 2
  • Младен 2
  • Младена 1
  • Младенову 1
  • млади 8
  • младићем 1
  • младићу 1
  • младих 1
  • младо 3
  • младог 2
  • младожење 1
  • младом 1
  • младост 1
  • младу 3
  • млађе 2
  • млађег 2
  • млађи 6
  • млађима 1
  • млађих 1
  • млађу 2
  • млатиш 4
  • млека 2
  • млекаџије 1
  • млеко 1
  • млеком 2
  • млетачки 1
  • млети 1
  • многа 1
  • многаја 3
  • многе 7
  • Многи 1
  • многи 2
  • многим 3
  • многима 2
  • многих 1
  • Много 2
  • много 41
  • многобројношћу 1
  • мном 9
  • мог 1
  • мога 5
  • могаде 3
  • могао 47
  • могаше 1
  • могла 15
  • могле 1
  • Могли 1
  • могли 6
  • Могло 1
  • могло 19
  • могу 51
  • могуће 4
  • могући 3
  • могућих 1
  • могућност 1
  • могућности 1
  • могућношћу 1
  • модар 2
  • модни 2
  • модним 1
  • Можда 1
  • можда 23
  • Може 16
  • може 94
  • Можемо 1
  • можемо 4
  • Можете 7
  • можете 8
  • можеш 12
  • Можеш 2
  • Мој 1
  • мој 44
  • моја 30
  • Моја 5
  • Моје 1
  • моје 22
  • моји 5
  • мојим 3
  • мојих 1
  • мојој 4
  • моју 14
  • молећи 2
  • моли 2
  • молила 2
  • Молим 12
  • молим 26
  • молимо 1
  • молио 3
  • молитве 2
  • молитву 2
  • молити 3
  • молиш 3
  • момак 12
  • Момак 2
  • моме 6
  • момента 2
  • моментално 1
  • моменту 8
  • момка 5
  • момку 4
  • момче 1
  • Момчило 1
  • монитора 1
  • монограм 1
  • монограмом 3
  • монограму 1
  • моноограмом 1
  • мора 27
  • Мора 3
  • мораде 2
  • Морадоше 1
  • морају 1
  • морал 1
  • морала 4
  • морали 1
  • морало 1
  • Морало 1
  • морам 5
  • морамо 1
  • морао 16
  • морате 1
  • мораш 2
  • море 5
  • Море 8
  • морем 1
  • мори 2
  • мотиви 1
  • мото 1
  • моћ 1
  • моћи 5
  • мрак 4
  • мрака 1
  • мраку 3
  • мраморног 1
  • мрачна 1
  • мрачним 1
  • мрда 2
  • мрдају 1
  • мрдне 1
  • мрднете 1
  • мрдну 1
  • мрети 1
  • мржње 1
  • мрзео 1
  • мрзи 1
  • мрзим 1
  • мрљетином 1
  • мрљицом 1
  • мрљом 1
  • мрси 1
  • мртав 3
  • мртваца 1
  • мртвацем 1
  • мртваци 2
  • мртви 1
  • му 325
  • мува 1
  • муве 1
  • мудре 1
  • мудрости 1
  • муж 13
  • мужа 21
  • мужеви 1
  • мужевљевој 2
  • мужем 2
  • мужу 3
  • музика 4
  • музикалан 1
  • музикант 2
  • музиканте 1
  • музиканти 3
  • музике 55
  • музиком 1
  • музику 3
  • музичке 1
  • музички 4
  • мука 3
  • муке 5
  • муком 1
  • муку 2
  • мумла 3
  • муну 2
  • Мурга 1
  • мути 1
  • муца 1
  • муци 1
  • муче 2
  • мучи 1
  • мучили 1
  • мучио 2
  • мучити 1
  • мучки 1
  • мучна 1
  • мучних 1
  • мучно 1
  • мушка 1
  • мушки 4
  • Мушко 2
  • мушко 22
  • мушку 1
  • муштерија 3
  • муштерије 2
  • муштерију 1
  • На 40
  • на 761
  • набави 2
  • Набавим 1
  • набавиће 1
  • набавку 1
  • набије 1
  • набоде 1
  • набрајање 2
  • набрале 1
  • набраше 1
  • набреклих 1
  • Набреклих 1
  • навалиле 1
  • навалио 1
  • навалише 2
  • наваља 1
  • наваљам 1
  • наваљивање 2
  • наваљивању 2
  • наваљиваше 1
  • наваљује 1
  • наваљују 1
  • навезе 1
  • навија 1
  • навијаш 1
  • навију 1
  • навика 2
  • навикама 1
  • навикао 3
  • навике 1
  • навикла 1
  • навикне 1
  • навикнут 4
  • навио 1
  • навирим 1
  • навирио 1
  • навици 4
  • навлачећи 1
  • наводиш 1
  • навора 1
  • навору 1
  • навуче 1
  • нагађају 1
  • нагази 1
  • нагазио 1
  • нагласи 1
  • нагласком 1
  • наглих 1
  • нагло 5
  • нагнув 1
  • наговору 2
  • наготи 1
  • награда 1
  • награду 2
  • нагрдише 1
  • над 4
  • нада 1
  • надајући 1
  • надала 1
  • надали 2
  • надам 1
  • надање 1
  • Надао 1
  • надао 2
  • надати 1
  • надахнути 1
  • надаш 1
  • надвикује 1
  • наде 2
  • наденуо 1
  • надземаљско 1
  • надима 1
  • надлежно 1
  • надници 1
  • надом 1
  • надује 1
  • нађе 15
  • нађем 8
  • нађен 1
  • нађене 1
  • нађено 3
  • нађену 1
  • нађи 1
  • нађо 1
  • нађох 1
  • нађоше 3
  • нађу 1
  • наже 2
  • назвао 1
  • назваше 1
  • назепсти 1
  • назив 1
  • назива 1
  • називају 1
  • називао 2
  • назове 6
  • назову 1
  • наивка 1
  • наивно 1
  • наиђе 3
  • наиђоше 7
  • наиђу 1
  • наилази 1
  • наиме 1
  • Наиме 1
  • наитије 1
  • наишао 1
  • наишла 1
  • наишле 1
  • најбоља 1
  • најбоље 4
  • најбољи 4
  • најбољих 1
  • најбрже 1
  • најважније 1
  • највећа 1
  • највеће 2
  • највећег 1
  • највећи 4
  • највећим 1
  • највећој 2
  • највећом 3
  • највише 5
  • најглавније 1
  • Најгласније 1
  • најгоре 1
  • најгушћу 1
  • најдаље 1
  • најдубље 1
  • најдуже 1
  • најдужега 1
  • наједаред 1
  • наједи 1
  • најео 1
  • најживље 1
  • Најзад 26
  • најзад 34
  • најинтимнијих 1
  • најјачи 1
  • најлепша 1
  • најлепше 1
  • најлепшем 1
  • најлепших 1
  • најлепшу 1
  • најљуће 1
  • најмање 2
  • најмањи 1
  • најмлађи 1
  • најмрљавију 1
  • најнезгоднијем 1
  • најпаметније 1
  • најпосле 1
  • Најпосле 8
  • најправије 1
  • најпре 31
  • Најпре 4
  • најпречи 1
  • најпријатнијем 1
  • најраније 2
  • најранијим 1
  • најсветлије 1
  • најсвечанија 1
  • најсилниј 1
  • најслађи 2
  • најстаријег 1
  • најстрашније 1
  • најстрашнији 1
  • најсумњивија 1
  • најугледнијих 1
  • најуриш 1
  • најфантастичније 1
  • најшири 1
  • накачи 1
  • накитим 1
  • наклоњени 1
  • накнади 1
  • накнаду 1
  • након 5
  • накупе 1
  • налагала 1
  • налаже 1
  • налазе 4
  • налази 8
  • налазила 1
  • Налазиш 1
  • налбантин 1
  • Налепио 1
  • нали 5
  • налик 1
  • налио 2
  • наљути 2
  • наљутила 1
  • наљутило 1
  • наљутио 1
  • нам 18
  • нама 10
  • намазан 1
  • намазани 1
  • намазаних 1
  • намењени 1
  • намере 2
  • намери 3
  • намерио 1
  • намерисмо 1
  • намерно 1
  • намером 1
  • намеру 2
  • наместила 1
  • намештаја 1
  • намештао 1
  • намигну 2
  • намирили 1
  • намисли 1
  • намиче 1
  • намрштише 1
  • нанети 1
  • наново 4
  • наноси 1
  • наоколо 1
  • наопако 2
  • наопасти 1
  • наоружан 1
  • наоружања 2
  • наоружање 2
  • наохдчад 1
  • наочит 1
  • напамет 1
  • напије 2
  • напијеш 1
  • напили 1
  • напио 1
  • написа 1
  • написала 4
  • написали 2
  • написан 2
  • написана 2
  • написану 1
  • написао 3
  • написати 4
  • написаше 1
  • напише 10
  • напишем 3
  • напишемо 1
  • напишеш 2
  • наплати 1
  • напојио 1
  • Наполеонова 1
  • Наполеонове 1
  • Наполеонову 1
  • Напоље 1
  • напоље 3
  • напомене 1
  • напомену 1
  • напопастила 1
  • напосе 1
  • напослетку 1
  • Напослетку 1
  • направе 2
  • направи 10
  • направила 1
  • направим 1
  • направио 2
  • направити 1
  • направише 1
  • напрасито 1
  • напред 2
  • напредан 1
  • напредна 1
  • напредно 2
  • напредовала 1
  • напредује 1
  • Напротив 2
  • напротив 3
  • напуни 1
  • Напунити 1
  • напусти 3
  • напустила 2
  • напустио 2
  • напустити 1
  • напуштена 1
  • напуштеној 2
  • напуштену 2
  • наразговарали 1
  • наредба 2
  • наредбе 1
  • наредбу 2
  • Нареди 1
  • нареди 6
  • наредим 1
  • Наредиће 1
  • наредника 4
  • наредниче 1
  • наређење 1
  • наређујем 1
  • наречју 1
  • Народ 2
  • народ 8
  • народа 2
  • народна 1
  • Народна 1
  • народне 4
  • народни 1
  • народним 1
  • народно 1
  • народног 1
  • Народној 1
  • народну 1
  • народом 2
  • народу 1
  • нарочита 1
  • нарочити 3
  • нарочитих 3
  • Нарочито 1
  • нарочито 10
  • нарочитог 2
  • нарочитој 1
  • нарочиту 1
  • наручени 1
  • наручи 10
  • наручио 3
  • наручите 3
  • наручише 1
  • наручја 1
  • наручје 2
  • наручју 5
  • наручује 2
  • нас 24
  • насађена 1
  • насече 1
  • насилно 1
  • насиља 1
  • наскоро 2
  • наследства 1
  • наследством 1
  • наслеђу 1
  • наслов 1
  • наслони 1
  • наслонио 1
  • наслутити 1
  • насмеја 2
  • насмејана 1
  • насмеје 2
  • насмеју 1
  • насмеши 5
  • насмешим 1
  • насмешио 2
  • Насред 1
  • насред 7
  • насрће 1
  • наста 3
  • наставак 4
  • наставе 1
  • настави 59
  • наставило 1
  • наставим 2
  • наставио 2
  • настависмо 2
  • наставити 1
  • наставља 17
  • Настаде 2
  • настаде 5
  • Настаје 1
  • настаје 5
  • Настала 1
  • настале 1
  • настао 1
  • настати 2
  • наступити 1
  • натаћи 1
  • натерала 1
  • натераш 1
  • натпис 1
  • натраг 5
  • натура 1
  • натури 1
  • наћвама 1
  • наћве 1
  • Наћи 1
  • наћи 5
  • науче 2
  • научен 5
  • научи 2
  • научила 3
  • научио 3
  • научити 1
  • научно 1
  • нафора 1
  • нафору 1
  • наход 3
  • находчад 13
  • находчадима 1
  • находче 2
  • нахотчад 1
  • нахотче 1
  • нахочад 4
  • нахоче 1
  • нахрани 1
  • Национала 1
  • националном 1
  • начела 1
  • Начелник 1
  • начелник 19
  • начелника 8
  • начелников 1
  • начелникову 1
  • начелником 2
  • начелнику 6
  • начелничка 1
  • начелства 2
  • начелством 1
  • начелу 2
  • начин 12
  • начине 1
  • начини 2
  • начину 1
  • начисто 1
  • начуљи 1
  • начуљили 1
  • начуљио 1
  • начуљише 1
  • Наш 1
  • наш 7
  • наша 2
  • нашао 16
  • наше 5
  • нашег 3
  • нашега 3
  • нашем 3
  • наши 4
  • нашим 3
  • нашироко 1
  • наших 2
  • нашла 1
  • нашли 4
  • нашло 8
  • нашој 3
  • нашом 1
  • нашта 1
  • нашто 2
  • Нашто 2
  • нашу 1
  • не 518
  • Не 79
  • неба 4
  • Небо 1
  • небо 3
  • небу 2
  • неваљала 1
  • неваљало 1
  • неверице 1
  • неверо 1
  • невеста 1
  • невештом 1
  • невиђено 2
  • невин 1
  • невина 1
  • невино 5
  • невиност 1
  • невину 1
  • Невоља 1
  • невоља 4
  • невоље 5
  • невољи 3
  • невољу 2
  • негде 3
  • неге 1
  • него 109
  • Него 14
  • неговала 2
  • неговале 1
  • неговали 1
  • неговање 1
  • неграматички 1
  • негује 3
  • недаће 1
  • Недеља 1
  • недеља 2
  • недеље 19
  • недељи 2
  • Недељка 41
  • Недељко 38
  • Недељкове 1
  • Недељковић 25
  • Недељковића 8
  • Недељковићеве 1
  • Недељковићем 2
  • Недељковићке 1
  • Недељковићу 3
  • Недељково 2
  • Недељковог 1
  • Недељкову 1
  • Недељком 5
  • Недељку 1
  • недељом 1
  • недељу 17
  • недисциплиновано 1
  • недоглед 1
  • недогледне 1
  • недорастао 1
  • недоследност 1
  • недостатку 1
  • недостижне 1
  • недоумици 1
  • недра 1
  • нежењен 1
  • нежним 1
  • нежно 3
  • незаљубљена 1
  • незван 1
  • Незгодно 1
  • незгодно 2
  • незгоду 1
  • незнано 1
  • неизбријан 1
  • нек 6
  • нека 62
  • Нека 7
  • некад 1
  • некада 4
  • Некакав 2
  • некакав 6
  • некаква 2
  • некакве 1
  • некаквим 1
  • некаквих 1
  • Некакво 1
  • некакво 2
  • некаквог 2
  • некакву 3
  • некако 25
  • Неке 1
  • неке 13
  • неки 24
  • неким 8
  • неких 3
  • некмоли 1
  • неко 29
  • неког 9
  • некој 1
  • неколике 1
  • неколиких 1
  • Неколико 1
  • неколико 18
  • неком 2
  • некоме 1
  • некрштено 6
  • неку 12
  • Нема 4
  • нема 49
  • немадоше 1
  • немађаше 1
  • немају 1
  • немајући 2
  • Немам 3
  • немам 4
  • Немамо 1
  • немамо 3
  • немању 1
  • немарно 3
  • немате 2
  • Немаца 1
  • Немачкој 1
  • немаш 6
  • Немељковић 1
  • Немецку 3
  • немилостив 1
  • немирно 1
  • Немицма 1
  • Немогуће 1
  • немогуће 3
  • немогућно 1
  • немогућност 1
  • немој 10
  • Немој 9
  • Немојте 6
  • немојте 8
  • Немци 2
  • Ненад 1
  • ненадлежно 1
  • необична 3
  • необичним 1
  • необично 9
  • необучени 1
  • неодложан 1
  • неопојан 1
  • неоправдан 1
  • неплаћен 1
  • неплаћене 1
  • неповерењем 1
  • неповерљиво 1
  • непозната 1
  • непознати 1
  • непознатим 1
  • непознатог 1
  • непознату 1
  • непомично 1
  • непоречне 1
  • непосредном 1
  • непотребан 1
  • непоуздано 1
  • неправо 1
  • непрегледаних 1
  • непрестављајући 1
  • непрестано 9
  • непријатан 1
  • непријатеља 1
  • непријатељска 1
  • непријатни 1
  • непријатност 1
  • неприлике 1
  • неприлици 1
  • неприправну 1
  • Неприродно 1
  • нерадо 1
  • нераздвојни 1
  • нерасположен 1
  • нерасположени 1
  • нервоза 1
  • несвест 3
  • неслога 1
  • неслоге 1
  • несрећа 2
  • несрећна 1
  • Несрећна 1
  • несрећне 1
  • несрећни 2
  • несрећника 1
  • несрећним 1
  • Несрећница 1
  • несрећница 2
  • несрећно 1
  • несрећног 1
  • несрећном 1
  • несрећну 1
  • Несрећо 1
  • нестаде 1
  • нестане 1
  • несташна 1
  • нестрпељиво 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљењем 3
  • нестрпљиво 5
  • нестрпљивом 1
  • несумњиво 2
  • нетакнут 1
  • нетремице 1
  • Неће 3
  • неће 39
  • нећемо 6
  • Нећете 1
  • нећете 3
  • нећеш 2
  • нећу 19
  • Нећу 5
  • неумољив 1
  • неупотребљено 1
  • неупотребљивим 1
  • неутешна 1
  • Неутешна 1
  • нехотице 1
  • нехришћани 1
  • нехришћанска 2
  • нечијег 1
  • нечији 1
  • нечувено 1
  • нешто 84
  • ни 158
  • Ни 3
  • нигде 13
  • ниже 1
  • низ 13
  • низала 1
  • низашто 1
  • Нијагару 2
  • Није 25
  • није 334
  • ниједна 1
  • ниједно 1
  • ниједног 1
  • никад 36
  • никада 2
  • никакав 7
  • никаква 2
  • никакве 5
  • никакви 1
  • никаквих 1
  • никакво 2
  • никаквог 3
  • никакву 3
  • никако 18
  • никла 1
  • никло 1
  • никлованом 2
  • никловану 1
  • нико 15
  • Нико 5
  • никог 5
  • никога 5
  • никоја 1
  • Ником 1
  • ником 3
  • никоме 4
  • нимало 6
  • ниоткуд 1
  • нисам 37
  • Нисам 8
  • ниси 8
  • ниска 1
  • ниске 1
  • ниско 1
  • нисмо 13
  • нисте 4
  • Нису 3
  • нису 30
  • нит 1
  • Нити 2
  • нити 37
  • ниткова 1
  • нихао 1
  • ничег 1
  • ничим 2
  • Ниш 2
  • Ништа 3
  • ништа 68
  • Нишу 1
  • но 37
  • Но 6
  • нов 8
  • нова 7
  • новац 16
  • новаца 1
  • нове 6
  • нови 1
  • новим 4
  • новина 4
  • новинама 1
  • новине 1
  • нових 1
  • ново 4
  • новог 1
  • Новог 1
  • новој 3
  • новоме 1
  • новорођенче 1
  • новост 1
  • нову 6
  • новца 2
  • новчана 1
  • новчани 1
  • нога 2
  • ногама 8
  • ноге 15
  • ногом 1
  • ногу 8
  • нож 3
  • нози 2
  • ноја 2
  • нокат 5
  • ноктима 1
  • ноктом 3
  • нормалним 1
  • нос 7
  • носа 1
  • носача 1
  • Носача 1
  • носе 4
  • носећи 7
  • Носи 1
  • носи 15
  • носила 1
  • Носили 1
  • носим 2
  • носимо 2
  • Носио 1
  • носио 6
  • носите 5
  • носити 3
  • ностра 1
  • носу 1
  • нотама 1
  • ноте 1
  • ноту 1
  • ноћ 20
  • ноћас 7
  • ноћашње 1
  • ноћевају 1
  • ноћи 9
  • ноћим 1
  • ноћио 1
  • ноћне 1
  • ноћу 7
  • нуди 2
  • Нудили 1
  • нудио 1
  • нумере 1
  • нумером 1
  • НУШИЋ 1
  • Нушића 1
  • НУШИЋА 1
  • њ 2
  • ње 19
  • Њега 2
  • њега 55
  • Његов 1
  • његов 15
  • његова 18
  • Његова 3
  • Његове 1
  • његове 12
  • Његови 1
  • његови 3
  • његовим 6
  • његових 2
  • његово 5
  • његовог 5
  • његовој 9
  • његовом 6
  • његову 11
  • Њему 10
  • њему 42
  • њен 7
  • Њена 1
  • њена 9
  • њене 5
  • њених 2
  • њено 3
  • њенога 2
  • њеној 1
  • њеном 1
  • њеноме 1
  • њену 6
  • њива 1
  • њиве 1
  • њиви 3
  • њивице 1
  • њивицу 1
  • њим 25
  • њима 14
  • њиме 4
  • њих 14
  • њихов 1
  • њихове 3
  • њихових 1
  • њихово 2
  • Њој 1
  • њој 29
  • њом 8
  • њоме 1
  • њу 24
  • о 159
  • О 16
  • оба 1
  • обавеза 2
  • обавезе 1
  • обавезом 1
  • обавести 1
  • обавештава 1
  • обавили 1
  • обављати 1
  • обазриво 1
  • обале 1
  • обарају 1
  • обарених 1
  • обвезујем 1
  • обе 3
  • обеде 1
  • обезбедио 1
  • обезбеђен 1
  • обезбеђена 1
  • обема 2
  • оберучке 1
  • обесе 1
  • обећа 4
  • обећав 1
  • обећавам 1
  • обећала 1
  • обећам 1
  • обећање 1
  • обећањем 1
  • обећао 2
  • обешене 1
  • обешених 1
  • обешењаци 1
  • обзир 2
  • обзира 4
  • обзирао 1
  • обзиром 2
  • Обиђе 1
  • обиђе 7
  • обилази 1
  • обилазили 2
  • обилазио 1
  • обићи 3
  • Обичај 1
  • обичај 8
  • обичају 4
  • обичан 2
  • обична 4
  • обичне 1
  • обично 11
  • објави 2
  • објавити 1
  • објављује 3
  • објаву 1
  • објасни 9
  • објаснила 1
  • објасним 2
  • објаснимо 1
  • објаснио 2
  • објасниш 1
  • објашњава 6
  • објашњавају 1
  • објашњавајући 2
  • објашњавала 1
  • објашњавати 1
  • објашњења 2
  • објашњење 2
  • објашњењем 1
  • облажио 1
  • облаке 2
  • обланде 1
  • област 1
  • облаци 1
  • Облаци 2
  • облаче 1
  • облачи 1
  • облачили 1
  • облачио 3
  • облачионицу 1
  • облета 1
  • облетао 2
  • обли 3
  • обливен 1
  • облије 1
  • обмана 1
  • ободом 1
  • обожавала 1
  • обоје 1
  • Обојица 1
  • обојица 7
  • оборе 1
  • обори 5
  • оборила 1
  • оборио 1
  • образ 5
  • образа 4
  • Образан 1
  • образе 1
  • Образи 1
  • образи 2
  • образима 3
  • образована 1
  • образовано 1
  • образовања 1
  • образовање 1
  • образовању 2
  • образовати 1
  • образује 4
  • обрати 8
  • обратила 1
  • обратио 1
  • обратно 1
  • обраћајући 1
  • обраћања 1
  • обраћао 2
  • обрва 1
  • обрве 3
  • обрија 1
  • обријана 2
  • обријати 2
  • обријем 1
  • обриса 2
  • обришем 1
  • обрне 2
  • обрну 1
  • обрнуше 1
  • обрће 1
  • обузе 1
  • обукао 1
  • Обукао 1
  • обукла 1
  • обукли 1
  • обукох 1
  • обустави 1
  • обухватио 1
  • обуче 1
  • обучем 1
  • обучен 1
  • обучена 5
  • обучене 1
  • обучено 2
  • обучену 1
  • ова 33
  • Ова 4
  • овај 39
  • Овај 4
  • овакав 2
  • оваква 6
  • оваквим 1
  • овакво 2
  • оваквом 3
  • оваквоме 1
  • овакву 1
  • Овако 3
  • овако 32
  • оваку 1
  • овамо 10
  • ован 1
  • овдашња 1
  • овдашње 1
  • овдашњег 1
  • Овде 1
  • овде 39
  • Ове 1
  • ове 24
  • овесели 1
  • ови 2
  • овим 13
  • овима 1
  • ових 8
  • овлажила 1
  • ово 57
  • Ово 7
  • овог 9
  • Овога 1
  • овога 38
  • овоземаљске 1
  • овој 20
  • оволика 1
  • оволико 1
  • овом 15
  • овоме 19
  • ову 20
  • овца 1
  • овце 1
  • овцу 1
  • огади 1
  • огласи 1
  • огласила 1
  • огласио 1
  • огледало 1
  • Огледало 1
  • оглођеш 1
  • Огњена 13
  • Огњене 3
  • Огњену 4
  • оговарају 1
  • оговарање 1
  • огрешивши 1
  • огрне 1
  • огроман 4
  • огромним 1
  • од 226
  • Од 8
  • ода 4
  • одавде 5
  • одавна 1
  • одавно 1
  • одагна 1
  • одакле 1
  • одану 1
  • Одатле 2
  • одатле 3
  • одахну 2
  • одахнуо 1
  • одби 1
  • одбије 1
  • одбијете 1
  • одбили 1
  • одбио 2
  • Одбор 1
  • одбор 16
  • одбора 2
  • одбори 1
  • одборима 1
  • одборник 6
  • одборника 3
  • одборници 2
  • одборски 1
  • одборскога 1
  • одборском 1
  • одбору 1
  • одбрану 1
  • одбројавати 1
  • одважио 1
  • одважно 1
  • одвајамо 1
  • одвајаш 1
  • одвали 1
  • одваљују 1
  • одведе 4
  • одведоше 2
  • одвије 1
  • одводи 1
  • одвојеној 1
  • одвоји 4
  • одвојио 1
  • одвојити 1
  • одвратан 1
  • одгајена 1
  • одгајено 1
  • одгајити 1
  • одговара 28
  • одговарају 2
  • одговарало 1
  • одговарам 1
  • одговор 6
  • одговоре 2
  • одговори 49
  • одговорила 1
  • одговорим 1
  • одговорима 1
  • одговорио 1
  • одговорити 3
  • одговорих 2
  • одговорише 2
  • одгризао 1
  • оде 42
  • одевен 1
  • одевених 1
  • одела 1
  • одело 3
  • оделу 2
  • одељења 4
  • одељење 1
  • одељењу 1
  • Одем 1
  • одем 6
  • одеш 1
  • одзив 1
  • Оди 2
  • оди 5
  • одиста 19
  • Одиста 6
  • одједанпут 1
  • одједном 1
  • одјекнуло 1
  • одјури 2
  • одјурила 1
  • одлагања 1
  • одлазак 1
  • одлазили 2
  • одлазио 2
  • одлежао 1
  • одлепи 1
  • одлете 1
  • одличан 1
  • одличним 1
  • одличном 1
  • одложена 1
  • одложи 2
  • одложило 1
  • одломи 1
  • одлуке 1
  • одлуком 1
  • одлуку 2
  • одлучи 3
  • одлучивши 1
  • одлучио 1
  • одлучна 1
  • одлучно 20
  • одмара 2
  • Одмах 3
  • одмах 43
  • одмери 1
  • одмор 1
  • одморан 1
  • одморе 1
  • одмореног 1
  • одмори 3
  • одморила 1
  • однеговали 1
  • однегована 1
  • однеговано 1
  • однеговати 1
  • однекуд 4
  • однео 1
  • однесе 5
  • однесемо 1
  • однесеш 1
  • Однесите 1
  • односе 2
  • односеће 2
  • односећег 2
  • односећи 4
  • односи 5
  • односила 1
  • односно 3
  • одобрава 1
  • Одобравам 1
  • одобравања 1
  • одобрењу 1
  • одобрише 1
  • одозго 1
  • одоздо 2
  • одоли 3
  • одонда 1
  • одох 3
  • Одоше 1
  • одоше 5
  • одрасла 1
  • одраслије 1
  • одрасло 3
  • одраслу 1
  • одрастао 1
  • одрасте 2
  • одреда 1
  • одредбе 1
  • одреди 1
  • одређено 1
  • одређивао 1
  • одрекао 2
  • одрече 1
  • одреши 1
  • одржавала 1
  • одржали 2
  • одржало 1
  • одржао 1
  • одрицала 1
  • одрицао 1
  • одсад 3
  • одсвирала 1
  • одсвирао 1
  • одсекли 1
  • одсекоше 1
  • одсела 1
  • одсели 2
  • Одселила 1
  • одсече 1
  • одсечен 1
  • одскочи 1
  • одскочило 1
  • одслуже 1
  • одслужи 2
  • одсмуцала 1
  • одстојању 1
  • одсудну 1
  • одсуства 1
  • оду 2
  • одужи 1
  • одузео 2
  • одушеви 1
  • одушевиле 1
  • одушевљава 2
  • одушевљено 4
  • одушује 1
  • ожаљен 1
  • оженили 1
  • оженим 1
  • оженио 8
  • оженити 1
  • озари 2
  • озбиљна 1
  • озбиљно 9
  • озлојеђен 1
  • ознојен 2
  • озноји 1
  • Ој 1
  • ока 7
  • окваси 1
  • оке 1
  • окићен 1
  • оклеветаш 1
  • Око 2
  • око 26
  • околност 4
  • околности 2
  • оком 10
  • окрене 3
  • окренем 2
  • окренеш 1
  • окрену 1
  • окренув 1
  • окренуо 2
  • окренути 2
  • окрете 18
  • окретоше 1
  • окреће 1
  • окрећу 1
  • окречити 3
  • окриви 1
  • округла 2
  • округле 2
  • окружни 2
  • окружним 1
  • окружног 5
  • окружноме 1
  • оку 1
  • Окумила 1
  • окумим 1
  • окумио 1
  • окумите 1
  • окупа 1
  • окупила 4
  • окупио 1
  • окупу 1
  • окусити 1
  • олајава 1
  • олако 3
  • олакшава 1
  • олакшавала 1
  • олакшавна 1
  • Олакшавна 1
  • олакшала 1
  • олижеш 1
  • олтарска 1
  • олтару 1
  • омален 1
  • Омален 1
  • омалена 1
  • омело 1
  • омиљеног 1
  • омиљеном 1
  • омрачи 1
  • омрзао 1
  • омркло 1
  • он 308
  • Он 69
  • она 137
  • Она 30
  • онај 36
  • Онако 1
  • онако 58
  • онда 113
  • Онда 4
  • онде 1
  • Оне 2
  • оне 29
  • они 29
  • Они 7
  • оним 10
  • онима 2
  • оних 11
  • оно 66
  • Оно 7
  • Оног 1
  • оног 5
  • онога 5
  • оној 5
  • оноликим 2
  • онолико 5
  • онолику 1
  • оном 5
  • ономе 11
  • ону 11
  • опази 7
  • опазила 1
  • опазио 5
  • опали 1
  • опалио 1
  • опарена 2
  • опарени 1
  • опасан 1
  • опасана 1
  • опасност 2
  • опело 1
  • операција 2
  • операције 2
  • операцијом 1
  • Опет 1
  • опет 107
  • опије 1
  • описати 1
  • описују 1
  • опљуну 1
  • опоје 1
  • опра 1
  • оправдани 1
  • оправдано 1
  • оправдати 1
  • опредељено 1
  • опрезно 1
  • Опрости 1
  • опрости 3
  • опростили 2
  • опростило 1
  • опростио 3
  • опростите 1
  • опростити 3
  • опростише 1
  • опроштај 2
  • опсова 3
  • опсовала 1
  • опсује 1
  • оптичка 1
  • оптужен 1
  • опуштао 1
  • опширне 1
  • опширније 1
  • опширно 3
  • опште 2
  • Општина 1
  • општина 14
  • Општине 1
  • ОПШТИНЕ 1
  • општине 25
  • општини 13
  • општином 1
  • општинска 1
  • општинске 1
  • општински 1
  • општинским 3
  • Општинско 1
  • ОПШТИНСКО 1
  • општинско 12
  • општинског 3
  • општинскога 2
  • општинској 1
  • општинском 2
  • општину 8
  • оран 1
  • орасположио 1
  • орахом 1
  • Орача 1
  • ординарном 1
  • ори 2
  • орман 1
  • ормана 2
  • орни 1
  • ородити 1
  • ором 1
  • ороси 1
  • осам 2
  • осамдесет 2
  • осамнаест 2
  • ОСАМНАЕСТА 1
  • осамнаестогодишња 1
  • освану 1
  • освежи 1
  • освете 1
  • освети 3
  • осветити 2
  • осветиће 1
  • осветљене 1
  • осветљеном 1
  • освоји 3
  • осврнуше 1
  • освртао 1
  • осврће 1
  • осврћу 1
  • осврћући 4
  • осети 16
  • осетив 1
  • осетили 1
  • осетим 1
  • осетио 7
  • осетити 1
  • осећа 2
  • осећаја 1
  • осећаје 3
  • осећаји 3
  • осећајима 2
  • Осећајући 1
  • осећајући 3
  • осећала 1
  • Осећам 2
  • осећам 4
  • осећао 12
  • осећате 1
  • осећах 1
  • осећаше 1
  • осигурао 1
  • осим 4
  • оскудица 1
  • ослобођен 1
  • ословио 1
  • ослони 1
  • ослонио 1
  • ослухне 1
  • ослухну 1
  • Ослухну 1
  • осма 1
  • ОСМА 2
  • осматра 1
  • осмех 1
  • осмехну 2
  • осмехом 1
  • осмеху 1
  • осмину 1
  • осмицу 1
  • оснива 2
  • оснивају 1
  • оснивању 2
  • основа 1
  • основано 1
  • основати 1
  • основним 1
  • основно 1
  • основу 7
  • оснује 2
  • особа 1
  • особених 1
  • особи 1
  • особина 2
  • особине 1
  • особину 1
  • особито 1
  • особитом 1
  • осојем 1
  • осорно 1
  • оспе 1
  • оспори 1
  • оспорити 1
  • осрамотила 1
  • оста 3
  • Остави 1
  • остави 7
  • оставила 5
  • оставио 7
  • оставите 2
  • Оставите 2
  • оставити 2
  • оставих 1
  • оставиш 2
  • оставку 3
  • оставља 2
  • остављају 1
  • остављајући 2
  • остављали 1
  • остављам 2
  • Остављен 1
  • оставши 1
  • остаде 13
  • остадох 2
  • остадоше 3
  • остајало 1
  • Остаје 2
  • остаје 6
  • Остала 1
  • остала 9
  • остале 2
  • остали 6
  • осталим 4
  • осталима 1
  • осталих 6
  • Остало 1
  • остало 9
  • осталога 2
  • осталој 1
  • осталом 2
  • остане 6
  • останем 1
  • останеш 1
  • остани 1
  • остану 1
  • остао 6
  • остарио 1
  • остати 6
  • остатке 1
  • осташе 2
  • остварену 3
  • остварење 2
  • остварењу 1
  • оствари 2
  • остварили 1
  • остварити 2
  • Остојић 2
  • Остојића 1
  • острвима 1
  • осу 1
  • осуде 1
  • осуди 1
  • Осудише 1
  • осуло 1
  • осушено 1
  • осушише 1
  • от 1
  • Отад 1
  • отад 4
  • отатада 1
  • отац 15
  • отаџбини 2
  • отвара 1
  • отварајте 1
  • Отварајте 1
  • отварају 1
  • Отварам 1
  • отворен 2
  • отворене 1
  • отвореним 1
  • отвори 17
  • отворим 4
  • отворио 1
  • отворите 2
  • отворити 2
  • отворише 8
  • отежала 1
  • отеже 5
  • отежући 1
  • Отела 1
  • Отело 2
  • отера 1
  • отерају 1
  • отерала 1
  • отерао 1
  • отерати 1
  • отераћете 1
  • отераш 1
  • отикако 1
  • отимали 1
  • отимати 1
  • отисак 1
  • отишавши 1
  • Отишао 1
  • отишао 10
  • Отишла 1
  • отишла 6
  • отишло 1
  • откад 3
  • отказала 1
  • отказани 1
  • откако 6
  • откида 1
  • откине 1
  • отклонио 2
  • откључану 1
  • откопчале 1
  • откривена 1
  • открију 1
  • открити 1
  • откуд 14
  • откуда 1
  • откупи 2
  • отмене 6
  • отменим 2
  • отмених 1
  • отмену 1
  • отопи 1
  • отпадоше 1
  • отпева 1
  • отплаћујем 1
  • отпоче 5
  • отпочела 2
  • отпочело 1
  • отпочети 1
  • отпочне 1
  • отпочну 1
  • отприлике 6
  • отпусте 1
  • отпусти 2
  • отпутовао 2
  • отпуштен 2
  • отресу 1
  • отрла 1
  • отрују 1
  • отрча 3
  • отрчати 1
  • отрчаше 1
  • отуд 7
  • отуда 5
  • отуђени 1
  • отфикарио 1
  • оћуташе 1
  • Ох 3
  • охладило 1
  • охладио 1
  • охрабрен 1
  • охрабри 2
  • оца 13
  • оцеви 1
  • оцеди 1
  • оцени 1
  • оцрњено 1
  • оцртао 1
  • оцу 1
  • очајан 1
  • очајање 2
  • очајањем 1
  • очајању 1
  • очајник 1
  • очајничке 1
  • очајно 6
  • очаравао 1
  • очас 3
  • Оче 1
  • очево 1
  • очекивала 4
  • Очекивао 1
  • очекивао 3
  • очекивати 1
  • очекиваше 1
  • очекну 2
  • очекују 1
  • очекујући 3
  • оченаш 2
  • очи 58
  • очигледан 1
  • очигледно 1
  • очију 8
  • очима 26
  • очински 2
  • очитам 1
  • очитао 1
  • очишћена 1
  • ошишана 1
  • ошкринута 1
  • оштећена 1
  • оштећене 1
  • оштријих 1
  • П 2
  • Па 191
  • па 536
  • Павле 1
  • пада 2
  • падају 2
  • падајуће 1
  • падајући 1
  • паде 11
  • Падне 1
  • падне 5
  • падоше 1
  • пажљив 2
  • пажљивије 1
  • пажљиво 10
  • пажње 1
  • пажњом 1
  • пажњу 7
  • пазар 1
  • пазара 1
  • пазариш 1
  • Пази 1
  • пази 3
  • пазили 1
  • пазуха 2
  • пазухо 1
  • пазухом 1
  • Паја 7
  • пајац 1
  • Паје 3
  • Паји 1
  • Пајиној 1
  • Пају 4
  • пак 10
  • пакет 2
  • пакету 1
  • пакла 2
  • паклић 2
  • пакосан 1
  • пакосне 1
  • пакосни 1
  • пакосних 2
  • пакосно 5
  • пакосну 1
  • пакост 3
  • пакостан 2
  • пакости 1
  • пала 1
  • палећи 1
  • палилулац 2
  • Палилуле 1
  • Палилули 4
  • палилулка 1
  • палилулске 1
  • палилулској 1
  • палилулском 1
  • палити 1
  • пало 7
  • паљбу 1
  • памет 19
  • Паметан 1
  • паметан 7
  • памети 1
  • паметна 1
  • паметније 1
  • паметнијег 1
  • паметно 2
  • памећу 1
  • панамске 1
  • пандур 1
  • панорама 1
  • панорамом 1
  • панорамџијама 1
  • панорамџијске 1
  • пансионат 2
  • пансионата 1
  • панталона 1
  • панталоне 11
  • пантличица 1
  • пантљика 1
  • Панто 2
  • пао 4
  • папендекла 1
  • папучама 1
  • папуче 2
  • пар 7
  • пара 10
  • парагвајским 1
  • Параграф 1
  • параграф 7
  • параграфа 7
  • параграфе 6
  • параграфи 6
  • параграфима 2
  • параграфу 1
  • параде 1
  • паракувар 1
  • паракувару 1
  • паре 9
  • парк 1
  • парка 1
  • парку 1
  • парница 1
  • Парница 1
  • парнице 2
  • парницу 5
  • парничара 1
  • парничари 1
  • парничарима 1
  • парови 1
  • парохијан 1
  • парохијска 1
  • парохију 2
  • партија 4
  • партије 1
  • партији 1
  • Партијска 1
  • партијских 2
  • партију 1
  • парче 2
  • пас 1
  • паса 1
  • паства 2
  • пасти 2
  • патлиџан 1
  • патње 1
  • патос 3
  • патосом 2
  • патријарха 1
  • патролџије 1
  • паузе 1
  • паузу 1
  • паук 3
  • паука 1
  • Пауна 2
  • Пауни 1
  • Пауну 1
  • пациенциа 1
  • паша 1
  • пашенога 1
  • пева 6
  • певало 2
  • певао 1
  • певац 2
  • певачког 1
  • певницу 1
  • пегла 1
  • педал 1
  • педалу 2
  • педесет 9
  • пелена 2
  • пеленама 2
  • пелене 4
  • пеленице 1
  • пелцеру 1
  • пензији 2
  • пензионер 1
  • пензионером 1
  • пензионисаног 1
  • пење 2
  • пео 2
  • пепео 1
  • пера 1
  • Пера 20
  • пере 2
  • Пери 2
  • Перина 1
  • Перином 1
  • Перку 1
  • Перо 3
  • перо 4
  • пером 1
  • Перса 34
  • Перси 1
  • Персину 1
  • Персо 2
  • перспективи 2
  • Перу 1
  • песма 1
  • песмама 1
  • песме 2
  • песмом 1
  • песму 1
  • песницама 1
  • песницом 3
  • песницу 4
  • Пет 1
  • пет 21
  • ПЕТА 3
  • петак 2
  • Петар 1
  • пете 4
  • Пети 1
  • пети 4
  • Петковићка 1
  • петком 1
  • петнаест 2
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • петнаестога 1
  • петнаестогодишње 1
  • петој 1
  • петорица 1
  • петорице 9
  • Петровић 4
  • Петровића 1
  • петролејска 1
  • петролеум 1
  • Петром 1
  • пећ 1
  • пећи 1
  • пече 1
  • печен 2
  • печене 1
  • пешадијског 2
  • пешадиског 2
  • пешачи 1
  • пешке 1
  • пивска 1
  • пиј 1
  • пијавице 1
  • пијан 4
  • пијана 2
  • пијанства 1
  • пијаци 2
  • Пије 1
  • пије 6
  • пијемо 1
  • пију 2
  • пикетске 3
  • пикетских 1
  • пила 1
  • пиле 2
  • пилета 1
  • пилећина 1
  • Пилећина 1
  • Пили 1
  • пилиће 1
  • пиљарница 1
  • пио 6
  • пиринџа 1
  • пиринџу 1
  • писак 2
  • писала 2
  • писало 1
  • писама 2
  • писан 1
  • писаним 1
  • писано 3
  • писање 2
  • писању 1
  • писао 2
  • писар 32
  • Писар 5
  • писара 12
  • писаре 1
  • писарев 1
  • писаревом 2
  • писаром 1
  • писарска 1
  • писару 2
  • писати 1
  • писац 14
  • Писац 7
  • писаца 1
  • писка 1
  • писма 3
  • писмен 1
  • писмено 2
  • писмену 1
  • писмо 9
  • писмом 2
  • писму 9
  • Писну 1
  • писну 4
  • писца 3
  • писце 1
  • писци 1
  • писцу 2
  • Пита 1
  • пита 42
  • питај 1
  • Питајте 1
  • питају 3
  • питајући 1
  • питам 4
  • питања 6
  • питање 21
  • питањем 3
  • питању 2
  • питао 3
  • питате 1
  • питати 1
  • питаше 1
  • пити 1
  • питом 2
  • питомац 1
  • питомим 1
  • питомца 2
  • пиће 6
  • пићем 1
  • пише 7
  • пишем 1
  • пишете 1
  • Пишите 1
  • пишите 2
  • пиштати 1
  • пишти 1
  • пишу 3
  • пишчеве 1
  • пишчевог 1
  • пишчевом 1
  • пишчеву 1
  • плав 1
  • плавим 2
  • плавом 1
  • плакала 3
  • плаката 1
  • плакате 1
  • пламенова 1
  • План 1
  • план 9
  • планине 2
  • планове 1
  • плану 9
  • Планула 1
  • плануше 1
  • пласта 1
  • плате 2
  • плати 11
  • платила 1
  • платим 7
  • платио 2
  • платите 2
  • платити 4
  • платићеш 1
  • Платићу 2
  • платиш 1
  • платна 1
  • платнена 1
  • платно 3
  • платом 1
  • плаћа 5
  • плаћам 2
  • плаћамо 1
  • плаћања 1
  • плаћао 3
  • плаћаш 1
  • Плаћени 3
  • Плаћено 1
  • плафона 1
  • плаховито 1
  • плач 6
  • плаче 14
  • плачеш 2
  • плашио 1
  • плашите 2
  • плашити 1
  • племенит 1
  • племенита 1
  • племените 1
  • племенитим 1
  • племенитост 1
  • племениту 1
  • пливао 1
  • пловке 1
  • пловку 1
  • пломбира 1
  • плот 1
  • плота 1
  • пљесну 5
  • пљују 1
  • пљуну 2
  • пљунути 2
  • пљусак 1
  • пљуском 1
  • по 219
  • По 5
  • побацио 1
  • побегао 3
  • Побегла 1
  • побегла 5
  • побегло 1
  • побегне 3
  • побегнете 1
  • победоносним 1
  • побеђује 1
  • побеже 1
  • побесни 1
  • побећи 3
  • побледе 1
  • побледела 1
  • побожна 1
  • побожни 2
  • побожних 2
  • побринемо 1
  • побуни 1
  • поведе 2
  • повела 1
  • повео 2
  • поверавам 1
  • повереник 1
  • поверено 2
  • поверење 4
  • поверењем 1
  • повери 3
  • поверила 1
  • поверили 1
  • поверио 1
  • поверите 1
  • Поверите 1
  • поверити 3
  • поверљив 1
  • поверљива 1
  • поверљивим 1
  • поверљиво 2
  • поверовати 2
  • повести 1
  • повећи 1
  • повечерје 1
  • повија 1
  • повијена 1
  • повише 3
  • повлачио 1
  • поводом 1
  • Поводом 1
  • повојница 1
  • повољно 1
  • повреде 1
  • повучено 1
  • повучености 1
  • погађа 2
  • погађате 1
  • погађати 1
  • погане 1
  • Погдекад 1
  • погдекад 4
  • погдешто 3
  • поглед 10
  • погледа 33
  • погледај 3
  • погледајте 1
  • погледају 1
  • погледајући 1
  • погледали 1
  • погледам 1
  • Погледам 1
  • Погледао 1
  • погледао 6
  • погледати 1
  • погледаш 2
  • погледаше 7
  • погледе 3
  • погледи 2
  • погледом 8
  • погледу 2
  • погодбу 4
  • погоде 2
  • погоди 1
  • погодила 3
  • погодили 1
  • погодио 1
  • погодиш 2
  • погодише 3
  • погођену 1
  • погрешио 1
  • погрешка 1
  • Погрешка 1
  • погрешком 1
  • погубио 1
  • Под 1
  • под 77
  • подаци 1
  • подбаци 1
  • подбацивањем 1
  • подбачену 2
  • подбочи 1
  • подварку 1
  • подвикнем 1
  • подвикну 1
  • подвикнула 1
  • подвукле 1
  • подговорио 2
  • поделе 1
  • Подерана 1
  • подеси 1
  • подигао 1
  • подигнут 1
  • подилазе 1
  • подлегла 1
  • подлијете 1
  • подмажу 1
  • подмазивање 1
  • подметали 1
  • подметне 1
  • подмећете 1
  • подмигне 2
  • подмукли 1
  • поднапила 1
  • поднаредником 1
  • подне 22
  • поднео 1
  • поднесе 3
  • поднети 1
  • подноси 1
  • подносиш 1
  • подношен 1
  • подојио 1
  • подруму 1
  • подсвојче 2
  • подсвојчиће 1
  • подсмевака 1
  • поду 1
  • подуже 2
  • подузела 1
  • пође 32
  • пођем 1
  • пођемо 1
  • пођите 1
  • Пођите 1
  • пођох 2
  • пођоше 4
  • пођу 1
  • Поези 1
  • поезија 1
  • пожали 3
  • Пожаревац 1
  • Пожаревцу 1
  • пожелео 1
  • поживи 1
  • позабавили 1
  • позавађаше 1
  • позајми 3
  • позајмим 1
  • позајмиш 1
  • позва 5
  • позвавши 1
  • позвала 1
  • позван 6
  • позвана 1
  • позвани 2
  • позвао 1
  • позвати 1
  • позваше 1
  • поздрави 1
  • Поздрави 1
  • поздравио 1
  • поздрављао 1
  • позив 4
  • позива 3
  • позивају 2
  • позивајући 1
  • позиве 1
  • позна 1
  • познавајући 1
  • познавали 1
  • познавање 1
  • познавао 1
  • познаде 1
  • познаје 2
  • познајем 4
  • познајемо 2
  • познајете 1
  • познају 4
  • познала 1
  • познамо 1
  • познанике 1
  • познаницима 1
  • познанства 2
  • познанство 4
  • познао 1
  • Познао 1
  • познат 3
  • позната 7
  • познате 1
  • познати 6
  • познатим 1
  • познатих 2
  • познато 6
  • познатог 2
  • познатом 2
  • познату 1
  • Познаћеш 1
  • позове 8
  • Позови 1
  • позову 1
  • позоришно 1
  • Позоришно 1
  • позоришта 3
  • позориште 2
  • позоришту 2
  • позорнице 3
  • позорници 3
  • позорницу 2
  • појава 4
  • појаве 1
  • појави 13
  • појавиле 1
  • појавио 2
  • појавити 1
  • појавише 3
  • појављивао 1
  • појављује 2
  • Појам 1
  • поједина 1
  • поједине 1
  • појединих 1
  • појма 1
  • појми 6
  • појмила 1
  • појмим 1
  • појмио 1
  • појмити 1
  • покаже 4
  • покажеш 1
  • покажи 1
  • показа 6
  • показала 1
  • показало 2
  • показао 1
  • показати 3
  • показује 1
  • показујући 1
  • покајнички 2
  • покају 1
  • покваре 1
  • поквари 2
  • покварила 1
  • покварио 2
  • покварити 1
  • поквариш 1
  • поклони 2
  • поклонио 2
  • поклонише 1
  • покој 1
  • покојне 1
  • покојни 5
  • Покојник 2
  • покојник 7
  • покојника 5
  • покојникове 2
  • покојниковој 2
  • покојникову 1
  • покојником 2
  • покојнику 2
  • покојним 1
  • покојног 7
  • покојнога 1
  • покорно 1
  • покрадем 1
  • покрали 1
  • покрве 1
  • покрет 2
  • покри 5
  • покривање 1
  • покривен 1
  • покривена 1
  • покривеним 1
  • покривено 1
  • покријем 4
  • покрила 1
  • покриле 1
  • покрите 1
  • покровитељ 1
  • покрхати 1
  • покрштенога 1
  • Покуша 1
  • покуша 3
  • Покушавала 1
  • покушај 1
  • покушало 1
  • покушао 1
  • пола 15
  • полагала 1
  • полагати 1
  • полажу 1
  • полазећи 1
  • полако 3
  • полгође 1
  • полеђини 1
  • полемике 1
  • полете 1
  • полетеше 1
  • поли 1
  • поливен 1
  • полити 1
  • полић 3
  • полицај 11
  • полицаја 3
  • полицајац 9
  • полицаји 1
  • полицају 1
  • полиција 5
  • полиције 1
  • полицији 4
  • полицијом 1
  • полицијска 1
  • полицијске 1
  • полицијски 2
  • полицијског 2
  • половина 1
  • половине 2
  • половини 4
  • половином 1
  • половину 2
  • пологу 1
  • положај 3
  • положају 5
  • положе 1
  • положи 3
  • положила 2
  • положио 1
  • поломљеним 1
  • полугласно 3
  • полуострвима 1
  • полуотворена 1
  • полусветлом 1
  • полутами 1
  • полутине 1
  • Пољак 1
  • пољакове 1
  • поље 2
  • пољуби 3
  • пољубим 1
  • пољубише 1
  • помагали 1
  • помаже 2
  • помена 1
  • помене 1
  • помену 5
  • Поменуо 1
  • поменута 1
  • поменуте 2
  • поменути 1
  • поменутих 1
  • поменуто 1
  • поменух 1
  • помере 1
  • помери 1
  • Помилује 1
  • помиње 1
  • помисли 3
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помишља 1
  • помишљајући 1
  • помишљао 1
  • помлати 1
  • помогла 1
  • помогли 1
  • помогло 2
  • помогне 4
  • помогнемо 1
  • помодре 4
  • помодрела 1
  • помодриле 1
  • Помози 1
  • помоли 1
  • помолила 1
  • помолим 2
  • помор 1
  • помоћ 16
  • помоћи 9
  • помоћникова 1
  • помоћником 1
  • помоћница 1
  • понавља 2
  • понављао 1
  • понајлак 2
  • понашају 1
  • Понашање 1
  • понашање 2
  • понашаше 1
  • понела 3
  • понели 1
  • понео 4
  • понесе 5
  • понесем 1
  • понесемо 1
  • понесеш 3
  • понесите 1
  • понети 1
  • понећу 1
  • понешто 1
  • понизно 3
  • поникла 1
  • поникле 1
  • понова 11
  • понови 9
  • поново 15
  • поноси 1
  • поносито 1
  • поносни 1
  • поносно 2
  • поносом 2
  • поноћ 2
  • поноћи 4
  • понуде 1
  • понуди 4
  • понудити 1
  • поњави 1
  • поп 196
  • Поп 29
  • Попа 1
  • попа 25
  • попадија 14
  • Попадија 2
  • попадије 5
  • попадији 3
  • попадију 1
  • попе 27
  • попео 2
  • попије 2
  • Попијем 1
  • попио 2
  • пописати 1
  • попне 1
  • попо 3
  • попов 1
  • попова 2
  • попове 3
  • попови 2
  • поповим 2
  • попово 1
  • поповој 1
  • поповом 1
  • попову 1
  • попом 4
  • поправи 1
  • поправљао 2
  • попреко 3
  • попретим 1
  • попржи 1
  • поприште 4
  • попу 25
  • Попу 3
  • популарна 1
  • попуно 1
  • попусти 1
  • попустих 1
  • попустљивошћу 1
  • попушио 1
  • поражавајућу 1
  • поранило 1
  • поранио 2
  • порасте 1
  • поред 3
  • Поређа 1
  • порез 1
  • пореза 1
  • порезе 1
  • порези 1
  • порезник 3
  • порезнике 1
  • порезу 2
  • порекло 2
  • порода 2
  • породи 1
  • породила 1
  • породиљи 1
  • породиљина 1
  • породиљине 1
  • породиљски 1
  • породио 10
  • породица 1
  • породици 1
  • породична 1
  • породичне 1
  • породичним 1
  • породичној 1
  • Порођај 1
  • порођај 4
  • порођаја 2
  • порођајне 1
  • порочног 1
  • порти 1
  • порту 1
  • поручи 2
  • посаветује 1
  • Посао 1
  • посао 17
  • посвађа 1
  • посвађају 1
  • посве 1
  • посвећен 1
  • поседе 1
  • поседеше 1
  • посете 4
  • посети 1
  • посетиоци 1
  • Посетиоци 1
  • посету 1
  • посећивале 1
  • посећују 1
  • Посилни 1
  • посилни 4
  • посилног 1
  • поскочи 2
  • посла 16
  • послала 2
  • посланик 1
  • посланика 1
  • посланичко 1
  • послао 1
  • Послао 1
  • послати 2
  • После 20
  • после 53
  • последице 2
  • последња 9
  • последње 6
  • последњи 5
  • последњих 1
  • последњој 2
  • последњу 3
  • послетку 2
  • послова 1
  • послове 4
  • пословица 1
  • послом 3
  • послу 5
  • послуга 1
  • послугу 3
  • послужен 1
  • послужио 1
  • послужити 1
  • послушајте 1
  • послушам 1
  • послушамо 1
  • послушао 1
  • послушати 1
  • послушна 2
  • посматра 2
  • посматрао 1
  • посмртних 1
  • посмрче 2
  • посмрчетом 1
  • пост 3
  • постави 2
  • поставила 2
  • постављао 1
  • постављен 1
  • постаде 2
  • постаје 3
  • постају 1
  • постакао 1
  • постала 4
  • постали 1
  • постало 1
  • постане 2
  • постао 2
  • постарао 1
  • постарији 1
  • постеља 1
  • постеље 2
  • постељи 2
  • постељу 2
  • постепено 1
  • постигао 1
  • постигла 1
  • постигне 1
  • Постила 1
  • постићи 1
  • постиш 2
  • постојала 1
  • постоје 1
  • постоји 5
  • Постојим 1
  • построј 1
  • Построј 1
  • поступак 3
  • поступали 1
  • поступити 1
  • посумња 1
  • посумњао 2
  • потад 1
  • потаје 1
  • потаман 1
  • потапша 1
  • потврди 4
  • потврду 1
  • потврђених 1
  • потврђује 2
  • Потегло 1
  • потегне 1
  • потеже 4
  • потеру 1
  • потече 1
  • потиљак 1
  • поткрепимо 1
  • поткрепио 1
  • поткрепити 1
  • поткрепљену 1
  • поткресао 1
  • пото 1
  • поток 1
  • потоку 1
  • поточића 1
  • потпада 1
  • потписала 1
  • потписаше 1
  • потписивао 2
  • потпомогне 1
  • потпуно 12
  • потражи 2
  • потражимо 1
  • потражити 1
  • Потражих 1
  • потражише 1
  • потреба 2
  • потребан 2
  • потребе 4
  • потреби 1
  • потребни 4
  • потребнија 1
  • потребно 7
  • потребну 1
  • потребу 2
  • потресе 1
  • потресен 2
  • потресеним 1
  • потресло 1
  • потресна 1
  • потрести 1
  • потрицу 2
  • потрошио 1
  • Потрчи 1
  • потсети 1
  • потсећајући 1
  • потсећало 1
  • потукоше 1
  • поћи 4
  • Поћута 1
  • поћута 2
  • поубијам 1
  • поубијати 1
  • поуздано 1
  • поуздањем 1
  • поучавати 1
  • похвале 1
  • похвали 1
  • походе 1
  • походило 1
  • поцепа 1
  • поцепајте 1
  • поцепао 1
  • поцепати 1
  • поцрвене 5
  • поцрвенела 1
  • поцрвенети 1
  • поцрвените 1
  • почаси 1
  • почаст 2
  • почасти 1
  • Поче 2
  • поче 97
  • почевши 1
  • почела 5
  • почели 2
  • почело 1
  • почем 1
  • почео 20
  • почесмо 1
  • почетак 2
  • почети 2
  • почетка 2
  • почетку 6
  • почећу 1
  • почех 2
  • почеша 4
  • почеше 14
  • Почеше 2
  • почива 1
  • починио 1
  • почињао 1
  • почиње 1
  • почне 7
  • почнем 4
  • почну 4
  • почупана 1
  • пошаље 1
  • пошаљем 1
  • пошао 5
  • пошла 1
  • пошле 1
  • пошље 1
  • пошљем 1
  • пошљеш 1
  • Пошљи 1
  • пошљи 3
  • пошо 1
  • поштанска 1
  • поштанских 1
  • поштен 2
  • поштени 1
  • поштенији 1
  • поштено 3
  • пошто 37
  • Пошто 5
  • Поштована 1
  • поштоване 1
  • Поштовани 1
  • поштовања 2
  • поштовање 1
  • поштовањем 1
  • поштује 2
  • пра 1
  • прав 2
  • права 6
  • правда 4
  • правдате 1
  • праве 3
  • праведан 1
  • праведног 1
  • праведном 1
  • правећи 2
  • прави 15
  • правила 18
  • правилима 6
  • правилније 1
  • правило 1
  • правим 2
  • правио 3
  • правите 1
  • правити 1
  • правих 1
  • правиш 2
  • Право 3
  • право 39
  • праву 1
  • правцу 1
  • праг 5
  • прага 3
  • празилук 1
  • празна 3
  • празне 1
  • празник 8
  • празно 1
  • празном 1
  • праксе 1
  • практикант 5
  • практикантовица 5
  • практиковала 1
  • прала 1
  • праљи 1
  • прангија 2
  • прангије 1
  • пране 1
  • Пратећи 1
  • пратили 1
  • Пратим 1
  • пратио 3
  • Пратите 1
  • пратња 3
  • пратњи 1
  • пратњу 2
  • праћен 3
  • праћена 1
  • прашине 1
  • Праштајући 1
  • праштам 1
  • прашумама 1
  • Прва 1
  • ПРВА 3
  • прва 5
  • прве 8
  • првенче 1
  • први 23
  • Први 5
  • првим 1
  • првима 1
  • Првипут 1
  • првипут 8
  • првих 2
  • Прво 12
  • прво 18
  • првог 1
  • првој 8
  • Првом 1
  • првом 6
  • првоме 3
  • првостепени 1
  • прву 8
  • Пре 3
  • пре 46
  • пребаци 1
  • пребацио 3
  • пребацити 1
  • пребацује 2
  • пребијеним 1
  • пребледе 5
  • пребледеше 1
  • пребродио 1
  • Пребројаћу 1
  • пребројимо 2
  • превари 1
  • преварио 1
  • преварити 1
  • превару 1
  • превелике 1
  • превеликог 1
  • превија 1
  • превијаш 1
  • превише 1
  • превоју 1
  • преврне 1
  • преврну 2
  • преврнула 1
  • преврнута 2
  • преврнутим 1
  • преврће 1
  • преврћем 1
  • превуче 2
  • прегледа 3
  • прегледам 1
  • Прегледам 1
  • прегледамо 1
  • прегледу 2
  • прегли 1
  • преговарања 1
  • пред 100
  • Пред 4
  • преда 3
  • предавања 3
  • предавање 3
  • предаде 4
  • предали 1
  • предам 1
  • предан 1
  • предвече 2
  • предвидела 1
  • предвиђала 1
  • предводи 1
  • предводим 1
  • предговор 1
  • предлагао 2
  • предлагати 1
  • предлагач 4
  • предлаже 1
  • предлажем 1
  • Предлог 1
  • предлог 16
  • предлогом 3
  • предлогу 3
  • предложи 6
  • предложим 1
  • предложио 1
  • предложити 2
  • предложићу 1
  • предлози 1
  • предмет 1
  • предмету 1
  • предње 1
  • предњој 1
  • предосећајући 1
  • председава 1
  • Председник 1
  • председник 5
  • председнику 1
  • председничким 1
  • предсказивање 1
  • предсобље 1
  • предсобљу 1
  • представа 4
  • представе 1
  • представи 1
  • представио 1
  • представити 1
  • представља 1
  • представљају 1
  • представљао 1
  • представљена 1
  • представу 3
  • предстојало 1
  • ПРЕДУЗЕЋЕ 2
  • предузећу 1
  • предузме 1
  • предусрете 1
  • предусретоше 1
  • пређе 7
  • пређете 3
  • прежали 1
  • преживео 3
  • презиме 1
  • презирем 1
  • презриво 2
  • прекидало 1
  • прекидао 1
  • прекиде 4
  • прекине 1
  • прекинула 1
  • прекинуо 1
  • прекинути 1
  • прекинуто 1
  • преклано 1
  • Преклињала 1
  • Преклињем 1
  • преко 21
  • прекор 1
  • прекорачи 1
  • прекратио 1
  • прекроји 1
  • Прекрсти 1
  • прекрсти 2
  • Прекрстим 1
  • прекрстио 1
  • прелазила 1
  • прелепи 1
  • Прелепница 6
  • Прелепнице 12
  • Прелепници 7
  • Прелепницу 4
  • прелепничка 1
  • ПРЕЛЕПНИЧКЕ 1
  • прелепничке 9
  • прелепнички 1
  • прелепничкој 1
  • прелепничку 1
  • прелистава 1
  • преломе 1
  • преломила 1
  • преломиле 1
  • преломисмо 1
  • преломити 2
  • Према 1
  • према 38
  • Премда 1
  • премери 4
  • премеће 1
  • премешта 1
  • премештај 1
  • премештати 1
  • премештен 2
  • премештена 1
  • премијом 1
  • премишљајући 1
  • премро 1
  • пренебрегла 1
  • пренемагању 1
  • пренерази 1
  • преносе 1
  • преобуке 1
  • преобуку 1
  • преотме 1
  • препаде 1
  • препатио 1
  • препирала 1
  • препирке 1
  • препиру 1
  • преписао 1
  • преписка 1
  • преплашеним 1
  • преплаши 1
  • преповија 2
  • преповијале 1
  • преповије 1
  • преповију 1
  • преполовила 1
  • препоруку 1
  • препрека 1
  • препремишљајући 1
  • препукне 1
  • препући 1
  • пресвиснуо 1
  • пресече 3
  • пресовано 1
  • преспавао 1
  • престаде 1
  • престала 1
  • престало 1
  • престане 2
  • престати 1
  • престолонаследника 1
  • престоница 1
  • престонице 1
  • престоницу 1
  • престонички 1
  • престравио 1
  • престравише 1
  • престрављено 5
  • преступи 1
  • преступили 1
  • пресудили 1
  • претвара 1
  • претварам 1
  • претвори 1
  • прети 1
  • претила 1
  • претња 1
  • претплатио 1
  • претплатити 1
  • претпоставке 1
  • претпрошле 1
  • претпрошлој 1
  • претресању 1
  • претресено 1
  • претрну 5
  • претрпан 1
  • претрпане 2
  • претрча 2
  • Претседник 2
  • претседник 5
  • претседника 4
  • претседниковице 1
  • претседниковици 1
  • претседнику 1
  • претставља 1
  • претстављају 1
  • претурио 2
  • претходне 2
  • претходно 2
  • претходну 1
  • прећи 1
  • прецизно 1
  • пречасни 1
  • пречасном 1
  • прешав 1
  • прешао 1
  • прешло 1
  • прже 2
  • при 25
  • При 4
  • приапсио 1
  • прибави 2
  • прибили 1
  • приближи 2
  • приближивао 1
  • прибојавали 1
  • прибојавам 1
  • прибојаваш 1
  • прибра 7
  • прибран 1
  • прибранога 1
  • прибраној 1
  • прибрао 1
  • прибраше 1
  • приватан 2
  • приватна 1
  • приватно 2
  • приведена 1
  • привиђао 1
  • привикну 1
  • привири 1
  • привређивању 1
  • привређивао 1
  • привређује 2
  • привремена 5
  • привремене 2
  • привремено 4
  • привремену 1
  • привуче 1
  • придигла 1
  • придигли 1
  • придружи 4
  • придружио 1
  • придружише 1
  • приђе 10
  • приђем 1
  • Приђи 1
  • Приђох 1
  • приђоше 1
  • призва 1
  • призна 1
  • признаде 1
  • признадоше 1
  • признаду 1
  • признај 1
  • признаје 1
  • признајеш 2
  • признајте 1
  • Признајте 3
  • признала 3
  • признам 2
  • признање 2
  • признати 3
  • призове 1
  • призовем 1
  • Прија 1
  • прија 8
  • пријави 1
  • пријавила 1
  • пријавио 1
  • пријао 1
  • Пријатељ 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 5
  • пријатеље 2
  • пријатељем 1
  • пријатељи 4
  • пријатељима 3
  • пријатељицама 1
  • пријатељска 1
  • пријатељске 1
  • пријатељски 6
  • пријатељску 1
  • пријатељу 3
  • пријатна 1
  • пријатни 2
  • пријатно 2
  • пријатном 2
  • пријему 1
  • приказивати 1
  • приказују 1
  • прикован 1
  • прикољемо 1
  • Прикомандовати 1
  • прилази 1
  • прилепио 1
  • прилика 2
  • приликама 3
  • прилике 6
  • Приликом 1
  • приликом 15
  • прилику 2
  • прилици 3
  • приличан 1
  • приличи 6
  • прилична 1
  • прилично 2
  • прилог 13
  • прилога 1
  • прилогом 3
  • прилогу 2
  • приложеним 1
  • прима 5
  • примакоше 1
  • Примам 2
  • примам 3
  • примамљиво 1
  • приме 1
  • примедаба 1
  • примедбу 2
  • примењује 1
  • пример 18
  • примеран 1
  • примети 5
  • Приметила 1
  • приметила 2
  • приметили 1
  • Приметио 1
  • приметио 4
  • приметити 2
  • прими 12
  • примила 4
  • примили 2
  • примим 1
  • примио 5
  • примити 5
  • примих 1
  • примиш 1
  • принову 1
  • припада 9
  • припадала 1
  • припадао 1
  • припаде 1
  • припази 2
  • припала 2
  • припали 3
  • Припалили 1
  • припало 1
  • припасти 1
  • припекло 2
  • припита 2
  • припитате 1
  • припитомљен 1
  • припитује 1
  • приповедача 1
  • приповедачку 1
  • приповеди 1
  • приповеткама 2
  • приправљала 1
  • приправности 2
  • припремљено 1
  • Припрже 1
  • припуцају 1
  • приранили 1
  • Прирез 1
  • прирез 5
  • приреза 4
  • прирезе 1
  • прирезни 1
  • природа 2
  • природе 1
  • природно 1
  • прискочи 2
  • прислоним 1
  • прислонише 1
  • прислушкује 2
  • пристаде 6
  • пристадоше 1
  • пристајали 1
  • пристаје 3
  • пристајем 1
  • пристала 3
  • пристали 1
  • присталица 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • пристанем 1
  • пристаништа 1
  • пристану 1
  • присташе 1
  • пристојна 1
  • пристојно 2
  • приступи 1
  • приступила 1
  • приступити 2
  • присуству 1
  • присутне 2
  • присутнима 1
  • присутношћу 1
  • притвори 1
  • притвору 1
  • притегне 1
  • притиска 1
  • притисне 1
  • притиснем 1
  • притрча 1
  • прихвата 2
  • прихвате 1
  • прихвати 4
  • прихватила 1
  • прихватили 2
  • прихватимо 1
  • прихватио 1
  • прихватити 3
  • прихватише 1
  • приход 3
  • прихода 4
  • приходе 1
  • прихрани 1
  • Прича 1
  • прича 21
  • причајте 1
  • причају 2
  • причала 1
  • причали 1
  • причам 1
  • причама 1
  • причањем 1
  • Причао 1
  • причао 11
  • причати 1
  • приче 5
  • причекам 1
  • причест 1
  • причи 3
  • причињава 1
  • причом 1
  • причу 19
  • причували 1
  • пришао 1
  • пришт 1
  • прљав 1
  • Прљав 1
  • прљаве 1
  • прљаво 2
  • прљавог 1
  • прљавом 1
  • прљаву 1
  • пробавила 1
  • пробајте 1
  • Пробала 1
  • пробам 1
  • проби 1
  • пробитачније 1
  • проблем 2
  • пробране 1
  • пробу 2
  • пробуди 4
  • пробудила 1
  • пробудим 2
  • пробудио 2
  • пробудите 1
  • пробудиш 1
  • проваљујем 1
  • проведеш 1
  • провела 2
  • провели 1
  • провело 1
  • провео 1
  • провеселе 1
  • провлачило 1
  • провлачити 2
  • проводаџика 1
  • проводи 2
  • проводила 1
  • проводим 2
  • проводио 1
  • проводите 1
  • прогласи 1
  • проговори 8
  • проговорили 1
  • проговорим 2
  • проговоримо 1
  • проговорити 2
  • проговорише 1
  • програма 3
  • програмом 2
  • програму 1
  • прогунђао 1
  • прогута 3
  • прогутао 1
  • прода 1
  • продавао 1
  • продавац 4
  • продавца 1
  • продаје 1
  • продају 1
  • продам 1
  • продангуби 1
  • продангубио 1
  • продаш 2
  • продро 1
  • продужи 3
  • продужим 1
  • продуцирати 1
  • прође 18
  • Прође 2
  • прођете 1
  • прођоше 4
  • прођу 1
  • прожела 1
  • проживела 1
  • проживели 2
  • прожима 1
  • прозва 1
  • прозвала 1
  • прозиру 1
  • прозове 1
  • Прозор 1
  • прозор 14
  • прозора 6
  • прозоре 4
  • прозорима 1
  • прозором 1
  • прозору 7
  • прозрачан 1
  • проје 1
  • пројекат 1
  • проклета 1
  • проклетог 1
  • проклиње 1
  • проклињући 1
  • Проклињући 1
  • прокљувила 1
  • прокуња 1
  • пролазећи 1
  • пролази 2
  • пролазили 3
  • пролазило 1
  • пролазнику 1
  • пролазници 1
  • промаје 1
  • промакли 1
  • промена 1
  • променила 2
  • променио 1
  • промери 2
  • промешала 1
  • промешкољи 1
  • Промисли 1
  • промисли 2
  • промислих 1
  • промислише 1
  • Промислише 1
  • промислом 1
  • промрмља 1
  • промукла 1
  • промукло 1
  • промумла 1
  • промуца 1
  • проналазак 2
  • проналази 1
  • пронаћи 1
  • пронашао 1
  • пропадао 1
  • пропаде 2
  • пропадне 1
  • пропадну 1
  • пропао 1
  • пропаст 2
  • пропатио 1
  • прописног 1
  • прописном 1
  • проповедао 1
  • проповедник 2
  • пропустити 1
  • пропуштена 1
  • пророк 1
  • проседих 1
  • просио 1
  • просјачка 1
  • прослављају 1
  • прослављени 1
  • Проста 1
  • проста 10
  • просте 1
  • прости 5
  • простије 1
  • просто 24
  • простога 1
  • пространа 1
  • пространим 5
  • простре 1
  • прострто 1
  • просту 1
  • просу 2
  • протегли 2
  • протера 1
  • протерана 1
  • протеривањем 1
  • протестовала 1
  • проти 1
  • против 4
  • противзакони 1
  • противи 1
  • противим 1
  • противна 1
  • противник 1
  • противницу 1
  • противразлог 2
  • противрече 1
  • противу 1
  • противурече 1
  • протиници 1
  • проткан 2
  • протокол 2
  • протуве 1
  • протури 1
  • проћи 1
  • проучавала 1
  • проучавана 1
  • проучи 3
  • проучити 1
  • професији 1
  • Професор 2
  • професор 7
  • професора 2
  • прохтело 1
  • процени 1
  • процепу 2
  • процес 1
  • прочачка 1
  • прочита 8
  • прочитај 1
  • Прочитај 1
  • прочитала 1
  • прочитати 2
  • прочула 1
  • прочути 1
  • Прошавши 1
  • прошао 6
  • прошапта 2
  • прошапута 6
  • Прошапуташе 1
  • прошевином 1
  • проширује 1
  • прошла 3
  • Прошле 1
  • прошле 5
  • прошли 1
  • прошлих 1
  • Прошло 3
  • прошло 5
  • прошлога 1
  • прошлој 3
  • прошлост 4
  • прошлости 3
  • прошлошћу 7
  • прошлу 1
  • прпу 1
  • прслука 1
  • прслуком 1
  • прснете 1
  • прсника 2
  • прст 4
  • прста 1
  • прсте 3
  • прстен 1
  • прстима 5
  • прстом 3
  • прћаст 1
  • пружајући 1
  • пружи 7
  • пружила 1
  • пружише 1
  • прут 1
  • пса 1
  • псе 1
  • псето 1
  • Пст 2
  • псује 3
  • птица 3
  • публика 10
  • Публика 2
  • публике 4
  • публику 9
  • публици 7
  • пудера 1
  • пука 4
  • пукао 1
  • пукла 1
  • пукне 2
  • пун 2
  • пуна 7
  • пуне 4
  • пуни 1
  • пуних 2
  • пуно 4
  • пуној 1
  • пуну 5
  • пупак 1
  • пусте 1
  • пусти 2
  • пустила 1
  • пустили 1
  • пустио 1
  • Пустио 1
  • Пустисмо 1
  • Пустите 2
  • пустиш 1
  • пут 53
  • пута 28
  • путем 4
  • путник 4
  • путника 2
  • путнице 1
  • путници 1
  • путнички 1
  • путовања 1
  • путовао 1
  • путу 1
  • путује 3
  • путујете 1
  • пуф 1
  • пуца 1
  • пуцерај 1
  • пуцерка 6
  • пуцерке 2
  • пуцерку 1
  • пуцњаву 1
  • пуче 6
  • пуши 1
  • пуштај 1
  • пуштам 1
  • пуштати 1
  • пушчану 1
  • Пфуј 2
  • пчеле 1
  • Р 2
  • рабош 3
  • равнај 1
  • равним 1
  • равници 1
  • равно 1
  • равнодушно 5
  • равну 1
  • равњај 2
  • рад 8
  • рада 2
  • ради 20
  • радије 2
  • радила 2
  • радили 1
  • радим 3
  • радимо 1
  • радио 3
  • Радисав 20
  • Радисава 1
  • Радисаву 1
  • радите 1
  • радити 3
  • радиш 1
  • радња 1
  • радње 1
  • радњи 4
  • радњу 5
  • радо 18
  • Радована 1
  • радовао 1
  • радознале 1
  • радозналим 1
  • радознало 5
  • радозналост 1
  • радозналошћу 1
  • радознао 1
  • Радознао 1
  • Радоја 5
  • Радоје 59
  • Радојев 3
  • Радојева 1
  • Радојеве 2
  • Радојево 1
  • Радојем 2
  • Радојицу 1
  • Радоју 5
  • Радосављевић 1
  • Радосаву 1
  • радосни 1
  • радосно 1
  • радост 4
  • радости 3
  • раду 1
  • рађа 7
  • рађају 1
  • Рађају 1
  • рађале 1
  • ражали 2
  • разбацаних 1
  • разбијати 1
  • разбила 4
  • разбиле 1
  • Разбило 1
  • разбојник 1
  • разбојнички 1
  • разбојништво 1
  • разборит 1
  • разбудио 1
  • разведри 2
  • разведрило 1
  • разведрише 2
  • развеза 1
  • развеселе 1
  • разви 1
  • развија 1
  • развијала 1
  • развије 1
  • развијене 1
  • развију 1
  • развила 1
  • развило 1
  • разводи 1
  • развукоше 1
  • развуче 1
  • разгледа 1
  • разговара 3
  • разговарају 4
  • разговарала 1
  • разговарале 1
  • Разговарали 1
  • разговарам 3
  • разговарамо 6
  • разговарао 2
  • разговарати 1
  • разговор 35
  • разговора 8
  • разговоре 5
  • разговори 2
  • разговорног 1
  • разговору 4
  • разгорачи 1
  • разгранао 1
  • разгрну 1
  • разделили 1
  • раздере 1
  • раздра 4
  • раздрагала 1
  • раздражењу 1
  • раздражила 1
  • раздува 1
  • разиграла 1
  • разилазе 1
  • разишао 1
  • разјарена 1
  • разлегати 1
  • разли 1
  • разликовало 1
  • разликује 2
  • разлог 4
  • разлога 9
  • Разлози 1
  • разлози 3
  • разлозима 1
  • разматра 1
  • разметала 1
  • размеће 2
  • размилео 1
  • Размисли 1
  • размисли 5
  • размислимо 1
  • размишља 5
  • размишљају 1
  • размишљајући 3
  • размишљам 1
  • размишљања 5
  • размишљањем 1
  • Размишљао 2
  • размишљао 6
  • размишљати 2
  • размишљаш 1
  • размота 1
  • размотава 1
  • разна 1
  • разне 9
  • разним 1
  • разних 5
  • разнолике 2
  • разноликих 3
  • разнолико 1
  • разносача 1
  • разносачу 1
  • разносе 1
  • разорава 1
  • разори 1
  • разочаран 1
  • разочарање 2
  • разред 1
  • разреда 1
  • разређене 1
  • разрезасте 1
  • разрогачише 1
  • разруши 1
  • разрушило 1
  • Разуме 15
  • разуме 25
  • разумевао 1
  • разумеде 1
  • разумела 2
  • Разумем 3
  • разумем 6
  • разумео 3
  • Разумете 1
  • разумете 4
  • разумети 2
  • разумеш 1
  • Разумеш 1
  • разумније 1
  • рај 1
  • Раја 2
  • Рајица 1
  • Рајка 2
  • Рајко 6
  • ракија 1
  • ракије 9
  • ракију 5
  • рамао 1
  • Рамао 1
  • раме 2
  • раменима 6
  • рамену 1
  • рамље 5
  • ране 1
  • рани 1
  • Рани 1
  • раније 8
  • ранији 1
  • ранијим 3
  • рано 3
  • рану 1
  • Ранчић 1
  • рањена 1
  • рапорт 3
  • расани 1
  • расејан 1
  • Раскалашна 1
  • раскококотао 1
  • раскокотао 1
  • раскопчаним 1
  • раскрави 1
  • раскречено 1
  • расписима 1
  • распитам 1
  • распитивао 1
  • распитујући 1
  • располаже 1
  • располажете 1
  • расположен 2
  • расположени 1
  • расположење 1
  • расположише 1
  • распоредио 1
  • распореду 1
  • распрегнутих 1
  • распреми 1
  • распростре 1
  • расрди 1
  • растадоше 1
  • растали 1
  • растанку 2
  • растао 2
  • расте 6
  • растера 2
  • растрезни 1
  • расту 1
  • расута 2
  • расхода 1
  • рате 7
  • рахат 1
  • рачун 10
  • рачуна 6
  • рачунају 1
  • рачунајући 1
  • рачунати 1
  • рачунаш 1
  • рачуне 2
  • рачунима 1
  • рачуновођа 1
  • рачуноиспитач 1
  • рачунополагачи 1
  • рашчује 1
  • рђав 2
  • рђаве 1
  • рђави 2
  • рђавих 3
  • Рђаво 1
  • рђаво 8
  • рђаву 1
  • реалност 1
  • реалности 1
  • ребрима 1
  • реверс 5
  • реверса 1
  • ревносно 1
  • ред 11
  • реда 9
  • редова 1
  • редовни 1
  • редовно 4
  • редовном 1
  • редовну 1
  • редом 12
  • реду 5
  • ређа 2
  • ређаш 1
  • резигнацијом 1
  • резонира 1
  • резонује 1
  • резултат 2
  • рек 1
  • рекао 10
  • рекла 2
  • Рекла 2
  • реклама 1
  • рекламу 2
  • рекле 1
  • рекне 5
  • рекнем 1
  • реко 2
  • рекох 10
  • Рекох 2
  • Рекоше 1
  • рекоше 5
  • ректора 1
  • ректором 2
  • ректору 1
  • реноме 1
  • реп 1
  • репу 1
  • репутацијом 1
  • репутацију 3
  • ресто 1
  • ретке 1
  • ретко 2
  • рећи 46
  • реферат 2
  • реферата 1
  • реферисали 1
  • реферисао 1
  • рецепти 1
  • Реци 1
  • реци 7
  • рецимо 6
  • Реците 1
  • реч 45
  • Рече 2
  • рече 57
  • реченица 2
  • реченице 1
  • реченици 1
  • реченицом 1
  • реченицу 3
  • речено 2
  • реченој 1
  • речи 53
  • речима 15
  • речитости 1
  • речник 1
  • решавање 1
  • решавању 1
  • решавати 6
  • реше 1
  • Решена 1
  • решено 3
  • решења 2
  • решење 6
  • реши 7
  • решила 2
  • решили 1
  • решим 2
  • решио 5
  • решити 2
  • реших 1
  • решиш 1
  • Решише 1
  • решише 2
  • риба 1
  • рибић 1
  • Рикванд 1
  • рике 1
  • рикну 1
  • рингишпилске 1
  • рис 1
  • рискира 1
  • Риста 37
  • Ристе 3
  • Ристи 3
  • Ристић 2
  • Ристом 1
  • Ристу 1
  • робијашима 1
  • робијашком 2
  • робије 2
  • рог 2
  • рогови 2
  • род 1
  • роде 2
  • роди 9
  • родила 15
  • родили 3
  • родило 1
  • родио 2
  • родите 6
  • родитебску 1
  • родитељ 1
  • родитеља 1
  • родитељи 6
  • родитељима 1
  • родитељска 2
  • родитељске 2
  • родитељски 2
  • родитељским 1
  • родитељско 1
  • родитељској 1
  • родитељском 1
  • родити 3
  • родом 7
  • рођаци 1
  • рођен 1
  • рођена 2
  • рођени 11
  • рођеним 3
  • рођено 4
  • рођеног 1
  • рођеној 1
  • рођеном 2
  • рођену 1
  • рођења 3
  • рођење 1
  • роза 1
  • розорио 1
  • рок 2
  • рока 1
  • роле 1
  • ролу 3
  • роман 10
  • романа 35
  • романе 1
  • романи 2
  • романима 4
  • роману 7
  • Ромео 2
  • Роска 10
  • Роскин 1
  • Роскину 1
  • Роску 1
  • Рубац 4
  • рубац 7
  • рубрику 1
  • ругала 1
  • ружичастих 1
  • ружне 1
  • ружно 2
  • ружног 1
  • рук 1
  • Рука 1
  • рука 10
  • рукавицама 1
  • рукавице 1
  • рукама 16
  • руке 15
  • руковала 1
  • руковалац 1
  • руковаше 1
  • руком 11
  • рукопис 4
  • руку 29
  • румен 1
  • румена 1
  • румени 1
  • румено 2
  • рупа 2
  • рупу 5
  • Русији 1
  • руху 1
  • руци 15
  • Ручаћемо 1
  • ручаш 1
  • ручицама 2
  • ручицом 1
  • ручку 1
  • рушевинама 1
  • С 2
  • с 96
  • са 288
  • Са 4
  • сабира 1
  • сабирају 4
  • сабирању 1
  • сабља 1
  • сабље 1
  • сабљом 1
  • сабљу 2
  • сабрале 1
  • Сабрана 1
  • САБРАНА 1
  • сабрао 1
  • сабрати 1
  • Сабраше 1
  • сав 15
  • Сава 2
  • Саве 1
  • савесно 1
  • савесност 1
  • савесности 1
  • савесну 1
  • Савест 1
  • савест 2
  • савестан 1
  • савести 5
  • савет 3
  • савета 1
  • савете 1
  • саветник 1
  • саветника 1
  • саветовала 1
  • саветовали 1
  • Савету 1
  • саветује 4
  • саветујем 1
  • саветујемо 1
  • саветујеш 1
  • саветују 1
  • савијајући 1
  • савијао 1
  • савије 1
  • савијене 1
  • Савка 6
  • Савке 1
  • савлада 1
  • саградио 1
  • Сагреших 1
  • Сад 11
  • сад 165
  • Сада 1
  • сада 8
  • садашњи 1
  • садашњости 1
  • садржина 1
  • Садржина 1
  • садржине 1
  • садржином 1
  • сажале 1
  • сажали 4
  • сажалити 1
  • сажаљева 1
  • сажаљевајући 1
  • сажаљења 1
  • саже 2
  • саживеле 1
  • сазва 4
  • сазвала 1
  • сазван 1
  • сазвана 1
  • сазива 2
  • сазивајући 1
  • сазивали 1
  • сазн 1
  • Сазна 1
  • сазна 3
  • сазнала 1
  • сазнали 2
  • сазнало 1
  • Сазнам 2
  • сазнао 2
  • сазнате 1
  • сазнати 4
  • Сазове 1
  • сазове 8
  • сазревају 1
  • Сајузити 1
  • сакри 2
  • сакрије 3
  • сакрила 1
  • сакрило 1
  • сакрити 2
  • сакупио 1
  • сакупљеним 2
  • сакупљеној 1
  • салвете 1
  • сале 1
  • сали 1
  • салу 1
  • салутира 1
  • сам 274
  • Сама 1
  • сама 16
  • саме 4
  • сами 12
  • самим 3
  • самих 2
  • самном 1
  • Само 13
  • само 138
  • самог 3
  • самога 3
  • самој 1
  • самом 6
  • самоме 2
  • самоубилачкој 1
  • самохрана 1
  • самрти 1
  • самртни 1
  • самртника 2
  • самртникову 1
  • самртничке 1
  • саму 1
  • сан 3
  • сања 3
  • сањајући 2
  • сањам 1
  • сањао 2
  • сањивоме 1
  • саопштава 1
  • саопште 1
  • Саопштено 1
  • саопшти 7
  • саопштила 2
  • саопштих 1
  • саопштише 1
  • сапету 1
  • сапун 1
  • сапуна 1
  • сапутник 3
  • Сара 1
  • Сари 1
  • сасвим 60
  • Сасвим 7
  • саслуша 3
  • саслушања 2
  • саслушање 1
  • саслушао 1
  • саслушати 1
  • састављено 2
  • састаде 5
  • састанак 3
  • састане 1
  • састанемо 2
  • састанка 1
  • састанку 1
  • састати 2
  • састојало 1
  • састоји 1
  • сат 7
  • сата 7
  • сатански 2
  • сатераћу 1
  • сати 1
  • сату 1
  • саучествовао 1
  • саучешће 3
  • саучешћу 2
  • сахранити 1
  • Сахранише 1
  • сахрану 1
  • сахрањен 1
  • сачека 2
  • сачекају 1
  • сачекати 1
  • сачува 3
  • сачувај 5
  • сачувати 2
  • сашивен 1
  • Сва 1
  • сва 14
  • свагда 4
  • свадбе 1
  • свађа 2
  • свађају 2
  • свађала 1
  • свађам 1
  • свађамо 1
  • свака 13
  • свакако 1
  • Сваке 2
  • сваке 9
  • Сваки 1
  • сваки 28
  • Свако 1
  • свако 16
  • сваког 6
  • свакога 1
  • свакој 4
  • свакојака 1
  • свакојаки 1
  • свакојаких 1
  • свакојако 4
  • сваком 5
  • Свакоме 1
  • свакоме 5
  • Сваку 1
  • сваку 10
  • свану 3
  • свастика 15
  • Свастика 2
  • свастикама 1
  • свастике 4
  • свастиком 1
  • свастику 7
  • свастици 3
  • сват 9
  • свата 3
  • свату 1
  • свачега 1
  • свачему 4
  • све 194
  • Све 5
  • свег 2
  • Свега 1
  • свега 4
  • сведок 3
  • сведоке 1
  • сведоци 1
  • свежа 1
  • свеједно 1
  • свекрва 5
  • свему 10
  • свеска 1
  • Свет 1
  • свет 21
  • Света 1
  • света 8
  • светац 2
  • свете 1
  • свети 1
  • Светим 1
  • Светина 1
  • светине 1
  • светице 1
  • светлом 3
  • светлости 1
  • светлошћу 1
  • светлуцају 1
  • Светог 1
  • Светога 3
  • светског 1
  • светској 1
  • светску 1
  • Свету 1
  • свету 19
  • свеће 1
  • свећице 1
  • свећу 2
  • свеца 1
  • свеце 1
  • свецу 1
  • свечани 1
  • свечано 3
  • свештеник 2
  • свештеника 1
  • свештеници 1
  • свештеничком 1
  • свештеном 3
  • свештенство 1
  • свештенством 1
  • Сви 10
  • сви 57
  • свидео 1
  • свију 2
  • свикао 1
  • свикнем 2
  • свикну 1
  • Свикну 1
  • свиле 1
  • свилена 1
  • свиленим 3
  • свим 1
  • свима 18
  • свиња 5
  • свиње 1
  • свињо 1
  • свира 5
  • свирају 1
  • свирала 1
  • Свирала 1
  • свирао 1
  • свирати 1
  • свирачима 1
  • свираш 1
  • свиреп 1
  • свих 5
  • свлачили 1
  • свог 7
  • свога 31
  • Свој 1
  • свој 21
  • своја 3
  • своје 63
  • својега 3
  • својим 30
  • својима 1
  • својину 2
  • својих 7
  • својој 33
  • својом 12
  • својта 2
  • своју 45
  • свом 5
  • своме 20
  • свраб 2
  • сврати 3
  • свратио 1
  • свраћао 1
  • сврачица 1
  • сврачици 1
  • свршава 3
  • свршавају 1
  • свршавала 1
  • свршена 1
  • свршено 1
  • свршетак 3
  • сврши 11
  • свршила 3
  • свршим 4
  • свршимо 1
  • Свршио 1
  • свршио 4
  • свршити 3
  • свршише 1
  • сву 10
  • свуци 1
  • свуче 1
  • свучем 3
  • се 1763
  • себе 19
  • себи 46
  • севап 1
  • севапа 1
  • сегелтуске 1
  • Седам 1
  • седам 18
  • седамдесет 3
  • седамнаест 4
  • СЕДАМНАЕСТА 1
  • Седе 1
  • седе 23
  • седела 5
  • седелац 1
  • седеле 1
  • седели 2
  • Седео 1
  • седео 11
  • седећи 4
  • Седи 2
  • седи 20
  • седилац 1
  • седим 2
  • седимо 1
  • Седите 1
  • седите 2
  • седишта 1
  • Седиште 1
  • СЕДМА 3
  • седми 2
  • седмим 1
  • седмог 4
  • седне 2
  • Седнем 1
  • седнем 2
  • Седница 1
  • седница 5
  • седнице 3
  • седници 7
  • седницу 6
  • секла 1
  • секретар 1
  • секретарска 1
  • секунд 1
  • села 19
  • селе 1
  • Сели 1
  • сели 4
  • селима 2
  • Село 1
  • село 31
  • селом 1
  • селу 32
  • сељак 10
  • сељака 1
  • сељани 2
  • сељанима 2
  • сељанка 1
  • сељанки 1
  • сељаци 1
  • сељачких 1
  • сем 13
  • Сем 2
  • сена 1
  • сенатум 1
  • сензал 1
  • сензација 1
  • сензацији 1
  • сензациона 1
  • сензационална 1
  • сензациону 1
  • сено 2
  • сену 3
  • сео 2
  • сеоске 1
  • сеоским 1
  • сеоском 1
  • сесе 1
  • сестра 5
  • сестре 4
  • сестри 3
  • сестрински 1
  • сестричина 9
  • сестричине 2
  • сестричини 2
  • сестричиној 1
  • сестричину 5
  • сестро 1
  • сестром 1
  • сестру 5
  • Сети 2
  • сети 5
  • сетили 1
  • сетим 3
  • сетио 2
  • сећа 2
  • Сећам 1
  • сећам 3
  • сећања 1
  • сећање 1
  • сећао 1
  • сећати 1
  • сећаш 5
  • си 48
  • Сиглу 1
  • сигуран 1
  • сиђе 7
  • сиђем 2
  • сиђу 1
  • сијаш 1
  • силав 1
  • силаву 1
  • силази 1
  • силазим 1
  • силан 1
  • силне 2
  • силни 1
  • силно 1
  • силног 1
  • силну 2
  • силом 1
  • силу 1
  • Сима 126
  • Симе 6
  • Симена 1
  • Симеон 3
  • Симеоновог 1
  • Симеуна 1
  • Сими 16
  • Симин 2
  • Симина 2
  • Симини 1
  • Симиним 1
  • Симиних 1
  • Симино 3
  • Симином 2
  • Симо 6
  • Симоновића 1
  • Симу 13
  • син 10
  • сина 3
  • Синајске 1
  • синко 1
  • синова 3
  • синовима 1
  • синоћ 4
  • сину 2
  • сињор 2
  • сињоре 2
  • сипајући 1
  • сипао 1
  • сирове 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 1
  • сиромаха 1
  • Сирота 2
  • сирота 8
  • сиротиња 2
  • сиротиње 2
  • сиротињску 1
  • сиротињу 8
  • сиротица 2
  • сиротицу 3
  • сиротније 1
  • сирото 1
  • сироту 3
  • сироче 2
  • сисанче 2
  • сисанчета 1
  • сисао 1
  • систем 1
  • ситна 1
  • ситне 2
  • ситни 1
  • ситније 3
  • ситних 2
  • ситница 3
  • ситнице 2
  • ситницу 1
  • ситно 1
  • ситној 1
  • ситну 1
  • ситуација 2
  • сићи 2
  • сишао 1
  • сјајан 1
  • сјаха 1
  • сјурити 1
  • скале 1
  • скали 1
  • скалу 1
  • скарадне 1
  • скачу 1
  • скидали 1
  • скидоше 1
  • скине 2
  • скинемо 1
  • скинула 1
  • скинули 1
  • скинута 2
  • скинути 1
  • складно 1
  • склепташе 1
  • склони 1
  • склопила 1
  • склопили 1
  • сковали 1
  • скоро 6
  • Скочи 2
  • скочи 8
  • скочио 2
  • скочиће 1
  • скраси 2
  • скратиле 1
  • скратио 1
  • скратити 1
  • скренуо 1
  • скривена 1
  • скрити 1
  • скроз 1
  • скројену 1
  • скројила 1
  • скроман 2
  • скромније 1
  • скромно 2
  • скромности 2
  • скрштених 1
  • скува 1
  • скупи 1
  • скупили 1
  • скупља 3
  • скупље 2
  • скупљене 1
  • скупљених 1
  • скупове 1
  • скупови 1
  • скупоћи 1
  • Скупштинари 1
  • Скупштини 1
  • слаба 1
  • слаби 1
  • слабо 1
  • слабом 1
  • слава 4
  • слави 2
  • Славине 1
  • славу 2
  • слагао 2
  • сладак 1
  • слажу 1
  • слази 2
  • слазио 1
  • сламе 2
  • сламним 1
  • слатка 1
  • Слатка 1
  • слатке 1
  • слатким 1
  • слатко 13
  • слатком 1
  • слегло 1
  • Слегло 1
  • слегнем 1
  • слегну 2
  • слегоше 1
  • слеже 4
  • слетеше 1
  • Слика 1
  • слика 4
  • слике 5
  • сликом 3
  • слику 1
  • сличан 2
  • слична 1
  • сличним 1
  • сличних 3
  • Слободно 1
  • слободно 6
  • слободом 1
  • слова 2
  • словима 1
  • слово 9
  • словом 1
  • слога 3
  • Слогом 1
  • сложише 1
  • слојанио 1
  • сломљен 1
  • слуга 1
  • служба 3
  • службе 13
  • службеној 1
  • служби 5
  • службу 17
  • служе 1
  • служећи 1
  • Служи 1
  • служи 7
  • служила 1
  • Служио 1
  • служио 4
  • служитељ 2
  • слутећи 2
  • слути 1
  • слутиле 1
  • слутим 1
  • слутио 4
  • случај 12
  • случајева 1
  • случајно 3
  • случају 6
  • слуша 6
  • слушај 2
  • Слушај 7
  • Слушајте 1
  • слушајте 5
  • слушајући 1
  • слушала 3
  • слушалаца 2
  • слушали 1
  • слушало 1
  • слушам 1
  • слушао 4
  • слушаоци 1
  • слушати 1
  • смакнути 1
  • сматра 4
  • Сматрајте 1
  • сматрају 1
  • сматрала 1
  • сматрате 1
  • сматрати 4
  • Сме 1
  • сме 8
  • смеде 1
  • Смедереву 1
  • смедоше 1
  • Смеј 1
  • смеј 5
  • смеја 2
  • смејала 5
  • смејале 1
  • смејали 2
  • смејању 1
  • смејао 2
  • смејати 2
  • смеје 5
  • смејете 1
  • смејурија 1
  • смела 2
  • смели 1
  • смело 1
  • смем 5
  • смео 3
  • смерно 1
  • сместа 1
  • Смета 1
  • смета 2
  • сметало 2
  • сметао 1
  • смете 2
  • смети 1
  • сметња 2
  • сметње 1
  • сметњи 1
  • смех 11
  • смехом 2
  • смеши 5
  • смешила 1
  • смешио 2
  • Смилуј 2
  • смилује 1
  • смирено 1
  • смирила 1
  • смирим 1
  • смисли 1
  • смислим 1
  • смислио 7
  • смислити 1
  • смислу 1
  • смо 42
  • смоква 4
  • смрад 1
  • смрада 1
  • смрт 3
  • смрти 6
  • смртно 1
  • Смрћу 1
  • сна 1
  • снаге 3
  • снагом 2
  • снагу 1
  • снажан 1
  • снажна 1
  • снажно 1
  • снашло 1
  • снебивала 1
  • снебивати 1
  • снег 1
  • снова 4
  • снове 1
  • снови 3
  • сноп 1
  • сну 4
  • соба 7
  • собе 23
  • соби 26
  • Собица 1
  • собици 1
  • собом 23
  • собу 33
  • сокак 1
  • сокаку 1
  • сомотском 1
  • сон 2
  • сопственог 1
  • сопственом 3
  • сопствену 1
  • Софија 7
  • Софије 1
  • Софији 1
  • Софију 2
  • софу 1
  • спава 7
  • спавајте 1
  • спавају 1
  • спавам 4
  • спавање 4
  • спавао 6
  • спавати 1
  • спаваше 1
  • спада 1
  • спадају 1
  • спаде 1
  • спази 10
  • спазим 2
  • спазио 3
  • спазите 1
  • спазити 2
  • спазише 1
  • спао 1
  • спасава 1
  • спасао 4
  • спасе 1
  • Спасе 1
  • спасеш 1
  • спасилац 1
  • Спасић 1
  • Спасића 1
  • Спасоје 2
  • спасти 1
  • Спасу 1
  • списа 1
  • списковима 1
  • списком 1
  • спол 1
  • спољашњости 1
  • спомаже 1
  • спомен 1
  • споменик 2
  • споменика 2
  • спопадају 1
  • споразумеше 1
  • споразуму 1
  • спори 1
  • спрат 1
  • спрата 1
  • спрату 1
  • спрема 1
  • спремају 1
  • спремајући 1
  • спреман 1
  • спремање 1
  • спремао 1
  • спреми 3
  • спречавао 1
  • спријатељи 1
  • спусти 8
  • спустио 1
  • спустите 1
  • спустићете 1
  • спуштају 1
  • спуштен 1
  • спуштене 1
  • сравњујем 2
  • срам 1
  • Срам 1
  • срама 1
  • срамота 3
  • срамоте 3
  • срамотио 1
  • Србија 1
  • Србији 2
  • Србина 2
  • срдито 1
  • сребрн 1
  • сребрне 1
  • сребру 1
  • среда 2
  • средине 1
  • средини 1
  • средом 1
  • средство 1
  • срез 2
  • среза 5
  • срезова 2
  • срезу 3
  • Среја 25
  • Среје 1
  • Срејина 1
  • Срејо 1
  • Среју 6
  • срели 6
  • среске 3
  • срески 5
  • среским 1
  • среског 3
  • среском 1
  • среску 2
  • срести 1
  • Срета 1
  • сретају 2
  • сретне 1
  • Сретне 1
  • сретнем 1
  • сретну 2
  • сретоше 1
  • срећа 1
  • срећан 6
  • среће 5
  • срећи 1
  • Срећка 1
  • Срећко 2
  • срећна 1
  • срећне 1
  • срећно 8
  • срећну 1
  • Срећом 1
  • срећом 3
  • срећу 4
  • срикао 1
  • сркну 1
  • срна 1
  • сродничка 1
  • српски 4
  • Српских 1
  • српског 3
  • српскога 1
  • српском 1
  • српску 1
  • срца 12
  • срце 21
  • срцу 2
  • став 1
  • стави 3
  • ставио 2
  • стављено 2
  • стаде 6
  • стадоше 1
  • стазом 1
  • стајала 1
  • стајале 1
  • стајало 1
  • стајао 2
  • стајати 1
  • стајаћем 1
  • стакла 1
  • стаклена 1
  • стакло 2
  • стала 1
  • стална 1
  • сталне 1
  • стално 4
  • сталног 2
  • сталном 1
  • стало 1
  • Стамена 1
  • Стаменковића 1
  • Стана 17
  • Стане 2
  • стане 4
  • станем 1
  • стани 1
  • Стани 1
  • Станина 1
  • Станите 2
  • станицу 1
  • Станковића 1
  • Станковићка 1
  • становање 1
  • становник 2
  • Становници 1
  • становници 2
  • Станоје 1
  • Станојевић 1
  • Станојка 2
  • Стану 1
  • стану 4
  • стање 3
  • стању 4
  • стао 3
  • стар 1
  • стара 4
  • старамо 1
  • старац 2
  • старачку 1
  • старе 4
  • старешине 1
  • старешини 2
  • стари 14
  • старија 2
  • старије 1
  • старих 1
  • старице 1
  • старо 3
  • старог 4
  • старога 3
  • староме 2
  • старосватовог 1
  • старосвату 1
  • Ствар 4
  • ствар 80
  • ствари 40
  • стварима 3
  • стварне 1
  • стварност 1
  • стварности 1
  • створ 1
  • створена 1
  • створење 3
  • створише 1
  • сте 58
  • Стевана 1
  • Стевица 2
  • Стевици 1
  • стегао 1
  • стегнуто 1
  • стеже 2
  • стекао 3
  • стекла 2
  • степенице 5
  • стећи 1
  • Стефановићка 1
  • стече 1
  • стечени 1
  • стигао 1
  • стигла 2
  • стигли 1
  • стигло 1
  • стигне 3
  • стигоше 4
  • стидети 1
  • стиди 1
  • стидљиво 4
  • Стиже 1
  • стиже 6
  • стижем 1
  • стих 1
  • стиховима 3
  • стиште 2
  • сто 39
  • стовари 1
  • стога 14
  • Стога 3
  • стојали 1
  • стојало 1
  • стојао 1
  • стојати 1
  • Стоји 1
  • стоји 11
  • стојим 1
  • стола 12
  • Столица 1
  • столице 2
  • столици 3
  • столицу 5
  • столичицу 1
  • столове 1
  • столови 1
  • столовима 2
  • столом 10
  • столу 9
  • стомак 2
  • стомаку 4
  • стопа 1
  • стотина 5
  • стотине 3
  • стран 1
  • страна 3
  • стране 30
  • страних 1
  • странке 1
  • страног 1
  • страном 1
  • страну 15
  • странца 1
  • страсне 1
  • страсној 1
  • страст 1
  • страсти 1
  • страћила 1
  • страх 4
  • страха 3
  • страховито 1
  • страхоте 1
  • страшан 1
  • страшна 2
  • страшне 2
  • страшнија 1
  • страшније 1
  • страшно 5
  • страшну 1
  • стргну 1
  • Стреја 1
  • стрељање 1
  • стресе 1
  • строг 1
  • строго 4
  • строгом 1
  • строже 1
  • стрпа 1
  • стрпам 1
  • стрпао 2
  • стрпаше 1
  • струк 1
  • струци 1
  • стручно 1
  • стручњачки 1
  • стубом 1
  • студен 1
  • студену 1
  • студирамо 1
  • студирао 1
  • ступа 1
  • ступање 1
  • ступи 4
  • ступила 2
  • ступите 1
  • су 226
  • суботе 7
  • Суботићеве 1
  • суботу 1
  • сув 1
  • сува 1
  • сувише 3
  • СУД 1
  • суд 11
  • суда 14
  • судбина 4
  • судбине 2
  • судбином 1
  • судбину 1
  • судбоносан 1
  • суде 2
  • суделује 1
  • суди 2
  • судија 1
  • судије 4
  • судију 1
  • судили 1
  • судиш 1
  • суднице 2
  • судници 5
  • судницом 1
  • судницу 6
  • судовима 1
  • судом 3
  • судске 1
  • судски 2
  • судском 1
  • Суду 1
  • суду 6
  • суђења 6
  • суђење 6
  • суза 1
  • сузама 3
  • сузе 12
  • сукњом 1
  • сукњу 1
  • сума 1
  • суманут 1
  • сумицу 1
  • сумња 2
  • сумњали 1
  • сумњао 2
  • сумњаш 1
  • сумње 1
  • сумњиво 4
  • сумњу 1
  • сумрак 4
  • суму 3
  • сунем 1
  • суну 2
  • сунца 1
  • Сунце 2
  • сунце 4
  • сунцобраном 1
  • сунчати 1
  • супруг 2
  • супруга 2
  • супругу 3
  • суседа 1
  • суседни 1
  • суседним 1
  • сусетка 1
  • сусетци 1
  • сусрет 2
  • Сутра 3
  • сутра 34
  • сутрадан 14
  • Сутрадан 3
  • суфлер 2
  • суфлеров 1
  • суха 1
  • сушило 1
  • сцена 2
  • сценаристи 1
  • сцени 2
  • сцену 1
  • т 6
  • Та 33
  • та 42
  • табани 1
  • таван 9
  • тавана 2
  • тавану 8
  • тад 4
  • тада 12
  • Тада 2
  • тадо 1
  • тај 64
  • Тај 8
  • Тајна 1
  • тајна 13
  • тајнама 1
  • тајне 3
  • тајни 1
  • тајно 1
  • тајног 1
  • тајну 9
  • така 2
  • Така 2
  • такав 12
  • Такав 2
  • таква 4
  • такве 7
  • такви 3
  • таквим 1
  • таквих 1
  • такво 2
  • таквог 1
  • Таквог 2
  • таквога 1
  • таквој 1
  • таквом 2
  • такву 4
  • таке 1
  • таки 1
  • ТаКо 1
  • тако 286
  • Тако 55
  • такође 11
  • такој 1
  • таксама 1
  • таксу 2
  • Талијани 1
  • талијански 1
  • таман 14
  • Таман 9
  • тамна 1
  • тамно 1
  • тамном 5
  • Тамо 1
  • тамо 35
  • тандем 1
  • танке 2
  • танким 1
  • тањирима 1
  • таса 1
  • тата 1
  • тачака 1
  • тачка 2
  • тачке 1
  • тачки 1
  • тачку 3
  • Тачно 1
  • тачно 5
  • тачном 1
  • Таш 1
  • ташта 7
  • ташти 1
  • ташту 2
  • твога 2
  • твој 4
  • твоја 8
  • Твоје 1
  • твоје 4
  • твоји 4
  • твојих 1
  • твоју 5
  • тврда 2
  • тврдећи 1
  • тврди 3
  • тврдити 1
  • тврдо 4
  • тврдоглав 1
  • те 301
  • Те 4
  • тебе 12
  • Теби 1
  • теби 17
  • теглили 1
  • теглимо 1
  • тежак 4
  • теже 1
  • тежином 2
  • тежину 1
  • тежњама 4
  • тек 67
  • Тек 7
  • тела 2
  • телал 2
  • телеграм 9
  • телеграф 2
  • телеграфирам 1
  • телеграфски 2
  • телеграфских 3
  • телеграфском 2
  • телесно 1
  • телефонским 1
  • телиле 1
  • тело 4
  • телу 3
  • темеља 1
  • тенором 1
  • теоријском 1
  • тепам 1
  • тепелук 7
  • терао 1
  • терати 1
  • терет 2
  • терета 2
  • терзијски 1
  • Терзић 1
  • тесна 1
  • тестаменат 7
  • тестамент 2
  • тестамента 3
  • тестаментом 1
  • тестаменту 1
  • тестију 1
  • тесто 1
  • тетака 1
  • Тетка 1
  • тетка 10
  • тетку 1
  • течно 1
  • теше 1
  • тешећи 1
  • теши 3
  • тешим 1
  • тешио 1
  • тешити 2
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешким 1
  • тешко 13
  • Тешко 3
  • тешком 1
  • тешку 1
  • Ти 11
  • ти 233
  • тигању 1
  • Тим 1
  • тим 16
  • Тиме 1
  • тиме 20
  • Тиосав 1
  • тиска 1
  • тискала 1
  • титулу 1
  • тих 11
  • тихим 1
  • тихо 11
  • тихог 1
  • тица 1
  • тице 1
  • тицу 1
  • тиче 9
  • тише 1
  • тишине 2
  • тишти 1
  • то 640
  • То 85
  • тобом 1
  • тобџијског 1
  • Тог 2
  • тог 9
  • Тога 3
  • тога 38
  • Тодор 1
  • тој 19
  • током 1
  • токорсе 1
  • току 1
  • толике 1
  • толики 3
  • толиким 1
  • толиких 1
  • Толико 1
  • толико 47
  • толику 1
  • Том 3
  • том 35
  • Тома 84
  • Томе 5
  • томе 57
  • Томи 8
  • Томин 3
  • Томине 1
  • Томино 2
  • Томиног 1
  • Томиној 1
  • Томином 1
  • Томину 3
  • Томић 1
  • Томо 7
  • Тому 13
  • тон 4
  • тонове 3
  • тоном 5
  • топли 2
  • топло 1
  • Топчидерском 1
  • Торлака 1
  • тотица 1
  • траву 2
  • травуљину 1
  • траг 2
  • трага 1
  • трагедије 9
  • трагедији 1
  • трагедију 3
  • трагичан 1
  • трагове 2
  • трагу 1
  • тражакања 1
  • тражећи 2
  • тражи 8
  • тражила 1
  • тражили 2
  • тражим 3
  • тражимо 1
  • Тражио 1
  • тражио 9
  • тражити 1
  • тражиш 1
  • трајала 4
  • трајало 2
  • трајао 2
  • трамвај 1
  • трамвају 1
  • трбух 2
  • трбуха 4
  • трбуху 1
  • трговац 4
  • трговачку 1
  • трговине 1
  • трговца 1
  • трговци 1
  • трговцу 1
  • треба 43
  • Треба 5
  • требала 5
  • Требали 1
  • требали 2
  • требало 21
  • требао 3
  • требате 1
  • требати 2
  • требаћемо 1
  • требаш 1
  • трезан 2
  • трезвен 1
  • тремолу 1
  • тренут 1
  • тренутак 4
  • тренутка 4
  • тренутке 1
  • тренутку 11
  • тренутцима 1
  • тресак 1
  • тресе 2
  • ТРЕЋА 3
  • трећа 4
  • Треће 1
  • треће 4
  • трећег 2
  • трећем 2
  • трећи 7
  • трећом 1
  • трећу 2
  • трешти 1
  • трже 7
  • Три 1
  • три 54
  • тридесет 7
  • ТРИДЕСЕТ 7
  • ТРИДЕСЕТА 1
  • Тринаест 1
  • тринаест 3
  • ТРИНАЕСТА 1
  • трипут 3
  • Триста 1
  • триста 4
  • трице 1
  • тркнем 1
  • трку 1
  • трља 1
  • трљајући 1
  • трње 1
  • троименог 1
  • троје 4
  • тројим 1
  • тројица 6
  • Трофим 3
  • трошак 2
  • троши 1
  • трошка 1
  • трошкова 1
  • трошкове 1
  • трошковима 1
  • трошку 2
  • трпао 1
  • трпати 1
  • трпела 1
  • трпело 1
  • трпети 1
  • трпи 1
  • трпим 1
  • трпљења 1
  • Тртица 1
  • тртица 3
  • тртицу 2
  • трубе 1
  • трубом 2
  • трубу 3
  • трупи 1
  • труцкала 1
  • трчао 1
  • трчећи 1
  • трчи 3
  • трчиш 1
  • Ту 15
  • ту 76
  • туа 1
  • туга 1
  • тугаљив 1
  • тугаљиве 1
  • тугом 1
  • туђ 1
  • туђе 2
  • туђем 2
  • туђим 3
  • туђој 1
  • туђу 1
  • тужан 1
  • тужби 1
  • тужбу 3
  • туженој 1
  • тужи 1
  • тужилац 2
  • тужити 1
  • тужна 1
  • тужне 1
  • тужним 1
  • тужних 1
  • тужно 4
  • тузи 2
  • тукла 1
  • туку 1
  • тул 1
  • тумачење 1
  • тумачим 1
  • тумачити 1
  • тумачиш 1
  • турена 1
  • тури 1
  • турити 1
  • турих 1
  • Турци 2
  • тутњава 1
  • тутор 2
  • туторство 1
  • тући 1
  • туце 1
  • туцета 2
  • туче 1
  • туш 1
  • ћ 1
  • ћаскају 1
  • ћаскањем 1
  • Ћата 14
  • ћата 88
  • ћате 1
  • ћати 14
  • ћатин 1
  • ћатине 1
  • ћатиних 1
  • ћатиној 3
  • ћатином 2
  • ћатину 1
  • Ћато 2
  • ћато 27
  • ћатом 2
  • Ћату 1
  • ћату 11
  • ће 222
  • ћебетом 1
  • ћеманета 1
  • ћемо 35
  • Ћерка 1
  • ћерка 5
  • ћерке 1
  • ћерку 1
  • ћете 19
  • ћеш 22
  • ћошак 1
  • ћошка 1
  • ћошку 2
  • ћу 72
  • ћуприја 1
  • ћуреће 1
  • ћутали 1
  • ћутања 2
  • ћутање 2
  • Ћутао 2
  • ћутао 3
  • ћутати 2
  • ћутаћу 1
  • ћуте 3
  • Ћути 2
  • ћути 8
  • ћутим 1
  • Ћутиш 1
  • ћутиш 2
  • ћушнух 1
  • у 1228
  • У 62
  • убеди 1
  • убедио 4
  • убедити 2
  • убедише 1
  • убедљивог 1
  • убеђени 1
  • убеђено 1
  • Уби 1
  • убијати 1
  • убију 1
  • Убио 1
  • убити 4
  • убичај 1
  • убраја 1
  • убрза 1
  • убрзо 2
  • убрисао 1
  • уброји 1
  • убрус 1
  • уведе 1
  • увек 41
  • увелико 2
  • увеличавају 1
  • увео 1
  • Уверавам 1
  • уверен 2
  • уверени 2
  • уверење 1
  • уверењем 4
  • уверењу 4
  • увери 6
  • уверим 1
  • уверити 3
  • увести 1
  • увета 1
  • уветом 1
  • увече 4
  • увиде 3
  • увидевши 1
  • увидела 1
  • увидети 1
  • увидеше 1
  • увиђа 2
  • увиђајући 1
  • увиђаш 3
  • увија 3
  • увијаш 1
  • увијено 2
  • увијену 1
  • увијете 1
  • увити 1
  • уво 2
  • увода 2
  • уврати 1
  • увратила 1
  • увратили 1
  • увратио 2
  • увреда 4
  • увреде 1
  • увреди 1
  • увредила 1
  • увредио 1
  • увредљиве 1
  • увреду 1
  • увређени 1
  • уврне 1
  • увукао 2
  • увучем 1
  • угао 1
  • Углавноме 1
  • углађено 1
  • угледни 1
  • угледних 2
  • угловима 1
  • углу 1
  • угљевље 1
  • уговорено 1
  • угодише 1
  • угодник 1
  • угодно 1
  • угојеног 1
  • угостили 1
  • угостиш 1
  • угризам 1
  • угушио 1
  • удавала 1
  • удави 1
  • удавши 1
  • удаје 1
  • удала 2
  • удаљеној 1
  • удаљи 1
  • удаљити 1
  • удар 4
  • удара 1
  • ударале 1
  • удари 12
  • ударивши 1
  • ударио 1
  • Ударите 1
  • ударише 1
  • удата 2
  • удвостручи 1
  • Удеси 1
  • удеси 2
  • удесила 1
  • удесим 1
  • удесимо 1
  • удесио 4
  • удесити 1
  • удесиш 2
  • удесише 1
  • удешена 1
  • удешено 1
  • удова 2
  • удовац 2
  • удоваца 1
  • Удовица 1
  • удовица 32
  • Удовицама 1
  • удовице 8
  • Удовици 1
  • удовици 2
  • удовицом 2
  • удовицу 5
  • удовичким 1
  • удовичком 2
  • удовиштва 1
  • удовцем 1
  • удостоји 1
  • удри 1
  • удружења 2
  • удружење 5
  • удружимо 1
  • Уђе 2
  • уђе 23
  • Уђем 1
  • уђем 2
  • уђи 1
  • уђох 1
  • Уђоше 1
  • уђоше 6
  • уђу 2
  • ужагрише 1
  • ужас 1
  • ужасна 1
  • ужасније 1
  • ужасно 6
  • ужетом 1
  • ужи 3
  • ужива 1
  • уживајући 1
  • уживање 1
  • уживањем 1
  • уживао 1
  • Уживао 1
  • ужурбаност 1
  • ужурбаше 1
  • Уз 1
  • уз 47
  • уза 1
  • узајмио 1
  • узастопце 1
  • узбудило 1
  • узбуђен 1
  • узбуђена 1
  • узбуђено 1
  • узбуђењем 1
  • узбуну 1
  • узвик 2
  • узвикне 1
  • узвикну 9
  • узвикнула 2
  • узвикнуо 7
  • узвиком 3
  • узвикује 3
  • узвицима 1
  • узвишена 2
  • узвишени 1
  • узвишицу 1
  • узврда 3
  • узврпољио 1
  • узгред 4
  • уздах 1
  • уздахну 5
  • уздахнувши 2
  • уздахнула 3
  • уздише 2
  • уздржа 2
  • уздржавала 1
  • уздржавао 1
  • уздржања 1
  • уздржи 1
  • уздрхта 2
  • Узе 1
  • узе 31
  • узела 4
  • узело 1
  • узео 9
  • узети 13
  • узето 1
  • Узећу 2
  • узех 1
  • узеше 1
  • Узеше 1
  • узимам 1
  • узимамо 1
  • узимао 1
  • узимати 1
  • узјахао 1
  • узме 15
  • Узмем 1
  • узмем 3
  • узмемо 2
  • узмете 2
  • узмеш 2
  • Узми 1
  • узми 2
  • Узмите 1
  • узму 4
  • узмувао 1
  • узнемирава 1
  • узнемиравам 1
  • узнесе 1
  • узнеше 1
  • узораних 1
  • узроци 1
  • узрујан 1
  • ујак 1
  • ујаку 1
  • ујед 1
  • уједанпут 13
  • уједно 5
  • ујело 1
  • ујутру 10
  • указом 1
  • уклони 1
  • уклонити 1
  • уклоњене 1
  • уколико 1
  • укосница 1
  • укоснице 1
  • украс 1
  • укратко 2
  • укрштеним 1
  • укус 3
  • улагује 1
  • Улази 1
  • улази 5
  • улазнице 1
  • улазницу 1
  • улазом 1
  • уласком 1
  • уласку 1
  • улегли 1
  • улегоше 1
  • улепшавање 1
  • улети 1
  • УЛИЦА 1
  • улицама 3
  • улице 4
  • улици 4
  • улицом 4
  • улицу 8
  • уличици 1
  • уличицу 1
  • уличног 1
  • улог 1
  • улога 2
  • улоге 1
  • улози 2
  • ум 1
  • умањио 2
  • умањити 1
  • уме 19
  • умела 4
  • умели 1
  • умем 3
  • умео 9
  • умесан 1
  • уместо 2
  • умете 1
  • умети 1
  • уметник 1
  • уметница 2
  • уметничка 1
  • уметности 1
  • уметнуо 1
  • умеша 2
  • умешају 1
  • умешао 1
  • умије 1
  • умиљато 1
  • умирање 1
  • умирени 1
  • умиреним 1
  • умири 1
  • Умирише 1
  • умирује 1
  • умирују 1
  • Умоли 1
  • Умолила 1
  • уморан 7
  • уморни 1
  • уморно 1
  • умочи 1
  • умочио 1
  • умре 8
  • умрети 6
  • умреће 1
  • умреш 1
  • умрљаних 1
  • умро 7
  • умуче 1
  • унапред 2
  • унеколико 2
  • унела 1
  • унео 2
  • унесе 4
  • Унеси 1
  • унесу 1
  • унети 2
  • уносила 1
  • унутра 5
  • унутрашњост 1
  • унутрашњости 2
  • уозбиљи 2
  • уопште 16
  • уортачи 1
  • уосталом 2
  • Уосталом 4
  • уочи 1
  • упаде 2
  • Упалим 1
  • упалише 1
  • упаљена 1
  • упамти 1
  • упашће 1
  • упис 2
  • уписаних 1
  • Упита 1
  • упита 13
  • упитао 1
  • упишете 1
  • уплашим 1
  • уплео 1
  • уплете 2
  • упозна 1
  • упознали 1
  • упознамо 1
  • упознао 1
  • упознати 1
  • упола 1
  • упоређење 1
  • упорна 1
  • упорно 4
  • употреби 1
  • употребио 2
  • употребљава 1
  • упочетку 1
  • управа 9
  • Управе 1
  • управе 6
  • управи 1
  • управио 1
  • управитељ 3
  • управитељева 1
  • управитељица 1
  • управитељици 1
  • управитељка 1
  • управља 2
  • управник 2
  • управника 1
  • управниково 1
  • управнику 3
  • управног 1
  • управо 38
  • Управо 4
  • управом 1
  • управу 1
  • упрли 1
  • упропасти 1
  • упропастио 2
  • упрте 1
  • упустили 1
  • упути 6
  • упутила 1
  • упутим 1
  • упутимо 1
  • упутио 5
  • упутише 2
  • упутницом 2
  • упутства 1
  • упућени 1
  • упућивао 1
  • упућује 2
  • урадише 1
  • Уранио 1
  • уреде 1
  • уређена 1
  • уређеној 1
  • урлаш 1
  • урнебесан 1
  • урока 1
  • усаветује 3
  • усамљен 1
  • усамљени 3
  • усамљују 1
  • усвајам 1
  • усвојен 2
  • усвојенице 2
  • усвојено 2
  • усвоји 4
  • усвојили 1
  • усвојио 2
  • усвојити 2
  • усвојише 1
  • усев 1
  • ускликну 2
  • ускликнуше 1
  • уско 4
  • Ускочио 1
  • ускраћујем 2
  • Ускрс 2
  • Ускрсу 1
  • Услед 2
  • услед 9
  • услов 1
  • услова 1
  • услове 1
  • услугу 9
  • услужности 1
  • уснама 4
  • усне 4
  • уснио 1
  • усну 1
  • успава 1
  • успавала 2
  • успаване 1
  • успавао 2
  • успе 2
  • успевши 2
  • успели 1
  • успем 1
  • успео 4
  • успеха 1
  • успехом 3
  • успеше 1
  • успламте 1
  • усплахирено 2
  • успомена 1
  • успомене 1
  • успомену 1
  • успори 1
  • усправи 1
  • успротиви 2
  • Успут 1
  • успут 11
  • усред 5
  • уста 17
  • уставим 1
  • устаде 3
  • устаје 1
  • устајете 1
  • установимо 1
  • установиш 1
  • устао 1
  • Устао 1
  • устезања 1
  • устима 4
  • устреба 1
  • усуда 1
  • усуди 1
  • усхићено 1
  • усхићењем 3
  • утаји 1
  • утакмици 1
  • утвђеном 1
  • утврди 1
  • утврдио 1
  • утврдити 2
  • утврдише 1
  • утврђена 1
  • утврђено 2
  • утврђеном 2
  • Утекло 1
  • утекло 5
  • утеха 1
  • утехе 2
  • утеху 1
  • утеше 1
  • утеши 3
  • утешне 1
  • утешних 1
  • утисак 2
  • утисака 1
  • утиском 1
  • утицала 1
  • утицало 1
  • утиша 1
  • утишала 1
  • Утолико 2
  • утолико 4
  • утонула 1
  • уторак 1
  • утрнула 1
  • утрпава 1
  • утучени 1
  • ући 1
  • ућута 6
  • Ућутао 1
  • ућуташе 2
  • Ух 2
  • ухвати 2
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • Ухватио 1
  • ухватио 2
  • ухваћен 1
  • ухваћена 1
  • ухваћено 1
  • ухом 1
  • уху 1
  • уче 1
  • ученији 1
  • ученица 1
  • ученицом 1
  • ученицу 1
  • учења 2
  • учествује 1
  • учешће 1
  • учи 2
  • учили 1
  • учини 55
  • учинила 4
  • учиниле 2
  • учинило 3
  • учиним 1
  • учинио 6
  • учините 1
  • учинити 16
  • Учинићу 1
  • учиниш 1
  • учинише 1
  • учињени 1
  • учио 1
  • Учитељ 18
  • учитељ 60
  • учитеља 12
  • учитељев 1
  • учитељево 1
  • учитељевој 1
  • учитељеву 1
  • учитељем 2
  • Учитељу 2
  • учитељу 4
  • учтиво 1
  • учтивости 1
  • ушао 3
  • уши 11
  • ушију 6
  • ушла 1
  • уштину 1
  • уштинуо 1
  • уштиркану 1
  • ф 1
  • фајде 2
  • факт 1
  • фактима 1
  • фамилијарно 2
  • фамилије 1
  • фантазија 1
  • фатална 1
  • фатални 1
  • фаталну 1
  • фачла 1
  • фачле 2
  • фебруару 1
  • федер 1
  • фела 1
  • фењер 1
  • фијоке 2
  • фијоци 3
  • финансија 2
  • финем 1
  • финим 1
  • фино 1
  • финој 1
  • фирме 1
  • фирмом 1
  • фистлу 2
  • Фића 47
  • Фиће 7
  • Фићи 8
  • Фићина 4
  • Фићине 3
  • Фићиног 1
  • Фићиној 1
  • Фићином 1
  • Фићину 4
  • Фићо 3
  • Фићом 4
  • Фићу 5
  • флаша 1
  • флор 1
  • фљиснуо 1
  • фондова 1
  • формалне 2
  • формално 2
  • формалност 2
  • формалну 1
  • формула 2
  • фотељама 1
  • фотографа 1
  • фотографије 1
  • фраза 2
  • фразе 2
  • фразу 1
  • Францестала 1
  • фурија 1
  • фуруне 3
  • Ха 1
  • хајдемо 1
  • хајку 1
  • хаљина 1
  • хаљине 4
  • хаљином 1
  • хаљину 4
  • хармоника 2
  • хармонику 2
  • харнадле 1
  • хартија 1
  • хартије 1
  • хартију 2
  • Хвала 4
  • хвала 9
  • хватају 1
  • хеклованим 1
  • хералдика 1
  • херувика 1
  • херувици 1
  • хиљада 10
  • хиљаде 3
  • хитар 2
  • хитно 1
  • хитнуо 1
  • хладан 2
  • хладио 1
  • хладне 2
  • хладном 1
  • хладовина 1
  • хлебац 2
  • хм 1
  • Хм 5
  • хода 2
  • ходник 1
  • ходника 1
  • ходнику 1
  • хорну 3
  • хотел 3
  • хотела 5
  • хотелима 1
  • хотелске 1
  • хотелу 1
  • хотећи 1
  • Хоће 2
  • хоће 21
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 1
  • хоћете 5
  • хоћеш 9
  • Хоћу 4
  • хоћу 9
  • храбрости 4
  • храброшћу 1
  • храм 2
  • храмови 1
  • храму 1
  • храни 4
  • хранимо 1
  • хранити 1
  • храну 1
  • Христина 5
  • Христове 1
  • хришћана 1
  • хришћани 3
  • хришћанину 1
  • хришћанска 1
  • хришћански 2
  • хришћанских 1
  • хришћанско 1
  • хришћанском 2
  • хришћанску 1
  • хте 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 6
  • хтедосмо 1
  • хтедох 1
  • Хтела 1
  • хтела 13
  • хтели 2
  • Хтео 1
  • хтео 29
  • Ху 1
  • Хукну 1
  • хукну 5
  • хуману 1
  • Цајка 6
  • Цајке 1
  • Цајки 1
  • цар 1
  • царства 1
  • царствима 1
  • цвеће 1
  • цвикује 1
  • цврр 2
  • цвррц 1
  • цев 1
  • цедуља 1
  • цедуље 1
  • цедуљи 2
  • цедуљица 1
  • Цедуљица 1
  • цедуљице 1
  • цедуљици 3
  • цедуљицом 1
  • цедуљицу 4
  • Цедуљу 1
  • цедуљу 2
  • цела 11
  • целе 5
  • целим 2
  • целих 1
  • цело 5
  • целог 2
  • целога 5
  • целој 3
  • целокупан 1
  • целокупног 1
  • целом 7
  • целоме 1
  • Целу 1
  • целу 12
  • цељ 1
  • цељи 1
  • цена 1
  • цени 1
  • цених 1
  • ценкања 1
  • централа 2
  • централи 1
  • цео 15
  • цепала 1
  • церио 1
  • цех 1
  • цигане 1
  • цигани 2
  • циганска 1
  • цигаре 2
  • цигарету 3
  • цикати 1
  • цикне 1
  • цикну 1
  • цилиндер 2
  • циљ 1
  • ципела 4
  • ципеле 9
  • ципелу 10
  • циркужџијама 1
  • циркужџијски 1
  • циркус 2
  • циркуса 1
  • циркусом 1
  • циркусу 1
  • цитати 1
  • цифрама 1
  • цифри 1
  • цифру 1
  • цмакали 1
  • црвене 1
  • црвени 1
  • црвеним 3
  • црвену 1
  • црква 9
  • цркве 9
  • црквена 1
  • црквене 3
  • црквени 1
  • црквеним 1
  • црквених 1
  • црквено 2
  • црквеног 2
  • црквену 2
  • цркви 20
  • црквом 1
  • цркву 12
  • црн 2
  • црна 1
  • црнац 1
  • црне 3
  • црни 2
  • црнину 2
  • црних 1
  • црно 1
  • црног 1
  • црнога 1
  • црној 2
  • црном 2
  • црну 1
  • цртице 1
  • цртицу 1
  • цуцла 1
  • цуцлом 4
  • цуцлу 2
  • чај 1
  • чајем 1
  • чак 40
  • чанку 1
  • Чапа 1
  • чарапама 1
  • чаре 1
  • чаробна 1
  • чаробни 2
  • чаробних 1
  • чаршав 1
  • Чаршав 1
  • чаршавом 1
  • чаршије 1
  • чаршији 1
  • чаршијских 1
  • чаршију 3
  • Час 3
  • час 34
  • часа 9
  • часак 4
  • часком 1
  • Часком 1
  • часни 1
  • часну 2
  • часова 1
  • часове 1
  • часови 1
  • часовима 1
  • часом 2
  • част 8
  • частан 1
  • части 2
  • часу 6
  • чаша 1
  • чаше 1
  • чашицу 2
  • чашом 1
  • чашу 14
  • чварке 1
  • чварци 1
  • чвркну 1
  • чврстим 1
  • чега 15
  • чедо 1
  • чека 4
  • Чекај 1
  • Чекајте 1
  • чекајте 2
  • чекају 2
  • чекала 1
  • чекали 1
  • чекало 1
  • чекам 1
  • чекао 2
  • чекати 1
  • чекаш 1
  • чела 5
  • чело 7
  • челом 1
  • челу 6
  • чељусти 1
  • чему 12
  • чествујемо 1
  • честит 2
  • честита 1
  • честитам 1
  • Честитамо 1
  • честитао 1
  • честити 1
  • честитих 2
  • честито 1
  • честитом 1
  • честитци 1
  • честих 1
  • Често 1
  • често 6
  • четворе 1
  • четворо 5
  • четврт 2
  • четврта 1
  • ЧЕТВРТА 3
  • четвртаст 1
  • четврти 4
  • четвртине 1
  • четвртка 1
  • четвртку 1
  • четвртог 2
  • чете 3
  • Четири 1
  • четири 26
  • Четрдесет 2
  • четрдесет 9
  • четрнаест 9
  • ЧЕТРНАЕСТА 1
  • четрнаести 3
  • четрнаестој 2
  • чеше 2
  • чешће 6
  • чија 3
  • Чије 1
  • чије 5
  • чијем 1
  • чикам 1
  • чим 17
  • Чим 8
  • чиме 2
  • чин 4
  • чина 3
  • чини 4
  • чинила 2
  • чинили 1
  • чинило 1
  • чиним 1
  • чинио 3
  • чинова 2
  • чиновник 4
  • чиновнике 1
  • чинодејствовати 1
  • чину 1
  • чипканим 1
  • чиста 1
  • чисти 4
  • чистим 1
  • чисто 12
  • чистом 1
  • чисту 1
  • чита 8
  • читав 7
  • читава 6
  • читавим 1
  • читавих 1
  • читаву 6
  • читалац 1
  • читалаца 1
  • читали 1
  • читам 1
  • читање 3
  • читању 2
  • читао 2
  • читаоце 5
  • Читаоци 1
  • читаоци 10
  • читаоцима 1
  • читати 2
  • читу 2
  • чича 2
  • чл 2
  • члан 1
  • члана 3
  • чланака 2
  • чланица 1
  • чланова 13
  • чланове 4
  • чланови 3
  • члановима 1
  • члански 1
  • чланских 1
  • чланство 2
  • човек 64
  • човека 18
  • човеку 5
  • човечански 5
  • човечанства 1
  • човече 1
  • човечић 1
  • човечји 1
  • чокањ 6
  • чорбу 1
  • Чу 1
  • чу 16
  • чува 8
  • чувајте 1
  • чувају 2
  • чувала 2
  • чувам 1
  • чување 4
  • чувар 1
  • чувати 3
  • чувена 1
  • чувењу 1
  • чувства 1
  • чувствима 1
  • Чувство 1
  • чувство 6
  • чуда 5
  • чудан 4
  • чуде 2
  • чудећи 3
  • чуди 3
  • чудио 1
  • чудите 1
  • чудна 2
  • чудне 1
  • чудним 1
  • чудно 3
  • чудновата 4
  • чудновати 2
  • чудноватих 1
  • Чудновато 1
  • чудновато 3
  • чудноватом 1
  • чудноватоме 1
  • чудног 2
  • чудо 12
  • Чудо 4
  • чудом 1
  • чудотворном 1
  • чуду 1
  • чује 12
  • Чујем 4
  • чујем 7
  • чујете 2
  • Чујеш 1
  • чујеш 3
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чују 1
  • чука 1
  • чукну 4
  • чула 2
  • чули 4
  • Чума 1
  • чуми 1
  • чуо 17
  • чупа 5
  • чупав 1
  • чупајући 1
  • чупати 1
  • чустава 1
  • чути 5
  • чуће 1
  • Чуће 2
  • чуше 1
  • џака 1
  • џгољава 1
  • џеву 1
  • џеп 2
  • џепа 6
  • џепне 1
  • џепних 1
  • џепове 2
  • џигерицом 1
  • џигерицу 1
  • џумбус 2
  • шав 2
  • шавом 1
  • шака 1
  • шакама 3
  • шаком 6
  • шаку 3
  • шал 1
  • шала 1
  • шали 2
  • шаље 1
  • шаљем 1
  • шамар 3
  • шамара 1
  • шамаре 1
  • шамлицу 1
  • шапнух 1
  • шаптати 1
  • шапће 5
  • шапћући 3
  • шапутали 2
  • шапутало 1
  • шапутати 2
  • шапућу 1
  • шапућући 1
  • Шарана 1
  • шарена 1
  • шатра 1
  • шатрама 1
  • шатре 3
  • шатром 1
  • шатру 3
  • шверц 1
  • шверцери 1
  • швиндл 1
  • швиндлу 1
  • шврља 1
  • шебојем 1
  • шева 1
  • шега 1
  • шегрт 1
  • Шекспир 2
  • шематизам 1
  • шерет 1
  • шеретски 1
  • шеснаест 3
  • ШЕСНАЕСТА 1
  • шеснаести 3
  • шеснаестине 2
  • шест 19
  • ШЕСТА 3
  • шести 7
  • шестим 1
  • шета 3
  • шетају 1
  • шетам 1
  • Шетам 1
  • шетао 1
  • шешир 2
  • шеширима 1
  • шеширићем 1
  • шеширом 1
  • шибљака 2
  • шибљика 2
  • шибљику 2
  • шибу 1
  • шикне 1
  • шиљат 1
  • шину 1
  • шира 1
  • шири 2
  • ширила 1
  • ширим 1
  • широк 2
  • широка 1
  • широким 1
  • широко 4
  • широкоме 1
  • широм 2
  • ширу 3
  • шиче 1
  • шише 2
  • шиштао 1
  • шкљоца 1
  • шкљоцну 1
  • школама 1
  • школе 5
  • школи 1
  • школовању 1
  • школске 1
  • школу 1
  • шкрипати 1
  • шкрипнуло 1
  • шлајер 1
  • шлајера 1
  • шлитшухе 1
  • шљивику 1
  • Шнајдер 2
  • шнајдер 6
  • шнајдера 3
  • шнајдерки 1
  • шнајдеровој 1
  • Шнајдеру 1
  • шољу 1
  • шпедитер 1
  • шраф 1
  • шрафа 3
  • шта 173
  • Шта 35
  • штајгер 2
  • штајгером 1
  • штале 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штап 1
  • штедела 1
  • штете 1
  • штикле 1
  • штимовали 1
  • Што 11
  • што 406
  • штогод 9
  • штрецну 1
  • штрикана 1
  • штрикане 1
  • Штумадла 3
  • штумадла 4
  • штумадлу 1
  • шуми 1
  • шумовитим 1
  • шунка 1
  • шунку 1
  • шуњајте 1
  • шупу 1
  • шустер 1
  • шушка 2
  • шушкајући 1
  • шушкали 1
  • шушкање 2
  • шушкао 1
  • шушњу 1
  • шушумига 4
  • шушумиги 1
  • шушумигу 1
  • шчепа 3
  • шчепао 1
  • шчепати 1
63695 matches
и (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да про 
 га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нар 
иста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> 
 мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> < 
а напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n 
ава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане з 
та која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је но 
 за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неу 
 која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадес 
„једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му  
„Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „С 
а ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> < 
ема њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, 
о: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је  
евојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен 
ад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па 
аглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, кора 
, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико 
, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не 
ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друшт 
ча, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштв 
 за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадес 
мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко 
е не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драг 
ки огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука к 
 што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приме 
и поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко 
 сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псе 
ко завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето 
 издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, 
ао и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту  
овине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице уч 
о, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити 
не, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџиј 
 као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S}  
тељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрх 
та сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p>  
по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова  
 трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као д 
е: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговори 
довица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни 
што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце д 
p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</ 
тану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по позна 
 тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мо 
да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Пре 
ека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћа 
аже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кме 
ник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу кос 
то се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не мог 
гом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник же 
 Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Ми 
и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који  
у овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто ш 
е остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из 
 шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени км 
да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пље 
амо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: ш 
 сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игр 
 њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си 
ика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инст 
о попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је С 
трах.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</ 
> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, зб 
слите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>—  
 која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник мини 
неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се 
, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ оп 
лагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председ 
а — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпо 
 има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под 
а рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче д 
изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље з 
="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим висо 
а имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ов 
учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у г 
 и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јаб 
кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не 
 дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике ј 
 жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој 
ом дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену 
а.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породи 
њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у с 
 оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било 
<p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Ал 
ч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека 
чини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесе 
куд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грд 
све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају д 
 из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, пре 
тим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете. 
комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске 
</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње!  
собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да по 
 <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што 
 је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста,  
.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, оши 
о вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p 
дите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему 
анима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома  
донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p> 
но и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без опе 
ђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да  
 грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо  
> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, и 
 тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с т 
висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео  
 на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „св 
о само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супр 
саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико бу 
 да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће 
n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала у 
е навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа 
д већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора 
/> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>: 
отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> 
ушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад 
да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да 
тра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бл 
 авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, 
сподин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар  
н насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Постро 
> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сут 
сивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p>  
у овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p>  
тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефици 
убио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о 
свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље р 
ма видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже  
ах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среј 
т шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш 
чи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и у 
у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смок 
 у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела  
ло у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела  
о у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела с 
је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачу 
суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пус 
d> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предгов 
ету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p 
тук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од  
</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умр 
 викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он цело 
 на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па км 
тави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и 
, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— 
 <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А  
м на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" / 
радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — К 
зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p 
механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <p 
и о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се одно 
а то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште так 
кт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Кр 
о оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непр 
е надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит чов 
Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и 
ског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекн 
оп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде  
 бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за 
утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој 
а стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>У 
 рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе 
за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па т 
 јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка на 
ма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била  
воје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. кап 
к пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и бран 
ела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, 
че, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па п 
Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре. 
ди своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је би 
Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и 
и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S 
.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас,  
је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па ис 
ријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мог 
 руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби 
ога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није  
а не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. пр 
чеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај,  
 најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и пот 
b n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету  
ом као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збу 
140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са г 
Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се з 
м нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одр 
hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S}  
 /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у н 
пази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха в 
ар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не 
 ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си с 
 тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат 
.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ 
осподину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад он 
па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <p 
Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није  
..” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како  
ериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>—  
се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог де 
боте отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та  
ТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</h 
ина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!< 
јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p 
ицу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу,  
 их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... 
ге друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој 
астави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! —  
а, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш 
 посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви са 
у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу. 
сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче 
 сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у ст 
месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле 
 што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сиро 
ки.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p 
> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а  
то како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја п 
 Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку  
а, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште н 
 коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p> 
 ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики  
де да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p> 
ећ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кр 
а се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n= 
> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је  
пет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— А 
 сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме 
 порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ц 
p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који —  
к, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на  
ет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слег 
На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пр 
="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју по 
ров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се члано 
 остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту  
, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом вра 
рца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговор 
чин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако гре 
ћи, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се 
 за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч  
мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелен 
 свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, ча 
је ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” до 
ња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{ 
.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код ње 
 сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара! 
е, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, с 
 окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги д 
таде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у заг 
целарији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Преле 
чером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћн 
на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача 
еде има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а сва 
 Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Нед 
се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" 
згледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бој 
, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђ 
/p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмет 
ључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вр 
о, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није се 
 те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у о 
е у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није дос 
и дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и  
.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прире 
ме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и п 
 остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И 
аменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по свед 
јутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека к 
ецу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p 
аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом н 
цу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери н 
ици села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S}  
дељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S}  
е личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав  
отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га 
ишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма ци 
вац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, 
рво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није 
што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, ко 
роз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, з 
м их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих ре 
јатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и 
 А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали  
ку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држ 
ачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу 
/p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пош 
 њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је изве 
а да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се ис 
 пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове врш 
</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао 
мка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч  
 обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па о 
трогом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче и 
стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пр 
ратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то ш 
ужи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливад 
што ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном  
м у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Св 
е онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко  
 комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Неде 
 човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да  
 у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног д 
о леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S 
 је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не 
е, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Н 
, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се 
 румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у св 
 Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахн 
, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на по 
а би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, м 
 варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} По 
а како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где  
<p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад 
ме, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се л 
те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аник 
ста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућа 
поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се 
 тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми  
п донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Преле 
вих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од н 
по удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситни 
ине практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши 
подин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом ски 
е, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну 
е попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него о 
адоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као не 
ђе још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да превр 
их речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче. 
а!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од си 
почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљешт 
о пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један 
 тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти 
вила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да н 
</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја м 
} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђ 
Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> 
мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у  
нова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта он 
пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју  
а као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место  
 доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупи 
је, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и леп 
ко би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са  
најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао 
о, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сва 
онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грл 
ански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије,  
> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благослови 
о лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена  
три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да 
ајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} И 
ошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и ко 
рквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако 
ије!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачун 
видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто д 
х изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове  
три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва  
кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та 
астави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шу 
Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херуви 
и му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођ 
у примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учини 
ребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са 
шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у к 
е ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са а 
ко уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Р 
p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са н 
и, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да о 
мо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска р 
Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="ch 
ед механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су  
{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће  
 уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Т 
рој грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на 
пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, как 
лану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало 
га, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</ 
 Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је се 
а ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем н 
p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада 
вога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p>  
 <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном. 
равио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Наче 
чки. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је 
ме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, т 
па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Р 
 па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка  
 почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин 
звирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи  
запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније  
>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се бр 
ајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборав 
/p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом,  
ољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и 
оју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу  
ило на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у том 
ете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја н 
година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди син 
и, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председ 
ман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне б 
ошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађ 
није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе 
њења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљисну 
у неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад р 
 је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја 
ознанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашев 
, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео ј 
куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се о 
ку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, пра 
утра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвор 
ригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући з 
разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати к 
ледњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па пос 
е нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S}  
p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни  
 из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако 
е развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу п 
n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што 
т вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат 
тао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} 
с седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо. 
а!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло  
ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави ка 
авдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме је 
 жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p 
дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, 
не.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. 
сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо 
у којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати 
ома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, гос 
учио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под 
ле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још  
 Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући ча 
 остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луш 
} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да 
поречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју 
н другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а  
Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господи 
— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу  
како још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} А 
о.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па  
 Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје 
ан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепни 
знети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај 
 појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се  
тански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна  
, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, посл 
аборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели 
ења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са  
 у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладн 
ружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се о 
спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућ 
 он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно дв 
знала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би зн 
а, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најза 
ранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео кам 
 мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, п 
рипадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Њ 
ретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чу 
тавите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово  
те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не  
е отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће јо 
љни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор 
 свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану  
 што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ј 
> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у св 
ај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може д 
огу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Б 
е уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је м 
во дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се 
 они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та цркве 
којни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу пл 
о па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити с 
о у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p> 
.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан 
<pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а 
>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетан 
рника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у зем 
детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без 
ли.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дуж 
емој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да т 
 Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на 
Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију 
етану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купиш 
 може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би 
> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p>  
од њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, з 
 је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по ст 
ипеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољава 
дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба м 
н сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други 
ти, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство 
равим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то 
оград.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које с 
хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образа 
од вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад с 
а даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим  
оп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали но 
е, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како т 
 сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошт 
од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, кој 
ва дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да ос 
ник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</ 
, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како  
жно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле 
труменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две 
роши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада 
 полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казн 
, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго 
каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па о 
о се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољн 
и му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми  
арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином кр 
виђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— А 
у.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам  
вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше 
 ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме  
зговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се 
 бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју 
37" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. < 
крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са лин 
рамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181"  
ице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеш 
руштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитељ 
до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте  
она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који 
ве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели п 
а, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је 
тарија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењ 
о у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима од 
 знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени в 
утра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући  
вилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на  
в паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p> 
 од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева 
 срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p> 
иска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је у 
скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потр 
ло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред њ 
p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази,  
му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њи 
ки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или 
, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, го 
се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било 
међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разв 
 <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на под 
="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Х 
је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам т 
лика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то 
а заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и заб 
 тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и на 
ем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разго 
вац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то  
законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где  
овке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица 
p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало ош 
 вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} 
половила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од  
датле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод  
осподину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p 
, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислит 
го ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био  
штва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике 
осла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера  
едно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две р 
Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адво 
, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду п 
е, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако ка 
!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде 
живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— А 
 <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор м 
Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:< 
храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода 
и кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према ме 
збила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена 
ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попади 
д у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити при 
се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилим 
ла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава... 
 као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије б 
ј по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недора 
 и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то б 
њајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} 
ного ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, ш 
: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да уса 
прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов 
ди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њег 
них бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да  
 је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан прича 
ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам:  
у је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек кр 
 веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и 
иле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису ујед 
 она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сва 
лике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као  
пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком пес 
, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги 
, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто 
 нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију 
о, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле 
подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом ку 
ко је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам о 
ели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.< 
ђеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се и 
ужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала у 
ане пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодс 
Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедере 
те, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у п 
укавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>—  
шло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на нево 
 је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухват 
епо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је  
рез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу 
ано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, о 
а рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седа 
 он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је о 
те.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</ 
ше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то 
се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закљ 
ма се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S}  
/p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју 
 у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Том 
ац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — дод 
орну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пу 
рија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо 
како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш,  
 дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све 
е понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом 
утницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — 
p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико 
<p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме  
штинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} 
ст.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и 
ојничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није пра 
ут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту 
?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па с 
301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{ 
 — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробал 
м меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је 
е ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— 
амо батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, не 
ада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пи 
ће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> < 
ран на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара он 
 — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господин 
а личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> 
 децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми ов 
. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџиј 
 отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде,  
ш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за теб 
>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госп 
 него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кири 
 кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> 
смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иг 
/> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом  
<p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не  
, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа! 
ну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављ 
ога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Ј 
јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које  
 поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговор 
 дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље докт 
Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" />  
маљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — 
становимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До неде 
најући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то 
 дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ам 
е ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели 
ти пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако ј 
тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Б 
 он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! 
оварамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разгов 
ако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кмет 
. ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено 
м приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од 
 Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљ 
/p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи 
чи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општ 
p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики п 
мено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми 
дно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет 
њу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не зна 
е се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p 
ад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се к 
 генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели  
еч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То 
 у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капе 
 Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попади 
ао општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад прв 
 <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и негова 
</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? —  
че, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него с 
о и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, 
те! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој 
и?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p>  
, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита ме 
требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате 
у на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на п 
 овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига ве 
ако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! 
а се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем.. 
удновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да  
вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет  
 четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пил 
итање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="4 
 мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — в 
уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А  
ла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, си 
<p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се м 
овори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужас 
Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место 
/p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> 
кријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господ 
да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те сед 
вице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му  
 па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне 
шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> 
, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу реш 
еду, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Т 
вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта з 
„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачува 
та народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба д 
ма Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, уз 
и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али м 
нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се  
једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и 
о се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} 
, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниково 
 троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло 
же нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тре 
ајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја 
сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Ц 
 да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на 
 ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, стру 
авало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо 
у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом 
 и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни А 
а; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неп 
ила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p 
ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изи 
евоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb 
би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад чове 
Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али 
, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл у 
ер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заи 
 је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од бр 
 ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не мож 
кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај  
а а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе 
Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао  
на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ј 
вокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку  
ђа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обра 
ође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла он 
е саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати  
и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуг 
 као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диж 
 уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори 
а је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, ни 
стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је  
смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Рист 
а тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одго 
а.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случаје 
...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких ч 
но броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једн 
ЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </fro 
О И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШ 
на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се д 
 тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинск 
ј говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, ко 
људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник;  
ед подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунц 
од поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете 
 а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу  
а прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="2 
е заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пр 
е, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар 
 ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити р 
дим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на ваша 
 ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма  
 своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу  
га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој  
јнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Е 
а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жен 
 у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како  
више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохиј 
и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, н 
о са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за 
 зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари пола 
ицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди 
кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу 
те тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе  
 челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све  
еон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну 
свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му го 
дио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила пар 
ошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао  
} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, 
 ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милев 
 Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и н 
кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље ш 
 ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у  
 се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и 
је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено де 
 повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није кр 
ао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лак 
шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S 
 све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отв 
S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад 
 пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, 
ве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета 
вор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрдн 
 шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p> 
дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} К 
и извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му: 
ћући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски  
илук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb 
: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па 
ла:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јак 
?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме де 
га две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опе 
е и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фе 
е да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне:  
Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако! 
 врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, ал 
 разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам о 
ли она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати  
 предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Д 
лина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сена 
ик министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела,  
ма пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека свој 
а романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви т 
громним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало ч 
 чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо т 
сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцелариј 
икант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао ка 
и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда? 
е све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некак 
 написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два т 
 мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило 
познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Мил 
и на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ће 
ихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине о 
е, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове  
аза и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јов 
одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме мех 
АВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и  
естој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Т 
ави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те ск 
ала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца за 
и, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написа 
и, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сја 
 где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подн 
целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах  
ени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и глед 
ра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву 
пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тр 
{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног 
ут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3,  
з вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће  
роцени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти  
у доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него и 
Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да по 
 Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест так 
вањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете в 
 ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да 
аксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му пл 
7" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p 
</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плат 
туру да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову ва 
гледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак  
г полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и а 
о додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да т 
 те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да т 
м у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам  
аш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код м 
 и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ј 
адише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ј 
>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и п 
ца и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби и 
оше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет  
 или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише  
о је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госп 
S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако 
е ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ру 
<p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет мо 
Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ј 
на како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништ 
p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми  
о и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух р 
 ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предв 
, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам 
 намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрест 
лушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уп 
говори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Мариј 
јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и мес 
p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет п 
о се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А 
</p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар. 
зочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публи 
 коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и  
е на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Р 
 Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп слу 
 и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна 
на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p 
е, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упи 
ли... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у прип 
 жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши 
 не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и  
аква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на  
јаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам 
 амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услуг 
вео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна з 
де?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n= 
, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члан 
о главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиг 
вијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дв 
 плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања би 
горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} 
ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.< 
т уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.< 
еч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман. 
p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет  
” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</ 
 још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборав 
 крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси 
 шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне око 
ћи да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опрошт 
емпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на 
ам а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да 
аправи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар  
о — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дет 
зишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је 
е је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно 
дне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жен 
едити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само 
отово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче  
поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу в 
 — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота 
лободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Е 
ена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бака 
рачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у  
мој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа!  
ва</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дозн 
, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n 
 муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најд 
руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест х 
 је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду 
 кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p> 
а, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите... 
ишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има 
 то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а  
ришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у н 
а се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим 
p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што  
еха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi> 
о плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спа 
>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре 
па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија 
трасне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам ј 
ашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу н 
 ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам 
о, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћ 
 ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га 
оца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви нар 
бацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном 
 си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута  
ти — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранит 
и села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Км 
, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепничк 
рамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Ан 
 ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био уч 
е у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не  
разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука  
равим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио т 
ди, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, 
не. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено  
 — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш,  
 <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп 
ељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узв 
ега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила 
, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на 
оговорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равниц 
дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као з 
а би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнут 
 колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} З 
једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет.  
да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, н 
ра, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, по 
оји би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све  
Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата  
к, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ћ 
зухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау за 
оз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцела 
бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но чове 
рда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је п 
м месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случа 
угаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад и 
} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је до 
час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало 
љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а п 
да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Не 
е често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси нек 
лева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то ниј 
 Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све дове 
 <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нис 
изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Леско 
оче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истин 
го и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n=" 
чтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> < 
 динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из  
</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето как 
л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, 
метов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се  
 не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г.  
нам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па  
ш млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад  
о?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да  
естити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростиш 
и ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није  
их се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три  
вирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као 
но, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пу 
 децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп  
</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чу 
би, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде  
о се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; о 
тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити 
службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке и 
, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то зн 
нији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да 
, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од  
о се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је би 
имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој 
о.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „ 
риметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не прима 
та не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим д 
егов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја  
апетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p>  
 берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш  
с отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар  
 напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи у 
ао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и 
а уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог  
ар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Н 
</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крман 
еше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко с 
ели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита 
се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника крет 
једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шак 
рманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило шт 
у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по т 
ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте к 
— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно 
к, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војн 
 овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговор 
ова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у  
 из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров  
и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а  
пничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је  
 донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} 
S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите 
Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остал 
суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз та 
ам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја 
што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио 
дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд о 
ти у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p 
овинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен 
оље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова д 
 <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 1 
та одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну н 
већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке 
цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" / 
 је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће 
 по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64 
<p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета,  
ај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Зн 
 Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb 
о.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? —  
г, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Рад 
з Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— 
 па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћат 
, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.< 
”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, од 
ника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у ме 
ром, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дет 
мо нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да пон 
 тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb  
прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Ра 
ларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напи 
цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао  
и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} За 
ију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па  
а није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb  
а, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Д 
ерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S 
лико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Муш 
а нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па д 
ожда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на с 
јд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада 
јд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, 
 не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми с 
је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректо 
логом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — у 
едну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која  
 да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— 
ије јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима кој 
идим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељск 
 са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не 
, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру 
ес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него пла 
 мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном п 
ли више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у  
олим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим с 
 Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, 
 Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, 
ло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хте 
лник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи. 
ешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу  
 није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па 
 и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја 
 <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како н 
 знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Ј 
а.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да  
чини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, 
да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угоди 
 дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари мл 
, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набр 
једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се бан 
ишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође гос 
е може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други 
> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој с 
ити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} 
/hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, уд 
не, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним  
мпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је т 
hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, д 
ећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам. 
ер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Аник 
ба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема  
 како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крм 
остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је 
одина проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати  
о никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, 
ан сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додај 
у најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо. 
мет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да  
оцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на 
{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуш 
би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а он 
 пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто,  
> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у 
<hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi> 
/p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се пок 
ко исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако 
 суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме ј 
е може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што 
о „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чу 
ав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференци 
/p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвока 
ање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S 
оспода из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини  
нити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Од 
<hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Бож 
p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића< 
што је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а госп 
По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p>  
 „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно 
до да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, 
а.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји прија 
нпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, т 
би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти 
није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега п 
м ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано коли 
 опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кр 
р сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест д 
ра, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (ко 
де у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па г 
 најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње с 
јана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте 
астати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом к 
лас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, са 
ђа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да  
 сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као ш 
 у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а т 
 то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је,  
ном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и  
ата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да 
лучају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" / 
 да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> 
а Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се мож 
> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело 
 збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића 
подин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ет 
Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам  
S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>П 
 војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш муш 
лева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије д 
Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чис 
пођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка 
што је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из 
дио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нем 
" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} 
де још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" />  
нутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском кол 
</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу  
ку, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети. 
 ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Боле 
е сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавал 
е требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако т 
} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је  
ам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где 
и, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и т 
а их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И какви 
није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је как 
а браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више  
ети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се  
о као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у  
дуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерски 
 је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, 
а нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева 
 четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>На 
— мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакв 
рај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те  
 сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који каж 
S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се г 
лим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p> 
ођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвес 
аредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој 
кој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо тегл 
 <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi> 
а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује  
дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз 
екакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то 
г детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам  
.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половин 
врти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том прил 
 сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје  
ка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одг 
Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и т 
сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу 
пријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова с 
м, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај ром 
ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репут 
па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако 
ша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те  
је тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало ч 
дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад ш 
да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана  
и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесн 
итомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице  
 научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако са 
Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка 
ин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник  
— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, п 
х закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђ 
ћи, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао 
ларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погле 
 Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мисли 
 код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А  
е већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то  
говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и по 
 бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> < 
ељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде 
<p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове стр 
је разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слуша 
рави покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама  
 је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} 
 удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпр 
виња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.< 
ам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине б 
131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} С 
о нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тач 
исала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не от 
 n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и  
де госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, кој 
акоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замер 
иван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнај 
 помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те 
</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p>  
и, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не  
 није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p>  
ало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ај 
злога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господ 
, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају пи 
ом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њем 
тина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је  
д девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, ни 
> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети  
о закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да  
м се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не 
ој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је бил 
то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћ 
мо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, 
 газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму 
/> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде  
ном онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>—  
теном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али 
 му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје  
="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у с 
а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим  
н.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала 
ега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па  
p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине,  
душе, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, к 
ивремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седниц 
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Р 
учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— П 
покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радов 
Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама как 
ли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш л 
 обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не  
анџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он п 
 је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, 
 дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили  
/> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се 
ратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био  
али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е,  
а т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што 
на десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и 
а ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне  
о, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кме 
их сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно чет 
воје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој 
Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао,  
сак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врат 
, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да 
оспа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти с 
де при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван,  
а.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика ло 
..</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо  
кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „креш 
рговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да јо 
двоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у 
ош једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођ 
{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ај 
, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи М 
берцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико до 
ренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један држав 
жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И 
 <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвока 
у с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, 
з цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шес 
> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Е 
ршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Ми 
о тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мир 
га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш госпо 
дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на  
на пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p> 
о погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хриш 
еме да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под сто 
>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало 
 и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети кув 
њу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Ра 
е, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и 
, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <p 
талоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је? 
госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима кл 
е поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја  
 ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и дод 
им повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се  
алилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палил 
а, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти  
S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу 
> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има с 
е волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек  
 <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па 
ет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, 
>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, 
="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, 
ла, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут 
ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фић 
 /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњ 
 јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима 
ви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао км 
ичу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, к 
н муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удес 
као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би ба 
 би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се 
к се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су уж 
т дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите  
д год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се о 
е, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један гос 
то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу н 
у из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио  
незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри че 
 трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једн 
увала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила раки 
а буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова о 
 је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно д 
 које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— 
 за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече 
лед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала  
 сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти 
, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више  
бор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали  
лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га г 
за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је ко 
 у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} П 
 сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Пот 
 кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да  
 реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то  
ла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни м 
ну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао к 
а је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мал 
 Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављат 
едседник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два 
их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, 
ти.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабиц 
и.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p>  
лачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</ 
тори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не ви 
шки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопи 
и ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредито 
 ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лиц 
смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека св 
 Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да 
и.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треб 
под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, е 
 да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато 
. не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Как 
/p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, уж 
<p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио 
ећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо  
ећ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни жи 
а.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спусти 
сао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Нем 
тави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне 
још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, поглед 
а којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми мора 
е веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче  
уће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагну 
не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога 
сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно заш 
p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да 
?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија 
ли: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадо 
 тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде д 
осподин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симео 
 Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли 
да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, г 
, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде 
/p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Б 
 недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила т 
е оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није за 
век сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Ја 
ата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из прави 
сетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не пој 
е разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— П 
 и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају так 
оворила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које 
одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена 
ем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако 
да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се за 
едеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав 
ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље би 
хани и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом ни 
и и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па,  
о па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као т 
 — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао 
> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је т 
а је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој 
ог Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</ 
ке изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi> 
Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Заш 
/p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно ш 
ком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-М 
а мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење  
е, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све ред 
породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} 
а, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око члан 
што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То шт 
е свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то 
ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж А 
p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој п 
о у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, 
ам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно п 
ануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам 
 неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет 
?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Ста 
ди да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево ов 
мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасви 
!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: п 
 он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> < 
 да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, 
ега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госп 
ошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман  
да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа ви 
 поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вел 
а у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ при 
ију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима гос 
нске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем. 
плаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ј 
штини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крман 
ата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би м 
ство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога  
ришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш 
S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.< 
, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља с 
ака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у т 
па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски —  
јте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јов 
 суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је  
го, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> < 
ка радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>—  
 жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опе 
аље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S 
 малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па  
е на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! 
да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка,  
ија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад о 
труменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је  
а се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, б 
ст месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" />  
е одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича инт 
оче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли с 
 парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу поч 
г, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он  
и ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог ник 
е, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила 
итор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p>  
шај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да 
 да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да пон 
же!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S}  
м од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, нада 
ви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врл 
у, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купић 
ослугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, 
насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогас 
имер људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рат 
— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле  
бавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде 
са!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и 
ви свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" / 
 замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау. 
ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљи 
 који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе  
пођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца др 
а; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" 
свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ства 
е тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познај 
ми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде 
ије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и 
је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет рав 
оре Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олаја 
ој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збу 
вица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни д 
>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпи 
<pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крман 
ну међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала 
ав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство  
</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направ 
на да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање  
 зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} 
а даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за 
 он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> 
вати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој  
 све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, 
.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу  
говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта виш 
ead> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете н 
> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</hea 
анском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељ 
.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом 
а Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првип 
} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан дан 
е</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада уд 
 боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да 
ш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> < 
а како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за 
е, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога роман 
ркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише 
 он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде. 
ети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и за 
 је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпиј 
ко Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпије 
нике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам  
/hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то  
и ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi 
 цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах  
едељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт,  
 да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, та 
ко?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допи 
робу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> 
ихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Ан 
p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене  
џијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</ 
и дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, ал 
чу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спав 
 да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на осн 
ј!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на по 
<p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А 
лави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, виде 
...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој ук 
о жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковић 
к он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Р 
да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али  
 се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту 
твар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га 
ао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А нај 
>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се  
p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Але 
 други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој,  
д је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смр 
вога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачн 
 али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студира 
е је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко  
елим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им каж 
 џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћу 
кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} 
обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија об 
каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулис 
 гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетре 
што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они и 
рво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у к 
иди.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе  
ђе доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и д 
 какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очеки 
 До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који 
ице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p 
и Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зн 
 и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма 
ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, ко 
овим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се ниј 
о мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јо 
 за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он —  
р је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: 
етка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељ 
ма, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник ко 
, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто у 
ари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута. 
 десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, нар 
ко буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Зат 
азало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прих 
о прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њем 
су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и д 
раво тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана с 
као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо т 
куд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека 
, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе врат 
орише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела ко 
) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад усп 
те ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p>  
p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна ш 
олимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.< 
Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је  
да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају об 
нцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби 
није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у 
!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног г 
ференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште ру 
и изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло са 
еху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механ 
ску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да у 
рицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструме 
едам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије 
тра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после о 
ко је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушуми 
о прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани прест 
осподин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави с 
огословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замис 
 је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам 
 дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} 
:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.< 
 смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марам 
 је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпо 
о потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим они 
 то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сес 
еко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо  
 и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте плем 
е обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писа 
има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје с 
нете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се  
редлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једно 
средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртваце 
дуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињ 
 и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и  
ћ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих  
са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, а 
 Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад год 
 <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повој 
Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, оте 
ца?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p 
> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће б 
иче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жен 
ола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника 
а их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недељ 
 и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву 
 мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како 
ош никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да  
а роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела 
е доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили том 
стог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а  
он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који  
 Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</ 
е случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну циф 
оме није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, пос 
сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио 
естрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, б 
села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од  
дангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред 
им.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за  
, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу  
 изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикн 
ођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату,  
ревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> < 
ова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш 
 назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је бербе 
да.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљал 
 већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и  
оји никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одгова 
гли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи  
 и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, мо 
 роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић 
егао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, д 
е паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испре 
 и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог 
тајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницо 
на позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! з 
удо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала 
прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек го 
ром из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту б 
 је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанч 
д тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав з 
нковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, ш 
и, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу 
што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке  
, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, 
 страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Гра 
 доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никак 
, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објасни 
то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се,  
истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило 
богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Д 
и, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио при 
и ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да  
и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха  
 на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да  
ићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која свак 
е и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише 
стина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је с 
<p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Беогр 
.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно ј 
 и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да  
елничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за  
окат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао пар 
им заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се 
 узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи са 
ош иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад 
уку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радо 
видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — у 
љска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, 
е на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p>  
воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели 
оденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сир 
а макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју  
вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле гово 
бог једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било ба 
и тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p> 
м је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачк 
ету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само дод 
 је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Ма 
 очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај крев 
-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и  
у јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са го 
 човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло ду 
, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко 
Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за  
чина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако  
ао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код то 
ска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у  
м и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему 
а, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече  
 набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222"  
 жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад ј 
у? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћ 
а четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и д 
овек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на 
и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положи 
ође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је 
 /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је 
оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први пог 
ао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S 
е слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али,  
ликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем 
 је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрл 
а сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на стол 
 да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — бр 
, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковиц 
врда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ в 
тидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја  
 он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, 
а великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он и 
ав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћ 
аде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>—  
ике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли 
онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем 
 сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S}  
</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за 
а.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као 
отина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p 
е разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки чове 
 <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики пра 
 вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и 
нате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и љу 
 место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом. 
да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то 
сли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p 
 није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па би 
е скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме  
а љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том  
то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} 
кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мар 
о, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју  
Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељ 
его у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани 
 Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S 
 више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети 
 тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњ 
љала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи 
а ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне. 
 <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо  
кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде 
 нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако  
орио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на зап 
је и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда 
еже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни в 
такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну 
се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задов 
лог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљк 
лагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуш 
д, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је  
p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да  
 са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ ве 
 духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио 
 настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царств 
p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p>  
{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зр 
а се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и 
 уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младо 
 што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то  
p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како 
то што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако  
о се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да оче 
и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радо 
 да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— 
р, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја в 
 журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро 
страцији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад по 
едмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва 
ико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло 
, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто  
а епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене 
стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса 
ли да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу шт 
p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела. 
лико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им р 
збрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и зап 
Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — нав 
боравите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише кап 
боравите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба,  
боравите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет 
ело Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провл 
} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом 
{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мум 
 <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад  
ри а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну,  
Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па  
покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети гл 
гао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али 
е Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу,  
 кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дет 
непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и кувар 
оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, мо 
и, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора 
љу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву,  
а добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> < 
 ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем п 
 кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" />  
АВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на трина 
коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошл 
арски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је  
читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта 
ада.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпу 
 рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и  
а Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање ниј 
утра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причека 
гу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за  
Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом 
итав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци,  
те ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја пл 
мала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304"  
ахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три  
ине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без ко 
ј се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p 
 ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да бу 
корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису  
ега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања. 
ки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што им 
 не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи о 
кумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим  
научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдиш 
е било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа од 
, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се  
озоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за вра 
, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице,  
ад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни,  
ве удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Ов 
ead>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари  
ова овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог у 
не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности 
ти <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет  
е умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати с 
на затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било тре 
спа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сес 
ти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова во 
 Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети 
а; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица  
варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш доб 
вори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учит 
ов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као д 
 у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју 
и вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а 
е пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове  
" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као 
 снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесен 
 сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</ 
ан сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у на 
аван чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137 
 ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени 
<p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чи 
арама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и  
лужби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаес 
ни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n=" 
гладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа 
само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супруг 
деробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину ц 
и јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанс 
пођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и го 
, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на гене 
Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да 
 сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p 
 вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и ц 
лица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама м 
ати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из 
а и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{ 
 је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управников 
сподин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S}  
е по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га у 
тумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папуч 
 мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо  
а . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана к 
рао лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је го 
ишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па мака 
рђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама ни 
ча учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге  
ече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави 
к се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана  
расти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби  
да се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела о 
ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио  
време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад 
м да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да 
ПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА Д 
СЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН 
ио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без матери 
 срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четр 
="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се  
ст завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој в 
штанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома бо 
лучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже раз 
нцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута мор 
 милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црк 
ков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господ 
ећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она < 
ити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим  
блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што 
ражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „дру 
 тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друш 
 ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо так 
с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са п 
женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{ 
.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове б 
Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво з 
— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био са 
же да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пр 
аћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гла 
рође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође  
 једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо  
{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме  
је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На д 
крсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па т 
 свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па 
>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n 
 а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заст 
 <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до 
, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и пок 
сти говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуште 
ле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каж 
 мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S 
јвећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S}  
инута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да  
о мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам об 
зове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о саве 
у за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигн 
рекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и  
ао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да 
 ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <di 
ама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и  
е, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти плати 
т динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате ревер 
успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сме 
је стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му  
и саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb  
 животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп д 
ква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он  
ако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и  
ка већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још је 
би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> 
е хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед 
е расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај ш 
ука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p 
ручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио ш 
ега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми 
{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево,  
по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не  
да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не б 
{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђ 
 попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Ан 
 овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жу 
 је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спр 
т ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код  
ли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то ба 
ка, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло к 
о, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући 
читељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од 
Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћа 
е, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави прави 
 <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{ 
ња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарн 
е.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни  
а каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљ 
ља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај  
меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л 
; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга ј 
з публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави н 
} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо 
ва се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жанд 
 Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је б 
петан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одгов 
ти је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и прод 
е Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, 
{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово  
госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Ф 
 је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало п 
зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p 
одаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом 
мах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, 
ите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели  
љица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога  
 Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз 
е је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стог 
служности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајућ 
у госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба  
Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој прво 
 је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе во 
да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је јед 
о, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам обја 
ала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружно 
ве није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима 
метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, г 
"270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и годи 
Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> < 
S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p 
ја и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског ца 
мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И  
ромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предло 
се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене за 
 да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову 
би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па д 
Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше  
а се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p 
мљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богосл 
Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом  
 а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да 
о шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> 
на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи  
еп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жа 
аш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија наста 
ери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте к 
сао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце 
лкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи цел 
једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мр 
прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку с 
прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимои 
ио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још ниј 
ке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде  
пак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у с 
о ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су изм 
, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла 
сту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усв 
, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, к 
> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за  
ова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</ 
и Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људ 
/p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрв 
но са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике  
 тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа 
деље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања 
га рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би ово 
шао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да 
тикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, 
казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — ве 
био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја 
 се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <p 
ли би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не 
у би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мис 
 Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порез 
те јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> 
 бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто  
а дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћан 
ра да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега г 
 Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати  
а хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говоре 
атим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђ 
мех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или 
и пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас! 
о, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она 
</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећн 
да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за нар 
учио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” 
о: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према  
аст иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоуск 
и имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували  
се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти,  
а је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но оста 
p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — по 
 и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним  
<p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгл 
дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује од 
 је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш 
често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мис 
и се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дре 
 столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из 
вим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено го 
итања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред онол 
 /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те п 
гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>—  
земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије 
и кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — М 
љива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пр 
ла конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже  
 противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови 
спођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p 
 А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа,  
S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио б 
е што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конферен 
и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, 
и само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејал 
пет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њ 
’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чув 
 да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Миле 
парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би  
ове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и но 
а пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непр 
ао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би г 
е на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, 
м и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити  
е.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова н 
 крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би де 
еној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? 
знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та да 
ече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора  
ојим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и о 
немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је  
са</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb  
ите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Које 
изу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спаз 
ђиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S}  
е и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова с 
слов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали т 
утра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда б 
не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да 
 моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљд 
је је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по 
кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети 
ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу сваст 
 првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлази 
у и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он  
ажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> н 
го звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што 
у се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка 
, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се  
дидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав 
име Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конст 
</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него д 
едан испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво од 
очи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је 
е мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину у 
тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамно 
 месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе. 
афора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на  
а?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје гос 
а да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађа 
дузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После 
Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42"  
шта друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Т 
учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање п 
о Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више  
ог сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може  
ог сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Сам 
 наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p> 
сац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинског 
 би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смеј 
е рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, отку 
ко упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упит 
госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — јед 
 и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год  
.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио зав 
ар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и  
p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шт 
изанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p> 
 по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађ 
р онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслуж 
омана била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану 
 примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредник 
чтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка 
 поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви 
це, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно  
во, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не пр 
ма по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко помен 
буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} 
 усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би 
ма, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужности 
ме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао 
наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге  
 тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога ог 
 опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе к 
то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио наро 
м зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеш 
идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно  
осно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен 
ико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник д 
 да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојт 
е смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благо 
а један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да ос 
, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџ 
вичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, 
 је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто роди 
ло у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p 
у да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу ка 
о мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ им 
ио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, ка 
ом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разг 
 дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо 
ш да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у каф 
да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише 
 Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се 
 адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића а 
 да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи  
ени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата т 
ељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је 
е него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Ве 
 велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто с 
то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заве 
ом памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, ко 
ико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите де 
продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узг 
рљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгле 
 поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Или 
на и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Р 
же рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”,  
 какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврш 
е опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим при 
 да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” пуб 
и одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог  
ма, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на  
исам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би  
испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и  
увај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дун 
локупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он  
Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже ха 
нога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} С 
љао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста 
и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени 
ине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собо 
дао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ј 
 за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти,  
 већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би 
е дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будућ 
свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми  
 на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, 
 предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, 
 и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година прожив 
у захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му  
ојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем 
хори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђ 
 припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје пр 
и, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, с 
заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министа 
ја има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госп 
признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— 
То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Д 
е? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: 
ећ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опе 
И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепа 
ћи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске саве 
p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на же 
тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га и 
 сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S 
/> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, 
ко би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун з 
 <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије би 
а пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ си 
ђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, 
 не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би 
ет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и д 
И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али о 
о.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење те 
 Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која у 
 је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Миле 
мо разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би би 
је управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да  
за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да пр 
 није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механ 
</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> < 
т пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су т 
едну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко те 
 к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих река 
 ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb  
срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда 
 свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослов 
ти на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца,  
ет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зај 
</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да с 
огослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило 
она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} 
и скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само 
о као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп та 
ћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити п 
е нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одм 
Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце 
рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете на 
о; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био 
 узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Ра 
орили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, п 
ну кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија 
 се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.< 
колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да ј 
 и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајк 
 предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било,  
 телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу у 
.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођ 
он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учите 
 уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање. 
ено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да из 
да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <p 
оче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, 
. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам доба 
, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако 
ише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још д 
: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми о 
{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} 
има се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду има 
один Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спа 
 да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово де 
воту да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену,  
 литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одр 
 то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљи 
а није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој 
ену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога  
 да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се  
е овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то н 
За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између остал 
речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се пр 
Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кириј 
да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и да 
мара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше об 
говарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или дес 
ри пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главо 
 деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p> 
ити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајк 
вала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, 
 је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, мог 
америти попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу  
шка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head>  
ике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се 
 нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло на 
сетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома  
 главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим не 
варали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски 
венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква ла 
, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он  
ка нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и а 
 је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове 
или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је г 
ој да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти ка 
 како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само 
/p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n 
и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто  
ите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да ро 
— баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p 
и ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p 
акав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државн 
 целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је д 
p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педе 
што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише 
 n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако  
њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад  
 мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не  
ла пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која ј 
љка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо 
 али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има мат 
се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништ 
 бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако н 
} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња ку 
агач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати 
цу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.< 
терарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила  
 да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— 
јави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредит 
ућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па 
 девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зи 
м.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу 
, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>До 
 нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешк 
вим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за М 
н је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема  
} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући 
i>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си 
 додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ о 
/p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом;  
ко би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и 
ађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет з 
о.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музи 
о да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим 
х речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражил 
ла да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пр 
ао неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па  
 уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде 
<pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум оз 
о, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, 
има није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазн 
тења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу  
амог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женс 
 знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио 
и сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ пра 
} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут в 
ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а 
ишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p> 
p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо уч 
тупак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крет 
 <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>—  
то не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може  
а каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју ком 
 до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљ 
и дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти  
о капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онд 
 опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} 
Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Мн 
алопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово  
а богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете с 
ош једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се испове 
ad> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> < 
 <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео  
</p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица п 
а, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, н 
 да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, р 
и српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за ди 
ца и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи  
ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и 
дија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пу 
том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је  
вној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и 
и главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један 
ма сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила 
шко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештино 
, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати 
ако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституиса 
ти <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би  
тово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног  
звршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошт 
рало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је 
, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода ча 
на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе с 
 Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али  
једно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође  
е.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!”  
едале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на 
ећ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре ј 
грну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се об 
 — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада б 
а једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси  
 горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по по 
 је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне,  
тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са коч 
без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до оп 
е дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу до 
 и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче  
ими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само уч 
ли, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима  
оја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ св 
вој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Ка 
и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког ме 
и, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34 
сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и долик 
ља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била ту 
и својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насме 
а Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} О 
ивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, са 
S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету и 
ремештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико мес 
="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна 
м мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра св 
мила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове ја 
здра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом зап 
еђу попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо 
је.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога му 
класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела  
дин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо  
а изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то 
сиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спа 
 мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родит 
аш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>—  
а не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а слу 
ра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио д 
н.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на предста 
 И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знат 
т врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекују 
за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођа 
 му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз пуб 
Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда пород 
и који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз 
т кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кил 
едалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је њего 
привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе оти 
то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} 
а његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фурун 
из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што  
у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! 
има је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Неде 
ијатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" 
, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око д 
у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> < 
ове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор 
 капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да ва 
Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код  
рате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за тр 
чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали 
твори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу д 
 се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па 
б за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа 
овца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, п 
дан трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли  
е читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, пр 
ојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и  
ја се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране у 
 свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу  
о <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљ 
воре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S 
о преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, к 
ла, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у к 
, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очиј 
примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу ко 
 читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода. 
рошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог  
 од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему об 
 испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Ани 
 /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле  
обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} 
рење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p 
ду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се 
дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска форма 
> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и м 
авати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се по 
е може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> < 
="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може б 
 у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, се 
амоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, т 
ајпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p 
да да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту 
онова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднес 
како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа- 
нице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана б 
илић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотреб 
окојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа М 
 је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Рист 
о ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — ж 
њује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а зати 
а мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то знач 
од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш ми 
а Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, 
у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко за 
а пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напус 
, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој 
 сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само 
/p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а 
а или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p>  
м кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „јед 
што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, з 
ља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући  
вана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општ 
р неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у гос 
ћи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа  
егову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом  
 Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет з 
 на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овак 
е доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би го 
и.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p> 
л учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попи 
е већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно  
/p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумств 
еђе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> и 
</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се к 
пусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништ 
оше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те ч 
сило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у м 
 то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десе 
 чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препр 
укла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута 
ља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико р 
и прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па сам 
 написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита с 
право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати  
 ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча и 
тан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; сел 
а види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим  
 се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се 
а се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга бр 
је под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту реши 
p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи за 
дан врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека 
ога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска в 
ли она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео 
ном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном б 
/p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа- 
а је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанст 
тупити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фам 
 отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ 
вокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адво 
квари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија  
 је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публик 
а сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепасти 
 ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева  
е право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радој 
н Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавањ 
 му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете  
у да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па  
тра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди 
 „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госп 
и могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>—  
 да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није и 
збегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад у 
рел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а с 
ш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</ 
>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази  
/p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџиј 
 ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелни 
авила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази  
читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених г 
тим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој леп 
у.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа М 
ма поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је год 
, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем 
рације, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{ 
 ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепниц 
о би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међу 
е сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да 
 Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је им 
а је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом  
="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па зап 
аест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој бр 
сред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле 
 и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и д 
<p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столови 
оју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Т 
варала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну с 
 су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у  
о у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док у 
едељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представ 
ата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен ув 
 где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја ник 
" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевш 
> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут  
 господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника о 
 јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ  
адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из теме 
главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госп 
ам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад.. 
вце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он н 
ај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму  
а.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је  
г неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење нек 
етника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и  
 много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још 
убио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: до 
 он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и ле 
, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме 
ња, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме о 
ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и л 
- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p>  
и то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђ 
оји се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, сед 
односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n= 
{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да 
 а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и 
т може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</ 
ства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату ж 
таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би зг 
.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга,  
е, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлеж 
ет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао б 
и је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се 
Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} О 
.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори.. 
S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња,  
че да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку д 
Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он зат 
 И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимс 
 праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађан 
њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или ка 
Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је 
! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нах 
ико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господи 
ике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је ин 
 и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} К 
она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба,  
кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибр 
...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа 
ше једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га нећ 
 сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, ра 
ндировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на арт 
иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и 
викнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, п 
а, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образ 
итом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у 
 да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегл 
решник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и док 
канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са  
зи господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао к 
 мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, п 
оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Беогр 
<p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практи 
м ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска в 
их ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими к 
ве што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође  
ле крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељ 
бог које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n= 
нас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радо 
мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбри 
бало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> мех 
ва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удр 
је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у  
 казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кме 
 у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, с 
тер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и да 
о зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај д 
д парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да ску 
о бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У  
<pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нар 
 што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласн 
би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има  
ије ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада 
ти врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p 
... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... манти 
че један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да пре 
 тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на 
ло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћ 
стане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам 
 смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Н 
јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћат 
И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би с 
/hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n=" 
во се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. < 
о није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поч 
које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање  
ао што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар  
 попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Р 
иђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у  
е путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изг 
те.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта 
{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово 
ас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После  
ња.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете д 
аве.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са сво 
ам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да разви 
хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на  
у.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чуд 
окварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад ј 
> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој про 
ћан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неко 
оспођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пиш 
самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зин 
”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и тр 
сеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви 
да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем с 
дин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} 
 да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директ 
тврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то 
} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p> 
ви.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно  
повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равн 
тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би о 
у.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна 
ше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их 
сава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком  
ије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео ну 
погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи 
head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Злат 
рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да каже 
се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао нар 
 и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располаж 
 буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,п 
вда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови јед 
оре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога  
до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> 
То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а 
амо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника. 
ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео 
 нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, дон 
са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ 
е.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и  
екну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде 
ло омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете 
а из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, вид 
 па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Сл 
и, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се по 
p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с  
> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине соб 
ели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка к 
тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и  
општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер 
ски, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колиц 
се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови с 
пе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да  
— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или  
аписа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров  
и знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соб 
p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи  
е из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још 
 газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га по 
и он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изнен 
али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стар 
и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p 
ва га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и 
Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p>  
а удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се  
је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако зго 
могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, 
е сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар  
иш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p>  
<p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је п 
умете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп  
суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто  
S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је  
:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивк 
 тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја и 
итицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, 
hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене. 
уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло м 
та.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем 
ват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас ј 
познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који  
— додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљиц 
да одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да види 
i>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра ни 
им обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да види 
лише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што 
учно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова за 
 на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти ре 
>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> 
м штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том м 
 је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу пе 
.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном  
 рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да 
азаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И 
 свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а мома 
ма лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана чов 
 што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и бац 
е представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном  
настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар  
S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, п 
тир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „јед 
је лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да им 
и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели 
пљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зен 
> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi> 
ају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са 
а част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског др 
ће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Р 
 виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој с 
 <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њи 
јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као д 
говорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Ср 
ете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско 
ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они 
а ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сва 
по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. —  
ете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учите 
о, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> 
 то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милиј 
тотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p> 
> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је 
обар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на т 
себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — и 
е:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу. 
> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.< 
ник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тава 
ати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико,  
иреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а 
афе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он  
штва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част 
ако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а 
S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако  
га је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имен 
 чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би уме 
о „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му 
> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да  
јправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а до 
ићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до кап 
узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу 
уга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, пр 
се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, и 
уштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из нај 
анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкат 
динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмет 
нике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p>  
емпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{ 
 пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица о 
и грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> 
овлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стр 
ве Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, 
м у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповеда 
ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то 
о женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или 
ледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је  
огута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом 
и, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ц 
узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и ј 
 велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро 
> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелни 
ђо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потреб 
>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi 
и... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест 
>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син. 
, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај пр 
о један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако 
ључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у за 
ам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>—  
сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем де 
стави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман 
хе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би с 
лиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти грес 
 не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем  
</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно 
ство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дођ 
насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хте 
а капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће  
рине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је,  
 има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бац 
иловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милу 
кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево,  
е.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајет 
ди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како  
в хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате ка 
ћ, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од члански 
ва Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, 
орио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душев 
а излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лу 
 верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу 
 уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански пропов 
а то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p>  
 варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p 
ди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом 
аниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи н 
руго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из др 
 је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом  
ео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, и 
!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном ст 
оп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p> 
ишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је ос 
> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике  
 како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље к 
етету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе  
како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јов 
>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни св 
павао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Г 
и изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било к 
магинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, 
т-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје 
ула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула ј 
плименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођ 
стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то зам 
 удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштај 
има се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле 
нуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као в 
ину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити 
 је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један т 
је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, т 
 као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и г 
тељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не сам 
јави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу т 
 ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још  
а патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу ка 
 <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у  
и те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику  
ву цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — п 
, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у ц 
то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из 
анџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким п 
о је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепн 
, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да н 
рави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије уз 
 још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него 
а жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у с 
 мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе 
ди, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми с 
на.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слуша 
едан акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче 
не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела  
разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер 
ође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и  
а ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S 
о сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то до 
 У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голи 
ред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта 
 као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек 
, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је памет 
љкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наред 
 брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ пре 
н је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — од 
шо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p 
тпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, 
о да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, 
п, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <d 
и?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да 
ену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и н 
атезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, 
у, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија  
мо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.< 
рса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ами 
мам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практи 
једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим 
има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа 
и им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје 
— оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим де 
све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав  
је бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, н 
 то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји слу 
ислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Го 
 писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> < 
де, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо ус 
 пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="chapte 
е операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде 
мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео. 
 никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не мо 
кле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника 
какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји 
 име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела.  
 Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па  
рош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После 
ом закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” ( 
агрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, з 
дост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може  
ка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p> 
својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу зми 
 као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да  
 богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по раме 
је панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише с 
 крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била т 
!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири  
бује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи 
е, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шт 
оздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она 
те Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој см 
о.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет годин 
убац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</ 
па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>—  
покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао д 
оказујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и 
 заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је 
бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да 
 Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.< 
је име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Рис 
а? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Бос 
и, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом  
мљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто.  
ку! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — 
диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет бр 
и Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћ 
з телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако т 
 и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута. 
 изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!”  
рно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би  
 једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>: 
ео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — 
т на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођ 
 дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али”  
о:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде п 
.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовиц 
у срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га 
и овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бес 
е даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад  
/p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али т 
ут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде,  
 па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па  
 старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру 
владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји грес 
баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> < 
ачелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопствен 
о столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах  
Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” 
 змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — 
а већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља 
јстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се 
е бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио  
ђи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду 
раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p 
p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио п 
ојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није 
од треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пре 
љским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред 
9" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене м 
и адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом 
иш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути 
и.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и про 
 пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличн 
 <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је,  
на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и за 
ориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на 
ега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо приче 
ри кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је б 
апуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у сво 
>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „с 
ч те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p 
 скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно 
ла питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим 
/p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није то 
ном заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Ог 
 истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та ст 
ене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре,  
дите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно 
кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђ 
лзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} О 
ати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и  
p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, 
у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у с 
ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељк 
о целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао 
рим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант срк 
нате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да  
лилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пе 
 са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем  
 попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми:  
о — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на к 
м успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, п 
Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим нано 
о нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пус 
мо: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово ко 
амо прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му 
?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се р 
{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p 
ема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” 
и.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти чове 
на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе 
чар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се 
о као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба де 
сетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не зн 
а</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И 
бије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Мар 
агачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш 
ва?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и негов 
и га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па о 
ас чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби 
Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твој 
 кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нис 
троже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Але 
 навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао мол 
оји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш  
ини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја д 
 <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила 
шки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више  
p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> 
а жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа,  
то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави света 
 може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин  
прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, зави 
а па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје за 
 још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шес 
ете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда с 
и.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса< 
ђо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кљу 
{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Б 
илева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi 
кам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгл 
а рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене  
 мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} 
нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођ 
 ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Прекли 
 лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а 
о на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете 
моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми м 
ве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори ка 
ј нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле 
 среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра с 
та му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мисли 
оп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згуж 
ну, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Сваст 
а Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p>  
 знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то ј 
а Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да б 
сао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p> 
носни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све веш 
и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам ви 
 могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p 
шљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} 
12" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и 
</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, п 
давац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником 
м вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привр 
 у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензаци 
ни Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спу 
 знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко 
<p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} 
од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој  
е, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту  
 <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{ 
 из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета п 
Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А т 
арод не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је 
мим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног п 
 прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та 
Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет 
</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћа 
ај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под кој 
 божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити с 
ако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по  
то да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише ме 
простило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Б 
о није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као д 
коме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем та 
 именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се проти 
n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост 
 сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми тре 
 Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p>  
ког.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постој 
а усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.< 
аву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде 
о зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, 
норамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумб 
ика.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну  
ски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава 
 трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то 
та радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или 
 често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ц 
азно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према 
!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi> 
ади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на п 
о је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се в 
м госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће 
есни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публ 
о као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, п 
т, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господин 
ол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, 
ела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја вол 
о ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир  
 наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, отку 
не, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших 
!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни к 
ао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад 
> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пушта 
 те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} 
осподин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхот 
е сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорач 
рате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не уви 
ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болес 
е да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где  
ља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о 
од сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле 
 Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла  
о капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво г 
пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и 
да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ј 
атим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лек 
по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње пра 
и кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p 
сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме през 
и, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ 
кав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свак 
била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало так 
кату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим 
поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— 
метне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка 
 то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и 
 трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај 
 ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додај 
 општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и  
 — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам м 
ећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако би 
ата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га ти 
гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, д 
бог Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те п 
авац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче т 
врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде 
репасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај нач 
 паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу 
 на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Гос 
тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду т 
 коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко  
ир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но 
ма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњ 
S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати само 
ако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп  
амента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Др 
и ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А 
ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кро 
ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да бу 
цу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан р 
ичи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад 
 рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: 
ј једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа < 
 ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, не 
само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљ 
беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Изв 
није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, нека 
ари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље  
овица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи С 
ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво 
едва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим 
т. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разгов 
Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гарде 
а као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно  
 у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара. 
кад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам пр 
п? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јут 
аље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, у 
е назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није 
и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу 
даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајде 
е закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало изву 
зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико ј 
шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам  
p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати  
 Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> < 
а између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче 
вако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, 
> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има  
ерса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, 
шити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврд 
на — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а  
ојој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госп 
имати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p 
идиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>—  
p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметил 
ћ у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељ 
е овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади 
није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили поглед 
 Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ 
е не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено,  
</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Да 
амо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> < 
ти да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У пис 
дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу? 
 се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само 
.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увид 
.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш в 
окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца 
ко личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међ 
куд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драг 
о.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забри 
 <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, 
ивремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа свој 
 <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш к 
 лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова зад 
?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао 
 који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно 
> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име С 
о није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} О 
дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу 
, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљ 
екуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча проз 
кла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предла 
 у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза  
ским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта  
лед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло муч 
Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још јед 
има.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хо 
<p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељк 
 у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Франц 
е било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти 
зна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језови 
 мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја 
то би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p 
тељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека 
д тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није 
реко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p 
речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти с 
бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, 
 <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћ 
се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> < 
 Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут  
 својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задов 
да ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше 
ја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке,  
не прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 1 
нпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S 
head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p 
 кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ће 
.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело с 
чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што 
гом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме  
 увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако 
кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру 
<p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао н 
чи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као шт 
трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође 
 свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око јед 
но. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљ 
се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је С 
ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој ко 
кала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супр 
а.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је  
учњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине п 
у поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— 
и.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зов 
{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је ве 
 оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им вољ 
атим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> матема 
огледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А ш 
ега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ак 
г грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за к 
 по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али м 
ка води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то с 
а није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам бож 
лога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо  
и, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред  
— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама тр 
у покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јао 
 нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон  
Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p 
 <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p> 
ype="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p>  
тупник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести го 
а.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Ј 
 А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од ре 
 исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „ 
позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и он 
таке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да 
а постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми јо 
ста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше з 
оп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати 
му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> < 
о грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издув 
/p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — је 
, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио  
 неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n= 
ери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани к 
е то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишем 
>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер  
аво кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капет 
S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћ 
 <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> 
ражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој об 
ац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта м 
роша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове 
од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја 
а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек 
</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем св 
ко? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је  
звршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у д 
а.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког с 
ткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— 
 кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла м 
очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би  
охотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се  
вом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> < 
још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја м 
оћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n=" 
теља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману  
, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поско 
 сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан д 
 награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред п 
тим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, 
са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основ 
 тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвока 
 Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђу 
гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући рук 
што ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да 
 да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснив 
параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Милова 
а да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; 
— зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала д 
дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих ус 
! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам кр 
 <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговар 
чи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао б 
ајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код кап 
ак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да 
 смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру н 
, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</ 
ршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> 
и било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у  
лајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1)  
есет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дугова 
радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити 
ристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што с 
рно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојањ 
би ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата з 
никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје от 
изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, би 
не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује к 
 очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родо 
 па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које  
а је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и х 
 одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак  
</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапо 
подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као 
а хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам  
е не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и ти 
мените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стра 
ика са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пре 
кавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у  
 божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав заду 
 развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учини 
, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div ty 
а експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила дв 
? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би им 
лики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут с 
, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види свој 
ом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и ка 
ћ, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх 
к сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>На 
 <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли  
лаве гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на стра 
свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p> 
да, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село 
жете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепч 
ва <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло прибли 
вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје дру 
 Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сц 
 <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприп 
ако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, 
е, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учин 
/p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан поса 
 динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изне 
, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне р 
ци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће с 
се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас 
а је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, 
о цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се да 
учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче  
ија грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— 
дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га см 
 кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе б 
 друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор н 
ћа</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа зн 
већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра  
е то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p 
о да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chap 
p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене з 
, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="cha 
ни и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш,  
 прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега ј 
з степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога  
примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и ов 
е у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет о 
им први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели  
Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са 
ла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на пр 
 могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у посл 
.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па мо 
нара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S 
ига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па 
ско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета к 
ер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S}  
, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао нао 
 било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам нек 
p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се ме 
ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштав 
 последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у к 
д сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу 
анаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, ка 
орацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И пр 
па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет  
у, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, к 
се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче  
 Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305 
и? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га у 
сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога  
вор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао 
ио млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам  
дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде 
вна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу ј 
ана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писм 
 Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао  
ра чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које 
љице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш  
ан супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са цр 
 да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као  
аст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџ 
ад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими  
рај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику род 
а и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, доле 
ли, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седел 
аки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољст 
ове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је 
А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — про 
и:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао  
ју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то  
дницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и с 
у ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни  
ше.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на вр 
да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими пове 
 идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими  
и осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на  
а избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико  
 ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решав 
збор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће ре 
а заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> с 
 приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало  
 кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, 
, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам кап 
 /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар т 
 вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празн 
њем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се од 
 и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да 
зове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм иш 
у, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им  
кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као 
 Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике 
 модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин С 
 у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Неде 
ве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде  
ви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на 
руги на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо  
извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети  
е тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бит 
аго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло 
, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни дес 
 толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, км 
ори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче д 
м, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири л 
 . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{ 
а исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али 
шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S}  
ео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се п 
погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, 
а никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ бе 
 змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну з 
ги и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{ 
а би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, наста 
реза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп  
 а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер уп 
 разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb 
ју за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по  
p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше 
! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам 
p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кме 
е почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не  
ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— 
е шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говори 
носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који  
е, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрек 
еко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом 
ашти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама 
јем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у ш 
 у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било  
јом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробу 
мо да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи кап 
оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што ме 
 изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онак 
т.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу  
 у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кме 
 Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека к 
пођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од д 
у изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само 
о, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је об 
: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кме 
 али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситн 
ме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно 
ар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p>  
мује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није и 
ри министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја 
 чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Од 
о да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајд 
 да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно  
а увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} 
е.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у ж 
 мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмен 
 удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало 
ест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви. 
ни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комен 
а чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само ос 
е оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да гово 
добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телил 
ски!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве 
на, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, се 
као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S}  
могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах с 
је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чу 
ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко 
 и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да  
мања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара рад 
их десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — в 
м хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па са 
 ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb  
> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно  
и ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидац 
боме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се 
 а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — 
де, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељк 
е то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у 
е решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору  
е решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремен 
 наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!< 
p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора 
 за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посл 
ати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а тол 
ете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p 
S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо,  
покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији нег 
изеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, ал 
ему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нек 
 краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n= 
еон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимск 
авом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по  
и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју с 
 ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем пед 
у: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм” 
/p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на п 
о и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте јед 
p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бит 
пре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шн 
будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је мак 
ве ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништ 
ије имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд т 
затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са роб 
а кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошл 
да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише  
 прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњ 
добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој же 
са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се н 
ака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p 
ту, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p 
ту, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p 
а пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му п 
ј триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал 
 триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p> 
жио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес  
 тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер  
и се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нис 
ено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин гос 
томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим в 
оспођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за 
, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признаје 
ути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> < 
ши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p 
 горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се 
Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите неп 
, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки 
ују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде < 
е сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n= 
 очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није к 
 му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али 
а, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и т 
а Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и напра 
 у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на 
 забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и  
 кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова,  
нако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез  
 затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемо 
е потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај т 
остреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу д 
рофесор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути 
ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, п 
 рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа к 
е се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишља 
скочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јо 
 за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва  
ије остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није  
ично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац ов 
це, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском к 
па-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практика 
? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идит 
која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољн 
ме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буд 
 свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{ 
вију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се к 
нао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз 
{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много 
 овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <d 
а понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из 
и учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ла 
 Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, к 
/p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина  
> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p> 
 је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу те 
азговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва 
атним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно дру 
у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се о 
е са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за ј 
ио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад ни 
рце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, јед 
истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, ш 
 за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла 
говарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p 
прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p>  
крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светск 
 а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш  
 приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори 
га најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као пау 
овише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња 
онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кре 
 па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп св 
ветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допу 
гледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, ко 
 на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али 
руштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што с 
ње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српског 
општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n= 
 нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находч 
беној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше 
име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{ 
ижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него  
 корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уве 
равило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зат 
 било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи 
га чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја с 
ором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша с 
да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем 
ије своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сма 
! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим ва 
ена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на м 
 који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Из 
јку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо л 
сите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— 
ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се  
зе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене 
ба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време 
 купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, н 
е, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збу 
баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као  
 <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, нег 
 речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало бољ 
<p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућан 
! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p> 
а ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло 
 би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста,  
евет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се  
енско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпо 
Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вред 
н.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настав 
>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није 
</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, тама 
ама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, при 
вијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би 
 рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређат 
ори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да  
шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин 
не да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због ко 
о се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако 
та госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е,  
ви и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> 
та окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново 
је, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па  
 целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живот 
стаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и,  
 и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опрос 
рди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јо 
је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас нај 
и, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или 
ваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, во 
отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговар 
, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их  
о мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. 
ризнајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” от 
ктикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либ 
олестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} 
 јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао  
ра, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми  
 се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, к 
! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог гос 
т наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прођ 
е би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га пог 
Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири 
кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује б 
није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S 
Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвок 
ме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп. 
екне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави 
о ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — д 
/p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p 
 стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} 
ије то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уоз 
 ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда  
м он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво 
шли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подмета 
.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чуве 
е широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећ 
 они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали 
аву као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невин 
— запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, бр 
задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели  
 Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наст 
и ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>—  
ине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче св 
ја, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А 
— настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуб 
— настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И т 
сподин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете ј 
ко сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељк 
> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати 
те да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амре 
ате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не  
ете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплинова 
вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви 
се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је у 
бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у с 
 је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> < 
 чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у 
мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога ро 
авања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет 
вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управник 
а те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут  
рите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве п 
ога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, г 
ер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>То 
p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, 
Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење 
{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се 
омоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у  
зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p 
а.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирот 
и наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у с 
још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријав 
ри поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста 
.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи 
онесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за т 
ћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могл 
, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће гос 
> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да 
ње...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учите 
 ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент в 
</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати  
тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала  
та вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате  
 баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, госпо 
.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплат 
гу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо и 
дан такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би  
што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете п 
 пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте в 
сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а з 
} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као све 
в се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Не 
припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као 
ашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се див 
поте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини 
 људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведри 
! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Бо 
 фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — од 
м вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ му 
спа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе 
шим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена  
 ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због ва 
и је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</ 
 Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од нек 
да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девој 
кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред врати 
а издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама  
о — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-бл 
ђа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</ 
мате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен 
Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ва 
 је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> < 
ођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда!  
једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, св 
рачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини,  
 то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад вид 
 хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер 
p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не  
ф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва троји 
 се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ван 
р ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и о 
 рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике 
а лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња  
ј мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан од 
чините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само 
коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира  
чеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по  
ни, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљ 
 су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разго 
е назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, 
6" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар  
да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар  
и л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведе 
у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати 
 потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису 
" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут де 
 он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз раки 
а је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млек 
чели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се с 
p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно. 
ој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну 
р десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља  
 из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пр 
 поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} П 
е речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да  
девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p> 
 дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био 
ичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су;  
двоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па б 
зоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад т 
цније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Т 
} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него нека 
ло позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су м 
 чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али и 
уцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни дога 
а варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду до 
/p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" />  
у вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p 
</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад  
тана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гу 
из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, л 
ете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да 
и и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.< 
 ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</h 
; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени 
молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела д 
о — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месеч 
како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и ма 
/head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3* 
аба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија 
ead>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што с 
ог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Преле 
ребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па 
ете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спус 
ега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његов 
еоградског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како 
дите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интр 
о, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ће 
писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да  
 сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p 
ари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете коли 
господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Миле 
би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p 
</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Те 
оред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због 
ли у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми 
 ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S}  
људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је л 
 и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један  
и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Н 
ни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, 
— само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се 
је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави прат 
} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb 
 — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лак 
 то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам 
ам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући з 
удбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господи 
 Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку ус 
 је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима дру 
еотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и,  
тоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома 
шевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље 
 чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпу 
 чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не по 
 чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као зн 
и!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговара 
 оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дош 
 разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило 
из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје  
S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— З 
е због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверењ 
 то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелн 
ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> 
ичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша 
 посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој п 
а се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — 
 седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде  
 Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на 
ма! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам уб 
дин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{ 
и дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао д 
јмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин  
потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који  
знаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи л 
вастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све 
пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручит 
м кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је  
па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p 
те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Т 
остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни с 
 ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест...  
ма жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удо 
 досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од он 
р.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек пр 
ла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је 
оре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је 
е носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно с 
жа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!”  
> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити  
<p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној кој 
 и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао глав 
, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи  
 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом к 
а разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну 
 извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу 
— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S 
>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру  
p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на р 
си.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сам 
није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и 
ом љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје ж 
својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, наста 
цлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципел 
и главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о т 
шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране доп 
помену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као 
таћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. 
>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, веч 
мо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће 
ева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче  
 Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом завод 
црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише т 
, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, мол 
ако ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још 
наест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим 
дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; з 
?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} 
зводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене 
ираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежур 
 изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и  
S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима. 
о би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега 
ете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и с 
лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, кој 
 није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је  
ај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободн 
 тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> 
ешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да прост 
 метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, обл 
 и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добр 
х правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опш 
ријал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скуп 
p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, ка 
т и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запет 
де у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пе 
 по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешади 
за, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијско 
 трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, п 
” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав  
 за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео ко 
оспа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојак 
ини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком 
лесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Мили 
ија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као 
/p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифон 
пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далек 
 услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумед 
те, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само  
ћи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му 
дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпр 
 идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учите 
i>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и о 
што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p>  
 ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко 
ма једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас 
рво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, 
е им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симен 
преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног мо 
ачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине. 
српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио 
ђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом. 
она тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и  
, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</ 
а, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома  
ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и  
 <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи  
/p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> 
са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дође 
 ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, 
</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</ 
— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво 
те страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али 
 нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише је 
ла.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и но 
у је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:  
 у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имаги 
аман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара 
у и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипа 
абога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од 
ер „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да  
је у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекр 
читељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да н 
кривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Б 
ико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром 
<head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се слу 
надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онак 
еријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним стол 
ва учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново 
 рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама 
 ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је 
 толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година до 
ан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} 
нутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи сво 
шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни ј 
робитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбиј 
Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом р 
свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час п 
 ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се опи 
еским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је из 
ећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло располо 
и сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако доб 
атна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и в 
је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу,  
ес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама. 
е да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море;  
 се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разг 
кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> < 
ј грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи! 
ад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, не 
 једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај 
} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што  
} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то 
зати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих 
 веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако 
> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево,  
p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо,  
 да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> < 
о се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да с 
 се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме 
тен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и п 
ам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од р 
p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше  
 вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И  
неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не мож 
о, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био 
овори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у д 
 ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас 
да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, бр 
, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</ 
ђу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо к 
 полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе,  
нице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и  
овог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо 
номе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам вид 
га да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не мож 
лом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки ак 
ј комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу не 
ата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет 
мет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p 
к, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опе 
ђа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које 
ичао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидова 
јим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} И 
оје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’  
адесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p 
ажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брат 
 буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Ани 
p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио  
 може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дет 
је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар  
 време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</ 
же да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!< 
пштина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па д 
грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да 
и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџи 
нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А 
чина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе 
е учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом де 
енче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p 
оју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или н 
му у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина 
плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — 
послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би друго 
, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — п 
рисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и  
ки давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</ 
 ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље,  
ни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, 
поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договори 
џија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је 
> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет. 
т и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315"  
 зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" />  
дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радо 
— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — 
неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радиса 
ње зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на  
! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> < 
 гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи 
е ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет ниј 
не да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде 
еба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете 
одине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско 
.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донес 
ано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не 
ете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.< 
понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њи 
 их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у нед 
/p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али 
 он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још јед 
 — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p 
ати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p>  
ш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника 
/p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо  
и сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајим 
 јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешт 
естрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г.  
носе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и 
годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војс 
ари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно  
е то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете 
<p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, п 
еме!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протоко 
чно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па  
з адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико њ 
те кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није п 
аро дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— 
S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — дода 
оспа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми да 
ућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите м 
и је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рат 
кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео. 
<p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну ре 
вка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, 
бош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи раб 
и ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, 
атиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам 
ојимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара ви 
графском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Оста 
 <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повес 
ар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p 
<p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио. 
p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупи 
а опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри љу 
 да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете пра 
ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да  
и Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Наста 
 да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти л 
овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем  
сланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена по 
и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p>  
па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, н 
</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринае 
} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на б 
у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак  
равиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је  
 кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али н 
.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сре 
и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p 
p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: ли 
> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати м 
Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да ј 
ас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стот 
овац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све д 
 који говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учи 
и то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не  
 и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је 
S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то н 
у платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста ше 
зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сут 
ва жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу  
 не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употре 
о баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се п 
 ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер 
<p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p 
уг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг 
да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не б 
е признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да 
м, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се  
а ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још би 
могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја иде 
, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убед 
, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође  
, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пи 
 и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије  
а да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је јед 
управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утис 
дије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завр 
тица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учи 
 заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је  
 пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S}  
м.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са  
шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— 
 Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непо 
и то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлоз 
ead>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм 
ведиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те 
Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром,  
а му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да из 
ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то вре 
је за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао с 
з неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборави 
еликог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал,  
ом суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овом 
 да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаес 
то већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за р 
амо није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у 
и осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменит 
аш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кес 
> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу 
, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом г 
амучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско 
и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на крев 
саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио 
ела срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Р 
 га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </di 
исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво де 
и, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет го 
p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> 
 је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник 
споредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по с 
и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа 
и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господи 
кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну  
 именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет у 
 и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати 
 упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к  
бав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим прав 
</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p>  
увила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми 
ата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече: 
ви:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукоп 
о ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, 
е да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му  
та је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, и 
чи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казу 
 „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти 
о десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ 
S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и запи 
пада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-да 
:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> < 
свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вин 
е.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разго 
то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се 
/p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја 
S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој 
есе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме опш 
ројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, 
о поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга 
та, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и н 
репимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са  
Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</ 
х значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш,  
жњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно 
тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и  
а сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p 
закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико и 
м — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, 
 <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо,  
ци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отвор 
идим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, и 
, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из  
ћи да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси 
тити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш 
 четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се п 
еста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>—  
ћу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!< 
ст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило,  
актабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до  
зме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени  
а наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био 
о гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа 
.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађај 
оји би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди 
посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, 
да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ 
ет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" / 
рез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова ви 
житељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чинов 
људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес гот 
 је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин пла 
 корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изв 
ану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз 
о тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми  
’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то. 
 Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па нема 
 би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се ск 
финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично 
рвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу ни 
си осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мисл 
ворила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама  
опада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта 
вињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} 
лауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом ниј 
’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да 
 зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p>  
не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао. 
<hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађ 
ете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, др 
остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како  
> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко н 
ј коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају 
 ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на св 
дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и ни 
м га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, 
еју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена  
ад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписан 
</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и об 
о главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, в 
а и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би г 
ослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> 
о с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао б 
; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или 
е.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” ха 
— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће та 
.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цика 
мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није и 
мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код  
 љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата  
хом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена  
ако далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му  
родио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од 
 кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана  
 кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога 
аса кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све нека 
.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу 
 попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје 
де него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ра 
а лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још 
о рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током. 
кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.< 
</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје стар 
 потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлач 
ај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И так 
е се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госп 
{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ип 
о, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’ра 
ремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо  
 тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојни 
лужила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као  
онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је вета 
ла да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S 
 он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био по 
предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца,  
и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p>  
’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и п 
код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван  
сподин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ м 
јатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много 
искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p> 
ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не  
 за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати прави 
прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја 
ва се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама 
а ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се 
то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и д 
авнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и  
А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта 
 им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке 
ји му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, 
S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што  
ским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само 
ци без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и ч 
т, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пођ 
речавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега пон 
</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама ко 
ц, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу  
је и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љу 
ла одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало 
ног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекор 
ц са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер са 
мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не 
није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачу 
ецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параг 
ме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</ 
са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају 
/head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштин 
 рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане  
аже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београд 
оброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: 
је као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе д 
утрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто  
 док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела 
> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како  
госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара г 
 вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоц 
ене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама 
 разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тест 
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј  
 опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила оче 
е и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он  
рка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола ко 
 </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најра 
е видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од ост 
ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на дв 
е писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi 
 јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже б 
е свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична 
етету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да за 
та упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим детето 
или такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи 
ати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чит 
 мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем оч 
од га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а о 
>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одгова 
тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Вас 
на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса 
 Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће д 
родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа ј 
 ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли б 
амо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разгов 
ј порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положај 
е?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мисли 
а породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у 
уда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са 
а кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се уд 
, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — ре 
на како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам 
о умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече т 
 прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, сп 
 у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лу 
а Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, се 
ити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли с 
едница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције  
/p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да 
и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p 
неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и разм 
а Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о вас 
кцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мр 
енио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, мора 
ити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу гос 
са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сас 
учили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то  
ме, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у  
 дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка 
а га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у св 
апрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мира 
а, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања поставља 
head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лав 
а беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто д 
ођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров мук 
а неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> 
о за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S 
отреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла 
писати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сах 
је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа М 
иди се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изиш 
е ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавес 
 прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га. 
 и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у ме 
ерите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те В 
е.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је ч 
 се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био 
рани Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање п 
убав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео  
ао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа  
им су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да  
{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> < 
 запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место апла 
n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао 
олу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интри 
<p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам иг 
емена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нем 
вим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома с 
а и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју ј 
о сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> 
 настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не  
асвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то н 
овој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „ 
невног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога 
 човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мал 
нице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва з 
па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из чес 
 n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште,  
дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Исп 
а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је св 
S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву ср 
ема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> 
<p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p 
е друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка св 
нда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме ник 
до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да 
а се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљ 
чева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима припов 
ноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Д 
 му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" 
у, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала ба 
 ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија  
ом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбо 
 онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим своји 
ијатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних  
емпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше оч 
госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше п 
ин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" />  
добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које 
још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, прев 
ао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо  
имер, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и вас 
p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад 
ико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" / 
па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, 
 више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, он 
па на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међу 
говори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ 
 свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интр 
м хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако  
 музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пре 
е, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— П 
овић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници,  
а њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добр 
и.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он 
ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанп 
е знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>—  
инскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био т 
а умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да  
рај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у ки 
ко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао 
 Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да б 
е поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопшти 
д је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а  
и и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улица 
канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ј 
 се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му 
гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, 
 соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва 
и овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлага 
а ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и д 
ево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ћ 
вка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џум 
деја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче св 
шао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се гос 
рне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, 
ава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p> 
ђанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава тре 
 села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се к 
p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} 
е брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и 
опиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени 
но да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г.  
 да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још 
, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва усклик 
да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је 
столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хте 
и па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прош 
, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> 
 једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват ве 
 Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све к 
>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петро 
јоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан 
ћ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце  
врши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Н 
ам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако п 
р је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао ве 
p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p> 
е зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин  
ако је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто 
, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи  
ној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, кој 
д вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу д 
ће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној јед 
> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде к 
места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и  
head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле гла 
му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено 
оворити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један п 
 чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две ц 
кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју бе 
 разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Б 
 л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, м 
авдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, а 
опустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> < 
 што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" / 
/p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати го 
5" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вече 
спођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс та 
са се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути јед 
 после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, с 
м и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопш 
 најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а по 
ао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не боје 
ао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бе 
е појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим 
имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадиј 
та даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи 
.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а 
 пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа 
ада се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... о 
настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечи 
 Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и как 
претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје 
 сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посл 
упи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p> 
а, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ј 
спођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васо 
о лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неко 
се једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало виш 
ј попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњ 
оји би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па 
твар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам д 
већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једн 
пи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> < 
 то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста в 
. 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само 
 Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знат 
але о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и 
и <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном зве 
 музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови  
у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну раз 
</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана т 
х очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду  
очео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагл 
p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем ка 
 које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, ко 
ти смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика нај 
 да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> < 
ционална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— 
 свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова 
ру распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропад 
 најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но  
доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту 
астави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан 
а није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дн 
е стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори  
цем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе 
p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је оста 
</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пр 
один!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о т 
а му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, так 
де.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није т 
ађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу 
ве вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прош 
андарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генера 
<pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неопр 
вица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, 
 у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље 
на врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Ју 
з сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ј 
</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека 
езовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо по 
 брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Ра 
за враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Т 
ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души 
а овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло ра 
Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" / 
још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Та 
сети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах нару 
пођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.< 
уца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам  
она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — о 
 Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} 
<pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S 
рају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти 
 <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко,  
, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да  
у на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” о 
овор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>—  
 постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато и 
— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на стол 
е јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за 
олико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека ј 
и млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бри 
а, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> 
сподине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас,  
 <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и  
а то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је бил 
ен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ заглед 
 тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета. 
/p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, 
штво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној да 
и женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Го 
ено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— К 
>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја 
очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ј 
ажан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш по 
о ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите 
признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, п 
, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече п 
р ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави п 
>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно ру 
 те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним от 
даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми  
 уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{ 
ти, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, ко 
па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Т 
ајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми бу 
<pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! 
е!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш 
пита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније из 
ци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавим 
вите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово шт 
 дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се з 
его седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију 
а ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес 
p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали 
 мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А бо 
ори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно 
цу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</ 
опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p> 
умњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> ј 
то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори 
е дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима. 
 се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је 
јте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпо 
тила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа? 
очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима 
сти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам к 
 бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да  
та.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бун 
ачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капе 
бити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми  
ном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати 
да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили 
мином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом к 
е.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји,  
ђа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему  
 разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, за 
— тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спава 
Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемира 
одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њ 
оп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па  
тан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p 
да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислит 
нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали 
<p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте  
и Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хв 
е од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="7 
 ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може 
ађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девој 
а Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</ 
, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренер 
 долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп  
..</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас пр 
м вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно  
к и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у г 
и знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам. 
/hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити 
ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кре 
>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати 
тавим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у ј 
 ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обоји 
хоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да  
удије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео с 
 и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја м 
ва да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то  
ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да м 
олицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из да 
 нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа 
н уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, ле 
Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одго 
>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!...  
Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги с 
</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>—  
а њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац 
се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се 
 љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то дод 
тоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, за 
рију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан к 
 хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да 
ва три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу 
(Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} В 
} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим 
што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобр 
. (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправн 
не <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „не 
 сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p 
смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, д 
 мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!< 
икну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше  
 нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно с 
ако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако сто 
ословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде 
ругим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груд 
 дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на  
пођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто  
го света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам своји 
<p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мисли 
антову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори глав 
апита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут 
а.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказа 
> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p 
ти крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још ј 
з постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска вој 
уђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду 
ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, 
уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози 
лакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диж 
искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку  
а не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окр 
ране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше 
ицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље  
кије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, 
ста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гоми 
>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздра 
да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених сп 
везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, 
дила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем нап 
 да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под 
ива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му  
заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, од 
о час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај  
 те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали ка 
сто у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је зат 
спођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло  
у и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, 
 више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из 
а мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку докт 
аше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— 
о загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо зав 
ану се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест ки 
} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</ 
тка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла  
е се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене 
на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом 
једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 
киној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није ран 
овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прил 
и, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се  
о своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је  
рођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја 
а се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као м 
почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испри 
 лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, ф 
е.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору  
и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташт 
ав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, д 
ајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама 
огуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије,  
ке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; в 
ћ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир 
 сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача пи 
 за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у  
астаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао н 
ко узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себ 
ирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу 
шта више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на њ 
пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанп 
ић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером морад 
ена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеоно 
у да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о  
глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштав 
ла, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као з 
то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљк 
ример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред  
ојаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара 
S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа 
ех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> < 
ујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у 
иле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна 
мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бог 
ш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају  
рчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме с 
оп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а 
 одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може  
рвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио бе 
ЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи с 
о воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види к 
 бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и п 
ад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, 
{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb 
и тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капет 
знају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер н 
ијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се к 
 научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каж 
му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!”  
>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и мног 
ети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p>  
е, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У  
ара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке т 
је.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ оствар 
>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисиј 
ао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад он 
p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац  
 се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p 
е тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је б 
 око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јест 
у испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непоми 
{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" />  
апендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико м 
асвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци  
кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска 
 Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит? 
креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јо 
дела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> 
кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде  
биђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да 
 лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад о 
добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате 
бав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а  
са зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике тр 
тница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</ 
келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се  
м припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу 
ом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се г 
билачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах тр 
обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а те 
о сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, т 
лико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у 
ма; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="3 
не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, 
.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушк 
о, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у је 
 која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим про 
ао да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S 
а лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је так 
теринско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то  
у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома по 
сподине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пи 
рт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Кр 
а притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он из 
а гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, поз 
ад.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi 
p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем 
постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{ 
та с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прв 
, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да  
Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да с 
 суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, мој 
ме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!< 
ме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.< 
ори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с д 
за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, 
азговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисл 
p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје 
 <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p> 
мо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не 
мо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овом 
— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету  
вља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</ 
рса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити к 
то, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону с 
ислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му 
ох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.< 
p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</ 
де човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпр 
ијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у  
нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћуј 
" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као  
учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој с 
p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па 
p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са фор 
о повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> 
 какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предав 
спа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, 
се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да вид 
ете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај ово 
 сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијага 
свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а 
 разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би  
ђа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја  
 другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа м 
духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радој 
ректору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћу 
плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како  
о зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит т 
/p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је б 
и?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и 
е ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто дин 
<hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легал 
„Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад с 
о као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они с 
а које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и 
 са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: 
 задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски 
 за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је 
 нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на ламп 
/p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је вели 
/p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан ј 
, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство и 
 прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца 
 се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, О 
 а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету ни 
ила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у он 
вен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — ш 
гутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим 
!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само ш 
најеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у  
икакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса 
 пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини 
 у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па 
 <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицин 
ног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у ле 
алази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло ка 
жи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} 
ва, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те в 
толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кро 
вује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади 
врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си  
ав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова,  
а врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну г 
ао полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад  
Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођош 
кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p>  
га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па наг 
би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки 
стом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва б 
 ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима 
ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци 
ц мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом прек 
ви низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе  
— био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви  
попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака иско 
 се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се ње 
 се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што  
 приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгле 
поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини,  
еко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се 
еће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз кој 
 којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав са 
у.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Т 
 да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног 
, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.< 
че понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — у 
ломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома 
 да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим  
т у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи  
. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним  
дије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да 
е да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чуј 
у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, мест 
ље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у 
 дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нов 
при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико  
војих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, 
ри да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга 
ба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се  
 сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гу 
 n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разго 
но!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало ув 
рпски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он нас 
једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млад 
 годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поч 
он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли м 
четку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскр 
ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Ма 
дну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> 
ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде 
 разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели 
господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и в 
ужи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама  
, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S 
рви мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мал 
да <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сас 
а округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као 
 ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му б 
ти уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и  
ец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како пт 
, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни с 
из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чу 
лвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице 
е ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S 
 је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике  
ане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати 
срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изн 
падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имен 
ед целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима 
е, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади љ 
ећ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упући 
пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по 
ло ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p>  
</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то  
 Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда и 
ао опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја 
напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах уч 
тељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p 
, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина дире 
о мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Та 
.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да 
рц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорг 
. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопшт 
 народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да  
ла скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна ни 
љен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити! 
hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>: 
 потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n=" 
</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељ 
? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми  
ако се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина ост 
ушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је 
чке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођ 
ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ств 
а карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим  
олико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољем 
зиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу 
деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па  
ели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више год 
д онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек н 
чиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S 
хотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбо 
.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. С 
е...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате  
а, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p 
му ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није м 
ој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам  
 Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа 
, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила гла 
ник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим н 
 капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало корак 
и пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш н 
ти стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ  
помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчал 
вор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је С 
едлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепниц 
S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле 
из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Рад 
раву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да  
за, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n= 
 маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако  
да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку 
>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег с 
е су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли  
 <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, т 
ости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад  
 је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, 
ори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како  
 <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је  
е ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној  
 њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јул 
о оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на д 
ли, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да п 
и се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „л 
 сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија с 
амисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако тре 
Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-М 
аставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је др 
је раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{ 
 кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да ви 
п и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, јед 
а се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нем 
} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекин 
етворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене п 
не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канце 
его твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да  
шио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо о 
раћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња,  
 брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тиши 
="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А проф 
а онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на вен 
аква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала о 
ни би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије  
то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам д 
а промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљ 
е се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца п 
тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никакво 
се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рек 
 ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију к 
, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата. 
ајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{ 
осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас ни 
ико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт та 
рокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло  
Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изме 
ла као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што  
ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, п 
адила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S}  
олеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтави 
з кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и п 
 то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се там 
а учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се с 
смено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло 
аман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке  
 му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овак 
ко су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>—  
а меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — 
i>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај д 
овито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржа 
 је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.< 
.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад к 
есеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{ 
} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да 
ик и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У т 
 вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би 
d>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице 
рбо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" 
 места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти нео 
права, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор уп 
а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим гр 
аних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених прави 
Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припад 
е овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писа 
 се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена ка 
решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљ 
о је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ под 
аступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народ 
литве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле,  
ису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица  
г једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпо 
сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључа 
, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и  
азе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да с 
уди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, 
 треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испри 
Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писа 
оба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је ч 
има и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван 
 воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помол 
, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, 
онарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Напол 
пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле ожени 
 оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске судни 
отоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад  
а презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </ 
унар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најза 
вка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па из 
р то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу  
 је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</ 
т те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Са 
друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе 
 по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново  
оз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се з 
има кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратим 
м местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „ 
ијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише 
 прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да  
ча.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све в 
де, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и  
писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, в 
на да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се н 
на да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од 
ебацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не 
ући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>—  
то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер ка 
} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто 
што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче бру 
Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јес 
рави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ јед 
аде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се 
а, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се рад 
</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је до 
свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је 
ад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али о 
, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је  
идите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснае 
ц калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</ 
 — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него сам 
а гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се г 
и зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} К 
ештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да 
 па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом,  
 он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Ра 
Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегн 
<p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би 
 и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе дру 
седник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S 
ио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, па 
танов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место д 
ва шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона. 
у” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, 
 њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита пр 
по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по г 
279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидер 
 му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља о 
м.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, ње 
в генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским  
нда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постан 
 црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих пос 
} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фић 
ју — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, каза 
ко се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од 
врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо. 
 у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Зн 
н Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била проч 
аже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>—  
еправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И т 
Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, 
о удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошл 
 Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p 
> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и леп 
 кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечер 
 г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то ус 
 математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног  
а је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник по 
што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу п 
а другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>По 
овек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> < 
децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи 
="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; д 
е да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — гов 
 — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена 
 хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Т 
илија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли 
како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти  
а да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осе 
на жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} 
/p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу  
свим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а 
изнам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто  
обом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n= 
в то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако  
 <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог св 
стрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> < 
а.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово 
p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госп 
ве што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала 
које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, 
рактиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан 
 вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незго 
</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара по 
вршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p 
, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одм 
 изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпр 
>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опе 
квом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} А 
јзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— 
јави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, 
де пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, сто 
<p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну ве 
.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се  
и бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио 
 сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се 
ду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, с 
варити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с  
ма ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њ 
па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако 
а вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То ј 
162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> 
алошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши сво 
!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја  
 <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубиј 
чи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим 
начи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако  
сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам х 
 како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Нед 
ну посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив  
ече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта пон 
даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>—  
е и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред м 
 интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гости 
 томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим 
а протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер  
и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста  
у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са ули 
руга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам 
па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала д 
 Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> < 
сни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак с 
и да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које  
еда у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија ни 
се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу 
сподина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева туж 
анџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја 
ази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види  
 завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на 
говори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, 
не тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Мац 
у имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врат 
која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, 
и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељ 
 одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог 
, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Ме 
оби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у т 
ли лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и 
 чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не ч 
грне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад н 
, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачуди 
о дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, п 
ен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко ј 
 се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушк 
зговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— До 
не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричи 
е, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жа 
 земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те 
чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И 
пенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његов 
ћ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше 
а, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се р 
ну један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— 
ако ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изн 
 извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска  
главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици параку 
нце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то ј 
 му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома р 
тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" xml 
они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у се 
пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су 
ултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадош 
пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Т 
побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не при 
 тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога 
Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са простран 
скварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима  
Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у 
аде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га у 
аоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, н 
у — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељк 
на и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је у 
 кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда 
види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са свој 
, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских стр 
 већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа ле 
г кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кме 
као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p> 
 ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и п 
лији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он н 
оје су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашт 
то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три кора 
он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш зат 
о и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здрав 
а у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га,  
 реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игр 
ње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јере 
собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с к 
пасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу  
нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана 
оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је пр 
су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну дв 
м позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела  
 да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јо 
ца. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или с 
ребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати к 
могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја 
b n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — 
и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p> 
тосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско попр 
b n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па на 
удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми не 
ћу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се  
 је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „ 
шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте 
их прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одист 
анковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома  
 чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" x 
био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он у 
ијати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пр 
даше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели 
то да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблу 
више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио 
иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се  
могне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав  
ашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} О 
вастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, 
беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човеч 
слухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе кој 
зведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>Т 
одину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш  
дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је 
имо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које 
њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то де 
 једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако оча 
ко изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима наре 
прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги  
за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се 
воје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општи 
и, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и 
дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познава 
>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету  
— овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекн 
вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из 
дућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика. 
но смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја  
ог капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отп 
 мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја 
 и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Ри 
јзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад 
м, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који нос 
ге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да види 
на Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешт 
ога друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо  
> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у 
Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <p 
ном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја ле 
Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себ 
подин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рат 
!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлеге 
а му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необ 
кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јел 
је своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Зат 
е, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним г 
 <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре 
пио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и 
инули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели  
токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p 
вих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, 
улисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљ 
ју, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће п 
и за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у  
њижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанск 
се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Марино 
е те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, М 
 ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана! 
у шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цед 
тога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја поч 
 свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, п 
 видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице  
тво, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако мор 
 ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза 
 динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш 
 пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их  
 су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се 
 да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли ста 
 Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n= 
сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је гос 
> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p> 
та јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро,  
е четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ј 
,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, мног 
зује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пос 
ла и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци  
ао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. прет 
отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече 
 ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља з 
а, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусоб 
ете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши  
ојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то 
оче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окрену 
 одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут 
д?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:< 
ричањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела 
оже погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се моли 
 часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n=" 
ви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па т 
м, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету: 
децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме вел 
том, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разнолик 
иној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Вас 
ати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици 
устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје 
екару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан  
 теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па о 
и: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их к 
>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па 
и: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је капл 
— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још  
д капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> < 
 не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар —  
 да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком 
о им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше  
— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ок 
целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешн 
 ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као ма 
да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и 
о корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n 
им у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p 
уке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева пр 
} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука  
ледњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрв 
ко смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму ку 
не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до  
редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те  
ара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем  
ах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељ 
није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Км 
ужбу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мо 
а, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра  
ни.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капет 
Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе,  
биљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро 
ли за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} 
b n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</ 
ет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госп 
дведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} В 
 <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од д 
.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а  
ас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал 
?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?< 
е ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Бог 
.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни при 
ознаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да  
 сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могл 
такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за та 
едно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се  
дну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p> 
имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за наход 
ис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овд 
S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари си 
женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онд 
бе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p 
зноси главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасв 
не, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник 
рате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музи 
а, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— О 
S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза  
погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га  
а лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могл 
литву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена М 
p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу. 
/p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћ 
} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и дого 
ионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то так 
.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да  
им уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој ј 
 на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац 
 ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у оч 
д су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека 
но говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је глав 
.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да  
.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме. 
представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мај 
 ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата 
ере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, 
апетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан  
стао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је  
 ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким др 
p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — узд 
нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изиш 
ете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав пл 
јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врл 
арата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том 
н сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, 
, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се увер 
p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да м 
е цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза К 
сио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се н 
! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> < 
уку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми с 
ечи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздр 
то и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по 
 ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам 
Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну доз 
е госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим ж 
 није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим  
 пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом 
ета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној  
 рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер ј 
у бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти је 
вао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно ле 
 најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се  
или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не мож 
у са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви 
ви кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац 
у реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад г 
вети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио 
ије се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„. 
е робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна 
а ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код ш 
> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учит 
 доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S}  
жали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте  
и.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду 
јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка ви 
к и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазна 
ик са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја  
ик томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказат 
чајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако 
ик распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева 
ем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упозна 
иној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утиц 
, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упоче 
о постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење са 
ло воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло пок 
мљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Пер 
вају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он 
тније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ак 
начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде пра 
дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то ни 
м пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то 
е језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана  
ЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head>  
своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјав 
ве време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је  
у крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу наду 
а онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто 
дног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била 
S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико 
све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би  
пе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу 
 дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако  
<p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално не 
нутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу 
ђу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџ 
а на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио к 
чи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не може 
још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чу 
та да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чаши 
са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом з 
лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе 
јег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са н 
 волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, вид 
ута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један и 
.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, ко 
ао два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да 
здавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја вољ 
је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија ка 
p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом 
ом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену 
Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мис 
 на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жен 
та, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су пок 
место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику д 
 дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, 
пио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном ме 
 наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога  
ића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га ј 
ко је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему д 
ени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође би 
p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе  
же: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је т 
донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, 
гао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председав 
p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што в 
у за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p>  
тима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што 
изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове же 
ј грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на и 
> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступил 
то се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је глед 
 а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио  
их улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже 
конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа п 
иса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва ви 
p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и гос 
ођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом за 
p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>—  
измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показа 
окорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и ник 
е виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није < 
отова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и 
е беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p 
им ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и так 
пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није има 
к се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да  
та, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана 
ну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S}  
на од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступ 
head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба 
е несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала  
/p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на чест 
расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао ми 
 даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> 
а, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила т 
љ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза напис 
.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најз 
љу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото 
зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштв 
де иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши ч 
чно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Пр 
је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој  
са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то заб 
, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је м 
ђе, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на  
пште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино  
сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили  
шање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, 
да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га т 
по и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како 
о је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је сам 
врши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> 
е родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српски 
вога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одм 
ао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се 
 има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за  
ј а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држ 
ом на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат п 
нскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи с 
не дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да шт 
/p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би б 
 — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да  
Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> < 
ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има 
асвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдес 
а има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева  
о има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му ј 
чицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред наши 
вео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквено 
 је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прож 
, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом и 
о као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, 
и су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је о 
/p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра 
представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на в 
мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p 
ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу да 
илазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон 
ва конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесториц 
 поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло 
претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и с 
кељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао 
S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком 
родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је 
а се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички 
S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обра 
 који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и  
ије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску м 
 човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Лен 
 отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га 
дуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму 
 о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника 
претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво в 
ада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ прими 
 буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се к 
е тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и  
а највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави 
ак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је 
еваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакр 
</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Ка 
>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну о 
ислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрест 
 седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разго 
им, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће доби 
 молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Јед 
 могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и о 
 могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и о 
од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онак 
b n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о 
навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза 
Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није  
мку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа  
} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, 
грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно гл 
>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е,  
м — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџиј 
ш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред  
дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме  
ио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — н 
арила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна 
ка везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад ј 
Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме о 
 врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити о 
ва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши 
е и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као  
аја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{ 
у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по сви 
већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плат 
д, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам ј 
 да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.< 
, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку  
м окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаменто 
м, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p 
ешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и 
 масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на  
 пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као слом 
ељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, ко 
осао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, к 
 цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p>  
е препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, ш 
понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога с 
 праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се оно 
ује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му с 
.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину н 
... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> < 
ду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни  
 Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачк 
оје се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тр 
једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл;  
ао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јо 
аре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак с 
 дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени,  
, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафан 
зике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, т 
сец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му  
под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврд 
ушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том сл 
дилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, д 
 не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет по 
х само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели С 
та госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговар 
да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут 
својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кме 
реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет п 
у изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман каме 
још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> 
д своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као оп 
чај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу,  
а дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко дру 
ет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— 
вету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио он 
 сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и как 
д се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n 
ко од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — настављ 
више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку 
меши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођ 
ошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи из 
патио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га врати 
весног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој п 
очита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах 
 стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене?  
и?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим г 
губљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То  
”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p 
е договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p 
ану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравк 
пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта ј 
28" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога доб 
е понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога роман 
леда као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески пис 
ари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја?  
 у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан демант 
ме заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђ 
уке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као није 
само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће н 
дине ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не 
-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p 
 би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те  
огло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељк 
 децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце... 
а те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?< 
 шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не мо 
кло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она стр 
се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајућ 
весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пиј 
к исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па с 
е му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као чове 
астике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе к 
"118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасви 
.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} В 
та разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да 
/p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ 
е опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница ј 
чно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у се 
едељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да ј 
оје тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p 
</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> 
ек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује  
таји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће н 
од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђа 
иже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n 
ично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај з 
нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кр 
ћао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати 
д млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољам 
 ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прих 
 по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази  
 n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Нема 
о:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали 
 и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по гла 
он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, г 
 равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја  
<p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је  
 га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{ 
ого, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него 
не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? 
ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас 
ајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p>  
а.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да  
 па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу ва 
ра и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му 
 Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да 
е врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носи 
 знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, г 
д пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех 
бијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га 
ици сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати 
м невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је ра 
 иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</ 
о Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У 
Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац,  
из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овом 
рушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва 
м и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одвед 
 тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога. 
ва.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов  
тела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи  
> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног  
,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој 
/p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек к 
мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:< 
 Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Ум 
а поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се  
љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа н 
шао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке г 
 то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ  
је? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под  
hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни 
 више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готов 
октом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господи 
затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан 
атраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му о 
у собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа к 
амо општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеј 
Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или 
пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за нахо 
отиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се зам 
отиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то?  
и ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не м 
рој девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће 
а и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Бос 
ја се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погле 
мане тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе  
 и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се об 
.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш о 
оспа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пи 
 прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш 
некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити 
а</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу;  
<p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја м 
акво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја к 
>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало пре 
 предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очим 
аплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му де 
 био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му  
 одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа  
 заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога м 
му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше  
овори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је ј 
<p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп. 
измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, пос 
е намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну ру 
ослала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт оп 
 крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљ 
џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нес 
да кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, д 
осподин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима. 
уђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душманск 
у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прел 
антовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, 
госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано д 
— настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац  
е прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превелик 
 сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је  
/p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> 
 о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела 
ећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, 
робу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — дода 
се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објаш 
 дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику од 
 преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну р 
а није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Мил 
уде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’ 
је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју тр 
 да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у о 
одитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па н 
 као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај ме 
 сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, проба 
а ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> 
пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као 
еде уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S}  
стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и о 
им столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кр 
еђутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} О 
н дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље 
вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га 
нда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p 
остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узим 
енско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се 
 учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S 
ући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посет 
но одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у к 
тпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава  
 бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Ми 
гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога п 
е бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поч 
/p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и ок 
ста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним кораци 
 сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео 
ше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пија 
 ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп  
 фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је  
зме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учи 
и се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћ 
валиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто з 
 би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан  
једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо 
 да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским 
е реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни 
ла је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова  
ма је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p 
/p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет 
/p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и пр 
очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева пр 
 мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то вр 
ао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да 
p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управ 
шта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђ 
који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али по 
 га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S 
ћим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уск 
јашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој опш 
ца.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а 
 према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје они 
о су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можд 
најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен 
мо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете  
</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p>  
а некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстиће 
о толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и 
губљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас зашти 
> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</h 
адоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осо 
Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се с 
а он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак 
 скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p>  
 чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb  
 да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p 
S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" 
о дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожарева 
ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кад 
је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са детет 
агању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељ 
да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао. 
ѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Ра 
приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S 
ега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња. 
и пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара о 
их глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и о 
пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би т 
мски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене  
 му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем пант 
а, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за св 
 је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пеле 
 Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, 
.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Ми 
у службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешин 
 Али има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо форму 
ских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са 
алница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку 
суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу с 
сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на 
оведи ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и гру 
нску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је о 
х, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> < 
— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете з 
га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n 
се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и ипове 
ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> 
необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И он 
мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он сун 
ату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Не 
да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек не 
, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко. 
им је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао ј 
осети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, ни 
 Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’  
наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника 
је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао  
, и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити измеђ 
из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с други 
 то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> < 
ика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар п 
 — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одгово 
примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се 
а месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет 
ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Т 
 четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капета 
ра се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> < 
амештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу  
 нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим р 
и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи дод 
 и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису г 
а сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде,  
о да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код њ 
о чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у со 
ј начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је  
авану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш  
</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога да 
>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која з 
е недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде 
ави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе 
их њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха  
но и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као  
 и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прв 
могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним п 
 неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и поче 
вније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго п 
У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) А 
ази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, м 
а црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца 
ручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се о 
 сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би  
 је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота 
о.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из 
и Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је мла 
риште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме прими 
 ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се увер 
није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p> 
рско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дуга 
а скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нит 
 досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту об 
направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила 
а оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га не 
не каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринуто 
во дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о т 
 Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господи 
не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу ж 
што више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p>  
</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципе 
рка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, з 
тише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним 
 — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси 
ове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано 
 Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе проме 
де у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, 
1" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, мн 
 ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ј 
о.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између 
ла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не уд 
очита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то мог 
ута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као гл 
о чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче 
 господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да  
и се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Ба 
и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јај 
 боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон  
ке панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима 
ер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред 
глед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био гол 
</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </d 
>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАН 
обу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Не 
ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила  
="chapter" xml:id="SRP19021_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се  
="chapter" xml:id="SRP19021_C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих н 
="chapter" xml:id="SRP19021_C4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверит 
="chapter" xml:id="SRP19021_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан дан 
"chapter" xml:id="SRP19021_C16"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене,  
="chapter" xml:id="SRP19021_C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему 
="chapter" xml:id="SRP19021_C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села  
ва овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишч 
шу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само 
 паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ  
S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би  
а глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се ро 
рло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога роман 
да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она м 
познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је  
="chapter" xml:id="SRP19021_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p 
="chapter" xml:id="SRP19021_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћ 
="chapter" xml:id="SRP19021_C30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва  
="chapter" xml:id="SRP19021_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p> 
="chapter" xml:id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова 
="chapter" xml:id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлош 
e="chapter" xml:id="SRP19021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти св 
="chapter" xml:id="SRP19021_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по 
="chapter" xml:id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</he 
="chapter" xml:id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под  
="chapter" xml:id="SRP19021_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, к 
="chapter" xml:id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.< 
="chapter" xml:id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p 
="chapter" xml:id="SRP19021_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће 
="chapter" xml:id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наст 
="chapter" xml:id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видет 
="chapter" xml:id="SRP19021_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим но 
="chapter" xml:id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна  
="chapter" xml:id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном  
="chapter" xml:id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у ко 
="chapter" xml:id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђуј 
="chapter" xml:id="SRP19021_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</h 
="chapter" xml:id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко пред 
="chapter" xml:id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло  
="chapter" xml:id="SRP19021_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head 
="chapter" xml:id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима  
e="chapter" xml:id="SRP19021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепнич 
="chapter" xml:id="SRP19021_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај 
="chapter" xml:id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head 
e="chapter" xml:id="SRP19021_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина к 
ала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адв 
 суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head 
, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет ки 
апетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад м 
, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај ле 
 по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које дв 
онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућн 
им писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен  
 што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да изб 
како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или 
оспођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четврт 
p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казат 
ао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет ни 
 било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледа 
ов Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар гл 
обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... 
пак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише  
</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да  
ледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију остали 
абога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе 
 другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</ 
м у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи:  
остре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter" xm 
борави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџ 
носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали  
едељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter" xm 
 увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа  
њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb 
 јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разгово 
и обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова ј 
ђице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја 
е како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колик 
снаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, пр 
м догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан  
ави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то з 
 за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и п 
су неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак  
 Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у  
ога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпи 
рпски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из ње 
 утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до д 
самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто 
а га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, 
ни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а о 
д Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{ 
тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села,  
ам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се  
а смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То  
вом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће 
ом и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало бл 
вља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type 
 имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ства 
 <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и 
мегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или 
а мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жен 
етрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне с 
ла! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у 
сталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ва 
ила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се  
/> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда  
уги знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре в 
то, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Гл 
у, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у 
и окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево 
д две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{ 
ити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, отка 
утрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.< 
ује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут т 
јзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет годин 
Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chapter" x 
народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капет 
ноги други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од 
е он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу 
 је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ посто 
 избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на стан 
знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд у 
обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с дла 
а бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици о 
есе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је изма 
у рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати ра 
међу чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разгова 
 јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив кол 
део, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са прос 
м смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кр 
десиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај г 
е најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви 
питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— 
сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни 
апија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз је 
 које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па  
ридружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, 
м отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје к 
седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку  
н изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> < 
>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, да 
... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар  
води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!”  
ји јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забра 
го је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p 
, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере 
укао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а 
се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикн 
петан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на вра 
 формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти  
{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p 
Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде де 
књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу,  
ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у с 
штву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је с 
ам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате  
ци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} С 
 јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја —  
осподин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зи 
ена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом по 
сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да 
поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам 
уке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!...  
 не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— 
емам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути зад 
ву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два  
 стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стај 
ђеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу по 
мо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, по 
, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали  
и чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не  
 три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по 
а му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза с 
подин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски  
им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и за 
еда очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као зад 
утак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Б 
>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра 
д се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли ниг 
.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад 
еприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели  
вога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом п 
аш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем  
ам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, 
рав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене 
о бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је  
дин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би д 
ом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! 
кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против п 
на, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>—  
сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако 
знало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете 
 и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лако 
 отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече 
лави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у чет 
који узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо 
митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво п 
да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је в 
ој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, км 
.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и з 
 се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је 
ала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле 
а.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, 
и и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и 
— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, д 
ет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, мо 
 згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} По 
омана приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђ 
октор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да у 
аршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег све 
 Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад 
п, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом  
 не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смеј 
собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетан 
тија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S}  
еме срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам гово 
ају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасић 
атим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелн 
књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуљ 
радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{ 
), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето 
</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од св 
ни није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнес 
рао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну за 
разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да ми 
лавном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бин 
рили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, 
претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му  
 друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује 
 у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пе 
и су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те др 
о гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни  
ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, декл 
 нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше су 
 покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} 
му лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p>  
 капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{ 
ван, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислит 
м кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једви 
ичао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, д 
.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Нема 
иш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш,  
оју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, 
прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете  
говори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и приј 
ад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упит 
ме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p 
{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њ 
>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике  
љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и  
 волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувст 
лија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужн 
е речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — 
ве.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше бић 
он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљк 
>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По с 
ра телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се  
е Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта  
пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по  
 начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио бесе 
нџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, 
p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па ш 
S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче 
/p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се  
ку, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим с 
 чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у  
} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи мом 
те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да 
 држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда  
дми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, ш 
помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању  
 прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и д 
ату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у свој 
 себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад г 
 најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет  
ом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо 
треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени  
 На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и чест 
.. тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> < 
ј се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, 
 да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа  
p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мис 
е, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p> 
 је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом н 
ајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то 
попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али с 
ђа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клевета 
но и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”< 
 увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платне 
 — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ л 
а то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb  
едала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила кој 
к, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало 
 погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се о 
а да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, 
ишта мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и п 
 гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да вр 
 младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се в 
 игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте о 
а на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста 
 метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти н 
огдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</ 
седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да м 
у змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те с 
/p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни 
 вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога 
Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, д 
а аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио с 
ара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па у 
се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у 
зике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта 
S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут ча 
 пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и 
, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.< 
оп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћ 
акав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле му 
 мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој 
јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се поп 
ма и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се сме 
 моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— 
не гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помла 
ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн 
игорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да из 
ти.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би с 
ара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сим 
иљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмирав 
ку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, ка 
 се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам пис 
— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме 
а позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Сим 
ктора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се  
цу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Је 
на Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у па 
 то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме та 
Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар мом 
слова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза орм 
а.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном  
 Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, 
{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до у 
 што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто ст 
о, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и ка 
оре, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се 
а — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену 
емој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво зат 
оп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p> 
е њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место 
аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају  
х по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S}  
рилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омр 
једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесе 
прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче 
пет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала ј 
као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да с 
азмишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћут 
ари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде  
те!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин  
} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет,  
није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кме 
 и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смеја 
вар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарс 
за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, д 
двокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, кој 
 вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то на 
вљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Т 
упу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге неде 
жбе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. ка 
ребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите 
о је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који с 
ања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за на 
свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>—  
ик Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар  
 седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у  
едмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p> 
ле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, ка 
зити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала  
и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне сте 
е им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мисли 
>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо  
осла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кљу 
 ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, 
— пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте  
ци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго  
по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја 
даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музик 
че болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао го 
о, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједн 
попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то 
та је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од пре 
 се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о  
на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави о 
с”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости 
</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско 
егову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из  
х да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркв 
сади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богосл 
ав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би тре 
 се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп М 
и без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новча 
е би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник н 
м, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бр 
твари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га  
 знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зуб 
ка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Си 
вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, гос 
 вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb 
 своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет г 
н-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми н 
а у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнае 
ико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као но 
само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу  
е било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њив 
езу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уос 
>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, 
и самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини 
.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о 
е!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну 
вице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од у 
е доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолик 
Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас тр 
слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p> 
реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, о 
 миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни д 
би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнае 
не жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније ј 
 унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизн 
а а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам им 
сом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо бр 
к, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позо 
} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”,  
ва брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи  
 је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће ш 
на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> 
у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за  
говор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога 
 и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{ 
а се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква изла 
>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p 
ило никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и б 
 да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели 
 истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је 
та о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лако 
о, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зо 
 <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегн 
 трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем 
ије договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе 
 му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их коп 
ин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb  
ржава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и с 
е свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато 
ог гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на  
 шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ва 
 тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, од 
ц не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.< 
ожају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} 
навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и 
подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262"  
 друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај 
а друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говор 
а сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним после 
јој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако с 
ставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је н 
ва последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријате 
ре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га н 
>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо за 
емо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Так 
 и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те ум 
 донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам с 
једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису  
е и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветли 
ако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим за 
за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове 
ање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, 
на, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцр 
казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло прис 
 младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — на 
сено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа.  
 млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Гос 
 усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све з 
но господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, д 
 за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулија 
ља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, 
че.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време пр 
ори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни послан 
 неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици  
нцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке  
оге школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили 
дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родите 
а општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> < 
ИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крман 
удише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мал 
не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што са 
жеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се  
 сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полица 
ролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ства 
 али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А 
о најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адв 
тета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе  
.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и 
изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S}  
 Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, ил 
ремена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, нас 
>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али ника 
ад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини б 
зађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандар 
ом кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу”  
ки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p>  
Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се  
ара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</ 
мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву 
моћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штум 
погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве неп 
ћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да од 
 да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод врш 
д пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ј 
п једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну  
.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља. 
обуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен 
де кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа оч 
ан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар оч 
рио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је би 
 отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако н 
е са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у све 
 госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не з 
свирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у рече 
а платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" / 
лства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, 
ка врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођиц 
срећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека ту 
а где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету  
Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на ша 
као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у  
ше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> < 
ло па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, је 
мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других се 
ар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било  
а, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајде 
, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска раз 
и неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и  
 шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, ре 
магали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да гово 
да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — за 
рај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашће 
д лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!”  
авикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и предста 
320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, з 
т: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трп 
</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Гос 
ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало  
 је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест  
едели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима,  
ако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, 
асу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у  
лена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама 
 завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на шт 
ке своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Да 
, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буд 
 у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, к 
уну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> н 
оп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак 
розор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми  
/p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти 
ом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му с 
с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— 
ар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не ку 
ана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да 
ње — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подн 
Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да с 
то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, х 
рмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер  
дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то ни 
<p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да в 
какво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување 
аш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето 
сподин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом 
ита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па 
есе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори  
коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лол 
о што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како м 
кло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекл 
и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете  
осподин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после из 
и Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привре 
а знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа- 
икако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Р 
намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана 
е... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у 
> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, 
истаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кири 
ајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту 
есам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— С 
ко неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира  
и млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдек 
нпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покуша 
чад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у  
свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади  
Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p 
/p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад ид 
 ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она  
ад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени 
те под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи. 
у првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за пос 
, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да  
ле толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мис 
шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што пр 
ј Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи д 
<p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S 
 да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p 
 буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> < 
а дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали м 
ма.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам  
и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> 
/p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам 
е дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</ 
жбу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас  
дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу,  
 израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантови 
оћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни му 
путу и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да 
Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb 
врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, н 
327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се г 
о вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече. 
>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до 
, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли  
нам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам  
а све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбр 
 n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p 
 дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не вол 
с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Сим 
 вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њи 
амог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам  
 овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други нег 
ле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и св 
, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана  
тим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено испов 
а требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, по 
ту.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп  
p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покр 
 видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе кар 
ише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан 
у вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно п 
 и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека  
и, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, ј 
вање, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па 
 мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало и 
 чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више н 
а плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — ре 
бу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из пр 
 на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела 
добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном св 
и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га  
</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} 
один Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створ 
лу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му 
оју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тр 
ма другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он  
и разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вече 
да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и 
ковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља муз 
м!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi 
ој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо ч 
јих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb  
 <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{ 
осподин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, ал 
узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде понос 
грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит 
ац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборни 
ој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици 
>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дуж 
а ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући  
ало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>—  
 Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим 
ао да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па 
већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора,  
вара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> < 
 не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" / 
о ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном ре 
као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место ку 
а никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који ј 
н, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну п 
а не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у ре 
Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је ина 
 важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на трећ 
дигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовиц 
} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуц 
 собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>—  
а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девој 
ом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> < 
— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изне 
зјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам ис 
 госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде 
је где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској 
 ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не би 
и већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у рад 
а мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс кој 
"133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према 
 Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Си 
аном још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да њег 
 достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и  
, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... ма 
 завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног  
ђа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он 
е, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <p 
 отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка изв 
и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника 
те нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Је 
 . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако  
икане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио мал 
оба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео кл 
 кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, ч 
није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има  
и, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу  
 до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масено 
аспитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад мо 
 <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасви 
.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина  
ачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога  
p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте 
ика, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом п 
„да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, уп 
/p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не б 
нце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи  
ако си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја ко 
атку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S 
хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред 
ење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза с 
и своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлу 
не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — 
</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин од 
тру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те 
н се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да  
и.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено при 
 онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског ка 
и?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван н 
ишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојт 
один претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули п 
радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанст 
лева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер и 
Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> < 
зводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике  
година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам  
а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ 
знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечеро 
Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је,  
и вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио,  
сподин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, зами 
 име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — реч 
и будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се  
јски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут  
<p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са моногра 
тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л 
господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министа 
апише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— В 
тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, ка 
ерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знај 
ђа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све вре 
како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли. 
а да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред о 
ве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто  
 побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по чел 
 <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p 
<p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите,  
читељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте напи 
гу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хте 
ман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214 
 затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа 
вим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246 
итељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била  
ницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, и 
пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао  
 му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук 
е више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно  
те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на 
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а  
ала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавањ 
S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим ј 
он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>С 
девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господ 
асмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она о 
, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и  
 именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи к 
а.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер  
 /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он г 
скога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у  
 престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Так 
аву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле 
рпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је 
 <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала. 
о као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонов 
један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично б 
био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учите 
p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p 
војом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" />  
ама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно и 
на сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толик 
8"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, д 
у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер м 
аском као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац по 
тезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и  
8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} К 
ити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не з 
? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он 
ме приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Миле 
ј шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> 
а и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да нав 
гована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он  
во и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући  
не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учини 
, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осети 
дну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини  
ћу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку к 
ћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене 
ичка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па 
... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</ 
 мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет д 
 не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим  
рским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете 
ражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шеши 
ком те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том в 
тупи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад  
 Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио д 
на мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за на 
н.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> < 
рети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — К 
а га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуње 
 је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали так 
 да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужнос 
вља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се 
 оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљут 
p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господ 
обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом ха 
 и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Д 
 седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p 
ја и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други 
ише шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих г 
ршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb  
ећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац 
 Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог ч 
му песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а зн 
</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> <div type="chapter 
</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима  
то друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је бр 
, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p 
есет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</ 
ше мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> < 
одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, е 
оји казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S}  
 му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим з 
би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будућ 
 је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} 
 учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да 
леда мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чек 
пита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами проч 
О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S}  
 <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ  
угоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на оч 
га би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капета 
ем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</ 
рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије 
ну и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево  
 шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како муч 
писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш  
 покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појми 
ивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разуме 
пођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумет 
дражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово  
р срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, 
ељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и 
— изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу 
аборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он  
те како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што г 
сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга пр 
 жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</ 
се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп с 
ад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у љ 
тресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних ве 
дајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и 
роз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се сва 
 мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што  
 изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор 
дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — ша 
 и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте в 
о и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поп 
 сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, ниса 
 пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај  
господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да 
с у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, 
вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је прав 
љу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности о 
и Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несре 
 појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је м 
мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а њег 
кох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако 
еши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем пис 
пођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се вра 
то вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — о 
исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Том 
е са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, ве 
е и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се н 
ан туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном стар 
онесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, од 
и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује 
и празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама,  
ранца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати пр 
уди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни  
опео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета из 
 је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну 
и пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој каф 
 и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, по 
могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и  
кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају св 
оловини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа 
није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и 
е признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је 
добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.< 
.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погод 
о је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно шт 
о данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те  
е све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора 
 којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb 
 дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка —  
етити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то  
амент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али с 
кат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> < 
и да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако 
 се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она 
а ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића 
ну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погл 
о време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафиш 
И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастук 
обио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S 
едељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{ 
на јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмо 
ји је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” —  
знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? —  
топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанст 
Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменил 
ше са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p>  
во, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме  
и опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца  
обље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели 
 и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам 
авио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по п 
>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што са 
ао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопш 
ам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући  
погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је 
идео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала 
 ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје  
 главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му 
од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се б 
а одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске 
а, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање  
аже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног м 
је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад  
p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, сл 
аходчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о том 
шно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико! 
терија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога 
традан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали. 
>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам 
ала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три мес 
ално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у туз 
 Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{ 
и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме п 
алност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, 
> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако ј 
сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко 
а!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па как 
што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситн 
ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су 
вини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра  
оспођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је пр 
Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чин 
 све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује з 
 добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кр 
слима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те 
 спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу т 
роз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је н 
сти, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Неде 
андара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право к 
гов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији пр 
рло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко,  
ед собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не  
г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је она 
тојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема 
лико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, та 
ила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара  
и из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нис 
{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи  
 Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз  
.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепас 
то му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г.  
 дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову ср 
>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађа 
роз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему —  
>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у ост 
да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је 
 однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? 
едном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нис 
том?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба  
на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата с 
ребати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве  
 дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погл 
 у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато нег 
о тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјав 
 сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал 
 госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радос 
 <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S 
узи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта  
она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, са 
тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каж 
р га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му 
 одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ц 
ле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима по 
е детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би  
е Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин С 
.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и госпо 
ова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, 
тету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му да 
ј, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Г 
у да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу  
 за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух,  
поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p 
 ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{ 
hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi> 
казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића< 
, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</ 
но ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и дес 
те намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам;  
жете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђен 
ди дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, ист 
аш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на проз 
 дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Ов 
ебија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу 
е госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећ 
било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто  
азвило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како 
е једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин В 
им да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Ми 
љ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове ту 
 врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, нем 
а откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде  
ед врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најп 
о да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и прит 
ама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу 
збеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу п 
о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та  
На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у и 
ике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p 
тва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима ј 
е.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним,  
>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карт 
атим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала к 
е се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на о 
енадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је  
 необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, 
ног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је 
којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о  
и суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим пара 
пада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имањ 
умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још 
подин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, ал 
у, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је 
ло, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.< 
} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каж 
на извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се  
 родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш  
извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципе 
хтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву ср 
не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да  
бори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била  
о старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као 
ја и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је 
о да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по ад 
е прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећ 
у, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли м 
, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амо 
ошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изнена 
 адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p>  
д дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсини 
е најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући н 
пође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао  
нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и јо 
и сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> < 
екивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љуб 
осно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад  
овор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на м 
. директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелу 
о су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, који 
по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирал 
би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, з 
, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још в 
 Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде 
стао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори гром 
а је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже 
 панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома 
p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас мо 
неколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома 
 као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушал 
ем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је м 
астави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p> 
ема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који 
 очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за кре 
ја, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рук 
 собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три 
 да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у ка 
хо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играће 
вио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакри 
о морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не зн 
е нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да м 
ји му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетск 
Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересов 
одом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p> 
жавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће и 
равећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чуд 
гим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете им 
ала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта са 
="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне ст 
ајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања прот 
причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, њег 
жјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се  
орен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?< 
 још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и ле 
.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — ре 
ловију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите 
ор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас мо 
ле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и т 
S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родил 
авити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко 
о г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица 
> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} О 
дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div type=" 
е седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва мн 
Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n=" 
 то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара проз 
p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p 
 друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> 
није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује  
ени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката узд 
 би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> < 
 спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботиће 
 умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог наш 
упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, п 
.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— 
а, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју 
и дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и о 
е до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао  
рише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још  
ани, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној со 
 како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора п 
, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави инт 
нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику 
неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кме 
дрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и  
 нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, 
 више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџи 
пут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто,  
брати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељк 
ма и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао раз 
ако јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допад 
ини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши  
руго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хл 
ко десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно пра 
и да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер от 
то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испри 
="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још  
р му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да с 
едница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порез 
ет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да  
пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је о 
т замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар ј 
и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у припра 
 да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— П 
учају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... ( 
 кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музик 
 гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с то 
купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и 
е у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама 
тало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парниц 
у, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мал 
Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да за 
авде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ет 
ече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако прост 
 за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено  
 сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо д 
де не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема 
ичке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољ 
b n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите с 
стријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре нео 
ва скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекину 
натом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и км 
рну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скром 
м, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да  
питање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудиц 
 зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и о 
дим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— А 
руштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да с 
једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Т 
, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кан 
едва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач с 
она.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="1 
енција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу  
заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је 
ет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.< 
нцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једв 
страна, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и 
зумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно њ 
/p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и 
тресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипу 
најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гр 
је прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се о 
 испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савес 
 поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали 
 стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па с 
жају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао  
 ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигер 
је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима ка 
би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богосл 
матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентн 
ила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да  
еханџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио к 
господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би 
жао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекош 
о час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испит 
tlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type="titlepa 
p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а зат 
огао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха 
моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и  
рехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ев 
 после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем ка 
 смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да ч 
S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опрост 
смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у  
i>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ 
>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, 
и свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је вид 
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе  
в оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је  
но без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш 
 Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп 
ребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је ње 
 И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад ј 
ћи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци 
ја би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренут 
p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренут 
ому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо 
примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило 
е водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше от 
испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> < 
 диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскр 
иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потп 
аћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где 
 дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен 
 да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет 
/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као п 
оје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагеди 
о, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар 
собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као  
остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p>  
е и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево 
заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забун 
 Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели  
да разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгла 
етана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, нар 
беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се 
е хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четво 
тим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S}  
звани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими с 
ња које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је п 
 овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је  
ар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће су 
о, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, 
но је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</ 
. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од 
 сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у  
вам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет 
да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад  
 што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће  
тавих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p 
признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи 
ва.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p 
цнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разг 
нтригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нис 
а, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш? 
којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</ 
ти.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти б 
 децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад под 
на још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи поко 
уварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док н 
Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике з 
ота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми д 
е досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практик 
тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p 
 језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> 
егде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које 
еди у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по  
негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <p 
 али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут го 
а се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у  
ми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују 
в.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилул 
 која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, 
љину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, 
ом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза к 
колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Т 
палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако мл 
ш се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p> 
 језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Је 
} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју. 
ен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник 
еље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”. 
аква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе н 
 и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у св 
ако је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим п 
1_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршил 
увено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показ 
енка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрв 
уп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја так 
омукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића 
иловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића 
— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Трис 
— колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока 
 исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, п 
м, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија 
 грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако  
ри, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет 
рамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно прист 
, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца  
у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она п 
 се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благод 
ам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупк 
 то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И т 
 по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара 
е дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а з 
 неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весел 
ш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек сед 
љени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одгова 
 <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањ 
ити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти саз 
<p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима не 
не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљен 
сне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо,  
од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, о 
 како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па 
мак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и преп 
 га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата обор 
 помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у  
би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А ш 
ци.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а д 
има, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} При 
 бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато 
3" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музи 
дсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи  
 оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и 
не њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци 
је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није 
> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту 
тог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмиц 
ду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завла 
 панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд с 
 ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и  
два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. —  
 <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распр 
а отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што  
 а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели кре 
S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да пада 
Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интр 
а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све  
 највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази н 
, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у 
сни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и сва 
сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, мауч 
" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У то 
/p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Зн 
ца из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим  
} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче о 
 коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљ 
е две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве  
е варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога рома 
АВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front 
И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ 
им још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: 
 Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и п 
зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога жи 
штва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове  
ђање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете,  
се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Е 
 ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подн 
, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочи 
ља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где  
ви Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да ни 
н отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно 
ако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основ 
а крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу 
едном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се д 
} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација госп 
 оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплака 
кренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају прија 
штини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у  
још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин н 
воју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па 
је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та тво 
ава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед  
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi 
а, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је 
те.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На и 
 са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конфере 
Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из св 
они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће,  
т минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и креве 
судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оно 
му је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што  
 да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућ 
еп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одуз 
 намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских ул 
> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S 
не.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо о 
к једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пит 
 момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпо 
етују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко  
ућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ов 
ао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Н 
рдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз  
</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> 
важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео у 
јзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се к 
 би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце 
воје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја вел 
ви госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме 
 <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p>  
ечи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Про 
оп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> 
есеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стеф 
, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, 
а увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може 
 се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје ве 
ана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како 
а столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га стр 
о родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по  
празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, крав 
е из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ст 
.{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљ 
 Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требал 
ца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбар 
 брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="3 
са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, за 
ало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он заст 
 савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писм 
атим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у меха 
јта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем 
{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет  
задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов бир 
ише да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Руч 
вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим  
агао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је 
<p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’,  
 пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита  
оз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна. 
попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p> 
 кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу пал 
— додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним сто 
ћ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S}  
 је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искуп 
и Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сак 
пели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за дес 
>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу  
— вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели км 
 Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други 
мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам мога 
S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те д 
 да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју 
том док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да  
о осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим д 
 није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утвр 
 госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на рад 
.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу со 
ад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ов 
ма, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету 
.. опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p>  
ојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће јо 
Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљ 
ене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би д 
је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч  
ркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још,  
 одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, е 
ите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педес 
еђер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма 
е у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра 
 жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, го 
обија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута до 
 предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је! 
амоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто пре 
и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на у 
 <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <h 
кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, ве 
 „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се мо 
итељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и сто 
ВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених 
лијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни поз 
и судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше 
вољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а с 
 конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја оствар 
p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом  
 <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кме 
 још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики п 
човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа  
д услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је приста 
а од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, н 
и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је о 
 Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала 
ама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако оп 
трична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „А 
аопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов,  
{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} 
="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га до 
м јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љ 
.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек  
акав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још 
е и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа ј 
осле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да  
 г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест  
ичним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи 
т има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађе 
не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра 
естри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, ни 
е на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код кућ 
 да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да инте 
 да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више п 
да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се 
ибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не р 
том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умируј 
сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n= 
доје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, как 
акија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два 
тио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи 
оповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра пас 
 тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p 
ле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> < 
орито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и 
је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице,  
м кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био 
ре се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да  
И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професиј 
о, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно 
p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му ј 
 све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} С 
имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да  
очиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су пара 
ицама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудил 
н оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се м 
нијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p 
тике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како с 
у.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скрат 
редложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој 
>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Б 
е услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљка 
тару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олт 
бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!”  
ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и  
овољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај рома 
би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> < 
одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са о 
 само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели пр 
 много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у  
па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>—  
и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због њ 
приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ло 
е сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена бо 
} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Рад 
оп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не и 
м говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта им 
:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— К 
 <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не  
ато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже 
сти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као цркв 
p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Кр 
 којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" />  
итније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше:  
 савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} К 
 Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави 
ужбу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога до 
тим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити ус 
јој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће при 
.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за < 
 човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта 
, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се тол 
стало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако пол 
 природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође го 
ала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као но 
себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сес 
ођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и в 
се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву пран 
 <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм. 
соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229 
 и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други хр 
лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а зна 
г трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија 
</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине! 
 да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског кап 
<p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како 
 то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас ј 
о одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учењ 
мота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе  
мер, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет пре 
 прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’од 
о из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска  
Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој п 
 ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и он 
љам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} 
м сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" / 
но знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем 
 је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него 
и са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло веш 
, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људ 
још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма ка 
седи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. ( 
о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокру 
говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити б 
 поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> 
талих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на об 
 сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да  
 шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу,  
е он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење,  
ри не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по варош 
ра. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> < 
но што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније. 
а Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Ани 
а је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизи 
а оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу  
му у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад та 
, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимн 
 то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе 
лу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је  
бави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свуче 
голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам о 
ројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="1 
а је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тог 
правим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу  
ма, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их  
дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који ј 
ице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћет 
ица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али м 
} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете 
 довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас 
е.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Ф 
ко?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али 
S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није  
ети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш 
ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас  
 <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>—  
тељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња 
 разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би  
а мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да 
редује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљ 
p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне 
— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао 
ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина 
аставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутац 
ина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата,  
— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то  
да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно 
— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што 
елим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућан 
ију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би деп 
и било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>—  
х рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном  
 би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, С 
 Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете 
осите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућ 
> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p 
ме и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће 
а ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам кон 
.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb  
, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... н 
а мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> 
та престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драг 
о би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>—  
ма, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава с 
повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p 
то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте м 
ојешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није то 
еху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је о 
а сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, 
 ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb 
е дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ру 
 <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, п 
ту ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре  
о је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младала 
олико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопо 
</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p>  
руменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно д 
сно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руко 
е питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ 
 бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је с 
знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то  
знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то  
и дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише,  
даје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугла 
мам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме,  
ли: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, 
 на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венча 
ога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат,  
 вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! 
 је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али т 
ако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско  
м тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар  
који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, 
— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не пока 
с, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одго 
х беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским в 
а каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао 
не! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један д 
ично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобриш 
 седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.< 
ла што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била 
срећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо су 
 осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је  
 да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да  
Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би г 
упове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на кој 
шла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала  
ком судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер 
ај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на  
о: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни д 
о сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко,  
днаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нек 
S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, 
та.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бог 
ћи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — прем 
е и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше 
 поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Ан 
ако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће к 
че није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то нек 
је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и  
апета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је т 
ло би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође 
, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престр 
 <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп  
и мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него с 
ер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) 
ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје  
 њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на го 
>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена гот 
рошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Е 
та отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А 
нталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико  
додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрег 
и сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку 
исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији  
 није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интри 
о:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, ј 
је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите 
 ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та б 
 <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> 
змеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пр 
е да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођ 
ду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га  
 да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да 
т.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере  
 с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, ко 
у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, 
 n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и г 
миљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао ка 
и па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ов 
та госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не ва 
 <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек  
ложио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно,  
нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> < 
нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити н 
Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари  
то хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута 
 решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још  
ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па д 
е, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из св 
, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он р 
једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита ду 
есно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још ни 
S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома  
јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, д 
ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и  
о пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све з 
ји је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима  
т, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и  
оступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда м 
ново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конфере 
а на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитос 
ницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило 
а моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја  
а није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га 
>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p 
ажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени  
вају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежб 
да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p 
ара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочија 
ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од  
којног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп  
ље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам  
ад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се ко 
ћују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да  
пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога пис 
о увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане 
дног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> 
 ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх ок 
овољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Бољ 
е фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те с 
е ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајг 
b n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек 
ла, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осет 
 ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној око 
ам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли  
џију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>А 
окварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена заб 
 ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом 
порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како н 
ут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз а 
узикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и пе 
и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — 
дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да 
 /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ј 
в, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не п 
рише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и  
у жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је  
нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза 
оп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као 
оја се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи ви 
 никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који ј 
ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада гос 
ух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко о 
на готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени 
ој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, по 
тицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није преки 
својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке р 
 не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господи 
чини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мо 
 видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике. 
ље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени  
 да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече 
 /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео нов 
> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш св 
! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господ 
ише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гл 
p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се м 
</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину 
S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме 
бљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а ка 
лицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и как 
ега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, к 
вање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављу 
 кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то 
 не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за нап 
лици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели уч 
тио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и 
знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огрома 
а станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ј 
еповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно  
у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S}  
додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви госп 
 да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p 
на им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају 
приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О т 
.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним мест 
био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осет 
 ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе  
већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта 
.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође кра 
 онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише ма 
" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>—  
ло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258 
се глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у је 
дом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дуж 
емо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине пр 
и до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине пр 
 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом 
.”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу  
 дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина у 
бјасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и  
ад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разум 
о.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога 
 носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; 
 да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа 
ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегл 
} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој д 
 па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви д 
бало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја у 
ослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка 
ке везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњав 
на и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине  
ито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и п 
животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанко 
а би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу  
ете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до н 
зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа  
S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет 
S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је пови 
аде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би  
Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радиса 
 ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као  
.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хте 
 вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" 
ала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде пра 
имо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да 
а њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која ј 
ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа 
да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p 
е те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али к 
 како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацен 
 њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је т 
лудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у 
латно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S 
лико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Ма 
о да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох 
 <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честит 
и то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове 
ам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако јед 
ново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n= 
селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко 
, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додај 
одине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S}  
> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p> 
, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу! 
пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена  
он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну к 
рад, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се  
реба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изи 
едва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је з 
 на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунит 
да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нек 
 ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а  
 ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: 
ет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичн 
ети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и  
Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је поче 
ма: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, 
 им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да  
муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, к 
 допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер ник 
>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> 
одмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате 
и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А  
 све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију каф 
јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али 
 да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђ 
и Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранит 
и нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, мол 
 сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ћ 
реба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одгова 
не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да 
 Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се 
увар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и  
 благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда  
пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа  
 на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb  
ма: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо  
у.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла. 
егли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ 
.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не т 
споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред 
ом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он пола 
 уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то 
</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се 
ј кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три пу 
дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капет 
 побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита у 
т као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша же 
 очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са фо 
:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — од 
метња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор 
 гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али 
као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као шт 
 чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Наст 
} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” 
читељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи по 
</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан д 
ими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом  
 глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, как 
зи!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у 
да из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> < 
о, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, ниј 
 да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам  
мо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја 
ри кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ наста 
 /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора би 
абринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то 
а тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена 
 га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p> 
ије ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очај 
Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Мил 
ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него шт 
е је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Ш 
л’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре поса 
же за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им иза 
гла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уст 
смен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом ст 
си мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану д 
едала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче ру 
а: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одго 
 баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотел 
 Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S 
а, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Са 
сник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у ко 
Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант 
и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по  
х госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и за 
начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је  
</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и напра 
о другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућу 
еобично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из 
т иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! 
акли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, св 
нџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског 
де шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче,  
ти — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде т 
 три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло 
од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, 
п.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, 
 <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi> 
Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са прич 
ат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, с 
по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> < 
која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то п 
ко по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од см 
ад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па п 
и, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме 
 да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одм 
га дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ру 
 за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да  
.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S}  
 шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати т 
ељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску 
ољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</ 
ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни  
по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као бр 
ти се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва  
.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза 
, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењ 
аријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и с 
аче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по сел 
је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања  
 затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том др 
узике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и  
м корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И 
мету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме заб 
е, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да 
 тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, н 
нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини  
 постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у  
час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да с 
 одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опе 
од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да 
 г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио б 
и познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде  
ло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то нећ 
 вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, наст 
рстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допр 
вна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се  
друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на у 
љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да пр 
</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поск 
/p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гу 
уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и  
ди које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа С 
 број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао  
а под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{ 
брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но  
 сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може на 
а добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке 
а обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — 
зива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико  
кла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на 
</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се реши 
е у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одгова 
 милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет би 
ај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради,  
ломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата  
ић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док њего 
лужбе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану  
т година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему науч 
ење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесем 
 је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је заса 
 дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се  
арету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Ри 
ећ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавиј 
 саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и ми 
истар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</ 
 кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје ниј 
р рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рач 
свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљи 
е, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако диг 
ко добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, им 
атори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ 
зник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна диви 
е и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p 
ена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, 
огао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стр 
а неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, о 
глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, 
 га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво сл 
ула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала не 
есна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и 
њу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> 
е би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ о 
да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у тр 
 да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу 
.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад 
 госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образу 
 брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p>  
оче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што 
који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за ост 
ца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ћ 
као за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице  
ш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у и 
и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да т 
 он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105"  
>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су с 
то су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општи 
жем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине нар 
оме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а  
— најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли,  
 Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви 
ицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаме 
/p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођен 
 дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> < 
диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она  
нућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја 
нда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљи 
 од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да  
/> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажн 
 вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже 
мачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седе 
на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p 
ако се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до поп 
како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> < 
рема матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматичк 
о ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај  
о поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити 
 у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника 
ј акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Пис 
стише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, д 
е само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још мла 
— дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p 
к нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су  
 из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прире 
ди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора 
p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји па 
ко, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да б 
а допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто  
има учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> 
ав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, нав 
е сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да с 
а мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји 
 љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, 
.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велик 
утаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока поно 
разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — пр 
алендару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, п 
ник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену с 
, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S}  
о учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скром 
 крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети 
уштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прош 
ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно ј 
и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној 
 <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно обј 
<p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што прили 
вима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у  
не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота в 
ке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по јед 
кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је п 
сковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим 
 Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите 
иде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> < 
једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за ча 
се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели пис 
и се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро 
три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети 
а и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се  
ртијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам 
бриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике 
данпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до 
 јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се ја 
емпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране п 
ику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему),  
p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам 
а никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра 
ја свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук де 
, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера  
 створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га п 
опаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Д 
лазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши  
ут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа по 
ож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафан 
/p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару ра 
ана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а и 
акође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, се 
 једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у дру 
ор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата 
Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не н 
ка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође пр 
</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад 
дмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз пр 
кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилу 
у формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, 
ени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најза 
> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у л 
кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће н 
ад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да по 
еханџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у по 
су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима п 
ига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заро 
 потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири љу 
ло и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешт 
 назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би откл 
 штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа виде 
догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да ј 
рса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi 
 своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предл 
з затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забу 
авље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и  
жавна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу. 
елим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> 
да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи о 
 се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се леп 
63" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па з 
а идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да 
би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" />  
о нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело глав 
 заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p>  
ила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду  
 те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</ 
 будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку о 
ај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{ 
не да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p 
да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим врати 
 које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се деш 
ко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође 
дно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп 
но од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је 
 што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том слико 
еде.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао 
та то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одгов 
 било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једин 
 нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо,  
 скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у ром 
p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу гов 
још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Ниј 
 трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, 
, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126 
 ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запи 
господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не при 
огодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то  
 Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — о 
т за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу  
ебни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су 
те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још  
те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а по 
те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му 
.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иб 
г суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња! 
практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу  
а она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате,  
 пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома 
јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — уч 
 то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> < 
н смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислит 
али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то? 
еког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом р 
слити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образо 
дино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешт 
и дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви с 
е да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>—  
, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, 
ко и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што јо 
 твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у ш 
м — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} 
о је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански уло 
учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу  
> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао  
ан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!< 
ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ 
 ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мисл 
</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>П 
ну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча  
ити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране м 
авади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Ста 
 оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не в 
жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, он 
сто у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега  
p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чу 
м.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта 
прси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p>  
S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и  
разговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Кр 
еда!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне 
 и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb 
Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диж 
те!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад  
мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глу 
<p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извр 
гне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо реко 
 ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бр 
77" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркв 
а се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погл 
е фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Ви 
ло те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пош 
Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још  
а само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана  
а ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом разми 
стељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад в 
дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се  
>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да  
даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седа 
p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално 
стане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је пог 
екрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој д 
ар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осе 
зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда 
/p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p 
публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављен 
чи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p>  
 груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не 
</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="19 
 случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стег 
пљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апо 
а очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, —  
} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају шт 
у кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и 
ури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговор 
 па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p> 
дан масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде  
а, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближ 
вању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута  
ада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као с 
Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он  
че жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Један 
му се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав 
ше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било ко 
напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче д 
оп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила 
 супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа д 
се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна гл 
/> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и 
полит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> < 
/p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је д 
дина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао  
и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и н 
це?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p>  
тили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично сед 
Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Дог 
ој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кик 
е му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно об 
и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему 
лих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проши 
 кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их  
Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, 
и, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на врати 
е од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:< 
ко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, т 
је смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203"  
<p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка сп 
 ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо јед 
ави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да пр 
 најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго,  
 — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нар 
е дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процен 
ог кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства. 
ма.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру  
анџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Д 
стрвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома бог 
де свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p 
> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави ка 
 њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадо 
 врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста 
квени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, 
е, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врат 
ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим 
 поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго 
а знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чек 
 скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он пре 
ред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа би 
астаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи 
b n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети 
</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се в 
а изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда 
" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочит 
> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа 
це и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и п 
дговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити  
 ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе 
љив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па 
а посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши 
д у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</ 
ти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене 
е новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И  
оспођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин В 
те заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду н 
ви са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о 
е!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопр 
г чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се  
ином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не с 
ајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Та 
мет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На њег 
пу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави ов 
али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види 
 механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p> 
ију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу 
и тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала ј 
уго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двест 
но поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да о 
а длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и го 
а нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину 
ароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Ј 
товица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица  
дуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било 
п да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне. 
да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тог 
о је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</ 
т оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и  
то ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то  
ога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се  
 и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу му 
 /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мал 
и, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас  
сиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </ 
дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пр 
и да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је о 
 одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверов 
е, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто 
; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> < 
пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb 
слио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она о 
 удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Пет 
еним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се гра 
 те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на дру 
је дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>—  
 у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p>  
 вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о  
И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије  
кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са ду 
уд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изме 
рану још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да м 
аснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <p 
ће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва 
дан кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, н 
рпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за нахо 
бавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налаз 
у у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</ 
атим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи и 
поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n=" 
зеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брук 
ветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да м 
нда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после сва 
 Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао 
и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад ка 
 г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак ун 
му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном п 
једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, как 
ему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господин 
ут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p 
пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и 
реба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му  
>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио стара 
овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам очена 
овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам очена 
а му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пр 
Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — у 
> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајт 
 и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју к 
ик окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме к 
ао пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то завр 
 из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње н 
ме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из 
објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фић 
помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да 
шљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви зај 
 редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се с 
/p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а прек 
тра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се и 
ету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али 
асни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид кра 
брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане 
лушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни  
е гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са ш 
ој са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагеди 
не попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — 
тегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади  
 његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г.  
 <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако ј 
p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлуч 
даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један 
з среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба д 
S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја  
село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</ 
 зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато 
Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са 
 <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којим 
ед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега. 
ало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста пол 
кова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ћ 
о иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о дру 
а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују хран 
 се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не  
 догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечер 
огу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле 
есет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали 
еке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим др 
на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет у 
 застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n 
таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није им 
оћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> < 
 руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља  
ени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп глав 
вему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p>  
112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако  
улац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка 
г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло 
 реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли  
војка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другач 
ад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете п 
 ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>П 
о колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то н 
вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био мл 
спир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје ди 
излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p> 
ет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долази 
о је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Си 
 n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, 
увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у сел 
ошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не 
рош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове по 
о болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више. 
 забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости  
кад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Миле 
ају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте вр 
еш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ак 
 људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је и 
н канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је о 
 како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и  
рипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља ти 
 су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помо 
<p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти  
човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и  
данпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувиш 
{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубил 
ароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то в 
е ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p 
<p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p 
говори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто  
 се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај т 
а:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино  
p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе  
ио дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад 
атио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља г 
едаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p>  
м! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за  
 њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објас 
а мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб з 
<p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађа 
же нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а о 
ку, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при само 
а полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем настав 
би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушуми 
у на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ 
мо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — р 
та, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох д 
у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено 
</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кме 
ре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није м 
оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата 
дељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, т 
, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законск 
скера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако  
руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и 
у којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако б 
ите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе д 
— плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџиј 
емениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао  
ци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући  
м, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ће 
p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомуч 
 И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треб 
љства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете  
рже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попр 
бни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио 
, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била п 
чен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могл 
 подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропад 
мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу  
та тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази 
ије мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање. 
p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?! 
! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљ 
ад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А к 
е разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</ 
/p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста л 
ољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад  
, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chap 
 видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више  
о живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у 
 публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на х 
ирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гл 
 да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и млад 
к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да  
 јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, чове 
 виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да исте 
 узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође  
 ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се 
т — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, 
го што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне неде 
е, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и. 
ви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И 
зуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То 
еренцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ни 
то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако т 
огло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази 
ржава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадг 
на за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је,  
тоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Км 
а хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би  
косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, к 
 ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</h 
ћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој  
/p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а тр 
после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не  
еч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито  
о ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни доб 
ријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна ш 
д је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком 
ана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на приме 
 сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је п 
и, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припрем 
а изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Зати 
S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарош 
ојој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Си 
 му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целог 
 <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>—  
 ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада 
ти, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје 
, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други чо 
о је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња опш 
којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време ње 
з новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n=" 
ли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и  
обине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да пр 
И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обич 
ead> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</hea 
е романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна 
.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написа 
 и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и нос 
друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и д 
оре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Кос 
ка сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у  
ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на  
у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варо 
е месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба в 
ри, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним и 
реба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ 
тко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ст 
море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која 
ан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Ка 
ућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Си 
ашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцелариј 
p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи 
а које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро 
p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем 
 промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не ос 
је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа  
господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>—  
Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>-  
љена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, из 
 написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која с 
нам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) а 
обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" / 
ав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у  
упу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо 
ти рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут,  
</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; 
ребала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и д 
 су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станко 
учју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> < 
а кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су  
м ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дош 
, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> 
н на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком п 
ула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још 
иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Ј 
 потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави 
 ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата 
? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недоста 
 ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p> 
а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велик 
тра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртв 
о што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи 
в односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само х 
ме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швинд 
и.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његов 
начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у п 
е тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мо 
иже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!< 
то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како 
т на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се с 
ије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако пот 
прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља кап 
о људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек 
прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер 
 јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, пр 
е извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог 
ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свасти 
ећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p> 
p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Т 
реја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове  
S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или  
љска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је  
дчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим по 
 на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, как 
 по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу дв 
 <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зар 
ја.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликн 
Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као н 
латим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p 
гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је 
<pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно 
 поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти каж 
пе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази  
арени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. —  
 Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама.  
и адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па  
 љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n=" 
е ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — нег 
 дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, 
еширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут 
од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их  
ор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их пр 
мету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим мек 
осподин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велик 
а београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— К 
њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није 
S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обуче 
по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава би 
} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} 
ну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђ 
жати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је  
ћи шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а  
 (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара упра 
ја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја с 
тишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех 
и сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисм 
са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите  
ом лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div>  
 припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп преб 
видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у  
 како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</ 
а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако  
ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, 
о да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма 
 ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Ма 
и лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се гр 
и ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мал 
 му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то 
! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала пр 
— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи. 
х: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица  
нуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-дев 
 сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште  
одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па  
} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} К 
 али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нем 
амо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали  
 и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ус 
.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп  
у и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбо 
ива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу  
S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити ли 
з разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш р 
/p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло,  
кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ип 
а дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек 
држати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне д 
 да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија 
ића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је бил 
 господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позв 
пут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се  
грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље 
ођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби  
 подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да 
господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које с 
ину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, ка 
о нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту 
у кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем  
воја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ј 
ошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Как 
верио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате 
, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева  
о и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда  
вари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће б 
Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако д 
ајзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се реш 
, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ ход 
Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто 
 видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру 
 да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о  
 /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет  
ао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на 
 правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди прем 
длог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На 
ија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се 
која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у д 
’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са о 
е Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступа 
 план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, 
 прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а  
им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану 
ачајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледо 
 са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мен 
} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p>  
и љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега ниј 
а дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј јед 
ти моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа  
аправити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родил 
 — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим! 
лац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио тужен 
 он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који 
има, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му о 
а да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, 
е у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним  
 неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и п 
о је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, 
 соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа  
 г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио  
p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, 
ар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример љ 
 хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари т 
 и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак 
је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш па 
 цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну  
учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још н 
ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину 
у забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица 
ити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро д 
ама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очи 
ер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завука 
упругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учин 
n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачун 
 учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред врат 
о да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени 
е оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један арт 
p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључ 
ишта чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна 
, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p 
и књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књ 
даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром 
а не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути  
постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћанск 
ђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено к 
ео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под  
ичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и не 
ате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није  
а Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је п 
он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да 
а су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о  
сор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" / 
сто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у ка 
анимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома бог 
> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка о 
ин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под чел 
па, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао 
дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!< 
— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш 
 гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух саши 
је ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју за 
е, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су 
го свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и  
 музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу 
н.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи п 
иђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} О 
е Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане 
ом крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима ј 
з далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем  
о на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која 
p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у 
, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од  
у реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељуј 
сто кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запре 
ав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректоро 
ач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Ма 
 лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и км 
 неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те  
ја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него до 
 месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није  
виреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да 
ере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне 
ући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је и 
; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе ни 
те под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера уз 
агази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни,  
 пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а  
људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и  
аван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али 
ако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S}  
а гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том 
тави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а  
ш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо 
е очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу 
ке општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела 
 приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела 
, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види  
пио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им доне 
 кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и по 
 подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао 
им!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Ко 
родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p 
абринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи к 
 шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо  
мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све ред 
} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Зати 
 се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет 
у њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S}  
план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му каж 
лева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једн 
виђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија на 
у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело 
е шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже,  
 акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђо 
сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом” 
ћ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вел 
и прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мисли 
помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карт 
 И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>М 
 пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одго 
ју о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранил 
 очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј  
крет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, испо 
т и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје поко 
, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да 
м тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једноврем 
са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах,  
тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга пр 
о стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта 
ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође 
ко да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја један 
ас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе  
ив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у  
"17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, з 
ла би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак н 
е томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи  
приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p> 
н.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека ч 
p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише д 
о музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секре 
ина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагед 
 писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 д 
/p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он к 
ој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо пров 
 што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Ка 
љка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњ 
змишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што 
е једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у нар 
атног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места св 
 и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да  
23" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио ј 
туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад б 
<p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на сво 
ске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино 
обудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То и 
недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без те 
 Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме ж 
инара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли  
што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби 
почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је т 
имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> < 
рија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комши 
регледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси! 
 бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236 
.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на шир 
 све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда  
вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случај 
тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже понов 
 ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, л 
ише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова 
ко.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Т 
 па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, там 
ала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана т 
ао својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p> 
вда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашт 
че:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато 
ако се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља р 
а, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци јед 
Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривен 
лни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећ 
музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S 
спођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме с 
 обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред  
уком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна гл 
меном.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико с 
наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцелариј 
ји је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да с 
Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастик 
ти већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мар 
терао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, оп 
тном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту 
тогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и 
еша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај нач 
 у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заје 
у после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја слу 
лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија 
ревуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале. 
 наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле 
Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је о 
ли за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телегр 
Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама 
S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих  
оше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка- 
тијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посу 
вештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу 
па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави 
е ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затре 
дејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ с 
n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева 
 сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ 
био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један тргов 
је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећ 
е тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђако 
што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чуп 
и све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} М 
 из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар  
каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p 
То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и кос 
несе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом н 
ове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумц 
олим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам н 
икад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Ми 
ромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером,  
 <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар ниј 
ски улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави  
тиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи  
 <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Е 
а главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се  
!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће с 
а прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му до 
 припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао  
 Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио  
капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Нед 
 родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се 
разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи  
ики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа са 
дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је  
личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је роди 
да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како т 
са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву под 
ноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа 
ре не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „ 
а су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља 
д је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у  
у под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прв 
 ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог  
? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! —  
о, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје 
у, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као 
— вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’  
Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не  
>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— И 
је... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче по 
ји пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се  
опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па п 
немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и сла 
ик „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилу 
 написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свасти 
 дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— 
је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му  
овали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та  
ц онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево  
али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу 
вори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на 
бору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се 
p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а ч 
ој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi 
ностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’  
би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О,  
траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није 
придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удо 
ан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад је 
его закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, па 
од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пе 
ри једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће 
челникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обр 
још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Са 
да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи и 
ако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и пис 
ма, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у п 
то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто  
ло, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци. 
} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете к 
S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, ка 
т му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман к 
штине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепн 
е, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погле 
 /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџб 
лија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.< 
тишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мањ 
ао још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:< 
обајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера 
лзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p> 
о!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћут 
ни у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао  
 је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине,  
 Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полица 
ају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ д 
јзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" 
 и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напуни 
инио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би и 
анин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p 
ако му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Ми 
ећ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а 
 се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпо 
ога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе м 
 да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и  
н изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет  
 знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим  
опште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колек 
што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, 
е она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као пос 
ејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, п 
рпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крв 
 самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу св 
у је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музи 
 попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потр 
 завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излаз 
т-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у црк 
евету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи  
<pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је  
и, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речим 
p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара  
бог вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побле 
а после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за  
у у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођ 
веравам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило ш 
гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате р 
 аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један  
дрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>—  
им добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искуп 
Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у  
иче на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеш 
а ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за 
 не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> < 
д једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би н 
 гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред на 
ски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> < 
а ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p> 
 Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Стан 
не прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу нек 
ца прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако ми 
ратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још  
 — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е 
 је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} П 
, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И п 
р је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари ко 
 чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим 
и можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд г 
 под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као 
ете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни  
а нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — по 
бу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и 
е, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на је 
м!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се 
е нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> 
нска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или ма 
ше троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи н 
Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори сме 
е његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смет 
та ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није 
ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састане 
, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу соб 
а се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која нос 
т, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је сло 
.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> < 
и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао 
/p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење 
 би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња 
>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што ши 
дници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних 
 је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда 
а плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем од 
ма разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру  
ада се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарен 
а акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и дев 
о упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n=" 
али, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55 
</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, о 
и дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што сл 
ризнати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче 
 самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја к 
ише од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> 
ихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а  
ош једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућ 
се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиа 
ољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и њег 
 и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други 
није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби  
 и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „д 
а Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су так 
а је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Л 
случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедб 
ор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb  
или.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине!  
свим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! —  
о село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од л 
сац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао д 
у племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у 
е да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко  
е се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата учен 
ици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p 
 И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло т 
 одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то 
награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа  
S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао чов 
сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек и 
рује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S}  
b n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе гос 
прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора 
ли учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господи 
естрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Пот 
ти.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Повер 
д кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело  
он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „ 
ршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знањ 
еби, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, уј 
жи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештица 
ође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену це 
о шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зар 
ог приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{ 
е рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> 
олео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се ду 
о дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим,  
е врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика  
и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиљ 
ја.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде д 
 опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> < 
ло! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Го 
 је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у суд 
рже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата  
раво, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да 
 у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на  
потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само бата 
кџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се 
плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не 
о дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити јо 
селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две по 
То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је од 
 наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје 
ружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то ко 
кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио 
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</ 
есу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им из 
естру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима  
јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и т 
о мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} 
соје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p> 
! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето та 
е изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли 
p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господи 
ојој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тет 
 мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много ран 
е познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за 
у, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} До 
моубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах 
, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га  
ике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за  
адоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко у 
овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаес 
л’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и  
 <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво 
а и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симо 
/> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се в 
 проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ов 
се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цед 
хта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљ 
ке нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме 
 би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме  
ију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи 
да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, мо 
нове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потр 
устили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге со 
 формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то не 
 се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила јед 
су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — у 
а.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је пр 
предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте ре 
на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе 
о!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>О 
тале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ траж 
рата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само 
се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и 
е — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p 
, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не мога 
ез прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читањ 
 онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с  
вао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново  
војом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају кос 
сара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја< 
свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Боле 
едно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето,  
дозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ по 
ђица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, к 
р тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То м 
две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову ст 
и излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки  
бу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је С 
уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Си 
S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но 
 ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и  
ао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље  
ардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних з 
сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија,  
 које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако  
 дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</h 
 питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од 
шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек сам 
, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем 
оћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, п 
р и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако  
 „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не  
 „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не  
 кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <p 
што учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, 
>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, чет 
 Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, 
манчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз  
да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света 
ни госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>На 
мет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу 
.{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на  
 купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па,  
и ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви 
свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наст 
на по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде такво 
да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а 
ије била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза 
народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година 
такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и б 
, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S 
ад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као ма 
Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S}  
и, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Ка 
то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров о 
, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата в 
И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни ј 
аст.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гла 
 неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло при 
кама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се сваст 
овеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а 
се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа св 
е нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’  
Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наста 
рође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Н 
>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински  
зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стој 
рм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и в 
исар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам 
десет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</ 
 је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи са 
брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључа 
ину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да ка 
, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да  
робљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у г 
оче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</ 
ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка. 
смом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црн 
не на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глав 
теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на  
ести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чок 
насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да гос 
им нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошл 
а страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови 
 Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> < 
себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и д 
оју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то нека 
 Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачи 
згубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не  
и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд п 
 додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, 
ем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени ј 
урио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено 
 на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и из 
нџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било  
иму на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прел 
овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или  
>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово 
један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго 
е дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и доса 
отребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева  
 са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући,  
 са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума 
а са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви  
се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви прист 
га а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па от 
зјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — 
ућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражим 
ктикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо д 
ам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца,  
{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја  
дан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и  
емој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он наш 
и као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох 
 — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да м 
> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не 
бајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А 
 да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за 
ати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p>  
е лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи 
, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па кол 
 кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, нег 
ојом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегл 
о, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми н 
ам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чуј 
га ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био  
.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директ 
одаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, 
од „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад так 
е те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и 
ије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице и 
ате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удеси 
лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Са 
монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, м 
 краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се,  
 тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у проце 
ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла  
{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку 
 говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Б 
а детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад  
ећ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако  
 их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у м 
 дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговин 
ју и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противреч 
 врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, о 
сак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> 
 <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола сел 
друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје 
а, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, н 
разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ј 
 али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у рече 
раги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, 
 <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мен 
— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник 
обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара на 
цији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад поглед 
и ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде  
ознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшил 
тан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се  
на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће 
е у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, је 
не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— 
ејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала н 
.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" 
 ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, сам 
е ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— 
</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па  
p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам каже 
ма теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет н 
то, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити  
донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кме 
отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поч 
рса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да  
 гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или м 
 разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па п 
?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Си 
Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и ре 
ти.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p 
да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и ов 
он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава т 
 рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како  
шике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роск 
препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вр 
 их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — в 
ерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опро 
ете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукл 
требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило 
а завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тад 
 Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и  
ead>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову гл 
 <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно 
и ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућо 
 што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су  
, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а  
ногим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издр 
глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131 
ој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф  
 мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија,  
 извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при то 
 прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима од 
" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави 
Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљ 
, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и 
чних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је тако 
 пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест 
ог продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са  
 удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ниш 
оље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много с 
куња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и на 
и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни 
ја сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега дв 
ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, в 
одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису на 
љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сест 
во.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за је 
о.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као шт 
>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" 
ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p> 
 вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом,  
ш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљива 
 да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месе 
епрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана пок 
о привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је 
несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...< 
жила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих 
Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p> 
 Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— П 
А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна по 
 се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> 
} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са 
јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали п 
а примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вешт 
тричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са г 
иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случај 
е су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хо 
вари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас 
двојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за 
ници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција 
ужење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе 
рманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојк 
 да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник 
кашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо  
о и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајк 
исаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, госп 
ј треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће п 
ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и 
мо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не  
еди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим муж 
Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону 
оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неб 
оноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ 
ј седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка  
" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је  
 краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговор 
азао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није  
 рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио  
дварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А  
 овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јаг 
 четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>П 
си!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да од 
и, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни пред 
г ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео доб 
из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров 
 а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И м 
ви поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита  
ове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза  
ења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, чове 
 то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, нес 
га реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисав 
ао кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондук 
е сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристад 
 се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добр 
 прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а о 
агодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички ил 
купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди в 
 поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али  
чајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ак 
ога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота тр 
ћете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, 
што да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман по 
 једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ  
 то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спа 
спа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — в 
— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је 
рају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све смет 
 у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без  
 жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из про 
чини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекин 
ме своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а н 
 избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учи 
удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и у 
 један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задово 
м кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да 
рећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S}  
ан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар поз 
м именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична  
азбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја 
.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у к 
евљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљин 
том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета з 
i>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога рома 
е иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p> 
едај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик! 
 кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колик 
дине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе го 
кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја мор 
ишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели кап 
оца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учи 
 Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је истор 
 тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, ов 
у, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори  
о и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника 
ласу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим по 
чин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што 
м и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} 
шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љуб 
артама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи  
својено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради кој 
као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Ка 
 на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене  
ђени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове 
не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још о 
идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за 
грешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелеп 
их, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и 
главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцелари 
е редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана. 
 изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у  
 жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се ди 
омисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет ни 
оспа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Нек 
те ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Мил 
 могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било л 
воту осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако 
ико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је т 
азбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, пого 
зад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — 
е он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</ 
и кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе 
орног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пр 
то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже,  
 ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="11 
ски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзин 
о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљд 
<p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О 
 по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и т 
еп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и д 
 да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— И 
фани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невољ 
— не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p 
ти, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину,  
бља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није зна 
карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p 
/p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p 
 мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p> 
да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад  
”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Мол 
ку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему. 
а. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p> 
лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила д 
и мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи 
/> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године слу 
 би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb 
катска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћ 
ју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо с 
еса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе,  
</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта 
ео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Ма 
октору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сва 
ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад  
ру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори п 
падија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао н 
, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у се 
средном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један чове 
 те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би  
ето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од 
а под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас от 
на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице 
роз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмет 
ствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и  
и, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече 
вори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако  
емо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p> 
 селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао 
р невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете уч 
ма јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, раз 
Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међу 
господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S}  
! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до ка 
!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>—  
 прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се н 
м речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља 
и љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави 
је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, у 
в се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник ле 
Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и с 
оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам  
г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпо 
ну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћнико 
ећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, 
 за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се врат 
ју.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатр 
а и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уост 
ика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луко 
пуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже 
било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на ја 
а са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ан 
ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невино 
тлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљ 
, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску прип 
ед дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра пед 
ете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о  
о да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише о 
хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, 
, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} И 
ишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње  
p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да д 
е да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изи 
ео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крст 
е трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи 
 и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Сл 
и госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој!  
ги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре мол 
о — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке субот 
тана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! —  
 равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћ 
е ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако  
рите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара по 
слите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — О 
а, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јо 
и где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, 
говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам,  
, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од 
и отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> 
 случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би в 
<p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Т 
ка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао 
ру који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одма 
нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погл 
њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрин 
ета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та ј 
и треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p> 
ијатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ниш 
никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама 
г ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Ад 
 јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако  
} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понес 
 „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, 
ина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет,  
а сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291 
на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви доса 
на повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ниш 
ужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно п 
и сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S}  
или свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује ш 
ра забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара  
поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што  
ТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћат 
деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојак 
сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone u 
ја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш он 
> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div typ 
и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој  
ом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, к 
 — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан 
о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење  
 десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толик 
 и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орн 
ба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он ст 
ад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и д 
реплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те  
ЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник. 
ead> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уорта 
оли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими јед 
индерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући 
или, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинс 
ла умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То  
је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од 
> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али с 
женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово п 
ло и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину С 
Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата 
за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све д 
и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој н 
бирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао сво 
ни која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му  
 да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није ко 
нограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне марам 
та као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете  
 па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S 
ијатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не ис 
 суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало 
 ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Нек 
и на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и св 
вима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе 
, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у к 
и и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан  
после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао 
 <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар пр 
и свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о 
ме.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа  
ко готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог је 
бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној п 
 затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— 
.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капе 
ости и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког  
 није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне ко 
а своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео 
кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш му 
јана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очи 
 и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.< 
ста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ ч 
би име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и ц 
врди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку ш 
ма да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милево 
едељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попу 
 је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души  
 ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута 
е велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџија 
суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" 
ринову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције 
с је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући 
 по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Сед 
ле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у  
ри водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати 
 већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно ј 
„Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2 
ге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S 
ће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погоди 
ће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да б 
нова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конфере 
сет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би 
ЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима 
дну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте с 
е доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="12 
ачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођо 
, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до  
стати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић 
 је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуња 
а романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након 
најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Нај 
олико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да и 
чунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћани 
у, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели  
рал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док  
, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не 
нувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, 
че да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфи 
бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини 
е краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> 
па-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад 
читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић 
вега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала  
<p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што  
ли одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је би 
нференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло  
го плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког разм 
 поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега. 
} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено  
<p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> < 
ха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до нед 
p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А м 
и Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па 
ете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</ 
објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује сво 
дноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије,  
а Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глав 
вно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па  
то, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и к 
прави глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок мен 
е може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p 
овери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа д 
Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има  
/head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и  
га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, 
 неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, ко 
но свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душм 
, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуште 
и у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јероти 
аходче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак пре 
у.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке не 
о дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div  
тави.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, ка 
ом звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим  
утим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је  
p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и  
управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара н 
господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n=" 
седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фи 
уме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми 
он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се н 
м.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену де 
н благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> < 
ан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје 
 тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао пр 
сак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од  
ј с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома 
а боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на  
, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљк 
м Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи том 
<p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла 
 пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим  
живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанст 
ански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал чо 
т човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је и 
59" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S 
ош је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује  
ва.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да  
атну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ 
ење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми г 
друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може би 
ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој  
емике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа  
га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете дав 
си порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два ако 
} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, госпо 
ора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда не 
на врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не н 
ица, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грл 
ли па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох 
сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, 
рете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплат 
 сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје К 
 и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p>  
ђа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p 
ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића 
е једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видет 
 фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.< 
ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не 
а неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћен 
 — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се о 
{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати так 
<p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и  
то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „о 
Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми напи 
јпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасви 
ри он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам д 
сет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и х 
поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на ј 
пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div type="chapt 
олико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете  
а-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита  
 дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а  
дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — с 
како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже 
нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једа 
нталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То 
 где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежу 
етку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час  
 вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све  
е питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полеми 
> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зуби 
вници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са  
м се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, км 
службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то  
су ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџи 
д тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба по 
а три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му  
<p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се  
 до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција. 
 та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприл 
едељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшик 
тле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне 
нску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, г 
ледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, 
грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Гра 
) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, 
 око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази,  
ра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.< 
објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <p 
проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након ме 
шта, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати 
чекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састад 
тра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, по 
толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!< 
ан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла  
 <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>—  
од у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, а 
, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га траж 
или под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је пол 
ељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа.. 
воме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад ни 
ве полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин 
то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — 
и, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су 
S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице,  
па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, оте 
писао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе! 
о што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са  
виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде 
де доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора  
} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими 
нференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да 
још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спази 
и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној но 
 продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ов 
ter" xml:id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које  
ter" xml:id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p 
ter" xml:id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> 
ter" xml:id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак с 
ter" xml:id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која н 
ter" xml:id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суд 
ter" xml:id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља 
ter" xml:id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељк 
ter" xml:id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Т 
ираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он 
исар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат  
ба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p 
ити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димит 
и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта к 
„тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „н 
без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек  
зад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, п 
грали <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је 
 се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док 
ога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо жи 
p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и 
 оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репута 
их могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад 
 због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстрат 
ter" xml:id="SRP19021_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза 
 сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је не 
ак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „прис 
 шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај ба 
уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „ 
Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> 
едница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвоје 
фу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем тра 
сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би,  
родавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може 
ter" xml:id="SRP19021_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотич 
сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче гла 
д би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног про 
купила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са  
 опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, 
узике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајде 
ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тон 
 прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што  
та само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</ 
правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један 
ча. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена ка 
во и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из со 
води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемп 
лека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки 
} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође 
S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па  
ло његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и 
или су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је  
е!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова 
го је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а са 
 и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам наста 
а низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Б 
е постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно  
по живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га п 
старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и нами 
ије могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја 
ошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у д 
не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! —  
 колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датум 
ила реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође го 
јим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распоре 
га прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у  
очијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици 
ла тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста сам 
 у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете,  
о да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то с 
к који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и 
ог реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога дру 
добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па 
 састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једа 
га ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те к 
зара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да кр 
хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две 
век у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек,  
него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после 
трнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је зака 
ине баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло  
 отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дет 
је надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фи 
а шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, 
четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачу 
ако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита 
а, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта  
и по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параг 
 аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — к 
о.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа  
</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „прис 
тави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запр 
погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дв 
е, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаме 
је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново  
к, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. 
ишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још ле 
 „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десил 
штини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А п 
оспођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пу 
и пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крај 
атски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека 
и сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако? 
ам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га 
у који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три 
зад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Доша 
ор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица п 
оше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бо 
им сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на ул 
 и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре де 
ане су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких ко 
је, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плот 
на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p 
Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа  
 ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла п 
3" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што 
ати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! 
ме целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћ 
ме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говори 
ок су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није 
коше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац 
његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па  
кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељск 
ледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене п 
и кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То 
но је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран  
поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест ср 
</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш тол 
ше него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест м 
p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p> 
тало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана д 
 Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капет 
ек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, шт 
та, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као осло 
вно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено 
pter" xml:id="SRP19021_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која ни 
id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота  
ter" xml:id="SRP19021_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који 
Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родит 
но проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико бољ 
еби који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и је 
ку да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чуднов 
 па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p> 
ељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав 
.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као бори 
а оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Пи 
лагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнак 
 да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без о 
ом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гу 
 <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога 
омоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најж 
сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало  
ичине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је мла 
ги пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И та 
што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар де 
 а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, 
о не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом,  
ша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>—  
{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а  
акву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а 
и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћв 
теља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао д 
њу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге  
ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен. 
спа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те ка 
елепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка з 
а, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би ов 
ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах 
 невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та по 
ла.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ ва 
граду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће д 
епе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” прест 
у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код њ 
к покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив мо 
којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у 
а очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се од 
угачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате 
астави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразло 
му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога п 
p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш д 
или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ам 
, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен  
 не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџиј 
— окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!< 
— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно сас 
ред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски 
лицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би 
не грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изреч 
е био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и  
ав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше пов 
 као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања уч 
своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио,  
 Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, к 
ра мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> де 
вој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата,  
римити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу у 
 овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и пис 
сило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! —  
 Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која  
лу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у < 
тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лек 
але су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би с 
ут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од в 
Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> < 
/div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage" 
/div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинс 
аже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а 
запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужас 
весно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном п 
ошћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно свет 
и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошло 
адојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на 
х је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разб 
на питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p>  
ога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком с 
мо још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</ 
љева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе  
 али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро 
свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант 
сет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у деве 
а свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет 
— али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да 
ама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцел 
ам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био 
 ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати 
лбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплет 
мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је 
па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и 
вата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја 
цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што 
то ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица  
ство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Р 
="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ро 
е кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо  
богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Неде 
аза брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први ср 
тав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p>  
д вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госп 
шио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркв 
 сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> 
 динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати ка 
о десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе ј 
 само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Не 
јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, те 
и у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, о 
узе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца,  
ет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала к 
 сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" / 
ли кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да  
и да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила 
које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест ме 
 Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну у 
арантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израч 
еца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда 
је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а г 
аховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани 
 да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макн 
о пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле гово 
 довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми дон 
управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— 
ter" xml:id="SRP19021_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недељ 
 сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо и 
 њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само пра 
 крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> < 
А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми чита 
о да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго  
 стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рик 
ити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па по 
не језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Н 
S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назо 
 догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама с 
свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлог 
ави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један ин 
 и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе трен 
рао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Б 
 па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни 
арства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не м 
, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p>  
 да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те 
огу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно з 
деницу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумр 
 сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио б 
аље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном да 
а вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један ли 
ници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само ш 
 умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад с 
очито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете л 
крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то гов 
 разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакл 
ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако 
<pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на 
 прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и пуб 
рдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; пог 
ва</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа  
чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта  
е пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам 
аластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко  
врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију 
у.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Б 
ут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Н 
о спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било  
го него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она 
е где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта 
 општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те 
цнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, с 
логу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем 
у, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодни 
ћи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш 
их извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је  
 — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} З 
 опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Авр 
поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко н 
.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> 
ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да 
ој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше ве 
а се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми  
а и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се 
 дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну др 
его да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву с 
а се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више 
> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио д 
у се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, в 
да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљен 
 и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка  
 ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла б 
актикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикан 
, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — уз 
оспођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност с 
 реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако н 
p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јес 
Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малоч 
 мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније 
боте би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кириј 
 суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет д 
ка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p> 
p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да пл 
ће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој  
/p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај 
це, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнс 
је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за соб 
ара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантов 
. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони 
е просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? —  
 на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца г 
х хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво гла 
Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе  
ко ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми же 
дисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто 
а његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој же 
Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по трид 
ер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам  
паде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p 
вши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находч 
, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у за 
ео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>У 
 већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, ут 
занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пр 
ћи материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све ј 
— Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш. 
"271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? —  
разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p 
.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде  
сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учит 
/p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младала 
— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је је 
осле подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је пита 
држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Про 
о плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скром 
азговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји 
, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, з 
не звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> < 
са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се м 
била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло об 
истаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p> 
каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћан 
</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.< 
ли, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о 
ја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да 
итање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{ 
ара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него л 
: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме  
 је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ,  
д му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не зна 
 Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи матер 
новато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} Н 
мане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста ве 
ивот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна 
елепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше 
аква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка. 
 и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног ч 
е савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он 
породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се  
и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа М 
 штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића 
 <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— З 
дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да на 
нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не 
едну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију  
ежио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p 
, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додиј 
ило да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, к 
ка, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа  
име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p 
одне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p>  
p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти д 
е ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само 
комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, д 
ов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.< 
ограму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није з 
било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога м 
а свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, ал 
варицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стиг 
ари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану о 
то би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p>  
едиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p> 
ли у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађ 
ожете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите 
Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му 
ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! 
су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p 
и, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете так 
д си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског н 
ели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на нав 
спа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — из 
а њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, и 
им сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред  
ону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет д 
но платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих во 
д у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије,  
пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне  
9" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар па 
а погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника 
а госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p> 
он има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље  
<p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек 
> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>—  
аветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рач 
о кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} П 
змислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>—  
> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пе 
у реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дет 
"268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати 
. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би тре 
 морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад в 
/> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима 
ољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећ 
аставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n= 
уком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остав 
— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остав 
ину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и 
и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе  
 ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предл 
е упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једно 
p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p 
кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју  
смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е 
ли да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, 
и, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју 
ад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао 
иш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро 
овато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо 
а на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма  
ји пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на  
у бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</ 
 откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нис 
о ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ н 
 госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ам 
недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још  
 чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Си 
tone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-М 
„Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се л 
ата Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћа 
ржите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— 
ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће 
је се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и при 
ог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова  
мности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут 
 пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па 
ковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану ц 
e"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗ 
лава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА 
само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред о 
з икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p> 
 се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви  
обила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на з 
о то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, п 
о:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдаш 
у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопш 
, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија од 
леде.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима  
вест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго н 
од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим 
 и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли  
сао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а  
ака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање  
општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио 
} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо,  
/p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се 
ене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>—  
е продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А ш 
ани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> < 
 вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд 
нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћат 
ква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се  
је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у 
н и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање  
</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, 
p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у  
мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — о 
 последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је 
и своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу само 
p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p>  
ка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чује 
га романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десе 
тета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те б 
е, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — уч 
 милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће  
ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођ 
нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада ва 
ше, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад с 
 поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p 
осподина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај то 
а пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље!  
ву и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се на 
адоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од 
нацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз  
 дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ з 
е из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А ко 
 човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на 
био, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на поло 
дбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му. 
 дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадн 
дисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров,  
 сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена? 
џији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p>  
оји начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Та 
угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће  
сти једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може  
> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад од 
 ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</ 
чна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! —  
им — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђав 
ди рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га одн 
данпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шт 
.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми 
Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим д 
друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа 
вукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} То 
и, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред оглед 
ку радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невин 
идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Р 
ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првип 
275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ћ 
 пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрад 
, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и с 
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</hea 
ете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим н 
ље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Њего 
 страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпо 
а стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може  
 већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике р 
јка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препућ 
днети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нис 
једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сим 
:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачн 
 Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а леп 
и не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и п 
 носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу ча 
авна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе 
 продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, 
давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћу 
ар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онд 
олила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битан 
овно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је  
за мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој же 
ише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бит 
амо да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корп 
S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је та 
је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме! 
станак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после крену 
и остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крма 
јасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само 
тера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице м 
ељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претс 
начи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а те 
чи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и п 
о, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Бос 
е с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или мо 
кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима  
 постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његов 
р. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут п 
чајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој жен 
 <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере к 
 поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију. 
ћи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> < 
.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и км 
 јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p 
чити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке 
— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb 
уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са 
авна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" />  
ри Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону т 
з поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављ 
— да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата по 
вља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођ 
не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вра 
з цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа 
мити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељко 
ђе ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка,  
 <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и  
 Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како  
 боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено. 
 музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао сво 
Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно усп 
појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то св 
ријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими. 
росу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад  
.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљ 
ца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позо 
огласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као пит 
/p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> 
а битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p> 
ц, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бив 
{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још стра 
лза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ  
{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу го 
засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака ко 
 се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ниш 
 сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>С 
 леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су и 
S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица де 
S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да г 
е пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету,  
 бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се  
срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, жениц 
се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави  
иста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} 
 отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p 
ло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, 
езујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и распо 
а Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете? 
 неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је у 
едати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут 
 гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта виш 
 мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара 
не ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели пис 
је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у 
 друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој р 
„Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад 
војим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређуј 
нику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао ј 
а.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дув 
дина и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p 
е задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има с 
па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанк 
кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута д 
и:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, 
ек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предла 
а чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доц 
} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају  
ојим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и 
е један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се пој 
едан!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста 
ло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слуш 
жић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да 
к одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жанда 
јима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других кој 
ш и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, д 
бав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љу 
а се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за  
државајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ  
, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике 
да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још д 
под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође  
ажили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све з 
во дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.< 
има према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом који 
госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то 
уо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимуна 
 а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага  
лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да иза 
них идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима превар 
 Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како ј 
вани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек кој 
г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим г 
p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p> 
су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и  
 ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што памет 
p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе  
друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за 
ни која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S}  
акона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — 
пуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па он 
, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром 
је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет от 
 је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мисли 
им — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> < 
лза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно 
е селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, ч 
у, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друшт 
> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек 
ченик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео 
као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Неде 
ксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојен 
 заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго 
и му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не 
 овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дет 
јка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајт 
бећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, н 
е врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публиц 
да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А 
тар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја в 
к и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци,  
то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друш 
госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво 
ише за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, дец 
спођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да  
S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво тр 
лицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио 
ав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за 
е, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе  
ну, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред в 
ит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p 
 се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпр 
ана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.< 
> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се ни 
као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене 
 промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да прошируј 
гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа 
м он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му д 
д је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да  
 дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао ж 
пругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу 
5.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати 
одину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље разм 
днако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, 
луђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље 
један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље  
ор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пут 
 расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера ум 
...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући 
 се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке л 
{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна иде 
идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, 
и и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapt 
опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, к 
е сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је 
енију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би  
гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио  
и такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и з 
се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и 
о десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се 
те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће,  
, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође с 
из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка  
 ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе ње 
пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије. 
сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да 
вам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да  
нај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми  
ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да по 
у по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или поме 
можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да вид 
утао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти м 
 седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настави 
графи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мац 
валио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, у 
>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа,  
о носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет за 
икнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам о 
икну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ б 
и поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разв 
те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као к 
довима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома по 
 па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</ 
Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да  
 момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријат 
хваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је б 
с готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфс 
сто да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> 
љи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрп 
, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </ 
ли капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше н 
p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb  
ахну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прош 
ски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Каж 
у пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S}  
исли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</ 
.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиља 
неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте к 
дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто п 
 ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се т 
екну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весел 
 што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p 
у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој 
— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; з 
p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу боле 
то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" 
ао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлаж 
у позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p> 
је и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће  
косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом 
 својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је  
овек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги водениц 
товог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син  
оспа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, 
ко ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} По 
еда благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало п 
рилике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знат 
ене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати 
Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто про 
олу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто пр 
, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са п 
>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интриг 
ј кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет  
тина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Паји 
етио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома 
, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испра 
је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и 
о овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господи 
.</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ уз 
тролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обе 
 и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна  
 четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p 
„Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта с 
на:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Јед 
ар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала са 
ара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слуша 
— брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке субот 
 сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се 
ете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога 
одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе да 
 — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — згра 
 хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, 
 хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више  
са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што  
вања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.6 
плаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 16 
ања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S}  
ко нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p>  
 вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако т 
ића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржава 
женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање 
инара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестр 
о није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жен 
знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесе 
а тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и к 
<p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парни 
колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Мил 
ам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> 
огу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар  
ете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, 
ју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно 
р да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за с 
т одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пол 
после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђ 
данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те с 
 је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала 
 ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете  
у да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с т 
а.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође 
ења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>Н 
амо зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазниц 
вати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у  
 Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је  
<p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад 
p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— П 
у, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћат 
кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем,  
дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>—  
, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, ка 
> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још ј 
 А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче км 
е је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим два 
ј у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разгов 
ечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.< 
Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно  
глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p 
и:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца саж 
 Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољ 
летеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, 
нуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у 
од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их  
ог лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу  
ервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким но 
розор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госп 
м, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити  
 те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао нап 
је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оста 
едан сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.< 
госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова  
итивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, 
се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али  
нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој  
е своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа  
днога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу,  
у, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо 
 се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете нека 
 пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову 
} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{ 
ду, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Беог 
="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је  
тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразо 
у и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, и 
хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само  
чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> 
чиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> 
 „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у том 
господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по г 
скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које ниј 
се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општин 
н узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантлич 
 танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза. 
да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво т 
 забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно 
но.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, 
у свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и  
 Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у м 
д локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за  
хтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, 
је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хо 
еље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, 
ановимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље 
 па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам  
ако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима,  
благодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа 
 трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове п 
брота Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рек 
П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за са 
 Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога поро 
ијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај пу 
 и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чук 
видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да с 
да кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узв 
 му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управни 
.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и нак 
и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио 
то и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила  
адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а 
зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебив 
, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до  
ти пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p 
 Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису 
је са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно А 
у као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разил 
сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Две 
врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кр 
јављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш 
и за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи 
пеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, за 
/p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљ 
и, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази и 
, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува д 
еби једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су  
, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неи 
ребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фи 
ва воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" / 
еним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} О 
ца све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, 
 се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једн 
 ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној 
од народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p 
 Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за 
17" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред мој 
мела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, 
> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— При 
ог тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!” 
мицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама 
ка дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је со 
 Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се 
вим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало з 
, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и с 
мисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем. 
/> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на  
 Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не б 
онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из на 
 па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е 
p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усв 
 посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље  
 та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да ни 
 пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће у 
, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли  
а бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће на 
ио толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати 
да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет д 
ом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко де 
такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају 
доследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. ко 
ељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут 
а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не м 
 са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адв 
p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Го 
, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу 
пничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов д 
картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење 
 погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене  
 врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева 
подин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа ме 
редим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — 
а, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати са 
кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотског 
ова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим чит 
де сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у 
 смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја в 
 ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија ч 
ружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела 
} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога т 
то, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који г 
 дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p 
 госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разум 
 млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са по 
па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад јо 
p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска речен 
— Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Бо 
ро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа 
а, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се ок 
а Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, 
 кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем  
: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па сл 
релепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се про 
ма, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би м 
ад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге 
граф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јес 
оја су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гл 
н немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсо 
нао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па д 
им кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на стан 
бливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без кор 
 платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> 
нутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> < 
радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пош 
сује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један дру 
велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} 
најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је жив 
{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе н 
 грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p 
је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У мех 
оља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не в 
 службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се п 
е волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која ј 
стала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђ 
 Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао  
 тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, л 
ију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасв 
, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима  
решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p> 
 га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, бр 
ред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а 
пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и бранић 
и, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p 
би размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда 
 добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>—  
ајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне с 
мојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам,  
ем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако 
ога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а 
вога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и н 
гао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бек 
и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол. 
у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено о 
а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="2 
од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак и 
 се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и  
ет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па  
ме радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му  
ба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте м 
 су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да з 
 ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара в 
p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— 
{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене об 
ади прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, к 
ационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде  
смеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане би 
оје јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крш 
ву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се д 
ао да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата 
мртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До  
в случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга обја 
писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очај 
право формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данаш 
н, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна 
 у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила 
 да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми оп 
те уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што са 
нки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пош 
ју децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједан 
 се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако 
, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ му 
еш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло р 
чком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима 
латком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева 
т и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара д 
ла мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке,  
умац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па  
ста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу 
ру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено шир 
а иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље 
а гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се  
 се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно см 
пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> пе 
а на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а  
се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа 
извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само 
квој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе,  
 чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога каме 
тати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности нада 
у одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb  
латићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ д 
<p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете!  
умадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома с 
а брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, з 
хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико д 
у што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја  
, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то о 
ле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и  
дговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, 
а и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима 
ђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељани 
а да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева н 
Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако 
 да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, ко 
ње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замисл 
ње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — у 
п.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> < 
пи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p> 
рте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што 
кав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи 
а да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и 
 могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>—  
због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — п 
противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих в 
о — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n=" 
размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дот 
е, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево да 
људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n= 
.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме та 
исати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми пла 
 да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>—  
и да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Раз 
сала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлит 
ори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, 
</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћ 
 љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, х 
 мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</ 
таре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дван 
 ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, 
у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се с 
 што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и 
а...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и  
стици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта  
и вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог 
ене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окре 
 разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="20 
има клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања —  
шљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> < 
евету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p>  
те госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p 
дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мис 
зивао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући  
 дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена в 
рећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је 
ио узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у м 
 сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ј 
се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се 
ији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме  
ав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p>  
 <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио 
че:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> 
чај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завр 
ђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај л 
ели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је л 
ојега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник 
огу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда  
 како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и 
p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ев 
жи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину ли 
и рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда сед 
 даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p> 
 ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви 
а-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најб 
га да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели прод 
ије проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље ко 
м.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу. 
зговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — 
а сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест г 
 <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Б 
 су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репута 
рстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разго 
ла као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Др 
га се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија  
у и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претури 
ме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте ја 
S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна  
о, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и нас 
} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све 
ажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и по 
ма публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с 
 мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па остави 
ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати  
евоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив,  
рушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врл 
д виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, ис 
>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изво 
сти.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а 
мисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n= 
тарац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардероб 
поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде  
 рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма. 
т збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са  
азове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће  
ова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор ко 
е, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="3 
а.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешт 
ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесе 
/p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Б 
 судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за ад 
бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава 
ажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој т 
 госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну 
децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у сво 
гао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни је 
о удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, 
 отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе пра 
 је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— К 
та полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе 
 живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш 
м”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе јед 
те.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва 
</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршен 
ВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада де 
ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>—  
ину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све 
од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су д 
тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећ 
родио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter"  
ог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та с 
 сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мал 
кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важ 
 их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједа 
могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p> 
 увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај 
ојој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест 
варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не ос 
у број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> 
дице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, и 
рке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника,  
, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим нев 
евет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг  
понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под попово 
дим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги нем 
улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је пот 
.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се пог 
ић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било  
шло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако 
о пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста  
ође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јул 
 може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој 
ет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остан 
 не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да з 
мојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p> 
ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и  
ањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био  
је увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа 
 моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешћ 
еце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увред 
би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгле 
како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се зглед 
не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте с 
н пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је  
ажи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може 
ам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојо 
/p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у се 
 је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се н 
у госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је уп 
дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за 
демо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор 
.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божј 
 <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање: 
... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да  
у је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намиг 
 вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном  
егла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет 
иблиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, кој 
Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, 
а о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p> 
рија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разум 
примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагеди 
ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, 
и.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господин 
ом крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити  
 <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу некол 
ишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне  
и речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима 
му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека с 
и да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} 
ако „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога  
а је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахи 
pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси с 
</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда 
а ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ 
 и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чок 
/p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, 
јити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, 
т породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! 
није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп 
/p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку 
ного се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па н 
ју обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у ру 
те.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћ 
нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трго 
 хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле ви 
ло да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> 
е родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n=" 
 <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, ко 
с све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста ш 
ове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</ 
тинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба л 
о одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји  
ије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које 
ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на сел 
/p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш с 
 оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је са 
знаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у к 
да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао до 
ли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сва 
 предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име 
 него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, мн 
, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због 
и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива м 
 дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте б 
еч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ п 
тегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту и 
p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је по 
ерација нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта 
воје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то д 
 масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пут 
о је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви  
 изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да с 
ор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" 
м, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није г 
оме где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> < 
 тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крил 
/p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуш 
адифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џ 
ружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљ 
анџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који по 
те отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та те 
вара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мај 
лави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој 
ја тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочи 
Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан ј 
 казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, п 
бину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуце 
еста.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад  
мених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну 
 без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија  
где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} 
ће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне 
се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радиса 
запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања о 
је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, ра 
м, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође п 
пао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шт 
речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем му 
та, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључен 
 моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у  
е гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конфе 
 даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав  
а опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решават 
 <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на ком 
 чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други зб 
.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као ви 
ли он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра  
е се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене с 
 и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинам 
ете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљ 
а.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.< 
родиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кре 
љка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа  
је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дош 
ва, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n 
нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и 
дложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свеш 
 и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226"  
зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па 
 дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, а 
ни личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и т 
њена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам 
а рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је д 
ла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ев 
Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже гл 
ако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један н 
е на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — 
натих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на 
ш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то 
 под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а  
.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p 
а то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева п 
ди још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће пу 
но смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>То 
е би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аман 
<p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски. 
еров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре 
 бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</ 
:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја 
свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да нема 
а?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> 
дницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књ 
 он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међути 
 а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад пос 
е, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома 
е Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по 
, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па  
у ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуг 
 да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сир 
ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Ани 
а саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на су 
/p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици м 
ок су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се при 
м комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудн 
и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у к 
а крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је л 
пет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и 
леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искр 
ге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број члано 
ли лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима де 
не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одб 
два дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин 
воје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је препис 
рим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поје 
 мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао  
огло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје сврш 
 преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да  
ет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли  
 сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љу 
и немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита 
био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су с 
 нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели 
алдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</ 
рмеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S}  
да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену п 
а онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне у 
ртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S}  
А</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених ру 
="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том 
се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео  
не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легл 
ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одр 
араграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онд 
 сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседник 
ра вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из 
и скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке,  
Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све ви 
и моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S}  
пе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то 
у и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према ма 
сно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај пр 
срећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да с 
плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изн 
 нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мал 
>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду,  
а тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одла 
боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а  
цну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, о 
рити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп опр 
 ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не  
и свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се 
и пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно  
својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што 
у број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да  
 својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата 
има док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, 
а је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку водени 
од младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја се 
 је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетак 
е но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>—  
 пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знат 
ити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, к 
<p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n 
ар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо уме 
то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!< 
сор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић  
ваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Ј 
стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удо 
/p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мисл 
.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p 
л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и д 
е недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.< 
 се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пи 
зната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — 
о.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном  
ћи се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јо 
р.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сва 
то, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису  
то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане изда 
Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца  
 полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и п 
Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома бог 
 вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осе 
 нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамн 
ини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па  
 јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна зав 
— тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам о 
 поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на под 
госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледа 
је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упит 
ит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латин 
не запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други  
е с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме с 
елук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно. 
le> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: 
и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, 
и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора д 
цу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне 
Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе д 
вота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче је 
аду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се,  
ја је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да 
некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и пр 
и, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ства 
 — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, по 
али носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> 
весели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно  
мишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се 
и сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} 
те ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, 
да се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули  
љ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два тр 
е ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени ве 
р не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме с 
 налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад 
ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и 
 ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али т 
к министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публи 
анима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишље 
 задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, м 
 Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедиј 
о врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својег 
S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. 
зад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на 
ине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу  
буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас мо 
днако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то криј 
ли:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Ради 
— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> 
 <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он...  
>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у с 
у.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола 
же — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде бери 
ли ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те  
ица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мал 
 Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе 
окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све ш 
и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а д 
 је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде  
нерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> д 
е! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче 
де и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.< 
 и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево 
ио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет се 
ише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе  
ај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те  
и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону  
— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> < 
 Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп —  
 волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хва 
господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>П 
љен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То мог 
рштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</ 
 чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај проз 
, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p 
обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у 
и су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он 
Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266 
рима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на 
главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Ср 
ако за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз ше 
о обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, до 
 и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствар 
видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, 
бира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом 
бијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p>  
аже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или н 
ијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер н 
нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по т 
но ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде  
о није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му ре 
али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете 
ичке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p 
 <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p> 
смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка уз 
се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па с 
ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ 
 очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што п 
оће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник  
чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђа 
њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђ 
о чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођош 
е представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратим 
музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људи 
 не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све би 
ј начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у  
номе проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваш 
ља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општ 
има Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно  
стити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>: 
еме, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} К 
 остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га ј 
 је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>На 
 прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати 
епничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато ш 
и у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером 
ва своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одс 
рича, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука с 
жи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.< 
тво није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпо 
ња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удов 
ош једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара 
дговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?< 
ете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <d 
иде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више д 
умњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја 
убазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као 
а се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телегр 
ој новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо о 
родична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</h 
ког капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапо 
и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, у 
држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> < 
и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и  
жила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад пр 
ара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Г 
мој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као  
ође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји б 
о — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И подне 
а — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стиг 
учно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад. 
о бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то купо 
емо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да з 
иш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти са 
ица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили 
кон мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу  
ало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, по 
на баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, 
/p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам јо 
? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет годи 
оне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и л 
фских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење о 
ему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу. 
ма човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још  
ажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући 
 ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p>  
опа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо приј 
 тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је 
о смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у ме 
ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне 
>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпо 
p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбр 
и о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће го 
ву сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанств 
ога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај с 
.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, ро 
ви, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се каз 
с је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> < 
писан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало 
 пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви 
ше пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори р 
сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са простра 
ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и о 
дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се упра 
1"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше  
 но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши на 
ларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код н 
ога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате,  
 сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу 
 се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати  
м „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт,  
сећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n 
ав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ос 
/head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре 
било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и на 
о мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Мило 
ечи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила м 
ах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, ут 
о што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта  
ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о и 
тички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедер 
препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, о 
у, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману јед 
арошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута ј 
 ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице м 
 се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изго 
ло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда 
ов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође поно 
спођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одис 
а, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретне 
 они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као шт 
за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и б 
те.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чи 
или — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но  
 — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врл 
днем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увуче 
 баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако  
и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тог 
које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима предсе 
мојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удес 
 која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, кој 
ма и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n=" 
 обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упути 
уне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но о 
је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и а 
ах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а  
ао нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар реч 
покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, 
> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова  
е наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жен 
је испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те н 
p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет нао 
 носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе истори 
о да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до саста 
ије остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што 
>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био ј 
р на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на н 
ила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варо 
живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију 
 и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао). 
чна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш 
иротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, у 
кат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, 
омаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стан 
ни позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и  
и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли ча 
д се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут до 
ли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетани 
 може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као  
 може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као  
’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одг 
’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све 
p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је ме 
/p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у дв 
 невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увели 
ксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> < 
рнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине јо 
исанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења д 
шли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласк 
попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p 
а, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај 
едељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики  
имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.< 
>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то 
 па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо 
 писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико д 
њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак. 
тварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дан 
ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од 
ушмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво в 
грам, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру 
тку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је 
господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока 
друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S 
ослове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје ста 
пе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређуј 
посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га мило 
у — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p> 
 То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: 
у алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам рад 
ну другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преоб 
лужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа 
двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жа 
 испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке ј 
ко развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <ti 
љујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, 
дино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензиј 
а је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" 
 позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди  
рамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли  
 сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето 
 је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви 
атвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговар 
е полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам п 
је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Д 
 у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — 
пога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног нач 
 и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?< 
ену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; п 
тила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев 
а она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених обра 
 <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дет 
ила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} И 
 не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш 
} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није  
а Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то ј 
Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете  
ренција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је госп 
Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општин 
мета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије 
о, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>—  
лазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нис 
 воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разго 
израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало 
редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.< 
ико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати 
решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих 
авати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и с 
отегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум,  
абоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана саз 
помен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви с 
сто мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гла 
 type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type 
одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало 
врши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја 
нодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, 
ови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни ч 
исац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, 
најдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабо 
и се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</ 
нпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место  
сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити  
га ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили њ 
рипекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем р 
 допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи н 
и кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механ 
е упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чар 
у, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је т 
 да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у ва 
толу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико  
и је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест,  
ше успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакал 
 И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем 
кужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и к 
оћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га он 
ваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p 
 ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни н 
е или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како 
господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> < 
 погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу х 
.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава. 
релепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепниц 
очи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полете 
 с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кме 
ривуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама м 
илног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли в 
ком попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — 
аузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и глав 
о име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадо 
осао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапу 
да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може 
оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он —  
. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држа 
ог начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће  
скрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! —  
 <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али 
родичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђ 
ву трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме  
живесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chapter" 
под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, 
ет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би 
 грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен,  
у се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар са 
Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али н 
онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред по 
ј је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да  
н, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну був 
да? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, не 
 Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита з 
који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и н 
о, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био 
ти из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у ј 
овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, п 
моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету риб 
умени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свем 
роз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплау 
ке лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно,  
и био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање,  
ма, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запет 
} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, до 
лом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда 
у, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још  
е, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, 
о.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалил 
м него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, 
е, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p> 
узике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на сре 
у, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спрем 
 сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је,  
иће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа 
ојој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке годин 
а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p>  
породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је д 
ку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом. 
тола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта го 
е, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Бо 
 Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице изме 
пустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти  
д врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је,  
а, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много 
и се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти н 
војега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, у 
имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још  
 отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати,  
би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по дру 
на дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јо 
> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени  
ите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Кр 
ри му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сиро 
!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па 
тави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — ре 
удале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав  
 дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, 
} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p> 
ати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџи 
во и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо  
мендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, 
ани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења ц 
е има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака 
ter" xml:id="SRP19021_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешт 
се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова 
учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељ 
разовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право го 
етвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и н 
ази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила г 
 ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција 
а наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши 
јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај 
омилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи н 
/p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми доби 
шено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разг 
ања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико 
и да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћ 
ац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да оста 
 тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Н 
id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је в 
id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или  
а, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да при 
 изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, он 
како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад  
днако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш,  
— додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за они 
оворио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав пр 
ке.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинс 
се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољ 
 Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом тргов 
, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она  
једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ  
 речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој ј 
јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника род 
мо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније  
ум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са је 
ице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било т 
="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на јед 
 глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" 
ке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожа 
ју дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механ 
, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је т 
ио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико годин 
ман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобр 
ке изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Госпо 
е и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она 
акле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама как 
и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да 
годно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да н 
о у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога  
врши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу  
реломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као ст 
, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео ру 
.{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Гос 
 којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, ал 
мро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није 
вених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а д 
искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласн 
о просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скром 
ете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора д 
 потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек 
му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа  
вио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелн 
.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег 
е.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изне 
е довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики  
вољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико и 
аде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидат 
екан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и 
</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о ле 
и дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по сел 
од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гле 
ај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулиј 
на да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад км 
твари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провел 
ра да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он  
п Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што ј 
p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад б 
астави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са 
овољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати с 
ви детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила доса 
рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му ма 
јој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз за 
х, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се 
ега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што нек 
јој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, ан 
ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би  
.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам 
ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ м 
н нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се це 
Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто 
му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи м 
ић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали ку 
ко грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај др 
ње.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при  
>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пи 
том.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под  
је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после годин 
џија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они 
ста за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса 
на.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би траја 
ан, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја 
 према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце. 
ам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и д 
роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом 
десет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, 
им, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном  
n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што  
 речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, м 
сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, 
лим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тај 
а је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног 
лужби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из 
а ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито г 
мицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору ј 
елепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је о 
ели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div 
ница „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>До 
 света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико  
е се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера нећ 
ођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види г 
 али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Си 
, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први м 
г!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је 
госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S 
уботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по ком 
то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите  
ете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта 
ају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити,  
дницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, н 
 Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, пром 
енима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то,  
барених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутин 
тојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди. 
о одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и с 
p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању кар 
ити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свас 
е је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{ 
во, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката 
диљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе 
 Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо  
о капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter 
уљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог 
ства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин С 
вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима и 
етседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p>  
, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p 
/p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је 
, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</ 
јеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те 
ше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако реко 
и догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским и 
дстава поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господ 
/hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Пр 
hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> 
:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p 
} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ет 
атељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме све 
а жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ј 
те и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капе 
 доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признај 
 су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи  
крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумру 
си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај м 
>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> 
 Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој о 
ан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори 
 и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кме 
ежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је  
 као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се 
удемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носим 
вила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје предс 
p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си м 
начајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођ 
еда, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загле 
 не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи 
пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док д 
.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као п 
узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „јед 
 два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми п 
 као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се н 
е је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова водениц 
дила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му  
на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type="cha 
ји пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовно 
 све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не р 
д збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једв 
ликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, 
 дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмет 
те, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И посл 
 својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очим 
аживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцелари 
етује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и  
Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем п 
е год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завука 
дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је упра 
чи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за кој 
о — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! —  
а.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ б 
госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се пр 
е страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако 
 у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трез 
а наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чл 
по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу сва 
је.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети  
у својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опе 
ле стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око прили 
ла овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у  
и јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p 
мислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Догово 
 добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фић 
ш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, н 
иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан ј 
</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом ч 
 ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — 
вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је 
 ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни кап 
е хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива  
борави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник нек 
детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца он 
ња!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нам 
ркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у пр 
змаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> < 
 него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пр 
афани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и  
зи онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута 
са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аник 
" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ  
а и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са цело 
их дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само дв 
енског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан  
пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад тре 
<pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаест 
е.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), 
вољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p 
е дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тог 
тстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити ра 
ине нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестр 
, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Бос 
м да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланов 
ад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једн 
РИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крш 
но из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног к 
 да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дош 
ом, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове но 
кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женск 
бор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у П 
” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против 
био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столи 
арену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју  
”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође сваст 
ет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз в 
ту пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, т 
.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме ј 
ењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао 
сподина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; уте 
мислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад  
га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се 
да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претс 
ке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала св 
им чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> 
, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће 
к да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове ова 
ковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој дав 
и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да г 
ду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, т 
ио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвише 
{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p>  
дох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није  
ту.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, как 
це!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку н 
дуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, 
ец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и се 
Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољств 
вора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснив 
 врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај  
а Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој с 
зраде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како 
— ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Н 
<p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док н 
ато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и  
а литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у ово 
и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и 
која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, за 
а резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за де 
ференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита гос 
је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана н 
 што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафе 
 дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — д 
дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређ 
е још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на 
дију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одма 
езник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n 
уштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читав 
; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против че 
ј порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се п 
учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца о 
родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико  
ајковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, сво 
 Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџ 
 запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па так 
а са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жа 
рестравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, к 
одриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпам 
</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете гос 
уну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не см 
> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191"  
знесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде  
 одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n= 
 — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p 
али са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало 
поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то  
 је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тиш 
S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} За 
ет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потпи 
 искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому 
.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово д 
аиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господ 
ти и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче н 
ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један ц 
рак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја 
е.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако ро 
вака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S 
а донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дир 
ај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> 
 пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра та 
косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које 
са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мисл 
ику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у  
агару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрат 
 да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их 
{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуг 
>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изј 
веде реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од к 
ће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли 
>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што  
а позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вр 
екроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па 
ао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказа 
куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосо 
/p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> 
сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— 
ћутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p 
предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најп 
рћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им сви 
> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је отк 
рхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p 
сталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и јед 
 одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те д 
окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је од 
били једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се  
су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи воса 
дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко пи 
 друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња п 
те.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „ц 
 <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва п 
 рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он  
.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах же 
ним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао  
а тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи 
 и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако ниј 
и нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје 
је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крст 
и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> 
а, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико да 
итријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p>  
ead> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, ка 
су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газ 
заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n=" 
е.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — 
те.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да  
 и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том зана 
болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли по 
ачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут к 
е.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш је 
родужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да м 
а је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi 
ну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша... 
ека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док  
ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="c 
е интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му од 
кидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Соб 
стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div type="cha 
 о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот  
 Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља муз 
 ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали  
ли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, 
јом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стеч 
нову дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p 
p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Ани 
 је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино де 
коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општ 
од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општ 
ју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога за 
 дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дугова 
у, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма г 
 што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно  
 кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лук 
 — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зи 
илике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплати 
 директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на усн 
дборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким  
ати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</ 
е кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска саве 
ења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања 
о доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може ни 
ој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да  
S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је зак 
ђу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахн 
страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не  
 и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па да 
ође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има  
није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Гос 
S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционар 
анио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде н 
удену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> 
ваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кик 
 пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва д 
 анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> 
овека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада  
ствица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, б 
већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас 
Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S 
А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта  
ана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари прот 
 једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе 
те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери” 
запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио 
нове на моме мужу, као да ст